Časopis "Rak - sprečiti, otkriti, lečiti", broj 99, mart 2016

8/19/2019 Časopis "Rak - sprečiti, otkriti, lečiti", broj 99, mart 2016.

1/36


2/36

Dru{tvo se zahvaquje na pomo}i

Ministarstvu zdravqa Republike SrbijeMinistarstvu finansija Republike Srbije

Skup{tini grada Beograda - sekretarijat za obrazovaweProf. Nikoli Rackovugospo|i Olgi Santra~

Kwiàri DERETAJugokoncertu

LABTEH, eksport-import, Novi Beograd[tampariji AMD Sistem, Zemun

Cve}ari CVETA, Zemun

i pravnim i fizi~kim licima koja su dala prilog

Prof. dr \or|e Joannovi} (1871-1932) osniva Jugoslovensko dru{tvo za izu~avawe i le~ewe raka20. septembra 1927. godine koje zauzima ~etvrto mesto u svetu po redu osnivawa

(posle Austrije 1910, SAD 1917. i Francuske 1920. godine).

Glavni i odgovorni urednik prof. dr Slobodan îkari}, predsednik Dru{tva Srbije za borbu protiv rakaТехнички уредник: Душанка Рапајић

^lanovi redakcionog odbora dr Predrag Brzakovi}, dr Bojana Mateji}, doc. dr Dragica Pe{ut, dr Ana Jovi}evi},проф. др Љиљана Јелић-Радошевић, dr Jelena Bokun, dr Vesna Luki}, dr An|elka Xeletovi}, dr Lana Ili}, dr Sowa

Stupar, Sawa Mirosavqevi}, dr Darija Kisi}, Dragana Vasiqevi}, dr Kadivka Stevanovi}, др Ана ЂурђевићLektor Tamara Gruden, Logo: Nikola Pani}

[tampa АДМ Систем, Земун Tira`: 8.000 primeraka

List odobren Re{ewem Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike SrbijePokroviteq Ministarstvo zdravqa Republike Srbije

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

616 - 006RAK: spre~iti, otkriti, le~iti: ~asopis Dru{tva Srbije za borbu protiv raka / glavni i odgovorni urednik

Slobodan îkari}. - 2008, br. 74 - Beograd (Pasterova 14): Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 2003 - АДМ Систем, Земун) - 28 cm

Tromese~no. - Nastavak publikacije: Boqe spre~iti nego le~itiISSN 1451-463X = Rak (Beograd) COBISS.SR-ID 112977164

Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka

Pasterova 14, 11000 Beograd, Srbija

Tel: (011) 2656-386

Teku}i ra~un: 330-0000004001448-77

E-mail:[email protected]

http://www.serbiancancer.org

Serbian Society for the Fight Against Cancer

Pasterova 14, Belgrade

Serbia

Phone/Fax: +381 11 2656 386

E-mail:[email protected]

http://www.serbiancancer.org

CANCERHow to prevent, detect and treat

ContentEditorial. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1The role of media in cancer control . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Malignant tumors of oral cavity . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Excursion full of impressions . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Milinka Krstic, legend of oncology in Leskovac. . . . . . . . . . 12

Youth against cancer. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Readers’ questions . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Support to patients and their families in Kikinda . . . . . . . . 17Notes from the oncology ward . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Cancer in Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Colon model tour in Serbia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

S A D R @ A J

Уводник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1Утицај медија у борби против рака . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Малигни тумори усне шупљине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Излет пун утисака. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Легенда лесковачке онкологије Милунка Крстић . . . . . . 12Млади у борби против рака. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Питања читалаца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Подршка пацијентима и њиховимпородицама у Кикинди . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Белешке са онколошког. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Рак у србији 2001-2013. година . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Макета дебелог црева у градовима Србије . . . . . . . . . . 32

Друштво се захваљује на помоћиМинистарству здравља Републике Србије

Министарству финансија Републике СрбијеМиодрагу Парезановићу

Драгани ЂорђевићЈелени Ђорђевић Бољановић

Стефану Костић, Big Star Travel DOO, НишBANKOM DOO, БеоградPROFINE DOO, Београд

Милош Закошек, БеоградBOMMAN-KB, Београд

Саша (Дмитар) Омић, БеоградЧаслав Рундић

Зоран ПункЛУНА ДОО Пожаревац

ИМП аутоматикаИнститут Михајло Пупин

Бојанa Ивановић

Клуб 501, Неготинi svim ostalim pravnim i fizi~kim licima koja su dala prilog

korica 2 mart 2016_Korica_2_jun2009.qxd 17.2.2016 19:14 Page 1


3/36

Почетком 70-их година 20. векаРадиолошки институт Медицинскогфакултета у Београду креће новимпутем. Уводи у брахирадиотерапијурака remote afterloading технике сарадионуклидима високе радиоактив-ности. Идући хронолошким редомукључују се у клиничку праксу

Катетрон Co-60 HRD, Селектрон Co-60 HDR, Микроселектрон 18 Ir-192HDR, Микроселектрон 30 Ir-192HDR. За телерадиотерапију набав-љају се мегаволтажни генератори јонизујућег зрачења: Бетатрон 42MеV, Гаматрон 2 (Гаматрон 1 од1960. године), Линеарни акцелера-тор 10 МеV. И даље се користе 3ортоволтажна генератора и 2 чаулапарата.

Годишње се у Институту зрачи 4до 5 хиљада пацијената. Једна чет-вртина клиничког матераијала сукарциноми грлића и тела материце(2:1). По завршеном зрачном трет-ману пацијенти се редовно контро-лишу. Уколико се током 5 годинаредовне контроле не открију локал-ни рецидиви и/или удаљене мета-стазе, по онколошкој доктрини,

пацијент је излечен (за кожне кар-

циноме довољно је пратити судбинупацијената 3 године, а за карциномештитасте жлезде 10 година).

На основу ретроспективних и про-спективних рандомизираних студијадолазили смо до резултата лечењанаших пацијената, упоређивали ихса просечним светским резултатима

(FIGO) и доносили одлуке о евенту-алним корекцијама режима зрачногтретмана малигнома.

Од 1974. до 2004. године комби-новани зрачни третман (интракави-тарни + транскутани) спроведен јекод 20.000 карцинома грлића и10.000 карцинома тела материце.Велики број стручних радова из овеобласти објављен је у стручнимдомаћим и страним часописима,зборницима радова са светских кон-греса, у монографијама и уџбеници-ма.

Карцином грлића материце

На III Светском конгресу радио-лошке онкологије у Пекингу (Кина)1997. године излагали смо реферато резултатима лечења 1330 карци-нома грлића материце свих ста-

дијума (FIGO). Наше резултате смо1

Проф. др сц. мед. Слободан Чикарић

РАК ЈЕ ИЗЛЕЧИВА БОЛЕСТ

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 1


4/36

упоредили са просечним светскимрезултатима (FIGO: Annual report).

Код свих стадијума као и код

укупног броја карцинома грлићаматерице Београдски резултати(5-годишње преживљавање) су

били бољи, чак код укупног бројаразлика је статистички високо сиг-нификантна (p


5/36

Карцином тела материце

На IV Светском конгресу радио-лошке онкологије у Мелбурну(Аустралија) 2001. године нашреферат о резултатима радиотера-пије 526 карцинома ендометријума,у компарацији са FIGO резултатима,

скренуо је пажњу присутних струч-њака.

Београдски резултати су били

бољи од FIGO резултата за 13– 20%.Напомена: три четвртине супостоперативно зрачене, а једначетвртина је радикално зрачена.

Резултати лечења 30.000 кар-цинома грлића и тела материце

(1974–2004. године)

Ако пројектујемо резултате лече-ња (5-годишње преживљавање)

карцинома грлића и тела материцекоји су презентовани на горе наве-дена 2 конгреса на 30.000 оболелиход карцинома грлића и тела матери-це свих стадијума (FIGO), а кодкојих је спроведен зрачни третман уРадиолошком институту, односноИнституту за онкологију и радиоло-гију Србије (од 1979. године) од1974. до 2004. године, онда седобијају веома упечатљиви резулта-

ти.

Серија од 30.000 карцинома грли-ћа и тела материце свих стадијума(FIGO) зрачена је делом постопера-

тивно, а делом радикално. Добијенирезултати (излечено 20.950 слу-чајева или 70%) су респектабилни имогу се упоредити са резултатималечења ових малигнома у свим зем-љама света.

ЛИТЕРАТУРА

1. FIGO: Annual report on the results

of treatment in gynecological can-cer, Vol.20, Stocholm, 1988.

2. Čikarić S. еt all: Radioteapy of cer-vical cancer in the city of Belgradeduring 30 years (1974–2004). 5 thCongres of the BUON. Proceedings /Educational Book,C–122, October,Belgrade, 2004.

3. Čikarić S.: Radioterapija – ilus-

trovana istorija, Ecolibri, Beograd,2006.

3

Дијагноза Број зрачених пацијената5-годишње преживљавање

Број %Ca PVU

Рак грлића материце20.000 12.360 61,8

Ca corporis uteriРак тела материце 10.000 8600 86,0

Укупно 30.000 20.960 70,0

Табела 1. Резултати лечења 30.000 карцинома грлића и тела материце (1974–2004. године)

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 3


6/36

Србија је прва земља у Европи посмртности од рака јајника, а од теболести годишње оболи више од800 жена, док њих 450 изгуби биткуза живот.

Министарство здравља донело јеПравилник о номенклатури здрав-ствених установа на примарномнивоу којим је обезбеђен редован

превентивни преглед жена једномгодишње који финансира РФЗО, каои превентивни прегледи жена угенеративном периоду од 19. до 45.године. Министарство је покренулои скрининг за откривање рака дојке,грлића материце и дебелог црева ипоред свих позитивних прописа,поражавајуће је да број превентив-них прегледа у земљи опада.

Разлози за касно отркивање рака

је одсуство адекватног скрининга зарано откривање болести, али иодсуство симптома, па је у највећемброју случајева неопходна опера-ција. Када се симптоми појаве,болест је већ у касној фази. Болест,иначе, карактеришу неспецифичнисимптоми: мучнина, гађење, повра-ћање, надутост стомака. Ипак ана-лизом тумор маркера болест семоже рано открити, а све женетреба да редовно иду на превентив-не прегледе, уз обавезан ултразвук.

Наши стучњаци упозоравају да секарцином јајника у нашој земљиоткрива најчешће у трећој фази,када се рак већ проширио по карли-ци и трбушној дупљи, а притом нетреба занемарити чињеницу да сечесто рак јајника враћа после одре-ђеног периода.

Симптоми ове врсте канцера, којиузрокује велику смртност су непри-метни, због чега се рак јајника смат-ра најподмуклијим обољењем.Тегобе су исте као код лоше проба-ве или проблема са мокраћномбешиком, а то су надутост, притисак или напетост стомака, бол у преде-лу карлице, гасови или мучнина,

губитак апетита, често мокрење,необјашњиво повећање струка. Одрака јајника оболевају и жене млађеод 40 година, а чешће се јавља коджена које нису рађале или су каснодобиле прво дете. Такође, већиризик имају и жене у чијим породи-цама је било случајева „женскихканцера“ – дојке, материце или јајника, а однедавно у ризичнугрупу стручњаци сврствају и жене

које су користиле талк у гениталномподручју, јер се претпоставља да онповећава број молекула који под-стичу настанак упале.

Пет кључних чињеница о раку јајника:

1. Све жене су у опасности од обо-левања

2. Знање и свест о раним знацимаупозорења на ову болест могуспасити бројне животе

3. Дијагноза у раној фази знатнопобољшава женине изгледе запреживљавање

4. Рак јајника често се дијагности-кује у касној фази

5. Многе жене погрешно верујукако ће само ПАПА тест открити

рак јајника.4

УТИЦАЈ МЕДИЈА У БОРБИ

ПРОТИВ РАКА

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 4


7/36

Здрава исхрана

Здравствена истраживања су

доказала везу између исхране иризика од неких врста рака. Такође,бројне студије показују да свако-дневна конзумација воћа илиповрћа 80 до 100 грама умањујеризик од рака усне шупљине за око20%, а рака желуца за око 30%.Узимање већих количина влакана(просечно 27 г/дан) је повезано соко 20% мањим ризиком од ракадебелог црева, док црвено месо и

месне прерађевине повећавајуризик од рака дебелог црева, а уносвеликих количина соли и хране која је слана повећава ризик од ракажелуца.

Стога, треба смањити количинувисококалоричне хране, засићенихмасти, слатких напитака, пресланехране, црвеног меса и месних прера-ђевина, прженог и печеног меса.Треба свакако уживати у воћу,

поврћу, целовитим житарицама узмало меса и млечних производа про-вереног квалитета.

Али, треба имати у виду и чиње-ницу да су ранија истраживањапоказала да је брусница одличнапревентива у борби против уринар-них инфекција, али и да позитивноутиче на све кардиоваскуларнеболести. Последњих десет годинасвако мало неко истраживање пока-же колико је снажан учинак овебиљке пре свега због пријатногукуса али више због благотворног

деловања и хранљивих вредностикоје има у себи.

Брусницу можете да једете сиро-ву, сушену, као додатак јелима илида пијете сок од бруснице. Брусницесу познате по томе што садржеантиоксидансе који позитивно утичуна функцију имуног система.

Сања Миросављевић

5

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 5


8/36

6

Епидемологија, клиничка слика и постављање дијагнозе

Епидемиологија и етиологија

Усна шупљина је анатомскаструктура која укључује усне, букал-

ну слузницу (слузницу образа), рет-ромоларни тригонум, десни, тврдонепце, под уста и предње дветрећине језика. Тумори усне шупљи-не чине 4% свих малигних туморакод мушкараца и 2% свих малигнихтумора код жена.

Малигни тумори усне шупљине супревасходно болест старијег живот-ног доба (преко 60 година). Двапута се чешће јављају код мушкара-

ца него код жена, а најучесталији сукарциноми пода уста, језика и рет-ромоларног тригонума.

Појава малигних тумора уснешупљине везана је за бројне факто-ре ризика из животног и радногокружења, као и за начин живота.Доказана је повезаност ових малиг-нитета са пушењем или жвакањемдувана и конзумирањем алкохолнихпића. Дуван и алкохол у комбина-цији повећавају ризик од овог обо-љења 5– 25 пута. Новија истражива-ња доказала су и утицај појединихвируса у настанку ових карциномакао што је хумани папилома вирус(HPV 16). Од осталих фактора ризи-ка наводе се изложеност испарењи-ма тешких метала, диму и прашини,као и недостатак воћа, поврћа,витамина и минерала у исхрани.

Посебно је значајан недостатак

витамина Ц и Е, гвожђа, ликопена,каротеноида и влакана. Високо-ризичним се сматрају и имунодефи-цијентни пацијенти као што су HIVпозитивни и болесници након транс-платирације органа.

Хигијена усне шупљине заузимапосебно место у превенцији, али ираном откривању карцинома уснешупљине. Наиме, нередовна хиги- јена уста, хронична иритација јези-ка и слузнице, образа поквареним иполомљеним зубима, хроничнеупале коренова зуба могу се дове-сти у везу са овим обољењем. Сдруге стране, редовним стомато-лошким контролама и обрадама

могу се уочити промене слузницекоје временом могу прерасти у кар-цином (тзв. прекaнцерозе: леуко-плакија, еритроплакија), као и ранистадијуми малигних промена када јеизлечење много вероватније.

Слика 1. Леукоплакија језика

МАЛИГНИ ТУМОРИ

УСНЕ ШУПЉИНЕ

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 6


9/36

Патологија и ширење болести

У усној шупљини налази се вели-ки број различитих врста ткива каошто су слузокожа, зуби, кости,мишићи, мале пљувачне жлезде илимфни судови. Из сваког од овихткива појединачно може се развитималигна болест.

Најчешћи хистолошки тип малиг-них тумора усне шупљине, ипак, јесквамоцелуларни карцином (90-95%) који води порекло од слузницеусне шупљине. Ређе се јављају

малигни тумори порекла малих пљу-вачних жлезда, лимфоми и саркоми.Сквамоцелуларни карцином се

брзо шири локално инвазивно, поповршини и у дубину слузнице сведо мишићног ткива и кости.Клинички се може презентовати каовегетанти израштај (егзофитичан),трвдина слузнице (инфилтративан)или раница (егзулцерисан).

Слика 2. Егзулцерисан карцином језика

Богата мрежа лимфних судоваовог подручја води у брзо лимфоге-но ширење, пре свега у подвиличне(субмандибуларне, субдигастричне)лимфне жлезде, као и лимфне жлез-де на врату (горње и средње југу-ларне лимфне жлезде). Најмању

учесталост појаве регионалних лим-

фних жлезда има карицном усне(5– 10%), док је код осталих локали-зација тај проценат и преко 40%,

при чему се метастазе у лимфнимжлездама могу појавити са обе стра-не врата. У узнапредовалом ста-дијуму болести могу се јавити иметастазе у плућима и јетри, а ређеи у костима.

Слика 3. Инфилтративан карцином пода уста

Слика 4. Егзофитични карцином доње усне

Клиничка презентација, дијаг-ностика и одређивање ста-

дијума болести

Симптоми малигних тумора уснешупљине зависе од локализацијетумора, као и од узнапредовалостиболести. Најчешће тегобе које дово-де пацијента код лекара су бол у

7

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 7


10/36

8

устима, језику, грлу, бол који сешири у уво, крварење, фиксиран,непокретан језик, отежан и болан

говор, жвакање и гутање, задах изуста, увећане подвиличне лимфнежлезде, као и лимфне жлезде наврату.

Постављање дијагнозе малигногтумора усне шупљине укључуједетаљне анамнестичке податке,клинички преглед, комплетан ОРЛпреглед, а по потреби и CT или MRIпреглед главе и врата, ултразвучнипреглед врата и лабораторијске

налазе. Дефинитивна дијагноза сепоставља узимањем узорка ткиватумора (биопсија) и патохистолош-ком анализом биоптираног узорка. У циљу испитивања проширеностиболести обавезно се ради ултра-звучни преглед трбуха и радиогра-фија, односно, CT грудног коша. У новије време PET-CT налази своје

место у дијагностици, стадирањуболести и праћењу одговора натерапију.

Одређивање стадијума болестисе врши према тзв. TNM класифика-цији, а у зависности од стадијумаболести одређује се најбоља тера-пијска опција за сваког болесника.

Литература

1. Chi. A. C, Day T. A, Neville B. W.Oral cavity and oropharyngeal

squamous cell carcinoma—anupdate. A Cancer Journal forClinicians 2015; 65 (5): 401-421

2. Neville B.W, Day T.A. Oral cancerand precancerous lesions. A CancerJournal for Clinicians 2002; 52 (4):195-215

Асист. др сц. мед.Татјана Арсенијевић

Трећа награда

ЗИТА ВАРГА, 6. разредОШ „Петефи Шандор“, Хајдуково

Наставница: Сцалаи Есзтер

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 8


11/36

9

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 9


12/36

10

Радујемо се одласку у Јагодину.Ја посебно, признајем, јер ми једраго да посетим мој родни град укоме сам провела најлепши део могживота: детињство и младост.Надолазе ми у мислима моји стихо-ви:

Даљине ме зовуроднога ми краја.

Све чешће осећам чежњуза бехраом

мирисних цветоварасцветаног маја па да их испијам

највећим пехаром... А самим тим што ћемо према про-

граму наше Зорице, главног органи-затора, дан почети у кафеу „Романса“ где ћемо доручковати ипопити кафу, све указује да ће данпротећи романтично, јер и леповреме нам иде на руку. Држећи се

наше сатнице (непуна два сатаимамо за разгледање центра града),полазимо у обилазак. Пролазимопоред Културног центра, лепе згра-де пред којом је биста СветозараМарковића и хитамо ка „Скверу“.Чини ми се да ниједан град нематако леп сквер! Оивичен раскош-ним, сада већ руинираним стубови-ма, он је откад памтим, препунружа. У средини величанствени спо-меник од белог венчачког мермера,подигнут 1930. године, посвећен јежртвама Првог светског рата.Статуе су дирљиве: са једне странесрпска мајка која једном руком дојидете, а у другој држи мач. Са другестране роб у ланцима, да би на врхустајао војник са пушком – симболслободе.

Деценијски скер је био годинама

главна градска „штрафта“, стециште

младих, наше корзо. Ту су се сусре-тали и погледи првих симпатија...

У непосредној близини је иГимназија, а лево нова црква св.Петра и Павла, саграђена од прило-га грађана, на самом крају 19. века.Стару цркву св. Арханђела Михајлаподигао је 1818. године књаз МилошОбреновић и она је једна од знаме-нитости града, као што су то иЗавичајни музеј, па Музеј наивне

уметности, али и Народна библиоте-ка „Радисла Никчевић“. Нисмоимали времена, овога пута, да таздања детаљније разгледамо.Учинићемо то, надам се, другомприликом.

Требало би рећи, најпре, даЈагодина има веома богату про-шлост. Најстарији трагови на њеномтлу потичу од млађег каменог доба,око 5500 година пре нове ере. У

првом веку нове ере настало је,бележи историја, Римско насељепод Ђурђевим брдом. Касније, увреме турака „Јагодинска паланка“постала је позната саобраћајница. У вихорима устанака и ратова било јемного жртава за ослобођење града,најпре од Турака, касније одНемаца. Јагодину су у Другом свет-ском рату ослободиле јединицеЦрвене армије 17. октобра 1944.године. Овај датум се слави као Данослобођења, управо овај дан нашепосете граду.

Данас је Јагодина модеран тури-стички град. Држећи се нашегплана, после ручка обилазимо новеградске знаменитости које суЈагодину учиниле веома познатомне само широм наше земље.Посећујемо, прво, Аква парк, сагра-

ђен 2007. године који се налази у

Излет пун утисака

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 10


13/36

склопу спортско-туристичког ком-плекса „Ђурђево брдо“. Чине га 7базена са воденим атракцијама,

ресторанима... Сада је мртва сезона,али може се замислити како је токомлета. После разгледаља Аква парка,следи посета Музеју воштаних фигу-ра. То је један од ретких музеја (так-вих је само шест у Европи) и први јеу Србији, са ликовима из домаћеисторије, почев од фигуре СветогСаве па до савременика (НовакаЂоковића). Ту су фигуре НиколеТесле, Иве Андрића, Његоша...

Кустос музеја нам објашњава техни-ку израде ових ликова. Било је доз-вољено фотографисање тако да смото и чинили, по избору. Наше инте-ресовање привлачи, потом, следећазанимљивост: Зоолошки врт који сепростире на 2,5 хектара са не малимбројем животињских врста. Главне „звезе“ су тигрови Сај и Наташа ивећ легендарна жирафа Јованча.Фотографисали смо је у свим поза-ма.

Били смо већ уморни, па је, закрај, право освежење представљалапосета Арачлијском потоку (такође уоквиру Ђурђевог брда). На улазу јечесма са свежом водом за пиће којаима своју причу, своју историју. Она је, иначе, присећам се, нашла место

у мојим стиховима у песми Мојагенерација:

Брже зашумори вода

У потоку Арачлијском Кад у капима заблиста Генерација моја Дуката ниска Дивнога споја Ведрих осмеха Песама и шале

Уз звуке Сашине гитаре...Излетиште Арачлијски поток је

зелена оаза са негованим травњаци-ма украшеним сезонским цвећем у

разним облицима. Падине су обо-гаћене разним врстама дрвећа –прави рај за очи! Поред стазе сумали водоскоци, а највећа туристич-ка атракција, за сада последња уграду, је први вештачки водопад уСрбији. Водена завеса заклањакафић у који може да се уђе малте-не кроз ту „завесу“. Интересантно,спектакуларно!

Они међу нама који су одморнијишетају до врха Ђурђевог брда. Ту сепланира, кажу, вештачко језеро.

Пуни утисака напуштамо град, узпоздрав: До виђења Јагодино!

Пријатељ пацијентимаЉиљана Јанић

Удружење пацијената „Христ“

11

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 11


14/36

12

Напунила је Милунка 82 годинеживота. Сама каже: „Па малко ли јетој“. А ја јој одговарам: „Малко јеМилунке јер је тако рекл бог“.

„Пусто да остане овој колено штоме оволко боли, додаје моја саго-ворница. Ножетине – неће оне дабуду попаметне од мене. Нећу бре ја да будем тумрук“ (по лесковачкома значи баксуз).

Оперисала је у року од годинудана оба колена. Убрзо и катарактуна једно око, а сада мора и друго.Бодрим је: – Издржаћеш, ти си нашалегенда и наша храбрица. Онако

мала са само 150 цм висине, а ово-лико велико срце, а само кад сесетим које бреме носи иза себе.Супруг је био алкохоличар, синпогинуо као млад, а ћерка је отишлаиз Лесковца, да живи у Љубљану.Наставила је усправно да корачаживотним путем. Победила је рак дојке после 29 година, а сада реша-ва друге дијагнозе. Воли да попијенеко пиво, а ја јој понекад и заме-

рим јер на нашим скуповима зна дакаже: „Ћути бре. Не може то такој.Има да буде како ја кажем“. Уз благосмех да је не повредим – јер је увек разумем (мора некада оно лоше што

Легенда лесковачке онкологије

Милунка Крстић

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 12


15/36

се наталожило да изађе из ње)одговорим: „Добро Милунка догово-рићемо се после насамо, нећемо

сада овде пред људи“.Игра она у коло, поклецује, мара-ма на главу се већ окренула у стра-ну, иде према др Зорану – он је њендоктор, пева, а онда крену сузерадоснице.

Не верује себи да може да пева. Али људи ово је онај моја песма –добацује Милунка. Подсетила ме јена Коштану и Митке када је певао –жал за младост.

Захвална је Богу што јој је у овимгодинама сачувао разум.

На задњој нашој екскурзији онко-лошких болесника рекла је: „Идем,ћу понесем штаку. Кад сам могла даидем на операцију у Љубљану, могуи у Врњачку бању“.

И у Врњачкој бањи у Удружењуоболелих од дојке Милица нас-мејала је „миличице“ чланицеУдружења. Била је оригинална. Зато је Милунка Крстић, члан Удружења „Храст“ легенда лесковачке онколо-гије и Удружења.

Свевишњи, сачувај је надаље одбола, мука и патњи. Имала их је ипревише. Награди је у будуће весе-лим данима, оптимистичким духом ивером у боље сутра. Ведрина, хуморна свој начин одржали су је до данданас.

Општа болница ЛесковацЗорица Менковић

Секретар Подружнице Друштва заборбу против рака Лесковац

НАШЕ ЗДРАВЉЕ ЈЕУ НАШИМ РУКАМА

Моје село, рана зора,Моје село, равна гора.

Нико није чуо за јагоду белу,Која расте само у мом селу.

У мом селу ливаде су лепе,Баште красе еко-шангарепе.

Ту купина расте, укусна и фина,Откупљује печурка и сочна малина.

И кад нећу, и кад хоћу,Стално мислим о поврћу и воћу.

Чак и моја мачка Лина – Зна за краву да је дама фина.

И кад ми је тешко, и кад ми је мука,

Ја поједем неколико дединих јабука.

Желим да у свету увек влада мир, А за ручак волим непрскан

кромпир.

Када киша падне и направи муљ,Радујем се да једем бакин чорбаст

пасуљ.

Лисици у селу сви тепају „Лија“,Омиљено поврће ми је боранија.

Маните се, децо, свих нездравих трица:

Хамбургера, топлих сендвича и пица!

У мом селу никад није био Субота Миња,

А село се моје зове равна Радоиња.Ето, то је моје родно село,

У њему је мени здраво и весело!


Алекса Бојић VI/1ОШ „Десанка Максимовић“,

Прибој Наставник: Олгица Корди

13

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 13


16/36

14

Понекад доктори, а и родитељи једноставно нису у праву.

Па, човече, и ми деца имамо некаправа! Није фер, те не можеш оно, тене можеш ово, јао не, то не ваља, неможе, на то си алергична... Уф, па јабаш броколи не волим, а такође, нивашу боранију, па не смем да се побу-ним! Али ја се још увек борим за прав-ду!

А онај мој доктор ме је довео до

лудила, иако сам била мала, тек неких пет година, и даље је билотешко рећи не „бони-топ“ бомбоница-ма, знате зашто? Зато што кад годпоједем барем једну бомбоницу,избију ми пликови који су велики каооне зреле трешње на врху дрвета.Тако да сам морала да их се одрек-нем.

Плакала сам, али НЕ доктора и НЕродитеља значило је оно право НЕ. Итако моје дуготрајно маштање да

живим у пуној корпи слаткиша, једно-ставно је нестало, јер каква је токорпа слаткиша кад у њој нема онихслатких и предивних „бони-топ“ бом-боница.

Суздржавала сам се да не поједемниједну „бони-топ“ бомбоницу, суз-државала се и успела, јер их је мојасестра све појела...!

Док су родитељи били на послу, асестра у школи, ја сам осетила каколудим, у ствари, лудео је мој стомак јер сам била гладна.

Глад се поигравала са мојим моз-гом, испред мене летеле су крофне, „бони-топ“ бомбонице, чоколаде и свеостало што се налазило у пуној корпислаткиша о којој сам маштала.

Одједном лоптица којом сам сеиграла се откотрљала до столице.Када сам је дохватила, видела самкуглицу која је личила на „бони-топ“бомбонице, питала се каква је токуглица? То је куглица из руменилакоја је некако завршила на поду

захваљујући мојој мами и њеном

неспретном шминкању. Ни тренутак размишљања, појела сам куглицу.Убрзо сам схватила да то није била „бони-топ“ бомбоница, јер оне немајуукус брашна...

А онда, када су моји родитељисазнали шта се догодило, знали су усеби да сам научила лекцију: Никаданемој јести храну или било шта сапода, ко зна где ћеш касније заврши-ти, највероватније, барем ја тако мис-

лим, код мог доктора који ће ти најве-роватније забранити да једеш илирадиш нешто веома забавно.

Но, ово су ситнице, када нас ухва-ти нека озбиљнија болест, тек тадапочињемо да размишљамо о нашемздрављу. А пре тода, нас није билобрига, ни шта радимо, ни шта једемо.Зато треба да се на време пробудимо,да се окренемо око себе и да исправи-мо оне грешке које правимо свако-дневно.

Ево, ја сам убрзо након куглице изруменила, заборавнила на „бони-топ“бомбонице. Иако ми сваки пут кадауђем у продавницу крене вода на устаи жеља за бомбоницама, ја се ипак сетим инцидента и окренем се качоколади.

Ово је један пример о томе како јаузимам здравље у своје руке са петгодина, али сам сигурна да то мојиродитељи боље раде, али неће онимоћи увек да воде бригу о нама, затопре или касније – доведите се у ред!

Трећа наградаМиња Станковић VI

ОШ „Вук Караџић“, ПиротНаставник:

Марина Величковић, професoрсрпског језика

ladi u borbi protiv raka

„НАШЕ ЗДРАВЉЕ ЈЕ У НАШИМ РУКАМА“

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 14


17/36

15

ШТА ЗНАЧИ ТЕРМИНАЛНА

ФАЗА МАЛИГНЕ БОЛЕСТИ?

Терминална фаза болести јемедицински израз који се користи заописивање болести која се не можеизлечити или адекватно третирати икод које се очекује смртни исход украћем временском периоду. Овај сеизраз најчешће користи код прогре-сивних болести попут малигнихболести или тежих срчаних болести,понекад и траума. Овај израз подра-зумева болест која доводи до смртипацијента.

Пацијент који болује од горенаведених болести може бити озна-чен као терминални пацијент. У многим случајевима под пацијентомкоји је у терминалној фази болести,подразумева се да се смртни исходочекује за 6 месеци или мање, подусловом да болест напредује уоби-чајеним темпом. Такође, пацијенти

са споро напредујућим болестима,попут AIDS-а не морају бити у наве-деној категорији обзиром да прогно-зе о дужини живота могу бити дужеод 6 месеци. Али, постоји могућностда пацијент може изненада умрети ираније.

Сваки пацијент друкчије реагујена помисао да болује од терминалнефазе болести, као што је малигни-тет. У већини случајева пацијенти

пролазе кроз разне фазе од момен-та када је болест дијагностикована.

Прва фаза подразумева невери-

цу, и питање зашто се то баш менидогодило. У тренутку сазнањапацијент је шокиран, очајан, љут исве су то уобичајене емоције.Такође, код многих пацијената се јавља осећај кривице да су можданешто погрешили у свом животу.Многи се осећају беспомоћно, амноги користе хумор као вид одбра-не.

Друга фаза је депресија којаможе да варира по интензитету. У овој фази неопходна је подршкапородице, а понекад и лекарскапомоћ у смислу психотерапеута.Депресија може трајати неколиконедеља, а затим прелази у другуфазу прихватања болести.

За терминалну фазу болести непостоји одговарајући лек, већ самоолакшавање тегоба у смислу убла-

жавања болова или олакшавањадисања. Постоје пацијенти којиодбијају стандардне медицинскетретмане и покушавају са алтерна-тивним начинима лечења, као штосу лекови из грубе алтернативнемедицине или са драстичним дијета-ма.

Брига за такве пацијенте јенеопходна. Особе које се брину затакве пацијенте, могу бити меди-

цинска сестра или члан породице.

P i t a w a ~ i t a l a c a

Na{ ciq je da ovim odgovorima uputimo obolele na odgovorne lekare radi le~ewanau~nim metodama, a putem na{eg telefona (011) 656-386 moète dobiti op{irni- ja obave{tewa svakodnevno od 10 do 12 ~asova od strane lekara Dru{tva Srbije zaborbu protiv raka. U prostorijama Dru{tva u Beogradu, Pasterova broj 14, poredobave{tewa moète dobiti i odgovaraju}e publikacije.

Postanite ~lan Dru{tva Srbije za borbu protiv raka, a sve u ciqu preporuka zazdraviji na~in ìvota i da biste do~ekali duboku starost.

Dr Vesna Luki}

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 15


18/36

16

Њихова улога је у пружању помоћиприликом узимања лекова за убла-жавање болова, мучнине и осталих

тегоба. Могу помагати и пацијентуприликом кретања или обављањасвакодневних послова. Породицапацијента обично има различитапитања али лекари обично не дајупроцене да не би давали лажну надуили да не униште наду пацијента.

Лекар или медицинска сестра семогу позвати када пацијент има јак бол, кад има тешкоћа са дисањем,када отежано мокри или има затвор,

када је пао и повредио се, када једепресиван, када одбије прописанелекове.

Пацијенти који осећају да је крајживота врло често одбијају хрануили узимање воде, па је тада меди-

цинска помоћ такође потребна усмислу давања инфузија.Поједини пацијенти, мада може

се рећи мањи број, свестни су свогакраја и тада покушавају да завршенеке започете ствари, као што једоношење неких одлука, довршава-ње неких циљева, налазе утеху ууређењу својих финансијских иправних послова.

Др Весна Лукић


МАРИНА ШАЛИПУР, 5. разред ОШ „Десанка Максимовић“, Прибој

Ментор: Јован Пантовић

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 16


19/36

17

Пружање адекватних информа-ција о малигним обољењима и онко-лошком лечењу, али и о нужној пси-хосоцијалној подршци пацијентимаи њиховим породицама, определило је локалну самоуправу, Културницентар, Друштво српских домаћинаи Унију жена Северног БанатаСрпске напредне странке да органи-зују трибину под називом „Подршка

оболелим од рака и њиховим поро-дицама“:

„Много људи у Кикинди и нашојоколини је оболело од рака. То нас је и определило да овој теми озбиљ-није приступимо, и уприличимо ова-кав скуп”, рекла је АлександраМајкић, председница СО Кикинда.Представила се Љиљана Гајић,испред радне групе пацијената уИнституту за онкологију и радиоло-гију Србије.

Начелница Одељења за образо-вање и рехабилитацију у Институту

Подршка пацијентима и њиховимпородицама у Кикинди

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 17


20/36

18

за онкологију и радиологију Србије,Светлана Берат, поручила је да јеважно да се о теми отворено говори.

Казала је и да се на оваквим триби-нама пружају праве информације ируше заблуде које прате малигнаобољења.

Председница Националног инва-лидског удружења „ИЛЦО“ СрбијеСнежана С. Милојевиђ приказала је

филм у трајању од 25 минута, аДраган Тривун своју животну причу.

Одговарали смо на питања уз

обећање да се убрзо видимо уКикинди.

Председница Националног инвалид-ског удружења „ИЛЦО“ Србије

Снежана С. Милојевић

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 18


21/36

19

О онколошкој превенцијии још по нешто

Почетком Нове године ушли смо унове планове за заштиту здрављаод рака. Кренули смо од једног фри-зерског салона у Нишу. Младе фри-зерке са својом газдарицом лепо сунас примиле. Али, на помен пушењаи шта све оно доноси собом настао

је тајац. Како ићи даље кад јеосновно знање затајило. Девојке утом салону саслушале су све оношто сам годинама преносила о опас-ностима за настанак рака. Обратилесу пажњу на обуку о самопрегледу.Ипак, питам се након толико година,договорених акција и остваренихколико смо мало урадили да нашнарод научи да се за здравље мораборити сваког дана и учењем имењањем навика и ставова.

Посетила сам Клинику за онколо-гију у Кнез Селу. Улазак у двориштеонеспокојава, с једне и друге странестазе шума борова и јела. Сасушенастабла пала или се наслонила наона усправна, жбуње расте неогра-ничено и слободно. Да ли је могућеда се не нађе неко, ко ће склонитиполомљене гране и стабла и ослобо-

дити поглед који се спушта илиподиже до врхова ове шуме? Лако јемени да примећујем недостатке,треба радити. Радила сам у некиммладим годинама и доносила књигеи часописе болесницима који су наклиници лежали више недеља. У тадашњој Електронској индустријирадећи на превенцији за запослене „зарадили“ смо неколико телевизо-ра и радиопарата које смо уступили

Клиници за болеснике како би скра-

тили време лежања уз музику ислику. Прошла сам дугим болничкимходником, у собама тихо и усамље-ност полако точи своје сате. Одавносу нестали апарати из некадашњеелектронске велесиле, за књиге избиблиотеке није било слободне про-сторије и особе која би се о томебринула, а ја још увек гајим наду даћу успети да до оних који се лече одрака допрем са неком поруком којаће им значити подршку и помоћ јерони сами себи уз промене у животумогу највише да помогну.

Кадивка Стевановић

БЕЛЕШКЕ СА ОНКОЛОШКОГ

Друга награда

ДАМИР САЛИХБЕГОВИЋ,2. разред

Гимназија, ПрибојЛиковни ментор:Јован Пантовић

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 19


22/36

Извештај Регистра за рак Инсти-тута за јавно здравље Србије „ДрМилан Јовановић Батут” о кретањумалигних тумора за 2013. годинуобухвата Републику Србију у целини(централна Србија и Војводина).

Укупан број новооболелих слу-чајева малигних тумора у 2013.години у Србији (7,2 милиона ста-

новника) био је 34.981, а умрлих одрака исте године 21.091.

И даље је мушка популацијадоминантна у погледу новорегист-рованих и умрлих од рака у Србији.

Доминира рак плућа у мушкојпопулацији, а рак дојке у женскојпопулацији.

20

РАК У СРБИЈИ2001-2013. година

Табела 1. РАК У СРБИЈИ 2013. године

Табела 2. РАК У СРБИЈИ 2013. године

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 20


23/36

21

Графикон 1. Број новооткривених случајева од рака у Републици Србији (7,2 милиона

становника), 2001-2013. година

Графикон 2. Број умрлих случајева од рака у Републици Србији (7,2 милионастановника), 2001-2013. година

Графикон 3. Број новооткривених случајева од леукемија / лимфома (C81-C96) у Републици Србији (7,2 милиона становника) у периоду

2002-2013. година

Графикон 4. Број умрлих случајева од леуке- мија / лимфома (C81-C96) у Републици Србији

(7,2 милиона становника) у периоду2002-2013. година

Графикон 5. Инциденција и морталитет од рака на 100.000 становника, стопа преживљавања (%)у централној Србији, 2001-2009. година (у Републици Србији, 2010-2013. година)

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 21


24/36

22

Графикон 6. Инциденција и морталитет од рака према полу на 100.000 становника, стопа

преживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година. (Рег. за рак у централној Србији)(у Републици Србији, 2010-2013. година)

Графикон 7. Инциденција и морталитет од леукемије и лимфома (C81-C96) на 100.000 становника,стопа преживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Графикон 8. Инциденција и морталитет од рака дојке на 100.000 жена, стопа преживљавања (%),

централна Србија 2001-2009. године, Република Србија 2010-2013. година

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 22


25/36

23

Графикон 9. Инциденција и морталитет од рака грлића материце на 100.000 жена, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година Република Србија 2010-2013. година

Графикон 10. Инциденција и морталитет од рака тела материце на 100.000 жена, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013 година

Г рафикон 11. Инциденција и морталитет од рака јајника на 100.000 жена, стопа преживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 23


26/36

24

Графикон 12. Инциденција и морталитет од рака плућа и бронхија на 100.000 мушкараца, стопа

преживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Графикон 13. Инциденција и морталитет од рака простате на 100.000 мушкараца, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Графикон 14. Инциденција и морталитет од рака колоректума на 100.000 мушкараца, стопа прежив- љавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 24


27/36

25

Графикон 15. Инциденција и морталитет од рака желуца на 100.000 мушкараца, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Графикон 16. Инциденција и морталитет од рака ларингса на 100.000 мушкараца, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Графикон 17. Инциденција и морталитет од рака коже на 100.000 мушкараца, стопа

преживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 25


28/36

26

Графикон 18. Инциденција и морталитет од меланома коже на 100.000 мушкараца, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Графикон 19. Инциденција и морталитет од рака јетре и ж. канала на 100.000 мушкараца, стопа преживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Графикон 20. Инциденција и морталитет од рака панкреаса на 100.000 мушкараца, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 26


29/36

27

Графикон 21. Инциденција и морталитет од тумора мозга на 100.000 мушкараца, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2012. година

Графикон 22. Инциденција и морталитет од рака мокраћне бешике на 100.000 мушкараца, стопа преживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Графикон 23. Инциденција и морталитет од рака бубрега на 100.000 мушкараца, стопапреживљавања (%), централна Србија 2001-2009. година, Република Србија 2010-2013. година

Извор: Извештаји Регистра за рак у централној Србији (2001-2009. година) и Републици Србији (2010-2012. година) Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Београд, 2001-2012. година.

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 27


30/36

Храбро сам села у Времеплов. Желела сам да видим будућност. Нисамсе плашила онога што ћу видети илидоживети. Моје путовање је ималосмисла само ако задовољи моју урође-ну радозналост.

Потврдом на дугме стартовала самВремеплов. На дисплеју сам добилаупозорење: „Да ли стварно желите давидите како изгледа будућност?“

Потврдила сам свој старт и врло брзосам схватила, до пре пар минута замене сувишну ставку, упозорење...Гледала сам морално пропадање људи – масовну тучу. Читав арсенал оружја.Нисам била сигурна да се нисам нашлаусред снимања филма. Убрзо су меотрезниле речи и псовке набилдованихљуди које сам чула. Неко је викао: „Определи се! Сметаш! Рокнућу те!“

Збуњивало ме значење непознатихречи. Интернет-шатровачки језик...Преводилац ми их је врло брзо превео.

Гледали су ме запањено очекујућиреакцију. Рекла сам само: „Ја самСлобода... Долазим из земље слоге имира. Код нас постоје само две врстељуди: они који раде и они који мањераде, они који су добри и они зли. Мисе међусобно поштујемо и уважавамо.Толерантност је за нас једнакост у раз-

личитости“.- Толеранција не постоји! – довикнуо је „напудани“.

- Не слажем се са овим што мислиш,али ћу до краја бранити твоје право дато кажеш“ – цитирала сам Волтера.

- Смешна си! Браниш нешто што непостоји... Нормално је да мрзимо гроба-ре, фенсере, народњаке, розе боју,скејтере, политичаре, пензионере, пселуталице.. Тако смо програмирани.

Брзо у речнику тражим реч – мрзети.Не разумем њено значење.

- Да ли је та реч мржња насталазато што сте гладни и болесни?

- М? Шалиш се. Ми смо најбогатијиљуди на свету. Нама је живот досадан.Ми изазивамо болест. Прво што смоурадили је да смо пласирали кока-колукоја уништава организам за 65 минута,отрове, генетски модификовали храну,

затровали храну и воду...- Програмирани сте?! Да ли сте ви

људи или роботи?- Људи? Роботи? Свеједно...- Како се зове ова држава и који је

ово век?- Да ли си ти побегла из психијат-

ријске установе? Узми! Забави се...- Шта је ово?- Ниси до сада видела Ђаволи прст?

- Не. Чему служи?- Видиш, када некога не волиш ти гаса велике удаљености убијеш.

- Зашто не бих волела? А и да је такозашто бих га убила?

- Видиш. Ти одеш у неку земљу робо-та. Они су ти „буре барута“. Убијешбило кога. Онако из забаве. Онда седесе ратови, па им продаш оружје иобогатиш се. „Ђавољи“ се продаје к'оалва...

- Али, ја имам довољно за живот.Зашто бих то радила?- Забавно је... ја, ето, мрзим неке

људе, мрзим и животиње, мрзим ироботе...

- Зашто? Шта су ти урадили?- Ништа.- Бићеш кажњен?- Кажњен? Не. Смешна си... Лако је

извршити и „чишћење“, робота на при-мер и не бити кажњен...

28

ladi u borbi protiv raka

„НАШЕ ЗДРАВЉЕ ЈЕ У НАШИМ РУКАМА“

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 28


31/36

Када сам успела да дешифрујем тер-мин „чишћење“, била сам зачуђена.Рекли су ми да у будућности нема рато-

ва, а чини ми се да је „злочин безказне“ масовна појава... Трагична јеистина да се дискриминација размаха-ла, да дискриминација, попут стоглавеХидре има стотину живота и да је сва-кодневно сусрећемо...

- Мене само интересује јесу ли људии Роботи живи или нису после тог „чиш-ћења“ – питала сам забринуто.

- Наравно да нису – хладно је одго-ворио саговорник и продужио у свет

„забаве“. Остала сам да их посматрамзачуђено, као и свет око себе...

- Иди и забављај се! – добацио ми је.Чврсто решена да видим будућност

почела сам да истражујем. Да ли су свизли? Да ли има и разумних, хуманихљуди? Да ли је нестао спорт? Да ли јенестала храна? Шта се десило са људи-ма? У том тренутку сам била тако јакоодгурнута да сам пала на бетон. Али,бетон није био обичан. Ласерски зрацису се укрстили и почели да прорачуна-вају моје димензије, висину, ширину,дебљину... У почетку ми је било забав-но, а онда сам схватила да ме они већспремају за реконструкцију. На бетонусе појавио екран са свим резервнимделовима. Нисам имала појма да самтолико хаварисана... Брзо сам се приди-гла и прорачун је престао. Ово једобро. Неће бити повређених у будућ-

ности. Одмах ће се уградити резервниделови. Допала ми се помисао да нећебити повређених ни у саобраћајнимнесрећама. „Квар“ ће се отклонити налицу места. Како су успели да свакипедаљ земље тако уреде?

- Како се зове ова земља? – питаласам једну жену. Нисам могла да проце-ним колико је стара.

- Земља? Како се зове? – погледаламе хладно и безосећајно и продужила

даље оставивши ме без одговара.

- Не замерите јој што је тако нељу-базна. Тако су је програмирали. Она јечист робот. Јуче су је контруисали и она

јури да упозна свет. Не жели да пропу-сти забаву. Иначе, да Вам одговорим јауместо ње: „Сада не постоје државе.Сви смо једна држава. Избрисане сугранице. Сви говоримо једним језиком.“

- Како је то супер! Само не разумемзашто не волите једни друге?!

- Дуга је то прича. Журиш?- Не. Само Ви причајте...- Дођите. Идемо да Вам покажем

свет.

У том тренутку се отворила ауто-летилица. Беспилотна.

- Аутомобил – прочитала је мојемисли.

Ко управља аутомобилом, мислим ко је возач?

- Нема возача. Самоходан је.Управљамо га мислима. Ви сте ималирадаре. Само је овај систем саврше-нији.

У тренутку када смо селе формираосе заштитни зид око нас, а ауто себашумно подигао и полетеле смо.

- Како је ово лепо! – нисам могла сасакријем одушевљење.

Све је било савршено. Моје одушев-љење се брзо угасило. Била сам сведок једне сурове стварности.

- Зашто нисте уништили то створењекоје се зове Човек? – викао је један, док су га четрдесеторица слушала.

- Како је доспео овде? Зар их нисмосве уништили и претворили у прах?- То је најсуровији међу нама

Робоагрикола...Име ми је било познато. Схватила

сам да се свађају због мене. Скочиласам хитро да помогнем, али су мезауставиле речи моје љубазне домаћи-це.

- Како ћеш отклонити грешке у намаак те претворе у прах?

29

Mart 2016_jun_2008.qxd 20.3.2016 19:47 Page 29


32/36

У том тренутку је Робоагриколанаредио да их каменују чудним ласер-ском каменицама, али су се каменице

враћале и погађале оне који су их баца-ли. Један камен је погодио Робоаг-рикола и сасекао му зубе, што га јепотпуно избезумило. Била сам уплаше-на. Лице му се од беса и мржње искри-вило и позеленело и наредио је да ихсваку, повежу ланцима и баце у језерокоје се ледило од љутог мраза и пуши-ло од киселине. Унаоколо је поставиоласерске зраке, а када је један покушаода се спасе није далеко стигао, јер се

претворио у прах. Изненада је са небапала необична светлост, која језагрејала киселину у језеру и она јеиспарила, а око њих се стврио заштит-ни појас од светлости. Кришом, у глуводоба ноћи, отишле смо на језеро даизблиза посматрамо шта се дешава.Језеро је светлело, светлела је свакањихова кост. Робоагрикола је беснонаредио да их рециклирају и поправе,али нису успели ни да им се приближе.Разумом су победили зло. Сутрадан сусви хрлили ка језеру, јер нико нијемогао да поверује да су преживелиноћ...

- Има и добрих робота. Где се изгу-био Робоагрикола?

- У лабораторију. Покушаће да ојачазло. Дођи, да видиш коју пустош јеоставио за собом!

Срце ми је препукло, а грло ми се

стегло док сам гледала пустош. Све јебило уништено. Ширио се непријатанмирис. Морале смо да ставимо маске.

- Ко је њега створио оваквог?- Научник је прво клонирао једног од

вас који је имао такве гене, а ондаусавршио зло у њему. Хтео је да видикаквог монструма може да створи, алисе он – Робоагрикола измакао контро-ли. Робоагрикола у својим лаборато-ријама сада ствара још опасније робо-

те. Велика је срећа што се научник који

га је створио покајао и одмах побегао исада покушава да га заустави.

- Желим и ја да помогнем, ако успем

да се вратим...- Учинићу све да успете. ОдвешћуВас до лабораторије да упознате нашегнаучника како би вам дао ближа упут-ства.

Док смо летеле ка одредишту, гледа-ла сам како се брзо обнављају, заме-њују своје делове тела и рециклирајусвоје дотрајале органе. Ех, да могу дапонесем неки орган и помогнем болес-ним и хендикепираним људима! Била

сам свесна да прво морам да пробудимсвест и искореним зло у људима.

- Биће тешко.- Знам.Погледала сам је зачуђено, а онда

схватила да ми чита мисли. Преносмисли на даљину... Само знам да суистраживања показивала да је могућеконтролисати људско понашање иреакције уз помоћ електромагнетнерадијације. За ове таласе се везују свиексперименти контроле мозга, јермодулисане емисије микроталасанајефикасније пролазе кроз кору мозга,па ће са извесном подешеном фреквен-цијом одлично послужити за преноссигнала и порука до мозга, на сличанначин као што су радио-сигнали, при-лагођени да пренесу музику или гвордо радио-пријемника... Значи, неко јеипак, узео Теслине прорачуне и злоупо-

требио их... Сетила сам се и да је, дале-ке 1035. године, Тесла произвео ауто-мобил који је ишао без бензина и аку-мулатора и просто ми је невероватно дасе тај принцип погона још увек не при-мењује. Тесла је замислио неку врступерпетуум мобила и успео је донекледа га оствари. Док год се Земља обрћекао планета, говорио је он, има и виб-рација које се могу претварати у радмашина... Сада сам се и сама возила

таквим аутомбилом.

Documents

Časopis "Rak - sprečiti, otkriti, lečiti", broj 99, mart 2016