Biresev, Ana - Pierre Bourdieu - Nekoliko Elemenata (Teorije) Politickog Polja

5/24/2018 Biresev, Ana - Pierre Bourdieu - Nekoliko Elemenata (Teorije) Politickog Pol...

http:///reader/full/biresev-ana-pierre-bourdieu-nekoliko-elemenata-teorije-pol

Ana Bireev UDK: 316.2:321.01Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Originalni nauni radBeograd DOI:10.2298/FID0803009B

PIERRE BOURDIEU NEKOLIKO ELEMENATA(TEORIJE) POLITIKOG POLJA*

Apstrakt:U ovom tekstu autorka tumai nekoliko lanaka Pierrea Bour-dieua o politikom polju koje je objavio asopis Actes de la recherche en sciences so-ciales. Autorka nastoji da preispita doprinose i ogranienja jednog burdijeovskog

promiljanja politike, posebnu panju posveujui ekonomskoj analogiji koja je unjegovoj osnovi. Sutinsko pitanje koje se postavlja je pitanje kako misliti politiku ada se ne razmilja politiki, sa jedne strane, i da se ne upadne u zamku ekonomizma,sa druge.

Kljune rei:politiko polje, politiki kapital, politiko trite, simbolikadominacija, politika dominacija.

Kako misliti politiku a da se ne razmilja politiki? pita-nje je od kog Pierre Bourdieu polazi kada gradi svoju teoriju politi-

kog polja. Premda je upravo pomenuta teorija njegov originalannauni doprinos sociologiji politike, istraivai koji se danas osvruna Bourdieuove radove posveene politikim temama, u fokus ispi-tivanja postavljaju one aspekte njegove sociologije (dominacija)koji su na posredan nain povezani sa teorijom politikog polja. Smkoncept politikog polja i teorijske implikacije njegove upotrebe go-tovo se nikada ne problematizuju.

ini se da je za mnoge istraivae jo uvek najinteresantniji

deo njegove politike teorije radikalano obrtanje perspektive i od-stupanje od uobiajenog pristupa pitanju legitimacije. Kod Bour-dieua, vanost izborne legitimacije se ne negira i ne umanjuje, ali seu analizi prednost daje strukturnoj homologiji izmeu procesaproizvodnje te eksplicitne legitimnosti i proizvodne strukture sim-bolike dominacije u drugim poljima (Caro, 1980: 1188). Pri tom se

9

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008

* Tekst je nastao u okviru naunoistraivakog projekta Instituta za filozofiju

i drutvenu teoriju u Beogradu, pod nazivomRegionalni i evropski aspekti integrativ-nih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost, kojifinansira Ministarstvo nauke Republike Srbije (br. 149031).



politikom polju, tom visokom mestu simbolike dominacije, pri-stupa kao proizvoau odnosa smisla koji je u osnovi legitimnosti,tj. utemeljivau dominantnog principa dominacije i svih klasifikaci-ja oko kojih se strukturie drutveni poredak (Caro, 1980: 1188;Bourdieu, 1982, 1989, 1991, 1997; Pavlovi, 2006). Ne treba daudi to se mnogi autori koji razvijaju Bourdieuovu ideju simboli-kog nasilja vraaju Weberu. Bourdieu koncipira svoju teoriju poli-tikog polja polazei od ideje da je politika borba za monopol nad le-gitimnom upotrebom simbolikog nasilja i nije tajna da je pronalazikod Webera, u njegovom vienju svetenika kao aktera koji imajumonopol nad legitimnom manipulacijom sredstvima spasenja, od-nosno drave kao aktera koji monopolie pravo na legitimnu upotre-bu fizikog nasilja.

Drugi Bourdieuov rad koji ve dugo pobuuje panju istrai-vaa, prvenstveno sociologa, jesteDistinkcija(Bourdieu, 1979) i unjoj poglavlje koje je naslovljeno Kultura i politika. U tom po-glavlju, Bourdieu analizira empirijski materijal koji potvruje po-stojanje korespondencije izmeu poloaja koje ljudi zauzimaju uprostoru klasnih odnosa i njihove specifine politike kompetencije,tj. sposobnosti da imaju politiko miljenje, da politika pitanja pre-poznaju kao politika i da na njih daju odgovor koji je politiki a ne,na primer, etiki.Distinkcijai dan-danas opstaje kao nezaobilaznareferenca za one koji se bave ispitivanjem mehanizama proizvodnjesvih oblika proizvodnje politikog miljenja.

Deceniju unazad, jedan aspekt Bourdieuovog odnosa premapolitici je za mnoge autore naroito zanimljiv. Re je o njegovompolitikom angaovanju, koje se shvata kao neka vrsta korektiva ilidopune teorijskih stavova. O tome svedoe brojne studije koje su

posveene njegovim politikim tekstovima i javnim nastupima.Bourdieu je poeo da se oglaava 1981. godine, a povod je bilo odbi-janje francuske socijalistike vlade da osudi postupke vlasti u Polj-skoj; prekretnicom se ipak smatra 1995. godina, kada je na elezni-koj stanici u Lionu uzeo megafon u ruke, obratio se okupljenimradnicima francuske eleznice koji su stupili u generalni trajk i daoim javnu podrku u borbi protiv neoliberalnog paketa socijalnihmera u nekim studijama ovog tipa Bourdieuovi tekstovi, ak i oni

sa poetka karijere, proglaavaju se angaovanim tekstovima. Naovom tragu rade i autori koji panju usmeravaju iskljuivo na knjige

10

ANABIREEV



koje je Bourdieu objavio u izdavakoj kuiLiber Raisons dagir,osnovanoj 1996. godine, a ija izdanja odlikuje aktuelnost tema i stilpisanja koji je prilagoen irem krugu italaca.

Uprkos povremenoj revitalizaciji nekih elemenata Bourdieu-ovog pristupa politici i manje-vie ritualizovanoj primeni pojmovneaparature, moglo bi se govoriti o svojevrsnoj fosilizaciji Bourdieu-ove teorije politikog polja. Razlozi bi, nagaamo, bili nepreciznoodreenje granica politikog polja i, s tim u vezi, nedovoljno razma-tranje pitanja relativne autonomije ovog polja i odnosa koje ono odr-ava sa ekonomskim, birokratskim, naunim, poljem kulturne i po-ljem ideoloke proizvodnje, kao i odnosa politikog polja i drave,zatim konzervativno, tj. suvie usko shvatanje politike, te njeno e-

sto poistoveivanje sa sferom zakonodavne i izvrne vlasti. I dokBourdieu uspeva da d teorijski zadovoljavajui odgovor na slineprigovore koji su mu upuivani povodom postavljanja osnova teori-je drugih polja drutvenog prostora, u sluaju politikog polja on jeizostao valjda zato to znaajnijih reakcija nije ni bilo. Bourdieu jenekoliko svojih tekstova o politikim temama sakupio i objavio ihkao knjigu (Bourdieu, 1982; englesko, donekle izmenjeno izdanje:Bourdieu, 1991), ali ni ovo srastanje razliitih aspekata politikog,

koje je njegovu teoriju politikog polja uinilo konzistentnom i timepodobnijom za analizu, nije imalo naroitog odjeka.Skrajnutost Bourdieuove teorije politike bila je u velikoj meri

samoskrivljena. On je unapred diskvalifikovao svoje najotrije i naj-jae kritiare i odrekao se potencijalno nadahnjujue polemike. Na-ime, odgovarajui na pitanje s poetka i ujedno skicirajui vlastitipristup, Bourdieu je usput potkaio politikologe i zauvek im se za-merio. Treba podsetiti, napisao je tada, na doprinos koji iluziji

autonomije i specifine kompetencije poput sveobavezujueg pra-va na ulazak, daje ono to se zove politika nauka i to se predajena Institutu za politike nauke. Racionalizacija u oba smisla te rei kompetencije koju praktino nalae univerzum politike i koju kaopraktino svojstvo poseduju profesionalci u politici, ta lana naukaje jedna kvazisistematizacija umea praktiara, te politike logi-ke koja doputa prilagoavanje publici, anticipiranje strategija pro-tivnika ili saobraavanje datoj situaciji: ona nastoji da legitimie tu

praktinu vetinu dajui joj privid naunosti dok istovremeno tei dajoj povea efikasnost stavljajui u njenu slubu racionalne tehnike,

11

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



poput sondae ili odnosa sa javnou. Daleko od toga da pridonosiobjektivnoj nauci o politikom univerzumu, ona radi na vlastitojlegitimaciji tako to sebi pripisuje podelu izmeu prekonstruisanogpredmeta i implicitne aksiomatike koja je u osnovi te podele, tj.svoenje politikog polja na polje ideoloke proizvodnje: time, onaini da nestanu sva ona pitanja koja su ovde postavljena, a naroitopitanje drutvenih uslova proizvodnjetrajnih i prenosivih dispozici-ja, koje su same uslov proizvodnje i recipiranja politikog diskursaili, to mu doe na isto, pitanje mobilizacijekao politike akcije upravom smislu rei nesvodive na prostu posledicu pojedinanoguticaja koja se vri putemiskazivanjaonoga to je kao praktinosvojstvo postojalo u dispozicijama, u diskursu koji jeu isti mah ja-

van i zajedniki, ili, ako hoemo, putem susreta etosa sa logosomkoji je sposoban da ga otkrije samom sebi (Bourdieu, 1977: 87).Bourdieuova provokacija, umesto da bude povod za uzvra-

anje udarca i ukrtanje argumenata, rezultirala je razmimoilae-njem i trajnim antagonizmom. Bourdieu je anatemisan i nastupio jeperiod reitog durenja nepokolebljivih francuskih politikologa. Fr-dric Bon i Yves Schemeil, inae politikolozi, strategiju ignorisanjakojoj su pribegle njihove kolege suoene sa Bourdieuovom optu-

bom da su dobri drutveni inenjeri, obrazlau procenom da bi sesvaka reakcija mogla okrenuti protiv njih: uzvraanje komplimen-ta uz korienje sline retorike proizvelo bi jedak odgovor koji biukazivao na opravdanost optubi; pozivanje na norme akademskerasprave koje zabranjuju niske udarce, znailo bi skrivanje izapravila koja su skrojena po njihovoj meri, koja se, dakle, artikuliu ukrugu dominantnih; privoleti Bourdieua da ublai svoju kritiku i dakolege sa politikih nauka tretira sa uvaavanjem, kao naunike,

bilo bi isto to i zahtevati od njega da zataka uspeh politikologa kaoideologa dominantne klase (Bon et Schemeil, 1980). Bourdieu je,tako, ostao uskraen za nauni odgovor, koji bi sasvim sigurno biopodsticaj za dalje razvijanje njegove teorije politikog polja, a mi zaplodna teorijska prelivanja koja su mogla da uslede.

Zbog svega to je prethodno reeno, u ovom radu e biti pred-stavljeno nekoliko Bourdieuovih tekstova o politikom polju koji suretko tumaeni i komentarisani. Oni e posluiti kao materijal koji bi

mogao da ukae na sve prednosti i slabosti jednog pristupa politicikoji ne parazitira na konstantama politikog promiljanja politike.

12

ANABIREEV



O dominantnom diskursu

Seriju tekstova o politikom polju, objavljenih u asopisuAc-tes de la recherche en sciences socialesu razdoblju od petnaest godi-na, otvara lanak iz 1976te. U njemu, Luk Boltanski i Pierre Bourdieu

na osnovu prikupljene grae knjiga relevantnih za predmet istrai-vanja, izvetaja o sprovoenju Plana, beleaka studenata sacole na-tionale dadministration (ENA)1, tema predavanja koja su sluali stu-denti Instituta za politike studije, tekstova izLe Monde-a, svega tosu visoki funkcioneri izrekli prilikom gostovanja na radiju i televiziji,itd. rekonstruiu dominantnu ideologiju i istovremeno otkrivajutelo proizvoaa, msta proizvodnje diskursa i msta proizvodnjeproizvoaa diskursa. Uvid u vie desetina knjiga, lanaka i intervjuaomoguio je autorima da putem analize sadraja dou do najeeobraivanih tema i najvie korienih pojmova, da uoe formu njiho-vog predstavljanja, ali i da sledei isprepletane reference ukau napovezanost i preutnu koordinisanost njihovih proizvoaa. Istrai-vanje je isto tako imalo za cilj da razotkrije generativne matrice inaine difuzije dominantnog diskursa, u njegovoj optoj verziji i u ra-znim varijantama, nalazei ih i prepoznajui ih na skupovima i sas-tancima komisija, u klubovima i na drugima instancama pogodnim zarazmenu miljenja krupnih vlasnika, visokih funkcionera, renomira-nih univerzitetskih profesora, uticajnih politiara, savetnika i strun-jaka, na svim onim mestima ukrtanja intelektualnog i polja moi, tj.na mestima na kojima re postaje mo (ibid.: 6). Za Boltanskiog iBourdieua, taj diskurs bez subjekta je neto jo vie od tematskeceline, on je neka vrsta simbolike matrice ili ematskog operaterasposobnog da proizvede te (relativno raznovrsne) naine da se vidi i

da se kae ko konstituie (relativno koherentnu i jedinstvenu) dru-tvenu filozofijudominantne frakcije dominantne klase (ibid.:4).Prilikom deifrovanja tekstova i analize uslova u kojima su

oni nastali, dvojica autora izdvajaju tri kategorije tekstova koje odgo-varaju razliitim nivoima ideoloke proizvodnje. Prvu grupu ine ra-dovi tvoraca ideja, onih koji se smatraju preteama, utemeljivaima ikoji ne prestaju da budu intelektualni oslonac aktivnim pripadnici-

13

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008

1

Prestina nacionalna kola za dravnu upravu koja je uz visoku kolu na-menjenu obrazovanju nastavnog kadra (cole normale suprieure ENS) icole po-lytechniquenajzaslunija za reprodukovanje dravnog plemstva.



ma dominantne klase. Najee je re o profesionalcima u polju kul-turne proizvodnje. U drugoj skupini se nalaze tekstovi, prvenstvenoprodukti kolektivnog rada, u ijoj osnovi je nastojanje da se prevazi-u individualne razlike u korist zajednikog imenitelja i tenja dase postigne usaglaenost unutar dominantne frakcije dominantne kla-se. Trea kategorija se sastoji od proizvoda koji su puka reprodukcijaznanja steenih u kolama za obrazovanje buduih politikih profe-sionalaca, donekle saobraenih individualnim politikim i etikimdispozicijama. Rezultati analize sakupljenog materijala organizovanisu u tri celine. Najpre su u vidu enciklopedije predstavljeni uestalistavovi i opta mesta koja su se tokom obrade tekstova iskristalisa-la. U drugoj celini data su svojstva prosveenog, progresivnog ili re-

konstruisanog konzervativizma kao dominantne vizije sveta i razmo-trene su opozicije koje konstituiu govor o ne/poeljnom drutvenomrazvoju. Trea celina je posveena razotkrivanju neutralnih mestana kojima se artikuliu ideoloke strategije.

Enciklopedija predstavlja pojmove koje su najee upotre-bljavali autori iji su tekstovi izdvojeni za analizu. Uzorak je formi-ran na osnovu uea autora na makar jednom od pet odabranih sa-stanaka planske komisije, skupova i debata na Institutu za politike

studije, a kao istraivaki materijal su posluili individualni i kolek-tivni radovi koji su nastali posle pomenutih okupljanja, kao i delaije su pisce citirala najmanje dva autora datih radova. Odrednice ureniku su najreprezentativniji, najnaivniji citati, i ima ih netomalo vie od sto.

Meutim, da bi se otkrilo poreklo ovih pojmovnih konstanti ida bi se ulo u trag mehanizmima proizvodnje manje ili vie usagla-enih tekstova, neophodno je, smatraju Bourdieu i Boltanski, panju

usmeriti ka institucijama koje su odgovorne za formiranje odreenogtipa proizvoaa i ka korenima jednog stila miljenja. Nije dovoljnosvojstva korpusa proizvoaa dominantne ideologije izvoditi samo izzakona reprodukcije i funkcionisanja institucija koje ga reprodukuju.Izvesno je da e se na mestima preklapanja intelektualnog polja ipolja moi nai dejstvenici koji su zavrili odgovarajue fakultete(ENA,cole polytechnique) i koji su u potpunosti ovladali umeemkorienja informativno-performativnog govora koji vodee visoke

kole favorizuju. To potvruje i naknadno uraeni profil autora kojisu uli u uzorak i koji su citirani za potrebeEnciklopedije: dve treine

14

ANABIREEV



njih su uestvovali u izradi plana, pre istraivanja ili u toku njegovogsprovoenja su predavali na Institutu za politike studije ili nacolenationale dadministration, ree nacole polytechnique, a zavrilisu jedan od pomenutih fakulteta. Da bi otkrili poreklo matrice mi-ljenja i govora koja tokom ezdesetih itav niz institucija neguje inamee, Bourdieu i Boltanski zaranjaju u period tridesetih godinaXX veka kada razne grupe bivih studenatacole polytechnique(naprimer X Crise) ili katolikih intelektualaca (Esprit, Ordre nouveau,Troisime force i nekih drugih bliih novoj desnici, poput grupe oku-pljene oko revijePlans) u nastojanju da pomire ekonomiju, nauku ireligiju formuliu novu eklektiku ideologiju. Svi ovi pokreti se defi-niu kroz odbacivanje liberalanog kapitalizma u njegovom anarhi-

nom obliku i parlamentarizma kompromitovanog korupcijom, sajedne strane, i kolektivizma i socijalizma, sa druge. Trei put kojizagovaraju, predstavlja fuziju antiparlamentarizma, antisocijalizma,ekonomskog humanizma, meritokratskih naela, kulta kompetencijei prirodnog dara, tehnikog racionalizma, elitizma i paternalistikogpopulizma. Znaajnu ulogu u popularizaciji treeg puta imala jesvakako prva kola namenjena obrazovanju jedne budue upravlja-ke elite, koju je uz blagoslov viijevske vlade 1940. godine u Uriageu

osnovao kapetan Pierre Dunoyer de Segonzac, petenista i katolikioficir. Institucionalizaciji nove ekonomske i drutvene filozofije do-prineli su pripadnici Pokreta otpora koji nisu bili naklonjeni socijali-zmu, a u posleratnom periodu Komesarijat za Plan i razne komisije zamodernizaciju koje su imale za cilj da na jednom mestu okupe vlasni-ke, sindikaliste, lanove administracije i profesore univerziteta.

Tragove te predratne drutvene filozofije Bourdieu i Boltan-ski pronalaze u knjigama, lancima i intervjuima ljudi koji se 60tih

nalaze na poloajima moi i to pre svega u temeljnim opozicijama naosnovu kojih preobraeni konzervativci odreuju svoju poziciju.Ovi novi konzervativci vide sebe na strani budunosti, progresa, ra-sta, prosperiteta, mobilnog, otvorenog, dinaminog, SjedinjenihAmerikih Drava, kompetencije, konkurencije, a nasuprot onihkoji se opredeljuju za prolost, stagnaciju, zatvorenost, izolaciju, na-cionalno, Francusku, maltuzijanizam, privilegije, otpor promenama,i, neizbeno, marksizam i zastareli, nedovoljno prilagodljiv parla-

mentarizam, poput onog koji je postojao tokom etvrte republike.Podela na levicu i desnicu se proglaava prevazienom, objavljuje

15

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



se kraj svih ideologija i kraj istorije, predvia se konvergencija svihdrutava ka jednom modelu, onom koji odlikuje ekonomsko plani-ranje neautoritarnog tipa i racionalizovani parlamentarizam. Ovajfatalizam ima naunu potporu u vidu ekonomskih analiza i statisti-kih predvianja. Ako postoji jedna politika nauka ili, to se svodina isto, jedna nauna politika, jedina budunost je budunost nauke,koja pripada najkompetentnijima, iji monopol u nauci opravdavanjihov monopol u politici ... svaka utopija je po definiciji iskljue-na, ostaje samo izbor nunog, koji se svojom oiglednou nameeupravljaima dovoljno kompetentnim i lucidnim da pristupe jednojtotalnoj viziji, a tako i linim interesima i parcijalnim pogledima ukoje se zatvara opte. Stoga je politika (la politique) kraljevska nau-

ka o kojoj je govorila Politika (Le Politique): na njoj je da nametneoiglednost svojih izbora onima koji, nesposobni da u njima pre-poznaju nunost, samo trpe njihove posledice, bivajui izloenineizbenim prinudama koje podrazumevaju, bilo u vidu politikeapatije, koja je predmet lanog aljenja, bilo u vidu revolta, koji jerealno za aljenje (ibid.: 48-49). Bourdieu i Boltanski vide domi-nantan diskurs kao samo jedan propratni deo politike, kao proro-anstvo koje doprinosi sopstvenom ostvarenju, budui da oni koji

ga proizvode imaju interes da ga uine stvarnim.Postoji itav niz institucija, umreenih posredstvom linih iliinstitucionalnih veza, koje su zaslune za reprodukciju konzervira-jue politike i njenih nosilaca i koje amortizuju razlike i neslaganjaizmeu frakcija dominantne klase. Konfrontacija unutar dominantneklase je u izvesnoj meri i poeljna, budui da podeljena miljenja i sp-orenja ostavljaju utisak objektivnosti izvedenih zakljuaka. Jednakovana, po Bourdieuu i Boltanskiom, jeste sposobnost tog sistema in-

stitucija da nametne definiciju politike i kompetencije neophodne dabi se njome neko bavio, koje su utoliko vie smatraju legitimnim uko-liko se istovremeno stvara privid distanciranosti od politikog polja.Razna neutralna mesta institucije koje se bave ekonomskim istra-ivanjima i ije su aktivnosti podreene potrebama birokratije, kolekoje obrazuju budue lidere, itd. nastoje da racionalizacijom prikri-ju strategije irenja i naturalizacije nove ideologije. Jako je teko uprocesu ideoloke integracije razluiti proizvodnju od cirkulacije.

Naime, proizvodnja pretpostavki na kojima poiva nova vizija svetase odvija upravo putem kruenja i u kruenju, pa njihovo cirkularno

16

ANABIREEV



prenoenje dovodi do autolegitimacije, samopotvrivanja i proizvodiefekat trenutne oiglednosti. Autori ovo porede sa prenoenjem gla-sina, kada je svaki in primanja poruke ujedno i njeno novo proizvo-enje, i kada do izraaja dolaze isto toliko dispozicije primaoca infor-macije koliko svojstva same poruke. Kruenje stvara lanac u komesvaki obraenik propoveda drugom obraeniku, proizvodei iodr(a)avajui tako novo kolektivno verovanje.

O formiranju politikog miljenja

Samim konzumentima politikih poruka Bourdieu e posve-titi vie panje u tekstu iz 1977. godine, u kome se bavi politikom

apatijom, apstinencijom i odbijanjem ispitanika da odgovore na pi-tanja koja se tiu politike. Pri razmatranju ove problematike, Bour-dieu polazi od nekoliko istraivanja: velike ankete koja je sprovede-na putem tampe i na koju je stiglo preko 10 000 odgovora, a koje suistraivai u Centru za evropsku sociologiju potom podvrgli stati-stikoj analizi, zatim vie intervjua o politikim temama i sekundar-noj analizi koju su Luc Boltanski, Yvette Delsaut i Monique deSaint-Martin izveli na osnovu statistikih podataka koje su od 1968.

prikupile razne institucije za ispitivanje javnog mnjenja. Mogunostda se daju odgovori na pitanja iz upitnika o politici, ali i da se pristu-pi odreenoj politikoj partiji, da se za nju glasa ili da se redovno itaneki asopis specifine, eksplicitne ili implicitne, politike orijenta-cije, francuski sociolog dovodi u vezu sa situacijom na tritu mnje-nja, tanije sa ponudom, tj. vizijama drutva koje se najpre kroz kon-flikt profiliu upolju ideoloke proizvodnje, a koje potom definiupolje politiki mislivogiprostor legitimne problematike, i sa potra-

njom, koja u najveoj meri zavisi od specifinih politikih kompe-tencijadejstvenika, tj. njihovog kapaciteta da politiko pitanje pre-poznaju kao takvo i da na njega daju odgovor vodei se politikim ane etikim principima (Bourdieu, 1977: 56)2.

17

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008

2 Rezultati su pokazali da kada su pitanja bila politika, formulisana tako da neevociraju neposredno iskustvo ili ue interese odreene drutvene grupe, jaz u pogleduspremnosti i sposobnosti da se prui odgovor izmeu obrazovanijih i manje obrazova-

nih ispitanika, kao i izmeu ena i mukaraca se uveavao. I obrnuto, kod pitanja o pro-blemima svakodnevice, koje Bourdieu smeta u domen etike, distribucija odbijanja dase d odgovor po polnim i socijalnim kategorijama je bila uravnoteena.



Politiko miljenje je za Bourdieua jedna ideja-sila kojatei ostvarenju, i to utoliko vie to je grupa koju svojom simboli-kom efikasnou mobilie brojnija i jaa u smislu drutvene pozicio-niranosti njenih pripadnika. anse da neko ima politiko miljenjemogu se proceniti na osnovu osea(n)ja kompetentnosti, pozvanostida se da iskae politiki stav, a koji je, opet, formiran u skladu sa dru-tveno priznatom i pripisanom sposobnou da se taj isti stekne i sarealnom i drutveno zagarantovanom mogunou da se uestvuje upolitikom ivotu. Tehnika sposobnost, koja se poistoveuje sa po-litikom kulturom, u mnogo manjoj meri predodreuje spremnost naiznoenje vlastitog miljenja no to to ini statutarno pravo na poli-tiko; tako je tehnika kompetentnost za drutvenu kompetentnost

isto ono to je sposobnost govora za pravo na govor istovremenopreduslov i posledica (ibid.: 63).Podela rada u politikom polju stoga podrazumeva da oni koji

poseduju drutvenu kompetentnost, u ime njihove prepoznate i pri-znate tehnike kompetentnosti, bivaju ovlaeni da preuzmu uloguportparola i da u rei moi prevedu tiinu onih manje kompetentnih,onih iji se drutveni hendikep vidi kao isto tehniki razlog. Bour-dieu je uoio da spremnost ispitanika da predstavnicima prepuste

obavljanje politikih poslova zavisi od koliine kolskog kapitalakoji poseduju, a to znai da ona opada kako se penjemo uz drutvenuhijerarhiju, te su oni koji imaju vie kulturnog kapitala manje radi daprenesu ovlaenja jednako strunima ili neto malo strunijima odsebe. Uopte, koliina kolskog kapitala, a potom i kompozicijaukupnog kapitala, tanije odnos kulturnog i ekonomskog kapitala,predodreuju neiju sposobnost i sklonost da artikulie i verbalizujesopstvene interese, da na osnovu njih izgradi odgovarajue politiko

miljenje i da ga potkrepi argumentima koji imaju teinu u prostorupolitikog, kao i da razne stavove povee u koherentan sistem naosnovu eksplicitnog politikog principa.

Odgovor na neko politiko pitanje za Bourdieua nije uvek ilinije samo politiki sud. On moe nastati kao rezultat tri naina proiz-vodnje odgovora ili naina konzumiranja politikog miljenja. Jednosredite proizvodnje odgovora moe biti klasni etos, koji ne podrazu-meva koherentan sistem etikih i politikih naela, te su dobijeni od-

govori neretko protivreni ili neusaglaeni sa objektivnim uslovimakoji su uticali na formiranje datog etosa; drugo jesistematska politi-

18

ANABIREEV



ka partija, neka vrsta politike aksiomatike, ili, kolokvijalno reeno,linija, program sastavljen od eksplicitnih, iskljuivo politikih nae-la, koja predstavljaju okvir konanih i predvidivih politikih oprede-ljenja i aktivnosti; trei nain proizvodnje odgovora nastaje kaorezultatdvostepenog izbora: jedan se odnosi na odabir konkretne po-litike opcije, u smislu organizovane grupe kojoj se daje mandat zasprovoenje odreenog politikog programa, a drugi na biranje od-govora koji je prilagoen programu politike partije kojoj se ukazujepoverenje ili ak na odbijanje da se d odgovor na postavljeno pitanjekako bi se on prepustio samoj partiji (ibid.: 71)3.

Verovatnou da e neko formirati dobro zasnovano lino mi-ljenje Bourdieu dovodi u vezu sa pozicijom u proizvodnim odnosi-

ma i pozicijom u odnosima proizvodnje linog miljenja. Oni drut-veno deprivisani osueni su na izolovanu prizvodnju i oslanjanje navlastite kulturne resurse, a najee na neposredno iskustvo. Timeovaj sociolog objanjava pojavu da ispitanici sa dna drutvene hije-rarhije odgovaraju na politika pitanja tako to lino miljenje pre-poznaju u nekom drugom koje mu nalikuje (efekat alodoksije allo-doxia), kao i pojavu da ne mogu da proizvedu odgovarajui odgovor,bilo zbog nedostatka kapaciteta da se prui odgovor koji bi bio na ni-

vou pitanja, bilo zbog divergentnog tumaenja politikog znaenjakoje u pitanju prepoznaju ispitanik i ispitiva (efekat izvrtanja smis-la odgovora i efekat nametanja problematike).

Prilino je problematian kriterijum na osnovu kog Bourdieupitanja tretira kao politika, odnosno etika. Tako e na jednom mesturei da pitanja koja se odnose na seksualno obrazovanje potpadajupod pitanja o porodinom moralu, ali da zbog uvoenja ove teme ukolske programe i njene institucionalizacije, ona pokazuju tenden-

ciju da se konstituiu kao politika. Jo otriju granicu izmeu dva do-mena stvarnosti Bourdieu podvlai kada sve probleme koji nisu po-kriveni odgovarajuom politikom aksiomatikom, smeta u ravanetikog i svakodnevnih praksi, pri emu, naroito meu defavorizo-vanim socijalnim kategorijama, presudnu ulogu u zauzimanju stavapovodom konkretnih problema ima klasno nesvesno a ne neko optepolitiko naelo. Ali, nastavlja on, i poverenje koje u svoje politike

19

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008

3

Poslednji navedeni nain konzumiranja politikog miljenja najprimerenijeje posmatrati u domenu ukusa uz priklanjanje jednoj politikoj partiji ide ceo pa-ket, odnosno novine, radio-stanice i televizijske kue koje su joj naklonjene.



predstavnike imaju oni koji su lieni instrumenata politike proiz-vodnje, poiva na klasno oblikovanim matricama opaanja, miljenjai vrednovanja i na svojevrsnoj intuiciji habitusa, tj. posebnoj opticisagledavanja politikog kroz pojavno a ne diskurzivno, kroz telesno ane ideju, kroz habitus kao inkorporirani program. Uprkos konstata-ciji, izvedenoj na osnovu odgovora ispitanika, da moralni poredakkontaminira gledanje na svet politike, i to utoliko vie to je njihovadrutvena kompetencija manja, Bourdieu iznosi optimistian zaklju-ak u pogledu mogunosti da se svako uzdigne do nivoa apstraktnog iracionalnog promiljanja politikog, jer isto politiki principi funk-cioniu kao relativno autonomni inioci u odnosu na ekonomske idrutvene determinante (iako pristajanje uz te principe nije nezavisno

od pomenutih deteminanti), koje doputaju da se proizvedu miljenjai prakse suprotne trenutnom linom interesu (ibid.: 87).Do odstupanja od nunog i prirodnog politikog izbora ni-

kako ne moe dovesti direktna transmisija politikih predstava,odnosno osveivanje putem politike edukacije. Neophodno je,smatra Bourdieu, dopreti do dubinskih struktura klasnog habitusa,rasvetliti uslove koji su ga formirali i praktino prepoznati interes dase oni promene prevesti u primerenu politiku terminologiju. Stoga

bi svaka nauka o politikom univerzumu, ukoliko eli da izbegnedominantni trend svoenja politikog polja na polje ideoloke proiz-vodnje, trebalo da redefinie svoj predmet i panju usmeri na sistemtrajnih i prenosivih dispozicija koji odreuje stepen i oblik neijeguea u politikom ivotu, i na mobilizaciju kao politiko delanjeu pravom smislu rei, koja je plod fuzije jednog etosa i logosa ka-drog da ga dovede do iskaza. Budui da su dominirani iskljueni izpolja legitimne ideoloke proizvodnje, zakljuuje Bourdieu, ostaje

da profesionalci u polju politike pomere granice izrecivog i neizre-civog, a time mislivog i nemislivog i konstituiu prostor proizvod-nje diskursa koji se otvara prema neiskazanoj problematici, prostorkoji bi bio inkluzivan a ne ekskluzivan.

O pravilima igre

U tekstu iz 1981. godine, naslovljenom Politiko predsta-

vljanje, Bourdieu razmatra dva pitanja: prvo je karakter odnosaizmeu onih kojima je poveren mandat za uee u politikoj igri i

20

ANABIREEV



onih koji im ga poveravaju, odnosno organizacije u ije ime deluju, adrugo se tie vrsta politikog kapitala i inilaca koji utiu na njihovosticanje. Analogija sa tritem primerena je po Bourdieu i za poljepolitike. Sa jedne strane postoje politiki predstavnici koji raspolauinstrumentima opaanja i promiljanja postojeeg drutvenog sveta isredstvima izraavanja vizije njegovog potencijalnog razvoja, i kojikreiraju politiku ponudu probleme, programe, analize, dogaaje.Premda u politikom polju vlada ravnopravna konkurencija meuproizvoaima, Bourdieu smatra da se moe govoriti o monopoluprofesionalaca nad instrumentima proizvodnje, tj. nad definisanjempolitike problematike4. Sa druge strane su konzumenti, iji je izborpredodreen ponudom i ija se aktivnost, usled lienosti neophodne

drutvene kompetencije, svodi na puko opredeljivanje. Odatle Bour-dieu izvodi zakljuak da je trite politike najmanje slobodno odsvih koja postoje (Bourdieu, 1981a: 4).

Naklonost klijenata ne zadobija se po Bourdieu manipulaci-jom ili svesnim prilagoavanjem njihovim potrebama, interesima isklonostima, ve je ona pre rezultat homologije izmeu strukturepolitikog teatra5 i strukture sveta koji predstavlja, izmeu borbeklasa i sublimirane forme te borbe koja se odvija u politikom polju

(ibid.: 8). Bourdieu ide korak dalje kada borbe predstavnika u poljupolitike opisuje kao odraz borbe klasa koje oni predstavljaju, te go-vori o politikoj mimezi. Ali, nastavlja francuski sociolog, odnosproizvoaa i klijenata posredovan je, ako ne i predodreen, inter-nim borbama izmeu konkurenata u polju proizvodnje. Tako smpolitiki diskurs odslikava nuan kompromis izmeu interesa klije-nata i interesa koje proizvoai artikuliu jedni spram drugih. Neret-ko se deava da zaotrene interne borbe proizvedu svojevrsnu ezo-

terinu kulturu, iji su kodovi i poruke neshvatljivi onima sa drugestrane granice polja budui da nisu odgovor na njihovo svakodnevno

21

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008

4 Tome u prilog govori otpor koji je 1981. godine u telu profesionalaca izazva-la predsednika kandidatura Coluchea, poznatog francuskog glumca. Svoju podrkuColucheu, Bourdieu je nekoliko godina kasnije obrazloio eljom da pojaa aktivniindiferentizam (Bourdieu, La vertu civile ,Le Monde, 16 septembre 1988, nave-deno prema: Heinich, 2007).

5 Teatralizacija po Bourdieuu ima vanu funkciju u graenju identiteta i imena

stranke. Ceremonije, kongresi, defilei jesu elementarni oblici objektiviranja, a uz todobra prilika da se lanovi i pristalice pored vizuelnih podsete i svih ostalih razlikakoje ih odvajaju od drugih stranaka na politikoj sceni i koje ih konstituiu.



iskustvo i da im, zapravo, nisu ni upuene. Potvrda postojanja speci-fine logike polja je samoodreenje kroz distingviranje i suprot-stavljanje levica se zalae za ono emu se protivi desnica, i obratno pri emu se sadraj predmeta razmimoilaenja tokom vremena i urazliitim okolnostima menja. Ipak, snaga konkurentnih strana zavi-si od njihove sposobnosti da mobiliu podrku van politikog polja,a sila ideja koje zagovaraju se meri stepenom njihovog prepozna-vanja meu svetovnjacima i drutvenom jainom grupa uju supodrku stekle. U politici, govoriti znai initi, pie Bourdieu. Topodrazumeva da je politika proizvoenje vere u mogunost sprovo-enja rei u dela, pa bi re portparola svoj mobilizatorski potencijaldelom dugovala jaini, odnosno brojnosti grupe, ijem konstituisa-

nju doprinosi samim inom simbolizacije i predstavljanja (ibid.: 14).Na osnovu strategija koje zagovaraju pojedine frakcije unu-tar svake stranke, a koje imaju za cilj privlaenje novih pristalica,Bourdieu deli frakcije na heterortodoksne, one koje odbacuju svakikompromis i pozivaju na povratak izvornim naelima, i ortodoksne,one koje ele jaanje i irenje stranke po cenu pravljenja raznih ustu-paka. Prvi idu ka intelektualnom polju i marginalnim pozicijamaunutar same stranke, a drugi slede logiku realpolitike koja je uslov

pristupa politikoj realnosti.Borba koja suprotstavlja profesionalce je, bez sumnje, obliksimbolike borbepar excellence za konzerviranje ili transformisanjedrutvenog sveta putem konzerviranja ili transformisanja pogleda nadrutveni svet i principa podele6 tog sveta; ili, preciznije, za konzer-viranje ili transformisanje podela izmeu klasa ustanovljenih putemkonzerviranja ili transformisanja sistema klasiranja, koji su njihovainkorporirana forma, i institucija koje doprinose odravanju klasi-

ranja koje je na snazi tako to ga legitimiu (ibid.: 8). Cilj ovakvejedne borbe koja se odvija na simbolikoj ravni jeste kontrola distri-bucije objektiviranih politikih resursa pravo, vojska, policija, jav-ne finansije upravo zato to su potpora simbolikoj moi koliko injena demonstracija.

22

ANABIREEV

6 U pitanju je igra rei. Na francuskom jeziku podela je division, a na ovommestu Bourdieu piedi-vision, kako bi ukazao na to da svako vienje sveta, pogled

na svet (vision du monde) regenerie neku postojeu ili proizvodi novu podelu (devi-sion), sa svim njenim realnim drutvenim posledicama. Kasnije e Bourdieu uvek pi-sati zajednovision et division du monde social(vienje i podela drutvenog sveta).



Imajui u vidu subjektivnu dimenziju simbolike moi, Bour-dieu iznosi dobro poznat stav da ona postoji zato to onaj koji joj sepokorava veruje da ona postoji. Sledstveno tome, politiki kapitalje poseban oblik simbolikog kapitala, kredit zasnovan naverova-njuipriznanju,na poverenju u politike predstavnike. Odnos onihkoji poveravaju mandat i onih kojima se on poverava poiva istovre-meno na nekoj vrsti ugovora (program kao racionalna komponentatog odnosa) i na identifikaciji (prepoznata istovetnost interesa i cilje-va kao magijska komponenta) (ibid.: 14).

Politiki kapital predstavnika proizlazi iz politikog kapitalastranke, akumuliranog tokom dejstvovanja date stranke u politi-kom polju.Lini kapital priznatostiilipopularnosti, svaki po-

jedinani predstavnik stie tako to gradi ime i usvaja neophodne ipoeljne kompetencije (dokazanost u profesiji, upuenost, elokven-cija, posveenost), ili zahvaljujui svojoj harizmi, to bi bio he-rojskiiliproroki lini kapital. Za razliku od linog kapitala koji ne-staje sa nestankom njegovog nosioca sa politike scene,kapital kojidelegira politiki autoritetse prenosi i privremeno ga poseduju po-jedinci, ali pravo da njime raspolae ima iskljuivo partija; on pod-jednako pretpostavlja itav aparat koji je partija pokree pri organi-

zovanju raznih aktivnosti i mobilisanju aktivista i simpatizera, zatimodreeni stil obraanja klijentima, kriterijume selekcije i principeregrutovanja pristalica, mehanizme i strategije, kao i dispozicijekoje su se tokom istorije stranke formirale kod politikih predstavni-ka i onih koje predstavljaju, a odnose se na osea(n)je odanosti, pri-vrenosti politici i celokupnoj tradiciji jedne partije.

Postoji samo jedno pravilo pri delegiranju kapitala stranke:institucija investira u one koji dokazano investiraju u nju, koji samo

kroz pripadanje postoje kao politiki subjekti. Institucija je ta kojaodreuje ko moe imati pristup funkcijama koje njihove izvriocestavljaju u prvi plan, na primer ko e igrati ulogu portparola i odr-avati odnose sa medijima, kao to kontrolie ko i u kojoj meri moena raun delegiranog sticati lini kapital. Institucionalizacija politi-kog kapitala, iju neminovnost Bourdieu ne dovodi u pitanje, imanekoliko posledica: najpre, politike partije postaju prava preduzeaije odranje zahteva stvaranje radnih mesta unutar same partije na-

menjenih iskljuivo njenoj reprodukciji; itava partijska mainerijaini da partija zadobije posve novu dimenziju postojanja, gotovo

23

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



nezavisnu od rezultata postignutih na izborima; proliferacija polo-aja koji nastaju zarad samoodranja nuno utie na promenu u hi-jerarhiji interesa i na nastanak novih dispozicija to je procesinstitucionalizacije politikog kapitala vie uznapredovao, to zado-bijanje naklonosti vie tei da ustupi mesto osvajanju poloaja, aaktivisti koje za cilj vezuje samo privrenost, sve se vie povlae ukorist prebendara, kako ih zove Weber, vrsteklijenatakoje za apa-rat trajno vezuju beneficije i profiti koje im on obezbeuje, koji sedre aparata onoliko koliko ih ovaj dri uz sebe redistribuirajui imdeo materijalnog i simbolikog plena, koji je zahvaljujui njimaosvojio (ibid.: 20).

Podrazumeva se da ni u jednoj partiji nema potpune usaglae-

nosti u pogledu interesa i strategija delovanja, ali Bourdieu smatrada su partije koje u politikom polju nastupaju kao dobro organizo-van aparat, sposoban da prui trenutan odgovor na zahteve trita ipoteze konkurenata, upravo one partije koje imaju podrku ljudi naj-slabijeg socijalnog profila, naroito onih koji poseduju manje kul-turnog kapitala, a ija se odanost oituje u bezrezervnoj podrci itrajnom poverenju u ispravnost odluka koje donose rukovodei par-tijski organi; zatim, to su partije koje dugo postoje na politikoj sce-

ni i koje su stekle pozamaan objektiviran politiki kapital, te nasto-je da sve kapacitete stave u slubu uveanja datog kapitala i odranjarenomea partije; potom, partije koje su organizovane po ugledu navojne modele aparata pripravnih za borbu sa protivnicima; i, na kra-ju, partije iji su kadrovi i verni lanovi u manjoj ili veoj meri lieniekonomskog i kulturnog kapitala, pa time u potpunosti zavisni odpartije.

U ovom Bourdieuovom tekstu prisutni su gotovo svi elementi

teorije polja struktura polja je predstavljena kroz mreu objektiv-nih odnosa izmeu poloaja koje zauzimaju politike partije, dina-mika polja se sagledava kroz odnose konkurencije koji postojeizmeu partija na politikoj sceni, a strategije partija i pojedinih po-litiara se vide kao njima svojstven odgovor na strukturom polja na-metnuti imperativ akumuliranja politikog kapitala (renomea). Pi-tanje granica polja, meutim, nije tematizovano. U intervjuu koji jeuradio sa Bourdieuom u Lyonu 1999. godine, neposredno posle nje-

govog izlaganja na skupu koji bio posveen politikom polju, Phi-lippe Fritsch mu je postavio pitanje o tekoama trasiranja granica

24

ANABIREEV



politikog polja. Bourdieu je odgovorio da za neku instituciju, nekujedinku, nekog dejstvenika moemo rei da postoji u politikom po-lju samo ukoliko u njemu proizvodi vidne posledice. Tako je, kaeBourdieu, neosporna injenica da je pojavljivanje Le Pena na fran-cuskoj politikoj pozornici izazvalo promene u nastupanju svih poli-tikih partija ove su se naroito oitovale na diskurzivnoj ravni gdeje opozicija bogat/siromaan u potpunosti, dakle kod svih partija, za-menjena opozicijom nacionalno/strano (Fritsch, 2000: 38). Osimodgovora na pitanje koje je Bourdieu dugo izbegavao da pokrene,dobili smo smernice za dalju problematizaciju fenomena politikevidljivosti i ispitivanje svih onih faktora koji omoguuju, pospeujuili podstiu prepoznavanje/priznanje/legitimisanje odreenih ide-

ja-sila u politikom prostoru, a za kojima bi, razume se, trebalo tra-gati i van granica politikog polja.

O (sve)moi rei

U tekstu Opisati i propisati, iz 81. godine, Bourdieu preis-pituje ulogu predstava u konstituisanju grupa i pokretanju kolektiv-nih politikih akcija. Drutveni poredak poiva upravo na korespon-

denciji objektivnih i mentalnih struktura, tj. institucionalizovanihdrutvenih podela i postojanih klasifikatornih matrica kroz koje seove prve sagledaju i vremenom naturalizuju. Po Bourdieu, politikapoinje upravo sa denuncijacijom tog preutnog ugovora pristaja-nja uz ustanovljeni poredak koji definie izvornu doksu; drugimreima, politika subverzija pretpostavlja kognitivnu subverziju,promenu vizije sveta (Bourdieu, 1981b: 69). Preduslovi ovakvogjednog preokreta jesu objektivne okolnosti koje dovode do krizne

situacije i kritiki, jeretiki diskurs koji ih prati, a koji objavljujeparadoksalno predvianje i postojeem suprotstavlja alternativniprogram, utopiju. Predvideti u politici znai uiniti neto ostvarivimi uverljivim a time stvarnim, znai samom objavom menjati stanjestvari i kreirati kolektivne predstave sposobne da proizvedu novurealnost. Dakle, polje politike je prostor u kome se u potpunosti ispo-ljava strukturiua mo rei. Poput svih hijerarhijskih odnosa kojeodlikuje neka vrsta opinjenosti, onih u okviru porodice na primer,

svi oblici simbolikog kapitala, presti, harizma, arm, i odnosi ra-zmene putem kojih se ovaj kapital akumulira, razmena usluga, daro-

25

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



va, panje, brige, ljubavi, naroito su osetljivi na destruktivno dej-stvo rei koje razotkrivaju i rainjuju (ibid.: 70).

Jeretiki diskurs nije samo osporavanje, on je i proizvoenjenovog opteg smisla koji ukljuuje praktina iskustva i jezik dru-tvenih grupa koje je stari zanemarivao ili sistematski obezvreivao.Ovaj diskurs u najveoj meri nastaje iz potrebe da se eksteriorizujeinteriorizovano, da se imenuje neimenovano, da se preverbalnim ipre-refleksivnim dospozicijama, i neiskazanim i neprimetnim isku-stvima prui poetak objektiviranja kroz rei (rad izraavanja), i izpotrebe da se putem prestupa i uzornog proroanstva obesmisli dok-sian poredak sveta kako bi se, najpre kod samih jeretika a potom iostalih, prvenstveno dominiranih i marginalizovanih drutvenih gru-

pa, ukinule sve inhibicije (rad dramatizacije) (ibid.: 70).Budui da se oni koji su potinjeni u postojeem poretku po-vinuju dominantnom nainu gledanja na taj isti, neophodna je, sma-tra Bourdieu, pomo nauke kako bi se njihovi interesi i afiniteti izpraktinog preveli u institucionalizovano stanje i kako bi se oni kon-stituisali kao grupa. Nauka isto tako ima ulogu u ispravljanju efektaalodoksije pogrenog prepoznavanja vlastitih interesa, koje seispoljava u izboru teorije, odnosno vizije sveta, koja ne uspeva da do

rei, do logosa dovede nemi, otelovljeni etos grupe. Ovo navodiBourdieua na zakljuak da o klasama i borbi klasa u pravom smislurei, moemo govoriti tek posle Marxa i da bi svako projektovanjeove borbe u pretkapitalistika drutva bilo pogreno.

Sa druge strane, dominantni su zbog nemogunosti da obnovetiinu dokse, primorani da proizvedu reakcionarni diskurs. Ovajpodsea na prirodnost postojeeg i evocira oseanje sviknutosti nadotadanje stanje stvari. Nostalgiju za protodoksom, koja odlikuje

sve konzervativne diskurzivne strategije, Bourdieu prepoznaje u iz-razima kojima se opisuju oni ija se naklonost eli zadrati, pa se takopominju dobar narod, skromne klase ili jednostavni ljudi.

Nauka koja se bavi delovanjem drutvenih mehanizama samaje suoena sa izborom: ili e se staviti na stranu ustanovljenih pore-daka i racionalizovati funkcionisanje mehanizama njihove repro-dukcije, ili e razotkrivati mehanizme konzerviranja postojeeg,time doprineti neutralisanju njihovog dejstva, i u spoznaji verovat-

nog pronai ne podsticaj za fatalistiko odstupanje i za neodgovorniutopizam, ve temelj za odbacivanje verovatnog, koje je, pak, zas-

26

ANABIREEV



novano na naunom ovladavanju zakonima proizvodnje odbaenihmogunosti (ibid.: 73). Ukoliko se nau na ovom drugom putu,putu sukcesivne konvergencije ka mogunom, moraju se, prisetimose Webera, naoruati onom sranou koja moe da izdri propastsvih nada.

O delegiranju i uzurpaciji

U tekstu Delegiranje i politiki fetiizam, Bourdieu insisti-ra na dvojakom pristupu fenomenu delegiranja. Delegiranje najpretreba posmatrati kao in davanja punomoja stalnom predstavni-kom organu, koji imaplena potentia agendiisigillum authenticum, i

koji govori i dela umesto grupe atomizovanih pojedinaca. Grupa seupravo u inu delegiranja i putem delegiranja konstituie, i posred-stvom predstavnikog tela poinje svoj kolektivni ivot. Tako, pieBourdieu, niz jukstaponiranih jedinki tvori corporatio, drutvenotelo transcendentno u odnosu na bioloka tela od kojih je sainjeno corpus corporatum in corpore corporato (Bourdieu, 1984: 51).Biranje predstavnika predstavnike grupe, drugi je in delegiranja.Prenoenje ovlaenja sa mandatora na mandatare, pa zatim sa man-

datara na njihovog portparola, Bourdieu opisuje kao prelazak saatomizovanih struktura na biro, sa biroa na sekretara.

Pri delegiranju, mo se sa lanova grupe prenosi na osobukoja ima mandat da datu grupu predstavlja, te Bourdieu, na traguDurkheima, zakljuuje da je predstavnik zapravo inkarnacija trans-cendentnosti drutvenog. Otud je delegiranje svojevrstan magijskiin kojim se grupa, klanjajui se svom zastupniku, klanja samoj sebi.Meutim, kako se vremenom zaboravlja ili ignorie svrha prenoe-

nja ovlaenja na predstavnika grupe, a govor u ime mandatora bivaizvitoperen u govor umesto njega, delegiranje, smatra Bourdieu, po-staje princip politikog otuenja. U tom sluaju, predstavnik presta-je u oima mandatora, ali i u vlastitim oima, da bude neko ko samootelovljuje grupu koju predstavlja i ko je delegiran da bi joj sluio, ipostaje neko izuzetan, neko ko, zahvaljujui pripisanim mu svojstvi-ma i moima, jedini moe njeno postojanje uiniti mogunim.Upravo zbog toga to predstavnik postoji, zbog toga topredstavlja

(simboliko delanje), grupa koju predstavlja, koju simbolizuje, po-stoji i, za uzvrat, omoguuje svom predstavniku da postoji kao pred-

27

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



stavnik jedne grupe. U ovoj krunoj relaciji vidimo koren iluzijekoja ini da, na kraju krajeva, predstavnik sebi i drugima moe izgle-dati kaocausa sui, budui da je on uzrok onoga to proizvodi njego-vu mo, budui da grupa koja ga stvara kao opunomoenika ne bipostojala ili ne bi postojala potpuno, kao predstavljena grupa danema njega da je otelovi (ibid.: 49). U Bourdieuovoj demistifikacijimistifikacije funkcije predstavnika, moe se nazreti uticaj Webero-vog razmatranja harizmatskog elementa liderstva.

Normalizacija uzurpacije ide uz strategije kojima se mandata-ri samoposveuju. Kao kljune strategije za maskiranje simbolikognasilja, koje je u osnovi politikog otuenja, Bourdieu navodi strate-giju objave vlastite skruenosti i skromnosti, koja podrazumeva da

predstavnik neprestano podsea mandatore da se u potpunosti iden-tifikovao sa grupom, da joj je predan i da je njen pokorni sluga, te daje jedina svrha njegovog postojanja dobrobit lanova grupe, zatimstrategiju predstavljanja sebe kao nunog posrednika, jedinog upu-enog u vetine tumaenja dogaaja i reavanja problema, i strategi-ju bezline rtve pri kojoj se mandatar obavezuje na portvovanoostvarivanje optih ciljeva, kao da ti isti iskljuuju njegove line in-terese. Postajui olienje transcendentnosti grupe, utapajui se u

apstrakciju koju predstavlja i nestajui u njoj, mandatar je prisvaja.Ovo Bourdieu nazivaefektom proroanstva; dok govori tako sa i-tavim autoritetom tog neuhvatljivog odsutnog, najbolje moemo vi-deti ulogu svetenike poniznosti: tako to se potpuno ponitava ukorist Boga ili Naroda, svetenstvo postaje Bog ili Narod. Upravokada postanem Nita a zbog toga to sam kadar da postanem Nita,da se ponitim, da se zaboravim, da se rtvujem, da se posvetim japostajem Sve (ibid.: 52). Pri iskazivanju predanosti kolektivu pri-

begava se posebnim retorskim strategijama kojima se ja zaklanjaonim mi, kojima se velikim reima, politikim frazama i apstraktnimidejama prikriva igradvostrukog ja, onog uzurpatorskog i onog kojeje samo forma njegovog ispoljavanja.

Bourdieu smatra da strategije koje uzurpaciju ine legitimnomnikako nisu manipulativne i raundijske. One nastaju na relacijimandator-mandatar i nametnute su logikom igre koja se odvija u po-litikom polju. Prvo, mandatari, tvrdi Bourdieu, zaista veruju da su

ono za ta se izdaju. Drugo, u iskrenost njihovih namera veruju i onikoji su ih delegirali budui da odnos strukturalne homologije koji

28

ANABIREEV



postoji izmeu politikog polja i drutvenog prostora uslovljava pre-poznavanje istovetnosti interesa kod onih koji zauzimaju homolognepozicije u dva univerzuma. Interesi u politikom polju su specifini,simboliki, a artikuliu se spram interesa konkurenata u tom polju nadigrati zastupnike interesa drugih grupa mandatora, znai izboritise za interese svojih mandatora. Na osnovu toga to su strategije kojesu na snazi u politikom polju proizvod strukture tog polja, Bourdieuizvodi zakljuak da one ne mogu biti unapred smiljene i prorauna-te. Dakle, po Bourdieu, dejstvovanje u politikom polju ne bi se mo-glo podvesti ni pod ciljno-racionalni ni pod vrednosno-racionalni tipdelanja. Kompleksnija analiza, koja bi bila u stanju da razlui inten-cionalnost bez intencije od intencije u nekom politikom dejstvo-

vanju, te koja bi odredila faktore i uslove koji pogoduju jednom i dru-gom, otila bi dalje od pukog registrovanja pravila koja reguliu igru,i rekla bi neto o razlozima zbog kojih se igra uopte igra.

Videli smo da konstelacija sila u polju predodreuje strategijepolitikih dejstvenika i da od njihovog poloaja u strukturi datogpolja zavisi da li e one biti strategije sukcesije ili subverzije. Alismo takoe videli da Bourdieu navodi neke strategije koje su univer-zalne za nosioce politike proizvodnje, a ija je svrha eufemizacija

uzurpacije i monopolizacije kolektivne istine. Rekonstruiui lo-giku ovakve legitimne prevare, Bourdieu pie da se ona svodi namanipulisanje grupom u ime same te grupe (ibid.: 52); potom dodajeda se interesi mandatora i mandatara, usled strukturalne homologijedva domena drutvene stvarnosti, poklapaju i da to zapravo vodiprihvatanju prevare; i nastavlja, Legitimna prevara uspeva samozbog toga to uzurpator nije proraunati cinik koji svesno vara na-rod, ve neko ko sasvim prostodunoza sebe smatrada je neto dru-

go od onoga to jeste (ibid.: 53). Sledi da manipulisanje nije svesnoobmanjivanje drugih, ve nesvesno, u sutini dobronamerno varanjedrugi i ponajvie samog sebe. Meutim, ukoliko imamo prepoznatuistovetnost interesa, emu onda manipulisanje?

Pomenuto je na poetku da drugi in delegiranja jeste preno-enje odgovornosti prema mandatorima sa mandatara na korpusmandatara, tj. na aparat. Za Bourdieua su naroito interesantni gvo-zdeni zakon aparata, pojava da aparat favorizuje i posveuje pouz-

dane ljude, one koji zavise od njega budui da nisu stekli politikikapital koji bi im bio uporite za kritiku aparata, i efekat biroa,

29

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



proces koncentracije moi u rukama nekolicine slubenika, koji sebave iskljuivo aparatom, koji ga opsluuju i privatizuju, pri tomrazvijajui poseban jezik i posve osobenu kulturu koju neposveeninisu u stanju da dekodiraju. Najvea opasnost, po Bourdieuu, lei utome to aparat daje sebi za pravo da stigmatizuje svaki neaktivizam,tj. politiko otuenje koje je sm proizveo. Kao lek za pasivnostmandatora Bourdieu predlae revoluciju protiv politike klerikatu-re i protiv uzurpacije koja potencijalno postoji u inu delegiranja(ibid.: 55). Na vie mesta on ponavlja da nam ta poslednja politikarevolucija tek predstoji, ali u predgovoru za knjiguSociologija po-litike(Chamatko, N. et G. Tcherednitchenko, 1993) pie da se jednatakva revolucija odigrala 1989. godine u sada ve postsocijalisti-

kim zemljama Centralne i Istone Evrope i meu njenim nosiocimaizdvaja poljski pokret Solidarnost. Po Bourdieu, revolucionarnostovog i njemu slinih pokreta ogledala se u protivljenju apsolutiz-mu, tj. apsolutnoj simbolikoj moi Partije. Kako ovu tendenciju kauzurpaciji i monopolizaciji legitimne upotrebe simbolikog nasiljaprepoznaje i kod politikih partija na Zapadu, Bourdieu prieljkujeevropsku koordinaciju svih pokreta koji batine tradiciju kritikogi alternativnog politikog miljenja i delanja i drugaijeg vienja,

drugaije vizije politike.Bourdieu odbacuje mogunost subverzije odozgo i svojestanovite temelji na ambivalentnom svojstvu politikog dejstvo-vanja koje podrazumeva upretenost borbe za ideje i ideale i borbe zapoloaje i privilegije. Subverzija odozdo koja bi raskinula lanacpreutnog pristajanja uz okotali poredak dominacije, koje postoji ikada se taj isti kroz institucionalizovani konflikt osporava, podrazu-meva radikalni kognitivni preobraaj, a on je mogu samo u kriznim

situacijama, kada nesaglasnost predstava o drutvu i stvarnostidrutva postaje oigledna. Na taj nain, nesvakidanja situacijakrize, tvrdi Bourdieu, izaziva jednako nesvakidanji diskurs, kojiproizvodi praktian princip kolektivne akcije, neophodan da bi seostvarila alternativna vizija drutva (navedeno prema: Girling,2004: 49). Dakle, negativna kritika nije dovoljna da bi se obezvredi-la dominantna konstrukcija stvarnosti i institucije i grupe koje je ute-meljuju to moe postii samo utopija koja ima kapacitet da proiz-

vede sopstvenu vrednost i da mobilie one verujue koji bi jeostvarili.

30

ANABIREEV



Ovde Girling, sa punim pravom, prigovara Bourdieuu da nedefinie stanje krize i da ne problematizuje sm revolucionarni pro-ces. Ono to prvenstveno zanima francuskog sociologa jeste stanjesila i neprekidno kretanje tih sila u granicama odreenog polja, uovom sluaju politikog, a ne zakoni drutvenog razvoja. Upravo toje razlog to u analizi procesa uruavanja socijalizma Bourdieu nijeotiao dalje od prouavanja odnosa Partije i pokreta koji su ospora-vali njen autoritet. Time se Bourdieu na neki nain pridruio teore-tiarima koji zastupaju politiko-voluntaristiki pristup istorijskimprocesima i ulogu opozicionih snaga smatraju presudnom za padsocijalizma i istovremeno teoretiarima koji krizu legitimacijeizdvajaju kao kljuni faktor sloma (za klasifikaciju teorija kolapsa

komunistike vlasti vidi u: Holmes, L, 1997). Jo interesantnije, ugledanju na iskustvo poljske Solidarnosti i u proceni preobraava-jueg potencijala slinih savremenih pokreta, na primer, feministi-kog, ekolokog, itd, Bourdieu se pribliio svom velikom teorijskomkonkurentu Alaineu Touraineu. Ipak, kamen mea izmeu dve per-spektive ostaje pitanje karaktera promena koje bi pomenuti pokretitrebalo da donesu ili, jednostavno reeno, nikad prevaziena dilemareforma-revolucija.

Umesto zakljuka

Iako su se tekstovi u kojima se nazire Bourdieuov uticaj upromiljanju politikog pojavljivali s vremena na vreme, oni zapa-eniji na otprilike pet ili deset godina, Philippe Corcuff smatra da semoe govoriti o burdijeovskoj koli francuske politike nauke.Njeni najistaknutiji predstavnici bili bi Michel Dobry, Daniel Gaxie,

Bernard Lacroix, Jacques Lagroye i Michel Offerl. Zajedniko upristupu ovih autora jeste kritika preovlaujueg legalistikog ko-gnitivnog stila i upotrebe pravnih kategorija u tumaenju stvarnosti,jer legalizam je nain miljenja koji ostaje pri objanjenju praksikao da su one direktno izvedene iz pravila koje pravo fiksira i name-e i iji je ekstremni oblik pravni silogizam (Lenoir, 2004: 233);pomenuti autori suprotstavljaju se i zastupnicima teorija racionalnogizbora, koji drutveno ponaanje posmatraju u kljuu cilj-sredstvo

pri tom projektujui ekonomsku logiku na sve vidove drutveneprakse; s tim u vezi, kritikuju se i antropoloki utilitarizam i normali-

31

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



zacija ekonomske analogije u gledanju na delanje politikih grupa iinstitucija, koji se ispoljavaju kroz forsiranje maginog kvadrata interesi/strategije/odnosi sile/mo, tog analitikog oslonca iji seheurististiki potencijal preuveliava (Corcuff, 2003: 98-99).

Vidimo da sledbenici Bourdieuovog pristupa politici u nee-mu prevazilaze svog uitelja. Oigledno je da je Bourdieu konci-pirao teoriju politikog polja pod uticajem Weberovog vienja sla-bosti parlamentarnog sistema. Za ovog sociolokog klasika, nekepolitike partije nisu nita drugo do preduzea ija je jedina svrhalov na poloaje, a partijski lideri preduzetnici koji tee moi nadsredstvima politike dominacije kako bi uivali u prestiu i privile-gijama koje ona sa sobom donosi (Weber, 2008: 156-157, 165). Bur-

dijeovska kola francuske politike nauke se ne odrie u potpunostiekonomske analogije, ali odbacuje ideju da su u osnovi svakog poli-tikog dejstvovanja pobude lukrativnog karaktera, odnosno da suone podjednako zastupljene u svim partijama i kod svih lanova.

U kom smeru se razvija Bourdieuova teorija, najbolje poka-zuje istraivanje Daniela Gaxiea. Gaxie, iz ugla aktiviste Komuni-stike partije Francuske, osvetljava specifine simbolike nagradekojetakoepodstiu ljude da se politiki angauju. Iako se simbo-

like naknade pre dobijaju no to se trae i oekuju, ipak, smatra Ga-xie, logika ciljeva oko kojih se organizuje politika partija podrazu-meva ovaj tip transakcije i moglo bi se govoriti o specifinom tipuinteresnog delanja. Bilo da je re o zaposlenju ili napredovanju upartijskoj hijerarhiji, ili o oseaju drutvene korisnosti, posveenostipravednim ciljevima, pripadnosti skupini istomiljenika i privre-nosti i saoseanju koji iz nje ishode, naknade su funkcija morfolo-kih svojstava partije i faze razvoja koju je partija dostigla. Stoga

Gaxie najpre pravi tipologiju politikih partija i deli ih na kadrovske,pokroviteljske i partije masa. Politikim partijama koje nemaju fi-nansijskih mogunosti da isplate svoje saradnike i zadovolje njihovupotrebu za nametenjem ili koje nisu u stanju da dobiju pomo po-krovitelja, ne preostaje nita drugo do da se organizuju kao partijamasa i da pribegnu ideolokoj mobilizaciji aktivista oko odbraneodreene stvari. Nije sluajno to se u analizi panja usmerava kafleksibilnijim, tj. manje institucionalizovanim oblicima aktivizma

koji su dotad bili zanemarivani, a koji su po Gaxieu naroito prisutnikod regionalnih i lokalnih ogranaka partija masa ukazivanje na

32

ANABIREEV



opasnosti koje prete od politike profesionalizacije, svojstveno bur-dijeovskom pristupu, ovde samo dobija drugi oblik.

U poslednje vreme se pojavljuju radovi mladih francuskih so-ciologa politike koji se napajaju Bourdieuovim idejama i koriste ihkao okvir u empirijskim istraivanjima. Njih zanimaju politike stra-tegije koje preduzimaju dejstvenici razliitih godina, razliitog pola,socijalnog porekla, obrazovanja i politikog iskustva, i to u odnosuna formiranje transnacionalnog politikog polja (Kauppi, 2005).Tako Michel Mangenot ispituje socijalni i obrazovni profil politia-ra koji su delegirani u Savet Evrope i Evropski parlament, naroitose interesujui za fenomen prenoenja politikih resursa sa nacional-nog na transnacionalni nivo, dok Willyju Beauvalletu panju zaoku-

plja veliki broj evropskih parlamentaraca koji na nacionalnom nivouimaju marginalan politiki status ili ga, poput nekih TV zvezda, uop-te nemaju. U istraivanjima koja se bave evropskim integrativnimprojektom primetan je manjak slinih studija, to svedoi o tome daje burdijeovski pristup bio i ostao disonantan u odnosu na dominant-ni nauni diskurs o politici.

Ukoliko bi politikim dejstvenicima pristupila na diferencira-niji nain, tj. ako bi uzela u obzir kompleksnost interesnih sklopova

koji su u osnovi politikog angaovanja, i ukoliko bi nedostatke uvezi sa shvatanjem politikog polja kao zatvorenog mikrokosmosanadomestila proirenjem analize na sektor civilnog drutva i dravnisektor, pri emu to podrazumeva i transnacionalnu dimenziju njiho-vog postojanja, burdijeovska kola politike nauke mogla bi daojaa svoju poziciju na transnacionalnoj naunoj sceni, ijem bikonstituisanju doprinela.

Literatura

Boltanski, Luc et Pierre Bourdieu (1976): La production de lidologie do-minante,Actes de la Recherche en Sciences Sociales, Volume 2,

Numro 2, p. 3-73Bon, Frdric et Yves Schemeil (1980): La rationalisation de linconduite:

comprendre le statut du politique chez Pierre Bourdieu, Revuefranaise de science politique, Volume 30, Numro 6, p. 1198-1228

Bourdieu, Pierre (1977): Questions de politique,Actes de la Recherche enSciences Sociales, Volume 16, Numro 1, p. 55-89

33

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



Bourdieu, Pierre (1979):La distinction. Critique sociale du jugement, Paris:Les ditions de Minuit

Bourdieu, Pierre (1981a): La reprsentation politique,Actes de la Recher-che en Sciences Sociales, Volume 36, Numro 1, p. 3-24

Bourdieu, Pierre (1981b): Dcrire et prescrire,Actes de la Recherche en

Sciences Sociales, Volume 38, Numro 1, p. 69-73Bourdieu, Pierre (1982):Ce que parler veut dire. Lconomie des changes

linguistique, Paris: Librairie Arthme FayardBourdieu, Pierre (1984): La dlgation et le ftichisme politique,Actes de

la Recherche en Sciences Sociales, Volume 52, Numro 1, p. 49-55Bourdieu, Pierre (1988): Penser la politique, Actes de la Recherche en

Sciences Sociales, Volume 71/72, Numro 1, p. 2-3Bourdieu, Pierre (1989): La noblesse dtat. Grandes coles et esprit de

corps, Paris: Les ditions de MinuitBourdieu, Pierre (1990): Droit et passe-droit,Actes de la Recherche en

Sciences Sociales, Volume 81, Numro 1, p. 86-96Bourdieu, Pierre (1991):Language and Symbolic Power, Cambridge: Poli-

ty PresBourdieu, Pierre (1997):Mditations pascaliennes, Paris: SeuilBourdieu, Pierre (2000):Propos sur le champ politique, Lyon: Presses uni-

versitaires de Lyon

Bourdieu, Pierre (2002):Interventions, 1961-2001. Science sociale & acti-on politique, Marseille: AgoneCalhoun, Graig (2005): Centralit du social et possibilit de la politique,

u: Jacques Dubois, Pascal Durand et Yves Winkin (sous la directionde):Le Symbolique et le Social. La Reception internationale de la

pense de Pierre Bourdieu. Actes du Colloque de Cerisy-La-Salle,Lige: Les ditions de lUniversit de Lige, p. 225-256

Caro, Jean-Yves (1980): La sociologie de Pierre Bourdieu: lments pourune thorie du champ politique,Revue franaise de science politi-

que, Volume 30, Numro 6, p. 1171-1197Casanova, Pascale (2004): La revueLiber. Rflexions sur quelques usages

pratiques de la notion dautonomie relative, u: Louis Pinto, GisleSapiro et Patrick Champagne (sous la direction de): Pierre Bour-dieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 413-429

Corcuff, Philippe (2003):Bourdieu autrement. Fragilits dun sociologuede combat, Paris: Textuel

Heinich, Nathalie (2007):Pourquoi Bourdieu, Paris: Gallimard

Gaxie, Daniel (1977): conomie des partis et rtributions du militantisme,Revue franaise de science politique, Volume 27, Numro, p. 123-154

34

ANABIREEV



Girling, John (2004):Social Movements and Simbolic Power: Radicalism,Reform and the Trial of Democracy in France, New York: PalgraveMacmillan

Holmes, Leslie (1997):Postcommunisme: An Introduction, Cambridge: Po-lity Press

Fritsch, Philippe (2000): Introduction, u: Bourdieu, Pierre,Propos sur lechamp politique, Lyon: Presses universitaires de Lyon, p. 7-33

Kauppi, Niilo (2005): Bourdieus Political Sociology and the Politics ofEuropean Integration, u: David L. Swartz & Vera L. Zolberg (eds.):

After Bourdieu. Influence, Critique, Elaboration, New York: Klu-wer Academic Publishers, p. 317-333

Lenoir, Remi (2004): Du droit au champ juridique, u: Louis Pinto, GisleSapiro et Patrick Champagne (sous la direction de): Pierre Bour-

dieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 231-253Pavlovi, Vukain (2006): Burdijeov koncept simbolike moi i politikogkapitala, u: Milo Nemanji i Ivana Spasi (prir.):Naslee Pjera

Burdijea. Pouke i nadahnua, Beograd : Institut za filozofiju i dru-tvenu teoriju/Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, str. 93-107

Pinto, Louis, Gisle Sapiro et Patrick Champagne (sous la dir.) (2004):Pier-re Bourdieu, sociologue, Paris: Fayard

Swartz, David L. (2004): Le sociologue critique et lintellectuel public, u:Louis Pinto, Gisle Sapiro et Patrick Champagne (sous la directionde):Pierre Bourdieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 393-411

Swartz, David L & Vera L. Zolberg (eds.) (2005):After Bourdieu. Influence,Critique, Elaboration, New York: Kluwer Academic Publishers

Weber, Max (2008): Politics as a Vocation, u: John Dreijmanis (ed.):MaxWebers Complete Writings on Academic and Political Vocation,

New York: Algora Publishing, p. 155-207

35

FILOZOFIJAIDRUTVO

3/2008



Ana Bireev

PIERRE BOURDIEU QUELQUES LMENTS(DE LA THORIE) DU CHAMP POLITIQUE

Rsum

Dans ce texte lauteure interprte quelques articles de Pierre Bourdieu sur lechamp politique publis parActes de la recherche en sciences sociales. Lauteure sepropose de rexaminer les apports et les limites dune conceptualisation bourdieu-sienne de la politique en prtant une attention particulire lanalogie conomiquequi se trouve sa base. La question essentielle qui se pose est celle de savoir com-ment penser la politique sans penser politiquement, dune part, et sans tre pris aupige de lconomisme, de lautre.

Mots-clefs: champ politique, capital politique, march politique, domination

symbolique, domination politique.

36

ANABIREEV

Documents

Biresev, Ana - Pierre Bourdieu - Nekoliko Elemenata (Teorije) Politickog Polja