Projekat „Kako sprečiti kolektivno samoubistvo“

Projekat „Kako sprečiti kolektivno samoubistvo“

Napisao Živojin Vujanović


- Ovaj projekat pokazuje, šta se dešava kad dužnik ne može da vrati kredit. Pojediniprivrednici zbog nekontrolisanog zaduživanja i nemogućnosti da vrate kredit, traže rešenje usamoubistvu. I naša država se nekontrolisano zadužuje, pa se pitam ! Šta će se desiti kaddržava Srbija ne bude mogla da vraća kredite ? Da li će mo tražiti rešenje u kolektivnomsamoubistvu ? -

Uvod !

Kad se ne budu mogli vraćati krediti, tad neće biti plata i penzija, a to mnoge građane moženavesti, da rešenje svog problema traže u samoubistvu. Zbog straha da država ne dođe u ovusituaciju, da ne može vraćati kredite, mi smo napisali ovaj projekat !

Ovaj projekat nudi rešenje kako sprečiti nekontrolisano zaduživanje naroda i države i kakopomoći privrednicima .

1 / 13



Dva članka u dva dana ( 03 i 04 februara 2012 god ) u dnevnom list Blic su me zabrinuli, pasam ih morao objaviti na ovom sajtu, da bi podstakao male privrednike i čitaoce na razmišljanje.

Članak od 04.02.2012 pod nazivom „ Kuću zbog koje se ubio prodali po bagatelnoj ceni „opominje male privrednike i sve građane Srbije, da dobro razmisle kad uzimaju kredite.

Drugi članak od 03.02.2012 pod nazivom „Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za20 godina „ još više opominje i postavlja pitanje! Da li mi, kao narod i država, imamo šansu dapreživimo, sa ovolikim kreditima?

Da ne bi došli u situaciju da jednog dana svi moramo izvršiti kolektivno samoubistvo, zato štonećemo moći vratiti kredite. Potrebno je u sistem, ugraditi mehanizam koji će zaustaviti našepolitičare, da ovoliko zadužuju narod i državu. Političare naterati da rešenja, kako zaustavitidalje ekonomsko propadanje naroda i države, traže poštujući logiku. Logično razmišljanjegovori, da nećemo izaći iz krize, ako uzimamo kredite da bi isplatili plate i penzije, već akoobnovimo industrijsku proizvodnju svega i svačega, povećamo izvoz, smanjimo dug inepotrebnu administraciju i povećamo produktivno zapošljavanje.

Projekat kako rešiti ovaj problem nalazi se ispod novinskih citata, on je napisan u skraćenojverziji i ostavljena je mogućnost da se dorađuje kroz primedbe i nove ideje.

Citat iz Blica od 03.02.2012

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/305128/Cvetkovic-zaduzio-drzavu-vise-nego-svi-premijeri-za-20-godina

2 / 13





Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina

Suzana Lakić | 03. 02. 2012. - 21:00h | Foto: V. Lalić | Komentara: 411

Vlada Mirka Cvetkovića ušla je u istoriju kao ona koja je najviše zadužila građane Srbije. Ako sesaberu svi dugovi, za tačno tri i po godine pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego uvreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno. Vlade premijera Đinđića, Živkovića iKoštunice uspevale su javni dug i da smanje.

Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas jenešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije zaoko dve milijarde.

Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da nas je Cvetković (čiji je mandat svevreme pratila kriza) svake sekunde zaduživao 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenjaradi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za 2,05 miliona dnevno ili 24 evra usekundi.

Predsednici vlada u vreme Miloševića - Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović -imali su sankcije pa upravo zbog toga nisu morali da se bore s javnim dugom. Nisu otplaćivanemnoge spoljne obaveze, a nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva.

3 / 13

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/305128/Cvetkovic-zaduzio-drzavu-vise-nego-svi-premijeri-za-20-godina/komentari



Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže dase Srbija devedesetih godina teško zaduživala.

- Kredite od zapadnih zemalja, zbog sankcija, bilo je nemoguće dobiti. Šainović je uspeo da sezaduži u Libiji za oko 32 miliona dolara.

Od Kuvajta smo dobili 277 miliona i od Kine 160 miliona dolara. I to je otprilike sve - kažeKovačević za „Blic“. Praktično, država se u inostranstvu za devet godina, zaključno sa 2000,zadužila oko 460 miliona dolara.

Za vreme sankcija javni dug bio je zamrznut. U 1992. godinu se ušlo sa dugom od oko 10milijardi evra. Sa četiri milijarde više smo nastavili u 2000. godini jer je dug uvećala staradevizna štednja, koju je vlast posle 5. oktobra preuzela na sebe da isplati. Pariski klub nam jeoprostio 66 odsto duga, a Londonski 61,9 procenata.

Ova vlada najviše trošila na plate i penzije

4 / 13



Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast dugaprvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Na plate u javnom sektoru otišlo je oko600 milijardi dinara, na penzije 900, na subvencije 180, a na kamate devet milijardi dinara.Dobar deo zajmova pojela su javna preduzeća, poput Železnica, „Puteva Srbije“ i „Jata“. Navidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbijaje uzela kredit od 50 milijardi dinara. Za rekonstrukciju Gazele i most na Beškoj uzeli smokredite od tridesetak miliona evra. Na isti način smo finansirali i Most na Adi od 120 milionaevra.

Dug koji je preuzela prva Miloševićeva vlada potiče iz perioda socijalističke Jugoslavije i nastaoje od 1979. do 1990. godine. Republike su tada imale mogućnost da se samostalno zadužuju, azajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smodobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde...

U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo otplatiti 3,8 milijardi evra duga. U 2013.opterećenje budžeta će biti slično - 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle zadodatnih 28 procenata. U kabinetu premijera Cvetkovića kažu da je javni dug strogo kontrolisan.

- Postoje upozorenja da se može premašiti 45 odsto BDP-a. Na raspolaganju imamo kešsredstva koja smo pozajmili i koja će finansirati dug. Nivo od 45 odsto mogao bi da budepremašen tek sredinom ove godine - kažu u Nemanjinoj.

Javni dug govori o dugoročnoj održivosti i stabilnosti ekonomije, a investitorima je važno dazemlja u koju ulažu bude ekonomski održiva na srednji i dugi rok. Investitori na prvo mestostavljaju perspektivu privredne grane u koju ulažu. Na drugom mestu je ekonomski i političkirizik zemlje, a upravo tu su javni dug, inflacija i spoljnotrgovinski deficit ili sve ono čime Srbija nemože da se pohvali.

Članak objavljen u Blicu 04.02.2012

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/305311/Kucu-zbog-koje-se-ubio-prodali-po-bagatelnoj-ceni

5 / 13

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/305311/Kucu-zbog-koje-se-ubio-prodali-po-bagatelnoj-ceni



Početak citata

Kuću zbog koje se ubio prodali po bagatelnoj ceni

Kuća zbog koje je Milan Stevanović iz revolvera sebi razneo srce, prodata je po svim zakonskimpropisima. I pored toga što je imovina koju je svojim rukama stekao otišla na doboš pobagatelnoj ceni, postupano je u skladu sa svim propisima.

Stevanović je, po svemu sudeći, na najtragičniji način postao žrtva naivno uzetog kredita.

Policija je o tome obavestila u pisanom izveštaju tužilaštvo, gde stoji da ništa nije moglo daspreči prodaju imovine Milana Stevanovića, privatnika iz Kragujevca. I ako je vrednost kuće od400 kvadrata stambenog i još 200 kvadrata poslovnog prostora, sa dodatna tri ara placa ustrogom centru Kragujevca prodata za 110.000 evra, po sedam puta manjoj ceni, sve jeobavljeno po zakonu.

6 / 13



Zasad nikome nije jasno zašto je pokojni Milan Stevanović dozvolio da zbog duga od 25.000evra, banka od koje je uzeo kredit proda njegovu kuću koja vredi više od 700.000 evra.

Završen citat.

Rešenje ovog problema:


Da bi Vladu R. Srbije naterali da traži rešenje izlaska iz krize u: povećanju izvoza, obnoviindustrijske proizvodnje svega i svačega, smanjivanju administracije i novom produktivnomzapošljavanju, a ne u uzimanju kredita, da bi se finansirale penzija i plata u administraciji.Potrebno je uvesti malo matematike u zakon o izboru narodnih poslanika, odnosno, potrebno jeuspostaviti matematičku vezu, između onoga što su političke partije pre izbora obećale i onogašto su ostvarile, kad su došle na vlast.

7 / 13



Predlažem sledeće:

Potrebno je da pre raspisivanja parlamentarnih izbora, Republički zavod za statistiku, objavipočetno stanje u ekonomiji Srbije sledeće podatke. Stanje Srpske ekonomije prikazati prekokoeficijenta K. ( K1 početno, K2 početno, K3 početno i K4 početno )

Pomenuti koeficijenti K je:

- K1 početno = Koliki je spoljni dug države Srbije iskazan u eurima,

- K2 početno = Koliki je unutrašnji dug R. Srbije iskazan u eurima,

- K3 početno = Koji je odnos izvezene robe u odnosu na uvoznu, izvoza/uvoz

- K4 početno = Koji je odnos braoja zaposlenih radnika u realnom sektoru u odnosu brojizdržavanih lica ( izdržavana lica su =penzioneri+nezaposleni+zaposleni u državnojadministraciji )/broj zaposlenih u realnom sektoru

Zakonom obavezati sve političke partije, koje učestvuju na parlamentarnim izborima, da moraju,u pisanom obliku ( formularu ), odgovore na gore postavljena pitanja. Koje će ekonomskerezultate ostvariti partija kad dođe na vlast, iskazane kroz koeficijent KP ( K planirano ).

Pomenuti koeficijenti KP je:

- KP1 planirano = Državu Srbiju mi će mo zadužiti, odnosno razdužiti za ( navede se cifra ueurima ).

- KP2 planirano = Mi će mo smanjiti, odnosno povećati unutrašnji dug R. Srbije za ( navede

8 / 13



se cifra u eurima ).

- KP3 planirano = Mi će mo ostvariti sledeći odnos izvoza u odnosu na uvoz, izvoz/uvoz je:( navesti koeficijent ).

- KP4 planirano = Mi će mo ostvariti sledeći odnos, između broja izdržavanih lica, uodnosu na broj realno zaposlene, ( izdržavana lica su = penzioneri+nezaposleni+zaposleni udržavnoj administraciji )/broj zaposlenih u realnom sektoru. Navesti broj.

Republička izborna komisija objavljuje odgovore, političkih partija, na postavljena pitanja usredstvima javnog informisanja, u roku 3 dana od dana raspisivanja izbora.

Nakon formiranja Vlade R. Srbije, Republički zavod za statistiku objavljuje prosečne vrednostkoeficijenata KP ( K planirano ).

Svakog 28 februara, Republički zavod za statistiku, upoređuje ostvarene koeficijente KO ( Kostvareno ) i rezultate objavljuje u sredstvima javnog informisanja.

- KO1 ostvareno = KP1/K1,



9 / 13



- KO4 ostvareno = KP4/K4.

Ukoliko su rezultat lošiji od obećanog za 20%, Predsednik države R. Srbije obavezno raspisujenove izbora, a ukoliko to on ne uradi, iz bilo kojih razloga, obavezan je Ustavni sud R. Srbije, daraspiše parlamentarne izbore najkasnije do 15 marta tekuće godine. Izbori se moraju održati uroku od 60 dana.

Zaključak

Ovakvo rešenje, ukoliko bi se ugradilo u zakon, nateralo bi političke partije da traže način kakorešiti ekonomske probleme u Srbiji i narodu dali realnu nadu, da će Srbija jednog dana izaći izekonomske krize.

Napomena:

Autor je svestan, da ovaj projekat neće prihvatiti partije koje su na vlasti, a ni one koje su uopoziciji, jer projekat nudi matematičko merenje njihovog rada, a što njima ne odgovara.Postavlja se pitanje! Zašto sam napisao i objavio ovaj projekat ?

Projekat je napisan sa namerom, da građane R. Srbije i privrednike Srbije podstakne narazmišljanje, i podseti građane da će jednog dana oni, njihova deca i unuci, morati vrati ove

10 / 13



kredite, koje država uzima. Nadom se, da će se pojaviti neko ko će okupiti misleće ljude, koji ćekroz konkurenciju projekata, ideja i programa, naći put izlaska iz ekonomske krize.

Takođe, svestan sam da će se pojaviti oni koji će tvrditi da ovaj predlog nije demokratski, jerovakvo rešenje nema nigde u svetu. Ja im unapred odgovaram. Istina je da ovakvo rešenjenema nigde u svet, ali je istina, da smo mi mimo sveta. 1990 godine Srbija je imala prosečnuneto platu 1.000 DM, što je više nego današnjih 1.000 EURA, a danas imamo prosečnu netoplatu manje od 300 Eura. Nameće se logičan odgovor, da ekonomski bolesnik Srbija, koji boluje22 godine, ne može se izlečiti aspirinom, već da je potrebna van standardna terapija.

Kako sprečiti male privrednike, da ne vrše samoubistva !

- Sve češća su samoubistva malih privrednika i građana, o tome poneke novine pišu usenzacionalističkoj formi, sa ciljem da na ovim vestima prodaju svoje novine, vlast ćuti, stručnajavnost ćuti, mali privrednici i građani ćute. Kao da se to dešava, tamo negde daleko, a ne kodnas !

Za ovakvo ponašanje malih privrednika, koji vrše samoubistva, dosta je kriva vlast. Zbog toga,predlažemo Vladi R. Srbije da donese propise i uredbe, koje će eliminisati razlozi, zbog koji maliprivrednici dižu ruku na sebe i vrše samoubistva.

Predlažemo sledeće:

11 / 13



Predlažemo Vladi R. Srbije da zakonom, propisom obaveže sve sudove u Srbiji, da su obaveznida pokretnu i nepokretnu imovinu dužnika, koja se prodaje zbog duga obavezno, stavi na sjtsuda,

Sajt mora biti, jasan i pregledan, po uzoru na komercijalne sajtove za prodaju nekretine, a oglaso prodaji nekretnine na sajtu mora biti minimum 15 dana.

Sadašnja praksa sudova je da pokretnu i nepokretnu imovinu, koju prodaju, objavljuju naoglasnoj tabli i na sajtu suda. Oglasna tabla i oglas na sajtu suda, izgleda tako, kao da se neželi prodati nekretnina dužnika za realnu cenu. Vlasnik, čija se nekretnina prodaje, to doživljavakao nepravdu, a kod javnosti se otvaraju mnoge sumnje.

Predlažemo Vladi R. Srbije, da po partnerskom principu podstakne male privrednike, da seudružuju i formiraju krizne fondove, koji će se koristiti kad mali privrednik upadne u ovakveprobleme.

Krizni fond formira država i zainteresovani privrednici, po principu štednje i ortačkogudruživanja.( Na primer : 10 malih privrednika se udruže, svako od njih da po 2.000 eura kaoštednju u namenski fond, država da 20.000 eura, i taj novac se oroče u državnoj banci. Kad, nedaj bože, neko od članova udruženja upadne dužničku krizu, onda udruženje reaguje tako štokupuju nekretninu u visini duga, a malom privredniku daju rok od 6 meseci da otkupi svojunekretninu.

Zaključak !

Vlast nešto treba da uradi, da bi se smanjio broj samoubistava u Srbiji. Mislimo da ovaj našpredlog, može pomoći da se smanji broj samoubistava kod preduzetnika.

Kako možete pomoći ovu našu borbu !

12 / 13



Možete se reklamirati na našem sajtu Privrednici Srbije. Za informacije javite se ing VujanovićŽivojin, na telefon 069-155- 41-22.

Možete uplatiti donaciju na račun Udruženje građevinskih inženjera – UGIS, na broj tekućegračuna 205-68848-57 Komercijalna banka

Možete uplatiti donaciju na račun 160-5800100184731-95

Ako KUPUJETE robu i USLUGE od ŽAD-INŽENJERINGA, i na taj način će te pomoći našuborbu.

Sa poštovanjem !

Autor

Ing Vujanović Živojin

13 / 13

Documents

Projekat „Kako sprečiti kolektivno samoubistvo“