B I Z N I S

2 Decembar 2009.

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

SADR@AJ

Srb info strana 4

Kosovski problem u Hagu strana 5

Zemlja svinjskog gripa

Opro{taj od patrijarha strana 6

Intervju: SKUC Sveti Sava strana 7

Imao se ra{ta i roditi strana 8

Od na{eg dopisnika iz Njujorka strana 9

Bo`i}ni poklon - pri~a Ogledala strana 10

Od na{eg dopisnika iz Pariza strana 11

Poslovna saradnja sa Srbijom strana 14

Tradicionalna srpska ku}a - @upa strana 15

Velike ljubavi na{ih pisaca strana 19

Feljton: Sveti Vladika Nikolaj strana 20

Iz Konzulata R. Srbije u ^ikagu strana 21

Fi}ir Bajir - dana{nji Kalemegdan strana 22

Srpski sport u 2009. godini strana 23

Kolumna: Marko Lopu{ina strana 24

Horoskop strana 25

Numerologija strana 26

^estitke strana 28

Porodica strana 29

Vedra strana 30

TIRA@: 12.000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

Vladika Nikolaj Velimirovi}

“Dar govora (re~i) je izvanredan dar.

Daj da taj dar mogu ljubazno koristiti.

Neka budem spor na o{tre re~i koje ranjavaju,

re~i izgovorene u ljutnji.”

“[to god tka{,

vezuj konce za nebo”

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,

Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},

Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Decembar 2009.

Sanjah jedne no}i, kako {etasmo morskom

obalom, Gospod Bog i ja.

Pred mojim o~ima pojavi se, brzinom

filma, moj `ivot.

Za svaki deo `ivota, kako mi se ~inilo,

otkrih tragove stopala u pesku.

Jedan par tragova pripada{e meni, drugi

Gospodu.

Kad je i poslednja slika pred mojim o~ima

preletela, osvrnuh se natrag i videh, kako je

u pesku ~esto ostao samo jedan par trago-

va, a drugi je is~eznuo.

Ti tragovi, ozna~avahu najte`e delove mog

`ivota. To me je zbunilo.

Zato sam se okrenula Gospodu i upitala

ga: “Kad sam Ti onomad sve {to imah

predala, da te mogu slediti, tada si mi

rekao da }e{ uvek biti uza me. A sad vidim

da najdublje krize mog `ivota prati samo

jedan par tragova u pesku. Za{to si me

ostavio upravo tada, kad sam te sva o~ajna

najvi{e trebala?”

Gospod me uze za ruku i re~e: “Drago

dete, nikad te nisam ostavio samu, a

pogotovo sam bio uza te u vreme tvojih

patnji i boli. Tamo gde vidi{ samo jedan

par tragova u pesku, tamo sam te na svo-

jim rukama nosio.”

G O D I [ N J A P R E T P L A T A

NAME:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY:

-----------------------------------

STATE:

-----------------------------------------------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

-------------------------------------------------------------------------------

NA OGLEDALO

12 meseci $50.00

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Naslovna strana

Rokfelerov centar

u Njujorku pred

nastupaju}e praznike

Tragovi u pesku

S R B I N F O

4 Decembar 2009.

Kosovo – Nemi svedoci –

@ivot Srba kroz de~je o~i

Devetoro srpske dece sa Kosova i Metohije, dobilo je na

poklon digitalne foto aparate i zadatak da kroz fotografiju

opišu svoj svakodnevni `ivot. Ova deca i njihove porodice

`ive u delovima Kosova i Metohije u kojima je prete`no alban-

sko stanovništvo – `ive potpuno izolovana, bez slobode kre-

tanja, bez prijatelja, bez detinjstva kakvo zaslu`uju, u stalnom

strahu od napada, i sa traumama koje su pre`ivela. Deca su na

fotografijama prikazala svoje okru`enje: svoja dvorišta, roditel-

je, staricu iz susedstva koja `ivi sama... Ali, prikazala su i

porušene srpske crkve, stalno prisutna strana vojna vozila, do

temelja razorene ku}e Srba...

Obavezno posetite izlo`bu koja se u ^ikagu odr`ava

U subotu, 12. decembra od 6:00 – 9:00pm

Srpski kulturni i umetni~ki centar Sveti Sava

448 W. Barry Ave, Chicago,IL 60657

MEDIJSKI SPONZOR - OGLEDALO

Pozovite za rezervacije,

sigurno se ne}ete pokajati.

Ni bolje cene ni bolje

muzike i atmosfere!

Provod do zore u najlu|oj no}i

31. decembra.

Zabavlja}e vas:

Dule, Joca i Rosana

Muzika za sve ukuse i sve generacije

od starih dobrih, proverenih,

do najnovijih hitova.

U cenu od samo $65.00 uklju~ena

je ve~era po va{em izboru

i fla{a vina na stolu!

Ni bolje cene – ni boljeg provoda

ZA PROVERENO NAJBOLJI PROVOD!

Srpsko pozor i { t e Mira Srem~ev i } pr i

SKUC Sve t i Sava , odr`a}e premi j e ru

pozor i {ne preds tave

MALA

SRPSKA

KOMEDIJA

Du{ana A l e k s i } a

26 . d e c embra

u 2 0 . 0 0 ~ a s o v a .

P r v a r e p r i z a

b i } e 2 7 . d e c embra

u 2 0 . 0 0 ~ a s o v a .

zabavlja}e vas

DOLAR BEND i

MARINA \UKOVI]

Konzumacija od $70.00 po

osobi uklju~uje rasko{nu

ve~eru, {ampanjac u pono}

i odli~an provod.

Broj mesta je ograni~en,

za rezervaciju pozovite

{to pre: 708.442.7812

7921 W. Ogden Ave.

Lyons IL 60534

708.442.7812

Do~ek Nove 2010. u restoranu @UPA

NAJVESELIJI DO^EK NOVE GODINE U GRADU

4768 N. Lincoln Ave. Chicago Tel: 773.369.3543

A K T U E L N O

Decembar 2009.

D

a li je jednostrano progla{enje

nezavisnosti od strane privremenih

institucija samouprave na Kosovu

u skladu s me|unarodnim pravom", glasi

pitanje koje je Me|unarodnom sudu pravde

u oktobru pro{le godine, usvojiv{i rezoluci-

ju na zahtev Srbije, postavila Generalna

skup{tina UN, podsetio je predsednik suda

iz Japana Hisa{i Ovada sumiraju}i dosa-

da{nji tok postupka.

JEDINSTVENI

STAV SRBIJE

Predvode}i delegaciju Srbije

ambasador Du{an Batakovi} je istakao da

je progla{enje nezavisnosti Kosova u

suprotnosti sa me|unarodnim pravom i sa

rezolucijom Saveta bezbednosti UN i da su

tim ~inom vlasti u Pri{tini ugrozile

me|unarodni pravni poredak zasnovan na

suverenitetu i teritorijalnom integritetu

dr`ava i odr`avanju mira. "Savet bezbed-

nosti UN nije ukinuo suverenitet Srbije na

Kosovu - na {ta nije imao ni pravo - ve}

je rezolucijom 1244 naglasio da je

neophodno o~uvati suverenitet i teritorijalni

integritet na Kosovu i Metohiji. Budu}i sta-

tus Kosova, po rezoluciji, trebalo je odred-

iti pregovorima i politi~kim re{enjima",

rekao je Batakovi}. Deklaracija o nezavis-

nosti Kosova je stoga "izazov" me|unarod-

nom pravnom poretku, upozorio je zastup-

nik Srbije, zbog ~ega je mnogo dr`ava

odbilo da je prihvati i prizna Kosovo.

Uprkos flagrantnom kr{enju njenog suv-

erenita i teritorijalnog integriteta koje pred-

stavlja ta deklaracija, Srbija je odlu~ila da

na nju reaguje na miran i legalan na~in i

spremna je da pregovorima i dalje tra`i

kompromisno re{enje sa kosovskim

Albancima, predo~io je Batakovi}. On je

dodao da Srbija "odbacuje tvrdnju da su

istro{ene sve mogu}nosti za pregovore" o

statusu Kosova, oceniv{i da su pregovori

koji su po~eli 2005. "unapred bili osu|eni

na neuspeh" zbog pristrasnog stava

me|unarodnog posrednika Martija

Ahtisarija i drugih pregovara~a koji su

unapred zagovarali nezavisnost Kosova.

Zastupnik Srbije podsetio je da je

albanska paravojska OVK po~inila te{ke

zlo~ine nad Srbima, Romima i Albancima

lojalnim dr`avi i da je, posle povla~enja

dr`avnih snaga u leto 1999, Kosovo napusti-

lo 60 odsto Srba, 66 odsto Roma i 70 odsto

Goranaca."Kosovo je istorijska kolevka

Srbije i su{tina njenog identiteta", rekao je

Batakovi}, a Srbi su, dodao je, posle neza-

konitog progla{enja nezavisnosti te pokra-

jine, "postali manjina u sopstvenoj zemlji".

Ministar spoljnih poslova Vuk

Jeremi} je nakon izlaganja srpske delegaci-

je rekao da smo danas pokazali mudrost,

stalo`enost i snagu i podsetio da su dve

tre}ine sveta je na na{oj strani, ali i na

strani me|unarodnog prava.

KOSOVO

[ef tima, ministar inostranih

poslova Skender Hiseni smatra da je

"nezamislivo" da se "sat vrati unazad",

obnovom pregovora o statusu {to zahteva

Srbija, jer bi to unazadilo stanje u regionu

i "moglo bi voditi novom ratu". On je

sugerisao da je nezavisnost Kosova

proiza{la iz pregovara~kog

procesa koji je vodio iza-

slanik generalnog sekre-

tara UN Marti Ahtisari.

Kosovske vlasti pozdrav-

ile bi razgovore sa

Srbijom o prakti~nim

pitanjima, na ravnopravnoj

osnovi izme|u "dve

suverene, susedne dr`ave",

ali ne mo`e prihvatiti pre-

govore koje bi u pitanje

dovele nezavisnost

Kosova, naglasio je

Hiseni. On je tvrdio da je

pregovore o budu}em sta-

tusu Kosova, 2005-2007,

albanska delegacija vodila

"u dobroj veri", ali da su oni propali zbog

"tvrdoglavosti Srbije koja je u Kosovu

videla samo par~e zemlje koje mora pose-

dovati", ne uzimaju}i u obzir interese nar-

oda Kosova.

OBOSTRANI

OPTIMIZAM

Eksperti za me|unarodno pravo,

kako regionalni, tako i zapadni, prili~no su

usagla{eni u o~ekivanju da }e Sud, zbog

toliko razli~itih stavova o pitanju samoopre-

deljenja i presedana koji bi mogao da se

napravi, doneti savetodavno mi{ljenje koje

}e po svemu sude}i biti neodre|eno.

Obe strane su optimisti~ne da }e

Sud doneti odluku u njihovu korist.

"^injenica da bi mnoge zemlje mogle

preispitati svoju odluku, stvara potpunu

druga~iju me|unarodnu politi~ku atmosferu

u kojoj - uveren sam, mo`emo nastaviti

pregovore o budu}em statusu Kosova",

rekao je Tadi}.

Iako kosovska delegacija veruje u

pobedu, ima i onih koji su oprezni.

Analiti~ar sa Kosova Ljuljzim Peci smatra

da se posledice tog procesa ve} mesecima

ose}aju, posebno u dinamici priznavanja

Kosova koja je prema njegovoj oceni

usporena upravo zbog toga {to je od

me|unarodne institucije zatra`eno da iznese

stav o tom ~inu. "Dosada{nji ritam prizna-

vanja nije bio ba{ brz, kako smo `eleli, a

jedan od razloga za to {to se o~ekuje da sud

u Hagu oceni zakonitost dono{ejna odluke

o nezavisnosti",

rekao je Peci i

dodao da Srbija

nikada ne bi pod-

nela taj zahtev da

ne zna da ima

mogu}nosti da

dobije presudu u

svoju korist. Peci

smatra da bi

mi{ljenje MSP

koji bi bilo u

korist nezavisnosti

ohrabrilo zemlje

koje jo{ nisu priz-

nale Kosovo da to

u~ine.

Svoje vi|enje progla{avanja neza-

visnosti Kosova }e predstaviti 29 dr`ava,

od kojih su se 15 izjasnile za i 14 protiv

nezavinosti Kosova. Tako }e poziciju

Srbije izme|u ostalih podr`ati Rusija, Kina,

Brazil, Argentina, [panija, dok }e u prilog

nezavisnosti Kosova govoriti predstavnici

SAD, Velike Britanije, Nema~ke,

Francuske. Me|unarodni sud pravde }e,

po{to saslu{a usmene argumente, utvrditi

savetodavno mi{ljenje koje nije obavezu-

ju}e za dr`ave. Za dono{enje savetodavnog

mi{ljenja postoje rokovi, a u praksi

odlu~ivanje 15 sudija, predvo|enih

predsednikom suda Hisa{i Ovadom iz

Japana, {to traje mesecima. O~ekuje se da

}e posle izlaganja argumenata pred

Me|unarodnim sudom pravde sud svoje

mi{ljenje obelodaniti na prole}e slede}e

godine.

U nedavnom susretu sa novinari-

ma sudija Ovada je nazna~io da je "nor-

malno" da odluku suda "prihvati"

Generalna skup{tina UN koja je i zatra`ila

mi{ljenje. Da li }e Generalna skup{tina

zatim i postupiti po tom savetodavnom

mi{ljenju suda, zavisi od nje, a isto va`i

i za dr`ave, rekao je japanski sudija

Ovada.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

KOSOVSKI PROBLEM U HAGU

Po~etkom decembra je pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu po~ela usmena rasprava o legalnosti progla{enja nezavisnosti

Kosova izno{enjem dokaza dve delegacije. Srpska delegacija upozorava da je progla{enje nezavisnosti Kosova direktno kr{enje

me|unarodnog prava, dok delegacija Kosova tvrdi da je nezavisnost nepovratan faktor i da je bila izazvana srpskim zlo~inima.

5www.serbianmirror.com

Du{an Batakovi}

Sudije u Hagu

6 Decembar 2009.

D A S E N E Z A M E R I M O

V

erovali ili ne u zemlji Srbiji postoji

i svinjski raspust. Ovih dana sam

nakon dvadeset godina seo u grads-

ki autobus na liniji 53 prema gradu. Uljudno

sam proturio glavu ispod neke {ipke i tako

zavrnut upitao {ofera, kako da kupim auto-

busku kartu. Zasmetalo mu je moje prisust-

vo u njegovom radnom prostoru. Zasmetala

mu je moja glava, bi}e da je po sredi bio

strah od svinjskog gripa. On me pogleda sa

izrazom mr`nje na licu, a o~ima kao da

proklinje i sebe i posao koji radi i da mrzi

iz du{e beogradjane i sve njihove viruse koji

lebde u autobusu prete}i opasnom zarazom.

Re~e mi onako dubokim glasom: "Ako se

ve} {vercuje{, sedi tu i nemoj da me zafrka-

va{". Dok se autobus spu{tao niz Banovo

brdo kao neki nebeski konj na kome ja{e

Don Kihot, niz jednu beogradsku padinu,

~ovek iza mojih u{iju je po~eo da ka{lje,

dugo i zvu~no kao neki zardjali parobrod.

@ena koja je sedela na sedi{tu pored mene

je izvadila masku iz torbe, a ja sam gledao

u prozor, tek da okrenem glavu, gledaju}i u

Adu ciganliju, preko koje se zida veliki

betonski most iz pravca @eleznika, pa do ko

zna gde na drugoj strani reke Save.

Dok sam se dalje truckao pored

Sajmi{ta pomislio sam na sve one na{e

junake, Solunce, koji su zara`eni pomrli od

opake bolesti na putu duge Srpske istorije i

one koji su ba~eni u plavu grobnicu, pored

ostrva Vido, tamo daleko gde cvetaju

limunovi i mislio sam da li oni dole u

plavom moru, dr`e stra`u. Da li daju raport

svom kapetanu i da li se se}aju zbog ~ega

su posadjeni kao cvetovi jedne srpske livade

tamo dole, medju korale u dubokoj plavoj

vodi. Pomislih kako bi oni u ovom auto-

busu plovili, da li bi za njih to bila Galija

spasa ili mesto u`asa. I dok se probudih iz

tih misli, eto ga i Zeleni venac. Od trafike

do trafike poku{avah da kupim dopunu za

mre`u 063. Kad opet svi ljuti na mene. Na

jednoj trafici debela `ena nesto sla`e i ja se

sagnuh da bi me uop{te primetila i da bih

u{ao u njen vidokrug. Pre nego {to sto sam

izustio: "Izvinite, da li..." Ona me o{tro

prese~e: "Zar ne vidi{ da pi{e - Popis" i

okrete glavu na drugu stranu. Tog trenutka

sam ve} posumnjao da imam svinjski grip

i da }u svoj jesenji srpski raspust zavr{iti u

bolnici. I tako od trafike do trafike svud

neki o{tri pogledi. Setih se onih na{ih star-

ih trafika, kad smo kupovali cigare na

komad kao za dedu, i gde smo istresali

velike `ute petobanke za `vaka}u gumu

Bazoka D`o, koja je u sebi imala i nalep-

nicu za ko`u koju smo kvasili vodom i lep-

ili na ruke. Nekad bi se nalepnica dobro

ocrtala, a nekad bi je razmazanu prali ispod

~esme u dvori{tu. Kroz moju glavu je lupao

klik, klak i zvuk leta i davnih godina kad

je na trafikama mogla da se kupi Burda,

Ekspres politika, Novosti, Sport, Politikin

zabavnik, `ileti Super silver... Nekako,

Knez Mihajlova mi se u~ini gospodski i

rasko{no okrenuta prema meni i taman kad

sam po`eleo da sam pro{etam dole do

Znaka pitanja iz kafane Kolarac neko povi-

ka moje ime, okrenem se kad ono Rista,

moj kolega sa Akademije i tu je po~eo lep{i

deo dana uz {etnju i se}anja na studentske

dane u studentskom domu Karaburma.

Se}anje na devojke koje nikad nismo imali

i na one koje smo imali i koje smo vidjali

u krevetu svojih cimera i one koje su danas

postale velike i debele i na nas koji smo

postali sedi i i sve manje seksi i ko je gde

oti{ao po svetu. Tako {etamo i pri~amo i

naidjosmo na lokal sa zanimljivim nazivom

"Rakija Bar". Pa, rekoh nije lo{e posle svih

francuskih restorana, italijanskih picerija i

irskih pabova, neko se kona~no setio da

postoji i Rakija, koja ~uva Srbiju od svin-

jskog gripa i {irenja epidemije. Svratismo i

zasedosmo, a posle kra}eg ne}kanja odlu~ih

se za dunjeva~u.

Ipak mislim da je svinjama bolje

da se pripaze nas - ljudi, jer je na{ rod

ve}a opasnost po svinje, nego {to su svin-

je po nas. Po neki lovac bi mo`da nespret-

no naleteo na divlju svinju, nekad bi ranje-

na `ivotinja umela i da grize, ali uglavnom

bi zavr{ila u kazanu. Se}am se kako su

izgledala sela ba{ u ovo vreme 29. novem-

bra. Dudovi i kru{ke su bukvalno li~ile na

novogodi{nje jelke oki}ene belim

prasi}ima, okrenute nogama na gore, a

glavom prema dole. Gledao bih iz na{eg

belog fi}e, kroz bo~ni prozor, pomalo

tu`no, u te `ivotinje, koje su ni krive ni

du`ne zavr{ile zaka~ene za deblo, samo

zato {to su rodjene kao svinje.

Meni su zau{ke ipak najgora i

najgluplja zaraza koje se se}am, uz ostale

velike i male boginje, zau{ke mu dodju kao

{ampionke. Jednostavno, niko ne sme da ti

pridje, onako si ba{ lepo oteko i zadrigo,

svi okre}u glavu od tebe pa se pomalo

ose}a{ i va`an. Pregurali smo mi Srbi

svakojake tifuse, bele va{i, variole vere, pa

}emo valjda i ovu epidemiju.

Bilo kako bilo, do kraja dana je

grupa u kafani bivala sve ve}a, prijatelji su

pristizali iz svih pravaca i zavr{ismo u

restoranu Frans, pored autokomande.

Pri~alo se o sjajnoj generaciji fudbalera i o

svetskom prvenstvu gde sigurno ulazimo u

polufinale. Ja sam se hvalio da sam sa

selektorom Anti}em sedeo u avionu od

Londona, pa onda na red dodjo{e Djokovi},

Nadal, pa koliko nas ima u ^ikagu, da li

nas stvarno tamo ima pola miliona, i na red

su ponovo do{le `ene i nevidjeno sna`na

srpska potencija, i seks na eks. Potro{ismo

jednu prose~nu platu trafikantkinje. Ja se

pozdravih sa dru{tvom i krenuh polako

kolima za Ni{. Pomalo o{amu}en od dima

cigareta, vozio sam polako biraju}i radio

stanicu. Po~ela je tiha jesenja ki{a, tu kod

naplatne rampe. Zvuk brisa~a, autoputa i

mraka ispred mene, neka samo}a i tuga u

meni. Razmi{ljao sam o epidemiji, o

Akademiji i svim onim lepim devojkama iz

studenskog doma Karaburma, koje mi

nikad nisu dale priliku da im se pribli`im.

Gde li su se razi{le po svetu danas? Jesu li

stvarno debele? Da li se uop{te {minkaju i

doteruju, i da li vode ljubav ili su se

predale godinama, tako u polusnu ispred

mene zasvetli tabla na kojoj pi{e fosfornim

slovima: Sre}an put! Po~eh da mislim o

putevima na nebu, o putevima u sebi, o

putevima na zemlji i o daljini. O ki{noj

jesenjoj slici tu ispred mojih o~iju, zvuk

brisa~a se me{ao sa zvucima radio stanice.

Jesen u Srbiji ima posebno lepe o~i, usko-

ro }e i ovde pasti prvi sneg.

Pi{e: Boban Ili}

ZEMLJA

SVINJSKOG GRIPA

O

pro{taj od Patrijarha Pavla jo{

jednom je pokazao lomnu

osobinu da smo makar i za

kratko, uvek u tragi~nim situacijama

jedinstveni, ozbiljni i dostojni. Da se sami

sebe ne postidimo.

Tim pre, {to je smrt voljenog

Patrijarha stalno opominjala da ni u ~emu

ne preterujemo. A, i tome smo na `alost

skloni, posebno u tragi~nim trenucima.

Da “Budimo ljudi”, govorio je, a, sada

kao da je na~inom usnu}a, smrti

molitveno i o~inski opominjao “Ne

preterujmo, ni u `alosti”, nekako sam i

sama slutila, malo pla~u}i, malo se pita-

ju}i kakav sam ja to vernik i hri{}anin.

Ne treba ni u ~emu, pa ni u

`alosti preterivati u ovoj na{oj “DOLINI

PLA^A” GDE JE U OSTALOM I

ONAKO SVE PROLAZNO, SUZE I

SLAVA I RADOST I BOGATSTVO, PA

I SIROMA[TVO.

To su nekako znali svi oni ljudi

koji su u u kilometarskim kolonoma pred

Sabornim Hramom u Beogradu, danima

dostojanstveno ~ekali da se poklone

de~aku Gojku Stoj~evi}u ili potonjem

Vladiki Ra{ko-Prizrenskom i milom

Patrijarhu Pavlu u zlo doba kad je bilo

te{ko stati i opstati.

Poklonio se i svet, u onoj meri

u kojoj je razumevao Njagovu Svetost,

skromnost, askezu jer nema mnogo takvih

Patrijarha. Na tren u ~asu opro{taja od

njega uspeli smo da budemo ljudi. A

onda je `ivot krenuo svojim uobi~ajenim

ritmom. U “dolini pla~a” u kojoj neki

ipak vi{e pla~u, uz to i ne jedu. Jer

pora`avaju}a statistika (kojoj ne valja

uvek verovati jer ~as je u plusu ~as je u

minusu) broji oko 700.000 gladnih ljudi u

Srbiji od ~ega je 150.000 dece. Vrlo blizu

“dead line”. Svaki {esti ili sedmi gra|anin

Srbije “nema “leba”. Da je `iva Marija

Antoaneta, ona bi kao alternativu

predlo`ila ~uvene kola~e, ali tu pri~u, sig-

urna sam, svi znate, i njen giljotinski kraj.

^udnom nekom sre}om, takvih nema kod

nas a ni giljotina nije na{a izmi{ljotina!

Nesre}a je ipak na{a i specifi~na i

pora`eno priznajem da se neke te{ke i

mu~ne `ivotne okolnosti neprekidno

smenjuju. Kod nas, i u nas ne{to ~e{}e,

{to bi trebalo da stvori i odere|en stepen

otpornosti! Pored svih na{ih specijalnosti,

mafija{tvo nam ide od ruke, ma{tovitost i

pamet, te onomad otkrismo i djubretarsku

mafiju. Eno, tamo, u prestonici, neki rad-

nik gradske ~isto}e “po~istio” 2-3 stana,

mali vozni park sa mercedesima i audima

i neku {teku za poneti u putnu torbicu ili

kofer~i}, {to je srpski manir. Ali, sve je

prolazno, pa i ova mafija, djubretarska.

Obavezni P.S.

Epidemija svinjskog gripa u

Srbiji polako jenjava, ka`u epidemiolozi,

najavljuju}i novi talas u februaru,

kome{aju}i oko vakcina. Ne mogu i ne}u

da verujem da se i ovde radi o nekoj

mafiji u najavi. Jer, svinje nam do|u

onako endemske, kao rod ro|eni, jer smo

sa njima u Evropu u{li osloba|aju}i se

onomad od turskog harama. Dakle, svinje

su nam sudbinske! Pa vi vidite?! Kad

uspemo da obezbedimo lebac, i ono

osnovno, ovde dole {ta nam valja ~initi?

Ali nije zgoreg ni za vas gore, ni za nas

dole da nam ruke budu ~iste i da se lju-

bimo ~ove~anski, bratski, ~istih ruku i

obraza.

Pi{e: Ru`ica Z.N. Stojkovi}

D A M I N G A M B I T

OPRO[TAJ

OD PATRIJARHA

7Decembar 2009.

U

vek nekako pred kraj godine svodi-

mo bilans i presli{avamo se kakva

je bila godina za nama. Sa istom

namerom obratili smo se predsedniku

Srpskog kulturnog i umetni~kog centra Sveti

Sava u ^ikagu, gospodinu Mi{i Todorovi}u,

da nam ka`e kakva je bila protekla godina

i kavi su planovi za budu}u 2010. u ovoj od

skora neprofitnoj srpskoj organizaciji.

Misija Srpskog kulturnog centar

Sveti Sava je {irenje srpske kulture u

na{em narodu, ali i upoznavanje svih ljudi

dobre volje sa srpskom kulturnom. Izuzetno

smo ponosni na predivnu ku}u u kojoj se

Centar nalazi. U srcu predivnog kraja

^ikaga – Lejkvjua, ovaj arhitektonski drag-

ulj ne ostavlja nikoga ravnodu{nim, ka`e za

Ogledalo gospodin Mi{a Todorovi}.

Za one koji nisu bili kod nas da

ka`emo da na{ centar ima nekoliko pros-

torija koje pru`aju mogu}nost razli~itim

de{avanjima. Tako pored glavne sale, ide-

alne za proslave, izlo`be, knji`evne ve~eri,

koncerte i sli~no postoji odli~no opremlje-

na mala pozori{na / bioskopska sala u

kojoj se odr`avaju pozori{ne predstave i

projekcije filmova, kao i potpuno nezavis-

tan i sam za sebe no}ni klub “Pe}ina” u

donjem delu zgrade, gde se vrlo ~esto

odr`avaju nastupi poznatih bendova, `urke

za mlade i novogodi{nje proslave.

Recite nam ne{to vi{e o aktivnos-

tima SKUC Sveti Sava?

Pri Centru ve} pet godina, punom

snagom radi na{e srpsko pozori{te “Mira

Srem~evi}”. Gospodja Ankica Ratarac, direk-

torka pozori{ta i glumci, ~lanovi pozori{ta

posve}uju toliko vremena i truda da zaslu`uju

sve re~i pohvale. Sa velikim uzbudjenjem

o~ekujemo premijeru novog komada “Mala

srpska komedija” zakazanu za 26. decembar.

Repriza }e biti sutradan 27. decembra.

Na koji na~in odr`avate vezu sa

maticom i kulturnim dogadjajima otud?

Poku{avamo da uspostavimo stalnu

“kulturnu” vezu sa Srbijom, pa tako orga-

nizujemo gostovanja na{ih pozori{ta i umet-

nika iz otad`bine. Tako su nam, izmedju

osalih pro{log juna u gostima bili glumci

Ni{kog narodnog pozori{ta. Njihovo gosto-

vanje je bilo izuzetno uspe{no i korisno.

Odigrali su tri razli~ite, odli~no pose}ene

predstave. U januaru 2010. planirano je gos-

tovanje U`i~kog pozori{ta, koje se ve} tre}i

put predstavljaju na{oj publici u ^ikagu.

Kakva su trenutne aktivnosti u

klubu Svetom Savi?

Ovih dana zavr{avamo instaliranje

bioskopskog platna i ozvu~enja, tako da }emo

imati redovne filmske projekcije. Po~etkom

slede}e godine planirano je organizovanje

mini festivala doma}eg filma. O ~emu }e

~itaoci “Ogledala” biti blagovremeno

obave{teni.

Tu je i “Pe}ina”, na{ no}ni klub.

Nekoliko puta mese~no (prvog petka

svakoga meseca sigurno) organizujemo

svirke tzv. “world music”. Pored raznih,

izvanrednih muzi~kih grupa iz celog sveta,

stalni, dragi gosti su nam Goran Ivanovi} i

njegov bend “Eastern Blok” i “Eyes

Manouche”. Ulaznice za svirke su jeftine, a

kompletan prihod “sa vrata” ide

nastupaju}im muzi~arima. Od para koje

zaradimo od prodaje pi}a, odvajamo deo

koji ide u fond za nabavku boljeg

ozvu~enja.

Promocije knjiga, izlo`be,

knji`evne ve~eri su redovna zbivanja u

Centru, a bi}e ih sve vi{e.

U okviru Centra radi i “Serbian

ARC”, grupa stru~njaka iz razli~itih oblasti,

koja je oformljena u cilju da pomogne na{u

zajednicu, posebno emigrantima. Ova grupa

sreu~njaka }e po~eti rad najverovatnije

slede}e godine, kada }e se za sve starosne

katerogije organizovati treninzi, radionice i

predavanja.

Posebno bih istako da nova upra-

va Kulturnog centra ima i nove ideje kako

da pribli`i centar na{em narodu i odgovori

na potrebe na{ih imigranata. Jedna od inci-

jativa koju sprovode Dr. Suzana Savkovi}

i Dr. Milena Bajich je organizovanje i

povezivanje srpskih `ena u ^ikagu i okoli-

ni. Cilj okupljanja je da se `ene upoznaju,

razmene ideje i organizuju predavanja.

Veoma mi je milo da }e se prvo okupljan-

je dogoditi 11. decembra i da postoji zavid-

no interesovanje.

Godinama je na{ klub organizo-

vao vesele i nezaboravne do~eke nove

godine. [ta nam spremate ove godine?

Da, i ove godine organizujemo

do~ek Nove 2010. godine. Goste }e zabavl-

jati legendarni Moma Nikoli}, najmladji od

Janikinih “Osam tambura{a s’

Petrovaradina”. Moma je na{ redovni gost

i svaki njegov koncert je dogadjaj o kome

se pri~a. Prati}e ga maestro Bane

Djordjevi}. Ima}emo odli~nu ve~eru.

Rostilj i ostale gurmanluke pravi}e poznati

kuvar Dragan “Kengur”. Sve ovo uz

pono}ni {ampanjac za svega $65.00 po

osobi. Za one koji `ele da nam se pridru`e,

uplate za rezervacije primamo do 25.

decembra na adresi Centra.

Za kraj bi samo rekao da, iako

Kulturni i umetni~ki centar Sveti Sava,

ranije Klub “Sveti Sava”, postoji od

1951.god., ~ini mi se da je to jo{ uvek

jedna od “najbolje ~uvanih” tajni u na{oj

^ika{koj, srpskoj dijaspori. @elim da nam

{to vi{e va{ih ~italaca dodje u goste. SKUC

Sveti Sava pripada svima nama. Svi mi,

trenutno anga`ovani u Centru, smo volon-

teri. Dodjite, i vidite gde smo i {ta radimo,

pohvalite nas, pokudite, posavetujte, u~lan-

ite se.

Posetite na{ “web site”:

www.stsavachicago.org, dodajte va{u

email adresu na{oj listi i dobi}ete

obave{tenja o svim dogadjajima u Centru.

Na{a adresa je: 448 W. Barry Ave.

Chicago, IL 60657, a broj telefona je: 773

549 9690.

Najiskrenije se zahvaljujem na{em

“Ogledalu” i gospodji Slavici Petrovi}, na

stalnoj, nesebi~noj podr{ci i promovisanju

svih zbivanja u na{em SKUC Sveti Sava.

P R E D S T A V L J A M O V A M

SRPSKI KULTURNI I UMETNI^KI

CENTAR SVETI SAVA

Intervju: Predsednik SKUC Sveti Sava, gospodin Milo{ Todorovi}

Milo{ Todorovi}

www.serbianmirror.com

Do~ek Nove 2010. godine

Odli~ni srpski specijaliteti sa

ro{tilja i {ampanjac

u pono} uz pesmu

legendarnog Mome Nikoli}a i

Baneta Djordjevi}a

samo $65.00 po osobi.

uplate do 25. decembra

na adresi

SKUC Sveti Sava

SKUC Sveti Sava

448 W. Barry Chicago IL 60657

T

a~no u podne 15. novem-

bra, oglasila su se zvona

sa kupole Saborne crkve,

a potom i sa svih pravoslavnih

crkava i manastira u Srbiji, RS,

Crnoj Gori... Od beogradskih

hramova, preko manastira Fru{ke

gore, do svih crkava na Kosovu i

Metohiji, zvonilo je za pokoj

du{e srpskog patrijarha Pavla.

Zvuk zvona odjekivao je svuda

gde `ive Srbi tokom celog dana,

na svakih 15 minuta pre punog

~asa, podse}aju}i da je prestalo

da kuca veliko, ali skromno

mona{ko srce 44. naslednika

Svetoga Save.

Tokom svoga veka, pre-

gurao je sve ratove koji su se odi-

gravali na tlu trusnoga Balkana, a

one poslednje mr`nje, nakona ras-

pada SFRJ, poku{avao je

molitvom da “ugasi”. Oko njega

su se “otimali” gotovo svi

politi~ari, a njegovom dru{tvu su

`eleli i da budu biznismeni,

sportisti, pripadnici d`et seta... A,

on, poput pravog `ivog sveca,

klonio se svetala, i trudio da bude

bli`e uz njegov narod. Za razliku

od mnogih duhovnih poglavara,

Pavle je znao, skromo, poput bilo

koga vernika, da sedne u tramvaj.

Skoman je bio celoga `ivota.

BIOGRAFIJA

NJegova Svetost arhie-

piskop pe}ki, mitropolit beogradsko

– karlova~ki, patrijarh srpski Pavle,

ro|en je 11. septembra 1914.

godine kao Gojko Stoj~evi} u selu

Ku}anci, srez Donji Miholjac, u

tada{njoj Austrougarskoj. Odrastao

je u zemljoradni~koj porodici.

Rano je ostao bez roditelja – otac

je oti{ao da radi u SAD, tamo je

dobio tuberkulozu i “vratio se ku}i

da umre” kad je de~aku bilo svega

tri godine, a isto se ubrzo dogodi-

lo i sa majkom. Kao siro~e, odga-

jila ga je tetka, sa kojom je,

razumljivo, imao posebno ne`an

odnos. Shvativ{i da je dete krhkog

zdravlja, po{tedela ga je seoskih

poslova i omogu}ila mu da se

{koluje: iako je mali Gojko bio

sklon “predmetima gde ne mora da

memori{e, kao {to su matematika i

fizika”, iako je iz veronauke imao

dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo

i njegov kona~an izbor bio je

bogoslovija. Posle zavr{ene ni`e

gimnazije u Tuzli (1925-1929) i

bogoslovije u Sarajevu (1930-1936)

do{ao je u Beograd gde je zavr{io

Bogoslovski fakultet. Upisao je i

Medicinski fakultet i stigao je do

druge godine studija i tu ga zati~e

Drugi svetski rat. Da bi se

izdr`avao radio je na beogradskim

gra|evinama, {to mu nije odgovar-

alo zbog slabog zdravlja. Odlazi u

ov~arsko – kablarske manastire gde

je proveo ostatak rata i gde po~inje

svoj mona{ki `ivot. Prvo je bio u

manastiru Svete Trojice u Ov~aru,

a potom verou~itelj deci izbeglica

u Banji Kovilja~i. Tada se te{ko

razboleo “na plu}ima” i lekari su

verovali da je tuberkuloza

predvi|aju}i mu jo{ tri meseca

`ivota.

Na ~elo Srpske pravo-

slavne crvke dolazi u poznim godi-

nama. Izbor, me|utim nije pro{ao

lako, po{to je sam izbor obavljen za

`ivota prethodnog Patrijaha

Germana, koji je bio bolestan.

Njegovo ime se na{lo na listi kan-

didata tek u devetom krugu glasan-

ja. Od 13. novembra 2007. patrijarh

Pavle bio je na le~enju u Vojno –

medicinskoj akademiji u Beogradu,

a 8. oktobra 2008. podneo je molbu

Svetom arhijerejskom Saboru SPC

da mu “zbog zdravstvenih razloga i

nemo}i” dozvoli da se povu~e iz

aktivne slu`be. Molba patrijarha

Pavla na Saboru SPC nije usvojena.

REAKCIJE

Mitropolit crnogorsko –

primorski Amfilohije Radovi}:

“Gospod je prizvao svoga slugu, a

njegova svetost patrijarh Pavle je

sav svoj `ivot posvetio na slu`bu

`ivome Bogu i svome rodu.

Ugradio je celog sebe u svoj

narod. Gospod ga je prizvao na

tron Svetog Save u nemirnim i

te{kim vremenima, izabrao je

njega ispunjenog ~istotom,

ljubavlju i dobrotom. Pozvao ga

je da ponese te{ki krst srpskog

patrijarha i on je u svojoj misiji

uspeo kao retko ko u pro{losti”.

Boris Tadi}, predsednik

Srbije: “Smrt Njegove svetosti,

patrijarha srpskog gospodina Pavla,

ogroman je i nenadoknadiv gubitak

za ceo srpski narod. Postoje ljudi

koji samim svojim postojanjem

povezuju ~itav narod. Takav je bio

na{ patrijarh. On je imao ogroman

uticaj u ~itavom hri{}anskom svetu

i veliko po{tovanje moskovskog i

vaseljenskog patrijarha i poglavara

Rimokatoli~ke crkve. Pavle je

znao da nas podu~i: Ne branimo

se od tu|eg zla – zlom u sebi.”

Akademik Dobrica

]osi}: “Oni koji su `iveli u 20. i

21. veku imali su sre}e da budu

savremenici, sledbenici i po{tovao-

ci srpskog patrijarha Pavla. Me|u

njih svrstavam i sebe koji sam se

~esto obra}ao patrijarhu Pavlu za

savet kada sam i na njegov zahtev

vr{io dr`avni~ku slu`bu – rekao je

]osi} i dodao da patrijarh Pavle

nije umro, ve} se samo sklonio da

drugom, mla|em prepusti vr{enje

njegove prete{ke du`nosti”.

Akademik Matija Be}ko-

vi}: “Iako je patrijarh poodavno

o~ekivao poziv i mada se ve} du`e

vremena ~eka njegov po~inak, smrt

patrijarha Pavla izazvala je najve}i

potres u du{i srpskog naroda, jer je

najomiljenija i najubedljivija li~nost

na{eg vremena”.

MUDROSTI

PATRIJARHA

“Kad se ~ovek rodi, ceo

svet se raduje, a samo on pla~e. Ali

treba da ̀ ivi tako da, kad umre, ceo

svet pla~e, a samo on se raduje”,

“Nikada kod hri{}ana ne

sme da do|e do sukoba izme|u

ljubavi prema svom narodu i

spremnosti da se kao pravoslavni

vernici dr`e zapovesti Bo`je.”

“[ta vredi ~oveku da je

sve ugodno i sve lako ako izgubi

obraz i du{u. Ako su te{ko}e tu,

muke od drugih, a mi sa~uvamo

obraz i du{u, utoliko je jo{ ve}a

zasluga i ve}a ~ast pred Bogom.”

“Pripadaju}i mu~eni~kom

kosovskom narodu, srpskom, mi

svedo~imo da je bolje da i nes-

tanemo kao ljudi, nego da opstaje-

mo kao neljudi. Bolji je i mrtav

~ovek, nego `iv ne~ovek.”

“Ja se pokoravam va{em

izboru i nadam se da }e Gospod

pomo}i Crkvi svojoj da u meni ne

bude onaj koji }e je uniziti. Moje

su snage slabe, to svi znate. Ja se

u njih ne nadam. Nadam se u

va{u pomo}, ka`em i ponavljam,

u pomo} Bo`ju kojom me je on i

do sada dr`ao.”

“Duboko verujemo da }e

do}i vreme kada }e se nasilnici

postideti. Molimo se i za neprijatel-

je na{e da uvide da ~injenje zla ne

mo`e doneti dobro nikome. Neka

znaju da }e, posle svih poraza koji-

ma poni`avaju druge, na kraju

sami sebe poraziti bezna|em.”

“Obavezni smo i u

najte`oj situaciji da postupamo

kao ljudi. Nema toga interesa, ni

nacionalnog, ni pojedina~nog, koji

bi nam mogao biti izgovor da

budemo neljudi.”

“Pod suncem ima

dovoljno mesta za sve ljude. Zato

je mir najpotrebniji svima, i nama

i na{im neprijateljima.”

POSLEDNJE

ZBOGOM

Vlada Srbije je,

povodom smrti NJegove Svetosti

patrijaha srpskog Pavla, proglasila

~etvorodevnu `alost, a na dan

sahrane, dan `alosti je bio i u

Republici Srpskoj i u distriktu

Br~ko. Telo pokojnog patrijarha

Pavla bilo je izlo`eno u Sabornoj

crkvi, gde su neprestano ~itane

molitve i gde su vernici u kolona-

ma du`im od kilometra dolazili da

mu odaju po~ast.

Po njegovoj `elji sahran-

jen je u manastiru Rakovica, koji

je podignut u 14. veku, za vreme

vladavine srpskog kneza Lazara

Hrebeljanovi}a. NJegova Svetost

patrijarh Pavle je izrazio `elju da

se na sahranu ne donose venci,

nego da novac namenjen u tu

svrhu ide u fond za izgradnju

hrama Svetog Save.

Povodom upokojenja

Svjatjejseg patrijarha srpskog

Pavla, parastosi su odr`ani, pored

Manastira Nova Gra~anica u

^ikagu, i u svim srpskim crkava-

ma i manastirima {irom sveta.

Marijana Maljkovi}

I N M E M O R I A M

8 Decembar 2009.

Nakon {to se ispovedio, u snu se upokojio u Gospodu, i iz Srbije oti{ao je u carstvo nebesko,. Na{ duhovni poglavar, za `ivota prozvan

"@ivi svetac", oti{ao je nakon 19 godina, koje je proveo na ~elu Srpske pravoslavne crkve. Bio nam je sve ove godine uzor i nada.

Nikada nas nije izneverio. Ostao nam je za ponos i ugled.

IMAO SE RA[TA I RODITI

Marinko Avramovi}, Vice Konzul Bosne i Hercegovine upisuje se

u knjigu `alosti u Gen. konzulatu Srbije u ^ikagu

O D N A [ E G D O P I S N I K A

9www.serbianmirror.comDecembar 2009.

D

eco na{a duhovna rasuta po celom

rasejanju” tako nam se ~esto,

svakog Uskr{njeg i Bo`i}nog

praznika obra}ao na{ Sveti Patrijarh Pavle

u poslanici svojoj i Svetog sinoda, a mi

Srbi {irom sveta slu{ali smo ga `eljno –

otvorenih u{iju i svesti za sve ono {to nam

ka`e i poru~uje.

Njegova re~ bila je melem za

na{e “dijasporske” raseljene du{e, jer nas

je na{ Patrijarh smatrao neraskidivim

delom srpskog naroda. On nikada nije zab-

oravljao na nas i nikada nas nije razliko-

vao od Srba u na{oj matici Srbiji,

Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili bilo gde

u svetu. Najvi{e mu se zahvaljujemo, jer

nikada nije govorio “Mi u Otad`bini” i “Vi

u Dijaspori”. Patrijarh Srpski – Gospodin

Pavle – bio je patrijarh svih Srba {irom

sveta i svi smo ga svim srcem takvim

do`ivljavali.

Se}am se da se pred na{om

Crkvom za Bo`i} okupilo na hiljade

vernika, da ~uju njegove re~i. Na{a

Crkva na Menhetnu bila je premala da

primi sve. Zvu~nici su postavljani i na

ulici, a 25 ulica, ispred hrama, bila je

prepuna Srba – od sedme Avenije do

Brodveja…

Na{ Patrijarh Pavle nije nikada

govorio jedno nama, a drugo Srbima u

Srbiji, nije imao govore spremljene za

tamo i ovde. Govorio je isto i u

Beogradu, Banjaluci, ovde u Va{ingtonu

i u Australiji, jednostavno iz srca i du{e

i svima poru~io isto – BUDIMO LJUDI.

Imao je mo} da spoji istoriju i sada{njost

da nam jasno ka`e da smo i mi i Albanci

autohtoni na Kosovu i Metohiji, ali da su

tu i drugi, i Turci i Romi... i da mo`emo

`iveti zajedno samo ako smo ljudi.

Imao sam sre}u da se sretnem sa

na{im patrijarhom Pavlom u Va{ingtonu

2001. godine, i da ga intervjui{em.

Ve} u poodmaklim godinama

patrijarh je bio krepak. Li~no je osvetio

na{u novootvorenu Ambasadu u Va{ing-

tonu, posle dugogodi{njeg zatvaranja zbog

sankcija uvedenih Srbiji. Po`eleo je

ambasadoru i slu`benicima, uspe{an rad u

predstavljanju nove demokratske Srbije i

zamolio ih da se zalo`e za ponovno

uspostavljanje dobrih odnosa izme|u srp-

skog i ameri~kog naroda i na{e dve

dr`ave.

Kasnije, na pitanje {ta mi koji

`ivimo ovde u Americi treba da radimo –

odgovorio mi je tiho, ali kristalno jasno:

“Vi ovde predstavljate srpski narod, Vi

ste na{i najbolji ambasadori. Treba da

nas predstavite onakvima kakvi jesmo, ni

bolje ni lo{ije – ve} onakve kakvi zaista

jesmo”.

Patrijarh Pavle bio je duboko

svestan de{avanja u svim srpskim zamlja-

ma ali i svih stranih uticaja, a naro~ito

odavde iz Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava i

zato je podr`avao otvaranje kancelarije

Srpske Pravoslavne Crkve za Ameriku i

Kanadu u Va{ingtonu i ukazivao na njen

zna~aj u {irenju istine o Kosovu i

Metohiji.

Bio je prvi zvani~nik iz Srbije na

proslavi stogodi{njice najstarije srpske

organizacije na svetu “Srpske Sloge”.

Povezao je na{e istorijsko delovanje u

inostranstvu sa sada{njo{}u. Prvi je ukazao

na zna~aj, ali i na obaveze koje imamo kao

predstavnici srpskog naroda i Pravoslavne

vere.

Odlaskom patrijarha Pavla, ~itav

srpski narod izgubio je najve}eg idejnog

oca, li~nost koja je uspevala da pomiri

sve na{e razlike, nesloge i lutanja u

svakodnevnom i duhovnom svetu. Mi u

dijaspori izgubili smo velikog prijatelja,

duhovnog vo|u, koji nas nikada nije zab-

oravio, ~oveka koji nam nije nudio la`na

obe}anja i koji od nas nije tra`io ni{ta

drugo osim da budemo ljudi. Izgubili

smo duhovnika i ~oveka kome smo

verovali.

Moja porodica slavi Krsnu Slavu

Svetog Stefana, tre}eg dana Bo`i}a. Do

sada smo se molili na{em Svecu i Bogu,

da nas za{titi i da nam pomogne. Od sada

}emo se moliti i na{em upokojenom patri-

jarhu Pavlu da i dalje poma`e i {titi srps-

ki rod i uveren sam da }e on to ~initi za

vjek i vjekova.

Milan Lu~i}, osniva~ i vlasnik

SRBA radija i TV iz Njujorka

Od na{eg dopisnika iz Njujorka

PATRIJARH PAVLE I DIJASPORA

P

redprazni~no raspolo`enje u

Njujorku, izmedju ostalog, karak-

teri{e mno{tvo zabavnih i kulturnih

dogadjanja. Ove godine se i na{i umetnici

predstavljaju Njujor~anima.

U Generalnom konzulatu R.

Srbije, otvorena je izlo`ba slika Olje

Ivanjicki. Fond koji nosi njeno ime, saku-

pio je i izlo`io dela ove poznate slikarke

od kolekcionara koji `ive u Njujorku i

okolini. Da je Olja Ivanjicki bila dobar i

omiljen slikar svedo~i mno{tvo slika koje

u svojim privatnim kolekcijama imaju na{i

ljudi, ali i mnogi amerikanci. Ova izlo`ba

daje jo{ jedan sve~ani ton na{em

Konzulatu. Dakle ovih dana svi koji dodju

u Konzulat u`iva}e u slikama Olje

Ivanjicki koje su oplemenile i ulep{ale ne

samo prostor u kome se nalaze, ve} i ~itav

Njujork.

NJUJORK

PRED

PRAZNIK

Srpska crkva u Njujorku

10 Decembar 2009.

P R I ^ A O G L E D A L A

P

ijem jutarnju kafu i gledam gomilu

stvari nabacanih pored mog kreveta

koje treba strpati u jedan kofer. Ko

}e da nosi dva kofera, previ{e je, a pok-

loni? Dovraga i pokloni. Kad se setim

ranijih godina, ubijem se kupuju}i poklone

i preznojim se biraju}i ih po radnjama pre-

punim prazni~nih kupaca. Jednom je jedan

moj mali ro|ak tamo iz zavi~aja, po`eleo

igra~ku koja leti; helikopter. Kupim ja to i

nekako smestim u kufer. Ceo jedan karton-

ski kofer za helikopter. Dete se radovalo,

pisalo mi je kasnije pisma da no}u sanja

kako se vozi helikopterom i dolazi kod

mene. Pa dobro, bio sam sre}an zbog toga,

bar je neko zahvalan. Me|utim, jedne no}i

zove me njegov otac, a moj brat od ujaka.

Slu{aj bre ti amerikanac, vi~e on sa one

strane okeana, ovaj tvoj helicopter, tvoji

govnjivi poklon, detetu odleteo i razbio

izlog robne ku}e i sada smo ga nadrljali.

Tra`e nam na ime od{tete 500 maraka, a

dete nikako da se smiri, ne mo`e da zaspi

bez te zafrknute igra~ke. Nego nemoj

mnogo da se premi{ljas, {alji 700 maraka

i to odmah. Kad si znao da kupuje{ takve

gluposti, podnesi konsekvence bez

razmi{ljanja. - A {to da saljem 700 mara-

ka, pitam ja, jer jedino tih 200 maraka raz-

like se nije uklapalo u scenario razbijanja

izloga robne ku}e, u sred grada Po`arevca.

- Kako za{to 200

maraka? ^udi se moj brat, pa

valjda mene ko{ta ne{to ovaj

razgovor telefonom, a i detetu

sam morao da kupim neke

|`i|`umin|`e da ga zavaram,

a i to ko{ta, razume{?

Razumem, ka`em ja i htedoh

da ga oteram tamo gde ne

treba, ali se zako~ih jo{ u zale-

tu i progutah strasnu psovku

koja me je posle dugo pekla u

stomaku.

Otada vi{e ne nosim

poklone, dam klincima ~okoladu i 20

dolara. ^okoladu deca pojedu, majka im

uzme 20 dolara sutra za pijacu, a dete

pla~e i zove me telefonom da mu dam opet

pare. Kako god okrene{ zezne{ se sa tim

ro|acima i tim poklonima. Zato nema vi{e

ni 20 dolara, samo ~okolada. Znam da me

posle ogovaraju, blate, psuju ali me ipak ne

bude u pola no}i da tra`e neke nadoknade

za {tetu koju su prouzrokovali moji pok-

loni. Ajd da ne pri~am previ{e sada pred

put, da me ne bi bio maler. Vas sve ovde

pozdravljam i ~uvajte mi novu ku}u, a ja

odoh da obi|em staru. Klju~evi su ispod

otira~a...

PS. Nikako ne bih `eleo da neko

dete sada za praznike ne dobije poklon od

strica iz Amerike ili od bilo kog ro|aka,

bilo gde iz sveta, samo zbog ovog mog

iskustva. To bi mi iskreno bilo `ao, ali

bar pazite kad kupujete poklone. Nemojte

te ameri~ke avione i helikoptere, jer su

nam dosta ve} {tete naneli. ^ak su i nji-

hove igra~ke razbijale izloge po Srbiji, a

da ne pri~am za one prave bombardere. Ja

sam se, kao {to ~uste, izdu`io 700 mara-

ka u to vreme, mnogi su naravno daleko

vi{e oja|eni.

Sre}an Bo`i} i Nova Godina.

Jedan od onih iz Amerike koji

uvek misli na vas iz zavi~aja.

BO@I]NI POKLON

Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina Pi{e: D`o Moler

Molimo gra|anina Srbije koji

19. decembra poslednji bude

napustio zemlju da ugasi svetlo.

Vlada Republike Srbije

V

ize su skinute, kao da nas

je svetionik EU prosvetio.

Ko mo`e pobe}i}e iz Srbije. A

ko ne mo`e, osta}e da slu{a

politi~are kako se sva|aju ko je

za to zaslu`an. Velja Ili} se ve}

hvali da je on to sredio, mada

se ja ne{to toga ne se}am. Istog

dana kada nam je EU poklonila

{engensku slobodu, Rusija nam

je poklonila nuklearku, mada nam ne treba.

Trka Zapada i Istoka oko

Beograda je po~ela i to je dobro, samo ako

Tadi} bude umeo da je ukroti i kontroli{e.

Skidanje viza zna~i i otvaranje trgova~kih

poslova sa Starim kontinentom, ali i rizik

za Ruse da }emo im okrenuti

ledja. Za nas se bore i jedni i

drugi, da bi nam blago eksploat-

isali. I to je bolje nego da sed-

imo u getu.

[ta }e dalje biti

vide}emo. U medjuvremenu se i

pored svinjskog gripa, prave svin-

jarije. Vreme je za pastrme, a

potom za pastrmke. Kada dodje

sveti Nikola, vide}emo ko }e na slavu, a ko

}e kod ro|jaka u inostranstvo da tamo proba

srpski pasulj. A na{ dobar pasulj daleko se

~uje!

Sre}no Marko Lopusina

www.lopusina.com

VIZNA SRBIJA

Pi{e: Marko Lopu{ina

SABOR TRUBA^A

U GU^I

Idu}e godine za pedesetu godi{njicu

Sabora truba~a, Ogledalo vas ponovo

vodi u Gu~u na poseban do`ivljaj.

Obi}i }emo Oplenac i sve njegove

znamenitosti, provesti dan

u Drvengradu, na Me}avniku,

u`iva}emo u vo`nji

atraktivne [arganske Osmice.

Za informacije i rezervacije:

773.744.0373

PEDESET GODINA

SABORA TRUBA^A

U GU^I