Broj Godina XVIII 89 Ponedjeljak, 17. novembra/studenog ...sllist.ba/glasnik/2014/broj89/Broj089.pdf · Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke

Година XVIII

Понедјељак, 17. новембра 2014. годинe

Број/Broj

89

Godina XVIII Ponedjeljak, 17. novembra/studenog 2014. godine

ISSN 1512-7508 - српски језик ISSN 1512-7486 - босански језик ISSN 1512-7494 - хрватски језик

САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1326 На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) а у вези са закључком Савјета министара Босне и Херцеговине са 106. сједнице, одржане 30.07.2014. године, Савјет министара Босне и Херцеговине на 110. сједници, одржаној 23.10.2014. године, донио је

ОДЛУКУ О ФОРМИРАЊУ ИНТЕРРЕСОРНЕ РАДНЕ ГРУПЕ ЗА АНАЛИЗУ ЕФЕКАТА УПЛОВЉАВАЊА СТРАНИХ БРОДОВА У ДИО ЈАДРАНСКОГ ОБАЛНОГ МОРА У

БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Члан 1.

(Предмет Одлуке) Овом Одлуком формира се Интерресорна радна група

за анализу ефеката упловљавања страних бродова у дио Јадранског обалног мора у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Интерресорна радна група).

Члан 2. (Састав)

Интерресорну радну групу чине делегирани представници сљедећих институција, и то:

a) Изет Бајрамбашић, помоћник министра, Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, координатор

b) Митар Кујунџић, помоћник министра за мултилатералне послове, Министарство спољних послова Босне и Херцеговине, члан

c) Исмаил Сарић, шеф Одсјека за граничну безбједност, Министарство безбједности Босне и Херцеговине, члан

d) Лазар Пркачин, савјетник предсједавајућег, Канцеларија предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине, члан

e) Ивица Раич, стручни савјетник у Сектору за политику и планове, Министарство одбране Босне и Херцеговине, члан

f) Сенад Опрашић, шеф Одсјека за заштиту животне средине, Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, члан

g) Вицко Јогуница, помоћник начелника у Служби за привреду и финансије Општине Неум, члан

Члан 3. (Задатак)

Интерресорна радна група дужна је извршити анализу ефеката упловљавања страних бродова у дио Јадранског обалног мора у Босни и Херцеговини, водећи рачуна о еколошким, економским, спољнополитичким, безбједносним и одбрамбеним аспектима упловљавања страних бродова.

Члан 4. (Руковођење)

Интерресорном радном групом руководи координатор Интерресорне радне групе из члана 2. ове Одлуке, а у случају његовог одсуства или спријечености, члан Интерресорне радне групе којег одреди координатор.

Члан 5. (Пословник о раду)

Интерресорна радна група доноси Пословник о раду, којим се регулише начин рада у циљу извршења задатка утврђеног овом Одлуком и друга питања неопходна за успјешан рад Интерресорне радне групе.

Број 89 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 17. 11. 2014.

Члан 6. (Рок за извршење задатка)

Интерресорна радна група дужна је сачинити потребну анализу из члана 3. ове Одлуке у року од 30 дана од дана ступања на снагу ове Одлуке.

Члан 7. (Извјештавање Интерресорне радне групе)

Извјештај о раду са анализом ефеката упловљавања страних бродова у дио Јадранског обалног мора у Босни и Херцеговини, Интерресорна радна група доставља Савјету министара Босне и Херцеговине.

Члан 8. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 177/14 23. октобра 2014. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) a u vezi sa zaključkom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine sa 106. sjednice, održane 30.07.2014. godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 110. sjednici, održanoj 23.10.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O FORMIRANJU INTERRESORNE RADNE GRUPE ZA

ANALIZU EFEKATA UPLOVLJAVANJA STRANIH BRODOVA U DIO JADRANSKOG OBALNOG MORA U

BOSNI I HERCEGOVINI Član 1.

(Predmet Odluke) Ovom Odlukom formira se Interresorna radna grupa za

analizu efekata uplovljavanja stranih brodova u dio Jadranskog obalnog mora u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Interresorna radna grupa).

Član 2. (Sastav)

Interresornu radnu grupu čine delegirani predstavnici slijedećih institucija, i to:

a) Izet Bajrambašić, pomoćnik ministra, Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, koordinator

b) Mitar Kujundžić, pomoćnik ministra za multilateralne poslove, Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, član

c) Ismail Sarić, šef Odsjeka za graničnu sigurnost, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine, član

d) Lazar Prkačin, savjetnik predsjedavajućeg, Ured predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, član

e) Ivica Raič, stručni savjetnik u Sektoru za politiku i planove, Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine, član

f) Senad Oprašić, šef Odsjeka za zaštitu životne sredine, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, član

g) Vicko Jogunica, pomoćnik načelnika u Službi za privredu i finansije Općine Neum, član

Član 3. (Zadatak)

Interresorna radna grupa dužna je izvršiti analizu efekata uplovljavanja stranih brodova u dio Jadranskog obalnog mora u Bosni i Hercegovini, vodeći računa o ekološkim, ekonomskim, vanjskopolitičkim, sigurnosnim i odbrambenim aspektima uplovljavanja stranih brodova.

Član 4. (Rukovođenje)

Interresornom radnom grupom rukovodi koordinator Interresorne radne grupe iz člana 2. ove Odluke, a u slučaju njegovog odsustva ili spriječenosti, član Interresorne radne grupe kojeg odredi koordinator.

Član 5. (Poslovnik o radu)

Interresorna radna grupa donosi Poslovnik o radu, kojim se reguliše način rada u cilju izvršenja zadatka utvrđenog ovom Odlukom i druga pitanja neophodna za uspješan rad Interresorne radne grupe.

Član 6. (Rok za izvršenje zadatka)

Interresorna radna grupa dužna je sačiniti potrebnu analizu iz člana 3. ove Odluke u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove Odluke.

Član 7. (Izvještavanje Interresorne radne grupe)

Izvještaj o radu sa analizom efekata uplovljavanja stranih brodova u dio Jadranskog obalnog mora u Bosni i Hercegovini, Interresorna radna grupa dostavlja Vijeću ministara Bosne i Hercegovine.

Član 8. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 177/14 23. oktobra 2014. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) a u svezi sa zaključkom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine sa 106. sjednice, održane 30.07.2014. godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 110. sjednici, održanoj 23.10.2014. godine, donijelo je

ODLUKU O FORMIRANJU INTERRESORNE RADNE SKUPINE

ZA ANALIZU EFEKATA UPLOVLJAVANJA STRANIH BRODOVA U DIO JADRANSKOG OBALNOG MORA U

BOSNI I HERCEGOVINI Članak 1.

(Predmet Odluke) Ovom Odlukom formira se Interresorna radna skupina za

analizu efekata uplovljavanja stranih brodova u dio Jadranskog obalnog mora u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Interresorna radna skupina).

Članak 2. (Sastav)

Interresornu radnu skupinu čine delegirani predstavnici sljedećih institucija, i to:

Понедјељак, 17. 11. 2014. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 89 - Страна 3

a) Izet Bajrambašić, pomoćnik ministra, Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, koordinator

b) Mitar Kujundžić, pomoćnik ministra za multilateralne poslove, Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, član

c) Ismail Sarić, šef Odsjeka za graničnu sigurnost, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine, član

d) Lazar Prkačin, savjetnik predsjedatelja, Ured predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, član

e) Ivica Raič, stručni savjetnik u Sektoru za politiku i planove, Ministarstvo obrane Bosne i Hercegovine, član

f) Senad Oprašić, šef Odsjeka za zaštitu životnog okoliša, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, član

g) Vicko Jogunica, pomoćnik načelnika u Službi za gospodarstvo i financije Općine Neum, član

Članak 3. (Zadatak)

Interresorna radna skupina dužna je izvršiti analizu efekata uplovljavanja stranih brodova u dio Jadranskog obalnog mora u Bosni i Hercegovini, vodeći računa o ekološkim, ekonomskim, vanjskopolitičkim, sigurnosnim i obrambenim aspektima uplovljavanja stranih brodova.

Članak 4. (Rukovođenje)

Interresornom radnom skupinom rukovodi koordinator Interresorne radne skupine iz članka 2. ove Odluke, a u slučaju njegovog odsustva ili spriječenosti, član Interresorne radne skupine kojeg odredi koordinator.

Članak 5. (Poslovnik o radu)

Interresorna radna skupina donosi Poslovnik o radu, kojim se regulira način rada u cilju izvršenja zadatka utvrđenog ovom Odlukom i druga pitanja neophodna za uspješan rad Interresorne radne skupine.

Članak 6. (Rok za izvršenje zadatka)

Interresorna radna skupina dužna je sačiniti potrebnu analizu iz članka 3. ove Odluke u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove Odluke.

Članak 7. (Izvješćivanje Interresorne radne skupine)

Izvješće o radu sa analizom efekata uplovljavanja stranih brodova u dio Jadranskog obalnog mora u Bosni i Hercegovini, Interresorna radna skupina dostavlja Vijeću ministara Bosne i Hercegovine.

Članak 8. (Stupanje na snagu)

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 177/14 23. listopada 2014. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

1327 На основу члана 17. Закона о финансирању институција

Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. става (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину ("Службени

гласник БиХ", број 104/13) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 12/14), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ Члан 1.

(Предмет Одлуке) Одобравају се средства за интервентно кориштење

текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину у износу од 2.000 КМ Удружењу ХВИДРА, Мостар, у сврху једнократне помоћи за организовање XX јубиларног међународног божићног турнира у малом ногомету.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на жиро-рачун Удружења ХВИДРА, Мостар.

Члан 3. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

Број 01-50-2-2781-1/14 6. новембра 2014. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stava (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE Član 1.

(Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće

budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu u iznosu od 2.000 KM Udruženju HVIDRA, Mostar, u svrhu jednokratne pomoći za organiziranje XX jubilarnog međunarodnog božičnog turnira u malom nogometu.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro-račun Udruženja HVIDRA, Mostar.


Član 3. (Stupanje na snagu)


Broj 01-50-2-2781-1/14 6. novembra 2014. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE Članak 1.

(Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće

proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu u iznosu od 2.000 KM Udruzi HVIDRA, Mostar, u svrhu jednokratne pomoći za organiziranje XX. jubilarnog međunarodnog božičnog turnira u malom nogometu.

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro-račun Udruge HVIDRA, Mostar.

Članak 3. (Stupanje na snagu)


Broj 01-50-2-2781-1/14 6. studenoga 2014. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

МИНИСТАРСТВО ЗА ЉУДСКА ПРАВА И ИЗБЈЕГЛИЦЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

1328 АКЦИОНИ ПЛАН

ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ УНСЦР 1325 У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА ПЕРИОД 2014.-2017. ГОДИНЕ

1. Увод Резолуција Савјета безбједности УН-а 1325 (2000)

"Жене, мир и безбједност", усвојена 31.10.2000. године, прва је Резолуција Савјета безбједности Уједињених нација која наглашава важност улоге и равноправног учешћа жена у спречавању и рјешавању конфликата, те изградњи одрживог мира. Она позива државе чланице да обезбиједе веће присуство жена у доношењу одлука на свим нивоима одлучивања. То је предуслов за веће укључивање перспективе равноправности полова у секторе одбране и безбједности, те већу заштиту и поштовање људских права

жена и дјевојчица, како у ратним сукобима, тако и у процесима постизања мира и безбједности.

Генерални секретар УН је донио директиву (С/ПРСТ/2008/39) 29.10.2008. год. која се односи на процесе имплементације и извјештавања у складу са Резолуцијом Савјета безбједности УН-а 1325 "Жене, мир и безбједност", којом је државама чланицама дата обавеза израде акционих планова за имплементацију УНСЦР 1325.

Први Акциони план за имплементацију УНСЦР 1325 у Босни и Херцеговини, за период 2010.-2013. године, усвојен је 27.07.2010. године Одлуком Савјета министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 92/10). Акциони план Босне и Херцеговине је први акциони план за имплементацију УНСЦР 1325 у региону Југоисточне Европе и послужио је као примјер другим државама регије приликом израде националних акционих планова за провођење УНСЦР 1325.

Одлуком Савјета министара Босне и Херцеговине на 154. сједници одржаној 29.06.2011. године формиран је Координациони одбор за праћење провођења Акционог плана, који се састоји од представника и представница свих институција сектора безбједности у БиХ, који су учествовали и у изради Акционог плана: Министарства безбједности БиХ, Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), Граничне полиције БиХ, Министарства одбране БиХ, Министарства вањских послова БиХ, Министарства финансија и трезора БиХ, Гендер Центра Федерације Босне и Херцеговине, Гендер центра Републике Српске, Федералног министарства унутрашњих послова, Министарства унутрашњих послова РС и Центра за деминирање БиХ, те Удружења "Удружене жене" које представља невладин сектор у БиХ (раније је Удружење "Жене женама" представљало невладин сектор). Чланови и чланице Координационог одбора су веома активно учествовали и допринијели провођењу и промоцији Акционог плана, како унутар институција из којих долазе, тако и у широј јавности и на међународном нивоу.

Савјет министара БиХ је 15.09.2011. године усвојио први годишњи Извјештај о провођењу Акционог плана за имплементацију УНСЦР 1325 "Жене, мир и безбједност" у БиХ, а Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ 24.11.2011. године. Други годишњи Извјештај Савјет министара усвојио је 04.12.2012. године. У трећој години, пред крај имплементације Акционог плана, проведена је независна процјена провођења Плана у периоду 2010.-2013. године. Резултати и препоруке ове процјене, те научене лекције послужиле су као основ за креирање новог Акционог плана за период 2014.-2017. године.

Овај Акциони план израђен је у пуној сарадњи Агенције за равноправност полова и институција представљених у Координационом одбору за праћење Акционог плана, те уз консултације са невладиним организацијама. Стручну и техничку подршку изради Плана пружили су Институт за инклузивну безбједност, у оквиру програма "Resolution to Act" и UN Women у Босни и Херцеговини. 2. Међународни и домаћи правни оквир 2.1. Међународни правни оквир

Резолуција Савјета безбједности УН-а 1325 "Жене, мир и безбједност" (2000) позива на пуно и равноправно учешће жена у процесу превенције и рјешавања сукоба, те изградњи међународног мира и безбједности. Доношење Резолуције 1325 је нарочито значајно уколико се узме у обзир чињеница да је у посљедњим деценијама природа


рата измијењена, те да су цивилна лица све чешће изложена ратним дејствима. Жене и дјевојчице се укључују у ратне сукобе, а злостављање и силовање жена и дјевојчица широм свијета је постало важно оружје рата и један од метода екстремне тортуре. То захтијева повећану заштиту за жене и дјевојчице, како у конфликтним, тако и у постконфликтним ситуацијама, што је нарочито истакнуто доношењем пратећих резолуција, које се ослањају на УН Резолуцију 1325, као што су резолуције 1820 (2008), 1888 (2009), 1889 (2009), 1960 (2010), 2106 (2013) и 2122 (2013). - УН Резолуција 1820 (2008), односи се на питања

сексуалног насиља у конфликтним и постконфликт-ним ситуацијама. Она наглашава значај превенције сексуалног насиља над женама и кажњавања починилаца, што је од нарочитог значаја за процесе помирења и изградњу трајног и одрживог мира. С тим у вези, силовања и остали облици сексуалног насиља у току и након оружаног сукоба могу се сматрати ратним злочином и злочином против човјечности.

- УН Резолуција 1888 (2009) обраћа посебну пажњу на заштиту жена и дјевојчица од сексуалног насиља у оружаним сукобима. Она се ослања на Резолуцију 1820 и захтијева именовање специјалног представника генералног секретара, те формирање експертних тимова, који би дјеловали у оквиру Уједињених нација на терену, у циљу дјелотворније координације, имплементације и извјештавања о примјени УН Р 1820.

- УН Резолуција 1889 (2009) ставља акценат на заштиту жена и дјевојчица у постконфликтним ситуацијама. Она позива на предузимање додатних мјера за повећање учешћа жена у свим фазама: рјешавању сукоба, постконфликтном планирању и изградњи мира, укључујући доношење политичких и економских одлука, сузбијање стереотипа и промовисање женског лидерства и капацитета, управљање програмима помоћи, те подршку женским организацијама.

- УН Резолуција 1960 (2010) је донесена као одговор на спор напредак у рјешавању питања сексуалног насиља у оружаним сукобима, посебно над женама и дјецом. Она позива на стварање конкретних корака и институционалних механизама за превенцију и заштиту од сексуалног насиља у сукобима, као озбиљне повреде људских права и међународног права.

- УН Резолуција 2106 (2013) указује на спор напредак у имплементацији важних аспеката Резолуције 1960 и позива на ефикасније кораке у процесуирању и реаговању на случајеве сексуалног насиља, што би знатно допринијело одржавању међународног мира и безбједности.

- УН Резолуција 2122 (2013) позива на континуирану имплементацију УН Резолуције 1325 и националних акционих планова, те унапређење система координације, мониторинга и евалуције. Она посебан фокус ставља на женско лидерство и веће учешће жена у праћењу напретка у рјешавању конфликата и очувању мира.

- УН Конвенција о елиминацији свих облика дис-криминације жена (CEDAW, 1979), примјењује се у Босни и Херцеговини од 1993. године, док је Опциони протокол потписан 2002. године. Босна и Херцеговина, као држава чланица, подноси редовне извјештаје УН CEDAW Комитету о примјени Конвенције (CEDAW извјештај). Током 2013. године

одбрањен је Четврти и пети CEDAW извјештај, након чега је Комитет доставио Закључна запажања и препоруке за Босну и Херцеговину (CEDAW препо-руке). Дио препорука односи се на области од значаја за имплементацију УН Резолуције 1325 у БиХ, међу којима су најзначајније: - У области Жене у постконфликтним

ситуацијама Комитет препоручује да Земља чланица, између осталог:

- обезбиједи пуно провођење Резолуције Савјета безбједности УН-а 1325 (2000) кроз Акциони план за БиХ и развије конкретне мјере за повећање учешћа жена у процесима одлучивања о постконфликтним политикама и стратегија-ма, узимајући у обзир потребе жена и дјевојчица, нарочито оних које се односе на њихову друштвену рехабилитацију и поновну интеграцију;

- развије свеобухватан приступ унапређењу ста-туса и положаја свих жена жртава рата, укљу-чујући сузбијање стигме приписане сексуалном насиљу, прошири обезбјеђење мјера и давања за одштете, подршку и рехабилитацију и обезбије-ди равноправан приступ овим услугама за све жене жртве насиља без обзира на пребивали-ште.

- У области Трговина лицима и искоришћавање проституције Комитет препоручује да Земља чланица, између осталог:

- ојача механизме који имају за циљ рану идентификацију и упућивање жртава трговине људима, са посебним освртом на Ромкиње и интерно расељене жене, као и превентивне мјере као што је подизање свијести о ризицима трговине људским бићима за угрожене групе жена.

- У области Учешће жена у јавном и политичком животу Комитет препоручује да Земља чланица, између осталог:

- развије дјелотворне механизме за примјену квота да би повећала политичку заступљеност жена, стављањем жена на позиције које имају изгледа за побједу и успостављањем мјерила са конкретним временским распоредом и санкцијама за неиспуњавање обавеза.

Већина CEDAW препорука за горе наведене области послужила је као основ за израду Акционог плана за имплементацију УНСЦР 1325 у Босни и Херцеговини, за период 2014.-2017. године.

Пекиншка декларација и Платформа за акцију (1995) у поглављу: Жене и оружани сукоби, позива на предузимање свеобухватних институционалних промјена да би се смањили војни издаци и омогућила глобална промоција људских права и ненасилног рјешавања конфликата. Декларација, такође, наглашава да је неопходно обезбиједити учешће жена у процесима закључивања мира и рјешавања конфликата, као и заштиту жена у ратним подручјима и избјегличким логорима.

Препорука ЦМ/Рец (2007)17 Комитета министара Савјета Европе "Стандарди и механизми за равноправност полова" у области: Конфликт и постконфликтни период, позива на потпуно провођење релевантних међународних правних инструмената, нарочито УН Резолуције 1325 и наглашава потребу да се:

- учешће жена у одлучивању о спречавању и разрјешењу конфликта мора повећати с обзиром


на то да жене могу дати значајан допринос, нарочито у погледу изградње мира и спречавања даљњих конфликата. Њихово учешће у одлучи-вању и механизмима за заштиту, руковођењу и разрјешењу конфликта, укључујући и мировне преговоре, и демократизацију друштава након конфликта, не смије бити испод 40%, што се сматра минималним прагом једнакости.

2.2. Домаћи правни оквир Устав Босне и Херцеговине, Устав Федерације

Босне и Херцеговине, Устав Републике Српске, устави кантона и Статут Брчко Дистрикта БиХ свим грађанима и грађанкама Босне и Херцеговине гарантују право учешћа у политичким странкама, учествовање у јавним пословима, равноправност приступа јавним службама и право да бирају и да буду бирани. Устав Босне и Херцеговине, међутим, не прописује уопштену обавезу одређене заступљености полова (квота, пропорција, паритет и сл.) у јавном животу, нити посебну обавезу у погледу заступљености у законодавној, извршној или судској власти, али садржи одредбе о забрани дискриминације по основу пола у процесу уживања права и слобода утврђених у Уставу БиХ и у међународним споразумима наведеним у Анексу I Устава.

Питање равноправности полова је регулисано и у бројним другим законским и подзаконским актима државе и ентитета.

Закон о равноправности полова у Босни и Херцеговини - пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", бр. 32/10) у члану 20. (област која се односи на Јавни живот) прописује равноправну заступљеност оба пола у управљању и процесима одлучивања. Ради бржег постизања равноправне заступљености полова у креирању политика и доношењу одлука на свим нивоима организовања власти у Босни и Херцеговини, приликом новелирања Закона о равноправности полова у БиХ, члан 20. је усклађен са Препоруком (2003)3 Одбора министара Савјета Европе, која прописује да: "Равноправна заступљеност полова постоји у случају када је један од полова заступљен најмање у проценту од 40% у државним органима на свим нивоима организације власти и органима локалне самоуправе, укључујући законодавну, извршну и судску власт, политичке странке..."

Изборни закон Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 23/01, 07/02, 09/02, 20/02, 25/02, 04/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 и 07/14) усаглашен је са Законом о равноправности полова у Босни и Херцеговини, те у члану 4.19. став 4. прописује да равноправна заступљеност полова постоји у случају када је један од полова заступљен са најмање 40% укупног броја кандидата на листи. Поред обавезног постотка, квота у Босни и Херцеговини такође је увела обавезни поредак при рангирању. То правило налаже најмање једног (1) кандидата мање заступљеног пола међу прва два (2) кандидата, два кандидата (2) мање заступљеног пола међу првих пет (5) кандидата и три (3) кандидата мање заступљеног пола међу првих осам (8) кандидата итд. Централна изборна комисија ће одбити листу странке ако она није састављена према правилу о квоти.

Гендер акциони план Босне и Херцеговине за период 2013.-2017. године (ГАП БиХ; "Службени гласник БиХ", бр. 98/13) је стратешки докуменат који садржи стратешке циљеве, програме и мјере за остваривање равноправности полова у свим областима друштвеног

живота и рада, у јавној и приватној сфери. Он даје смјернице за израду годишњих оперативних планова на ентитетском, кантоналном и локалном нивоу. ГАП БиХ прати приоритете свих нивоа организације власти у Босни и Херцеговини, ослањајући се на претходни Гендер акциони план БиХ (2006.-2011. године) и друге релевантне стратешке документе државе и ентитета, те документе Савјета Европе, Европске уније и Уједињених нација.

Гендер акциони план наводи да Резолуција Савјета безбједности УН-а 1325 и Резолуција Европског парламента о учешћу жена у мирном рјешавању сукоба (2000/2025(ИНИ)) дају упутства и смјернице владама Босне и Херцеговине и ентитета као и осталим актерима за предузимање одговарајућих мјера да би унаприједили положај жена у друштву и спријечили сваки облик насилног рјешавања проблема.

- Приоритетна област у оквиру другог стратешког циља ГАП-а: Праћење и унапређење примјене домаћих и међународних стандарда за равноправност полова дефинише обавезу Агенције за равноправност сполова БиХ да координише и прати примјену УН Резолуције 1325, као и израду и провођење Акционог плана за имплементацију ове резолуције у Босни и Херцеговини.

3. Анализа стања равноправности полова у приоритетним областима 3.1. Учешће жена на мјестима доношења одлука на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини

Стање равноправности полова у области јавног живота у Босни и Херцеговини се првенствено сагледава кроз могућност равноправног учешћа жена и мушкараца на позицијама доношења одлука. Агенција за равноправност полова БиХ и ентитетски гендер центри у сарадњи са свим институционалним и ванинституционалним партнерима раде на увођењу принципа равноправности полова у документе законског и стратешког карактера из разних области, како у процесу њихове израде, тако и у процесу њиховог провођења. Процес нормативно-правног усклађивања представља могућност за обезбјеђење равноправног учешћа жена и мушкараца у свим органима и процесима за доношење одлука.

Као што је већ наведено у претходном поглављу, ова област регулисана је Законом о равноправности полова у Босни и Херцеговини и Изборним законом Босне и Херцеговине који прописују да равноправна заступљеност полова постоји у случају када је један од полова заступљен најмање у проценту од 40% у државним органима на свим нивоима организације власти и органима локалне самоуправе, укључујући законодавну, извршну и судску власт, политичке странке итд. 3.1.1. Законодавна власт

Жене су и даље мање заступљени пол у законодаваној власти на свим нивоима и у просјеку заступљеност не прелази Законом утврђених 40%. Иако се на кандидатским листама политичких партија на Општим изборима 2010. године појавио највећи број кандидаткиња у односу на два ранија изборна циклуса, то ипак није утицало на повећање броја жена на позицијама доношења одлука. У Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Представничком дому Парламента ФБиХ и Народној скупштини РС жене чине око 21% свих изабраних заступника.


- Учешће жена у државном и ентитетским парламентима/скупштини

Државни и ентитетски парламенти/скупштина 2006.

% жена

2010. %

женаПредставнички дом Парламентарне скупштине БиХ 16,6 19

Представнички дом Парламента ФБиХ 20,4 17,3 Народна скупштина Републике Српске 24 23

Табела 1. Учешће жена у државном и ентитетским парламентима/скупштини

У шест комисија Представничког дома ПСБиХ од 54 члана/ице 13 је жена и нема нити једне предсједнице комисије. У 6 заједничких комисија ПСБиХ од 72 члана/ице 14 је жена и то на позицији предсједнице су 3 жене, прве замјенице 3, друге замјенице 1 и чланице 7 жена. Жене се налазе на позицији предсједница заједничких комисија за одбрану и безбједност БиХ, за економске реформе и развој и за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику. У 3 комисије Дома народа ПСБиХ од 18 чланова/ица, 3 су жене, нити једна предсједница, а само једна друга замјеница. - Учешће жена у кантоналним скупштинама

Кантоналне скупштине 2006. % жена 2010.

% женаКантон Сарајево 22,8 17,14 Тузлански кантон 11,4 17,14 Средњобосански кантон 19,3 20 Босанско-подрињски кантон 16 28 Унско-сански кантон 20 16,62 Посавски кантон 10 22,72 Зеничко-добојски кантон 17,19 17,14 Западнохерцеговачки кантон 8,6 13,04 Херцеговачко-неретвански кантон 10 13,3 Кантон 10 4 12

Табела 2. Учешће жена у кантоналним скупштинама

- Учешће жена на локалном нивоу власти Резултати Локалних избора 2012. године указују на

чињеницу да су жене и даље мање заступљен пол у већини локалних законодавних органа. Анализа указује да је у односу на Локалне изборе 2008. године, када је било изабрано просјечно 15% жена у опћинским вијећима/скупштинама општина, на Локалним изборима 2012. године изабрано у просјеку 17,1% жена.

Иако је дошло до повећања учешћа жена за 2%, то је још увијек далеко од равноправне заступљености полова прописане Законом о равноправности полова. Посматрајући податке по опћинама/општинама, може се примијетити да постоје осцилације у односу на заступљеност жена у односу на изборе 2008. године у појединим локалним заједницама. Општине у којима су жене изабране за начелнице су Добој Југ, Мркоњић Град, Нови Град, Високо и Калиновик. У 7 општина нема ниједна изабрана жена, у 7 општина број изабраних жена се креће од 35% до 45%, док је у двјема општинама проценат изабраних жена 45 – 55%. 3.1.2. Извршна власт

Жене су и даље подзаступљене у извршној власти у Босни и Херцеговини. Иако је формирање Савјета министара Босне и Херцеговине након посљедњих Општих избора представљало прилику да се обезбиједи заступљеност жена у овом органу извршне власти, у његов састав БиХ није именована нити једна жена. Жене су именоване у 5 министарстава као замјенице министра. У саставу Владе Федерације Босне и Херцеговине именована

је само једна жена – министарка. Тренутни састав Владе Републике Српске указује на значајан напредак у заступљености жена. Жене се налазе на позицијама премијерке, потпредсједнице владе, а министарке су именоване у 5 ресора, од укупно 16 министарстава. У владама кантона ниједна жена није именована као премијерка кантоналне владе, док проценат жена, министарки у кантоналним владама износи 17,5% (број министарки варира од 0% до 37,5%, у зависности од кантона). 3.1.3. Учешће жена у судовима и тужилаштвима

У саставу Високог судског и тужилачког савјета БиХ 5 је изабраних жена и 6 мушкараца. Подаци из Годишњег извјештаја Високог судског и тужилачког савјета БиХ из 2012. указују на чињеницу да се број жена и мушкараца у тужилаштвима и судовима креће у оквиру стандарда који је утврђен Законом о равноправности полова у БиХ. Савјет приликом именовања на правосудне позиције води рачуна и о равноправној заступљености полова, што се може видјети и из статистичких података наведених у даљњем тексту.

Судови у БиХ 2010. % жена 2012.

% женаСуд БиХ 44 43 Судови ФБиХ 66 36 Судови РС 61 54 Судови БД 56 58

Тужилаштва у БиХ 2010. % жена

2012. % жена

Тужилаштво БиХ 52 52 Тужилаштва ФБиХ 47 55 Тужилаштва РС 45 40 Тужилаштва БД 50 50

Табела 3. Заступљеност жена у судовима и тужилаштвима БиХ Подаци о полној заступљености на вишим

позицијама, предсједника/ца судова и главних тужилаца/тељки показују мању заступљеност жена (14%). Предсједница Суда БиХ је жена. У ентитетским судовима и тужилаштвима руководиоци су мушкарци. Жене, као предсједнице, доминантне су у кантоналним судовима (60%). Само су двије жене именоване на мјеста главних тужитељки на ентитетском нивоу, једна у кантоналном тужилаштву (од 9 именованих) у Федерацији БиХ и једна у Окружно и Специјално тужилаштво Бањалука (од 6 именованих) у Републици Српској. Учешће жена је веће у окружним судовима (61,46%) и тужилаштвима (50%), те општинским (67,55%) и основним (62,56%) судовима. 3.1.4. Учешће жена у дипломатско-конзуларним представништвима

Према подацима Министарства вањских послова БиХ, у дипломатско-конзуларним представништвима Босне и Херцеговине (ДКП) тренутно је заступљено 78 жена и 73 мушкарца, што указује на повећану заступљеност жена за око 20% у односу на податке из 2009. године, када је било 56 жена и 122 мушкарца. Тренутно је именовано 6 амбасадорки и једна генерална конзулица. 3.2. Војне и полицијске структуре

Евидентно је да је учињен напредак у успостављању и ажурирању базе података о заступљености жена у војним и полицијским снагама. Ажурирана је постојећа база података о заступљености жена у Оружаним снагама БиХ, према јединици, формацијској дужности, војно-евиденционој способности, личном чину, подаци о војној и цивилној едукацији, заинтересованост за учешће у


мировним мисијама, као и други релевантни персонални подаци. 3.2.1. Заступљеност жена у војним снагама

На свим нивоима ОС БиХ организоване су едукације и информисања о значају учешћа жена у војним снагама и мисијама подршке миру. Задужене су све организационе јединице Министарства одбране и Заједнички штаб Оружаних снага Босне и Херцеговине да све податке, извјештаје и анализе приказују разврстане по полу.

Према посљедњим анализама података Министарства одбране БиХ у 2013. години, од укупног броја запослених у Министарству одбране жене су процентуално заступљене са 35,6 %, док су жене у односу на укупан број цивилних лица у Оружаним снагама заступљене са 23,8%. Професионалних војних лица (ПВЛ) - жена у Оружаним снагама БиХ је 4,8%. Жене у мировним мисијама заступљене су са 3,5%. Од укупног броја припадница Оружаних снага БиХ, жене су процентуално заступљене са 6,5%.

Промовисањем војног позива и предузимањем мјера позитивне акције настоје се елиминисати предрасуде засноване на идеји инфериорности или супериорности било којег пола. Евидентан је тренд повећања интереса жена за пријем у Оружане снаге БиХ, од 23 кандидаткиње које су се пријавиле на први оглас до 595, колико се пријавило на посљедњи оглас. У настојању да се повећа број жена, професионалних војника, у Плану петогодишњег развоја Оружаних снага у БиХ за период 2010.-2015. године, предвиђено је повећање заступљености жена на 10%. Препорука Министарства одбране БиХ је да се приликом сваког пријема, од укупног броја примљених кандидата/киња прими 10% жена. У току је реализација пилот пројекта пријема официра из грађанства у ОС БиХ, гдје ће се повећати број жена у категорији официра. Министарство одбране/Оружане снаге БиХ

2009. %

жена

2011. %

жена

2013. %

женаЗапослени/це у Министарству одбране БиХ 41,5 36,4 35,6

Цивилна лица у Оружаним снагама БиХ 28 23,8 23,8

ПВЛ у Оружаним снагама БиХ 3,8 4,8 Припадници/е Оружаних снага БиХ 5 5,4 6,5 Припадници/е мировних мисија 3,5

Табела 4. Заступљеност жена у сектору одбране Са тим циљем Министарство одбране и Оружане

снаге БиХ континуирано раде на промоцији војног позива. Једна од мјера је да се у јавним огласима за пријем војника у професионалну војну службу у Оружаним снагама БиХ промовише равноправна заступљеност полова укључивањем реченице: "Приликом одабира кандидата за пријем у војну службу водиће се рачуна о равноправној заступљености полова у складу са Законом о равноправности полова у БиХ". Правилником о пријему у војну службу прописана је обавеза равноправне заступљености полова у саставу Комисије за пријем.

У командама и јединицама ОС БиХ до нивоа батаљона, односно јединице истог или вишег нивоа именована су контакт лица за родна питања. Након њихових именовања формирана је мрежа контакт лица за родна питања унутар ОС БиХ. Задатак ових лица је да, поред обављања својих редовних дужности, врше праћење, анализу стања, извјештавање и предлагање мјера за постизање родне равноправности, што је прецизирано доношењем "Стандардних оперативних процедура за контакт лица именована у ОС БиХ за питања родне

равноправности". Са именованим лицима се, уз подршку НАТО Штаба Сарајево, организују радионице два пута годишње, са циљем бољег упознавања са њиховим задацима и обавезама.

Министарство одбране БиХ остварује редовну сарадњу са организацијама као што су НАТО Штаб Сарајево, ЕУФОР, ПСОТЦ и УНДП, у провођењу заједничких пројеката и активности са циљем унапређења равноправности полова у секторима одбране и безбједности. У оквиру те сарадње организоване су бројне заједничке радионице и семинари. Уз подршку НАТО Штаба реализована је набавка опреме, обуће и веша за припаднице ОС БиХ. Око четири хиљаде припадника/ца Министарства одбране БиХ и јединица Оружаних снага БиХ је упознато са УНСЦР 1325 кроз обуке и теренске посјете. Министарство учествује и у реализацији регионалног пројекта УНДП/СЕЕСАЦ "Јачање регионалне сарадње на интеграцији родне перспективе у реформу сектора безбједности у земљама Западног Балкана". У оквиру тог пројекта значајно је споменути учешће у изради Студије о положају жена у оружаним снагама земаља Западног Балкана, те у складу са исказаним потребама унапријеђени су просторни услови за живот и рад жена у касарни "Заим Имамовић" у Пазарићу.

У мају 2013. године усвојена је ПАРП1 Процјена 2013. године за Босну и Херцеговину на нивоу Сјеверно-атлантског савјета, у оквиру које је усвојен и нови Парт-нерски циљ Г4590 "Перспективе родне равноправности". Министарство одбране БиХ је одређено за носиоца имплементације овог циља, те су у складу са тим већ предузете одређене активности. 3.2.2. Заступљеност жена у полицијским снагама

Анализирајући заступљеност жена у агенцијама за провођење закона на државном и ентитетском нивоу, може се констатовати да су жене подзаступљене у свим овим структурама као и онима на нижим нивоима полицијског система у Босни и Херцеговини, посебно на мјестима одлучивања и онима са вишим чиновима. У структури запослених државних службеника/ца заступљеност жена је нешто боља и креће се око 40%, али број руководећих службеница је знатно нижи од овог постотка. У структури полицијских службеника/ца укупан број жена се креће око 13%, док постотак заступљености жена са високим чиновима у свим агенцијама за провођење закона у БиХ износи око 0,50%. Анализа показује да се након усвајања Акционог плана за имплементацију УНСЦР 1325, у јулу 2010. године, удвостручио број жена-полицијских службеница у поређењу са посљедњом анализом коју су урадили Агенција за равноправност полова БиХ и Полицијска мисија Европске уније (ЕУПМ). На основу тадашње анализе (2010)2 утврђени постотак жена у полицији у Босни и Херцеговини износи 6,3%.

Од укупно 189 запослених у Министарству безбједности, 90 је жена или 47,61%. Министар, замјеник министра и секретар Министарства су мушкарци. Од 10 помоћника/ца министара 9 је мушкараца и 1 жена. Од 20 шефова/ица одсјека, 12 је мушкараца и 8 жена.

У Државној агенцији за истраге и заштиту, Министарства безбједности БиХ, од укупно 736 запослених, 173 су жене или 23,50%, што представља

1 ПАРП-Процес планирања и ревизије - један од механизама интерактиве сарадње са НАТО 2 Извјештај “Жене у полицији”, Стање у Босни и Херцеговини, Сарајево, липањ/јуни 2010.

Понедјељак,

повећање одОд укупног жене или 57или 50%; 3 позицијама) или 12,82%;позицијама -

У Грбезбједностислужбеника/позицијама сслужбеника/позицијама с97 или 64.67

Према унутрашњигодине, укупжена (56%) државних сл(33%). Од ук(49,10%) је жнамјештеникпола (38,18%

Од укуполиције 13Два руководосталих држ(44,89%) му(41,50%) је полицијских(92,21%) муинспекторкежене чин виНајвећи број

У канпослова запои службеницброја највећиполицајка и инспекторке0,16% и 2 жНиједна жен

Од укунутрашњиод чега је униформисанруководећимстатуса) или (свих статуслужбеница командира пслужбеница главне инспе

Од укДистрикта позицијама службеника/имају чин инспекторки

Ови заступљеносинституција,мали број пимати условда се мањипозицијама,

17. 11. 2014.

д око 9,5% у одброја запосл

,14%), 78 је држене или 3,и 546 полиц

; 6 или 1,1% - више инспектраничној пои БиХ, од/це, 137 је женсу 2 жене или /ца, 23 су женсу 3 жене или % је припадни

подацима х послова, зпан број запоси 78 мушка

лужбеника/ца купно 55 остажена и 28 (50,ка/ца, 68 је жен%). упно 773 зап37 (17,72%) је дећа државна сжавних службеушкарца. Од у

жена и 93х службеника/ушкарац. Није, 2 жене имајуише инспекторј жена (22) имантоналним мослено је укупца. Од тог броји је проценат жмлађа инспек

е или 0,19%, 12жене чин самона нема чин глакупног броја х послова Реп5,66% полициних и 2,м позицијама 1,20%. На рукуса) или 1,2

на руковополицијских има чин сам

екторке. купно 46 зап

27 (58,67%су 2 жене.

/ца,12 жена илинспекторке, и. подаци покст жена на сви, него упозорполицијских се за напредоваи број жена нодносно чин

дносу на аналилених 112 је ржавних служ,85% налазе сцијских службжена налази торке које су волицији БиХд укупно на или је 6,67%

0,097%. Од уне или 51,11%

6,67%. Међу 1ица женског по

Федералнозакључно са слених лица јеараца (44%). 4 су жене (67алих државних,90%) мушкаранског пола (61

ослених у Фжена и 634 (службеника суника/ца 27 (55укупно 159 н

3 (58,49%) м/ца 44 (7,78%иједна жена у чин самостарке и 10 женаа чин старије пминистарствипно 7336 полицоја је 469 женажена са чиномкторка. Четрн2 жена чин вишосталне инспекавне инспекторзапослених

публике Српсијских службе,83% неунису 82 жене (сководећим поз20%, док јеодећим позицстаница. Двамосталне инсп

послених у %) је жена.

Од укупно ли 4,68%. Двија 3 (или 1,

казују не им позицијамаравају на чињслужбеница уање у виши чиналази на почновима, тешко

С Л У Ж Б Е

изе из 2009. гозапосленика/ц

жбеника/ца (39 се на руководбеника/ца (70 се на руководвође тимова). Х, Министа2053 полиц

%, а на руководкупно 45 држа, а на руковод150 запосленикола. г министарданом 20.12.

е 177, од чега Од 6 руковод7%), а 2 мушх службеника/аца. Од укупн1,82%) и 42 му

Федералној уп82,27%) мушку мушкарци. О5,10%) је женанамјештеника/цмушкарца. Од%) су жене инема чин галне инспектора чин инспектполицајке. има унутрашцијских служба или 6,39%. Ом полицајка, стаест жена имаше инспекторккторке или 0,0рке. у Министар

ске, 21,45% је еница, и то 2иформисаних. свих радно-празицијама су 82 12 полицицијама до ннаест полиципекторке, а 2

Полицији БНа руковод256 полици

е жене (или 0,17%) чин мл

само недова унутар наведњеницу да ће

догледно врин. Имајући учетним и срео је очекиват

Е Н И Г Л А С

одине. ца (64 жена дећим жена дећим

арства цијска дећим авних дећим ка/ца,

рства .2013. је 99 дећих

шкарца /ца 27 но 110 ушког

прави карца. Од 49 а и 22 ца 66 д 565 и 521 главне рке, 2 торке.

шњих еника Од тог тарија а чин ке или 035%.

рству жена, 2,83%

На авних

2 жене ијских нивоа ијских 2 чин

Брчко дећим ијских 0,78%) лађих

вољну дених само

ријеме у виду едњим ти за

краткруко

полиженсГранинспоргансаморуко(запоинспнапр

(МУПРепуоднополиедукувођчинополуЗаконпримприједа 25ТакопримизборполнконтпредорганРС, кРепумушк

послполнполиСкупподјеКомиосимзаступоли3.3. М

подроруж

С Н И К Б и Х

ко вријеме водећим позиц

Слика 1. Заступдржавном

Позитиван приције БиХ о ског пола. Знничној полицпекторке, нанизационе једосталне инсводитељке уовједница). Чпекторке предредовање. МинистарствоП ФБиХ) иублике Српскеосе на афирмацицијским струкације за женеење квота кадовање, пријем у, те усклађивном о равномјер представљема кадета/кињ5% кандидата ође, Закон омјењује у Репур кандидата ону заступљенинуираног радставља и низацији и сикао и Приједлоублици Српскокараца у струкТакође је поовима Тузланне заступљеносицијских компштина Тузланеднако заступљисији за притум етничке застуупљености полицијских службМировне мисиУпућивање п

ршке миру је ужаних снага

Х

реално повцијама и виши

пљеност жена по м, ентитетском иримјер је Одлпријему кадачајно је напоцији унаприа мјесто инице (начелнпекторке раунутрашње ињеница да дставља реалн

о унутрашњихМинистарст

(МУП РС) пцију жена на рктурама, напрекоје су биле

д су у питању кадета итд.), ање законскихоправности поља одлука МУња на Полицијкоји прођу село државним ублици Српскоодражава пропост. Примјерда на унапређеважећи Праистематизацијиог Закона о полој, који промовктури полицијсозитиван примнског кантонасти у контекстесара путем нског кантонаљена оба полаужбе против поупљености увелова, што се прбеника/ца. ије полицијских сутврђено ЗакоБосне и Х

Број

већање бројаим чиновима.

чиновима за провои кантоналном нивлука директордета са 30% оменути да је ијеђена у руководитељкница), док је распоређена организацион5 жена иману могућност

х послова Федтво унутрашњпроводе активнруководећим педовање у слуна породиљсруководећа раевиденције рх и подзаконсолова у БиХ

МУП-а РС да јску академијулекцију буде жслужбеници

ој прописује дапорционалну нр озбиљног ењу равноправавилник о и радних мјеслицијским слувише равнопраских службенимјер Закон о а који уводиту именовања Комисије к

а, а у којој тра. Исто тако је олицијских следен критеријурепоручује и п

службеника/цаоном о учешћуХерцеговине,

89 - Страна 9

а жена на

ођење закона на воу ра Граничне припадница једна жена у чин главне ке основне друга у чину на мјесто

не јединице а чин више т за даљње

дерације БиХ њих послова ности које се положајима у ужби (додатне ском допусту, адна мјеста и разврстане по ских аката са Х. Позитиван се приликом у води рачуна женског пола. ма који се а Комисија за националну и приступа и

вности полова унутрашњој

ста у МУП-у ужбеницима у авност жена и ика. унутрашњим и критеријуми разрјешења коју именује реба да буду за чланство у лужбеника/ца, ум подједнаке при селекцији

у операције у припадника полицијских


службеника, државних службеника и осталих запосленика у операцијама подршке миру и другим активностима у иностранству ("Службени гласник БиХ", бр. 14/2005), те Правилником о поступку упућивања припадника полицијских служби у Босни и Херцеговини у операције подршке миру и друге активности у иностранству, избору и обуци, правима, обавезама и одговорностима, поступању припадника полицијских служби током трајања операције подршке миру, о правима, обавезама и одговорностима заповједника контигента ("Службени гласник БиХ", бр. 93/2006) који је донио министар безбједности БиХ. У овом Правилнику је чланом 7. став (б) тачке II "Избор припадника полицијских служби у БиХ ради учешћа у мировним операцијма" утврђено сљедеће: "На основу достављених приједлога Министарство сачињава листу кандидата који испуњавају услове за учешће у мировној операцији, уважавајући стручност и искуство, националну, регионалну, полну заступљеност као и заступљеност институција, односно полицијских служби или агенција."

У Босни и Херцеговини су покренуте бројне иницијативе и реализоване активности са циљем промоције учешћа жена у мировним мисијама, те увођења тема о равноправности полова у обуке за полицијске службенике и службенице прије упућивања у мировне мисије, као и афирмативне мјере у циљу повећања броја жена у мировним мисијама.

У сарадњи Министарства безбједности са Центром за обуку за операције подршке миру (ПСОТЦ) Министарства одбране Босне и Херцеговине1, осмишљена је петодневна обука "Родна питања у операцијама подршке миру". Ова обука је упућена НАТО-у и УН-у ради добивања акредитације. Обука је постала саставни дио програма обука у ПСОТЦ-у за средњи руководни кадар министарстава одбране, безбједности, унутрашњих послова, Оружаних снага БиХ, полицијских агенција, као и припадника/ца војске и полиције који ће се упућивати у операције подршке миру. Босна и Херцеговина је једина држава у регији која проводи овакву обуку, тако да ће се у ПСОТЦ-у у будућности обучавати припадници/е војних и полицијских снага из земаља регије као и чланица НАТО-а и ЕУ-а. Министарство безбједности је иницирало припрему и извођење двоседмичне предмисионе обуке у сарадњи са ПСОТЦ-ом, за полицијске службенике и службенице у БиХ који се упућују и у мировне мисије. Ова обука је прошла поступак акредитације од стране надлежних органа Уједињених нација и изводе је инструктори агенција за провођење закона у БиХ, Министарства безбједности БиХ и ПСОТЦ-а.

Са циљем афирмисања учешћа жена у мировним мисијама Министарство безбједности је користило афирмативне мјере смањивши број потребних година радног искуства, као једног од главних критеријума за пријаву за учешће у поступку избора за упућивање у мировне мисије, са 8 на 5 година за жене. Ова афирмативна мјера уведена је због тога што у агенцијама за провођење закона у БиХ није било жена које су имале осам година непрекидног радног искуства у полицији. То би за посљедицу имало и обустављање упућивања мушкараца у мировне мисије, с обзиром на то да Уједињене нације од држава чланица траже и очекују да дају предност женама при финалној селекцији за распоређивање у конкретну мисију.

1 ПСОТЦ је са почетком 2013. године ушао у састав Министарства одбране Босне и Херцеговине. До тада је функционисао као међународни центар.

Министарство одбране БиХ ради на унапређењу базе података о заинтересованости и учешћу жена у мировним мисијама. Задужена је Канцеларија за односе са јавношћу Министарства одбране БиХ да у сарадњи са Сектором за управљање персоналом организује промоције војног позива и активности које су проводиле припаднице мировних мисија у оквиру мандата мировних мисија. На свим нивоима Оружаних снага у БиХ организоване су едукације и информисања о значају учешћа жена у војним снагама и мисијама подршке миру.

Мандат УН полиције се огледа кроз пружање подршке имплементацији мировних споразума, подршке владама у провођењу безбједносних реформи, заштити цивила (посебно најугроженијих група становништва: расељена лица, повратници, жене и дјеца), пружање и организовање разних обука за локалне полицијске службенике/це, као и спречавање поновне борбе, одржавање јавног реда и мира. Полицијске службенице из БиХ учествују у мировним мисијама УН-а од 2000. године. Припаднице ОС БиХ учествовале су у мисијама подршке миру у Етиопији, Еритреји и Ираку. Прва ротација Пјешадијске јединице Оружаних снага БиХ у Афганистану, у свом саставу, такође је имала жену. Жене су присутне у мировним операцијама у најзахтјевнијим задацима, као војне посматрачице, деминерке и пјешадинке. - Учешће жена у мировним мисијама у периоду 2000.-2013. године

У периоду 2000.-2013. године, у мировним мисијама учествовало је укупно 201+1+1+1 полицијских службеника/ца и то у мировним ми�

Documents

Broj Godina XVIII 89 Ponedjeljak, 17. novembra/studenog ...sllist.ba/glasnik/2014/broj89/Broj089.pdf · Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i Odluke