Embed Size (px)
Citation preview
B I Z N I S
2 Novembar 2009.
I Z R E D A K C I J E
3
SADR@AJ
naslovna strana
Predstavljanje Srbije na tradicionalnoj
“Columbus day” paradi u ^ikagu
Srb info strana 4
Bilateralni odnosi Srbije strana 5
Gradona~elnik Beograda posetio ^ikago strana 7
Intervju: Kratkim metrom do Holivuda strana 8
Plavu{a sa splava strana 9
Markovi Konaci strana 10
Ogledalo u Njujorku-Njujork u Ogledalu strana 11
Va{e pri~e i javljanja strana 12
Iz Ministarstva za dijasporu strana 14
Sa na{e proslave - Foto reporta`a strana 16
Velike ljubavi na{ih pisaca strana 19
Da li je kraj sveta zapisan u kamenu strana 20
Iz na{eg konzulata u ^ikagu strana 21
Poslednji Srbin umre}e 2225. godine strana 22
Feljton: Sveti Vladika Nikolaj strana 23
Sport: Osmo svetsko ~udo strana 24
Va{e ~estitke i poruke strana 25
Horoskop strana 26
Numerologija strana 27
Porodica strana 29
Vedra strana 30
Mediji strana 31
TIRA@: 12. 000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
Redakcija
Na{ list Ogledalo je u
oktobru mesecu proslavi-
lo osam godina uspe{nog
rada. Kao i svake godine
prijateljima Ogledala pri-
redili smo prigodan kul-
turno-umetni~ki program,
ali ovaj put najve}i akce-
nat stavili smo na muzi~ki program. Veliki
doprinos dali su muzi~ki u~esnici razli~itih
`anrova. Svi koji su te ve~eri bili sa nama
u`ivali su u zvucima ozbiljne, starogradske, d`ez
i narodne muzike, a poseban ton dali su pop i
rok hitovi 70-tih i 80-tih godina, pa se slavilo
do kasno u no}.
Iskreno se zahvaljujemo u~esnicima kul-
turno-umetni~kog programa na na{oj proslavi
osme godi{njice, koji su svojim volonterskim
radom uveli~ali na{u proslavu: Ani Momirovi},
Vlatku @dralu, Isidori Jovanovi}, Petru
Jovanovi}u, Lisi Mileni [imiki} Momi Nikoli}u,
Nedi Goran~i}, Dejanu Petrovi}u, nekada{njim
Zlatnim Prstima – Duletu i Joci, Banetu
Djordjevi}u, Milo{u Djordjevi}u i Voji Vasi}u.
Veliku zahvalnost dugujemo i sponzorima
ve~eri, kao i sponzorima lutrije:
City Fresh Market, Log Lodge Motel iz
Viskonsina, DSD Delikatesen, Amber Cafe,
Beograd Cafe, Dimavera Hair Salon, Le French
Twist hair salon, Cafe knji`ara Bubamara,
Prodavnica Srpska Tradicija, Restoran @upa,
Restoran Burbon, Restoran Brahouse, Restoran
Gr~ka Tavelna iz Lincoln Skvera, frizerski salon
Sher Elegance, Salon za masa`u Igalo- g. Dana,
i Svetlana Masnikosa – Evropski salon lepote.
Posebno bi da istaknemo na{eg dugo-
godi{njeg saradnika Milutina [o{ki}a koji je i
ovaj put obezbedio brojne dresove svetski priz-
natih sportsta i lopte sa potpisima igra~a poz-
natih klubova, kao i na{e fudbalske
reprezentacije.
Da bi na{ jubilarni broj izgledao sve~ano i
jubilarno, pomogli su nam sponzori Extra dodat-
ka: Gospodin Voja Vla – Progres porcelan, Dr
Jovan ^upi} – na{ cenjeni stomatolog, Doktor
Tatjana i dr @ika Pavlovi}, gospodja Mira i
gospodin Slobodan Pavlovi}, Gospodin Neboj{a
Mrvaljevi} i Dejan Petrovi} iz House red &
Vino at Spiritus, advokati Dragan i Vladan
Milo{evi}, gospodin Petar Bursa} iz Everlasring
Memorial Companije, Bany iz Frizerskog sak-
lona – Le French Twist, gospodin Zoran
Markovi} – Balkan Express, gospodin Ljubi{a
Srejovi} i gospodja Vera i gospodin Dragan
^alovi}.
Oni koji su bili spre~ni da li~no do|u, a bili
su sa nama u mislima i srcem, poslali su nam
telegrame. Zahvaljujemo im se na toplim re~ima
podr{ke, pre svega Ambasadi R. Srbije u
Va{ingtonu, Dr`avnom blagajniku Cook Op{tine,
Konzulatu BiH u ^ikagu, FK Partizan, Life Line
Humanitarnoj organizaciji, Ve~ernjim novostima,
Sportu, Pravdi, Radio Karavanu, Tesla radiju,
Banket Televiziji iz Ni{a i brojnim kolegama i
medijskim ku}ama. Veliko hvala Petru
Jovanovi}u u ~ijem smo prelepom prostoru,
novootvorenog Tesla Cafea odr`ali na{u
proslavu, kao i Miletu Ran~i}u koji je mnogo
pomogao oko organizacije.
Takodje se zahvaljujemo svima koji su
nam poslali i darivali nov~ane priloge kao i
svima koji su svojim prisustvom uveli~ali na{e
slavlje. Do slede}e devete godi{nice Ogledala
budite sa nama svakog meseca, uz svako na{e
izdanje.
ISKRENO, OD SRCA SVIMA
HVALA!
Slavica Petrovi} sa redakcijom
Zahvalnica Ogledala
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,
Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},
Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Novembar 2009.
G O D I [ N J A P R E T P L A T A
NAME:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY:
-----------------------------------
STATE:
-----------------------------------------------------------------
ZIP:
---------------------------
TEL:
-------------------------------------------------------------------------------
NA OGLEDALO
12 meseci $50.00
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror -
PO BOX 13472
Chicago IL 60613
S R B I N F O
Novembar 2009.
The proceeds are to benefit the fight against
breast cancer.
SUNDAY, NOV. 8. 2009
11:00 am Tour - 1:00 pm Brunch
Because lives are still on the line.....
“Place de la Musique” Barrington Hills, IL
Seating is limited, Advance reservation is required
Table of eight @ $2000 Individual Ticket @ $250
Contact us 312-781-9300 or
Website www.lifelinechicago.org
Lifeline Humanitarian Organization is registered a
501(c) (3) non profit organization
Lifeline Humanitarian Organization cordially invites you to a
fundraiser brunch.
SKUC Sveti Sava
448 W. Barry
Chicago IL 60657
Sun 15 Nov
Phoenix, AZ
American Banquet Hall
2713 W. Northern Ave, Phoenix, AZ
602-330-6990
Wed 18 Nov
Las Vegas, NV
Derbi Club
5920 W. Flamingo,
Las Vegas
702-807-8658
Fri 20 Nov
Detroit, MI
Barrister Gardens Hall
24225 Harper Ave.
586-260-9225
Thur 26 Nov
Chicago, IL
Hanging Gardens Hall
8301 W. Belmont
773-656-1130
Fri 27 Nov
Cleveland, OH
UAW 1250 Hall
17250 Hummel Rd, Brook Park, OH
440-454-3614
Sat. 28. nov.
New York, NY
East Manor Hall
7917 Albion Ave. Elmhurst, NY
917-568-3496, 646-220-6485, 718-274-8341
www.mrkisplace.com
RASPORED KONCERATA
MONODRAMA
RE^I
Po tekstovima Matije
Be}kovi}a
Adaptirao i igra:
Jack Dimich
Petak, 20. novembar
u 20.30 ~asova
Subota, 21. novembar,
u 20.00 ~asova
ulaz $15.
4
Du{ana A l e k s i } a
1 2 . d e c embra u 2 0 . 0 0 ~ a s o v a .
P r v a r e p r i z a b i } e 1 3 . d e c embra u 2 0 . 0 0 ~ a s o v a .
Srpsko pozori{te Mira Srem~evi} pri SKUC Sveti Sava,
odr`a}e premijeru pozori{ne predstave
MALA SRPSKA KOMEDIJA
A K T U E L N O
Novembar 2009.
O
davno neka poseta Beogradu nije
proizvela tolika o~ekivanja i
interesovanje javnosti kao poseta
ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva,
od koga se potajno o~ekivala podr{ka
Kosovu. O~i javnosti bile su uprte u prvog
~oveka Rusije ne samo zato {to je sa njim
stigla obe}ana milijarda dolara, ve} i veli-
ki broj ruskih privrednika na ~elu sa
Aleksandrom Djukovim, direktorom
Gaspormnjefta, menad`ment ruskih `elezni-
ca, banaka i investicionih fondova.
PREDSEDNIK RUSIJE
U BEOGRADU
Medvedev je u jednodnevnoj
poseti Srbiji potpisao sedam sporazuma o
me|udr`avnoj saradnji Rusije i Srbije, raz-
govarao sa predsednikom Borisom
Tadi}em, odr`ao govor u Skup{tini Srbije,
posetio Patrijar{iju Srpske pravoslavne
crkve i u~estvovao u obele`avanju 65.
godi{njice oslobo|enja Beograda u Drugom
svetskom ratu. U delegaciji Rusije bili su i
{ef diplomatije Sergej Lavrov, ministar za
vanredne situacije Sergej [ojgu, ministar
kulture Aleksandar Avdejev i dvojica
pomo}nika predsednika Sergej Prihodko i
Georgi Poltav~enko, kao i ~elni ljudi vi{e
vode}ih ruskih kompanija.
Oba predsednika su se saglasila da
odnosi dve zemlje idu uzlaznom linijom uz
razumevanje u svim oblastima. Pred nov-
inarima, Medvedev i Tadi} nisu govorili o
kreditu koji je Rusija odobrila Srbiji, ali je
predsednik Ruske Federacije istakao da je
glavna tema razgovora bila ekonomija –
koja u slu~aju Srbije i Rusije ima i
geostrate{ki karakter. Uz stav da Rusija pri-
hvata te`nju Srbije da postane ~lanica
Evropske Unije, Medvedev je istakao i da je
saradnja dve zemlje va`na za bezbednost
regiona i cele Evrope. “Sada smo na pravom
putu i ovi projekti pokazuju istorijsku vezu
Srbije i Rusije. Modernizacija NIS-a, u~e{}e
u izgradnji gasovoda ‘Ju`ni tok’, podzemni
rezervoar u Banatskom Dvoru, sve su to
veliki projekti od kojih zavisi energetska
bezbednost Evrope na ~emu mi aktivno radi-
mo,” rekao je Medvedev.
Kada je re~ o Kosovu ruski
predsednik je naglasio da niko ne sme
tvrditi da je pitanje Kosova re{eno, a da
Srbija nije rekla zadnju re~. “Rusija
u~estvuje u re{avanju kosovskog pitanja
prema formuli koja je odavno usagla{ena sa
srpskim kolegama, odnosno da Beograd
izlazi sa inicijativama, a Rusija ga dosled-
no podr`ava, oceniv{i da je u toku posled-
nje decenije koja je bila kriti~na u istoriji
re{avanja pitanja Kosova, u~injeno puno
tragi~nih gre{aka, a neke od njih bile su
svesno dopu{tene kao deo plana za
uvo|enje jednostranih re{enja u me|unarod-
nu praksu”, istakao je Medvedev.
On je tokom posete Beogradu
iskoristio priliku da ponovi ideju o evrop-
skom sistemu bezbednosti i pozvao Srbiju
da mu se priklju~i. Predsednik Boris Tadi}
je rekao da je Srbija spremna da u~estvuje
u razgovorima o toj ideji, ali da je “za
takav potez potrebna saglasnost svih”.
Sli~no je ponovio i ministar spoljnih poslo-
va Vuk Jeremi}, podse}aju}i da je Srbija
vojno neutralna.
Novi evropski bezbednosni kon-
cept, Dmitrij Medvedev je inicirao pre god-
inu dana, nakon sukoba na Kavkazu. Prema
tom predlogu, ni jedna dr`ava ili organi-
zacija, poput NATO, ne bi trebalo da ima
isklju~ivo pravo da odr`ava mir i stabilnost.
Ina~e, Evropska unija je pre deset godina
utvrdila zajedni~ki dokument, Politku
bezbednosti i odbrane, koji je nasledio
Evropsku bezbednost i odbranu u okviru
NATO. Dokumenti se razlikuju po tome {to
se poslednji odnosi i na zemlje koje nisu u
NATO. Formalno, evropska bezbednosna i
odbrambena politika je u nadle`nosti Saveta
EU, koji je me|uvladino telo, u kome su
predstavljene sve dr`ave ~lanice.
Potpredsednik SAD D`ozef
Bajden, dan nakon posete Medvedeva
Beogradu, boravio je kratko u Poljskoj,
^e{koj i Rumuniji, da bi ove zemlje uverio
da Amerika ne}e sklapati sa Rusima dogov-
ore na njihovu {tetu. Ameri~ki zvani~nik je
tom prilikom rekao da svako pobolj{anje
odnosa sa Rusijom ne donosi koristi samo
SAD, ve} i evropskim saveznicima. Re~ je,
po svemu sude}i, o novom pozicioniranju
na svetskoj sceni. U duhu otopljavanja
odnosa izme|u Rusije i SAD, sve bi moglo
da se zavr{i dogovorom o zajedni~koj
strategiji odbrane od terorizma, odnosno od
pretnji koje dolaze izvan Evrope, pre svega,
kako se smatra na zapadu, od Irana, tvrde
analiti~ari. Evropska unija ima razli~ite
interese da odr`i dobre odnose podjednako
sa SAD i Rusijom.
U Patrijar{iji SPC Medvedevu je
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije,
uz blagoslov patrijarha Pavla, uru~io
najvi{e odlikovanje SPC – Orden Svetog
Save prvog stepena. Posetu ruskog predsed-
nika obezbe|ivalo je oko 6.000 policajaca,
a saobra}aj u centralnim gradskim ulicama
povremeno je bio obustavljen. Za ovaj
istorijski doga|aj bilo je akreditovano oko
570 novinara, fotoreportera i snimatelja.
NAJVI[I NIVO
BILATERALNIH
ODNOSA SA TURSKOM
Ovih dana u zvani~noj poseti
Beogradu bio je i predsednik Turske
Abdulah Gul, koji je izjavio da su Srbija i
Turska dostigle najvi{i nivo bilateralnih
odnosa, koji nemaju samo politi~ku, ve} i
privrednu dimenziju. On je rekao da su
turske kompanije veoma zainteresovane za
projekte u Srbiji, kao {to je koridor 10, jer
se “Beograd i Srbija nalaze na
Pi{e: Marijana Maljkovi}
BILATERALNI
ODNOSI SRBIJE
U poslednjem izve{taju Evropske komisije, koji predstavlja neku vrstu preseka stanja u Srbiji u svim oblastima, koje su bitne za proces evrop-
skih integracija, izme|u ostalog pohvaljena je Vlada Srbije za pripremu zakona, Parlament, primena Prelaznog sporazuma sa EU, kao i dodat-
no pobolj{anje saradnje s Ha{kim sudom. Ono ~ime se Srbija jo{ mo`e pohvaliti ove godine svakako su bilateralni odnosi.
5
6 Novembar 2009.
klju~nom mestu na Balkanu”. Dokle god se
Srbija i Turska budu zalagale za re{avanje
istih problema, bi}e mira na Balkanu,
ukazao je Gul, isti~u}i da dve zemlje imaju
odnose zasnovane na prijateljstvu, ali i
bezbednosti. Prema njegovim re~ima, iako
nemaju zajedni~ku granicu, Srbija i Turska
jedna drugu do`ivljavaju kao susede. Gul je,
tako|e, istakao va`nost pet bilateralnih spo-
razuma izme|u dve zemlje, me|u kojima o
smanjenju taksi i sporazum o slobodnoj
trgovini koji stupa na snagu krajem godine.
Me|utim, glavna ta~ka neslaganja
Beograda i Ankare je pitanje Kosova.
“Turska je priznala nezavisnost Kosova, ali
na{i odnosi sa Srbijom se kre}u drugim
tokom, nezavisno od Kosova, i volja koja
je prisutna kod obe strane usmerena je ka
produbljivanju i oboga}ivanju na{ih odnosa
na svim poljima. Srbija sledi hvale vredan
pristup koji se zasniva na pravno-diplo-
matskom re{avanju pitanja. Poslednjih god-
inu dana na{e dve zemlje odr`avaju i razvi-
jaju me|usobne odnose upravo u okviru
takvog pristupa. Zaista cenimo i pridajemo
veliki zna~aj odnosima sa Srbijom koju
smatramo elementom stabilnosti na
Balkanu,” izjavio je Gul, prvi predsednik
Turske koji pose}uje Srbiju nakon 23
godine.
IZRAEL I SRBIJA
U BORBI PROTIV
KRIMINALA
Potpredsednik Vlade i ministar
unutra{njih poslova Srbije Ivica Da~i}
boravio je u poseti Izraelu, tokom koje je
potpisan sporazum dve vlade o saradnji u
borbi protiv kriminala, odnosno protiv ile-
galne trgovine i zloupotrebe narkotika i psi-
hoaktivnih supstanci, terorizma i drugih
te{kih krivi~nih dela. Tom prilikom
zvani~ni Jerusalim je ponovio da ostaje
dosledan principijelnom stavu da ne
podr`ava jednostrano progla{enu nezavis-
nost Kosova i Metohije. Podr{ku pravednoj
borbi Srbije za o~uvanje teritorijalnog
integriteta i suvereniteta uputio i patrijarh
jerusalimski Teofil tokom razgovora sa srp-
skim ministrom policije.
TRI GODINE VOJNE
SARADNJE SA SAD
Ovih dana navr{ilo se tri godine
od uspostavljanja bilateralne saradnje
Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.
Ostvareni rezultati su ~vrst pokazatelj da je
to uspe{an i koristan projekat za na{u
vojsku i da predstavlja po~etak dugoro~ne
saradnje koja se postepeno {iri i na civilni
sektor. Razmenjene su posete na visokom
nivou, na~elnik General{taba Vojske R.
Srbije general Zdravko Pono{ boravio je u
SAD, {to je prva poseta na tom nivou
nakon 50 godina. Srpski oficiri odlaze na
obuku u SAD, ali i ameri~ki oficiri treni-
raju u Srbiji. Ve`ba koju su amerikanci
imali sa pripadnicima elitne 63. pado-
branske jedinice pokazala je da Vojska
Srbije ima ogromne potencijale i da pred-
stavlja va`an ekonomski i diplomatski
resurs Srbije.
Uspostavljanje novih i kvalitetni-
jih odnosa sa SAD nije jednostran i brz
proces. Ne radi se samo o bilateralnim
posetama ili ekonomskim investicijama.
Mnogo va`nija stvar je da se uspostavi
novo poverenje i da se gra|ani uvere da
dve zemlje dele isti sistem vrednosti i da
imamo zajedni~ku viziju o budu}nosti
zapadnog Balkana. Stabilnost i prosperitet
celog regiona direktno je uslovljen potre-
bom da Srbija postane klju~ni politi~ki,
bezbednosni i ekonomski faktor.
DOBROSUSEDSKI
ODNOSI
Predsednik Srbije Boris Tadi} se
nedavno sastao sa predsednikom
Slovenije Danilom Tirkom na Brdu kod
Kranja, gde su sporazum o socijalnom
osiguranju, kojim se omogu}uje ostvari-
vanje prava na penziju gra|ana Srbije,
koji su deo radnog sta`a ostvarili u
Sloveniji i gra|ana Slovenije koji su deo
radnog sta`a ostvarili u Srbiji, potpisali
resorni ministri iz dve zemlje, Ivan
Svetlik i Rasim Ljaji}.
“Slovenija i Srbija otpo~inju novu
fazu u odnosima”, slo`ili su se Tirk i
Tadi}, uz poruku da }e zvani~na Ljubljana
i dalje pru`ati sna`nu podr{ku Srbiji u ost-
varivanju njenog najva`nijeg cilja, u~lan-
jenja u Evropsku uniju. Tirk je istakao da
dve dr`ave krasi tradicionalno prijateljstvo
i da su Srbija i Slovenija, posle perioda
koje su obele`ili i neki te{ki trenuci i
zablude, na po~etku novog puta.
Srpski zvani~nici su imali niz
bilateralnih kontakata sa mnogim dr`avama,
a nedavno je sa Bugarskom i Rumunijom
potpisana dekleracija, kojom ove dve
dr`ave, ~lanice Evropske unije, apsolutno
podr`avaju evropske integracije Srbije i uki-
danje viza za njene gra|ane.
A K T U E L N O
7Novembar 2009.
D
elegacija grada Beograda, na ~elu
koje je bio gradona~elnik, Dragan
Djilas, 29. oktobra je zavr{ila
zvani~nu posetu bratskom gradu ^ikagu, i
vi{e nego zadovoljna vratila se u Beograd,
sa zanimljivim idejama i planovima za
oboga}ivanje saradnje. Uz gradona~elnika i
njegovu suprugu, Ivu Pelevi}, u poseti
^ikagu boravili su i Mladjan Djordjevi},
savetnik predsednika Srbije, Zoran Alimpi},
potpredsednik gradske skup{tine, Nata{a
Golubovi}, savetnik za medjunarodne
odnose, Darko Seni}, na~elnik kriminalnog
odeljenja beogradske policije i Milan
Stani}, na~elnik javne bezbednosti.
Najva`niji je svakako bio najavl-
jeni susret sa gradona~elnikom ^ikaga,
Ri~ardom Dejlijem, ali su va`ni razgovori
obavljeni i na aerodromu O’Hare, u
~ika{koj policiji, komunalnim odeljenjima,
vodovodu i drugim gradskim slu`bama.
Poseta je ocenjena veoma uspe{nom, a
predstavnici oba grada vide {iroke
mogu}nosti dalje saradnje.
“Gradona~elnik Dejli nam je vrlo
ozbiljno obe}ao da }e posetiti Beograd
idu}e godine, a ako znamo da on ne putu-
je ~esto i ne daje lako obe}anja, onda to
ima jo{ ve}u te`inu. Imali smo izuzetno
srda~ne razgovore, du`e od planiranih,
veliku zaslugu za to i za ~itavu organizaci-
ju ove posete dugujemo generalnom konzu-
lu, Desku Nikitovi}u, koji na najbolji na~in
predstavlja zemlju i uspostavlja va`ne kon-
takte”- ka`e gradona~elnik Djilas, nakon
prijema i razgovora sa predstavnicima
srpske dijaspore u Generalnom konzulatu
Srbije u ^ikagu.
“Razgovori su bili vrlo otvoreni, jer
mi i jesmo do{li da upoznamo taj unutra{nji
`ivot ovog grada, bez namere da ga sa
Beogradom poredimo, ali sa `eljom da neka
njihova iskustva primenimo. ^ikago je ogro-
man grad, u centralnom delu ima 2,8 miliona
ljudi, ali mislim da je za nas najva`nije da
usvojimo ne{to pozitivno iz njihove prakse.
Ru~ak i razgovor sa gradona~elnikom koji je
`iva institucija ameri~ke politike pokazao je
otvorenu `elju za konkretnom saradnjom, pa
}emo nastojati da razmenjujemo studente,
stru~njake, da prenosimo iskustva na{ih ljudi
odavde u Srbiju. Ako imate viziju i znate
kuda `elite da vodite svoj grad, i ako za to
imate podr{ku svojih sugradjana, onda
mo`ete napraviti velike stvari.”
U ^ikago ste do{li sa puno
glavobolja, posle
po`ara u bolnici
Dragi{a Mi{ovi},
hap{enja lekara,
{to ide u prilog
tvrdnji da po tim
lo{im stranama
postajemo sli~ni
^ikagu.
“Na `a-
lost, ali iskreno
govore}i, od na-
{ih doma}ina sam
~uo da je za
vikend neko pu-
cao u 10 mladi}a,
onda poredjenja
nisu jednostavno. Sla`em se u tome da se
radi o “south side”, ili lo{im delovima
grada, ali pokazali su nam detaljno koja
banda kontroli{e koji deo grada, i na kojim
ta~kama se odvijaju ti okr{aji. Za nas je to
dobra opomena da mi jo{ uvek imamo {ansi
da te stvari zaustavimo, na `alost ne ve} u
korenu, jer su se za~ele, ali da ih zauvek
sase~emo. Ja se zala`em za o{tar, da ne
ka`em brutalan obra~un sa svima koji su
spremni da nanose drugima zlo, iz bilo kog
razloga. U Beogradu je ubijen ~ovek, to je
bio Francuz, ali pre svega ~ovek, i to je
prelilo kap u ~a{i. Svi moji apeli, koje sam
godinama upu}ivao i zahtevao da se reagu-
je na vreme, ipak su do{li do nekih ljudi, i
ja se nadam da }e bezbednosna situacija u
Beogradu biti mnogo bolja. Mnogo }e ljudi
zavr{iti u zatvorima, obe}avam im da }emo
ih spre~iti da ugro`avaju svoje sugradjane.”
[ta je Vama li~no bilo najte`e na
ovoj funkciji, {ta Vas je najneprijatnije
iznenadilo?
“Najte`e mi je bilo ubistvo
mladi}a, koji je do{ao u Beograd i ostao u
njemu sedam dana du`e nego {to je plani-
rao, zato {to je grad prelep, a iz njega
oti{ao u kov~egu, zbog nekolicine huligana,
koje ja te{ko mogu da nazovem ljudskim
bi}ima. Osim toga, finansijska situacija je
vrlo te{ka, po~eli smo godinu sa bud`etom
od 800 miliona eura, zavr{i}emo ga sa
manje od 500 miliona, a u isto vreme
gradimo jedan, zapo~injemo drugi most,
pravimo 6 obdani{ta. Ja se zala`em za
ideju Srbije u Evropi, jer mi u Evropi i
jesmo, ali kako realizovati ideju ako na{a
deca u {kolu idu kroz blato, ako su u~ion-
ice bezuslovne, ako u bolnicama uve~e pro-
zore zakucavamo ekserima, a ujutro ih
otkucavamo.”
Ili nam bolnice gore, ili su lekari
zaglibili u kriminal, kao {to su poslednji
slu~ajevi ba{ u Beogradu?
“Znate kako, svuda ima toga da
bolnica mo`e da izgori, i svuda ima ljudi
koji su spremni da iskoriste svoju poziciju
i nelegalno steknu dobit. Va`no je da svi
oni moraju da znaju da }e neko jednog
dana zakucati i na njihova vrata. Ja se
ponosim time {to u Beogradu nema
za{ti}enih, i {to }e svako ko poku{a da
stavi ruku u d`ep Beogradjana zavr{iti
tamo gde mu je i mesto. Nije prijatno kada
je uhap{en ~ovek koji je operisao obe moje
k}erke, koji je operisao k}erku predsednika
Tadi}a i predsednika Tadi}a li~no, ali jed-
nostavno ni Tadi}u ni meni nije palo na
pamet da spre~avamo istragu i tog ~oveka
za{titi. Naravno, sa~eka}emo odluku suda,
ali `elim da naglasim da }e sistem vrednos-
ti koji uspostavljamo u Srbiji sigurno
zna~ajno promeniti sliku o na{oj zemlji.”
Ve} pet godina smo zbratimljeni
sa ^ikagom, a ~ini se da nisu iskori{}ene
sve mogu}nosti saradnje i uspostavljanja
kontakata. Kako vidite budu}e odnose dva
bratska grada?
“Beograd je imao sjajnog
gradona~elnika Bogdanovi}a, koji je 2005.
godine potpisao bratimljenje, ali se na
`alsot posle toga ozbiljno razboleo i pre-
minuo, grad je bio bez gradona~elnika
jedno vreme, i ta saradnja je skoro zamrla.
Ako nemate lidera, to nema ko da vodi.
Sada ponovo uspostavljamo saradnju,
odu{evljen sam prijemom, naravno i
podr{kom na{ih ljudi. U skoro svakom
odeljenju gradskih slu`bi prona{li smo
nekoga od na{ih ljudi, pa to je samo pravo
bogatstvo. Neka ovde dodje 10 studenata iz
Srbije, neka dodje 10 lekara,
organizova}emo i njihove posete Beogradu,
to su ta konkretna iskustva i energija koja
mo`e promeniti svet. Jer, na{i mladi ljudi
ne mogu ne{to da `ele dok ne vide, sve je
to apstraktno za njih. A ovakva saradnja
otvara te vidike. Sa druge strane, mnogo je
na{ih ljudi oti{lo iz Srbije, na proslavama
mature iz moje generacije vi{e je ljudi u
Torontu, ^ikagu i Njujorku, nego u
Beogradu. Oni su sada Amerikanci ili
Kanadjani, ali su i dalje Srbi, pa ako uspe-
mo da sa~uvamo veze sa njima i njihovom
decom, to }e biti veoma va`no. Oni }e se
boriti za svoju zemlju, pa ma kako to bilo
daleko od nas danas, to }e nam se kroz
neku godinu vratiti vi{estruko, kroz sva nji-
hova iskustva. Posebno bih `eleo da pri-
menimo ~ika{ko iskustvo funkcionisanja
komunalne policije, koju ima skoro svaki
razvijeni grad, i svakako je uskoro mora
imati i Beograd.”
Mila Filipovi}
D R U [ T V O
GRADONA^ELNIK
BEOGRADA POSETIO ^IKAGO
Sa ^ika`anima srpskog porekla
Konzul Desko Nikitovi}, supruga Ryan i gradona~elnik Beograda Dragan \ilas
sa suprugom Ivom
F I L M
8 Novembar 2009.
A
Vuk Mitrovi} se ovih dana inten-
zivno bavi zanimljivim {tivom
~uvene pozori{ne spisateljice
Naomi Valas, prera|uje ga za filmski sce-
nario i veruje da }e u nekim dobrim okol-
nostima, uz pomo} svog agenta i malo
sre}e uspeti da u Holivudu uradi prvi
dugometra`ni igrani film. Pored toga uve-
liko razmi{lja o snimanju serije o na{im
uspe{nim ljudima u SAD.
Svr{eni student re`ije na
presti`nom ~ika{kom Kolumbija univerzite-
tu, ovaj Beogra|anin koji je {kolovanje
zapo~eo na studijama hemije, oduvek je
znao da je re`ija polje u kome mo`e dati
najvi{e od sebe i upotrebiti svoj veliki tal-
enat, zanimljive ideje i izuzetne ve{tine
zanata.
“U Ameriku sam do{ao 2001.
godine, i na `alost nisam mogao odmah da
zapo~nem studije re`ije, iz finansijskih
razloga, ali sam uspeo da se finansijski sta-
bilizujem, da zapo~nem neke poslove, nar-
avno kao i svi drugi prodjem kroz tu tipi~nu
emigrantsku pri~u sredjivanje statusa,
u~enje, konobarisanje. Kada sam stao na
svoje noge napravio sam plan A i plan B –
plan A je bio da zapo~nem neki biznis, a
plan B da naravno upi{em i zavr{im re`iju.
Studije sam zavr{io za 3 godine, uz vrlo
intenzivan rad u zgusnutim letnjim semestri-
ma, pa sam 2007. godine diplomirao.”
Film je oduvek bio njegov izbor,
sada je to njegova profesija, za koju je jo{
kao student dobijao vredna priznanja, na
fakultetu i u svetu filma. IFC (Nezavisni
filmski kanal) proglasio je Vukov
kratkometra`ni film “Preselected” za
najbolji film meseca septembra 2007.
godine, kao potvrdu kvaliteta koji ovaj
mladi reditelj stavlja u svaku svoju kratku
formu. Zanimljivo je, od studija re`ije u
Beogradu odvratila ga je sekretarica fakul-
teta, kada je oti{ao da se raspita za upis,
rekla mu je da oni primaju samo 5 stude-
nata, od kojih je jedan izuzetno talentovan,
a ostala 4 su sa pedigreom! Kako njega
nije svrstala ni u jednu grupu, nije mu pre-
ostalo ni{ta drugo nego da odustane.
“Naravno, nije me to obeshrabri-
lo, znao sam da }u tu {kolu zavr{iti, a
studiranje ovde je zaista bilo izuzetno. Ima
razlike u odnosu na Beograd, ovde je vrlo
va`an taj zanatski pristup, u~e nas da
savladamo osnove filma od A-[, a u
Beogradu se sve prepu{ta umetni~kom
stavu pojedinca. Meni je veoma va`no bilo
da nau~im zanat, a talenat ili umetni~ka
vizija uvek negde postoje. Kada sam tek
po~eo studije nisam imao mnogo kontaka-
ta u ^ikagu iz sveta filma, pa sam za svoj
prvi kratki film izabrao svoje prijatelje iz
Srbije, oni su bili glavni glumci, a dijaloge
sam kasnije snimio sa Amerikancima.
Snimano je na 16mm, proces je trajao
nekoliko meseci, muziku je komponovao
moj dobar prijatelj iz Beograda, Goran
Majki}, gitarista koji `ivi u Hjustonu. Tako
da bi kompletan film mogao da se nazove
srpskim, ali produkciju je potpisao
Kolumbija koled` iz ^ikaga.”
Vuk Mitrovi} kroz svoje filmove
prepli}e svoja i tu|a `ivotna iskustva, sen~i
ih izuzetnim senzibilitetom i nabojem emo-
cija, i ~ini izuzetno zanimljivim. Svaki
oslikava stanje du{e, prepli}e male ljudske
pri~e, govori o zaljubljivanju, prevari,
ljubomori, unutra{njim nemirima.
“Poku{avam da uvek prika`em
moj li~ni ugao, pa slobodno mogu re}i da
su svi moji filmovi na neki na~in autobi-
ografski. Uvek iz nekog ugla govorim o
stanjima u kojima sam i sam bio, bilo da
je to ljubav ili tegoba, nastojim da sve to
prika`em kroz svoju li~nu prizmu, pa i
kada nije autobiografski, trudim se da ga
pro`ivim tako kao da jeste.”
Do sada je radio samo kratke fil-
move, i svestan je da }e iz ^ikaga biti
veoma te{ko raditi na dugometra`nom igra-
nom filmu, pa planira preseljenje u
Holivud, u srce filmske industrije. Zna da
Holivud mladim rediteljima pru`a samo
jednu {ansu, pa }e nastojati da je iskoristi
na najbolji mogu}i na~in.
“Konkurencija je ogromna, pa ako
ne iskoristite tu {ansu, te{ko je da }ete
dobiti drugu. Los An|eles je moja stanica,
planiram da se do kraja godine tamo pre-
selim. Ve} sam tamo `iveo 4 meseca i
snimio film “Regular” 2007. godine, tako
da imam neke kontakte. Ali, da se
razumemo, kontakti sami po sebi ne mogu
mnogo da pomognu, ako nemate ideju,
kvalitet i ono {to mo`e da vrati pare, to je
u Holivudu najva`nije.“
Ipak, Vuk veruje da scenario na
kome sada radi na ideju, kvalitet i da zan-
imljiva pri~a mo`e vratiti pare.
“Nije lako do}i do prava na pri~u,
naro~ito ako ste mlad autor, ali ja sam imao
sre}u da kao svr{eni student nakon dugih
pregovora sa gospodjom Naomi Valas dobi-
jem prava na njen rukopis na 2 godine
besplatno, sa klauzulom da ako i kada film
bude snimljen njoj pripadne odredjeni iznos.
Godinu danas sam pregovarao sa njenim
agentom, to je bio proces, ni to nije lako,
agenti prakti~no ne di`u slu{alicu za manje
od 500 dolara. Bi}e to tinejd`erska drama,
o ljudima koji `ive u te{kom periodu za
Ameriku u malom gradu. Njihova pri~a
odrastanja te~e paralelno sa pri~om njihovih
roditelja, koji su takodje prolazili kroz
sli~ne te{ko}e u vreme svog odrastanja, bili
na neki na~in proma{ena generacija.
Predstava se originalno de{ava u Americi
dvadesetih godina pro{log veka, ali }u ja u
dogovoru sa autorkom scenario smestiti u
dana{nje vreme, sa sli~nom politi~kom i
ekonomskom krizom. Pri~a se zavr{ava
tragi~no, naravno i kroz nju ja prepli}em
svoja iskustva. Mo`da sam upravo zbog
toga dobio prava na rukopis, jer sam u raz-
govorima sa autorkom iznosio svoja,
beogradska iskustva odrastanja u vreme
kriza, pa }e scenario ipak imati moj va`an
pe~at. Komad se zove “ The Trestle at Pope
Lick Creek”, naslov je komplikovan za na{
prevod, trestle je stari `elezni~ki most koji
ima samo {ine, ne i prolaz za pe{ake, pa se
cela drama vrti oko tog mosta, po kome
mladi u pubertetskom naboju tr~e, dok voz
ide. Va`na je simbolika voza, koji donosi
zdravi `ivot ili ubija. De{ava se u Kintakiju,
blizu Luivila, odakle je autorka. Bio sam
tamo, proveo vreme kod tog mosta, upio
neku njegovu energiju. Pri~a je istinita, kao
{to je istina i da je mnogo mladih na tom
mostu izgubilo `ivot. Nisam na{ao da se
bilo ko bavio tom temom na filmu.”
Od 2003. godine Vuk Mitrovi} u
^ikagu ima dva svoja internet kafea, i dalje
je zaljubljen u tekvando, sport kojim se ve}
dugo bavi, i naravno `eli da snimi film u
Beogradu.
“Bio bi to film o Marku Kraljevi}u.
Bio bi uradjen po holivudskim standardima, od
scenarija, preko snimanja, do glume, pa mo`e
~ak da bude i na engleskom, za{to da ne. Bila
bi to li~na pri~a Marka Kraljevi}a, a na{ao
sam knjigu o Marku Kraljevi}u iz 1932.
godine, ameri~ku, koja je napisana kao roman.
Poku{avam da utvrdim da li neko ima autors-
ka prava na nju, jer se prava gube nakon 70
godina. Bazirana je na na{oj narodnoj poeziji,
autor je Clarence Manning, zove se “Marko,
The King’s Son” i vrlo je zanimljiva.”
Vuk Mitrovi}, filmski reditelj
KRATKIM METROM DO HOLIVUDA
Vuk Mitrovi} je ro|en u Beogradu
1971. godine, autor je kratkih igranih fil-
mova: Kung Fu, The Sign, Food and Feet,
Wonderful World, Brush, Preselected,
The Ceiling, Love me, Love me not,
Regulars. Na sarajevskom filmskom festi-
val 2008. godine bio je producent i asis-
tent reditelju D`ord`u Teriju.
D
okumentarni film srpskog reditelja
Emira Kusturice „Maradona” o `ivotu
proslavljenog argentinskog fudbalera,
pobednik je Prvog me|unarodnog festivala
sportskog filma u Kazanju, u ruskoj
Republici Tatarstan. Ovaj 90-ominutni film
francusko-{panske produkcije iz 2008.
godine, sa prikazanim burnim `ivotom i
komplikovanom sudbinom Maradone, osvo-
jio je Gran pri na festivalu odr`anom u
Kazanju 23. i 24. oktobra, u okviru Prvog
ruskog sportskog foruma „Rusija – sports-
ka dr`ava”.
Pobednici su opredeljivani u nom-
inacijama „Sport i li~nost”, „Sport i
dru{tvo”, „Vernost olimpijskim idealima” i
„Najbolji sportski TV program”. Na festi-
valu je 11 zemalja predstavilo oko 70 fil-
mova koji propagiraju zdrav na~in `ivota i
bavljenje sportom.
I
grani film „Tamo i ovde” reditelja i sce-
nariste Darka Lungulova dobio je
nagradu “Spirit of Independence Award”
(Nezavisni duh) na Me|unarodnom festi-
valu u Fort Loderdelu. „Tamo i ovde” je
prikazan u prepunoj sali legendarnog
bioskopa „Sinema Paradizo”, a Lungulovu
je nagrada uru~ena neposredno posle pro-
jekcije filma, po{to ne}e biti prisutan na
sve~anoj dodeli nagrada zakazanoj za 8.
novembar. Festival u Fort Loderdejlu, koji
se smatra jednim od najva`nijih na jugois-
toku Amerike, odr`ava se ove jeseni 24.
put, a poznat je po predstavljanju najboljih
filmova iz svetske kinematografije i
ameri~ke nezavisne produkcije.
„Tamo i ovde” se trenutno
prikazuje u bioskopima u Srbiji. U novem-
bru nastavlja svoj festivalski `ivot na ~ak
sedam internacionalnih manifestacija – u
Ukrajini, SAD-u, Holandiji, Francuskoj,
Gr~koj, Turskoj i Rusiji.
Kusturi~in „MARADONA”
pobednik prvog festivala
sportskog filma
NAGRA\ENI FILMOVI
„TAMO I OVDE” nagra|en
u Fort Loderdejlu
D A S E N E Z A M E R I M O
9
K
ad god bih ble-
jao po Parizu,
k’o srpsko
izgubljeno jagn-
je i kad bih od
tabananja pariskim plo~nicima
ogulio |onove do koske, uvek
bi moje cipele, i ja u njima,
zavr{avale u Luvru.
Nekad bi me ma~ke sa prozora
pariskih stanova ili terasa posmatrale.
Nekad bi Pari`anke usred zime u
svojim letnjim cipelama {etale, daju}i do
znanja da su posebne i da je `enstvenost
najve}i poklon mu{kom rodu.
I dok bi {tiklice dodavale parisko
plavu boju u ki{obran, mi smo svoje
|onove i frizure gledali u staklu pariskog
metroa sa nekim posebnim interesovanjem,
dok bi nam o~i izlaze}i iz metroa bile uprte
u ki{ovito nebo. “Oh, kako divan dan”,
govorio bih u sebi i setio bih se Preverove
pesme “Barbara”. Opet, kao da ni{ta nisam
video, okretao bih glavu od `enskih cipela
i mre`astih ~arapa i nogu, koje su kao
ma~ke mjaukale zvukovima plo~nika
Pariza. Vra}ao se u Luvr, stajao ispred te
slike, najve}e slike francuskog romantizma,
koja se zove “Splav Meduze”.
I kao da su me dodirivali hladni
pipci monstruozne nemani okeana i kao da
sam veslao tra`e}i svoj splav i snagu svo-
jih mu{kih ruku. Moje mu{ko veslo je
postajalo rascvetani bagrem u borbi za
jedan goli `ivot na pu~ini.
Ispred tog kolosalnog platna sam
gubio vazduh kao beba na maj~inim grudima
zaronjen upijam mleko `ivota. I kao da me
neka ve}a sila dr`i za glavu dok ispu{tam
mehure ispod velike vode upletene u ledene
pipke meduze koja me davi i vu~e na dno
dubokog bokala slane vode i u`asnih nemani
raspukle pu~ine. Akvarijum obliven bojom i
dramom romanti~ne francuske ljubavi, platna
iz kog voda te~e u `elji za `ivotom u spek-
tru `enskih koraka stiska meduze i roman-
tike, koja me je dirala po ledima, niz ki~mu
i {aputala mi na uvo stihove, neke re~i izgov-
orene na francuskom jeziku, re~i koje zvone
i koje nisam razumeo.
U Beogradu se nalazi spomenik
zahvalnosti Francuskoj, rad hrvatskog vajara
Ivana Me{trovi}a. Nekako i centar Beograda
mu dode kao jedna lepa francuska ulica.
Terase i `ene su jedinstvene za ta dva
grada. Umetnost sna`nog kalibra, kao da je
postojao jedan ekspresni voz izmedu Srbije
i Francuske, bez stanica i bez skretnica i u
njemu lepe `ene sa {e{irima na glavi i
mu{karci u crnim odelima koji pripaljuju
cigaru i pevaju “Marseljezu” i “Bo`e
pravde” kao neki hor gluvih peva~a koji se
utrkuju otvaraju}i usta u perfektnoj ti{ini.
Francuska je nekako uvek bila
Francuska. Zadivljeni smo slavili la|u fran-
cusku. Lepo je biti Francuz, divno je biti
Francuskinja, uzbudljiv je francuski jezik i
erotika koja se sa plo~nika prosipa niz
jezik, kao {to se prosipa `ito u Srbiji u
vodenici, na kamenu koji melje. Lepo je
biti neko drugi. A {ta smo mi i
ko smo? Eto, ve} sam zalutao
u sociologiju i anatomiju
srpske glave koja obi|e sunce
bar jednom godi{nje. Da li je
Beograd samo jedno francusko
slepo crevo, ili je to grad dos-
tojan svetske slave i dometa
prave metropole ili polumetro-
pole koja {alje svetlosne signale Evropi?
Ono {to krasi Beograd i ono {to ga
odvaja od ostatka sveta su beogradski
splavovi. Britanski “Guardian” kao i “New
York Times” su proglasili ovaj na{ grad
ta~kom broj jedan za dobar provod u celom
belom svetu. Splavovi na dve reke, rokanje i
kokanje do zore, pa opet iz po~etka.
Posleratna Srbija, je dobila krila i novi sjaj.
O`ivela je kao riba koja se pra}aknula i skl-
iznula u more. Cela Srbija me podse}a na tu
sliku “Splav Meduze”. Ne{to se promenilo u
vazduhu, smirilo se
more i pu~ina je
postala jedna linija
`ivota na dlanu,
duga i duboka.
Beograd je postao
ne{to veliko, ne{to
druga~ije od onoga
{to mi pamtimo.
Ono {to Beograd
svakako ima je
dobar ukus i dobar
stil, a ima i
Beogra|anke kao
ukras i cve}e u
vazama od keramike
i kovanog gvo`|a i
porculana. ^esto
gledam u na{e foto
albume i knjige,
istorijske zapise i dokumentarne filmove i
stvarno nikad nisam zapazio da smo pla-
vokosa nacija. Ne{to se tu genetski ne sla`e.
Plavokosa Srpkinja mu do|e kao ko{uta ofar-
bana u plavo. Eto, ve} vidim da su plavu{e
ljute i da se zamerismo, ali nije va`na boja
kose. Va`na je du{a i duhovno stanje nacije
na splavu koji leluja i pluta u pravcu svoje
pro{losti i slave koja pomalo bledi i topi kap-
ital ponosa obliven krvlju na{ih solunskih
glava, glava suncokreta i glava od `dralova i
galija na{ih carskih… srpskih glava u koje
treba kucnuti tri puta macolom ili barem
~eki}em za {usterske cipele.
Danas su devoja~ke glave plave i
~ekaju stranca na splavu u dru{tvu lokalnog
tajkuna. Pa nije lo{e za po~etak. Po~etak je
dobar. Zamislite samo plavu{u koja muze
kravu na splavu. Zamislite da u Dunavu
`ive d`inovske meduze. Zamislite da `ene
prestanu da farbaju kosu. Sve zajedno bi
vam li~ilo na horor film.
Moje pitanje je veoma jednos-
tavno, jasno i glasno. Zar su stvarno
splavovi i plavu{e jedino {to Srbija ima da
ponudi strancima? Telo potopljeno u vodu
podi`e zapreminu istog i eto ti, rodila se
“Eureka”. Telo na splavu pluta kao pam-
pur, kao {to pluta stara gr~ka boginja
Afrodita. Boginja ljubavi je bila ofarbana u
vreme kad je isklesana od mermera, ali je
vreme odagnalo i spralo boju sa njenog lica
i kose. I niko ne zna danas da li je ta
najlep{a muza, bila crna, plava ili
crvenokosa. Tajna uvek postoji, u boji kose
kao {to je i `ena sama od sebe tajna i
nikad je ne}emo doku~iti. Jednom su me
roditelji o{i{ali do glave za kaznu, jer sam
ve} u tre}em razredu osnovne {kole zapalio
prvu cigaru. Uh, ja }elav, a drugari {irokih
dlanova. Kako su me samo klepali po vratu
izmedu topola u dvori{tu osnovne {kole
“21. maj”, u Ni{u.
Kad bih do{ao u novim cipelama,
morao bih da ih negde zama`em u blato,
jer bi me u suprotnom drugari |onovima
gazili po palcu.
Jednom sam se potukao sa ortakom
u {koli, koji je va`io za najja~eg dasu. Zvali
smo ga Koska i svi smo ga po{tovali.
Poturio mi je nogu i
tra`io da platim ulaz
u {kolu. Nisam bio
siguran da li se {ali
ili je ozbiljan. Eto,
nisam platio, poh-
vatali smo se za
revere, prvo drugars-
ki, a onda je ispala i
ozbiljna tu~a na
op{te iznena|enje
kruga devojaka oko
nas. Koska je pao
ispod mene, jer nije
o~ekivao otpor. Na
kraju je po~eo da mi
~upa kosu savladan i
poni`en le`eci na
be tonu {kolskog
ulaza. Posle toga su
me svi gledali blagonaklono, a i Koska je
prestao da napla}uje ulaz. Ostao sam bez
dva, tri ~uperka kose, ali Koska je bio na
zemlji pora`en i zga`en. Kad se toga setim,
pomislim i na onu Anti}evu pesmu, “~uper-
ak plavi u mojoj glavi”… o~igledno da
imam vi{ka kose u svojoj.
Nedavno je nastradao jedan
Francuz, mladi Bris Taton, usred Beograda.
Ma da je to bila po{tena tu~a... {amar, pes-
nica, noga, sve je to mu{ki. Pa ko se nije
pobio za svog `ivota, za svoju ~ast ili ~ast
svog najboljeg druga ili zarad nekog svog
ideala? Tu~a je tu~a i to je po{tena nagod-
ba. Pravila se znaju. Nema skakavaca, nema
lanaca, nema oru`ja, samo {ake i mu{ka
borba. Razlog i nije va`an. Tako je to bilo
nekad u no}ima ispod zidova ni{ke tvrdave,
u parku – ^air, na platou iza studentskog
doma – Karaburma ili u vojsci iza kantine.
Znao se red i u tu~i i u pesni~enju...
Ali ovi mladi navija~i mi
zagor~a{e `ivot. Pa gde motke i lance na
strance? Ubi{e Francuza, a on do{ao da
navija za svoj tim i usput da se provede na
splavu. Navija~i…! Niste vi nikakvi frajeri,
ni mangupi.
A da nismo nacija sa dugim
pam}enjem govori i ~injenica da je
dovoljno bilo da pobedimo Rumune i da
udarna vest bude – slavlje je proteklo
mirno i bez nasilja!
Malo previ{e ima hormona –
testosterona u glavama srpskih huligana.
Frajeri su danas svi oni mladi
nau~nici koji su be`ali iz zemlje ba{ zbog
nasilja, u potrazi za ti{inom po svetu koji
sada krase svetske univerzitete i reformi{u
re~ Srbija u ne{to bogato, vredno i
zna~ajno za ~ove~astvo. E, to je Srbija
kojom se ponosimo i koju volimo iz jednog
prostog razloga: Jer je i svi drugi vole i
uva`avaju.
Toliko mi je `ao da je Bris Taton
vra}en u Francusku u svoj Tuluz u
limenom kov~egu. O~ekivao sam da }e na{
predsednik oti}i li~no na sahranu tog
mladi}a i barem malo sprati pola obraza
sramote. Tek nakon tog doga|aja sam
pomislio, a koliko bi tek bilo ranjenih i
mrtvih bilo da je u Beogradu stvarno
odr`ana “Parada ponosa”?
Vidim da u Beogradu planiraju da
postave na svakm }osku aparate za reani-
maciju infarkta. Ima smisla ta ideja. U
Beogradu godi{nje umre na ulici sedam hil-
jada ljudi od iznenadnog sr~anog udara.
Kola hitne pomo}i se sporo i bezuspe{no
probijaju kroz zagu{en grad i ljudi umiru
kao psi na kaldrmi velegrada. Ono {to je
problem je da }e ti aparati biti dostupni
svim gra|anima i gra|ani bi sami trebalo
da nau~e kako rukovati tim aparatima. Pa
u Beogradu ne mo`e da opstane ni javna
telefonska govornica da ne bude razvaljena
za tri dana. Mogu samo da zamislim {ta }e
se desiti aparatima za reanimaciju. Na
primer mo`es da {eta{ gradom, sam sa
sobom i da te huligani presretnu u mraku
i tek onako da te smlate pa da te na kraju
zveknu elektri~nom strujom za reanimaciju.
Ne bih se za~udio da penzioneri po~nu da
ih odnose i koriste kao pegle ili aparate za
ku}nu upotrebu. Iskreno, ne mogu ba{ puno
ni da se divim na{im plavu{ama koje pu{e
na splavu, pijuckaju i ~ekaju da naleti
dobar ulov, stranac, Francuz, Englez ili
Nemac. Ali, realno po tome je Beograd
postao veoma poznat u Evropi. Po lepim
`enama i veselim splavovima. Uz veselje
mo`emo da prodamo i neke lepe stvari, pa
sve i da neka od plavu{a zavr{i u inos-
transtvu, pa i od toga ima koristi. Od
stranaca svi imaju koristi. Mi, emigranti
dolazimo, dajemo i donosimo, jer Srbiju
volimo i na{a je, dok je Francuze lako
rasterati.
Eto, ja }u kada slede}i put dodem
u Beograd, staviti jedan cvet ispred
spomenika zahvalnosti Francuskoj. Za kraj,
jo{ ne{to {to mi je nedavno privuklo
pa`nju. Patrijah srpski, gospodin Pavle je
11. septembra, proslavio svoj devedeset i
peti roden|an u svom bolni~kom krevetu.
On je jedan od retkih ljudi na svetu koji }e
umreti od starosti, a ne od bolesti. Ja mu
{aljem hiljadu ~estitki, a i vama `elim
dobro zdravlje. Toliko za sada, do slede}eg
dru`enja u Ogledalu.
Novembar 2009.
Prizor sa
beogradskih splavova
Pi{e: Boban Ili}
PLAVU[A SA SPLAVA
10
O K T O B A R U S R B I J I
Novembar 2009.
Oktobar, 08. 2009.
MARKETING SRBIJA
U Srbiji je stanje redovno,
bavimo se uzvi{enim pojava-
ma, a obi~ne zaboravljamo.
Tek posle mrtvog Francuza
jurimo navija~ku mafiju i zat-
varamo kockrnice pored
{kola.
Sve je ovde kampanja, pri~a i
galama, te ukinu}e nam vize, NE]E, te
izdali smo milion crvenih i novih paso{a,
STARI plavi jo{ va`e 2010. godine, te
gradimo drumove, a svi IZROVANI, te
imamo paradu armije, a otad`binu nema
ko da brani...
Oktobar, 16. 2009.
RUSKA SRBIJA
Kako zima izgleda kod vas?
Kod nas zima li~i na paniku. Dugo toplo
leto nas je razmazilo. Gradske vlasti su
pustile toplu vodu, a iza toga ide i nova
cena za grejanje.
Zbog Medvedeva smo okre~ili celu Srbiju
i prepravili ruske spomenike.
Kada ruski predsednik dodje seti}emo se
da su nas Rusi oslobodili 1944. godine, a
Amerikanci potom okupirali. Zbog toga
danas imamo dve svadje, prvo Toma
Nikoli} napada ministra vojnog [utanovca
{to ho}e u NATO. A onda [utanovac
napada generala Ponosa {to ho}e u
Ministarstvo spoljnih poslova, kao savet-
nik.
U medjuvremenu ~itam grafite:
- Umoljavaju se Beogra|ani da `ive kako
znaju. Na groblju nema mesta.
- Ko umre u jesen za njega nema zime.
Oktobar, 22. 2009.
I DALJE RUSKA SRBIJA
Nisam mogao da izadjem da do~ekam
Medvedeva, malog velikog ~oveka iz
Moskve. Doneo nam je milijardu dolara,
poslove i podr{ku. Do~ekalo ga mnogo
rusofila. Tadi} se dogovorio sa Rusom da
udjemo u pakt sa Moskvom, tako {to
}emo formirati zajedni~ku Upravu za
vanredne situacije (vatrogasaca). A to
zna~i da }e Rusi dobiti bazu u Ni{u, na
aerodromu i da }e mo}i da intervene{u u
Srbiji, kad se proceni da je vanredna
situacija.
Da bi se to dogovorili predsednik je iz
protokola sklonio na{eg ministra odbrane,
koji zagovara NATO pri~u. Kao i neke
druge eksperte-neznalice iz Vlade Srbije.
Jer, moderna bajka ka`e:
- Do{ao vladin ekspert na selo kod ~obani-
na i ka`e mu da }e pogoditi koliko ima
ovaca u stadu, pa ako pogodi da mu ovaj
da jedno ve}e jagnje. I eskpert pogleda u
GPS i ka`e: – Ima{ 1246 ovaca i jaganja-
ca. Pastir mu dade jedno `ivin~e i re~e: A
da ja pogodim iz koje si stranke: – Ti si iz
G17+.
– Upravo tako! Kako si pogodio?
– Veoma jednostavno,
odgovori pastir. Prvo, do{ao
si, a nije te niko zvao. Drugo,
izra~unao si mi ne{to, {to ja
ve} znam. I tre}e, o mom
poslu nema{ pojma, umesto
ovce uzeo si mi psa. Vrati mi
mog {arplaninca!
Oktobar 31. 2009.
GRIPOZNA SRBIJA
Da li je stigla zima kod vas?
Ovde grip hara. Napadnuta su deca i
djaci, a mi matori }emo da vidimo {ta }e
nam se desiti. Ne znam da li se svinjska
bolest le~i vru}om rakijom ili vinom.
Tek predsednik Tadi} je pio {ampanjac
na stadionu Crvene Zvezde i njemu ni{ta.
Bolje da je Tadi} pio votku, jer bi ga
Rusi vi{e cenili. Zate`u da daju onu mil-
ijadru dolara, koju je Dmitrij Medvedev
obe}ao. ^uli Rusi da }emo mi to da slu-
pamo koje kude, pa tra`e da po{alju
novac samo kad se pla}a roba ili biznis.
Ipak, dobro je {to nam je mali veliki
~ovek iz Moskve pro{etao gradom, jer
sada Amerikanci, da bi zaustavili Ruse da
opet osvoje Srbiju, preko Gr~ke guraju
Beograd u EU i NATO. Gr~ka ho}e ceo
Zapadni Balkan da uvede u EU, ali vize
nam jo{ ne skida. I {to bi kada Grci cici-
je na na{im vizama zarade godi{nje naj-
manje 9 miliona evra....
Biljana Plav{i} je do{la iz [vedske, ali je
nema mnogo u velegradskim novinama, a
Boga mi ni u Dodikovim medijima.
Ja sam prezdravio i po~eo da razmi{ljam
da idem na posao... Za sada odmaram i
~itam beogradske mudrosti:
- @ene u Srbiji se dele na udovice i one
koje rade na tome.
- Po{to pametniji popu{ta, glupaci vladaju
svetom.
Sre}no Marko Lopu{ina
www.lopusina.com
MARKOVI KONACI
Pi{e: Marko Lopu{ina
SABOR TRUBA^A
U GU^I
Idu}e godine
za pedesetu godi{njicu
Sabora truba~a, Ogledalo
vas ponovo vodi u Gu~u
na poseban do`ivljaj. Obi}i }emo
i Oplenac i sve njegove znameni-
tosti, provesti dan u Drvengradu,
na Me}avniku, a pred kraj
na{eg puta u`iva}emo u vo`nji
atraktivne [arganske Osmice.
Za sve informacije
773.744.0373
ili nam pi{ite na:
SA^UVAJTE OD ZABORAVA
VA@NE
MOMENTE IZ VA[EG @IVOTA
~estitajte preko nas
rodjendane svadbe, kr{tenja ...
773.744.0373
PEDESET GODINA
SABORA TRUBA^A
U GU^I
