Poslovna strategija

1. Strategija u procesu strategijskog menadžmenta (Prof. D.Djuričin) 2. Vrednovanje strategije pomoću VBM (Prof. Dj.Kaličanin) 3. Rizik i upravljanje rizikom pomoću VB ERM (Prof. D. Djuričin) 4. Implementacija strategije pomoću ERP (Prof. D. Djuričin) 5. Rizik i tržište kao elementi strategije (Prof. D. Lončar)

Rizik kao kardinalni pojam poslovnog upravljanja Rizik je posledica složene, medjuzavisne i neizvesne prirode okruženja:

– Vodjenje biznisa, zapravo, predstavlja preuzimanje ukalkulisanog rizika na bazi strategije kako bi se stvorila vrednost (ili uvećao kapital)

Oblici ispoljavanja rizika:

1. Posledice neizvesnosti: • Onemogućavanje ili umanjenje sposobnost preduzeća da ostvaruje

svoje namere • Posledica može biti: negativna, pozitivana ili se javlja kao odstupanje

od predvidjenog 2. Prekretnica:

• Dogadjaji sa niskom verovatnoćom pojave i visokim efektima (black swan) – Posledice: a. promena pravila igre, i b. promena igre

3. Kombinovani efekat neizvesnosti i prekretnica

Merenje rizika se svodi na sagledavanje: (a) posledica neizvesnosti, i (b) verovatnoće pojave prekretnica

Rizik je pojam sa ambivalentnim značenjem Down side scenario, naime prva asocijacija:

– “mogućnost pojave gubitka” – Odgovor na ovaj rizik (čist rizik ili hazard) je „izbegavanje“

Povezana asocijacija: – “odstupanje od očekivanog” – Odgovor na ovaj rizik (kontrolisan rizik) je „upravljanje“

Up side scenario: – Moguć ishod preuzetog rizika je prinos – Odgovor na ovaj rizik (spekulativan rizik) je „prihvatanje“

Rizik: povezani pojmovi Kapacitet za rizik (risk capacity):

– Sposobnost preduzeća da prihvati rizik na bazi internih faktora (pre svega kapitala) koji umanjuju delovanje rizika

– Strategija treba da pomogne da se kapacitet za rizik koristi optimalno u smislu odnosa: prinos-rizik

Izloženost riziku (risk exposure)

– Predstavlja se pomoću širine raspodele

Apetit za rizik (risk apettite): – Portretiše kumulantu vrednosti svih resursa koji su pod rizikom za

prihvaćenu strategiju – Suština je ocena o tome da li se preduzeće „previše“ ili „nedovoljno“

izložilo prema riziku – Kada dominiraju negativne posledice prihvatanja rizika, umesto pojma

apetit za rizik koristi se pojam “averzivnost na rizik“ (risk aversion)

Izloženost riziku: ishodi i verovatnoće

Priroda odnosa prinos-rizik

Najlošiji prinos (95%)

Najbolji prinos (95%) Rast prinosa

Pad prinosa

Rast Apetita na rizik

Rast Averzivnosti na rizik

Apetit za rizik A

Apetit za rizik B

Efekti upravljanja rizikom

Rast apetita na rizik

Rast averzivnosti

na rizik

Rast prinosa

Pad prinosa

Visoka ranjivost na rizik

Zona komfora

Izloženost riziku

Kapacitet rizika

Zona opreza Zona pažnje

Verovatnoća

Uticaj

Stvarna izloženost riziku

Krajnji kapacitet za rizike

Optimalna izloženost riziku

Zona komfora

Izloženost riziku

Kapacitet rizika

Zona opreza Zona pažnje

Krajnji kapacitet za rizike

Optimalna izloženost riziku

Verovatnoća

Uticaj

Chaos Theory

Rizik ima kompleksan karakter (uzastopne interakcije): – Teorija haosa (Chaos Theory) objašnjava kompleksnu prirodu

rizika: • Pitanje: Da li mahanje krila leptira u Brazilu može da izazove posle

nekoliko nedelja uragan u Teksasu? • Odgovor: Može, ukoliko dodje do uzastopnih interakcija • Suština je u tome kolika je verovatnoća uzastopnih interakcija koje

dovode do pojave neočekivanog dogadjaja (otuda i statistička merila rizika)

Primena ove teorije započela je u kvantnoj fizici i meteorologiji:

– Nastavak primene je bio u osiguranju, energetici i bankarstvu – Danas prisutno u svom granama, uključujući realnu ekonomiju

Butterfly Effect Henri Poincare se bavio problemom „osetljive

zavisnosti: – Kako mala promena na jednom mestu u determinističkom

nelinearnom sistemu može rezultirati velikim promenama u drugom sistemu (slično domino efektu)?

Edward Lorenz je razvio kompjuterski model (Deterministic Nonperiodic Flow, 1963):

• Različiti scenariji za lociranje uzroka kao i posledica tog uzroka

U literaturi se odomaćio popularan naziv Butterfly effect koji je uveo Philip Merilees (1972):

– „Does the flap of a butterfly’s wings in Brazil set of a tornado in Texas?”

Osetljiva zavisnost od početnih uslova (Efekat leptira)

atraktor C

atraktor A

atraktor B

x

atraktor D y

Plavi kvadrat pokazuje inicijalno stanje Crni krug pokazuje ravnotežu

Još o riziku … Kompleksnost rizika:

– Iracionalni oblici ponašanja (strah, na primer) povećavaju kompleksnu prirodu rizika

„9/11 efekat“:

– Down-side scenario: pad broja putnika avio kompanija – Up-side scenario: rast posla osiguravajućim kućama,

bezbedosnim agencijama, telekonferencijama i sl.

Glavna opasnost vezana za rizik: panično reagovanje – 725 ljudi više je poginulo u saobraćajnim nesrećama u

SAD tri meseca posle „9/11 efekta“ menjajući avio prevoz automobilskim

Nove normalnosti povećavaju značaj rizika

A. Deglobalizacija 1. Promene u ekonomskoj snazi 2. Države klijenti i ratovi u ume tudjih interesa 3. Neekonomske mere kontrole resursa 4. Finansijalizacija (deindustrijalizacija) ekonomije 5. Koncentracija bogatstva

B. Industrijska revolucija 4.0

6. Amalgami ICT i fizičkih tehnologija 7. Amalgami proizvoda i usluga

Industrijska revolucija 4.0

Trend linija u Poslovnom upravljanju

1.0

0

0.5 m n t

Vreme -(α/β) 0

Pe

rfor

man

se

Razvojni ciklusi

Prvi talas: Poljoprivredna era

Drugi talas: Industrijska era

Treći talas: Informatička era

Četvrti talas: Digitalna era

2010

Vreme

Pe

rform

anse

Digitalna era: nov kontekst

Digitalna era je posledica industrijske revolucije 4.0 koja rezultira pojavom: A. amalgama sajber-fizičkih sistema i B. amalgama proizvodi-usluge

– Promena utiče na sve grane i sve sektore Novo okruženje:

– Zamena hiperkonkurencije sa „GLOBALNIM, INTERAKTIVNIM, TRANSFORMATIVNIM DISKONTINUITETOM“

– Glavna posledica: Rast rizika

Promena igre: – Rast značaja „nevidljivih konkurenata“ – Prelivanje neekonomskih fenomena, pre svega geopolitike i

regulative okruženja, na ekonomiju – Permanetno (re)pozicioniranje posredstvom strategije

Suština strategije u novom kontekstu ostaje ista:

– Održiva konkurentska prednost

„Bez informacija, vi ste samo još jedna

osoba koja ima mišljenje“ W. Edward Deming

Prinos na investicije od digitalizacije

Promene i uspeh

Uspeh se ne može ostvariti bez promene

Promena bez uspeha se ne može održati

Uspeh

Promena

Uticaji IT i pokretača vrednosti na koristi za biznis

Mreža međuzavisnosti: RFID investicija

ULOGA TEHNOLOGIJE

POKRETAČI

Postavljanje kablova

Redefinisanje algoritama kupovine

Predviđanje tražnje

Smanjeni volumeni kupovine

Smanjenje zaliha

Programi obuke za

dobavljačeBolje

planiranje robe

CILJEVI I OČEKIVANI REZULTATI

Dodeliti tagove proizvodima

RFID tagovi

Uključivanje dobavljača

Bolji obrtni kapital

Precizna evidencija

zaliha

RFID čitači

Integracija u postojeći

sistem

Dizajn novog pakovanja

ENEJBLERI ORGANIZACIONE

PROMENE

Definisati EPC zahteve

Ugovori sa novim

dobavljačima

Antene

Bolja operativna efikasnost

Prinos na angažovani

kapital

Veći broj kanala

ODRŽAVANJE ORGANIZACIONE PROMENE

"Pametne police"

Planiranje asortimana

Uprav. zalihama -

prod. mesto

Eliminisati provere stanja

Povećana prodaja

Smanjeni bonusi za

kupce

Niži operativni

troškovi

Ispunjavanje obećanja

"Uvek dostupno"

Procesi isporuke zaliha distrib. centr.

Procesi isporuke

prodajnim mestima

Procesi unutar prodajnog

mesta

Bolje praćenje

Funkcionalna hijerarhija je istorija

Inovativna organizacija (organizacija koja uči)

Organizacija koja uči

PLANIRANJE REAGOVANJE

UČENJE

RAZUMEVANJE IZVRŠAVANJE

Novi menadžerski fokusi

Fokus organizacije koja uči je na investicije u nematerijalnu aktivu:

– Big data – Internet of things – Cloud – Algoritamsko razmišljanje (BsC)

Umesto na investicije u materijalnu aktivu i/ili održavanja odnosa sa finansijerima

Megatrendovi povećavaju rizik A. Trendovi koji utiču na socijalni kontekst

1. Demografija • 7,3 milijarde (2015) – 9,7 milijardi (2050)

– ½ neto povećanja u Africi • Starenje stanovništva u razvijenim ekonomijama

2. Urbanizacija • 2/3 stanovnika Evrope i Severne Amerike živi u gradovima

3. Globalizacija • Trgovine i invesicija • Finansija

4. Povećanje srednje klase • 84% svetske populacije 2050 ce pripadati višoj srednjoj klasi

5. Rast učešča brzorastućih ekonomija • Preko 50% globalnog GDP u 2015 pripada Aziji

6. Pojava nasilnih nedržavnih faktora • Izbeglice, terorizam, politička nestabilnost, antiestablišment političari

Vrste rizika 1. GLOBALNI RIZICI:

a. Karakteristike: • Globalno geografsko ispoljavanje • Ispoljavanje u većem broju grana • Značajne ekonomske i socijalne posledice

b. Vrste: 1. Hronični rizici

– Neravnomeran ekonomski razvoj (i koncentracija bogatstva) – Neadekvatan makro menadžment

2. Rizici uslovljeni dogadjajima – Makro-ekonomski deficiti – Siva ekonomija – Snabdevanje ultimativnim resursima

3. Rizici koji se moraju pratiti – Demografski rizik – Pandemije

Mapa globalnih rizika, WEF

Usporavanje kineske privrede

Neadekvatna regulativa

Nelikvidnost i zaglavljivanje banaka

Hronični rizici

Rizici uslovljeni događajima

Rizici koji se moraju pratiti

Sigurnost snabdevanja hranom

Sigurnost snabdevanja vodom

Klimatske promene

Nedozvoljena trgovina

Organizovani kriminal

Nestabilne države

Korupcija

Fiskalna kriza Globalni deficiti i nestabilnost valuta

Kolaps cena aktive Odustajanje od globalizacije

Populacioni rizik

Ekstremne varijacije cena energije

Eksterne varijacije cena potrošačkih dobara

Migration

Terorizam

Oružje za masovno uništavanje

Geopolitički konflikti

Razlike u ekonomskoj razvijenosti Neuspesi globalnog menadžmenta

Vrste rizika (nastavak 1)

2. RIZICI NA NIVOU NACIONALNE EKONOMIJE (SISTEMA) a. Sistemski rizik (ili rizik tržišta kapitala)

• Ponašanje jednog subjekta ili grupe može uticati na bankrot cele nacionalne ekonomije

• Ne može se diversifikovati • Može se preneti (strategije hedžovanja)

b. Nesistemski rizik • Može se diversifikovati • Više vrsta:

– Rizik sredstava (kreditni rizik i tržišni rizik) – Operativni rizik – Rizik poslovne aktive – Rizik nelikvidnosti

Vrste rizika (nastavak 2)

3. RIZICI NA NIVOU PREDUZEĆA (Kaplan & Mickey): a. Rizici koje je moguće sprečiti b. Strategijski rizici c. Eksterni rizici

Glavni poslovni rizici 1. Finansijski rizici (neočekivane tendencije na tržištu u

vezi sa inflacijom i drugim makroekonomskim fundamenttima, nabavkom i prodajom

– Tržišni rizik – Kreditni rizik – Rizik likvidnosti

2. Strategijski rizici (neočekivane promene koje utiču na formulisanje i implementaciju strategije)

– Tehnički progres – Promena strategije konkurenta – IT rizik

3. Operativni rizici (neočekivane promene koje su u vezi sa poslovnim procesom)

– Ljudski faktor (nečinjenja, previdi i prevare) – Tehnički kvarovi (koji nisu predvidjeni metričkim studijama)

Posledice interakcije rizika

Okruženje „interaktivnog transformativnog globalnog diskontinuiteta“ (ITGD-interactive transformative global discontinuity)

Interakcija rizika dovodi do: – Poništavanja ili ublažavanja dejstva jednog faktora – Pojačavanja dejstva jednog faktora – Ininiciranja prekretnica

Značaj upravljanja rizikom

Osnova za obračun diskontne stope pri svim kalkulacijama efekata investicija, efekata strategije, efekata regularnih aktivnosti i sl.

Bitna komponenta kredit rejtinga: – Kredit rejting agencije :

• Upravljanje rizikom je deo ocene korporativnog upravljanja (Moody’s) ili ERM rejtinga (S&P)

• Obavezno u energetici, bankarstvu i osiguranju

Bitna komponenta izveštaja odbora direktora: – U.S. SEC propisuje obavezu odbora direktora da u godišnjem izveštaju

o poslovanju opiše načine i rezultate upravljanja rizikom – Zakoni o privrednim društvima i finansijskim organizacijama,obično,

propisuju obavezu formiranja Komiteta za upravljanje rizikom • Sastavljenog od neizvršnih nezavisnih direktora

KORISNOST: – Sprečavanje negativnog scenarija delovanja rizika

Mapiranje rizika: pitanja/podaci

Dobijanje podataka

Poznati Nepoznati

DefinisanaKnown-knowns

Stvari koje znamo da znamo

Known-unknowns Stvari koje znamo

da ne znamo

NedefinisanaUnknown-knowns

Stvari koje ne znamo da znamo

Unknown-unknowns

Stvari koje ne znamo da ne znamo

Pita

nja

Podaci

Formulisanje pitanja

Šta je uzrok sadašnje ekonomske krize? 1. Unknown unknowns: maloverovantni dogadjaj visokog

uticaja (prekretnica): – Odgovor je: NE

2. Known unknowns: nešto što se moglo očekivati samo se nije znalo kada će se ispoljiti (verovatnoća)

– Ogovor je: DA, zbog – Neo-liberalne ekonomske doktrine:

• Univerzalna sklonost ka investiranju • U uslovima kada investitori imaju diversifikovan portfolio,

preduzeća prihvataju veće rizike – “Pendulum never stops in the middle” (R. Kaplan)

– Deregulacija tržišta kapitala je, zapravo, bila svojevrsna racionalizacija regulatora da je model liberalnog kapitalizma ekonomski i moralno opravdan • Opravdanje za maksimizaciju akcionarske vrednosti • Scientifikacija upravljanja rizikom dala je lažnu nadu da se

može upravljati bitnim rizicima

Evolucija odnosa prema riziku U periodu posle Velike depresije 1929-33 pa do sredine 1970-tih:

– Visoka averzivost na rizik • Nizak apetit za rizik kao eho krize • Garantovanje depozita od strane države

– Eliminacija kognitivne pristrasnosti prema uvećanju bogatstva • Zabrana bavljenja investicionim bankarstvom komercijalnim

bankama (Glass-Steagall zakon) U periodu deregulacije tržišta kapitala od sredine 1970-tih do 2008:

– Visoka sklonost ka riziku • Podcenjivanje i/ili prenošenje rizika • Multiplikovanje rizika (kroz sekjuritizaciju) • Neadekvatan ERM

– Otvaranje prostora za kognitivnu pristrasnost (“ekonomija moralnog hazarda”) • Ukidanje Glass-Steagall zakona • Deregulacija tržišta kapitala (egzotične hartije od vrednosti)

Odnos prema riziku (nastavak)

U periodu posle Velike recesije 2008- : – Inteligentno upravljanje rizikom

• U uslovima pada aktivnosti nije logično samo izbegavati rizik • Rizik se mora prihvatati, ali na inteligentan način

1. Rano uočavanje faktora rizika 2. Proučavanje interakcija faktora rizika 3. Izrada scenarija uticaja rizika 4. Obračun vrednosti nove strategije koja je u skladu sa

apetitom za rizik • Mora se upravljati svim vrstama rizika koje se mogu meriti

– Izbegavanje previsokog rizika – Prihvatanje kontrolisanog rizika koji obezbedjuje unosno

ulaganje (stvaranje vrednosti)

Tri stava prema riziku u Velikoj Recesiji

A. Kvantitativni entuzijazam: – Podela na rizike koji se mogu modelirati i koji se ne mogu

modelirati B. Kvantitativni skepticizam:

– Nepoverenje u kvantitativne modele C. Zdravi skepticizam:

– Ekspertsko mišljenje u kombinaciji sa kvantitativnim modelima

– Uvodjenje većeg stepena analitičnosti u procenu rizika

Suština upravljanja rizikom Nije:

– Da se rizik stavlja u odnos sa prinosom već da se prouči priroda i interakcije faktora rizika kako bi se predvideo odnos prema njemu (izbegavanje ili prihvatanje) • Known unknowns

Jeste:

– Rast motivacije za prihvatanje rizika u uslovima visokog sistemskog rizika • Unknown unknowns

– Identifikovanje, merenje i koriščenje svih pokretača rizika kako bi se uvećala vrednost

Rizik se ne može eliminisati, ali se može kontrolisati:

– Osiguranje je samo konverzija jednog rizika u drugi – Outsourcing ne eliminiše rizik ukoliko bankrotira preduzeće na

koga je preneseno poslovanje

ERM (Enterprise Risk Management) Definicija ERM prema COSO priručnik (2006):

„proces na koga utiču organi korporativnog upravljanja, menadžerski tim kao i relevantni pojedinci odredjenog entiteta u procesu formulisanja i implementacije strategije kako bi se:

A.identifikovali potencijalni dogadjaji koji mogu uticati na entitet B. upravljalo odgovarajućim rizicima u okviru apetita za rizik,

a sve u cilju dobijanja uvida u mogućnosti ostvarenja ciljeva“

ERM je, zapravo, sistem kontrole u Strategijskom menadžmentu: – Fokus nije na merilima performansi već na eventualnostima

(ili „potencijalnim dogadjajima“) – Efekti eventualnosti ne mogu se precizno sagledati, što utiče

na pojavu ERM mix

ERM mix 1. Mapa rizika:

– Identifikacija rizika – Procena rizika

2. Stres test: – Prikupljanje podataka – Statistička analiza podataka

3. Analiza scenarija: – Hipotetički redosled dogadjaja na relativno visokom nivou

pouzdanosti

ERM (Enterprise Risk Management) Prema R. Kaplan i A. Mikes (2013):

„ERM je skup procesa koji:

1.Proveravaju pretpostavke o kontekstu “u” i “van” organizacije 2.Razmenjuju informacije o riziku koristeći različite alate (mapa rizika, stres test i scenario) 3.Identifikuju jazove u sistemu kontrole rizika u odnosu na druge kontrolne funkcija (na primer, interna revizija) 4.Pronalaze rešenja koja su komplementarana sa postojećim sistemom kontrole

ERM: komponente i odnos prema CRO ERM komponente:

1. Strategijske aktivnosti (identifikovanje dogadjaja ili procesa koji mogu da ugroze ostvarenje ciljeva)

2. Menadžerske aktivnosti (podela rada i koordinacija izmedju različitih menadžerskih nivoa u vezi sa ERM)

3. Praćenje procesa ERM

Suština rada CRO: – Saradnja sa organima korporativnog upravljanja

(fasilitator, a ne „djavolov advokat“) – Poštovanje razlike izmedju interne kontrole i ERM

Koncepcijski i regulatorni okvir upravljanja rizikom

1. Koncepcijski okvir: – Upravljanje kapitalom

• Optimizacija odnosa rizik-prinos dovodi do uvećanja kapitala

2. Regulatorni okvir: – Regulatorni okvir štiti druge od gubitka usled poslovanja sa subjektima

neadekvatne kapitalne adekvatnosti

Koncept kontrole rizika sa tri nivoa odbrane

Apsorbovanje relativno

malih gubitaka ograničenim marketing

naporima Zaštita od scenarija

bankrotstva

Nivo 1: Interne rezerve – Očekivani gubici

Nivo 2: Lako dostupna sopstvena sredstva

Nivo 3:Regulatorne rezerve

Nivo 4: Dug

„Večni život“ Hedžing Finansijsko prestrukturiranje

Upravljanje kapitalom (ili vrednošću)

Upravljanje kapitalom

Regulatorni okvir Basel III - Solvency II

Kreditni rejting

Zahtevana stopa prinosa

Kamatna stopa

Alokacija kapitala Merenje performansi VBM

ERM Održavanje solventnosti Strategijski menadžment

Cilj ERM: Optimizacija odnosa prinos-rizik dovodi do uvećanja kapitala

Konvencionalna merila rizika 1. Očekivani rezultat: Ponderisan prosek mogućih rezultata, s tim da vrednost pondera odredjuje

odgovarajuća verovatnoća

2. Varijansa: Mera sistemskog rizika CAPM i Arbitrage Pricing Theory Obe koncepcije polaze od iste pretpostavke:

– Godišnja standardna devijacija prinosa je merilo investicionog rizika, odnosno, zavisnosti prinosa i rizika

3. Standardna devijacija: kvadratni koren proseka kvadrata odstupanja (umesto prosečnih odstupanja) Problemi u primeni

– 2/3 promena javlja se u rasponu – 1 σ, + 1 σ – Ne postoji mogućnost pojave dogadjaja preko ± 7 σ

– Ekstra prinos je posledica preuzimanja nesistemskog rizika

4. Grčka slova: Mere uticaj drugih faktora, osim dospeća HoV, na rizik

Merila rizika na bazi raspodele verovatnoće Rizik se obično opisuje raspodelom verovatnoće zato što ona

prikazuje istovremeno: 1. Verovatnoću pojave faktora rizika 2. Dejstvo faktora rizika (ili efekte)

– Površina ispod krive raspodele pokazuje verovatnoću Tržišni rizik:

– Mogućnost pojave gubitka/dobitka usled promene cena aktive – Obično predstavljen normalnom raspodelom verovatnoće – Praćenje na dnevnom nivou i u dugom periodu

Kreditni rizik: – Mogućnost pojave gubitka ili bankrotstva usled bankrotstva dužnika – Predstavlja se asimetričnom raspodelom verovatnoće (visoka

verovatnoća malog gubitka, mala verovatnoća visokog gubitka) • Rep raspodele prikazuje razorne gubitke

Operativni rizik: – Poissonova raspodela verovatnoće – Aproksimacija

Pristupi upravljanja rizikom u finansijskom sektoru

1. Dekompozicija rizika: – Upravljanje pojedinačim komponentama rizika – Obično kod upravljanja kreditnim rizikom

2. Agregiranje rizika: – Uticaj diversifikacije na smanjenje rizika – Obično kod upravljanja poslovima sa kreditnim derivatima – Neophodno je izabrati odredjenu statističku raspodelu (ili

distribuciju verovatnoće pojave gubitka za različite tipove rizika) i zatim izvršiti njihovo agregiranje

Agregiranje rizika i ekonomski kapital

KAPACITET ZA RIZIK • Tier 1 • Statutarne rezerve

• Nematerijalna aktiva • Neraspodeljena dobit • Dobit perioda

Tržišni rizik Operat. rizik Drugi rizici

Kreditni rizik

MERENJE RIZIKA

Agregiranje rizika

Ekonomski kapital Izloženost riziku

! <

Regulatorni kapital i ekonomski kapital Regulatorni kapital je kapital koji definiše regulator da bi se pokrili

tzv. “poslovni rizici”: – Kreditni rizik – Tržišni rizik – Operativni rizik

Neposlovni rizici su: – Strategijski rizik (uključujući rizik neadekvatnog ljudskog

kapitala) – Reputacioni rizik

Neposlovni rizici utiči presudno na pojavu „neočekivanog gubitka“ – Za pokriće neočekivanog gubitka služi tzv. “ekonomski kapital”

Kapital mora biti u stanju da pokrije razliku izmedju neočekivanog gubitka (NG) i očekivanog gubitka (OG) ili gubitka tzv. “najlošijeg scenarija”

– OG se pokriva iz zaradjivačke moći a NG iz kapitala

Raspodela verovatnoće gubitka (kreditni rizik)

OG NGmax

EK

Gubitak posle vremenskog horizonta

EK – Ekonomski kapital OG – Očekivani gubitak

NG – Neočekivani gubitak

Ekonomski kapital Očekivani gubitak (OG):

– Gubitak koji se može predvideti na bazi raspodele verovatnoće gubitka • Sve vrednosti levo i desno od OG su „neočekivani gubici“

– Prosečan ponderisan gubitak date raspodele verovatnoće (ili matemetičko očekivanje)

• Kod normalne raspodele OG je aritmetička sredina – Praktično to nije merilo rizika već prosečna vrednost očekivanog

gubitka po osnovu obavljanja odredjenog biznisa Neočekivani gubitak (NG):

– Odstupanje stvanog gubitka od očekivanog gubitka Ekonomski kapital (EK):

– Iznos kapitala koji sprečava bankrotstvo zbog pojave NG na odredjenom nivou pouzdanosti

– Nivo pouzdanosti zavisi od kredit rejtinga (na primer, ako je OG=1% a NGmax=5% za kapital od 100 G din. EK=4 G din. = 100 G din. x (5%-1%)

Obračun EK za datu raspodelu verovatnoće gubitka

OG

AA EK NG

0,05 0,00 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35

Vero

vatn

oća

Gubitak

Kredit rejting i pouzdanost ulaganja

1.Apetit za rizik~ Izloženost riziku

Ekonomski kapital Kapacitet za rizik ≤

S&P rejting Verovatnoća defolta Pouzdanost ulaganja

AAA 0.015% 99.985%

AA 0.030% 99,970%

A 0.0060% 99.940%

A- 0.070% 99.930%

BBB+ 0.110% 99.890%

BBB 0.200% 99.800%

Merila rizika na bazi funkcije raspodele verovatnoće

OG NG VaR ES(L) Gubitak

Vero

vatn

oća

Druga merila rizika na bazi raspodele vervatnoće Varijansa:

– Pokazuje odstupanje NG od OG – Što je veća varijansa neizvesnost je odstupanja NG od OG je

veća – ERM treba da obezbedi da raspodela verovatnoće gubitka bude

što uža Var (Value at Risk):

– Koji se najveći gubitak može očekivati sa odredjenom pouzdanošću predvidjanja u odredjenom epriodu

– Ako je pouzdanost 99%, VaR će se naći nakon 99% površine ispod distribucije funkcije raspodele

– Iza vrednosti VaR nalaze se masivni gubici čija je verovatnoća pojave 1%

Očekivani gubitak na repu raspodele ES(l) - Expected Shortfall: – Primenjuje se kada je rep predebeo i predugačak kao i kada je

neravnomeran

ERM proces

1. Oceniti stanje/ Razviti plan pobiljšanja

4. Odgovor na rizik

(izbegavanje ili prihvatanje)

6. Eksterna komunikacija

2. Identifikovati faktore rizika

6. Upravljanje performansama 3. Procena rizika

ERM

Mapa rizika ili Heat map

VEROVATNOĆA

ZNAČ

AJ

NISKA VEROVATNOĆA -

VISOK UTICAJ

Mapa rizika (nastavak) Falsifikovanje zaštitnih klauzula ugovora o kreditu

Precenjeni prihodi

Precenjena vrednost zaliha

Neadekvatnat obračun novčanog toka (podcenjivanje obaveza prema dobavljačima)

Kršenje propisa o korupciji

Kupovina po cenama iznad tržišnih

Neadekvatna obračun novčanog toka (povećanje potraživanja od kupaca)

Krađa zaliha

Prikrivanje lošijeg kvaliteta/bezbednosti proizvoda

Lažni putni troškovi

Mapa rizika (nastavak)

VEROVATNOĆA

ZNAČ

AJ

Efekti upravljanja rizikom

Vrednost preduzeća

ESR pre ERM

Vero

vatn

oća

Širina raspodele verovatnoće gubitka pokazuje volatilnost vrednosti preduzeća. Uža raspodela znači veću rezistetnost na šokove

Uticaj upravljanja rizikom na ESR: smanjenje vidi se iz sužavanja raspodele verovatnoće gubitka i rast vrednosti preduzeća

ESR posle ERM

Vrednost preduzeća

Vero

vatn

oća

Stres test

Koristi se za testiranje modela upravljanja rizikom: – Pokazuje kretanje performansi u eksremnim tržišnim

situacijama – Ekstremne tržišne situacije imaju malu (praktično

zanemarivu) verovatnoću pojave. Na primer: • Dvevna promena cene HoV od 5 σ

– Teorijski jednom u 7.000 godina, faktički 2 puta u 10 godina • Promena godišnje stopa prinosa za 10% • Smanjenje vrednosti aktive za > 20% • Promena kursa rezervnih valuta za 6% dnevno ili domaće

valute za 20% dnevno Dve vrste scenarija:

1. Praćenje promena jedne varijabile bez uticaja na druge varijabile

2. Praćenje promena jedne varijabile i njenog uticaja na druge varijabile

BsC: alat za merenje strategijskog rizika

BsC se koristi se za upravljanje strategijskim rizikom (pored realnih opcija): – BsC preko izabranih ciljeva i merila performansi pokazuje

kako se strategija pretvara u realnost i, posledično, u rezultate

– Svaka perspektiva ima odgovarajuće rizike koji predstavljaju osnovu sistema za rano upozoravanje u vezi nemogućnosti ostvarenja strategijskih ciljeva koje se mapiraju pomoću Mape rizika

– BsC se ne može koristiti za predvidjanje iregularnih dogadjaja (black swans) već se koristi u kombinaciji sa metodom scenarija da bi se utvdio uticaj, nekog ključnog dogadjaja (na primer, hiperinflacija ili deflacija) na strategiju preduzeća i strategije njegovih konkurenata

Menadžment rizika na bazi SAP SEM

Menadžment zasnovan na vrednosti Menadžment rizika

Usklađena lista

Merila

Glavni indikatori internih finansijskih performansi

Strategijski faktori uspeha

Rizik utiče na vrednost

Indikatori ili preteče

Generički pokretači vrednosti Rast prihoda, Profitna stopa, Stopa poreza, Diskontna stopa

Specifični pokretači

vrednosti biznisa

Interne finansijske performanse

ROCE, DCF, EVA i sl.

Strategija

Ciljevi

Inicijative

Analiza rizika Procena rizika Kontrola rizika Rano upozoravanje

Kategorija rizika Kvantifikovanje rizika

metodima van SAP SEM

Rizik - Grupa A Rizik 1 Rizik 2

Rizik - Grupa B Rizik 3

Inteligentno upravljanje rizikom

Definicija: – Proces identifikovanja, procenjivanja, praćenja i kontrole

faktora rizika u cilju maksimiziranja vrednosti preduzeća

Suština: – Uparivanje apetita za rizik sa izloženošću rizika i praćenje

rezistetnosti na šokove

Validnost sistema: – Test za sistem upravljanja rizikom je da li on funkcioniše u

dobrim vremenima • “When the music playing, you need to discipline from risk

management to keep managers from dancing too exeberantly”

Inteligentno upravljanje rizikom: principi

1. Obuhvata izbegavanje rizika prema unutra i koriščenje rizika prema spolja

– U fokusu su svi faktori koji utiču na strategiju 2. Obuhvataju se svi faktori rizika

– Uključujući i operativni rizik 3. Odražava integrisan pogled na rizik

– Eliminiše efekat silosa – Analizira interakciju faktora rizika

4. Podržava upotrebu vrednosnih merila performansi – Umesto periodičnih profita

Koncepcijski okvir na vrednosti zasnovanog upravljanja rizikom

Dve suštinske prednosti: 1. Vrednost:

– Bolje upravljanje vrednošću na bazi kriterijuma rizik-nagrada 2. Rizik:

– Mogućnost da se bolje razume, upravlja i komunicira apetit za rizikom i izloženost riziku

Suština VBM

Moderan pristup strategijskom menadžmentu u cilju maksimizacije vrednosti preduzeća:

– Ukupan prinos akcionara (kapitalni dobitak + dividende) – Povećan vitalitet preduzeća – Nezavisnost menadžerskog tima

Četiri glavna elementa: 1. Dvostruki ciljevi (stvaranje i ispuštanje vrednosti) 2. Proces u šest koraka 3. Ekonomska merila kao ključna merila performansi 4. Pokretači vrednosti

Stvaranje i ispuštanje vrednosti

Capital Marketplace

Competitive Products

Investor Returns

Cash from Financing

Value Realization

Value Creation

Cash from Operations

Commercial Marketplace

Value Realization Cycle

Value Creation Cycle

Proces u šest koraka

VBM

Value Maximizing

Goals & Objectives

Strategy, Planning & Resource Allocation

Operational Decision Making

Performance Measurement

Compensation & Rewards

Value Realization

Nekompatibilnost merila performansi

TRŽIŠTE KAPITALA

IRR/NVP ROS/ROA/ROE

EPS, P/E

POSLOVNE ODLUKE

?

INVESTICIONA OSNOVA

PROJEKTI

?

?

Kompatibilnost merila performansi

TRŽIŠTE KAPITALA

IRR/NVP EVA/CFROI

TSR

POSLOVNE ODLUKE

+

INVESTICIONA OSNOVA

PROJEKTI

+

+

Pokretači vrednosti

Trošak kapitala

CFROI Rast investicione baze

Očekivani slobodan novčani tok

Obračunata tržišna

vrednost

Na vrednosti zasnovano upravljanje rizikom

Univerzum

rizika

F1: Strategija i biznis model

Relevantni rizici

Pokretači vrednosti FCF

F2: VB ERM

Izloženost riziku

Apetit za rizik

Na vrednosti zasnovano upravljanje rizikom

Shareholder Value

Period 2 Period 3

Period n

Period 1 Free Cash Flow

Discount@ WACC

Internal Risk

Drivers

External Risk

Drivers Impact Items Valuation Elements

Net sales

CGS

R&D

SG&A

Taxes

Working Capital

Long-Term Assets

Cost of Capital (WACC)

Income Statement

Other

Market Size

Market Share

Product Price

Variable Costs

Tax Efficiency

Capital Efficiency

Stock Analysts Recommendation

Fixed Cost

Strategy/Projections

Competition

Execution/Integration

Economic Cycles/Geopolitical

Marketing of Brand

Suppliers

Governance/ Transparency

Public Scandal/Controversy

External Communications

Uticaj valutnog rizika na vrednost strategije

Strategy/Projections Market Size

Market Share

Product Price Down 5%

Variable Costs Up 6%

Tax Efficiency

Capital Efficiency

Stock Analysts Recommendation

Fixed Cost

Net sales

CGS

R&D

SG&A

Taxes

Working Capital

Long-Term Assets

Cost of Capital (WACC)

Competition

Execution/Integration

Economic Cycles/Geopolitical

Marketing of Brand

Suppliers

Governance/ Transparency

Public Scandal/Controversy

External Communications

Period 2

Shareholder Value

Down 22%

Period 3 Period n

Period 1 Free Cash Flow

Discount@ WACC

Internal

Risk Drivers

External Risk

Drivers Impact Items Valuation Elements

Income Statement

Other

Uticaj tržišnog rizika na vrednost strategije

Strategy/Projections Market Size

Market Share Grows 10% Slower

Product Price 10% Lower

Variable Costs

Tax Efficiency

Capital Efficiency

Stock Analysts Recommendation

Fixed Cost

Net sales

CGS

R&D

SG&A

Taxes

Working Capital

Long-Term Assets

Cost of Capital (WACC)

Competition

Execution/Integration

Economic Cycles/Geopolitical

Making of Brand

Suppliers

Governance/ Transparency

Public Scandal/Controversy

External Communications

Period 2

Shareholder Value

Down 13%

Period 3 Period n

Period 1 Free Cash Flow

Discount@ WACC

Internal

Risk Drivers

External Risk

Drivers Impact Items Valuation Elements

Income Statement

Other

VB ERM

Provide a single “language” of value that unifies otherwise disparate RI

processes

Provides a clear and quantifiable business case for RI

Financial statements

disclosures ranked by impact on

Shareholder Value

Performance Measurement and

Incentive Compensation based

on Shareholder Value

Strategic Planning/ Decision-Making driven by

impact on Shareholder Value

Quantify operational and

strategic risks on a consistent basis

with financial risks

Prioritize focus of resources by

impact on shareholder Value

1. Evaluate Current State/Develop Plan

to Improve

4. Risk response (Mitigate or Exploit)

6. External Communications

2. Risk Identification

6. Performance Measurement/ Management

3. Risk Assessment

VB ERM