Љубомир НикићГордана Жујовић

Гордана Радојчић-Костић

ГРАЂА ЗА БИОГРАФСКИ РЕЧНИК ЧЛАНОВАДРУШТВА СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ,

СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВАСРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ

1841–1947

II

SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS

LIBRARY EDITIONS 24

Ljubomir NikićGordana Žujović

Gordana Radojčić-Kostić

MATERIAL FOR THE BIOGRAPHICALDICTIONARY OF THE MEMBERS OF THE

SOCIETY OF SERBIAN LETTERS,SERBIAN LEARNED SOCIETY AND

SERBIAN ROYAL ACADEMY

1841–1947

Adopted at the 2nd meeting of the Department of Language and Literature of February 14. 2004,according to the review of academician Miroslav Pantić

E d i t o racademician

NIKŠA STIPČEVIĆ

BELGRADE 2007

III

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

ИЗДАЊА БИБЛИОТЕКЕ24

Љубомир НикићГордана Жујовић

Гордана Радојчић-Костић

ГРАЂА ЗА БИОГРАФСКИ РЕЧНИКЧЛАНОВА ДРУШТВА СРПСКЕ

СЛОВЕСНОСТИ,СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА И СРПСКЕ

КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ

1841–1947

Примљено на II скупу Одељења језика и књижевности од 14. фебруара 2004. године,на основу реферата академика Мирослава Пантића

У р е д н и какадемик

НИКША СТИПЧЕВИЋ

БЕОГРАД 2007

ISSN 0561-743X

IV

ИздајеСрпска академија наука и уметности

Технички уредникМира Зебић

Идејно решење корицеНикола Костић

Тираж 500 примерака

Штампа„Colorgrafx“, Београд

V

С А Д Р Ж А Ј

Уводна напомена ....................................................................................................................7Еditorial Note ...........................................................................................................................8

Гордана Радојчић–КостићХронолошки преглед историје ДСС, СУД, СКА ............................................................. I–XLI

Љубомир Никић, Гордана Жујовић, Гордана Радојчић–КостићРечник чланова А-Ш ....................................................................................................... 1–365Скраћенице.................................................................................................................. 367–373

Љубомир НикићПРИЛОЗИПредседништво Академије 1886–1947............................................................................... 377Академија природних наука 1886–1947............................................................................. 384Академија философских наука 1886–1947......................................................................... 386Академија друштвених наука 1886–1947........................................................................... 388Академија уметности 1886–1947........................................................................................ 390Хронологија избора правих чланова 1886–1947................................................................ 392Хронологија избора дописника 1886–1947........................................................................ 395Хронологија проглашења правих чланова 1886–1947....................................................... 400Почасни чланови Српске краљевске академије ................................................................. 407

VI

EDITORIAL NOTE

Material for the Biographical Dictionary is the result of the long-standing work of theBibliographical Department of the SASA Library on the collection of data on the life and work ofmembers of the Academy – persons whose work left an imprint on the scientific, artistic and sociallife of Serbia in the 19th and the first half of the 20th century.

This reference book contains essential biographical and bibliographical data on the members ofthe Society of Serbian Letters (1842–1864), the Serbian Learned Society (1864–1892) and theSerbian Royal Academy (1886–1947). In addition to information on the dates of election and type ofmembership, also provided are the most important biographical and bibliographical sources andliterature on all the members. Data on published biographies and bibliographies refer to theirscientific work while the biographical data provide particulars of the professional and public life ofmembers of the Societies and academicians. Attached is a Chronology of the most important eventsfrom the history of the Academy and chronological lists of the election of members.

The references have been drawn up on the basis of the systematic taking of excerpts of materialfrom domestic and foreign literature. Only the most important references for the more recent periodhave been selectively included, exhaustive information being today accessible in the electronicdatabases of large libraries.

The material has been arranged in Cyrillic alphabetical order and provides an all-inclusive listof members of the Academy and the Societies.

VII

УВОДНА НАПОМЕНА

Грађа за биографски речник је резултат дугогодишњег рада Библиографског одељењаБиблиотеке САНУ на прикупљању података о животу и раду чланова Академије – личностикоје су својим радом обележиле научни, уметнички и друштвени живот Србије у XIX и првојполовини XX века.

Приручник садржи основне био-библиографске податке о члановима Друштва српскесловесности (1842–1864), Српског ученог друштва (1864–1892) и Српске краљевске академије(1886–1947). Поред података о датумима избора и врсти чланства, дати су и најважнијибиобиблиографски извори и литература о свим члановима. Подаци о објављеним биографијамаи библиографијама упућују на научни рад а биографски подаци своде се на информације које сетичу професионалног и јавног живота чланова друштава и академика. По правилу подаци сунавођени на основу непосредног увида у званична документа. У прилогу су дати Хронологијаважнијих догађаја из историје Академије и друштава и хронолошки прегледи избора чланова.

Референце су израђене на основу систематског ексцерпирања грађе из домаће и странелитературе. За новији период селективно су наведене само најважније референце пошто суисцрпне информације данас доступне у електронским базама података великих библиотека.

Грађа је сређена по азбучном редоследу и даје потпуни попис чланова Академије идруштава.

VIII

ХРОНОЛОГИЈА

Друштвo српске словесности (1841–1864)Српско учено друштво (1864–1892)

Српска краљевска академија (1886–1947)

II

III

ДРУШТВО СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ (1841–1864)

Кнез Михаило отвара прву седницу Друштва српске словесности, 8. јуна 1842. Литографија Анастаса Јовановића

IV

V

184128. септембар Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, професори

Лицеја, поднели су министру просвете пројекат Устава,Устројенија и печата Србске наука Академије. Овај предлогнастао је из практичних потреба новоотвореног Лицеја(1838) у коме су наставници радили без утврђеног књижев-ног језика и правописа а Караџићеве ортографске реформебиле су забрањене у Србији од 1832.

10. октобар У Совету је прихваћено све што је предложено, само јепрепоручено да се одустане од назива Србска наука акаде-мија и да се назове Дружство Србске Словесности.

14. новембар Кнез Михаило је у облику уредбе издао Устав (Статут) иУстројеније (Пословник) Друштва Србске словесности. УУставу су јасно дефинисани задаци Друштва: „распрострања-вање наука на српском језику и образовање и усавршавањејезика“.

184227. мај Кнез Михаило је својим указом именовао прве редовне чланове.

Били су то: Димитрије Исаиловић, врховни надзиратељ школа,Стефан Марковић, члан Совета, подполковник и каваљер, ЈованСтејић главни секретар Совета, Димитрије Тирол, прави чланОдеског обштетства историје и древности; Сима Милутиновић,србски списатељ и стихотворац, Јован Стерија Поповић, профе-сор природног права, Атанасије Николић, професор математикеи Исидор Стојановић, професор всемирне историје.

31. мај Одржана је прва седница на којој су изабрани: АтанасијеНиколић за секретара, Димитрије Исаиловић за потпред-седника и Димитрије Тирол за казначеја. Председник Друштвапо положају је био министар просвете.

8. јун У општинском школском здању одржана је торжествена скуп-штина. На свечаности је Кнез прихватио покровитељство надДруштвом, предао председнику Устав и члановима дипломе.

11. јун На првој изборној седници изабрано је још 8 редовних, 20кореспондентних и 11 почасних чланова. Међу изабранимабили су Вук Караџић, Јан Колар, Јован Хаџић, Људевит Гај,Павле Јосиф Шафарик, Јернеј Копитар, Његош, Платон Атана-цковић, Јанко Драшковић, Сава Текелија, Лазар АрсенијевићБаталака и др.

14. јун На првом званичном заседању Друштво је одлучило да се по-свети испитивању српског језика у лексичком и граматичкомпогледу, како би се скупила грађа за речник и граматикукњижевног језика. Други основни задатак био је стварањестручне терминологије оних наука које се предају на Лицеју.

4. јул Усвојена је азбука од 35 слова као ортографија Друштва. Ди-митрије Исаиловић је прихватио да изради правила ортогра-фије.

Јован Ст. Поповић,рад Јована Поповића

Јован Ст. Поповић,рад Јована Поповића

VI

11. јул Атанасије Николић предлаже да се установи Народна библио-тека.После осам седница Друштво је престало са радом августамесеца. Кнез Михаило напушта Србију а на власт долазиАлександар Карађорђевић.

184425. март Донет је Српски грађански законик чији је творац Јован Хаџић.10. мај Министарство просвете издаје налог окружним начелствима

да организују прикупљање „древности“ за Народни музеј.10. јул На иницијативу Јована Стерије Поповића упућена је молба

кнезу Александру Карађорђевићу за поновно отварање Дру-штва.

18. јул Кнез је одобрио молбу и препоручио да Друштво „поверенаму дела уредно отправља“.

1. и 7. август На првим двема седницама одлучено је да се настави рад натерминологији. Резултате те делатности изложио је Стерија упрвој књизи Гласника. (Називословне речи израђене Дружствомсрбске словесности; Разлози о називословним речима (Гл. ДСС1 (1847) 1–16).

25. септембар По нацрту Јована Стерије Поповића донет је закон о упра-вљању Лицејем (Устројеније јавног училишног наставленија).

184521. фебруар Милован Спасић подноси извештај о сређивању Књижнице

попечитељства просвете (која је тада бројала 1421 дело).20, 21, 27. мај Учешћем у седницама Вук Караџић упорно се противи норма-

тивној делатности Друштва те оно одустаје од намере да про-писује норме и прекида рад на терминологији (Уп.: ВукаСтеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвеште-номе Платону Атанацковићу...Беч, 1845).

19. август Донета је одлука о покретању Гласника у коме би се штампалирезултати научних истраживања чланова.Објављено је дело архимандрита Гаврила Поповића: Разговориза образовање срца и душе.

184621. јануар Донет је пословник о раду и правима и дужностима чланова

(Устројеније), (Гл. ДСС 1 (1847) VIII–XIII).26. децембар Јован Стерија Поповић објављује први извештај о Народном

музеју: Стање србског народног музеума (Гл. ДСС 1 (1847)153–183).

29. децембар Јован Стејић предлаже да се предузме прикупљање података испоменика за историју српског народа.Објављен је Речник географијско-статистични Србије ЈованаГавриловића.

Александар Карађорђевић,рад Уроша Кнежевића

Вук Караџић,рад Д. Аврамовића

VII

184720. јануар Аврам Петронијевић износи план „како би се могло доћи до

нове српске историје“ (Гл. ДСС 2 (1849) 156–160).8. мај Кнез Александар издаје уредбу са новим Уставом Друштва

(Гл. ДСС 1 (1847) V–VII).20. мај Константин Бранковић, уредник Гласника, у Прегледу пред-

мета за Гласник јасно дефинише задатке Друштва:а) обрађивање језика: теоријски (лексички и граматички) ипрактично (објављивање оригиналних књижевних радова ипреводи класика);б) распрострањивање наука у народу Српском (Гл. ДСС 1(1847) I–IV).Објављени су: Горски вијенац Петра Петровића Његоша, Новизавјет у преводу Вука Караџића и Рат за српски језик иправопис Ђуре Даничића.О трошку Друштва средином године излази први број Гла-сника ДСС и Описаније древности у Светој (Атонској) ГориДимитрија Аврамовића.

18481. јануар На породичном имању на Сењаку, Владимир Јакшић почиње

прва климатолошка мерења у Србији – Сиксовим термоме-тром који је с пролећа 1847. донео из Хајделберга. (Гл. ДСС 3(1851) 262–276).

19. фебруар Друштво од Правитељства добија дозволу да своје књиге мо-же бесплатно да шаље и прима.

31. октобар Коста Цукић је предложио да се за чланове Друштва укине пра-вописна забрана из 1832. године (Гл. ДСС 2 (1849) 281–282).Објављени су: Дјеловодни протокол од 1812. маја 21. до 1813.августа 5. Кара-Ђорђа Петровића од Исидора Стојановића,Србска граматика (Део први) од Петра Нинковића и преводГаврила Поповића, Часови благоговјенија (по Чокеу).

18492. јануар Ђура Даничић је изабран за дописног члана.14. април Атанасије Николић предлаже оснивање општинских читаони-

ца у Србији.14. мај Друштво је подељено у 5 одсека: језикословни, исторички,

правословни (правне и државне науке, статистика и политичкаекономија), философијски и природословни (Гл. ДСС 3 (1851)277).Објављени су: Рјечник србско-нјемачко-латински ГригоријаЛазића, Животоописаније славни људи старог и новиег векаГаврила Поповића и Мислословље или Логика за младеж Кон-стантина Бранковића.

Гласник ДСС,прва свеска 1847.

Метеоролошкизаклон, 1848

VIII

18508. јануар Јосиф Панчић је изабран за дописног члана.5. фебруар Друштво откупљује рукописе покојног Исидора Стојановића –

грађу за новију српску историју.23. април Друштво се обраћа дописном члану Сипријану Роберу, профе-

сору словенских књижевности у Паризу да из париске Наро-дне библиотеке попише све књиге и рукописе који се односена српску историју (Гл. ДСС 3 (1851) 285).

29. април Димитрије Тирол извештава да је од Катарине Деметровић изТемишвара добио велики број докумената о породици грофаЂурђа Бранковића, које она уступа Друштву (Архив ДСС, 65).Објављени су: Србска граматика Јована Балукчића, Антропо-логија и Психологија у преводу Јована Стејића, Астрономија иФизика у преводу Константина Бранковића и Јестаствено зе-мљописаније у преводу Милована Спасића.

18516. јануар Сипријан Робер извештава о резултатима рада на истражи-

вању српских рукописа и књига у париским архивима ибиблиотекама [износи податке о рукопису Бертрандона де лаБрокијера] (Архив ДСС, 96).

26. јун Образован је Позоришни одбор за изградњу театарске зграде укоме су били Атанасије Николић, Матија Бан, Ђорђе Малетићи др.

16. новембар Уредник Гласника Ђорђе Ценић предлаже да се пропишу пра-вила за правопис који ће се користити за издања Друштва. Јо-ван Стејић је убрзо израдио Практична правила србског право-писа (Гл. ДСС 4 (1852) 4–15).Друштво преко Новина српских упућује позив за сакупљањеисторијског материјала. Јанко Шафарик издаје Описаније ста-ри србски новаца (Гл. ДСС 3 (1851) 191–259).Дописни члан Павле Ј. Шафарик у сарадњи са Друштвомиздаје у Прагу Избор југославјанских достопамјатности.

185228. фебруар Јован Стејић износи Предлог за Српски рјечник и Српску гра-

матику (Гл. ДСС 5 (1853) 1–13).

18539. мај Друштво је позвало Јосифа Панчића да предузме ботаничко

путовање по Србији и дало му новчану помоћ.15. септембар Усвојено је ново Устројеније књажеско-српског лицеја по на-

црту Платона Симоновића.Друштво даје 250 форинти Стефану Верковићу „сакупитељустарина у Европској Турској“, за куповину старих рукописа иноваца (Гл. ДСС 6 (1855) 330).

Димитрије Тирол

Новац краљаВладислава

IX

185430. септембар Друштво апелује на Министарство просвете да пооштри казне

за уништавање историјских споменика.15. децембар Јосиф Панчић предаје за штампу дело, писано у 12 свезака,

Флора Србска или саморастије које је прикупљао по Србијиод 1846 до 1854. године (Архив ДСС, 180).Објављен је Цицеронов спис О дужностима у преводу Г. Ла-зића. – Друштво склапа уговор са земунским књижаром Со-проном о продаји својих издања.

185524. фебруар На предлог Милована Јанковића упућен је позив српским

књижевницима, свештеницима и учитељима да прикупљајуречи које се не налазе у Вуковом Рјечнику.

8. април Друштву је одобрено да унесе у Србију известан број приме-рака Вуковог Рјечника.Издат је Державопис Сербие Владимира Јакшића. – Отворенаје прва телеграфска линија у Србији: Београд–Алексинац.

18569. април Владимир Јакшић издаје Упутство за мерење, осматрање и бе-

лежње метеоролошких података у Србији (Гл. ДСС 8 (1856)294–305).

15. мај Попечитељство је решило да се Друштво из просторија Лицејапресели у кућу Ваје Илијћа у Абаџијској чаршији.

185713. јануар Ђура Даничић је изабран за секретара Друштва.31. октобар Јосиф Шафарик извештава о свом раду на истраживању спо-

меника српске историје у Млетачком архиву (Гл. ДСС 9 (1857)292–307).У овој години Друштво је прикупило знатан број старих руко-писа, преписа, старина и новаца.

185829. мај Секретар Друштва Ђура Даничић долази у сукоб са мини-

стром просвете Димитријем Црнобарцем око примене право-писа у дипломама за новоизабране чланове.

31. мај Министарство просвете наређује да се Друштво мора при-државати званичног правописа.

8. јун Друштво одбија да се повинује наредби Министарства.15. јун Вук Караџић учествује у раду седнице и Друштво се одриче

старих правописних правила које је некада само прописало.Спор око правописа детаљно је објављен у раду Распра измеђупређашње владе и Друштва србске словесности (Гл. ДСС 11(1859) 463–481).

Вуков Рјечник,прво издање 1818

Ђура Даничић,рад С. Тодоровића

X

Објављени су: Српска синтакса Ђуре Даничића и СпоменициСрбски од 1395. до 1423... Меда Пуцића.

185923. новембар Попечитељ и председник Друштва Димитрије Матић укинуо

је важност уредаба о правопису из 1832, 1850. и 1852, којимаје било забрањено не само штампати него и уносити у Србијукњиге штампане другим правописом.

186010. јануар Главној седници присуствује престолонаследник Михаило и

својим говором стаје на страну Друштва у спору око право-писа.У Гласнику 12 Даничић и Панчић објављују своје радове писанеВуковим правописом. – Јосиф Шафарик издаје прву књигуСрпских споменика Млетачког архива. – Трудом Ђуре ДаничићаДруштво је издало Живот Светога Саве од Доментијана.

186129. новембар Ђура Даничић даје оставку на секретарски положај због

непремостивих тешкоћа око публиковања Рјечника из књиже-вних старина српских.

18627. мај Друштво се сели у зграду Министарства просвете.2. јун На главном заседању млади либерали школовани на европ-

ским универзитетима, који су ушли у већем броју у Друштвоизборима ове године, покренули су на челу са ВладимиромЈовановићем нове идеје о значају и правцу рада Друштва и до-шли у сукоб с режимом кнеза Михаила.Од јуна до септембра Друштво није радило.

186317. мај Димитрије Матић је предложио да се започне рад на Енцикло-

педији наука.29. август Изабрани одбор донео је план рада на енциклопедији (Гл. СУД

27 (1870) 386–387).24. септембар Министар просвете Коста Цукић потписао је Закон о устрој-

ству Велике школе.Капетан Миша Анастасијевић поклонио је своје велико здањена употребу просвети. Друштво је послало делегацију да изразизахвалност племенитом дародавцу (Гл. СУД 27 (1870) 388).

186426. јануар Главно заседање је било изузетно бурно јер су либерали

предлагали за нове чланове револуционаре и демократе тогавремена (Гарибалдиа, Кобдена, Деака, Чернишевског...). Када

Збирка преписа изДубровачког архива

Кнез Михајло

Капетан МишаАнастасијевић

XI

је министар Коста Цукић забранио Владимиру Јовановићу даодржи беседу о штедњи, високошколци су почели демонстра-ције и седница је прекинута.

27. јануар Друштво је суспендовано а вође либералне струје ВладимирЈовановић и Алимпије Васиљевић кажњени су отпуштањем изслужбе и премештањем у унутрашњост.

XII

XIII

СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО (1864–1892)

Капетан Мишино здање, рад архитекте Јана Неволе

XIV

XV

186429. јул Кнез Михаило Обреновић издаје Највиши Књажевски Указ

којим се Друштво српске словесности обнавља под називомСрбско учено друштво и одобрава Устројство које дефинишеуређење и задатке новога друштва.

25. октобар Кнез својим указом именује Јована Гавриловића за предсе-дника. Чланови се распоређују у четири одсека: 1. наука мо-ралних, језикословних и литерарних; 2. наука природословнихи математичних; 3. наука историјских и државних; 4. вештина.Скуп бира Јанка Шафарика за секретара Друштва. Расправљасе о ступању у везу са немачким ученим друштвима, о прику-пљању прилога за Гласник и да се Вуковој удовици прекоминистарства издејствује годишња помоћ (Гл. СУД 18 (1865)366–371).Друштво ради у капетан Мишином здању.

18657. и 14. нов. Разматран је пројекат пословног реда Друштва. Усвојене су

измене и поправке и одређено је да се штампа у следећојсвесци Гласника. Одлучено је да се 30 дуката из Државне касеприложи као помоћ за издавање Вукових дела (Гл. СУД 19(1866)362–364).

18661. април Московско Друштво љубитеља природознања упућује позив

да се из Србије пошаљу народне ношње, оруђа и фотографијељуди и обичаја за Етнографску изложбу која ће се одржати уМоскви априла 1867. године (Гл. СУД 20 (1866) 425).

12. мај Јован Гавриловић апелује да се предузме чување и испитивањеархеолошких споменика у Подунављу (Костолац) и римскоггробља код Пожеге (ужички округ) (Гл. СУД 20 (1866) 426).

18672. јануар Председник се захваљује на драгоценим поклонима које су

Друштву даровали митрополит Михаило (Типик св. Саве заХиландар) и Милан Ђ. Милићевић (Сврљишки одломцијеванђеља са записом из 13. века) (Гл. СУД 21 (1867) 382).

8. јануар Друштво добија 200 дуката од владе и 200 дуката од Кнеза заЕтнографску изложбу у Москви (Гл. СУД 21 (1867) 382).

20. јануар Председник Јован Гавриловић предлаже да се почне рад напроучавању књижевних старина (попис рукописа и књига) уманастиру Хиландару и осталим манастирима ван Србије.Друштво моли Љубомира Ненадовића да настави рад наиздавању Мемоара Проте Матије (Гл. СУД 21 (1867) 392, 393).

18. април Свечано је прочитан султанов ферман којим се кнезу Михаилупредају градови у Србији. Турски гарнизон напушта београдскутврђаву.

Печат СУД

Крчаг, цртежЂ. Миловановића

XVI

22. април Донета је одлука да се грађа за историју српског народногживота објављује у новој серији Гласника (други одсек) (Гл.СУД 21 (1867) 412).

22. август Одбор препоручује сликару Стеви Тодоровићу да начини по-пис свих слика из топчидерске цркве и Народног музеја (Гл.СУД 22 (1867) 413).Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста, израдио је иобјавио план реконструкције старе вароши Београда у шанцу.

186811. јануар Одбор предлаже министарству просвете да Друштво посре-

дује око увођења новог правописа у основне школе (Гл. СУД23 (1868) 328).

21. јануар Вештачком одсеку препоручује се да набавља уметничка делаи приређује изложбе и да се подигне споменик ФилипуВишњићу (Гл. СУД 23 (1868) 332–335).

31. јануар Друштву подносе на издавање своја дела: Стојан Новаковић,Библиографија српска новијега периода књижевности од 1741до краја 1866 године и Стева Тодоровић, Колико и каквихживописних слика има у Београду у Народном музеју и утопчидерској збирци. (Гл. СУД 23 (1868) 54–73, 336–337).

12. март На предлог министра просвете Димитрија Црнобарца укинутаје забрана новог правописа у Србији.

21. и 22. април Скуп усваја измене у Уређењу чл. 1: „Српско учено друштвообрађује и унапређује науке и уметности, а особито оне, којесе тичу српства и у опште јужнога словенства...“ (Гл. СУД 24(1868) 315–319).

29. мај Убијен је кнез Михаило.18. јун Јован Бошковић предлаже да се припреми критичко издање

дела Јована Стерије Поповића (Гл. СУД 24 (1868) 327).Објављени су: Протоколи шабачког магистрата 1808–1812 изКарађорђевог времена, као прва књига Гласника другог одсека.

18693. јануар Намесници до пунолетства кнеза Милана Обреновића одобра-

вају ново Уређење и Пословник СУД.30. јануар Донета је одлука да пређашњи редовни чланови ДСС, сада

почасни, могу постати редовни обичним начином избора.20. март Одсек математичарски и јестаственички предлаже да се по-

клон бискупа Штросмајера од 100 дуката употреби за све-страно испитивање наше земље и народа (Гл. СУД 25 (1869)370–373).

30. октобар Одржана је прва представа у новој згради Народног позори-шта. Управник Јован Ђорђевић држи поздравни говор.

Урбанистички планЕ. Јосимовића

Намесници: Ј. Ристић,М. Блазнавац,Ј. Гавриловић

XVII

187013. јун Скуп доноси одлуку да се надгробни споменици које је Милош

С. Милојевић донео из Подриња предају на чување Народноммузеју. На истом скупу М. Милојевић предлаже Друштву да се„надлежним путем стане на пут сатирању и утамањивањустарина" (Гл. СУД 28 (1870) IV и 29 (1871) V).

5. новембар Усвојен је предлог Одбора за обележавање меридијана (под ко-јим се налази Београд) да се на Врачарском пољу сагради кућаза осматрање (Гл. СУД 28 (1870) XXVI) и да се на свим теле-графским станицама у Србији чине и прибирају метеоролошкебелешке (Гл. СУД 29 (1871) VI).

18718. јануар Михајло Валтровић, Стева Тодоровић, Никола Марковић и Дра-

гутин Милутиновић поднели су „план о слању научне експеди-ције ради снимања живописних и архитектурних споменика унашој отаџбини“ (План: Гл. СУД 29 (1871) XIX–XXI).

2. март Стојан Бошковић предлаже издавање Југословенског општегнаучног речника на српскохрватском и бугарском језику (Гл.СУД 33 (1872) 272–281).

28. август На предлог Стојана Бошковића о заједничком раду на Општемнаучном речнику ЈАЗУ одговара „да за такав подухват недостајуспрема и да још није време...“(Гл. СУД 32 (1871) X–XI).

14. децембар Одбор одлучује да се писмом „поишту од свију члановадруштвених њихове фотографске слике, да би друштво тимначином саставило један албум својих чланова„ (Гл. СУД 33(1872) XIV).

187230. јануар Донета је одлука да се прибаве средства за извршење плана о

астрономским и метеоролошким посматрањима (Гл. СУД 33(1872) XXIV–V).

22. август Стојан Новаковић даје предлог и нацрт о оснивању Српскогисторијско-етнографског музеја (Гл. СУД 34 (1872) 336–356).

17. новембар Драгутин С. Милутиновић и Михајло Валтровић подносе Изве-штај ... о своме пословању по Србији (Гл СУД 36 (1872) 294–302). Њихови радови су били изложени на Политехничкомизлогу у Москви (Гл. СУД 37 (1873) 309).

187319. јануар Фрања Зах је израдио „Нацрт за прибирање бележака метео-

рологијских“ а Јован Драгашевић „Упут за прибирање геогра-фијских бележака“ (Гл. СУД 38 (1873) 316–323).

1. децембар Усвојен је Закон о метарским мерама у Србији чији је творацДимитрије Нешић.

Манастир Жича,цртеж М. Валтровића

Закон о мерама, 1873

XVIII

187417. фебруар Председник Јанко Шафарик истиче успехе Друштва. По пре-

поруци кнеза Милана увећана је државна помоћ Друштву (Гл.СУД 43 (1876) 377–379).

4. мај Јован Ђорђевић чита свој предлог о превођењу „јелинских иримских писаца“. На истој седници Милан Кујунџић устајепротив овог предлога (Гл. СУД 44 (1877) 366–374).

Објављена је Флора Кнежевине Србије Јосифа Панчића.

18752. јануар Министар просвете и црквених дела Стојан Новаковић пре-

поручује Друштву да донесе програм рада и прецизира својеосновне задатке (Гл СУД 44 (1877) 434–436).

2. јун За постављање сталног постамента за меридијан издвојено је30 дуката. (Гл. СУД 44 (1877) 450–452).

13. јун Главни скуп одлучује да се члан 25. Устројства СУД, који го-вори о постављању председника, преиначи у: „Председникадруштву на годину дана бира годишњи скуп СУД измеђуредовних чланова својих“ (Гл. СУД 44 (1877) 454).

22. децембар Министар просвете Стојан Бошковић износи своје погледе опреуређењу рада Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 439–443).

187623. јануар Изабрана је комисија која има задатак да изради нови програм

рада Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 444).13. јун Годишњи скуп изабрао је из редова својих чланова Стојана

Бошковића за председника Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 453–454).

18779. април Одлучено је да се и ове године у „локалу Друштва“ одржи

изложба цртежа које су Милутиновић и Валтровић израдилипо Србији 1871–1875. (Гл. СУД 45 (1877) 354).

20. април Јосиф Панчић саопштава Друштву да је пронашао нову биљнуврсту – „оморику“ (Гл СУД 45 (1877) 350).

12. јун На главном годишњем скупу преседник Стојан Бошковић го-вори о улози Друштва у бурном времену српско-турскихратова (Гл. СУД 45 (1877) 364–373).

13. јун Донете су измене и допуне у уређењу СУД: истиче се само-стално научно истраживање; одређује се које се науке обрађујуопште а које се ограничавају на научну област; издваја сепопуларисање науке под одвојену управу (Гл. СУД 45 (1877)375–384).

Picea Omorika Panč., 1877

XIX

187818. јун Води се расправа између министра просвете Алимпија Ва-

сиљевића око броја чланова у Одборима и премештањаредовних чланова у почасне због неактивности (Гл. СУД 47(1879) 340–346).

13. јул Потписан је Берлински уговор којим је призната независностСрбије. Заступник Србије био је Јован Ристић а у делегацијиексперата био је Јован Драгашевић.Друштво је у овој години издало: Приповетку о АлександруВеликом Стојана Новаковића и Народне пјесме из старијихнајвише приморских записа, књ. 1, Валтазара Богишића.

187921. април Јосиф Панчић саопштава свој рад о првом метеориту који је

виђен у Србији: Соко бања – први метеорит у Србији (Гл. СУД48 (1880) 241–272).

24. јун Председник Панчић у своме говору истиче задатке Друштва:да обрађује и унапређује науке и уметности, особито оне којесе тичу српства... Скуп доноси одлуку да Друштво добијесталног секретара (Гл. СУД 49 (1881) 398–408).

188022. март Друштво одлучује да се његови чланови прикључе научној

експедицији коју на Балкану организује Императорско рускогеографско друштво. (Гл. СУД 53 (1883) 245).

13. септембар „Ђорђе Крстић, кнежев питомац, донео је Друштву неколикослика. Одлучено је да се изложе, да би се помогло младомуметнику и да би се укус подстакао ...“ (Гл. СУД 53 (1883)246).

18819. март Изашао је закон о Народној библиотеци и Народном музеју.

18835. јануар Примљен је за штампу чланак Љубомира Стојановића Српски

родослови и летописи. Ђура Даничић завештањем остављаДруштву право на прештампавање својих књижевних дела„која нису изриком другом уступљена“ (Гл. СУД 52 (1883)297).

19. фебруар На предлог 15 чланова управа је одлучила да се конституишепети „одбор за ширење наука и књижевности у народ“ (Гл.СУД 54 (1883) 268–269; Програм петог одбора : 283–285).

24–26. април Гаврило Витковић приређује изложбу историјских, књижев-них и уметничких споменика Срба у Угарској које је при-купљао 1870–1882. год. (Гл. СУД 54 (1883) 54, 289, 294).

XX

3. мај Министар просвете и црквених послова Стојан Новаковић ја-вља да је обуставио државну помоћ Друштву због незаконитогфинансирање рада „петог одбора“ (Гл. СУД 54 (1883) 296–298).

25. маj Јован Жујовић саопштава своју расправу: Грађа за геологијуКраљевине Србије (Гл. СУД 55 (1884) 164–282).

188430. јануар Министар просвете, поводом обуставе државне помоћи, по-

ручује да је главни посао Друштва да обрађује и унапређујенауке, а споредни посао је ширење науке и књижевности ушире кругове. Оспорава постојање „петог одбора“ јер за његанису предвиђена средства (Гл. СУД 57 (1884) XXXVII–XL).

3. април Одбор за уметност доноси одлуку да се у Београду редовнодрже изложбе уметничких радова (Гл. СУД 59 (1884) 86).

15. јун Сима Лозанић приказује нови минерал који је пронашао уживином руднику на Авали (авалит) (Гл. СУД 59 (1884) 77).

27. јун Јован Бошковић извештава о свом путовању у Беч и прегово-рима са Мином Вукомановић око откупа права прештампавањасвих Вукових дела. „Мина је вољна да уступи друштву не самосва штампана дела већ и рукописе и писма...“ (Гл. СУД 59(1884) 106–107).

септембар Ристо Ковачић подноси извештај о српским насеобинама уЈужној Италији (Гл. СУД 62 (1885) 273–340).

15. септембар Јован М. Жујовић приказује Геолошку карту Краљевине Ср-бије, коју је недавно довршио...

188530. јануар Председник Владимир Јовановић се у свом програмском говору

залаже за оснивање универзитета и академије наука. – Скупдоноси одлуку да се изврше припреме за пренос Вуковихпосмртних остатака и за подизање споменика Доситеју и Вуку(трошкове сноси Ђорђе Аћимовић, трговац) (Гл. СУД 62 (1885)1–32).

8. и 9. септем. Прослава 50 годишњице књижевнога рада Ђорђа Малетића иМатије Бана (Гл. СУД 65 (1886) 1–127).

188613. мај Сукоби у Друштву довели су до обуставе рада Друштва и

одузимања државне помоћи (Гл. СУД 69 (1889) 330–350).1. новембар Донет је Закон о Српској краљевској академији.

188727. март Министар просвете распустио је управу Друштва због неко-

ректног и несавесног пословања и одредио привремени одборкоме управа треба да преда сву имовину Друштва (благајну,библиотеку, архиву, научну грађу и остало) (Гл. СУД 68 (1889)дод. 89).

Из Геолошкекарте кр. Србије

XXI

25. јун Актом министра просвете разрешен је привремени одбор ивраћене су надлежности управи Друштва.

188816. новембар Јован Жујовић предлаже да сви одбори Друштва израде кри-

тичке прегледе средњошколских уџбеника за све предмете.23. децембар Феликс Каниц писмом позива Друштво да се ангажује на за-

штити римских старина по Србији. Михајло Валтровићприхвата да се побрине за заштиту Трајанове табле.

188918. април Управа Друштва пише министру просвете да законодавним

путем измени чланове 6. и 31. Закона о Академији који се тичуодузимања имовине СУД и преласка у власништво Академије.

189011. децембар На састанку управе изнет је предлог о спајању Друштва и

Академије.

18919. март Министар просвете Андра Николић упућује предлог Народној

скупштини о спајању Друштва и Академије. По овом предлогуДруштво између својих чланова треба да изабере 8 чланова заредовне чланове СКА а сви остали чланови постају почасничланови СКА; имовина обе институције се спаја.

189210. фебруар На основу чл. 7. тачке 3. Закона о изменама и допунама у

Основном закону о Академији чланови Друштва постали супочасни чланови Академије.

XXII

XXIII

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА (1886–1947)

Зграда Академије од 1909 до 1952, Бранкова 15, срушена 1963.

XXIV

XXV

18861. новемабар Академија је установљена „Основним законом Краљевско-

српске академије“ који је Скупштина изгласала а краљ МиланОбреновић обнародовао. Закон је предвидео да ће прве ака-демике и дописнике поставити краљ као заштитник Ака-демије. По чл. 7 Основног закона о СКА Народна библиотекаи Народни музеј спадају под надзор Академије.

18875. април Именовани су први чланови Академије а за председника је

указом постављен Јосиф Панчић.12. август Председништво је одлучило да се на земљишту „друштвеном“

у Кнез Михаиловој улици подигне привремена зграда заАкадемију.

18. децембар На састанку целокупне Академије усвојен је Пословник СКА.Пословником су дефинисани организација и задаци Академије,предвиђене су и прве серије : Глас, Споменик и Годишњак.Објављена је прва књига Гласа другог разреда: Пронијари ибаштиници Стојана Новаковића.

188823. јануар Изабрани су први дописници Академије.6. фебруар Чедомиљ Мијатовић постављен је за председника Академије.22. фебруар На свечаном годишњем скупу чита се писмо – посланица пред-

седника Јосифа Панчића (СКА Год. 1 (1888) 155–157).25. фебруар Преминуо је Јосиф Панчић.27. фебруар Јован Жујовић предлаже да се штампају целокупна дела Јо-

сифа Панчића.28. март Академија уметности износи предлог плана за привремену

зграду Академије (СКА Год. 2 (1889) 182–197).18. април Милан Ђ. Милићевић даје писмени предлог о оснивању Др-

жавне архиве (СКА Год. 2 (1889) 92–94).12. мај Михајло Валтровић и Драгутин С. Милутиновић подносе

„мемоар о испитивању српске уметности средњег века“ (СКАГод. 3 (1890) 72–82).

10. септембар На свечаном скупу у славу стогодишњице Вука Караџића,Стојан Новаковић говори о задацима Академије у неговањусрпског језика и износи научно утемељен и стручно образло-жен предлог за израду великог националног речникасавременог језика. (СКА Год. 2 (1889) 182–197).

30. октобар Ректор Велике школе ставља Академији на располагање њенелокале да у њима одржава седнице и привремено склониархиву и библиотеку (СКА Год. 2 (1889) 149).Објављене су прве књиге Годишњака и Споменика.

Печат СКА

Јосиф Панчић,рад Ђорђа Крстића

Чедомиљ Мијатовић

XXVI

18891. мај Академија се из просторија Велике школе сели у кућу Јована

Гавриловића „под кирију“.1. септембар Академија почиње рад.18. септембар Милан Ђ. Милићевић и Михајло Валтровић изложили су

Пројекат закона о старинама у Краљевинини Србији (СКАГод. 3 (1890) 44–55).

23. октобар Секретар Академије друштвених наука Милан Ђ. Милићевићчита свој „Пројекат закона за уређење Државне архиве“ (СКАГод. 3 (1889) 57–60).

189023. март Аустроугарско посланство поклања Академији примерак

Светостефанске хрисовуље, коју су исте године објавилиЉубомир Ковачевић и Стојан Новаковић у Споменику 4.Објављени су: Стари српски хрисовуљи, акти, биографије,летописи, типици ... – Светогорски акти Љубомира Стоја-новића.

189111. марта На скупу целокупне Академије расправља се о удруживању

СУД и Академије (СКА Год. 5 (1892) 2–5).

189210. фебруар На основу чл. 7. тачке 3. Закона о изменама и допунама у

Основном закону о Академији чланови Друштва постали супочасни чланови Академије.

28. април У згради Академије усвојена су и потписана правила о осни-вању Српске књижевне задруге, Стојан Новаковић изабран језа председника, Ј. Ј. Змај за потпредседника а ЉубомирЈовановић за секретара.

18. новембар Димитрије Нешић указом је постављен за председника Ака-демије.

189318. јануар На скупу председништва секретар Милан Ђ. Милићевић чита

писмо министра просвете у коме се изражава жаљење што"Академија при бирању краља Милана и кнеза Николе 28. дец.прошле год. није удесила да они буду изабрани акламацијом"(СКА Год. 6 (1893) 119).

9. фебруар Љубомир Стојановић на скупу Академије филозофских наукаприказује Мирослављево јеванђеље у одломцима које јепреписао у Хиландару (СКА Год. 6 (1893) 82).

12. април На предлог Стојана Новаковића основан је Лексикографскиодсек (СКА Год. 7 (1894) 63 + 163–165).

Димитрије Нешић

XXVII

4. октобар Јован Жујовић предлаже да се основа Народног музеја про-шири и да у њега уђе и Jестаственички музеј (СКА Год. 7(1894) 70).

18. децембар Одржан је свечани скуп Мађарске академије наука у поменњеном члану Јосифу Панчићу (СКА Год. 7 (1894) 115 + 175–177).Објављена је: Геологија Србије (Први део), Јована Жујовића.

18946. фебруар Академија филозофских наука одлучила је да се Живот Срба

сељака Милана Ђ. Милићевића штампа као прва књигаСрпског етнографског зборника (СКА Год. 8 (1894) 38–39).Објављена је докторска теза Михајла Петровића у Извешта-јима Француске академије наука.

189519. децембар Министар просвете извештава СКА да је одобрио оснивање

фонда за подизање Јестаственичког музеја и моли Академију„да прими под управу цео рад на овом подузећу“ (СКА Год. 9(1896) 118–120).

18961. јануар Милан Ђ. Милићевић указом је постављен за председника

Академије.19. јануар Главни годишњи скуп усваја одлуку о подизању Музеја српске

земље, о штампању списа Лазара Арсенијевића Баталаке и оруковању Фондом Катарине Ивановић (СКА Год. 9 (1896)104–105).

189711. мај Свечано је откривен споменик Јосифу Панчићу на тргу испред

Капетан Мишиног здања.30. септембар Пренос Вукових посмртних остатака из Беча у Београд (СКА

Год. 11 (1898) 60–61, 84).3. новембар Откупљена је архива војводе Книћанина, драгоцена грађа за

новију српску историју (СКА Год. 11 (1898) 82).Љубомир Стојановић је у Бечу издао фотолитографско издањеМирослављевог јеванђеља у 300 примерака о трошку краљаАлександра Обреновића. Примерци нису продавани већ супоклањани институцијама и појединцима према списку који сунаправили Љ. Стојановић и краљ Александар.

189826. фебруар Академија одлучује да пошаље своја издања на Светску

изложбу у Паризу 1900.27. мај На заједничком скупу Академије философских и друштвених

наука одлучено је да се оснује Етнографски одбор (СКА Год.12 (1899) 49).

Милан Ђ. Милићевић

Мирослављевојеванђеље, лист 98, р.

XXVIII

Из фонда Лазара Арсенијевића Баталаке објављена је његоваИсторија српског устанка.

189911. јануар Јован Ристић указом је постављен за председника Академије.1. септембар Сима Лозанић указом је постављен за председника Академије.22. септембар Председништво доноси одлуку о сређивању Академијине би-

блиотеке и избору сталног библиотекара (СКА Год. 13 (1900)117).

18. октобар Донета је одлука да се уреди Академијина архива и рукописназбирка да би се приступило систематском издавању историјскеграђе и старих књижевних споменика у Зборнику за историјујезик и књижевност српског народа (СКА Год. 13 (1900) 84,178).

27. октобар Отворена је изложба архитектонских, живописних и скулп-турних споменика из старих српских манастира.

19009. јануар Михаило Петровић чита свој први рад из области математичке

феноменологије: О математичкој теорији активитета(приступна беседа).

22. фебруар Јован Цвијић подноси извештај о испитивању српских села(СКА Год. 13 (1900) 186–199).

16. април Јован Мишковић указом је постављен за председника Акаде-мије.

6. јун На заједничком скупу Академија филозофских и друштвенихнаука прочитан је нацрт како треба издавати Зборник заисторију, језик и књижевност (СКА Год. 14 (1901) 98–101).На Светској изложби у Паризу, у пави-љону инструмената, изложен је хидро-интегратор – први предак будућих ана-логних рачунара, који је конструисаоМихаило Петровић (добио је златнумедаљу). – Изашла је прва књигаАнтичких споменика у Србији НиколеВулића.

19016. јануар Јован Цвијић излаже резултате својих студија о географији и

геологији Старе Србије и Македоније (СКА Год. 14 (1901) 50).24. јануар Основана је задужбина архимандрита Нићифора Дучића (СКА

Год. 15 (1902) 54).23. март Министарство посвете уступа Академији музикалије Корне-

лија Станковића – 21 свеска са нотним записима српскогправославног појања (СКА Год. 15 (1902) 131–132).

Јован Ристић,рад С. Тодоровића

Јован Мишковић

Хидроинтегратор

XXIX

Изашао је први број Српског књижевног гласника под уре-дништвом Богдана Поповића и Каталог рукописа и старихштампаних књига, збирка СКА Љ. Стојановића.

190211. јануар Основана је Задужбина Николе Крстића (СКА Год. 16 (1903)

26–31, 59–60).2. мај Основана је Задужбина Пере К. Јанковића (СКА Год. 16 (1903)

24–26).1. новембар Двоспратна кућа Николе Крстића у Бранковој 5 прелази у

својину СКА (СКА Год. 16 (1903) 94).Објављена је прва књига Старих српских записа и натписаЉубомира Стојановића и Насеља српских земаља, под уред-ништвом Јована Цвијића.

19031. фебруар Сима Лозанић указом је постављен за председника Академије.17. фебруар Помоћник чувара Народног музеја Милоје М. Васић подноси

извештај о археолошким ископавањима у Костолцу (СКА Год.16 (1903) 201–228).

29. мај Убијен je краљ Александар Обреновић.5. септембар Усвојен је предлог Етнографског одбора да се почне издавање

Српске дијалектологије (СКА Год. 17 (1904) 120–121).29. септембар Одбор академика доноси нацрт за Историјску изложбу пред-

мета из српског устанка, поводом прославе стогодишњице(СКА Год. 17 (1904) 125–127).

31. децембар Привремени управник Музеја Српске земље, Петар С. Па-вловић подноси Академији извештај о стању музеја и Предлогзакона о Музеју (СКА Год. 17 (1904) 262–287).

190422. фебруар На годишњем свечаном скупу председник Академије Сима

Лозанић говори о најновијем проналаску радиоактивних еле-мената и о значају тог открића за развитак хемије (СКА Год. 17(1904) 145–189).

22. март Председништво решава да се Академија од 1. маја пресели укућу Славка Грујића у Бранковој улици 34 (СКА Год. 18 (1905)84–85).

1. септембар У сали Народне скупштине, у присуству њ. в. краља Петра I,одржан је скуп поводом стогодишњице српског устанка.Отворен је Музеј Српске земље у приземним просторијама за-дужбине Стевче Михаиловића (СКА Год. 18 (1905) 147, 256).

19051. октобар На свечаном отварању Универзитета, у име Академије говор

држи Јован Жујовић (СКА Год. 19 (1906) 67–68, говор: 74–77).

Сима Лозанић,рад У. Предића

XXX

13. новембар Шведска академија шаље Академији правила о Нобеловој на-гради и неколико расписа за награду. Председништво јеодлучило да распис за награду пошаље Филозофском факул-тету (СКА Год. 19 (1906) 80).Објављена је прва књига Српског дијалектолошког зборника:Дијалекти источне и јужне Србије Александра Белића.

19061. фебруар Стојан Новаковић указом је постављен за председника Ака-

демије.22. фебруар Председник Стојан Новаковић на свечаном годишњем скупу

говори о задацима Академије и о стању 11 Академијиних заду-жбина које износи преко 700 000 динара (СКА Год. 19 (1906)122).

22. март Председништво одлучује да се извештај о раду Академије у1905. штампа на француском језику и да се пошаље осталимакадемијама (СКА Год. 20 (1907) 160).

28. јун Фениче Куниберт поклања Академији спис свога оца о Србији(на француском).

16. септембар У Вршцу се слави стогодишњица рођења Јована ПоповићаСтерије.

16. октобар На скупу Академије природних наука приказан је рад МихаилаПетровића Непосредна примена реалних одређених интегралана алгебарске и трансцедентне једначине. Овај рад из областитеорије функција, по свом значају, отворио је нове проблеме умеђународном свету математичара.

28. октобар Академија филозофских наука одлучила је да штампа као за-себно издање аутобиографије чланова СУД у 500 примерака(СКА Год. 24 (1911) 138).

1. децембар Председништво је одлучило да на Балканску изложбу у Лон-дону пошаље „главна“ Академијина издања.Објављене су Основе за географију и геологију Македоније иСтаре Србије Јована Цвијића.

19071. јануар Одлучено је да се установе засебне серије Зборника у којима ће

се објављивати споменици, писци, мемоари и грађа која се тичеобнављања српске државе у 19. веку (СКА Год. 20 (1907) 129).

22. фебруар На свечаном годишњем скупу председник Стојан Новаковићистиче као најзначајније послове Академије : рад на Речнику ииздавању Огледне свеске Речника Српског књижевног и народ-нога језика по материјалу Лексикографског одсека СКА (СКАГод. 20 (1907) 137–142).

19089. септембар Академија је одликована дипломом на Лондонској изложби.

Стојан Новаковић,рад У. Предића

Михаило Петровић,рад У. Предића

XXXI

19091. новембар Академија се сели у кућу Симе Игуманова у Бранковој 15

(СКА Год. 23 (1910) 67) (ту је Академија била смештена 1909–1952, зграда је срушена 1963).

19103. фебруар На Главном годишњем скупу прочитано је писмо ЈАЗУ у коме

је изнет предлог о заједничком издавању Југословенскогенциклопедијског речника (СКА Год. 23 (1910) 117–121).

24. септембар Прихваћен је Статут Балканске археолошке комисије, огранкаРуског археолошког института у Цариграду, чијим радом јеруководио Теодор Успенски (СКА Год. 24 (1911) 123–124 и 25(1912) 74–87).

19117. мај Андра Стевановић је приказао скице за Академијин дом које је

израдио са арх. Драгутином Ђорђевићем (СКА Год. 25 (1912)89).

25. мај Руска академија покреће оснивање Савеза словенских Ака-демија и Учених друштава и позива СКА да учествује у раду(СКА Год. 25 (1912) 106–107).

1. јун Председник Академије Стојан Новаковић реферише о са-станку у ЈАЗУ поводом израде плана за Југословенску енци-клопедију (СКА Год. 25 (1912) 93–97).

14. децембар Андра Стевановић подноси извештај Државном савету Кра-љевине Србије о немогућности проучавања српских старина уСтарој Србији и Македонији (СКА Год. 25 (1912) 375–379).Објављени су Елементи математичке феноменологије Ми-хајла Петровића. Многи научници сматрају да је овим радомПетровић био претеча Винеровој кибернетици. – На Међунаро-дној изложби у Риму у Српском павиљону централно местозаузима Мештровићев Видовдански храм. – У Београду јеоснован Секретаријат Руског археолошког института са циљемда се помогну истраживања у Винчи, једном од најзначајнијихпраисторијских налазишта у Европи.

191222. фебруар На Свечаном годишњем скупу председник Стојан Новаковић,

говори о 25 година рада Академије (СКА Год. 25 (1912) 183–188).

У Гласу 87 објављен је Прилог теорији математске климеМилутина Миланковића. – Објављени су Законски споменицисрпских држава средњега века Стојана Новаковића.

19136 и 9. мај Академија оштро реагује на апел који је 1. априла упутила

Бугарска академија наука словенским академијама о деловањуМилутин Миланковић,

рад Паје Јовановића

XXXII

српских политичких и војних снага у Македонији, наглашава-јући да није задатак научних установа да процењују политичкепоступке појединих влада (СКА Год. 27 (1914) 97–98, 142–151,181).Објављено је огледно издање: Српски речник књижевнога инароднога језика по материјалу Лексикографскога одсека СКА,Момчила Ивановића.

1914–1918Светски рат потпуно је прекинуо рад Академије. Граната јепогодила зграду у којој је Академија била смештена, срећомбез већих последица јер је архива била евакуисана. Оштећенаје библиотека.У току рата, у Нишу је умро председникакадемије Стојан Новаковић.

Јован Жујовић је указом од 2. априла 1915. године постављенза председника Академије. (Извештај у: СКА Год. 28 (1921)131–147, 153–170, 182–201).

19196. октобар Југославенска академија знаности и умјетности шаље Акаде-

мији на увид Правилник о оснивању Биолошке станице наЈадрану (СКА Год. 28 (1921) 30–47).

20. децембар Академија приступа Савету Академија (Unionacadémique de recherches) који је основан напредлог Француске (СКА Год. 28 (1921) 93).

На Конференцији мира у Паризу 1919/1920, уисторијско-етнографској секцији, учествују Јо-ван Цвијић, Тихомир Ђорђевић, Александар Бе-лић, Јован Радонић, Станоје Станојевић, НиколаРадојчић, Нико Жупанић.

19207 . март Председник Јован Жујовић говори о задацима Академије, а

секретар Љубомир Стојановић подноси извештај о стању укоме се Академија затекла после ослобођења (СКА Год. 28(1921) 99–204).

12. март Министар просвете ставља на располагање 15 000 динара зајестаственичко истраживање нових крајева Србије, осло-бођених 1912. (СКА Год. 29 (1920) 52).

4. април На предлог председника Јована Жујовића одлучено је даАкадемија ступи у Union Académique Internationale (Брисел)(СКА Год. 29 (1921) 97).

Јован Жујовић,рад У. Предића

Историјско-етнографска секција,Париз 1919

XXXIII

192112. април Јован Цвијић указом је постављен за председника Академије.23. мај Хрватско природословно друштво сазива конгрес природњака

целе краљевине у заједници са свим академијама иуниверзитетима (СКА Год. 30 (1922) 17).

30. мај Академија уметности доноси одлуку о сређивању Народногмузеја (СКА Год. 30 (1922) 107–109).

17. октобар Интернационална унија академија за геодезију и геофизику(Лондон) позива Академију да учествује на општој конфе-ренцији (СКА Год. 30 (1922) 19).

5. децембар Председништво расправља о документима Аустријског архивакоји треба да припадну Србији (СКА Год. 30 (1922) 136).

192228. мај Владимир Ћоровић образлаже неповољно склопљен уговор,

од 5. и 15. априла 1920, о архивалном питању између Аустријеи Краљевине СХС.

28. новембар Прослава 50-годишњице научног рада Симе Лозанића.27. децембар Универзитет и Академија славе 100 годишњицу рођења Луја

Пастера (СКА Год. 31 (1923)160–168).Објављена је палеографско-језичка студија В. Јагића: КозмаИндикоплов по српском рукопису г. 1649.

19231. јануар Андра Стевановић и Драгутин Ђорђевић подносе извештај о

зидању Академијине зграде (СКА Год. 31 (1923) 102–104).25. фебруар Одбор за Даничићеву прославу предлаже издавање списа и

зборника радова о Даничићевом животу (СКА Год. 32 (1924)31–33).

4. јун Никола Вулић подноси извештај са седнице Међународне унијеАкадемија у Бриселу на којој је одлучено да се издају: Речниксредњовековног латинског, Археолошка карта и Корпуслатинских натписа (СКА Год. 32 (1924) 47–50).

29. октобар Председништво одлучује да изда под закуп просторије у новојзгради академије (СКА Год. 32 (1924) 76).

192428. јануар Усвојен је Статут Националног географског одбора Међуна-

родне географске уније у Краљевини СХС (СКА Год. 32 (1924)89–90).

2. март Стеван Бошковић, делегат Академије, подноси извештај саПрвог скупа Међународног геодетско-физичког савеза у Риму,маја 1922. (СКА Год. 32 (1924) 106–111).

3. мај Станоје Станојевић на конференцији у Загребу говори о ор-ганизацији рада на издавању Народне енциклопедије.

Јован Цвијић,рад У. Предића

Академијин дом (1923)

XXXIV

3. новембар Усваја се молба француских математичара да Академија будепокровитељ њихове публикације Memorial des sciencesMathématiques (СКА Год. 33 (1925) 27).

Иво Андрић добија књижевну награду СКА из фонда Љубо-мира Михајловића. – Објављена је Дубровачка нумизматикаМилана Решетара.

192522. април Живојин Перић подноси реферат о Пројекту Лиге народа за

заштиту научне својине (СКА Год. 33 (1925) 79–101).12. октобар Тома Живановић приказује своју расправу Конструкција је-

дног новог правно-филозофског правца (СКА Год. 34 (1926) 44–46).

18. октобар Прослава стогодишњице рођења Ђуре Даничића (СКА Год. 34(1926) 121–234).

1. новембар Брана Петронијевић саопштава резултате својих истраживањао археоптериксу.Објављени су: Ситнији списи и Српски акценти Ђуре Дани-чића и Ерлангенски рукопис српскохрватских народних песамаГерхарда Геземана.

192612. и 13. мај На скупу Академије природних наука у присуству делегата из

ЈАЗУ расправља се о подизању Океанографског института(СКА Год. 35 (1927) 21–30).

19. мај На предлог Андре Стефановића осниван је Фонд за испити-вање српског техничког фолклора (СКА Год. 35 (1927) 108–109).

26. мај Академија поверава Богдану Гавриловићу да са једним чланомиз ЈАЗУ изради статут Националне секције Међународногсавеза математичара (СКА Год. 35 (1927) 31 и 35).

192716. јануар Умро је председник Академије Јован Цвијић. Скуп целокупне

Академије одлучује да се оснује Задужбина Јована Цвијића заорганизовање свестраног проучавања Балканског полуострва.

9. март Прослављена је 80-годишњица рођења Симе Лозанића.

14. март Председништво одобрава Статут Националног комитета ма-тематичара за Краљевину СХС који су израдили МихајлоПетровић и Богдан Гавриловић (СКА Год. 36 (1928) 53).

10. јун На скупу Академије природних наука Иван Ђаја саопштаватекст статута Националног комитета биолошких наука (СКАГод. 36 (1928) 22 и 212–215).

XXXV

192831. јануар Слободан Јовановић указом је постављен за председника

Академије.13. фебруар Донета је одлука о издавању Астрономског годишњака (СКА

Год. 36 (1928) 74–75).26. новембар Председништво покреће питање о организовању научног рада

целокупне Академије (СКА Год. 37 (1929) 73–74).

19291. април Министарство иностраних дела упућује писмо о проучавању и

публиковању наше историјске грађе у бечким архивама (СКАГод. 38 (1930) 40).

16. децембар Председништво доноси Правилник о уређењу рада у СКА(СКА Год. 38 (1930) 403–407).Изашла је четврта књига Народне енциклопедије Станоја Стано-јевића.

193013. јануар На скупу Председништва усвојен је статут Југословенског

историјског друштва (СКА Год. 38 (1930) 92–93).24. фебруар Донет је програм конгреса словенских географа и етнографа

који ће се одржати у Београду (СКА Год. 38 (1930) 32).10. новембар Бранислав Петронијевић подноси извештај о свом учешћу на

7. интернационалном конгресу филозофа у Оксфорду (СКАГод. 39 (1930) 260–272).Из Фонда Михаила Пупина објављена је књига La peintureserbe du moyen âge Владимира Петковића.

193112. фебруар Богдан Гавриловић указом је постављен за председника Ака-

демије.23. март Војислав Мишковић приказао је свој (трећи у свету) усавр-

шени модел астролаба (Глас СКА 146 (1932) 3–24).5. октобар На предлог Глише Елезовића оснива се Одбор за источњачку

грађу (СКА Год. 40 (1932) 47).Јован Карамата објављује рад О инверсним ставовима збир-љивости бескрајних низова познат у науци као Караматиндоказ (Харди-Литлвудовог става) (Глас СКА 143).

193218. јануар Усвојен је Правилник о издавању Bulletin de l’Académie des

sciences mathématiques et naturelles (СКА Год. 40 (1932) 280–283)

Слободан Јовановић,рад У. Предића

Богдан Гавриловић,рад Беле Чикоша

XXXVI

15. фебруар Академија је од београдске општине добила на поклон зе-мљиште за нову зграду у близини цркве св. Марка (СКА Год.40 (1932) 105–106).

1–12. септембар На Међународном конгресу математичара у Цириху МихаилоПетровић и Антон Билимовић представљају светској јавностичасопис Publications mathématiques de l’Université de Belgrade.

28. децембар Aкадемија друштвених наука донела је одлуку о издавањубилтена на страном језику Bulletin de l´ Académie des lettres(СКА Год. 41 (1933) 105).Изашла је прва књига у серији: Fontes rerum Slavorum meridi-onalium као треће Одељење Зборника за историју језик икњижевност српског народа.

193323. јануар Усвојен је Правилник о послузи књигама из Академијине

књижнице (СКА Год. 41 (1933) 278–280).1. јул Основани су: Одбор за византијске споменике, Одбор за до-

маћу средњовековну историју и Одбор за новију историју(СКА Год. 42 (1934) 63 и 98 и 102–103).

24. август На Међународном конгресу историчара у Варшави Јован Ра-донић држи предавање О раду СКА на издавању архивалија издалматинских а нарочито Дубровачког архива (СКА Год. 42(1934) 339–366).

17. септембар Председник Богдан Гавриловић говори на освећењу Вуковекуће у Тршићу (СКА Год. 42 (1934) 367–374).

19. новембар Одржан је свечани скуп у спомен стогодишњице рођења Јо-вана Јовановића Змаја (СКА Год. 42 (1934) 140–144).

11. децембар Никола Вулић подноси извештај о археолошким ископава-њима у Требеништу која су изазвала велико интересовање усвету (СКА Год. 42 (1934) 50, 335–338: извештај).

193417. фебруар Одбор за домаћу новију историју поверава проф. Џону Бак-

стеру да настави израду енглеске библиографије о источномпитању (СКА Год. 42 (1934) 76).

23. април Српска православна патријаршија и Институт за народнууметност моле да Академија спречи рушење града на Авали.Скуп закључује: Пошто је град већ порушен, питање јебеспредметно! (СКА Год. 43 (1935) 76).

4. јун Донет је Правилник за издавање извора за српску историју(СКА Год. 43 (1935) 87).

7. октобар Бранислав Нушић заступа Академију на свечаности откри-вања споменика Јовану Стерији Поповићу у Вршцу (СКА Год.43 (1935) 99).

Јован Јовановић Змај,рад Новака Радонића

Маска из Требеништа

XXXVII

13. децембар Академија прима на руковање Задужбину Михајла Пупина(СКА Год. 44 (1936) 128–157).Објављени су: Зборник Илариона Руварца, у редакцији НиколеРадојчића и Дубровачка акта и повеље Јована Радонића. –Започео је рад на издавању Речника средњовековног латинскогјезика у Југославији (Glossarium mediae latinitatis) (СКА Год. 43(1935) 154) [први том изашао 1973!].

19351. јануар Исидора Секулић ступа на рад у Лексикографски одсек (СКА

Год. 43 (1935) 104).11. март Усвојен је текст Правилника о издавању повремених издања

на страним језицима (СКА Год. 44 (1936) 67 и 297–300).22. април Светосавска комисија је донела одлуку о програму прославе

700 година од смрти св. Саве. (СКА Год. 44 (1936) 81–82).21. октобар Михајло Петровић излаже резултате свог научног путовања у

Јужну поларну област (СКА Год. 44 (1936) 26).16. децемар На предлог Академије природних наука прихваћен је Статут

Националног астрономског комитета (СКА Год. 44 (1936) 31 и113).

193626. март Ступа на снагу Уредба о уређењу Океанографског

института Краљевине Југославије у саставу СКА иЈАЗУ.

29. јун Скуп председништва усваја скицу знака за правечланове Академије коју је на предлог БраниславаНушића израдио Д. Јанковић (СКА Год. 46 (1937) 96).

7. новембар Владимир Петковић подноси извештај о ископавањуЦаричиног Града (СКА Год. 48 (1939) 331–332 итд).

19. децембар Усвојен је Статут националног астрономског коми-тета Краљевине Југославије (СКА Год. 47 (1938)313–317).

193724. јануар Одржан је свечани скуп посвећен 50 годишњици Академије

(СКА Год. 46 (1937)161–218).17. фебруар Александар Белић указом је постављен за председника Ака-

демије.1. март Никола Тесла проглашен је за правог члана Академије.11. август Београдска општина поклонила је Академији плац на Таш-

мајдану (СКА Год. 47 (1938) 106–107 и 152–153).23. октобар На предлог Академије природних наука формирана је Коми-

сија за заштиту домаће флоре и фауне (СКА Год. 47 (1938) 11–112 и 161).

Михајло Пупин,рад Паје Јовановића

Исидора Секулић

XXXVIII

20. новембар Прослава 40 година научног рада Александра Белића (СКАГод. 47 (1938) 123 и 319–327).Издати су: прва свеска Corpus vasorum antiquorum – Yougoslavie,Николе Вулића и Миодрага Грбића и Archaeologische Karte vonJugoslavien Николе Вулића као издања Југословенскогнационалног одбора Међународне уније Академија.

19385. април На предлог Томе Живановића бира се одбор за издавање

Зборника извора српског права (СКА Год. 48 (1939) 61).2. мај На скупу Председништва одлучено је да се откупи историјска

грађа покојног Станоја Станојевића.15. мај Одржана је свечана седница поводом 50 годишњице смрти

Јосифа Панчића (СКА Год. 48 (1939) 32).6. јун Никола Вулић предлаже да југословенске академије органи-

зују рад на испитивању римског Limes-a у Југославији. (СКАГод. 48 (1939) 92).У издању париске куће Hermann излазе две монографијеИвана Ђаје: L’homéothermie и La thermorégulation.

193922. март Владимир Ћоровић предлаже да се о питању извршења кон-

венције са Аустријом о враћању архива Академија обратиМинистарству иностраних послова (СКА Год. 49 (1940) 60–61).

27. март На седници Академије природних наука саопштен је извештајКомисије за заштиту домаће фауне и флоре (= Лимнолошкиодбор) (СКА Год. 49 (1940) 431–444).

194015. јануар Иван Ђаја приказује своју расправу Стање слично зимском сну

презимара добивено у пацова барометарском депресијом. Овајрад је зачетак истраживања физиологије дубоко охлађеногхомеотермног организма (позната у свету као Ђајина криватерморегулације) (Глас СКА 196 (1941) 103–113).Објављена је прва књига Турских споменика Глише Елезовића.

19416. април Бомба је погодила улични део Академијине зграде у Бранковој

15 и том приликом уништени су снимци повеља и исписи изпариских архива, као и део библиотеке (извештај: СКА Год. 51(1946) 68–73).

13. мај Донета је одлука да се Академија (библиотека, архив, етно-графска и рукописна збирка) привремено пресели у Бранкову13, задужбину С. Игуманова (СКА Год. 51 (1946) 41).

Александар Белић,рад У. Предића

XXXIX

19. јул Немачке окупационе снаге реквирирају део Академијинезграде, односе старе српске и италијанске повеље и пописујустаре рукописе из Академијине архиве (детаљан извештај:СКА Год. 51 (1946) 42–43 и 84–95)

17. септембар Прочитан је извештај управника Народне библиотеке о томекако је библиотека изгорела (СКА Год. 51 (1946) 49).Објављени су: Kanon der Erdbestahung und seine Anwendungauf das Eisceitenproblem Милутина Миланковића и студије изсрпске религије Веселина Чајкановића: О српском врховномбогу.

19426. мај Фелдкомандатура упућује акт којим се Академији забрањује

јавни рад (СКА Год. 51 (1946) 148).18. мај Поводом дописа фелдкомандатуре од 6. маја и после саслу-

шања секретара Академије Јована Радонића, Председништвоодлучује да „Академија рад продужи у тишини“ (СКА Год. 51(1946) 123).

19433. септембар Скуп Академије уметности одржан је у атељеу Ђорђа Јовано-

вића где је представљено његово дело Наука и уметност(велика група) намењено за нову зграду Академије (СКА Год.51 (1946) 171–173) [данас у холу Академијине зграде].

25. октобар Одлучено је да се архив и грађа за Речник склоне и заштите одбомбардовања (СКА Год. 51 (1946) 204).

19. новембар Председништво изражава захвалност Војиславу Мишковићуна организацији сређивања и враћању архиве у оправљенузграду Академије (СКА Год. 51 (1946) 248).

19441. фебруар Српска народна банка извештава Академију да је „примила на

обично чување без одговорности 977 кутија у којима се налазиматеријал Лексикографског одбора“ (СКА Год. 51 (1946) 218).

3. март Приликом сеобе магацина књига пронађена је у подрумуАкадемије административна архива Српског ученог друштва.(СКА Год. 51 (1946) 246).

8. новембар Секретар Академије подноси извештај о стању зграде, обе-збеђењу имовине и о реквирирању просторија Академије то-ком борби за ослобођење Београда (СКА Год. 51 (1946) 290 и330).

19455. јануар На захтев представника штаба Црвене армије уступљена су им

извесна издања која садрже податке о нашем народу. (СКАГод. 51 (1946) 297–298).

Канон М. Миланковића

XL

3. фебруар Образована је комисија за испитивање пословања и држањаАкадемије за време окупације (СКА Год. 52 (1946) 142).

19. октобар По наређењу реонске милиције скинута је са зграде у Бранковој15 плоча са натписом Српска краљевска академија и замењенанатписом Српска академија наука (СКА Год. 52 (1948) 78).

13. новембар Српско археолошко друштво припаја се Академији, са својомимовином и часописом Старинар (СКА Год. 52 (1948) 83–84).

194628. март На свечаном годишњем скупу секретар Академије Војислав

Мишковић подноси извештај о стању и раду Академије 1941–1945 (СКА Год. 52 (1948) 130–150).

194719. фебруар Одржана је прва седница тзв. Институтске комисије Предсе-

дништва САН на којој је председник Александар Белићупознао чланове са садржином разговора вођених уМинистарству просвете НР Србије о оснивању научних инсти-тута и новој организацији научног рада (СКА Год. 53 (1950)92–93).

25. април На скупу целокупне Академије председник Белић и 11 чла-нова Институтске комисије подносе колективну оставку начланство у Академији образлажући: „...последњи догађаји уАкадемији...показали су да међу члановима Академијинимнема слагања у схватању научних критерија и задатакањених...“ (САН Год. 53 (1946) 120–122).

3. мај Влада НР Србије доноси решење бр. 464 да се „услед указанепотребе“ – „Пошто је 11 чланова Српске академије наука сапредседником поднело оставку“ – Образује Одбор „који ћеобављати послове САН и представљати је до даљега“ и у овајодбор именује: Александра Белића, Милутина Миланковића,Вељка Петровића, Петра Колендића, Павла Савића и ПајуЈовановића, одређујући да ће Одбор сам „на првој седнициизабрати председника и секретара“ (САН Год. 54 (1947) 102–105).

6. мај На првој седници Одбора за вођење послова САН председникБелић чита акт Комитета за научне установе Владе НР Србије:„Комитет сматра да, после оставке једанаесторице члановаСАН на челу са председником А. Белићем, Српска академијанаука у садашњем саставу не може примити ни испунитизадатке који се пред њу, као највишу научну установу НРСрбије, постављају. Самим тим Комитет сматра да су осталичланови САН на расположењу“. А. Белић затим извештава:„да је једна од првих Одборових дужности вођење текућихпослова и скупљање грађе за стављање на расположењемеродавним факторима при изради новог закона о Академији“(САН Год. 54 (1947) 102–103).

XLI

30. јун Донет је Закон о САН.15. јул Влада НР Србије доноси решење ВС Бр. 660: „Да Српска

академија наука преузима све послове у онаквом саставу какавје имала на дан 25. априла 1947. год.“, тако да „Овим решењемставља се ван снаге решење ВС Бр. 464, од 3. маја 1947, којимсе образује Одбор за вођење послова САН“.

17. јул Одбор за вођење послова Академије престаје да врши фун-кције и руковођење преузима Председништво на челу саАлександром Белићем.

Гордана Радојчић-Костић

XLII

РЕЧНИК ЧЛАНОВАА–Ш

2

3

АВАКУМОВИЋ Јован(Београд, 1/13. I 1841 – Рогашка Слатина, З. VIII 1928) правник,адвокат и политичар; министар председник.СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 27.II 1883.СКА: прави члан на основу указа од 15. XI 1892; распоређен уАкадемију друштвених наука 28. XII 1892.Приступна беседа: О старој српској пороти. Шт.: Глас СКА 44 (1894)3–36. Проглашен 3. IV 1894. (СКА Год. 8 (1895) 71–72).Аутобгр: Две цртице из мог живота у Берлину, 1864. године. ЛMС 308(1926) 67–75.Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1896) 228–233 и 35 (1927) 209–210.Бгр, лит: НЕ 1 (С. Јовановић). – EJ 1 (В. Nikolajević). – Hr E 2 (J.Tošković). – BLGS, 1, 114–115 (Α. Moritsch). – СБР 1, 43–45 (Ч. Попов).Нек: СКА Год. 37 (1929) 92–93 [С. Јовановић]. – СКА Год. 37 (1929) 97[A. Белић]. – СКГ, н. с 24 : 8 (1928) 639–640 (С. Јовановић). – Архив 18: друго коло : 34 (1928) 153–154 (И. Пржић).Лит: Opao 19 (1893) 123–124. – С. Јовановић: Влада Александра Обре-новића, 2. Бгд 1929–1931. – Д. Васић: Напомена о завери противАлександра Обреновића. Књижевна република 2 : 1 : 7 (1925) 286–287. –ПИ 116 (А. Белић). – Аноним: Из живота породице Ј. Ђ. Авакумовића.ПИ 117, 449–455. – Д. Јанковић: Рађање парламентарне демократије иполитичке странке у Србији 19. века. Бгд 1997. – С. Рајић: Мемоарисрпских либерала. У: Перо и повест – српско друштво у сећањима. Бгд1999. Стр. 81–103.Архив: АСАНУ – ИЗ 9287: Мемоари (1840–1918). – 8782/1. – Архив Србије: Личнифонд В 1 JA 1841–1928.Фотографија: САНУ–Ф 186, 186/1–4

АВРАМОВИЋ Димитрије(Св. Иван Шајкашки, 7. III 1815 – Нови Сад, 1. III 1855) сликар иписац.ДСС: кореспондентни члан од 28. XII 1847.Бгр: Slovnik umetnikah jugoslavenskih, 1 (I. Kukuljević-Sakcinski).Бгр, ббл: Поменик, 7–9 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и по-следници, Ρ 451/1 (Β. Алексијевић).Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (В. Петровић и Н. Радојчић). – П. Васић: ДимитријеАврамовић. САНУ, 1970. (Галерија САНУ 9). – EJ 1 (Р. Vasić). – ELU 1(M. Kolarić). – BLZ 12, 91, 574. – LEJ 1 (M. Kolarić). – ЕСИ 259 (П.Драгојевић). – СБР 1, 52–53 (О. Микић).Нек: Гл. СУД 7 (1855) 337–338.Лит: М. Димитријевић: Живот Д. Аврамовића. Јавор 19 (1892) 769–772. –С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. СКА 1937. – Н. Д.Божић: Старе и нове фреске у олтару београдске саборне цркве. Гл. СПЦ19 (1938) 17–18. – П. Васић: Димитрије Аврамовић. УП 3 : 8 (1940) 234–244. – M. Коларић: Димитрије Аврамовић. Бгд 1950. – Л. Мирковић, Д.

4

Петровић: Д. Аврамовић сликар и писац. ЗМС/ДН 5 (1953) 48–67. – Н. Си-мић: Покушај реконструкције библиотеке сликара Д. Аврамовића.ЗМС/ДН 11 (1955) 136–140. – Аврамовић Димитрије. САНУ, 1970 (Гале-рија 9). – Перуничић. – Излози Српског ученог друштва. (САНУ, 1978) 15–17 (С. Богдановић). – Д. Медаковић: Истраживачи српских старина. Бгд1985, стр. 118–119: Истраживања Хиландара и 124–135: Стара виђењаХиландара. – Водич кроз архив ДСС. – Л. Шелмић: Уговори ДимитријаАврамовића и Петра Чортановића са управом манастира Врдника. У:Српска уметност 18. и 19. века. МС 2003. Стр. 53–64.Фотографија: САНУ–Ф 1, 1/1

АВРАМОВИЋ Јевтимије(Панчево, 1. V 1823 – Београд, 14. VI 1889) педагог самоук; професоргимназије и Трговачке школе у Београду, начелник Министарстваспољних послова.ДСС: редовни члан од 13. I 1857. Казначеј ДСС (1861–1862), секретарДСС (1862).СУД : почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (M. M. Nikolić). – СБР 1, 53–54 (З. Максимовић).Нек: Браник 5 : 74 (1889). – Јавор 16 (1899) 447.Лит: M. Ђ. Милићевић: Цртице за ранију слику српске престонице. ГНЧ22 (1903) 5–56. – Б. Миљковић: ДСС. – В. Грујић: Гимназијско образовањеу Београду за време уставобранитељског режима. ГГБ 24 (1977) 77–106. –С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 31. – В. Грујић: Гимназијскообразовање, 49. – Водич кроз архив ДСС. – М. Вукелић: Наши првиуџбеници новогрчког језика. ЗМС/КС 1 (1998) 117–123.Архив: AСАНУ– ИЗ 7380/1 : аутобиографија ca библиографијом.

АВРИЛ АдолфAdolphe (Louis-Marie) baron d'Avril(Париз, 17. VIII 1822 – Шато де Копиер, 27. X 1904) правник, дипломатаи писац; генерални конзул (Букурешт), опуномоћени министар (Чиле).СУД: дописни члан од 25. I 1870.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 1 (М. Ибровац). – Нr Е 2 (Ј. Dayre).Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1895) 339–341. – EJ 1 (М. Ibrovac). – DBF 4 (R. d.Amat). – GE 4 (L. Léger).Нек: СКА Год. 19 (1906) 382–394 (Ст. Бошковић). – СКГ 13 (1904) 399–400. – БК 11 (1906) 160.Лит: Н. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима иХрватима 1544–1900. СКА 1900. – Ловчевић I и II. – Ј. Mousset: LaSerbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – R. Maixner: Voyageursfrancais en Dalmatie et dans son arrière-pays: Cyrille (Adolphe d'Avril) etCharles Yriarte. AIF 10–11: 28–29 (1946–1947) 7–122. – П. Шоћ: Огледбиблиографије о Црној Гори на страним језицима. ПИ САН 144 (1948)27–28, 278. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989.

5

АЈНШПИЛЕР АндрејAndrej Einspieler(Свечи, 13. XI 1813 – Целовец, 16. I 1888) богослов, политичар и публи-циста; капелан, катихета и наставник словеначког (Реалка, Целовец).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, ббл, лит: SBL 1 (1925) 151–155 (A. Pirjavec).Бгр, лит: Нr Е 5 (J. Grabovac). – EJ 3 (В. Grafenauer). – ÖBL 3 (1956)234–235 (Anonim).Лит: Т. Zorn, Andrej Einspieler in slovensko politično gibanje na Koroškem ν60. letih 19. stoletja. ZČ 23 (1969) 31–51. – I. Prijatelj: Kulturna in političnazgodovina Slovencev (1848–1895), 1–4. Ljubljana 1938–1939. – Водич крозархив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 2, 2/1

АКСАКОВ Иван СергеевичИван Сергеевич Аксаковь(Надеждино, 26. IX / 8. X 1823 – Москва, 27. I / 8. II 1886) публициста,песник и књижевни критичар.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: ЕЈ 1 (Lj. Aleksić).Бгр, лит: NBS 26 (L. Lapteva).Бгр, ббл, лит: СДР, 47–48 (Е. И. Анненкова).Hек: Гл. СУД 68 (1889) 60–61.Лит: Н. Дучић: Бесједе. Бгд 1886. – Ситнији списи Ђ. Даничића. I. СКА1925. Стр. 266–306. – В. А. Францевъ: Славянофилството на И. С. Акса-ковъ. София 1926. – А. Погодин: И. С. Аксаков код Срба. Мисао 44 (1937)253–272. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. –Ј. Игњатовић: Мисли о српском народу. Нови Сад, Приштина 1988. – Ју-гословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд1989. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ625). – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – Водич кроз архивДСС. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – В. Вуле-тић: И. Аксаков : Срби и источно питање. ЗзС 67 (2005) 7–50.Фотографија: САНУ–Ф 3

АЛЕКСИЋ Антоније, Анта(Панчево, 9/21. V 1844 – Београд, 12/24. XI 1893) хидролог, војнигеограф и публициста; инжењеријски поручник.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичарске)од 17. II 1874.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: ЕЈ 1 (В. Knežević)Бгр, ббл, лит: Б. Кнежевић, A. Ристић и Р. Поповић: Анта Алексић и његоврад на хидрологији Мораве и Мачве. Бгд 1955 (Посебна издања. Хидро-технички институт „Инж. Јарослав Черни“, 3). – СБР 1, 104–105 (В. М.Николић).

6

Нек: Браник 9 (1893). – Застава 28 (1893). – Тежак 24 (1893) 428. –СКА Год. 7 (1894) 183–184 [М. Ђ. Милићевић].Лит: Ј. Цвијић: A. Алексић, Мачва... Бгд 1891. Дело 1 (1893) 573–577. –Н. Гроздановић: Запажања и подаци A. Алексића о Великој Морави.ГСГД 30 : 1 (1950) 43–45. – Дод. Поменику, 1–2.Фотографија: САНУ–Ф 72

АЛКОВИЋ Коста(Земун, 21. IX / 3. X 1834 – Београд, 2/15. V 1909) физичар; професорЛицеја и Велике школе (Београд), министар грађевина и државнисаветник.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичарске)од 25. I 1870. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.Председник [=секретар] Одбора за науке природне и математичке1879/1880.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр. бел: НЕ 1 (М. Петровић).Бгр, лит: СБР 1, 131–132 (Г. Раичевић). – Грађевински факултетУниверзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ. 1, стр. 341.Нек: СКА Год. 23 (1910) 127–128 [Ј. М. Жујовић].Лит: Д. Трифуновић: Грађа о првом уџбенику математике. У: Споменицамеханичара 1952–1977. Бгд 1977. Стр 25–31. – Ј. Л. Симовљевић: Астроно-мија у Српској академији наука и уметности. У: Стогодишњица САНУ II,45–54. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – Б. Јордановић: Ко-ста Алковић. У: Ректори Универзитета у Београду. Бгд 1988, 46–47. – В.Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд 1994. – Р. Љу-шић: Лицеј. – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994. Стр. 98–99. –Живот и дело српских научника 3. САНУ, 1998. Стр. 32–71 (К. Хедрих).Фотографија: САНУ–Ф XI [Алковић, Клерић, Нешић]

АНАСТАСИЈЕВИЋ Драгугин(Крагујевац, 18/30. VII 1877 – Београд, 20. VIII. 1950) класични филологи византолог; др класичне филологије, професор универзитета (Београд;Филозофски и Богословски факултет).СКА: прави члан (Академије философских наука) од 2. III 1946.САН: редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1946.Приступну беседу није одржао.Аутобгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 153–162.Бгр, ббл, лит: Hr Е 1 (M. J. Dinić). – EJ 1 (G. Ostrogorski). – LPJ 1 (M. M.Nikolić). – Зборник Православног богословског факултета 1 (1950) 7–14. – Lj. JAZU 46 (1934) 74–76 (F. Šišić). – ЕСИ 260–261 (С. Ћирковић).– СБР 1, 143–144 (Љ. Максимовић).Ббл: ЗРВИ 65 : 6 (1960) 243–256 (Љ. Никић) = Богословље 24 : 1–2(1980) 11–22.Нек: Гл. САН 2 (1950) 348–349 (Н. Радојчић); 381–382 (Г. Острогорски). –УВ 3 : 32–33 (25. IX 1950) 5 (Г. Острогорски). – Byz. 22 (1952) 532–537 (G.Ostrogorskij).

7

Лит: [К. Krumbacher]: Ein neuer Lehrstuhl und ein Seminar für diebyzantinischen Studien in Belgrad. BZ 18 (1909) 705. – П. Мутафчиевъ: Д.H. Анастасијевић, Хипотеза о „Западноj Бугарској“... МП 4 : 4 (1928)121–129 {на фр. 159–161}. – В. Ћоровић: Поводом двеју оцена Г. Д. Н.Анастасијевића. ПКЈИФ 10 (1930) 301–309. – П. Поповић: Поводомдвеју старих оцена Г. Д. Н. Анастасијевића. ПКЈИФ 10 (1930) 309–320.– С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. СКА 1937. –Н. Радојчић: In memoriam. Драгутин Анастасијевић. ИЧ 3 (1952) 503–515. – Богословље 24 : 1–2 (1980) 9–10 (A. Јевтић). – М. Вукелић: По-чеци средњовековне и новогрчке филологије код Срба. ЗМС/КЈ 36 (1988)219–231.Преписка: А. Поповић, Р. Радић: Писма Д. Анастасијевића КарлуКрумбахеру (1907–1909). ЗРВИ 41 (2004) 485–505.Фотографија: САНУ–Ф 187, 187/1–2

АНАСТАСИЈЕВИЋ Миша, капетан Миша(Пореч, 24. II 1803 – Букурешт, 27. I 1885) трговац, бродовласник инародни добротвор; мајор [од кнеза Милоша добио чин дунавскогкапетана 1833].ДСС: почасни члан од 17. II 1863.СУД: почасни члан од 1865.Аутобгр: М. Бан: Живот мајора Мише Анастасијевића. Гл. СУД 71(1890) 259–291.Бгр: Поменик, 9–15 (М. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 7. – EJ 1 (T.Dabinović, D. Miljković).Бгр, лит: СБР 1, 145–146 (Р. Љушић).Нек: Гл. СУД 62 (1885) Додатак, стр. 2 (В. Јовановић) и стр. 23 (Ј.Бошковић). – Јавор 12 (1885) 189–190. – ПГ 6 (1885) 109–114.Лит: М. Зечевић, М. Ђ. Милићевић: Две оцене Л. Арсенијевића(Баталаке). Гл. СУД 52 (1883) 298–311. – Записи Јеврема Грујића. Књ.1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада.Бгд 1925. – М. Ибровац: Румуни о M. Анастасијевићу. Страни преглед 1(1927) 94. – Ж. Живановић: Мемори Стефана-Стевче Михаиловића. Бгд1928. – Ловчевић I и II. – H. Симић: Један поклон M. АнастасијевићаВеликој школи. ГГБ 15 (1968) 269–271. – Д. Поповић-Стојковић: МајopМиша Анастасијевић. Гл. СПЦ 60 : 6 (1979) 139–142. – В. Грујић: Лицеји Велика школа. САНУ 1987. – Р. Milosavljević: Miša Anastasijević. Bgd,Negotin 1983. – A. Васиљевић: Moje успомене. СКЗ 1990. – Д. Павловић:Капетан Миша Анастасијевић. Православље 27 : 261 (1. II 1993) 3. – Д.Милић: Прилог биографији M. Анастасијевића. ИЧ 42–43 (1995–1996)297–310. – Д. Павловић: Судбина мање познате заоставштине капетанМише Анастасијевића. Саопштења 27/28 (1995–96) 223–228. – Водичкроз архив ДСС, 408. – M. Маринковић: Капетан Миша Анастасијевићи турски бродари. ЗМС/И 53 (1996) 117–124. – Ж. Живуловић: Мајор М.Анастасијевић (1803–1885) највећи српски добротвор. Неготин 2003.Фотографија: САНУ–Ф 4

8

АНДОНОВИЋ Милан(Пожаревац, 11/23. VII 1849 – Беч, 31. VIII 1926) геодета и грађевинскиинжењер; професор универзитета (Београд).СУД: редовни члан (Одбора за науке природне и математичке) од 27. II1883 и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: БК 12 (1906) 1440. – ЕЈ 1 (М. Mladenović). – VE 1 (D. Zubac). –Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996.Књ. 1, стр. 304; Књ. 2, стр. 265–266.Бгр, ббл: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906, 150–152.Бгр, ббл, лит: СБР 1, 152–153 (В. М. Николић).Нек: Браство 21 (1927) 324–325 (Ј. Хаџи Васиљевић).Лит: С. Бошковић: Реферат Г. Министру војном о брошури „О комасацијипољопривредних имања“ Г. M. Андоновића. Бгд 1901. – M. Андоновић:Комасација пољопривредних имања и погрешан реферат Г. Министру вој-ном... Бгд 1902. – Аноним: Приватна Геодетско-Грађевинска Академија уБеограду. БК 13 (1907) 1430–1431. – Аноним: Геодетска и грађевинскаакадемија. Недељни преглед. 1 : 34 (1908) 554. – M. Андоновић: Утук наобавештење о радовима Географског одељења Главног ђенералштаба. Бгд1910. – M. Стојановић: Ликови старог Пожаревца. Пожаревац 1973. – В.Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – В. Шолаја и A. Магдић:Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Д. Јоксић: М. Ј. Андоно-вић. У: Развој науке у области грађевинарства и геодезије у Србији. Бгд1996. Стр. 413–423.Споменица: Милан J. Андоновић, професор универзитета. 11. 7. 1849 –31. 8. 1926. Бгд 1926.Фотографија: САНУ–Ф 73, 73/1–Зг

АНДРЕЈЕВИЋ Андреја(Крагујевац, око 1840 – Крагујевац, 8/20. IX 1893) инжењер иархитекта; начелник Министарства грађевина.СУД: дописни члан од 24. I 1871. Редовни члан Одбора уметничког од22. XI 1881.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит: СБР 1, 159 (А. Кадијевић).Лит: M. Ђ. Милићевић: Андрејевић Светозар. У: Дод. Поменику, 3–6. –H. Б. Несторовић: Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа.Бгд 1937. Стр. 62. – ELU 1 (В. Nestorović). – LEJ 1 (В. Nestorović). – Б.Несторовић: Преглед споменика архитектуре у Србији XIX века. Са-општења 10 (1974) 147. – M. Јовановић: Српско црквено градитељство исликарство новијег доба. Бгд 1987. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери укњаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – А. Кадијевић: Један век тражењанационалног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XXвека). Бгд 1997.

9

АНДРЕЈЕВИЋ Сима, Игуманов(Призрен, 30. I 1804 – Призрен, 24. II 1882) трговац и црквено-просветнидобротвор.СУД: почасни члан од 13. VI 1876.Бгр: Поменик, 179–180 (М. Ђ. Милићевић). – EJ 1 (M. Obradović).Бгр, лит: СБР 1, 166–167 (А. Новаков).Лит: П. Срећковић: Биографија С. Андрејевића – Игуманова. Браство 1(1887) 39–49. – БВ 19 : 3 (1904) 41–43. – П. Костић: С. Андрејевић-Игуманов. Јужни преглед 5 (1930) 453–460 + 498–503 + 570–573. – П.Костић: С. Андрејевић-Игуманов. Јужна Србија 2 (1922) 257–273. – П.Костић: Просветно културни живот православних Срба у Призрену ињеговој околини у XIX и почетком XX века. Скопље 1933 {144–153:Бгр}. – H. Ђураков: Сима Андрејевић Игуманов као добротвор (1804–1882). Гл. СПЦ 63 : 4 (1982) 98–106. – С. Атанасковић: С. А. Игуманов,српски Антеј из Призрена. Стремљења 33 (1993) 85–102 и 167–185. – В.Бован: Сима А. Игуманов, живот и дело. Приштина 2004.Фотографија: САНУ–Ф 5

АНДРИЋ Александарпс. Александер Андрос(Купиново, 1816 – Букурешт, 4. VIII 1876) аустријски интендантски офи-цир и публициста; покретач Световида, уредник Зимзелена.ДСС: редовни члан од 13. I 1863.СУД: почасни члан од 29. VII 1864.Бгр. ббл, лит: LPJ 1 (S. Marić). – EJ 1 (D. Kirilović). – Савременици ипоследници, Ρ 425/1 (В. Алексијевић). – СБР 1, 174–175 (В. Крестић).Ббл: Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955. – M.Малетин: Садржај ЛМС 1825–1950. Нови Сад 1968. Стр. 5.Нек: Застава 11 (1876). – Српска зора 1 (1876) 193.Лит: К. Пеичић: Изв±ештай о споменику Т. Павловића. У Панчеву[1866]. Стр. 7–8. – Б. Миљковић: ДСС. – ПИ 116, 36 (A. Белић). – Ђ.Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – В.Крестић: Световид A. Андрића (1852–1859). ЗМС/КЈ 3 (1975) 434–447.– Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – H.Грдинић: Шараде и логографи – мале форме часописне књижевности.У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 195–208. – Н.Грдинић: Газеле А. Андрића. Годишњак Филозофског факултета 20(1992) 105–112. – M. Матицки: Летопис српског народа : три векаалманаха и календара. Бгд 1997. – С. Граховац: Књижевни рад А.Андрића. Темишварски зборник 3 (2002) 73–79. – В. Крестић: Историјасрпске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003.Сабрана дела: Целокупна дела A. Андрића, 1–2. Бгд 1863–1865.Архив: АСАНУ : ДСС 1852/31 [писмо A. A. Друштву]

АНДРИЋ Иво(Травник, 9. Χ 1892 – Београд, 13. III 1975) књижевник и дипломата;добитник Нобелове награде (1961).СКА: дописни члан (Академије уметности) од 18. II 1926. Прави члан(Академије уметности) од 16. II 1939.

10

САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948 и(Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III 1948. до 1960. – ЧланПредседништва од 22. III 1948. до 13. III 1975.Приступна беседа: О Вуку као писцу. Шт.: Наша књижевност, Београд, 1(1946) 188–197. Проглашен 24. I 1946 (САН Год. 52 (1945) 102, 109–112).Бгр: СКА Год. 48 (1938) 209–210. – Lj. JAZU 58 (1951–1952) 261–262. –L. SAZU 5 (1952–1953) 133–134.Бгр, ббл. лит: Encyclopedia of World Literature in the 20th Century, 1. N. Y.1981 (N. Moravčevich). – СБР 1, 177–186 (Ј. Делић).Ббл, лит: Библиотекар 1–6 (1961) 558–574 (Ж. П. Јовановић). – КИ 18(1972) 349–365 (Г. Тешић). – Г. Поповић: Иво Андрић. Библиографијадела, превода и литературе. САНУ 1974. – Л. П. Лихачева: Иво Андрич.Москва 1974. – LPJ 1 (1972) 55–70 (Ž. P. Jovanović). – Сабрана дела И.Андрића, X. Бгд 1988. Стр. 149–199 (Г. Поповић).Нек: САНУ Год. 82 (1975) 191–192 (Е. Кош). – LJ. JAZU 79 (1975) 663–666 (I. Frangeš). – L. SAZU 26 (1976) 99–102 (В. Kreft). – ANU BiHRadovi 56 (1975) 5–8 (M. Begić). – Lj. ANU BiH 8 (1975) 127 (M. Šamić).– ЕВ 2 (1975) 145 (S. Velikov).Лит: H. Мирковић: Иво Андрић. Бгд 1939. – П. Џаџић: Иво Андрић. Бгд1957. – М. Šamić: Istorijski izvori Travničke hronike Ive Andrića. Sarajevo1962. – Иво Андрић. Бгд 1962. (Посебна издања Института за теоријукњижевности и уметности 1). – Критичари о Андрићу. Бгд 1962. – M.Бандић: Иво Андрић – загонетка ведрине. Нови Сад 1963. – S. Korać:Andrićevi romani ili svijet bez boga. Zagreb 1970. – H. Милошевић:Крлежа и Андрић као антиподи. Бгд 1974. – Р. Вучковић: Великасинтеза. Сарајево 1974. – С. Глумац: Андрићев азбучник. Нови Сад 1975.– Зборник радова о Иви Андрићу. Бгд 1977 (ПИ САНУ 505). – И.Тартаља: Приповедачева естетика. Бгд 1979. – С. Леовац: ПриповедачИво Андрић. Нови Сад 1979. – М. Караулац: Рани Андрић. Бгд 1980. –П. Палавестра: Скривени песник. Бгд 1981. – Дело Иве Андрића уконтексту европске књижевности и културе. Бгд 1981. – С. Hawkesworth:Ivo Andrić – Bridge between East and West. London 1984. – Ivo Andrić:proceedings of a Symposium held at the School of Slavonic and EastEuropean Studies 10–12 July 1984. London 1985. – B. Калезић: ИвоАндрић у нашим споровима. Бгд 1985. – Љ. Никић: Награда СКА И.Андрићу за приповетке 1924. Свеске задужбине И. Андрића 3 (1985)197–204. – Љ. Никић: Избор И. Андрића за члана СКА. Свескезадужбине И. Андрића 3 (1985) 205–211. – С. Лукић: Спомен наАндрића. Бгд 1986. – Р. Самарџић: Писци српске историје, књ. 3. Бгд1986. [Стр. 259–265: Андрић и историја]. – Р. Р. Станишић: Медитативнифрагмент као жанр Андрићеве прозе. Никшић 1987. – О. Мучалица и A.Драгојловић: Иво Андрић (1892–1975), Лични фонд, Каталог. Бгд 1988. –P. Поповић: Иво Андрић – Живот. Бгд 1989. – Ž. В. Juričić: Ivo Andrić uBerlinu 1939–1941. Sarajevo 1990. – И Тартаља: Пут поред знакова. Бгд1991. – П. Палавестра: Књига о Андрићу. Бгд 1993. – П. Џаџић: И.Андрић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 552–560.Сабрана дела: Сабрана дела И. Андрића. Књ. 1–10. Бгд, Загреб итд. 1963,1964, 1965, 1967. – Сабрана дела И. Андрића. Књ. 1–17. Бгд 1981. – И.

11

Андрич: Собрание сочинений. Τ 1-. Москва 1984. – Сабрана дела И.Андрића. Књ. 1–10. Бгд 1988, 1991, 1992, 1996. – I. Andrić: Dela. Knj. 1–10.Ljubljana 1963. – I. Andrić: Izabrana dela. Knj. 1–4. Bgd, Sarajevo, itd. 1958.Архив: АСАНУ ИЗ 14433. – Архив Србије 14433 / заоставштина, обрађено.Фотографија: САНУ–Ф 188, 188/1–8

АРСЕНИЈЕВИЋ Лазар, Баталака(Буковик код Крагујевца, 1793 – Београд, 15. I 1869) историчар; државнисаветник, министар просвете и правде.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842. Председник ДСС од 22. VII 1848. до16. XI 1849 и од 25. XI 1852. до 14. XII 1854.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Л. Арсенијевић Баталака: Историја Српског Устанка. Део 1. Бгд 1898,стр. III–Х (Н. Крстић). – Поменик, 29–32 (М. Ђ. Милићевић). – Дод. Поме-нику, 171–172. – EJ 1 (D. Perović). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 44–45.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 264–265 (Мир. Јовановић). – СБР 1, 278–279 (Р.Љушић).Нек: Јединство 1 (1869) 68.Лит: М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србиједо 1841. Књ. 1и 3. Бгд 1898 и 1901. – С. Новаковић: Устанак на дахије. Бгд 1904. – Б. Ми-љковић: ДСС – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – НЕ 1(H. Радојчић). – P. Љушић: Писмо Л. Арсенијевића Баталаке ЉубомируНенадовићу о сакупљеној архивској грађи о Првом српском устанку. Гла-сник међуопштинског историјског архива Ваљева 20/21 (1986) 127–132. –В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – Р. Љушић: Лицеј. – Водичкроз архив ДСС.Архив: АСАНУ ИЗ 7130.Фотографија: САНУ ФД–16

АСКОЛИ Грацијадио ИсаијаIsaia Graziadio Ascoli(Горица, 16. VII 1829 – Милано, 21. I 1907) лингвиста; професоруниверзитета (Милано).СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит: Dizionario Biografico degli Italiani. Roma 1962, 380–384(T. Bolelli). – EI 4 (P. G. G. ). – Hr Е 1 (M. Deanović).Нек: AKAW 57 (1907) 252–253 (J. ν. Karabacek). – HK 3 (1907) 477–480(V. Lozovina). – ИИАН 6 серија. [1] : 4 (1907) 102 (К. Г. Залеман).Лит: Р. Ковачић: Српске насеобине у Јужној Италији. Гл. СУД 62 (1885)273–340. – Guarniero: Graziadio Ascoli. Torino 1907. – В. Marušić: GraziadioIsaia Ascoli in Slovenci. ZČ 30 (1976) 291–298. – A. Crania: Lettere diGraziadio Ascoli a Franz Miklosich (Miklošić). Studi in onore di Ettore lo Gattoe Giovanni Maver. Sansoni Editore 1962, 153–158 (“Collana di RicercheSlavistiche“, 1).Фотографија: САНУ ФД–17

12

АТАНАЦКОВИЋ Платонсветовно име Павле(Сомбор, 29. VI 1787 – Нови Сад, 9/21. IV 1867) епископ, писац инародни добротвор; епископ бачки.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Ловчевић I, 20. – EJ 1 (А. Forišković). – Српски јерарси, 406–409 (С.Вуковић).Ббл: Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.Бгр, ббл: Поменик, 19–24 (М. Ђ. Милићевић). – СБР 1, 307–309 (А.Новаков).Heк: Гл. СУД 21 (1867) 368–371.Лит: Α. Η. Попов: Письма П. Атанацковича... [и др] к Н. И. Надеждину.Руски архив (Спб) 7 (1873) 1131–1221. – НЕ 1 (Р. Грујић). – M. Балубџић:Владика П. Атанацковић и Српска правна академија у Новом Саду.ГИДНС 4 (1931) 77–82. – Ј. Грчић: Живот и просветни рад владике Пла-тона Атанацковића. ГИДНС 10 (1937) 291–311, 421–434. – Н. Иличић:Платон Атанацковић, епископ бачки. Гл. СПЦ 48 : 8 (1967) 165–170. – О.Срдановић Бараћ: Владика П. Атанацковић, 1788–1867. Теолошки по-гледи (1985) 163–172. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1.MC 1986. – M. Мразовић: П. Атанацковић у Летопису. ЛМС 441 (1988)546–554. – Ст. Васиљевић: Знаменити Сомборци. Нови Сад, Бездан 1989.– Зборник радова Научног скупа посвећеног епископу Платону Атанацко-вићу. Нови Сад 1991. – Библиотека П. Атанацковића (каталог). Нови Сад1995.Преписка: Вукова преписка, 1. Бгд 1907. Стр. 505–601.Фотографија: САНУ ФД–18 (портрет, уље, Новак Радонић, својина HM, Бгд;други портрет у Епархији бачкој)

БАБУКИЋ Вјекослав(Пожега, 16. VI 1812 – Загреб, 20. XII 1875) правник и лингвиста-аматер; професор гимназије (Загреб).ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, ббл, лит: ÖBL 1 (1954) 40 (Anonim). – EJ 1 (J. Hamm). – LPJ 1 (M.Žeželj). – HBL 1, 311–313 (S. Babić).Бгр, лит: Т. Smičiklas: �ivot i djela V. Babukića. U: Izvješće o Кr. velikojgimnaziji u Zagrebu. Zagreb 1876. – История Славянской Филологiи, 425–428 (В. Ягичъ). – НЕ 1 (Б. Водник).Лит: Anonim: V. Babukić. Vienac 8 (1875) 857–858. – Stogodišnjica rođenjaV. Babukića. Vienac 3 (1912) 216–217. – Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić:Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – M. Живанчевић: Вуковипријатељи илирци. У: Вуков зборник. САНУ 1966. Стр. 229–260. – В.Новак: Вук и Хрвати. САНУ 1967. – D. Jelčić: Vallis aurea. Zagreb 1977. –A. Jembrih: Michlov „Pravopis illyrsky“ (1836) prema Babukićevoj „Osnovi“i Murkovoj gramatici. ЗМС/ФЛ 32: 2 (1989) 193–204.Фотографија: САНУ ФД–HBL, 1, 312

13

БАКИЋ Војислав(Горња Перна код Топуског, 22. VIII / 3. IX 1847 – Београд, 30. IV 1929)др педагогије; професор и управник Учитељске школе (Крагујевац),професор Велике школе (Београд).СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 27.II 1883. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Мали поменик, 18–19 (Л. Лазаревић). – Pedagoška enciklopedija 1(Ν. Potkonjak).Ббл: Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.Бгр, ббл: НЕ 1 (А. Базала). – Hr E 2 (M. Petrović). – ПГ 26 : 1 (1905)130–132. – В. Грујић: Библиографија др Војислава Бакића, 1869–1926.Педагошка стварност 1 (1963) 47–54. – EJ 1 (D. Jovanović).Бгр, ббл, лит: СБР 1, 370 (М. Бујас).Нек: Учитељ 9 : 9–10 (1929) 323–325 (M. Станојевић). – Учитељ 10 : 1(1929) 10–14 (M. Шевић). – ЖР 24 : 22 (1929) 743–747 (Д. Рајичић). –СКА Год. 38 (1930) 127 (Сл. Јовановић).Лит: A. Варађанин : Др Бакић – Поуке и савети о васпитању деце. ЛМС134 (1883) 134–139. – М. Нешковић: В. Бакић, Поуке о васпитању деце уродитељској кући. ЛMС 144 (1885) 102–122. – M. Шевић: О осамдесето-годишњици Војислава Бакића. Учитељ 8 : 3 (1927) 163–168. – В. Грујић:Педагог Војислав Бакић на Великој школи у Београду 1892–1905. ЗФФ 5 : 1(1960) 137–162. – Н. М. Поткоњак: Педагошка схватања Војислава Ба-кића. ЗФФ 10: 2 (1967) 181–236. – В. Грујић: В. Бакић. Нови љетопис Срп-ског културног друштва Просвјета 3 (1972) 86–116. – V. Tešić: Nauka o po-štenju (etika) V. Bakica. Zbornik za historiju školstva i prosvjete 8 (1974) 105–123. – B. Гајић: Основношколско образовање у Србији, стр. 85–87. – В.Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – В. Грујић: Гимназијско обра-зовање. – Љ. Монев: Жан Жак Русо код Срба. САНУ 1990 (ПИ 605). – S.Miljević: �ivot i pedagoška delatnost V. Bakića. Naša škola 1–2 (1998) 47–60.– D. Branković: Savremenost Bakićevih shvatanja obrazovanja. Naša škola 1–2(1998) 61–78. – Н. Поткоњак: В. Бакић (1847–1929). Норма 4 : 1 (1998)113–124. – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003.Архив: Заоставштина у Педагошком музеју у Београду. – АСБ : Фонд НенадаЈанковића.Фотографија: САНУ–Ф 74

БАЛАИТСКИ Димитрије(Вршац, 1822 – Београд, 7. VIII 1880) предавач латинског; професоргимназије (Нижа гимназија, Шабац; Гимназија, Београд) и политичар.ДСС: редовни чланод 2. I 1855.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Аутобгр: Видело 97 (1880).Бгр: Мали поменик, 20–21 (Л. Лазаревић). – LPJ 1 (1972) 136 (T.Militar). – Савременици и последници, Ρ 425/1 (В. Алексијевић). – СБР1, 380 (Г. Раичевић).Ббл: Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.

14

Нек: Видело 1 : 97 (1880). – Застава 15 : 125 (1880).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24 (1868)136–165. – Ј. Туроман: Критика на латинску граматику Д. Балаицког.ЛМС 113 (1870–1871) 230–252. – Б. Миљковић: ДСС. – Записи ЈевремаГрујића. Књ. 1. СКА 1922. – В. Грујић: Гимназијско образовање.

БАН Матија(Петрово село код Дубровника, 16. XII 1818 – Београд, 1/14. III 1903)књижевник, песник и драмски писац; учитељ језика у грчким школама(Цариград и Бруса), васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића,професор Лицеја (Београд), шеф пресбироа.ДСС: редовни члан од 12. I 1858.СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне илитерарне) наименован 29. VI 1864.СКА: прави члан (Академије уметности) наименован 5. IV 1887.Секретар Академије уметности од 27. V 1887 – 22. II 1892.Приступна беседа: О Ивану Гундулићу. Шт.: СКА Глас 4 (1888) [IV] + 32.– СКА Год. 1 (1887) 139 [извод]. Проглашен 27. XII 1887 (СКА Год. 1(1887) 137–140).Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1887) 251–259. – Д. A. Живаљевић: Матија Бан.Коло 5 : 6 (1903) 340–348.Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 621 (В. Ягичъ). – LPJ (N.Đorđević). – HBL 1, 408–411 (M. Kaminski). – НЕ 1 (В. Петровић). – EJ 1(M. Leskovac). – ЕСИ 269–270 (Д. Синдик). – СБР 1, 396–398 (Р. Љушић).Ηек: Дело 8: 26 (1903) 483–484. – Srđ 2 (1903) 281–287. СКА Год. 17(1903) 326–330 (С. Лозанић). – Lj. JAZU 21 (1906) 120–168 (К. Lucerna).Лит: Л. Костић: Шекспир и... М. Бан. Отаџбина 2 (1875) 474–481. –[Прослава 50-годишшњице књижевнога рада Ђ. Малетића и M. Бана,редовних чланова Друштва, 8. и 9. септрмбар 1885]. Гл. СУД 65 (1886)Додатак, стр. 1–127. – П. Поповић: Матија Бан и његов књижевни рад уДубровнику. СКГ 8 : 1–6 (1903) 431–443. – Б. Миљковић: ДСС. – D. Pro-haska: Kraljevac – republikanac u jugoslavenskoj drami. J. Nj. 3: 3 (1919)40–42. – R. Popović-Petković: Zaostavština Matije Bana. Arhivski Almanah1 (1958) 191–201. – В. Вучковић: Неуспела политичка акција М. Бана1860–1861. ИЧ 9–10 (1959) 381–409. – В. Новак: Настанак и нестанак„Monumenta Serbica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога. Глас САН 234(1959) 1–48. – W. Kot: Dramat serbski i chorwacki na scenach polskich doroku 1914. Pamiętnik Slowiański 13 (1963) 164–183. – В. И. Фрейдзон: ОБелградском „Комитете“ М. Бана (1860–1861). Славянский Архив(1963) 100–115. – N. Stipčević: M. Ban e Niccolo Tommaseo. ItalicaBelgradensia 1 (1975) 261–271. – Ђ. Живановић: Стеријине полемике.САНУ 1985 (ПИ 564). – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. –Р. Љушић: Лицеј. – Ј. Д. Митровић: Рад М. Бана у Дубровнику 1848–1850по налогу владе Србије и И. Гарашанина. У: Илија Гарашанин (1812–1874). САНУ 1991. Стр. 361–368. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992.– Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). –Водич кроз архив ДСС. – М. Фрајнд: „Драмски назори“ и драмска

15

„дјела“ M. Бана. У: Историја у драми – драма у историји. Нови Сад – Бгд1996. Стр. 200–211. – З. Бојовић: Маројица Кабога М. Бана и дубровачкаисторија. Научни састанак слависта у Вукове дане 25/1 (1996) 77–85. –Б. Јововић: М. Бан – први српски војни теоретичар. Војно дело 49(1997) 197–222.Архив: Историјски институт, архив: заоставштина М. Бана. – АСАНУ ИЗ7553/83: ббл. М. Бана.Фотографија: САНУ–Ф 189, 189/1

БАРАНД ЈоакимJoachim Barrande(Saugues, Haute-Loire, 11. VIII 1799 – Frohsdorf, 5. X 1883) геолог и па-леонтолог.СУД: дописни члан од 30. I 1883.Бгр, ббл: OSN 3, 360 (ΟΝ.). – GE 5 (F. A. Aulard). – MSN, 1, 395–396. –DSB 1, 468–469 (B. Hausen). – Naučný geologický slovnik. I díl. Praha1961. Str. 661–662. – Досије Ј. Баранда у Библиографском одељењуБиблиотеке САНУ.Лит: J. Svoboda, F. Pruntl: Barrandium : Geologiedes mittelböhemischesSilur und Devons in Bildern. Prague 1958. Str. 47–67. – P. Bout: J.Barrande (1799–1884). Le Puy-en-Velay 1964. – I. Chlupac, V. Havlicek etal. : Paleozoic of the Barrandian. Praha 1998. – В. Јовић: Из историје гео-логије у Србији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 6

БАРБУЛЕСКУ ИлијеIlie Barbulescu(Букурешт, 3. XII 1875 – Јаши, 5. VI 1945) слависта; професоруниверзитета (Јаши).СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1914.Бгр, ббл: EIR (D. Mioc). – Hr E 2 (P. Skok).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 272 (С. Ћирковић). – КМЕ 1, 310 (М. Младе-нов).Лит: AAR, ser. II. 30 (1908) 173–175 [Предлог за избор за дописногчлана]. – Н. Радојчић: Барбулеску Др И., Румуни према Србима иБугарима. БК 14 (1908) 695–696. – D. Prohaska: Maćedonsko pitanje iRumunji. Savremenik 7 (1912) 746–748. – X. [J. Скерлић]: Српски утицајикод Румуна. СКГ 29 (1912) 830–837. – D. Crînjalâ: Prof. Ilie Barbulescu,zakladatel nové slavistické školy v Rumunsku. BS 6 (1935–1936) 303–310. –А. Врачу: Из историята на румънската славистика, I. Slavia. 35 (1966)161–163. – G. Mihaila: Ioan Bogdan si Ilie Barbuiescu membri corespondentiai Academiei Sîrbe. Romanoslavica. 14 (1967) 471–474. – N. Rodić: �ivotopis ipisma I. Barbulesku u Arhivu SANU. U: Radovi simpozijuma JugoslovenskiBanat. Novi Sad 2001. Str. 48–58.Споменица: Omagiu profesorului Ilie Barbulescu. La 25 ani de profesorat.Arhiva (Jasi) 38 : 2–4 (1931) 1–666.Фотографија: САНУ–Ф 290

16

БАТ Џон Александер Тин, маркиз од БатаJohn Alexander Thynne, Marquis of Bath(Вестминстер, 1. III 1831 – Венеција, 20. IV 1896) писац; члан Горњегдома британског парламента.СУД: почасни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: DNB 19 (G. le Grys Norgate)Ббл: [Белешка поводом избора у СУД]. Гл. СУД 57 (1884) дод. L. – В.Јовановић: Енглеска библиографија о источном питању у Европи. СКА1908 (Споменик 48) и Бгд 1978.Ηeк: Times, 21. IV 1896.Фотографија: ФД– 20

БЕЗСОНОВ Пјотр АлексејевичПетр Алексеевич Бессонов(Москва, 1828 – Харков, 22. II / 6. III 1898) фолклорист, етнограф и исто-ричар књижевности; професор универзитета (Харков).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Hr E 2 (S. Ivšić).Бгр, ббл: OSN 3 (Anonim). – ЭС 3 (Аноним). – Булахов 1, 25–26.Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 509–511 (В. Ягичъ). –СДР, 69–71 (М. В. Никулина).Лит: V. Jagić: Katoličeski svjaščenik... J. Kri�anić. Rad JAZU 18 (1872)164–205. – Ситнији списи Ђ. Даничића. I. СКА 1925. Стр. 266–306.

БЕЛИЋ Александар(Београд, 1/13. VIII 1876 – Београд, 26. II 1960) лингвиста и слависта; дрсловенске фиолологије и професор универзитета (Београд).СКА: дописник од 4. II 1905. Прави члан (Академије философскихнаука) од 3. II 1906. Привремени секретар СКА од 10. IX до 5. XI 1923; в.д. од 5. XI 1923. до 17. II 1937. (разрешен 1. III 1937). Председник СКАод 17. II 1937 – 17. VII 1947. (Ван функције од 4. XI 1941. до 30. I. 1945. иод 25. IV до 17. VII 1947).САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Секретар Академије философских наука од 22. III 1913 – 6. III 1924.Председник САН од 17. VII 1947. до 26. II 1960. Члан Одбора за вођењепослова Академије од 3. V до 17. VII 1947; председник истог Одбора од6. V до 17. VII 1947.Приступна беседа: Основне црте историјског развитка српског језика.Шт.: СКА Год. 22 (1909) 106–110 [извод]. Проглашен 14. XII 1908 (СКАГод. 22 (1909) 105–110).Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 367–368. – Споменица о отварању Универзи-тета. Бгд 1906, 116–117. – Зборник филолошких и лингвистичких студија.

17

A. Белићу поводом 25-годишњице. Бгд 1921, XIV–XVIII (X. Барић). –СКА Год. 43 (1935) 179–214. – Зборник филолошких и лингвистичких ра-справа. A. Белићу о 40-годишњици његова научног рада. Бгд 1937, IX–XXXIII. – ЗФФ 4 : 2 (1959) 441–444. – ЈФ 24 (1959–1960) 49–84 (И. Гриц-кат). – Зборник радова о Александру Белићу. ПИ САНУ 498 (1976) 433–469 (И. Грицкат). Изабрана дела A. Белића. Књ. 14. Стр. 305–349 (И. Гриц-кат, С. Илић).Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (М. lvić). – EJ 1 (M. Stevanović).Бгр, лит: M. С. Московљевић: Сећање на једну дијалектолошкуекскурзију с професором Белићем. НЈ, н. с 10 (1960) 81–83. – X. Капиџић:Боравак професора др Александра Белића у Херцеговини 1903. г. НЈ, н. с10 (1960) 84–87. – M. P. Николић: Прилози упознавању живота и радаАлександра Белића. НЈ, н. с.: 11 (1961) 102–108; 14 (1964) 169–188. – M.Р. Николић: Избор Александра Белића за академика. НЈ, н. с. 17 (1968–1969) 83–96. – M. Ивић, Правци у лингвистици. 6. доп. изд. Бгд 1990. –СБР 1, 473–476 (Д. Ћупић).Нек: САН Гласник 12 (1960) 1–11 (И. Ђуричић, Б. Т. Благојевић, В. В.Виноградов и М. Минић). – Политика 28. II 1960 (М. Стевановић). –Naši razgledi 9 : 5 (1960) 109 (Р. lvić). – Književna tribina 21 (1960) 4 (Lj.Jonke). – Slovansky, přehled 46 : 2 (1960) (В. Havránek).Лит: С. М. Куљбакин: A. Белић. Зборник филолошких и лингвистичкихстудија. A. Белићу поводом 25-годишњице. Бгд 1921, VII–XIII. – A. Бе-лић: Мисли о прикупљању диалекатског материала. ЈФ 6 (1926–1927) 1–10. – A. Белић: Размишљања о језику. НЈ 3 (1934–1935) 225–229. – X. Ба-рић: Јубилеј проф. A. Белића. СКГ 52 : 6 (1937) 471–476. – СКА Год. 47(1938) 319–327 (J. Радонић). – ПИ 116 (A. Белић). – САН Гласник 1 (1950)356–370 [Свечани скуп САН поводом прославе педесетогодишњице радапредседника A. Белића]. – A. Белић: О лингвистици проф. А. Белића. ЈФ18 (1949–1950) 1–37. – Б. Милановић: Јубилеј проф. А. Белића поводомпедесетогодишњице његова наставничког рада. ЈФ 18 (1949–1950) 223–242. – М. Павловић: Дело Александра Белића. ЈФ 24 (1959–1960) 1–14. –М. Стевановић: Осврт на Белићево учење о језику. ЈФ 24 (1959–1960) 15–48. – A. Vaillant: Aleksandar Belić. RES 37 (1960) 7–16. – M. Стевановић:Научно дело Александра Белића. НЈ н. с. 17 (1968–1969) 109–124. – Б. М.Николић: Стилистичка схватања Александра Белића. НЈ н. с. 21 (1975)203–214. – Љ. Трговчевић: Јован Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22(1975) 173–231. – Зборник радова о Александру Белићу. ПИ САНУ 498(1976) 1–469. – М. Р. Николић: А. Белић као професор Велике школе иУниверзитета до 1914. ГГБ 23 (1976) 219–236. – Љ. Трговчевић:Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – И. Грицкат-Радуловић: А.Белић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 485–488. – Сто година Лексико-графског рада у САНУ. САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука ојезику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Преписка: Ј. Rotar: Korespondenca med F. Ramovšem in A. Belićem. SAZU1990.Изабрана дела: Изабрана дела A. Белића. Књ. 1–14. Бгд 1998–2000.Архив: АСАНУ ИЗ 14. 386 [заоставштина A. Белића].Фотографија: САНУ–Ф 190, 190/1–15, V

18

БЕРАР ВикторVictor Bérard(Морез ди Жира, 10. VII 1864 – Париз, 13. XI 1931) историчар књижевно-сти и политичар; професор универзитета (Париз).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1920.Бгр, ббл, лит: DBF 5 (M. Prévost).Бгр, ббл: НЕ 1 (М. Ибровац). – Hr E 2 (J. Dayre). – EJ 1 (M. Ibrovac).Нек: Нова Европа 24 : 5 (1931) 304 (М. Ћурчин). – ЖР 9 (1931) 1597–1598 (Д. Д. Живаљевић). – СКА Год. 40 (1932) 116–117 (Б. Гавриловић).– У спомен Виктора Берара. Браство 26 (1932) 228–240 (П. Поповић, Г.Јакшић, В. Чајкановић и Ст. К. Павловић).Лит: M. Веснић: Bérard V, La Turquie et l’helénisme contemporain. Јавор 22(1893) 149–151. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србимаи Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – Ј. Јовановић: V. Bérard, La Révolutionturque. CKГ 25 (1910) 619–621. – Anonim [R]: M. Victor Bérard. La PatrieSerbe 5 (1917) 213–215. – С Јосифовић: Васкрсење Хомера. ЛМС 105 : 328: 1–2 (1931) 248–264. – К. Спасић: В. Берар о приликама у делу Македонијеи на Косову. Косовско-метохијски зборник 1 (1990) 1–54.Споменица: Victor Bérard, 10 août 1864–13. novembre 1931. Paris 1932. 1–54.Фотографија: САНУ–Ф 291

БЕРИСАВЉЕВИЋ Ђорђе(Панчево, 25. V / 6. VI 1828 – Пожаревац, 18/30. VI 1898) правник; адвокати професор гимназије (Пожаревац).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Ηек: Бранич 5 (1898) 509. – Дневни лист (Београд) 146 (1898) 4.Лит/бел: Перуничић, 716. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ1987. – P. Љушић : Лицеј. – Водич кроз архив ДСС. – В. Маријан:Оснивање школе на Врачару. ГГБ 45/46 (1998–1999) 53–61.

БИБИЋ (Јанопољски) Павле(Меленци, 1. III 1790 – Меленци, 1. XII 1869) свештеник и писац;парох и протонамесник (Меленци).ДСС: кореспондентни члан од 8. I 1850.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: НЕ 1 (Р. Грујић). – Савременици и последници, Ρ 425/1 (В.Алексијевић).Ббл: M. Малетин: Садржај ЛМС 1825–1950. Нови Сад 1968. Стр. 13.Бгр, ббл. и лит: LPJ 1 (Т. Militar). – СБР 1, 526 (Р. Поповић).Лит: П. Бибић: Баштован и воћарство. Бгд 1869. – Б. Миљковић: ДСС. –Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – А. Влашка-лин: Др J. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. Стр. 99.Архив: АСАНУ 7380/2 [Аутобгр.]Фотографија: САНУ ФД (портрет, уље, Новак Радонић; својина Галерије MC).

19

БИДЕРМАН Херман ИгњатHermann Ignaz Biedermann(Беч, 3. VIII 1831 – Грац, 25. IV 1892) историчар права; др права, профе-сор и ректор универзитета (Грац).СУД: дописни члан од 8. II 1886.Бгр, ббл: OSN4 (Hsz).Бгр, ббл. лит: 0BL 1 (1954) 82.Лит: V. Jagić: Die Serben-Ansiedelungen in Steiermark. ASPh 7 (1884) 517–518. – Anonim: Nov dokaz nemške objektivnosti. Slovanski svet 1 (1888)175–177. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима иХрватима 1544–1900. СКА 1900. – Ј. Х. Швикер: Политичка историјаСрба у Угарској. MC 1998.

БИЛИМОВИЧ Антон(Житомир. 8/20. VII 1879 – Београд, 17. IX 1970) математичар; професоруниверзитета (Кијев, Одеса, Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1926. Прави члан(Академије природних наука) од 17. II 1936.САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948. и (Одељења техничких наука) од 20. IV 1949. Секретар Академијеприродних наука СКА од 7. III 1939. до 7. III 1941. В. д. секретараОдељења техничких наука САН од 12. VII 1954. до 29. VI 1955.Приступна беседа: Природна проучавања у геометрији и механици. Шт.:СКА Глас 175 (1937) 101–108. – СКА Год. 46 (1936) 219 + 258 – 259[извод]. – Bulletin de l’Académie des Sciences mathématiques et naturelles,A. Sciences mathématiques et phisiques, 4 (1938) 169–175 [на франц.].Проглашен 7. III 1937 (СКА Год. 46 (1936) 219 + 258–259).Бгр: Hr E, 2 (St. Hondl). – Ан. Д. Билимович: А. M. Ляпунов в Одессе.PIM 9 (1956) 1–7. – Руска емиграција II, 234 (A. Арсењев).Бгр, ббл: САН Год. 65 (1959) 223–228 и 71 (1968) 364 и 72 (1970) 553. –ПИ САНУ 446 (1971) 27–50 (М. Мужијевић).Бгр, ббл, лит: СБР 1, 542–543 (Ђ. Ђукић).Ббл: УЖ 2 : 2 (1928) 51–52. – Материалы для библиографии 1 (1931)35–36; 2 (1941) 54–56.Нек: Билтен Универзитета у Београду 1 : 8 (1970) 37–38 (Т. П. Анђелић).Лит: V. A. Vujičić: La corrélation du principe de Pfaff-Bilimović avec lesautres principes de mechanique. PIM ns 1 (15) (1962) 15–23. – A. T. Григор-јан и Б. H. Фрадлин: Научно наслеђе школе аналитичке механике Г. К.Суслова и њен развитак у истраживањима југословенских научника. Бгд1977, 23–44 [3. Развитие научного наследия школы Суслова висследованиях А. Д. Билимовича]. – М. Д. Леко: Сећање на ствара-лаштво проф. А. Билимовича. Руска емиграција I, 261–264. – Руси безРусије – српски Руси. Бгд 1994. – Живот и дело српских научника, 7.САНУ 2001. Стр. 227–259 (Ђ. Ђукић).Споменица: Споменица посвећена преминулом академику АнтонуБилимовићу. ПИ САНУ 446 (1971) 1–50.Фотографија: САНУ–Ф 191, 191/1–5

20

БЛАЗНАВАЦ Миливој(Блазнава, код Крагујевца, 4. V 1824 – Београд, 24. III 1873) официр,државник; ађутант кнеза Александра Карађорђевића, министар војни,намесник малолетног Милана Обреновића.СУД: почасни члан од 25. I 1873.Бгр: НЕ 1 (С. Јовановић). – Поменик, 14–17 (М. Ђ. Милићевић). –Ловчевић I, 19. – EJ 2 (D. Janković). – М. Милићевић, Љ. Поповић:Генерали војске кнежевине и краљевине Србије. Бгд 2003. Стр. 44–47.Бгр. ббл. лит: BLGS 1, 212 (A. Moritsch). – СБР 1, 578–580 (Ч. Попов).Нек: [Η. Поповић]: Надгробна беседа генералу M. П. Блазнавцу. Бгд[1873]. – Србске новине 40 : 68 (1873) 1.Лит: С. Л. Поповић: Живот и смрт М. П. Блазнавца. Бгд 1873. – КнезМилош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – M. M. Жујовић: Бе-лешке. Бгд 1902. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. –С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. Стр. 264–277итд. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јо-вановић: Влада Милана Обреновића, књ. I. Бгд 1926. – Ловчевић I и II. –Писма Јована Ристића Филипу Христићу. СКА 1931. – Д. Страњаковић:Михаило и Јулија. Бгд 1940. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политикаСрбије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Уједињена омладина српска:зборник радова. Нови Сад 1968. – A. Раденић: Дневник Б. Калаја. Бгд-Нови Сад 1976. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њенодоба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – В.Павловић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987) 187–202.– Д. Вуксановић-Анић: Стварање модерне српске војске. СКЗ и др. 1993.Архив: АСАНУ ИЗ – 9093, 7113–4Фотографија: САНУ–Ф 7, 7/1–2, I

БЛАЈВАЈС Јанез, витез Трстенички(Крањ, 19. XI 1808 – Љубљана, 28. XI 1881) ветеринар; др. медицине,професор судске медицине и ветерине (Љубљана).ДСС: кореспондентни члан од 3. I 1851.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: EJ 2 (F. Bohanec).Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (Ф. Заврник и М. Кос). – LPJ 1 (J. Logar). – SBL 1(1925) 42–47. – (D. Lončar). – ÖBL 1, 93. – BLGS 1, 213 (A. Moritsch).Нек: Rad JAZU 62 (1882) 187–229 (В. Šulek).Лит: E. Чакра: Др Јанезу Блајвајзу. Јавор 8 (1881) 1563–1564. –Bleiweisov Zbornik. Ljubljana 1909 (Zbornik Matice Slovenske 11). – P.Vajda: Jedno neobjavljeno pismo J. Blajvajsa. ПКЈИФ 30 (1964) 251–252. –Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1.Бгд 1989. – T. Kovač-Artemis: Slovenski orator: dr. J. Bleiweis. Ljubljana1990. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 8, 8/1

21

БЛУДОВ Димитрије НиколајевичДмитрий Николаевич граф Блудов(Романово, 5/16. IV 1785 – Петроград, 19. II / 2. III 1864) руски дипло-мата, кодификатор и државник; председник руске Академије наука(Петроград, од 1855).ДСС: почасни члан од 3. I 1854.Бгр: ЭС 5, 103–104. – БСЭ 3 (1901) 326–327.Бгр, лит: GE 6 (L. Léger). – Венгеровъ 3 (1892) 407–416 (Л. Брамсонъ).Лит: Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2,књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ ФД–35

БОБЖИЊСКИ МихалMichał Bobrzyński(Краков, 30. IX 1849 – Познањ, 3. VII 1935) историчар, историчар праваи политичар; професор универзитета (Краков).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 5. II 1907.Бгр: E Brit. 3 (1963) (A. Gieysztor). – Hr E 2 (J. Benešić). – WEP 2 (1963)24–25.Бгр. ббл: СКА Год. 20 (1907) 316–318. – БСЭ 3, 1293.Ббл, лит: J. Bidlo: Michal Bobrzynski. Praha 1936, 1–91.Нек: Le Monde slave 12 : 4 (1935) 442–447 (J. Rappaport). – S. Rev. 15(1936–1937) 210–214 (W. J. Rose).Лит: J. Rappaport: Michel Bobrzynski et la science historique polonaise. LeMonde slave n. s. 8 : 3 (1931) 404–447 и 4 (1931) 82–114 и 241–267.Фотографија: САНУ–Ф 292, 292/1

БОГДАН ЈоанIoan Bogdan(Брашов, 25. VII 1864 – Букурешт, 1. VI 1919) историчар, филолог ислависта; професор универзитета (Букурешт).СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1914.Бгр: НЕ 1 (A. Белић). – Romanoslavica 13 (1966) 247–271 + 273–283 +285–303 (Аутори текстова: V. Gr. Chelaru, J. Colan & С Boroianu).Бгр, ббл: P. P. Panaitescu: Ioan Bogdan si studiile de istorie slava la Romàni.Buletinul Comisiei istorice a României 7 (1928) V–XXXII. – G. Mihaila:Ioan Bogdan. Scrieri alese. Bucureşti 1968, 7–88 + 647–661 [Увод ибиблиографија].Бгр, лит: Hr E 2 (Р. Skok).Бгр, ббл. лит: EIR (F. Constantiniu). – ЕСИ 282–283 (С. Ћирковић). –КМЕ 1, 207–208 (М. Младенов).Нек: Revista istоrica 5 : 6–7 (1919) 100–103 (Ν. Iorga). – ASPh 37 (1920)552–554 (P. Cancel).Лит: С. Jireček: Slavische Chroniken der Moldau. ASPh 15 (1893) 81–91. –P. E. Michelson: The Birth of Critical Historiography in Romania. Analele

22

Universitatii Bucureşti 32 (1983) 59–76. – N. lorga: I. Bogdan. BuletinulComisiei istorice a României 3 (1924) I–VII. – D. P. Bogdan: Ioan Bogdan,activitatea stiintifica si didactica. Romanoslavica 3 (1958) 187–207. –Monstenirea stiintifica a lui I. Bogdan [Прилози ca Свечаног скупа о J. Б. иисторији румунске културе]. Romanoslavica 13 (1966) 5–76 [Ауторитекстова: E. Petrovici, P. Constantinescu si С. N. Velichi, G. Mihaila, V. Co-stachel, L. Djamo-Diaconita]. – G. Mihaila: Ioan Bogdan si IIie Barbulescumembri corespondenti ai Academiei Sîrbe. Romanoslavica. 14 (1967) 471–474. – L. Djamo-Diaconita: Ecouri peste hotaře despre activitatea stiintifica alui I. Bogdan. Romanoslavica 15 (1967) 265–272. – P. P. Panaitescu: IoanBogdan et la culture médiévale chez les Roumains. Revue romane d'histoire 4: 5 (1965) 963–977.Фотографија: САНУ–Ф 293, 293/1–2

БОГДАНОВИЋ Константин, Коста(Рума, 21. II 1811 – Нови Сад, 27. IV 1854) правник и адвокат; секретарпатријарха Рајачића, секретар Државног савета Кнежевине СрбијеДСС: прави члан од 11. VI 1842.Бгр: Поменик, 38–39 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (Д. Поповић). – EJ 2 (К.Milutinovic)Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (S. Marić). – СБР 1, 607–608 (П. Крестић).Нек: Гл. СУД 6 (1854) 341–342. – ЛМС 89 (1854) 135–146 (J. Суботић).Лит: Ј. Игњатовић: Мемоари. Нови Сад 1953. – J. Богдановић, И.Огњановић: К. Богдановић, српски књижевник. Јавор 15 (1885) 1425 идаље. – М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842.Бгд 1899–1901. – Ј. Субботић: Живот др Јована Субботића, књ. 2–3.Нови Сад 1904. – M. Продановић: Уставни развитак и уставне борбе уСрбији. Бгд 1936. – В. Стајић: Новосадске биографије 1. Нови Сад 1936.– T. Ђорђевић: Писма из Лондона из 1846 год. Даница 1 : 5 (1940) 6–8. –Ј. Савковић: К. Богдановић у Народном покрету 1848–1849. ЗМС/ДН 6(1954) 124. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.Стр. 334–336. – М. Митровић: Поводом хапшења К. Богдановића – уред-ника Вестника (1849). У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988.Стр. 227–233. – Д. Јеремић: Естетика код Срба. – Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ – ИЗ 9215, 9055 [рукопис К. Богдановића „Споменици народасрбског“].Фотографија: Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. Стр.335.

БОГИШИЋ Валтазар(Цавтат, 7. XII 1834 – Ријека, 24. IV 1908) правник, историчар права иетнограф; доктор филозофије, министар правде у Црној Гори,професор универзитета (Одеса).СУД: дописни члан од 8. I 1867.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.Приступна беседа: Писмо изјава од 26. V 1888. Шт.: Ска Год. 2 (1888)166–167. Проглашен на основу писма-изјаве 19. VI 1888 [СКА Год. 2(1888) 165–170].

23

Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 266–287 и 9 (1896) 235–237.Ббл: М. Р. Веснић: Валтазар Богишић, библиографски преглед. Бранич 11(1905) 241–262, исто и у: MPD 31: 4 (1905) 241–258. – А. В. Соловјев:Стогодишњица Богишићева рођења. ЈИЧ 1 (1935) 753–754.Бгр, лит: НЕ 1 (M. Костренчић). – Hr E 2 (J. Andrassy). – BLGS 1, 221–223 (W. G. Zimmermann). – Hr В Rj, 3–4 (lv. Strohal). – EJ 2 (M.Kostrenčić)Бгр, ббл, лит: СДР (В. П. Грачев). – LPJ 1 (М. Žeželj). – Венгеровъ, 4/1,132–146 (М. Ковалевский). – Dictionnaire International des FolkloristesContemporains 5 (1898) 49–57. – HBL 2, 77–80 (M. Foretić, В. Tezo). – СБР1, 628–630 (Љ. Кркљуш).Нек: Дело 47 : 13 (1908) 94–97 (M. Р. Веснић). – СКГ 20 : 1–6 (1908) 798–800 (T. Ђорђевић). – Архив 5 (1908) 327–328 (К. Кумануди). – Недељнипреглед 1 : 2 (1908) 46–47 (В. Јагић). – Lj. JAZU 23 (1909) 80–140 (Iv.Strohal). – ЛБКД 9 (1909) 102–109 (Ст. С. Бобчевъ). – ASPh 30 (1909)314–315 (V. Jagić).Лит: A. Ђорђевић: Богишићев Општи имовински законик за књажевинуЦрну Гору. Бранич 2 (1888) 509–517 + 592–605 + 641–657+ 679–691 + 715–723. – К. Vojnović: Crnogorski zakonik. MPD 14 : 7 (1888) 321–336. – R.Dаrest: Novi crnogorski građanski zakonik. MPD 16 : 1 (1890) 19–30. – I. J.:Crnogorski građanski zakonik i njemačka kritika. MPD 16 (1890) 105–111. –В. Ђорђевић: Богишићеве збирке. Отаџбина 10 : 32 (1892) 2–27 + 374–389.– К. Vojnović: Opšti imovinski zakonik za knja�evinu Crnu Goru. MPD 24(1898) 374–378. – M. Веснић: Имовински законик за Црну Гору у новимпреводима. Бранич 8 (1901) 887–894. – К. Kadlec: Valtazar Bogišić. ČasopisMusea Krаlovstvi Českeho 77 (1903) 127–145 + 291–306. – I. Strohal: Valta-zar Bogišić. MPD 34 (1908) 841–870. – История Славянской Филологiи,866–920 (В. Ягичъ). – F. Kidrič: Dr Balthasar Anton Bogišić in der k. k. Hof-bibliothek zu Wien. ASPh 31 (1910) 305–312. – X. Верк: Осврт на црногор-ско законодавство. Правни преглед 1 (1921) 46–59. – J. П. Шоћ: Богиши-ћева библиотека, архив и музеј. Мисао 26 : 193–200 (1928) 444–448. – Ж.Перић: Метод В. Богишића код израде Имовинског законика за Црну Гору.Бранич 16: 7: 3 (1931) 85–90. – Д. Вуксан: Генеза „Општег имовинског за-кона“. Записи 12 (1933) 78–88 + 135–144. – Т. Тарановски: В. Богишић(1834–1908). Архив 24: 29 : 6 (1934) 449–455. – Т. Тарановски: У Богиши-ћевом завичају. ЛМС 108 : 339 (1934) 113–116. – В. Н. Кораблев: ВалтазарБогишич и академик Ламанский. ТИС 2 (1934) 163–187. – Б. Чиплић: Успомен стогодишњице рођења Валтазара Богишића. ГЕМ 9 (1934) 123–126. – M. Dolenc: Ob stoletnici rojsnega dne Baltazаrja Bogišića. Slovenskipravnik 49 (1935) 1–9. – A. Соловјев: Богишићева универзитетка преда-вања. Архив 35 : 5 (1937) 385–393. – В. О. Благојевић: Кратка паралелаизмеђу уводног дела Меџела и завршног дела Богишићевог Црногорског имо-винског законика. Архив 36 (1938) 81–86. – A. Soloviev: Bogišić en Bulgarie(1877). RIEB 3 : 1–2 (1937–1938). – M. Константиновић: Идеје ВалтазараБогишића о народном и законском праву. Социолошки преглед 1 (1938)272–282. – В. Новаковић: Богишићев архив. Bibliotekar 2 : 1–4 (1950) 359–363. – М. Пантић: Да ли је заиста изгубљена друга Богишићева збирканародних песама „из старијих записа“. Политика 49 (7. 09 1952) 5. – Р.Леградић: Дјело и поглед на свијет Валтазара Богишића. ИЗ 8 (1952) 201–

24

220. – Ν. Ivanišin: Bogišić u Odesi 1871. godine. Anali HID 2 (1953) 411–418.– Η. С. Мартиновић: В. Богишић и уједињена омладина српска. ЗМС/ДН 9(1954) 26–44. – Ј. Сљизински: Пријем црногорског „Имовинског законика“у Пољској. ИЗ 14 (1958) 261–266. – Н. С. Мартиновић: Валтазар Богишићи Чехословачка. ИЗ 14 (1958) 143–152. – Ј. Sližinski : Veze Valtazara Bogi-šića s Poljacima. Anali HID 6–7 (1959) 337–347. – H. С. Мартиновић : Бу-кова оставштина код Валтазара Богишића. Ковчежић 2 (1959) 105–123. –T. Никчевић: Припреме за кодификацију породичног права у Црној Гори.ИЗ 17 (1960) 705–738. – Ђ. Пејовић: Из преписке В. Богишића о припремидругог издања Општег имовинског законика. ИЗ 17 (1960) 147–165. – W. G.Zimmermann: Valtazar Bogišić, 1834–1908. Wiesbaden 1962, 1–530 [516–522: bbl.] (Veröffentlichungen des Instituts für Europäische Geschichte Mainz,22). – F. Čulinović: Novo djelo o �ivotu i radu V. Bogišića. ZHI JAZU 5 (1963)457–464. – В. Новак: Тестаментарни планови В. Богишића. ЗФФ 8 : 2(1964) 653–663. – Ј. Sližinski: Z kontaktów Baltzara Bogišicia z Czechami.Slavia Occidentalis 25 (1965) 233–237. – M. Benc: Metoda V. Bogišića naprikupljanju građe o društvenim pojavama. Zbornik za narodni život i običajejužnih Slavena JAZU 45 (1971) 95–105. – K. Милутиновић: В. Богишић иВојводина. Рад Војвођанских музеја 20 (1971) 37–52. – К. Milutinovic: Dvapriloga о Valtazaru Bogišiću. Radovi Arhiva JAZU 2 (1973) 87–96. – A. A.Миљковић: O B. Богишићу његовој личности и његовом делу у областипроучавања неписаног народног права и наше сеоске породице. ГЕИ 25(1976) 99–117. – N. Bezić-Božanić: Valtazar Bogišić i Frane Bulić. Mogućno-sti 37 (1989) 1140–1150. – Д. Медаковић: Мисли Валтазара Богишића о двамузеја. Зборник о Србима у Хрватској 1 (1989) 189–197. – М. Пантић: В.Богишић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 254–258. – Сто педесет година оддоношења Српског грађанског законика (1844–1994). САНУ 1996 (НС 81).Преписка: В. Новак: В. Богишић и Ф. Рачки. Бгд 1960, 1–453 (ЗИЈК, I оде-љење, 25). – Б. М. Недељковић: Преписка С. Новаковића и В. Богишића.Бгд 1968, 1–264 (ЗИЈК, I одељење, 28).Споменица: Spomenica Dra Valtazara Bogišića o tridesetogodišnjici njegovesmrti. Dubrovnik 1940 [21–32: Вbl. ; 57–134: Autobiografija].Архив: АСАНУ: ИЗ 10106Фотографија: САНУ–Ф 192, 192/1–5

БОЂАНСКИ Јосиф МаксимовичОсип Максимович Бодянский(Варва, 31. X / 12. XI 1808 – Москва, 6/18. IX 1877) слависта и издавачстарих рукописа.ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1855.СУД: дописни члан од 29. VII 1864.Бгр: НЕ 1 (A. Белић).Бгр, ббл, лит: Венгеровъ, 5 (1897) 51–75 (Н. Сумцовъ). – ИсторияСлавянской Филологiи, 312–319 + 461–466 (В. Ягичъ). – СДР, 78–81 (Л.Н. Алексашкина). – Н. А. Кондратов: О. М. Бодянский. Москва 1956. –КМЕ 1, 217–219 (Л. Минкова).Лит: Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику. Гл. ДСС 6 (1854) 88–149. – Вукова преписка, 4. Бгд 1909. – А. Гавриловић: Словенска путо-

25

вања. Бгд 1922. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку.САНУ 1937. – Преписка Враз и Бођански. ЗзС 8 (1975) 124–157. – M. Жи-ванчевић: Ο. Μ. Бођански на словенском југу. ЗзС 25 (1983) 33–46. –Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд1989. – P. Kunze: J. Α. Smoler. Budyšin 1995. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ ФД–40

БОЛДВИН Џемс МаркMark James Baldwin(Колумбија, 12. I 1861 – Париз, 8. XI 1934) филозоф и психолог; профе-сор универзитета Johns Hopkins.СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1920.Бгр, ббл, лит: International Encyclopedia of the Social Sciences 1, 510–512(E. G. Boring).Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 318–320.Лит: К. Kumanudi: J. Mark Baldwin. La Patrie Serbe 2 (1918) 242–243. – Д.Недељковић: Естетско сазнање као сазнање апсолутног. ЛМС 327 (1931)232–243.Фотографија: САНУ ФД–41 : La Patrie Serbe 2 (1918) 242.

БОРХГРАВ ЕмилEmile (Jacques-Ivon-Marie) baron de Borchgrave(Ган, 27. XII 1837 – Брисел, 1. VIII 1917) историчар и дипломата; гене-рални конзул Белгије у Београду. Председник Белгијске академије.СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 1 (М. Ibrovac). – Hr E 3 (J. D. Mitrović). – Répertoirebiographique de Belgique depuis 1830. Bruxelles 1956, 106.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 292 (С. Ћирковић).Лит., ббл: Annuaire de l'Académie Royale de Belgique 1915–1919 (1919)311 (J. Leclercq).Лит: H. Дучић: L'empereur Etienne Douchan de Serbie... CH 51: 258 (1884)1405–1406. – И. Филиповић: Српски цар Стеван Душан од Е. де Борх-грава. Књижевна смотра 4: 5 (1886) 37–38. – St. Boskovic: La mission dupeuple serbe dans la Question d'Orient. Bruxelles 1886, XV +106. – H. Петро-вић: Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима 1544–1900.СКА 1900. – T. Виловски: In memoriam [Јелени Новаковић]. БК 15 (1909)401–403. – П. Шоћ: Оглед библиографије о Црној Гори на страним јези-цима. САН 1948 (ПИ САН 144). – Н. Радојчић: Век и по проучавањаДушанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Зако-ника цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268.Фотографија: САНУ–Ф 75, 75/1–2

БОРОЈЕВИЋ Никола(Оточац, 1796 – Карловац, 23. II 1872) официр и песник.ДСС: кореспондентни члан од 7. VIII 1844.

26

СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик 42–44 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (В. Петровић).Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (Т. Petrović). – HBL 2 (K. Milačić). – Н. Боројевић:Сабрана дела. САНУ 1997. Стр. 593–698 (И. Веселинов). – СБР 1, 719(М. Матицки).Лит: I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – M. Лесковац:Документи o H. Боројевићу. ЗМС/КЈ 1 (1953) 181–184. – T. Петровић:Одломци из аутобиографије H. Боројевића. ЗМС/КЈ 9–10 (1962) 182–185.– С. Матић: Стих Н. Боројевића. ЗМС/КЈ 14 (1966) 209–214. – И.Мамузић: Ход по мукама H. Боројевића ЗМС/КЈ 24 (1976) 350–358. – И.Веселинов: Сарадња Н. Боројевића и Т. Павловића. У: T. Павловић ињегово доба. MC 1988. Стр. 135–147. – H. Боројевић: Сабрана дела. Прир.И. Веселинов. САНУ 1997 (Критичка издања српских писаца, 5). – Водичкроз архив ДСС. – З. Јовановић: Н. Боројевић и Народна читаоницаријечка (1850–1859). Зборник о Србима у Хрватској 5 (2004) 115–127.Архив: АСАНУ 7380/3 [Аутобгр.] и МС Рукописно одељење: M 4999.Фотографија: САНУ ΦД–43 : LPJ

БОШКОВИЋ Јован(Нови Сад, 19. II 1834 – Београд, 25. XII 1892 / 6. I 1893) филолог; про-фесор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд) и министарпросвете.СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 14.XI 1865. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883. –Секретар Одбора СУД за науке философске и филолошке 1871, 1876,1877. – Секретар и благајник СУД 27. II 1883–1891.СКА: прави члан од 15. XI 1892. без опредељења „за извесни и одређениред Академије“.Приступну беседу није одржао.Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 96–97. –Енциклопедија Новог Сада 4 (1995) 109–112.Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 745–747 (В. Ягичъ). –Дод. Поменику, 19–21. – НЕ 1 (А. Белић). – EJ 2 (Ž. Petrović). – LPJ 1 (Ž.Mladenović). – СБР 1, 738–739 (Г. Раичевић).Hек.: СКА Год. 6 (1893) 144–147 (M. Ђ. Милићевић). – ПГ 14 (1893) 145–180 (Ђ. С Ђорђевић). – Јавор 22 : 8 (1893) 256–258 (Д. A. Живаљевић). –Стражилово 6 (1893) 16 + 32. – Весник Српске цркве 4 (1893) 72–76. – Успомен J. Бошковићу. ЛMC 177 (1894) 90–107 (J. Ђорђевић).Лит: Аноним [Ρ]: J. Бошковића скупљени списи. Отаџбина 6: 18 (1887)293–297. – V. Jagić: Ј. Boškovića Skupljeni spisi u 8 svezaka. ASPh 10 (1887)320–323. – Аноним [ћ]: Стојан Бошковић. Јавор 5 (1878) 389–396. – ПИ116 (A. Белић). – P. Ковијанић: J. Бошковић у младости. ЗМС/ДН 4 (1952)24–55. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Бео-граду. Бгд 1971. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. НовиСад 1979. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128).– УВ 2 : 2 (1949) 4 (И. Стевовић). – С. Ђурић-Клајн: Корнелије Станковићу кругу својих савременика. У: Корнелије Станковић и његово доба. САНУ1985. Стр. 55–66 (НС 24).Фотографија: САНУ–Ф 193, 193/1–4

27

БОШКОВИЋ Стеван(Зајечар, 10. V 1868 – Београд, 9. V 1957) официр и геодета; генерал иначелник Војно-географског института (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 15. II 1932.САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948. Редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 10. VI1955.Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932) 169–179.Бгр: Lj. JAZU 47 (1935) 112–114 (A. Gavazzi). – НЕ 1 (П. Вујевић). – HrE 3 (P. Vujević). – EJ 2 (P. Vujević).Бгр, ббл, лит: СБР 1, 757–759 (В. М. Николић).Нек: ГСГД 38 (1958) 78–79 (Д. Манзаловић). – Гл. САН 9 (1958) 100–102 (П. С. Јовановић) и 108–109 (В. В. Мишковић).Лит: В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд.1994. – Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр. 221–268(С. Радојчић).Архив: АСАНУ ИЗ: 13391, 13653. – АСБ 13391 (заоставштина)Фотографија: САНУ–Ф 294, 294/1-г

БОШКОВИЋ Стојан(Свилајнац, III 1833 – Београд, 21. II / 5. III 1908) историчар, политичари дипломата; професор Велике школе (Београд) и министар просвете.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора занауке државне и историјске) од 6. II 1869. Секретар Одбора за наукедржавне и историјске: 1872–1873, 1876–1877, 1881, 1890–1891. –Предсеник СУД 13. јун 1876–1877.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 23. I 1888. Прави члан„без опредељења“ од 15. XI 1892. Прави члан (Академије друштвенихнаука) од 28. XII 1892. Секретар Академије друштвених наука од 22. II1896. до 22. II 1898.Приступна беседа: Државна идеја у старој и новој српској Краљевини сапогледом на исту идеју код осталих словенских народа. Беседа нијештампана. Проглашен 22. II 1894 [СКА Год. 7 (1893) 152, 202–203].Бгр: Србадија 1 : 9 (1875) 239–240. – Јавор 5 (1878) 390–396. – Мали по-меник, 36–38. – Ловчевић II, 54. – Hr E 3 (J. D. Mitrović). – HE 1 (Η. Радој-чић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 78–79.Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (Ž. Р. Jovanović). – EJ 2 (Lj. Aleksić-Pejković). – ЕСИ294 (Ђ. Бубало). – СБР 1, 759–761 (А. Столић).Нек: Наставник 19 (1908) 166–168 (M. J. Ђорђевић). – Дело 46 (1908) 386–390 (Ст. Ловчевић). – СКГ 20 (1908) 422–435 (В. Јовановић). – ГНЧ 28(1909) 305–322 (M. Иванић).Лит: С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовано-вић: Влада Милана Обреновића, књ. I. Бгд 1926. – Ловчевић II. – ПИ 116(A. Белић). – Η. Мартиновић: Β. Богишић и С. Бошковић. ПКЈИФ 24 (1958)140–147. – Η. Петровић: Поводом једног непознатог писма ВладимираЈовановића после убиства Михаила Обреновића. ЛМС 386 (1960) 167–

28

193. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – В.Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – Р. Љушић: Лицеј. – С. Тер-зић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – Во-дич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерали-зам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 194, 194/1

БРАНКОВИЋ Константин(Нови Сад, 20. V 1814 – Београд, 22. XI 1865) филозоф и правник;професор гимназије (Крагујевац; реторика) и Лицеја (Београд; физика,немачки и философија) и професор и ректор Велике школе (Београд).ДСС: редовни члан од 11. VI 1842. [Један од оснивача ДСС]. – СекретарДСС од 1845–1847; казначеј ДСС од 1848–1849; потпредседник ДСС1851.СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне)наименован 29. VII 1864. Члан Одбора СУД, председник Одсека за наукеморалне, језикословне и литерарне од 10. X 1864.Бгр: Поменик, 46–47 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (M. Шевић). – EJ 2 (Ž.Ćulum, M. Popović). – Енциклопедија Новог Сада 4 (1995) 139.Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (S. Marić). – СБР 1, 793–794 (Г. Радојчић-Костић, Г.Жујовић).Нек: Гл. СУД 19 (1866) 346–349 (Сава Јовшић).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – М.Кујунџић: Шта је и колико је рађено у нас на „лођици“. Гл. СУД 29(1871) 256–307. – M. Миловановић: Философски синтетизам К.Бранковића. У: Философија и наука у историјском развитку своме, Бео-град, 1904. – И. Ивачковић: Један српски филозоф. Сремски Карловци,1908. – Б. Миљковић: ДСС. – М. М. Николић: Крагујевачка гимназија1833–1933. Крагујевац, 1934. – M. Поповић: К. Бранковић проф. филозо-фије и писац првог уџбеника Логике на београдској Великој школи. ЗФФ 3(1955) 591–599. – M. Радевић: „Кратки животопис" К. Бранковића. ИЧ18 (1971) 383–390 [садржи Аутобгр, ббл. и лит.]. – Д. Трифуновић:Математичке науке у Друштву српске словесности. ГГБ 24 (1977) 127–140. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа, Бгд 1987. – P. Љушић: Лицеј. –M. M. Николић: Лицеум књажества србског y Крагујевцу. Крагујевац1988. – С Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19. в. Бгд 1989. – Полавека науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854, 192–201. – Д.Јеремић: О филозофији код Срба. Бгд 1997. – Водич кроз архив ДСС. –И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европ-ски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,Нови Сад 2005.Архив: АСАНУ 7380/4 [Аутобгр].

БРИКНЕР АлександерAleksander Brückner(Тарнопољ, 29. I 1856 – Берлин, 24. V 1939) филолог, слависта; професоруниверзитета (Берлин).

29

СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1906.Бгр: СКА Год. 19 (1906) 421–422.Бгр, лит: Hr Е З (1942) 402 (S. Ivšić). – NBS 78 (J. Petr).Ббл: Studja Staropolskie. Kraków 1928, 683–793 (W. T. Wislocki).Бгр, ббл, лит: Bibliografia literatury polskiej. Nowy Korbut, 13 (Warszawa1970) 276–291. – Obraz literatury polskiej XIX i XX wieku, seria piata, 4.Kraków 1977. Str. 711–729 (W. Berbelicki). – КМЕ 1, 243–245 (П. Бара-кова).Нек: RES 23 : 1–4 (1947) 285–286 (A. Mаzon). – RSU 12 (1947) 165–167 (F.Wollman).Лит: M. Weingart: К čerdesátym narozeninám A. Brücknera. Časopis pro mo-derni filologii a literatury 5 (1916) 272–276. – Ситнији списи Ђ. Даничића. 1.СКА, 1925. Стр. 452–456. – S. Rev. 4 : 12 (1926) 686–689 (R. Dyboski). – Т.Лер-Сплавињски: Кратак преглед рада на проучавању пољског језика. ЈФ13 (1933–4) 142–150. – Le Monde slave 1 (1936) 158–160 (L. Silberstein). –ZSPh 16 (1939) 259–261 (M. Vasmer). – Sl. R XI : 3–4 (1939) 240–243 (M.Szyjkowski). – SO 20 : 1 (1960) 1–46 + 99–100 (J. Otrebski). – Materialienüber A. Bückner aus dem Archiv der Universität Wien. WSJ 15 (1969) 149–150. – H. Pohrt: Beiträge zum Wirken des Slawisten A. Brückner in Berlin1881–1939. ZS 15 (1970) 90–102. – F. Krause: A. Brückner und die KöniglicheBibliothek zu Berlin. ZS 22 (1977) 212–218. – ZS 24 (1979) 913–915 (U. Bro-dien und K. Gutschmidt). – Ђ. Живановић: Живот и дело КонстантинаМихаиловића из Островице. САНУ 2006. Стр. 50–53 (ПИ 657).Споменице: Studja Staropolskie. Księga ku czci A. Brücknera. Kraków 1928.– W trzydziestolecie śmierci A. Brücknera. Kraków 1971. – ZS 25 : 2 (1980)159–332.Фотографија: САНУ–Ф 295, 295/1–249

БРИН ЖанJean (Léon, Victor, Jean-Baptiste) Brunhes(Тулуза, 25. X 1869 – Булоњ сир Сен, 25. IV 1930) географ; професор наCollège de France (Париз).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1920.Бгр, ббл, лит: DBF 7, 554–555 (Y. Chatelain). – DSB 2, 538–539 (J. Taton).Нек: ПКЈИФ 12 (1932) 173 (M. Ибровац). – ГГД 16 (1930) 190–191 (Б. Ж.Милојевић).Лит: N. Divac: Pour la Serbie. La Patrie Serbe 11 (1917) 509–511. – A.Arnautović: Un vieil Ami de la Nation serbe. La Patrie Serbe 2 (1918) 527–531. – J. Топаловић : J. Bruhnes et С Vallaux, La géographie de l'histoire...ГГД 7/8 (1922) 319–328. – Аноним: Кроз књиге и догађаје. СКГ 31 (1930)219–226.Фотографија: САНУ ФД 49: La Patrie Serbe 2 (1918) 529.

БРЛИЋ Игњат Алојзије(Славонски Брод, 30. VIII 1795 – Славонски Брод, 27. III 1855) трговаци писац граматике.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.

30

Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 414–416 (В. Ягичъ). –LPJ 1 (I. Brlić).Бгр: НЕ 1 (А. Белић). – Hr E 3. – EJ 2 (Redakcija). – ÖBL 2, 115.Лит: Вукова преписка, 4 и 5. Бгд 1909 – 1910. – S. Ivšić : Akcenat ugramatici I. A. Brlića. Rad JAZU 194 (1912) 61–155. – Б. Миљковић:ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – R. Auty:The lingvistic work of I. A. Brlić. Filologija (JAZU) 3 (1962) 5–22. – В.Новак: Вук и Хрвати. САНУ 1967. – В. Крестић: Змај и Хрвати.ЗМС/И 36 (1987) 27–55.Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 79–163.Фотографија: САНУ ΦД – 50. LPJ 1, 350

БРОК ОлафOlaf Broch(Хортен, 4. VIII 1867 – Осло, 28. I 1961) филолог, слависта; професоруниверзитета (Кристијанија).СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1920.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Инострани члан (Одељења литературе и језика) од 31. VII 1960.Бгр: Časopis pro moderní filologii 24 (1938) 88–91 (F. Tichy). – Hr E 3 (S.Ivšić).Ббл: САНУ Год. 28 (1921) 329–331. – Norsk bibliografisk bibliotek 3 : 5(1942–1943) 156–162. – Scando-Slavica 3 (1957) 1–15 (A. Galis).Нек: Scando-Slavica 7 (1961) 327–332. – ПКЈИФ 27 (1961) 141–142 (И.Грицкат). – HJ 11 (1961) 121–124 (M. C. Московљевић). – RES 41 (1962)374–375 (A. Mazon). – Arbo det Norske videnskaps-akdemi. Oslo, 1961, p.33–36, 37–44. – Almanach ÖAW 114 (1964) 311–320 (J. Hamm).Лит: S. Mladenov: Die Dialekte des südlichsten Serbiens von O. Broch. ASPh26 (1904) 626–630. – A. Белић: О дијалекатском материјалу О. Брока.СДЗ 2 (1911) 1–104. – С. Младенов: Българското произношение. RocznikSlawistyczny 9 (1921–1922 [1930]) 313–342. – M. С. Московљевић: Деве-десетогодишњица проф. O. Брока. HJ 9 (1958–1959) 69–72. – A. Galis:Slawistik und Slawisten in Norwegen. WSJ 20 (1974) 257–271. – H. W. Schal-ler: Die skandinavische Slavistik und das ASPh. Scando-Slavica 25 (1979) 105–118. – A. Galis: Olaf Broch 1867–1967. Scando-Slavica 13 (1967) 251–266.Фотографија: САНУ–Ф 296, 296/1

БРУСИНА Спиридон, Шпиро(Задар, 11. XII 1845 – Загреб, 21. V 1908) зоолог; професоруниверзитета (Загреб).СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: дописник (Академије природних наука) од 23. I 1888.Бгp., ббл: СКА Год. 2 (1889) 290–305 и 9 (1896) 302–320 и 13 (1900)281–290. – Lj. JAZU 25 (1911) 130–168.Ббл: Djela JAZU 18 (1897) XX–XXI.

31

Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (Ј. Хаџи). – Hr E 3 (К. Babić). – HBL 2, 390–391 (J.Balabanić).Hек.: MPD 34 (1908) 548–549. – Savremenik (Zagreb.) 3 (1908) 444–446.– БК 14 (1908) 489–490. – СКА Год. 22 (1909) 320–344 (П. С.Павловић). – Lj JAZU 25 (1911) 130–168 (P. S. Pavlović).

Лит: С. Д. Матвејев: Орнитолошка истраживања у Србији. Наука итехника 2 : 10 (1946) 897–903. – А. Žagar-Sakač: Uber die neogenenUnionazeen-Arten S. Brusinas. JAZU 1981. – T. Gamulin: Spiro Brusina iistra�ivanje Jadranskog mora. Rad JAZU 404 (1983) 241–309. – J.Balabanić: Brusina prirodoslovac 1845–1908. Zagreb 1988. – В. Јовић: Изисторије геологије у Србији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 297, 297/1

БРЧИЋ Иван (БЕРЧИЋ)(Задар, 9. I 1824 – Задар 24. V 1870) филолог и свештеник ; професор(Семениште, Задар).СУД: дописни члан од 6. II 1869.Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 720–721 (В. Ягичъ). –HBL 1, 678–679 (J. Tandarić). – КМЕ 1, 174–175 (Л. Лашкова).Бгр: НЕ 1 (A. Белић). – EJ 1 (J. Hamm).Лит: V. Jagić: Pop Ivan Brčić. U: Brčić Ivan: Dvie službe rimskoga obreda zasvetkovinu svetih Ćirila i Metoda. Zagreb 1870, str. 1–15. – Вукова преписка4. Бгд 1909. – I. Milčetić: Berčićeva glagoljska zbirka u Petrogradu. Lj.JAZU 26 (1911) 265–271. – V. Uranija: Ivan Brčić, zaslu�ni Zadranin XIXstoljeća. Zadarska revija 3 (1954) 216–222.Фотографија: САНУ–ФД 53 [HBL 1, 678]

БУГАРСКИ Александар(Еперјес, 1835 – Београд, 11. VIII 1891) архитекта; инспектор Министар-ства јавних грађевина.СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 6. II 1869. СекретарОдбора уметничког од 1886–1888.Бгр: В. Стајић: Новосадске биографије Ι (Ηови Сад 1936) 114–116.Бгр, ббл, лит: ELU 1 (В. Nestorović). – LEJ 1 (M. Kolarić). – EJ 2 (M.Kolarić). – СБР 1, 842–843 (М. Вукотић-Лазар).Нек: Босанска вила 6 (1891) 272. – Одјек 8 : 174 (1891) 4.Лит: В. Стајић: Новосадске биографије 1. Hови Сад 1936. – H. Несто-ровић: Грађевине и архитекти у Београду прошлог столећа. Бгд 1937. Стр.46 и 66. – Б. Несторовић: Народно позориште у Београду. ГГБ 3 (1956)303–324. – И. Здравковић: Градитељи најзначајнијих зграда у старом Бео-граду. Саопштења 8 (1970) 233–243. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије оНародном позоришту у Београду. Бгд 1971. – Lj. Nikić: Iz arhitektonskedelatnosti A. Bugarskog u Beogradu. Urbanizam Beograda 46 (1978) 63–74. –B. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – S.Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II : Arhite-kti. Bgd 2005. Str. 741–745.

32

БУДИЛОВИЧ Антон СемјоновичАнтон Семенович Будилович(Комотово, 24. V / 5. VI 1846 – Петроград, 12/25. XII 1908) историчар,филолог и публициста; др словенске филологије, професор универзи-тета (Варшава).СУД: дописни члан од 9. II 1886.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: OSN 4, 817–818 (Šnk.). – ЭС 4, 849–850. – Историко-филологиче-ский Институтъ Князя Безбородко въ Н±жин±. Н±жинъ, 1900, стр. 11–14.– Новый сборник по славянов±д±ыю, стр. VΙΙ–XV.Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 789–794 (В. Ягичъ). –Булахов 1, 42–44. – СДР 86–88 (Л. П. Лаптева, М. В. Никулина). – КМЕ1, 245 (М. Пулева).Нек: СИ 8 (1908) 435–439 + 470–471. – ИИАН, VI серия. 3 : 1 (1909) 19–22 (А. И. Соболевский). – АČА 20 (1910) 109–117 (J. Polívka).Лит: A. Brückner: Načertanie cerkovnoslavjanskoj grammatiki... ASPh 7(1884) 117–126. – Аноним: Свесловенски језик. Стражилово 5 : 38 (1892)607–608. – Α. Η.: А. Будилович, Общеславянский языкъ... Стражилово 6 :25 (1893) 398–400. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995.Фотографија: САНУ–Ф 76, 76/1–2

БУДМАНИ Петар, Перо(Дубровник, 27. X 1835 – Кастел Ферети, 27. XII 1914) филолог, поли-хистор и уредник Рјечника ЈАЗУ; професор гимназије (Загреб).СУД: дописни члан од 24. I 1871.СКА: дописник (Академије философских наука) од 23. I 1888.Бгр, ббл, лит: Hr E 3 (S. Ivšić). – LPJ 1 (S. Dvoržak). – HBL 2, 442–443(M. Moguš). – EJ 2 (К. Krstić). – СБР 1, 868–869 (Г. Покрајац).Нек: Nastavni Vjesnik 23 (1915) 307–309 (M. Grlović). – Отчетъ oдеятельности Отделения русскаго языка и словесности Им. АН за1915. Петроградъ 1915, 11–13 (В. Н. Перетцъ). – Lj. JAZU 39 (1926)91–111 (M. Rešetar).Лит: Gj. Daničić: Grammatica della lingua serbo-croata. Književnik 3(1866) 586–590. – V. Jagić: Praktična gramatika ruskog jezika. ASPh 11(1888) 451–456. – M. Rešetar: Uspomene o profesoru P. Budmaniju.Savremenik 10 (1915) 95–97. – A. Гавриловић: Вечери с П. Будманијем.Јужна Србија 3 : 28 (1923) 335–343. – Ситнији списи Ђ. Даничића. 1.СКА 1925. Стр. 393–399. – S. Ježić: Akademijin Rječnik hrvatskoga ilisrpskoga jezika. HK 5 (1952) 374–378.Преписка: Б. Недељковић: Дописивање П. Будманија с В. Богишићем.ПКЈИФ 34 (1968) 98–111.Фотографија: САНУ–Ф 298

БУЕ АмиAmi Boue(Хамбург, 16. III 1794 – Беч, 22. XI 1881) геолог; члан Аустријске акаде-мије наука (Беч).

33

ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1857.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Аутобгр: Autobiographie du Docteur médecin Ami Boue. Wien 1879.Бгр: НЕ 1 (J. M. Жујовић). – Poggendorff 3: 1, 169–170 (Anonim).Ббл: Catalogue des oeuvres, travaux, mémoires et notice du Dr A. Boue.Wien 1876. – J. M. Жујовић: Геологија Србије. Бгд 1893. Књ. 1, 2–8: А.Буе.Бгр, ббл, лит: BLGS 1, 243–244 (Р. Bartl).Нек: Rad JAZU 65 (1883) 180–199 (Đ. Pilar).Лит: H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима1544–1900. СКА 1900. – A. Belić: Ami Boue et la question macédonienne. LaPatrie Serbe 10 (1918) 418–433. – Н. Радојчић: Век и по проучавањаДушанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњицеЗаконика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – R. Maixner: Commentle savant Ami Boue est tombé dans le piège de La Guzla. Revue de la littératurecomparée 42 : 1 (1968) 105–109. – B. Стојанчевић: Вуков пријатељ АмиБуе. Ковчежић 9 (1981) 43–51. – А. Грубић: Ами Буе. ГА 45 (1981) 299–305.– В. Стојанчевић: Ами Буе о Косовској бици и косовској традицији кодСрба. ИЧ 36 (1989) 231–236. – M. Дрндарски: Ами Буе – посредник измеђудве културе. Упоредна истраживања 3 (1991) 297–304. – П. Николић:Хердер и Буе – утемељивачи српског рударства и геологије. ГА 58 (1994)263–278. – В. Јовић: Геолошка испитивања у обновљеној Србији (1804–1854). У: Пола века науке и технике, 182–191. – Водич кроз архив ДСС. –В. Стојанчевић: Виђени странци о Србији и Србима 19. и почетком 20.века. Бгд 1998. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002. – М.Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ 2006 (ПИСАНУ 658).Преписка: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. Стр. 551–557.Фотографија: САНУ–Ф 9

БУКОВАЦ Влахо(Цавтат, 4. VII 1855 – Праг, 24. IV 1922) сликар; управник Чешкесликарске академије (Праг).СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије уметности)од 4. II 1905.Аутобгр: AIF 4 (1940) 217–235. – В. Буковац: Moj живот. СКЗ 1925.Бгр: БК 11 (1906) 865–868, 927–939 (Р. Франичевић).Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 382–390. – Vijenac 2: 3 (1924) 432–433 (S.Banović). – Hr. E 3 (S. Antoljak). – BLZ 12, 126, 583. – EJ 2 (V. Kružic-Uchytil). – LPJ 1 (T. Jakić). – ELU 1 (M. Veža). – LEJ 1 (V. Kružic-Uchytil).– HBL 2, 464–467 (V. Kružic-Uchytil). – СБР 1, 874–876 (Ве. Јовановић).Нек: AČAVU 33 (1922) 93–98. – J. Nj. 6: 1 (1922) 473–475 (Anonim).Лит: А. Vučetić: Slikar Vlaho Bukovac. Srđ 6 (1907) 801–803, 889–893. – Б.Ловрић: Влахо Буковац. ЛМС 251 (1908) 109–114. – Anonim: V. Bukovac –šezdeset godina. Savremenik 10 (1915) 285–288. – Б. Поповић: Влахо

34

Буковац. СКГ НС 6: 3 (1922) 214–216. – М. Car : Vlaho Bukovac. AlmanahJadranska straža (1928/1929) 583–588. – F. Šišić: – Prve slike V. Bukovca iStrossmayera. U: Zbornik iz dubrovačke prošlosti. Dubrovnik 1931, 379–385.– Lj. Babić: Umjetnost kod Hrvata u XIX stoljeću. Zgb. 1934, 96–108. – M.Цар: Влахо Буковац. ЛМС 344 (1935) 29–34. – Lj. Babić: Izlo�ba VlahaBukovca. Bulletin JAZU 5 (1957) 227–230. – V. Kružic-Uchytil: VlahoBukovac: život i djelo. Zagreb 1968. – V. Kružic-Uchytil: Vlaho Bukovac :retrospektiva 1898–1988. Zagreb 1988. – A. Kapičić: Bukovac i Crna Gora.Cetinje 2002. – V. Kružic-Uchytil: V. Bukovac, život i delo 1855–1922.Zagreb 2005.Преписка: M. Montani: Korespondencija Vlaha Bukovca. Bulletin JAZU 9(1961) 90–100.Фотографија: САНУ–Ф 299

БУЛИЋ Франо(Врањиц код Сплита, 4. Χ. 1846 – Загреб, 29. VII 1934) археолог;управник Археолошког музеја (Сплит).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 18. II 1922.Аутобгр: Slovo 1 (1952) 35–45.Бгр, ббл: СКА Год. 30 (1922) 320–326. – Lj. JAZU 40 (1927) 143–146 (M.Pilar i Ć. Iveković).Бгр, ббл, лит: Нr. E 3 (С. Fisković). – EJ 2 (G. Novak, D. Rendić-Miočević).– BLZ 10, 49–50. – ELU 1 (M. Veža). – LEJ 1 (Ν. Cambi). – LPJ 1 (M.Žeželj). – BLGS 1, 269–270 (Đ. Slijepčević). – HBL 2, 478–481 (N. Cambi,A. Stipčević-Despotović).Heк.: Narodna starina 34: 13 (1934) 174–182 (Scupiensis). – СКГ н. с. 43(1934) 92–105 (M. Абрамић). – RSU 5–7 (1935) 351–357 (J. Čadík). – JIČ 1(1935) 274–278 (V. Novak). – ПКЈИФ 15 : 1–2 (1935) 318–321 (P. Марић).– Nastavni vjesnik 43 (1934–35) 246–249 (A. Мауе). – Vjesnik zaarheologiju i historiju dalmatinsku 51 (1940) III–XIV (N. Abramić).Лит: В. Новак: Дон Фране Булић. Нова Европа 3 (1921) 176–181. – Л. Ка-тић: Дон Фране Булић. СКГ н. с. 4 (1921) 454–457. – Н. Радојчић: ДонФране Булић. ЛМС 100 : 310 (1926) 421–427. – В. Новак: Francisco Bulicioob honorem. СКГ н. с. 19: 4 (1926) 295–297. – M. С. Јовановић: Код монсе-њера Булића. Нови живот 7: 6 (1927) 85–87. – Љ. Перковић: Монсињор Бу-лић. Алманах Јадранска стража. Бгд 1927, 596–612. – L. Katić: Don FraneBulić. ČJR 2 (1931–1932) 145–152. – Anonim (J. Ch. Gj. ) Don Frane Bulić.ČJR 4 (1934) 111–113. – N. Cambi: Frane Bulić. Mogućnosti 31 (1984) 736–763. – N.Bezić-Božanić: Valtazar Bogišić i Frane Bulić. Mogućnosti 37 (1989)1140–1150.Споменица: Hrvatska revija 7: 10 (1934) 505–560. – Spomenica posvećenadon Frani Buliću u povodu 50. obljetnice smrti. Zagreb. 1989, str. 1–48.Фотографија: САНУ–Ф 300, 300/1

БУРИЈАН РихардRichard Burian(Беч, 8. I 1871 – Њујорк, 2. V 1954) лекар, физиолог; др медицине, про-фесор универзитета (Београд).

35

СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1926.САН: дописни члан (Одељења медицинских наука) од 22. III 1948.Бгр: HE 1 (Д. Поповић).Бгр, ббл: СКА Год. 48 (1939) 211–219.Бгр, ббл, лит: СБР 1, 900 (В. Павловић-Кентера).Лит: A. Костић: Осврт на личност проф. др Р. Бурјана и на времеоснивања Медицинског факултета Универзитета у Београду. СА 110 :3 (1982) 387–398. – Стогодишњица САНУ II, 275–276. – Живот и делосрпских научника, 10. САНУ 2005. Стр. 1–26 (П. Јовић).Споменица: СА 38 : 1 (1936) 1–29.Фотографија: САНУ–Ф 301

БУРМОВ Тодор(Нова Махала код Габрова, 14. I 1834 – Софија, 25. X 1906) публицистаи политичар; министар председник.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: OSN 4, 962–963. – Лътописъ на Българското книжовно дружествовъ София 7 (1907) 84–118 (М. Д. Балабановъ). – BLGS 1, 273–274 (M.Pundeff).Бгр, ббл: Сто години Българска академия на науките 1869–1969. I.София 1969, 103. – Е Бълг. 1. 419 (Аноним).Нек. бел: СКА Год. 20 (1907) 145 (Ст. Новаковић).Лит: М. Д. Балабанов: Т. С. Бурмов. София 1908.Фотографија: САНУ–Ф 77

БУСЛАЈЕВ Фјодор ИвановичФедор Иванович Буслаев(Коренск, 13/25. IV 1818 – Љублино, Московска губ., 31. VII / 12. VIII1897) филолог и фолклориста; професор универзитета (Москва).СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: Ф. И. Буслаев: Мои досуги, воспоминания, статьw, размышления.Москва 2003.Бгр: OSN 4, 977 (Šnk.). – ЭС 5, 66–67 (П. М). – История СлавянскойФилологiи, 534–545 (В. Ягичъ). – Hr E 3 (V. Rozov). – EJ 1, 683.Бгр, ббл, лит: Венгеровъ, 291–327 (А. И. Кирпичниковъ и С. А. Венгеровъ).– Материалы для Бioграфическаго Словаря 3:1, 78–87. – Булахов 1, 49–55. –СДР, 89–91 (Л. В. Капорулина). – КМЕ 1, 246–248 (А. Даскалова).Нек: Дело 15 (1897) 519–520 (С. Т.). – ASPh 21 (1899) 310–311 (V. Jagić).Лит: V. Jagić: Русскiй Лицевой Апокалипсисъ... ASPh 8 (1885) 125–131. – В.Качановский: По поводу 50-л±тн. юбилея Θ. И. Буслаева... В±стникъСлавянства 3 (1889) 105–107. – Ю. П. Ульянов: Грамматическая системаΘ. И. Буслаева.. Studia Slavica Hung. 23 (1977) 151–160.Фотографија: САНУ– Ф 78, 78/1–2

36

ВАЈТ ВиљемWilliam Arthur White(Пулави, Пољска, 13. II 1824 – Берлин, 28. XII 1891) дипломата, бри-тански конзул у Београду (1875), Букурешту и Константинопољу.СУД: почасни члан од 30. I 1885.Нек. бел.: Јавор 19 (1892) 143.Лит: Sutherland Edwards: Sir William White, for six years ambassador atConstantinoples. London 1902. – B. Јовановић: Енглеска библиографија оИсточном питању у Европи. СКА 1908 (Споменик 48) и Бгд 1978. –Записи Јеврема Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – Писма Јована РистићаФилипу Христићу. СКА 1931. – Ph. Auty: Необјављени документиенглеског министарства спољњих послова о Србији 1837–1911. ИЧ 12–13 (1963) 413–443. – V. Stojančević: Velika Britanija i određivanje granicaSrbije i Crne Gore 1878. U: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd 1988. Str.119–134. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000.Фотографија: ФД–63

ВАЛЕНТА Јован(Праг, 1826 – Београд, 7. VI 1887) лекар; др. медицине и хирургије,варошки лекар у Смедереву и Београду, први управник болнице наПалилули и хонорарни професор Велике школе (Београд; хигијена).ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: редовни члан (Одсека за науке природословне и математичке)наименован 29. VII 1864.Бгр. ббл. : Споменица СЛД, 228–229 (Вл. Станојевић).Бгр, ббл, лит: СБР 2, 32 (М. Ранков).Нек: Јавор 14 (1887) 526–527.Лит: В. Михаиловић: Борба против куге у Србији пре 100 година. Бгд.1937. – В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији. Бгд.1951. – В. Грујић: Друштвено-здравствени и културни рад дра J. Ва-ленте... ГГБ 15 (1968) 217–235. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ1987 (Споменик 128). – В. Грујић: Гимназијско образовање. Стр. 97, 115,156. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета : Наше ратно сани-тетско искуство. Бгд 1992. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 10, 10/1

ВАЛТРОВИЋ Михаилокрштено име Michail Walter(Београд, 17/29. IX 1839 – Београд, 9/22. IX 1915) архитекта, историчаруметности и археолог; професор архитектуре (Велика школа, Београд)управник Народног музеја (Београд).СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 25. I 1870. – СекретарОдбора уметничког 1875–1876, 1882.СКА: прави члан (Академије уметности) наименован 5. IV 1887.Секретар Академије уметности од 22. II 1892. до 22. II 1908.Приступна беседа: О старој српској црквеној уметности. Шт.: Погледна стару српску црквену архитектуру. СКА Глас 17 (1889) 1–39 + [1].Проглашен 30. X 1888. (СКА Год 2 (1889) 176–178).

37

Бгр: СКА Год. 1 (1888) 260–261. – Мали поменик, 40–42 (Л. Лазаре-вић). – ELU 4 (D. Srejović).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 297 (M. Јовановић). – СБР 2, 38–39 (И. Стево-вић).Нек: Неимар 2 : 4 (1922) 123–125 (Аноним [Д. Ђ. М.]).Лит: Аноним [Јеромонах Донат]: Брат M. Валтровић. Неимар 10 : 4 : 40(1925) 259–262. – Аноним: Опет о брату М. Валтровићу. Неимар 10 : 4 :43 (1925) 350–452. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњемвеку. САНУ 1937. – Н. Б. Несторовић: Грађевине и архитекти у Београдупрошлог столећа. Бгд 1937. Стр. 64–65. – ПИ 116 (A. Белић). – M. Грбић:M. Валтровић, први српски археолог и музеолог. ЛМС 355 (1941) 97–102. –И. Здравковић: Д. С. Милутиновић и М. Валтровић. Музеји 7 (1952) 121–123. – Д. Медаковић: Историзам у српској уметности XIX века. ПКЈИФ33 (1967) 197–211. – И. Здравковић: Архитекти научници. Старинар н. с.19 (1969) 281–285. – С. Богдановић: M. Валтровић. Свеске 1 (1977) 3–6. –С. Богдановић, Љ. Мишковић-Прелевић: Излози Српског ученог друштва.САНУ 1978 (Галерија 34). – Д. Тошић: М. Валтровић као покретач идејео оснивању Југословенске уметничке галерије. Саопштења 15 (1983) 297–312. – М. Милинковић: М. Валтровић, први уредник Старинара. Стари-нар н. с. 35 (1984) 13–23. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987(Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – С. Богдановић: M. Валтровић у Ши-шатовцу. У: Манастир Шишатовац: зборник радова. САНУ 1989. Стр.293–296. – М. Милинковић: М. Валтровић и оснивање катедре за архео-логију. ЗФФ (1990) 189–197. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж.и краљ. Србији. Бгд. 1994. – A. Раденић: О масонима и масонерији уСрбији, мит и стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226. – А. Кадије-вић: Један век тражења националног стила у српској архитектури (срединаXIX – средина XX века). Бгд 1997. – S. Bogunović: Arhitektonska enciklo-pedija Beograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 1124–1126. –Валтровић и Милутиновић : документи 1. Теренска грађа 1871–1884. Бгд2006.Преписка: Н. Љубинковић: Валтровићева писма И. Руварцу. Старинарн. с. 17 (1967) 173–178.Фотографија: САНУ–Ф 195, 195/1–4

ВАЉАВЕЦ Матија, Крачманов(Средња Бела, Крањска 17. II 1831 – Загреб, 15. III 1897) књижевник,фолклориста и филолог; професор гимназије (Загреб) и библиотекарЈАЗУ.СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит: SBL 13 (1982) 335–342 (V. Novak, J. Toporiščić).Бгр, лит: НЕ 1 (И. Графенауер).Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 131+ 2 (1887) 197 + 3 (1888) 161+ 4 (1889) 173 +5 (1890) 146 + 6 (1891) 157 + 7 (1892) 190 + 8 (1893) 131 + 9 (1894) 174.Нек: БК 3 (1897) 351 (Аноним). – СКА Год. 12 (1899) 232–236 (М. С.Павловић). – Lj. JAZU 12 (1898) 270–292 (A. Musić). – ASPh 21 (1899)311 (V. Jagić).

38

Лит: История Славянской Филологiи, 747–749 + 918 (В. Ягичъ). – A.Гавриловић: M. Ваљавац. Искра 16 (1913) 253 + 17 (1914) 263–264. – F.Levec: Eseji, studije in putopisi. Ljubljana 1965. Str. 307–327. – A.Jembrih: Vukovo djelo kod M. Valjavca i nekih ilirskih gramatičara. ЗзС 36(1989) 113–121. – M. Kuzmič: Miklošič, Valjavec, Stritar. Časopis zazgodovino in narodopisje 61 (1990) 36–45.Фотографија: САНУ–Ф 79, 79/1–2

ВАМБЕРИ АрминArmin Vambery(Дунасердахељ, 19. III 1832 – Будимпешта, 15. XI 1913) филолог иорјенталист, аутодидакт; професор универзитета (Будимпешта;оријенталистика).СКА: дописник (Академије философских наука) од 6. I 1890.Бгр. ббл, лит: Szinnyei, 14. Str. 816–824. – BLGS 4, 384–385 (Κ. Hegyi). – Pog-gendorf 3, 1384. – G. Hazai: Megemlékezés Vámbéry Arminól. Nyelvtudományiközlemények 65 (1963) 196–198. – M. Életr. Lex. 2, 948–949.Нек: СКА Год. 27 (1914) 204 ([Ст. Новаковић]). – MTA Emlékbeszeték17: 6 (1915) 147–164 (I. Goldziher).Лит : Ст. Новаковић: Извештај Ст. Новаковића од 10. окт. 1889 опроналаску светостефанског хрисовуља. СКА Споменик 4 (1890) III–VIII. – В. Munkácsi: Professor Hermann Vámbéry, 1832–1913. UngarischeRundschau für historische und soziale Wissenschaften 3 (1914) 513–532, 4(1915) 88–113 + 386–408. – J. I. Kolehmainen: Antti Jalava and Hungarian-Finnisch rapprochement. S. Rev. 21 (1943) 167–174. – Аноним [Б.К]:Мађарски оријенталист Вамбери и Вук. Ковчежић 3 (1960) 181–182.Фотографија: САНУ–Ф 302

ВАНИЧЕК Фрањо(Валтердорф, 6. VII 1809 – Осијек, 6. IV 1894) историчар.СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: F. Vaniček: Ein Arbeitsames Leben. Essen (Osijek) 1889.Бгр: J. Грчић: Moje ђаковање на винковачкој немачкој гимназији.ГИДНС 9 (1936) 457–461 [459: бгр. Φ. Ваничек]. – EJ 8 (J. Buturac).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 297–98 (Р. Михаљчић). – СБР 2, 42 (Б. Кара-новић).Лит: Аноним: Ф. Ваничек. Јавор 2 (1875) 469 и 16 (1889) 798. – Ф.Ваничек: Историја Војничке Крајине или историја васцелог српскогнарода. Нови Сад 1880 [Ј. М. Шимић: Предговор]. – M. Живанчевић:Чије су Bilder aus Bosnien у часопису Ost und West ? 3MC / KJ 14 (1966)374–375.Архив: АСАНУ: ИЗ 7382

ВАРИЋАК Владимир(Швица код Оточца, 14/26. III 1865 – Загреб, 17. I 1942) математичар; дрматематике и професор универзитета ( Загреб).

39

СКА: дописник (Академије природних наука) од 3. II 1914.Бгр, ббл: СКА Год. 27 (1914) 210–213. – Spomenica Prirodoslovno-matematičkog fakulteta, 1874–1974. Zаgreb 1974. Str. 19–20.Ббл: GMFA. Serija II. 3 (1948) 72–74. – Математички весник н. с. 3(1966) 64–68 (Đ. Kurepa).Бгр, лит: СБР 2, 48–49 (А. Николић).Нек: Nastavni vjesnik 50 (1941–1942) 405–408 (R. Cesarec). – GMFA.Serija II. 3 (1948) 64–68 (Đ. Kurepa).Лит: А. П. Котелников: В. Варићак. Известия физико-математическогообщества (Казан) 2: 3 (1927) 86–108. – V. Vrkljan: V. Varićak. Nastavnivjesnik 43 (1934–1935) 161–164. – Đ. Kurepa: Prva stogodišnjica rođenjamatematičara V. Varićaka. Математички весник н. с. 3 (1966) 61–68. – Ž.Dadić: V. Varićak i njegova istra�ivanja neeuklidske geometrije i teorijerelativnosti. U: Udio Like u prirodnim znanostima i privredi. Gospić 1978.Str. 15–23. – Живот и дело српских научника, 4. САНУ 1998. Стр. 93–137(М. Првановић, M. Благојевић). – М. Првановић: Учешће В. Варићака наконкурсу за награду Лобачевског. У: Природне и математичке науке уСрба до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 25–30.Фотографија: САНУ–Ф 303, 303/1–2

ВАСИЉЕВ Александр АлександровичАлександр Александрович Васиљев(Петроград, 22. IX / 5. X 1867 – Вашингтон, 29. V 1953) историчар,византолог.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 12. II 1934.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр: САНУ Год. 42 (1934) 241–243.Ббл: Новый сборник по славянов±д±нію, стр. LI–LII. – SeminariumKondakovianum 10 (1938) 12–17 (Г. А. Старицкий). – Byzantion 17 (1945)439–446 (P. W. Topping).Бгр, ббл: Известия Российской АН. Серия VI. 17 (1923) 365–368. –Материалы для библiографіи 2 (1941) 79–81. – Dumbarton Oaks Papers 9–10 (1956) 1–21 (S. Der Nersessian). – СДР, 92–93 (И. П. Медведев).Нек: Byzantion 22 (1952) 526–531 (H. Grégoire). – RES 30 (1953) 316–326(P. Lemerle). – S. Rev. 32 (1953–1954) 240–241 (N. Andreyev).Лит: J. Радонић: А. Васильевъ, Славяне въ Грецiи. БК 6 (1900) 189. – О. До-биаш–Рождественская: Книга А. А. Васильева „Византия и крестоносцы“.Анналы 4 (1924) 269–273. – H. Grégoire: A. A. Vasiliev, History of theByzantine Empire. Byzantion 4 (1929) 752–756 i 5 (1930) 779–784. – H. Gré-goire: Un captif arabe a la cour de l'Empereur Alexandre. Byzantion 7 (1932)666–673. – H. Grégoire: Le premier volume du „Corpus Bruxellense“.Byzantion 9 (1934) 801–809. – N. Iorga: Une nouvelle théorie sur ľ origine etle caractère de ľ empire de Trébizonde. RH SE 13 (1936) 172–176. – Г.Вернадскiй: A. A. Васильевъ. Seminarium Kondakovianum 10 (1938) 1–11. –E. Honigmann: Α. Α. Vasiliev, Justin the First. Byzantion 20 (1950) 337–351.Фотографија: САНУ–Ф 304, 304/1–3

40

ВАСИЉЕВИЋ Алимпије(Велишевац, ваљевски округ, 21. XI 1831 – Београд, 21. I / 3. II 1911)филозоф и политичар; магистар Духовне академије (Кијев), професорВелике школе (Београд; филозофија) и министар просвете.ДСС: редовни члан од 21. I 1862. – Секретар ДСС 1863.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан ( Одсека занауке философске и филолошке и Одсека за науке државне и историјске)од 6. II 1869. Секретар Одсека за науке философске и филолошке 1872–1873, 1885–1886; секретар Одсека за науке државне и историјске 1889.Секретар Одсека за ширење наука и књижевности у народ од 19. II 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: А. Васиљевић: Moje успомене. СКЗ 1990.Бгр: Ловчевић II, 116. – НЕ 1 (С. Јовановић). – Министри просветеСрбије 1811 – 1918. Бгд 1994, 76–77.Ббл: M. В. Поповић: Филозофски и научни рад A. Васиљевића. НовиСад 1972. Стр. 129–130.Бгр, ббл, лит: СБР 2, 65–67 (Б. Бешлин, М. Карановић).Нек: СКА Год. 24 (1911) 208 [Ст. Новаковић].Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – М.Петровић: Физиолошко-психолошки основи педагогике, написао А.Васиљевић. Јавор 7 (1880) 90–92. – Вл. Јовановић: A. Васиљевић. СКГ 26(1911) 596–608 + 698–711. – Б. Миљковић: ДСС. – Ситнији списи Ђ.Даничића, 1. СКА 1925. Стр. 255–259. – С. Јовановић: Влада МиланаОбреновића, књ. 1. Бгд 1926. – ПИ 116 (A. Белић). – С Гавриловић:Рађање омладинског листа „Млада Србадија“. Рад BM 4 (1955) 232–235. –M. Radević: O prvom kursu ruskog jezika pri Velikoj školi u Beogradu.Историјски гласник 2–3 (1964) 149–156. – Филозофи. Прир. Д. Јеремић.MC, СКЗ, 1966. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад1968. – M. Радевић: Почеци наставе руског језика у Србији. Настава иваспитање 4 (1971) 493–505. – Μ. Β. Поповић: Филозофски и научни радA. Васиљевића. Ηови Сад 1972. – М. Радевић: Настава руског језика убеоградским школама 1849–1878. ИЧ 27 (1980) 183–188. – В. Грујић:Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – Д. Јеремић:Естетика код Срба. САНУ 1989. (ПИ 595). – Д. Петровић-Милојевић: Из„Мојих успомена“ A Васиљевића у Русији. Miscellanea 19 (1989) 73–103. –S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989. – С. Терзић: Србија иГрчка. Бгд 1992. Стр. 193. – Водич кроз архив ДСС. – С. Рајић: Мемоарисрпских либерала. У: Перо и повест – српско друштво у сећањима. Бгд1999. Стр. 81–103. – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003. –Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,Нови Сад 2005.Архив: Moje успомене (АСБ, Поклони и откупи 136/102).Фотографија: САНУ–Ф 80

41

ВАСИЉЕВСКИ Василиј ГригорјевичВасилий Григорьевич Васильевский(Иљинское, 21. I / 2. II 1838 – Фиренца, 13/25. V 1899) историчар, византо-лог; др историје и предавач на Историјско-филолошком факултету(Петроград).СУД: дописни члан од 22. XI 1881.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.Бгр, ббл, лит: Венгеровъ 4, 129–134. – Материалы для БioграфическагоСловаря 1, 135–159. – БСЭ 4 (1971) 962–963 (3. В. Удальцова). – СДР,95–97 (Г. Г. Литаврин).Ббл: ВВр. 6 (1899) 652–658 (Н. Безобразовъ).Heк.: ASPh 21 (1899) 319 (V. Jagić). – СКА Год. 13 (1900) 243–246 (П. П.Ђорђевић). – BZ 9 (1900) 330–334 (E. Kurtz).Лит: П. Безобразовъ: В. Г. Васильевскій. ВВр. 6 (1899) 636–658. – J.Радонић: В. Г. Васиљевски. БК 5 (1899) 882–886 [Исто у: Ј. Радонић: Сликеиз историје и књижевности. Београд 1938]. – ЛИФО 8 (1900) Приложенія,стр. 18–22 [122 зас±даніе памяти В. Г. Васильевскаго]. – ИсторияСлавянской Филологiи, 654–655 (В. Ягичъ). – F. Uspenskij: Notes sur ľhistoire des études byzantines en Russie. Byzantion 2 (1926) 1. – V. Mošin: Lesétudes byzantines et les problèmes de l' histoire interbalkanique. RIEB 1:1–2(1934–1935) 314–319. – Φ. Успенский: Из истории Византиноведения вРоссии. Анналы 1 (1922) 110–126. – А. Васильевъ: Мои воспоминанія о В.Г. Васильевскомъ. Seminarium Kondakovianum 11 (1940) 207–214. – П.Струве: В. Г. Васильевскiй, какъ изсл±дователь социальной истopiидревности и какъ учитель науки. Seminarium Kondakovianum 11 (1940)215–226. – Г. Острогорскіи: В. Г. Васильевскій, какъ византологъ итворецъ нов±йшей русской византологіи. Seminarium Kondakovianum 11(1940) 227–235.Фотографија: САНУ–Ф 305

ВАСИЋ Драгомир, Драгиша(Горњи Милановац, 2. X. 1885 – Нова Градишка (?) између 20. и 25. IV1945) правник, књижевник и публициста; адвокат.СКА: дописник (Академије уметности) од 12. II 1934.Бгр: A. Božović: Smrt obavijena velom tajne. Praktična žena 35 : 905 (1992)14–15 [intervju sa T. Vasić-Janićijević]. – B. Јанковић-Луне: Истина осмрти књижевника и идеолога равногорског покрета. Равногорска мисао(Милвоки) 16 : 60 (1990) 34–35.Бгр, ббл: СКА Год. 42 (1934) 239–240.Бгр, ббл, лит: СБР 2, 83–86 (Н. Јешић).Лит: Аноним [П]: Поводом једне књиге. Нови живот 1 : 1 (1920) 56–58. – Е.Haumant: Ľ âme serbe. Revue yougoslave 2 (1920) 502–508. – С. Јовановић:Предговор. У: Д. Васић: Утуљена кандила. Бгд 1922. – M. Богдановић:Приповетке Драгите Васића. СКГ н. с. 6 : 2 (1922) 136–142. – P. Младе-

42

новић: Приповетке Драгите Васића. Мисао 9 (1922) 772–773. – Anonim:D. Vasić. Književna republika 1 (1924) 97. – B. Бабић: Д Васић. Будућност 4(1923) 622–627. – M. Богдановић: Д Васић: Црвене магле. СКГ н. с 9 : V(август 1923) 134–138. – И. Секулић: Д. Васић: Витло и друге приче. СКГн. с. 11 : 7 (1924) 531–535. – Аноним [lustus]: Д. Васић: Деветсто трећа.Мисао 18 (1925) 951–953. – Д. Д. Живаљевић: Наши у Русији. Живот ирад 1 : 6 (1928) 462–465. – Б. Миљковић: Две наше књиге о Русији. СКГ н.с. 24 : 4 (1928) 302–305. – Аноним [С. С] Утисци из Русије од Д. Васића.Мисао 27 (1928) 119–121. – В. Живојиновић: Приповетке Г. Д. Васића.Мисао 31 (1929) 470–473. – М. М. Пешић: Конкурс „Политике“ и г. Д. Ва-сић. – Живот и рад 6 (1930) 600–603. – С. Кордић: Д. Васић. СКГ н. с. 41(1934) 503–507. – Ђ. Радовић: Д. Васић. СКГ н. с. 43 (1934) 251–268 +321–334. – M. J. Жујовић: Д. Васић. Питсбург, ПА : изд. Српског народногсавеза, [1948]. – М. Bečejić: Iskušenja nervozne vlasti. Danas 8 : 410 (1989)37–38. – G. Tešić: Kontroverznа biografija. Danas 8 : 410 (1989) 38–40. –Критичари о Д. Васићу. У: Изабрана дела Д. Васића, 1. Бгд 1990, 122–370.– Г. Тешић: Д. Васић, трагична биографија мајстора модерне прозе. У:Изабрана дела Д. Васића, књ. 4. Бгд 1990, 439–450. – M. Ružić: Sećanje naD. Vasića. Svet 10 : 208 (1990) 46–48 [intervju sa T. Vasić-Janićijević]. – Љ.Димић: Српски културни клуб између културе и политике. Књижевност9–10 (1993) 858–903. – Д. Ђорђевић: Ожиљци и опомене. Бгд, 1994. Стр.262–269. – М. Арсић Ивков: Збогом за Драгишу Васића. Књижевне новине46 : 913 (1. IX 1995) 4. – M. Ломпар: Модерна времена у прози Д. Васића.Бгд 1996. – Н. Стипчевић: Учитавања. Бгд 1999. Стр. 87–99: Црвене маглеД. Васића.Изабрана дела: Изабрана дела Д. Васића. Књ. 1–4. Бгд 1990.Фотографија: САНУ–Ф 306

ВАЦЛИК ЈанJan Vaclík(Плав на Малши, 1833 – Петроград, 1918) правник, дипломата ипублициста; др права и секретар кнеза Данила I.ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.

Лит: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. – F. Roubík: Ke Stykům Česko-jihoslovanskym v XIX st. Slov. přehled 23 (1931) 1–56. – В. Черни: J.Вацлик. Записи 12:3 (1933) 129–132. – A. Мартиновић: J. Вацлик. Записи12 : 3 (1933) 134–135. – A. Лаиновић: Једно Вацликово гледиште из 1858.г. о независности Црне Горе. ИЗ 13 (1957) 302–309. – Г. Јакшић, В.Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963.Стр. 334–335. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ1994 (ПИ 625). – Водич кроз архив ДСС. – Р. Пајовић: Ј. Вацлик имеђународно признање Црне Горе. У: Међународно признање Црне Горе.ЦАНУ 1999. Стр. 353–361.Фотографија: САНУ–Ф 81

43

ВЕБЕР Ткалчевић Адолф(Бакар, 11. V 1825 – Загреб, 6. VIII 1889) филолог и књижевник; каноникзагребачки.СУД: дописни члан од 8. II 1886.Аутобгр: �ivotopis A. Vebera. U: Djela A. Vebera, zagrebačkoga kanonika.Zagreb 1885. Str. 1–40.Бгр: HE 1 (A. Белић).Лит: J. Туроман: Slovnica latinska – Adolfo Veber. ЛМС 117 (1875) 135–171.– A. Barac: Putopisi Α. Vebera. Rad JAZU 281 (1950) 57–99. – Lj. Jonke:Veberove zasluge za naš knji�evni jezik. Rad JAZU 309 (1956) 33–80. – A.Flaker: Uz pitanje nastajanja hrvatskoga realizma. Filologija 3 (1962) 53–64.Фотографија: САНУ–Ф 11, 11/1

ВЕЂЕЦИ Рускала ЂовеналеGiovenale Ruscalla Vegezzi(Торино, 3. XII 1799 – Торино, 29. XII 1885) политичар и писац; чланиталијанског парламента.СУД: почасни члан од 14. XI 1865.Бгр: Ephemeris daco–romani 9 (1940) 351–445 (T. Onciulescu).Лит: Аноним: Српске насеобине у Молиси. Ратник 11 (1884) 80–82. – P.Ковачић: Српске насеобине у Јужној Италији. Гл. СУД 62 (1885) 273–340.– Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнезаМихаила. Бгд 1963. Стр. 172–173. – D. Rosenzweig: Date noi despre G. V.Ruscalla. Analele Universităţii Bucureşti. S. Ştiinţe Sociale 14 (1965) 125–130.– H. Стипчевић: Поглавља о италијанско-српским културним везама.ПКЈИФ 27 (1971) 27–38. – Н. Стипчевић: Два препорода. Бгд 1979.

ВЕЉКОВИЋ Стојан(Параћин, I 1831 – Београд, 22. IV 1925) правник и политичар; дрправа, професор Лицеја и Велике школе (Београд; римско и кривичноправо), председник Касације и министар правде.ДСС: редовни члан од 13. I 1857. Казначеј ДСС 1863.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора занауке државне и историјске) од 6. II 1869.CKA: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 1 (С. Јовановић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд1994, 68–69.Бгр, лит: СБР 2, 142 (Ј. Вељковски).Heк.: Архив Друго коло : 10 (1925) 472–473 (J. С. Миловановић). –СКА Год 34 (1926) 267 (A. Белић)Лит: Б. Миљковић: ДСС. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила.Бгд 1923. Стр. 137–139. – Ж. Живановић: С. Вељковић. СКГ н. с. 15 (1925)50–59. – ПИ 116 (A. Белић). – M. Радевић: Високошколци и суспендовањеДСС (1864). ИЧ 16–17 (1970) 133–141. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987 (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Научно наслеђе Правногфакултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр, 112–118. – В. Јовановић:Др С. Ј. Вељковић: објашњење Трговачког законика за Књажевину Србију.У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994.Стр. 164–170. – Љ. Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на

44

Универзитету у Берлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике уобновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – Водич кроз архив ДСС. – Љ.Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.Фотографија: САНУ–Ф 82, 82/1

ВЕНЦЕЛ ГуставGusztáv Wenzel(Лукау, 19. I 1812 – Будимпешта, 23. XI 1891) историчар права; др фило-софије, професор универзитетаСУД: дописни члан од 30. I 1885.Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 134–136.Бгр, ббл, лит/ббл: М. Életr. Lex. 2, 1039. – UML 6, 734. – Irodalmilexicon, 1203. – MTAT, 307–308.Нек: Akadémiai Értesítő 3 (1892) 146–148.Лит: Јавор 9 (1882) 830 и 12 (1885) 251. – M. Újlaki: Wenzel G. Budapest1936.Фотографија: ФД–78

ВЕРЕСИЋ Мојсејсветовно име Максим(Страгари, 1835 – Београд, 4/16. X. 1896) епископ; епископ шабачки инеготински.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Православна Српска црква у Краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.223–224. – Дод. Поменику, 100–101 (М.Ђ. Милићевић). – Српскијерарси, 340 (С. Вуковић).Бгр, лит: СБР 2, 149–150(А. Бакић).Hек.: Весник СПЦ 7 (1896) 943–944. – Српски Сион 6 (1896) 704.Лит. : Аноним [С. М. П.]: Црквено питање у Србији, написао епископМојсеј. Дело 9 (1896) 317–321. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића,књ. 2. Бгд 1927. – А. Илић: Моји доживљаји. Бгд 1931. – J. Mousset: LaSerbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – A. M. Поповић: Поменикшабачко-ваљевске епахије, 1. Бгд 1940. Стр. 33–37.Фотографија: САНУ–Ф 83

ВЕРЕШЧАГИН Василиј ВасиљевичВасилий Васильевич Верещагин(Череповец, 14/26. X 1842 – Порт Артур, 31. III–13. IV 1904) сликар.СУД: почасни члан од 27. II 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит: ЭС 6 (В. Чупко). – BLZ 12, 693–694). – ELU 4 (O. Maruševsky). –БСЕ [3. изд., 1971] 4 (В. М. Датунов). – Enc. В. 23 (М. N. В.).Нек: Срђ 3 (1904) 431. – СКА Год. 18 (1905) 349–351 (Ст. Тодоровић).Лит: М. Живковић: Изложба Верешчагинових слика у Загребу. Искра 1(1898) 141–142. – Е. В. Завадская: Василий Васильевич Верещагин. Москва1986. – Василије Васиљвич Верешчагин 1842–1904 [каталог изложбе уНародном музеју]. Бгд. 1989. – Уметници чланови САНУ (Бгд. 1980) 17–21(Галерија САНУ 37).Фотографија: САНУ–Ф 84, 84/1–3

45

ВЕРКОВИЋ Стефан(Угљара, 4. III 1821 – Софија, 30. XII 1893) сакупљач народних песамаи старинар (Серез).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит: НЕ 1 (Н. Радојчић). – EJ 8 (Lj. Doklestić). – Miscellanea 7 (1979)236–237 (В. Војводић). – ЕСИ 302 (Т. Суботин-Голубовић). – СБР 2, 152(Љ. Вељковски).Лит: Šišmanov J.: Glück und Ende einer berühmten literarischen Mystification:Веда Словена. ASPh 25 (1903) 580–611. – V. Deželić St.: Verković i HrvatiBanske Hrvatske. Narodna Starina 4:11 (1925) 205–218. – J. Badalić: Verkovići Rusi. Narodna Starina 4 : 11 (1925) 259–264. – С. Станојевић: Историјасрпског народа у средњем веку. СKA 1937. – M. Арнаудов: Веркович иВеда Словена. БАН 1968. – А. Райкова: С. Веркович и Българите. БАН1978. – V. Trajkov: Étude documentaire sur les rapports entre S. Verković et lesBulgares. EB 3 (1979) 123–125. – X. Крњевић: Веда Словена и живипалимпсест. КИ 13 : 51 (1981) 437–448. – Б. Конески: Језички утицај С.Верковића на његове кореспонденте у Македонији. ЗМС/ФЛ 27–28 (1984–5) 363–365. – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског.Т. 2, књ.1. Бгд 1989. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Водич крозархив ДСС. – В. Стојанчевић: Српски народ у својој новијој историји.Нови Сад 1998. – С. Ненезић: Тајна мисија археолога и антиквара С.Верковића. Савремена библиотека 20 (2003) 74–78.Преписка: Вукова преписка, 3. Бгд 1909. – J. Jelenić: Pisma S. VerkovićaJosipu D. Bo�iću. Narodna Starina 4:11 (1925) 219–258. – К. Станишевъ:Седъмъ писма на Нако Станишевъ до С. Верковичъ. Македонскипрегледъ 2 : 3 (1926) 135–142 + 169–170.Фотографија: САНУ–Ф 85, 85/1

ВЕСЕЛ Јован Косески(Косезе, 12. IX 1798 – Трст, 26. III 1884) правник и песник; списатељ уТрсту.ДСС: кореспондентни члан од 3. I 1851.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, лит: НЕ 1 (Ф. Кидрич). – EJ 8 (A. Slodnjak). – SBL 13 (1982) 423–425 (F. Koblar).Лит: Φ. Илешић: Илирска „Зачарана пушка“ Меримеова мистификација.Страни преглед 9–10 (1941) 90–97. – Α. Inkret: J.V. Koseski. Maribor 1971. –Водич кроз архив ДСС.Фотографија: ФД–82

ВЕСЕЛИЋ Јосиф(Ђаково, 5. VIII 1823 – Крагујевац, 20. VIII 1873) ботаничар и писац ;професор гимназије (Крагујевац).ДСС: кореспондентни члан од 3. I 1854.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.

46

Бгр: НЕ 1 (Р. Грујић). – Савременици и последници, Ρ 425/2 (В. Алекси-јевић).Ббл. : Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.Бгр, ббл, лит: СБР 2, 164 (А. Столић).Нек: Србске новине 40 : 187 (1873) 1.Лит. : M. M. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац1934. Стр. 279–280. – Д. Медаковић: О Јосифу Веселићу. ЗЛУМС 14(1978) 331–352. – Споменица Гимназије у Крагујевцу 1883–1983. Крагу-јевац 1989. – Водич кроз архив ДСС.Архив : АСАНУ 7380/6 [Аутобгр, ббл.]Фотографија: ФД–83

ВЕСЕЛОВСКИ Александр НиколаевичАлександр Николаевич Веселовский(Москва, 4/16. II 1838 – Петроград, 10/23. X. 1906) историчар, теоре-тичар књижевности и фолклориста; професор универзитета (Петро-град).СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. I 1895.Бгр: JBAW (1979) 55–57 (H. W. Schaller).Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1896) 267–302. – Материалы для БioграфическагоСловаря 3 : 1, 156–162.Ббл: СбОРЯС 18 (1878) LXVII–LXXIII (И. И. Срезневскiй) и 21 (1881)ХХ–ХХII (Я. К. Гротъ). – П. К. Симони: Библиогр. списокъ учено-лит.трудовъ А. Н. Веселовского с указанieмъ их содержанiя и рецензій на нихъ.У: Памяти акад. А. H. Веселовскаго. (Изд. Российской АН 1921) 1–68.Бгр, ббл, лит: СДР 100–102 (И. К. Горский). – БСЭ 4 (В. Е. Гусев). –КМЕ 1, 369–371 (В. Велчев).Нек: ИОРЯС 11 (1906) 1–5 (Аноним [В. Ш.]). – ASPh 28 (1906) 634–637(V. Jagić). – ВВр. 13 (1907) 520 (Аноним [Г. И.]). – АČА 17 (1907) 145–156 (Fr. Pastrnek). – СКА Год. 20 (1907) 143 (Ст. Новаковић). – Lj. JAZU22 (1908) 182–190 (D. Boranić).Лит: В. Ягичъ: Из исторiи романа и пов±сти... ASPh 10 (1887) 233–247. –H. Трубицынъ: А. Н. Веселовскiй. ИОРЯС 12 (1907) 1–50. – Gj. Šurmin: DieKultur der Gegenwart. Savremenik 3 (1908) 696–698. – История СлавянскойФилологiи, 842–851 (В. Ягичъ). – Памяти акад. А. Н. Веселовскаго. (Изд.Российской АН 1921). – Е. Аничковъ: А. Веселовскiй. Slavia 1 (1922–1923)302–315 + 524–551. – ИАН 4 (1938) 1–138 (В. Ф. Шишмарев, В. М.Жирмунский, В. А. Десницкий, М. К. Азадовский, М. П. Алексеев). – К.Städtke: Das Erbe der klassischen russischen Literaturwissenschaft. ZS 17(1972) 215–233. – М. Стојнић: Примери из наше народне поезије уИсторијској поетици А. Н. Веселовског. Научни састанак слависта уВукове дане 9:1 (1979) 351–360. – Х. Крњевић: Пут руже : поетика ружекао образац опсега слике/симбола. ЗМС/КЈ 42: 1–3 (1994) 239–248. – А. Н.Веселовски: Из младалачких дневника и преписке. КИ 31:109 (1999) 311–329.Фотографија: САНУ–Ф 307, 307/1

47

BETA АнђелоAngelo Vetta(1837 – 11. XI 1901) правник; адвокат у Ларину.СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Лит: [Писмо-изјава А. Вете поводом избора у СУД]. Гл. СУД 63 (1885)37 [Изводи из записника]. – Р. Ковачић: Српске насеобине у ЈужнојИталији. Гл. СУД 62 (1885) 273–340.

ВИДОВИЋ Емануел(Сплит, 24. XII 1870 – Сплит, 1. VI 1953) сликар.СКА: дописник (Академије уметности) од 18. II 1922.САН: дописни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III1948.Бгр: СКА Год. 30 (1922) 333–339. – НЕ 1 (A. Шнајдер). – Lj. JAZU 56 (1952)303–304).Бгр, ббл: BLZ 12, 694. – ELU 4 (D. Kečkemet).Нек: Bulletin JAZU 1 : 3–4 (1953) 1 (Anonim). – Književni Jadran 2 : 18(1953) 1 (К. Prijatelj). – Lj. JAZU 60 (1955) 185–187 (J. Miše).Лит: I. Tartaglia: E. Vidović. Savremenik (Zagreb) 1 (1906) 241–252. – P.Knoll: Slikarstvo E. Vidovića. Savremenik (Zagreb) 16 (1921) 58–60. – П.Добровић: Изложба Γ. Ε. Видовића. СКГ н. с. 4 (1921) 462–467. – Б.Поповић: У славу једних и других. СКГ н. с. 4 (1921) 538–546 + 618–625. –М. Т. Селесковић: Поводом Видовићеве изложбе. Мисао 7 (1921) 551–554.– В. Lovrić: E. Vidović. J. Nj. 8 (1924) 171–178. – V. Kušan: Ars et artifex.Zagreb 194. Str. 121–145. – J. Miše: Slučaj E. Vidovića. Vienac 36 : 1 (1944)63–69. – M. Bašićević: Izlo�ba E. Vidovića. HK 5 (1952) 161–164. – D.Kečkemet: E. Vidović. Književni Jadran 1 : 8 (1953) 8. – J. Miše: E. Vidović.Bulletin JAZU 1 : 3–4 (1953) 2–6. – Anonim: Posmrtna izlo�ba E. Vidovića uSplitu. Književni Jadran 2 : 23 (1953) 2. – K. Prijatelj: E. Vidović. Mogućnosti 1(1954) 61–64. – D. Kečkemet: E. Vidović, život i djelo. Zagreb 1959. – I. Zidić:Emanuel Vidović 1870–1953 : retrospektivna izložba. Zagreb 1987.Фотографија: САНУ–Ф 308, 308/1

ВИЗИЈАНИ РобертоRoberto de Visiani(Шибеник, 9. IV 1800 – Падова, 6. V 1878) лекар и ботаничар ; професоруниверзитета (Падова) и управник ботаничке баште (Падова).СУД: почасни члан од 8. I 1867.Бгр: НЕ 1 (Н. Кошанин).Ббл: Zbornik R. Vizijanija Šibenčanina. Šibenik 1983.Нек: G. Cannestrini, Commemorazione del Prof. Commendadore Rob. deVisiani. Padova 1878. – Гл. СУД 47 (1879) 312–315 (J. Панчић). – RadJAZU 50 (1879) 176–197 (В. Šulek).Лит: A. Forenbacher; Istorijski pregled botaničkih istra�ivanja kr. Dalmacjeod Vizijanija do danas. Rad JAZU 202 (1914) 51–95. – P. Matković: R.Vizijani Šibenčanin 1800–1878. Zagreb. 1977. – Znanstveni skup u povodu

48

100. godišnjice smrti R. Vizijanija Šibenčanina. JAZU 1979. – Zbornik R.Vizijanija Šibenčanina. Šibenik 1983. – H. Диклић: J. Панчић. У: Живот идело српских научника, 1. Стр. 3–61.Фотографија: ФД–87

ВИТКОВИЋ Гаврило(Будим, 28. I / 9. II 1829 – Неготин, 25. VII / 7. VIII 1902) инжењер и исто-ричар самоук; инжењер у Смедереву и Шапцу и професор гимназије (Кра-гујевац и Београд).СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 30. I 1872.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 1 (Н. Радојчић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 306 (Љ. Алексић-Пејковић). – СБР 2, 228–229(П. Крестић).Нек: Коло 4 (1902) 244 (Аноним). – БК 8 (1902) 1055–1056. – ЛМС 215(1902) 128–129 (Н. Радојчић). – СКА Год. 16 (1903) 247–251 (Ј. Туроман).Лит: A. Сандић: Споменици из Будимског и Пештанског архива. Јавор 3(1876) 603–606 + 635–638. – Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназијебеоградске. Гл. СУД 24 (1868) 136–165. – A. Ђукић: Приказ Витковићевенајновије књиге: „Прошлост, установа и споменица угарских краљевашајкаша од 1000 до 1872“. Нови Сад 1889. – ПИ 116 (A. Белић). – Г.Ковијанић: Мемоар Г. Витковића о разлозима и побудама за оснивањеДржавног архива. Архивски преглед 2 (1972) 111–118. – Д. Медаковић:Изучавања српских старина у Мађарској. ЛМС 413 (1974) 87–101. – В.Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – А.Влашкалин: Др J. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – В. Грујић:Гимназијско образовање. Стр. 78, 86. – Споменица Гимназије уКрагујевцу 1833–1983. Крагујевац, 1989. – С. Радовић: О поклону Г.Витковића Народној библиотеци : из необјављене преписке ДоброславаРужића. Гласник Народне библиотеке Србије 7: 1 (2005) 125–135.Архив: АСАНУ ИЗ 14280, 7063, Мемоар о разлозима и побудама за оснивањеДржавног архива.Фотографија: САНУ–Ф 86

ВОЗАРОВИЋ Глигорије, Глиша(Лежимир, 1. VIII 1790 – Београд, 10. I 1848) књиговезац, књижар и изда-вачДСС: почасни члан од 10. II 1845.Бгр: Српске илустроване новине 1882, 174 (Ј. Бошковић). – Поменик,60. (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (У. Џонић). – ЗМС/KJ 4–5 (1958) 261–262 (Т. Петровић). – СБР 2, 281–282 (П. Крестић).Лит: M. Подољски: Г. Возаровић, први београдски књиговезац и књигопро-давац. ГИДНС 5 : 1 (1932) 24–38. – Ј. Д. Митровић: Недовршена биогра-фија Г. Возаровића од С Милутиновића Сарајлије. Ковчежић 3 (1960)166–170. – М. Црвчанин: Г. Возаровић и његово доба. Годишњак Народнебиблиотеке НРС за 1960 (б. г.) 194–210. – Љ. Дурковић-Јакшић: Историјасрпских библиотека (1801–1850). Бгд 1963. – Љ. Дурковић-Јакшић: Књигао Глигорију Возаровићу. Бгд 1995. – Ј. Пејчић: Заснови Глигорија Возаро-вића. Бгд 1995. – Р. Мићић: Савременици о Г. Возаровићу. У: Портрети из

49

српске културне историје. MC 1995. Стр. 71–82. – Водич кроз архив ДСС.– М. Матицки: Летопис српског народа : три века алманаха и календара.Бгд 1997.Преписка: П. Срећковић: Из архиве И. Стојановића. Споменик СКА 30(1896) 1–22. – Вукова преписка, књ. 5. Бгд 1910. Стр. 366–371.Фотографија: ФД–89

ВОЈНОВИЋ Иво, конте Иво(Дубровник, 9. X. 1857 – Београд, 30. VIII 1929) књижевник, песник идрамски писац.СКА: дописник (Академије уметности) од 18. II 1924.Аутобгр: Iz mog dnevnika. J. Nj. 6 : 2 (1922) 2–55, 409–420 + 8:1 (1924)449–456 + 8 : 2 (1924) 14–21, 307–311, 374–378.Ббл: Le Monde slave n. s. 8 (1931) 317. – Radovi Međunarodnog simpozijaO djelu I. Vojnovića. Zagreb. 1981. Str. 200–205 (Ν. Košutić-Brozović).Лит, ббл: Т. Maštrović: I. Vojnović i Zadar. Anali Zavoda za povijesneznanosti Istraživačkog centra JAZU u Dubrovniku 17 (1979) 661–726 [caпреписком].Ббл, лит: СБР 2, 298–299 (Б. Ђорђевић).Нек: СКГ н. с. 28 (1929) 99–101 (M. Предић) и 147–148 (Аноним[Повремени]). – ЛМС 103 : 322 (1929) 314–315 (С. Ћирић). – СКА Год. 38(1930) 129 (С. Јовановић). – AČAVU 40 (1930) 240–255 (A. Černý). –Мисао 31 (1929) 191–192 (Аноним [Н. Б.]). – Sl. R 1 (1929) 733–734 (G.Gesemann). – Slavia 49 (1980) 270–275 (E. Truksová).Лит: A. G. Matoš: I. Vojnoviću o 25-godišnjici knji�evnikovanja. Savremenik 6(1911) 11–28. – M. Ibrovac: Un poète de Raguse. Le Monde slave 5 (1917)642–650. – M. Ибровац: И. Војновић. Забавник 13 (15. V 1918) 13–15. – M.Rešetar: К prevodima Vojnovićevih dela. Književni Jug 1 (1918) 424–425 +471–472 (J. Bah). – C. Mauclair: Un grand poète national. Revue yougoslave11 (1920) 329–332. – I. Andrić: San o Gradu. J. Nj. 7 (1923) 118–119. – M.Krleža: I. Vojnović. Književna republika 1 (1924) 146–152. – E. Aničkov: Lesméditations poétiques d' Ivo Vojnović. Le Monde slave n. s. 5 : 2 (1928) 52–76.– A. Venzelides: The plays of I. Vojnović. S. Rev. 8 : 23 (1929) 368–374. – M.Грол: Војновић на београдској позорници. СКГ н. с. 32 (1931) 526–535. – К.Георгијевић: И. Војновић у интерпретацији пољског научника J.Голомбека. СКГ н. с. 39 (1933) 381–387. – Fr. Ilešić: J. Goląbek, I. Vojnović,dramaturg jugoslowiański. Slаvia 12 (1933–1934) 555–567. – M. Жежељ: И.Војновић. СКГ н. с. 5 (1938) 581–599 и 6 (1939) 129–136. – Ј. Goląbek: I.Vojnović jako sprawozdawca teatralny (1881–1884). Slavia 17 (1939) 182–199. – R. Lužik: Matka v dramatech I. Vojnoviče. ČJR 9 (1939) 7–10. – Т.Смердел: Проблем мотива. Јужни преглед 13 (1939) 174–180. – T.Smerdel: Utjecaj Horaca u genezi „Dubrovačke trilogije". HK 23 (1942) 342–346. – J. Matl: I. Vojnović. WSJ 1 (1950) 101–106. – V. Desnica: Dubrovačkatrilogija. HK 3 (1950) 125–130. – J. Кулунџић: И. Војновић. Књижевност 25(1957) 560–563. – P. Јовановић: И. Војновић на београдској сцени.Књижевност 28 (1959) 157–174. – В. Kogoj-Kapetanić: Vojnovićev prijevodMussetova Lorenzaccia. Filologija 3 (1962) 91–95. – W. Kot: Dramat serbski ichorwacki na scenach polskich do r. 1914. Pamiętnik Słowiański 13 (1963)164–183 и 14 (1964) 142–176. – J. Dolanský: „Imperatrix" I. Vojnoviće... In:

50

Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. PAN 1972. Str. 165–178. – P. B.Јовановић: И. Војновић, живот и дело. Бгд 1974. – В. Hećimović: Trinaesthrvatskih dramatičara. Zagreb 1976. Str. 7–84: Zapisci o dramama I. Vojnovića.– M. Kvapil: I. Vojnović u Češkoj između dva rata. ЗзС 18 (1980) 137–147. –V. Kudĕlka: Dramatik slovanského jihu I. Vojnović. Slavia 50 (1981) 311–321.– W. Kot: Dramaty Vojnovicia na scénach polskich. ЗзС 20 (1981) 155–164. –N. Košutić-Brozović: O prijevodima I. Vojnovića. In: Radovi Međunarodnogsimpozija O djelu I. Vojnovića. Zagreb 1981. Str. 187–205 [200–205: BbI.prijevoda Vojnovićevih scenskih djela]. – Б. Донат: Неке духовне ипоетолошке претпоставке европског симболизма. У: Српски симболизам– типолошка проучавања. САНУ 1985. Стр 253–285. – Б. Ђорђевић: Изболничког дневника И. Војновића. Свеске Задужбине Иве Андрића 20(2003) 91–148.Преписка: Le Monde slave n. s. 8 : 3 (1931) 236–244 + 14:2 (1937) 546–556.Архив: Nacionalna i sveučilišna biblioteka, Zagreb: Bolnički dnevnik. (Sg. R–5620).Фотографија: САНУ–Ф 309, 309/1–4

ВОСТОКОВ Александр ХристифоровичАлександр Христофорович Востоков(Аренсбург, 16/27. III 1781 – Петроград, 8/20. II 1864) филолог, слави-ста и песник ; библиотекар и археограф.ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1855Бгр: НЕ 1 (А. Белић).Бгр, ббл. лит: История Славянской Филологiи, 215–224 (В. Ягичъ). –СДР 111–113 (P. M. Цейтлин). – КМЕ 1, 458–461 (Е. Кочева).Лит: P. M. Цейтлин: Α. Χ. Востоков – один из первых рус. славяноведов.Краткие сообщения Института славяноведения АН СССР 25 (1953). – В.В. Виноградов: Из истории изучения рус. синтаксиса. Москва 1958. – Р.Маројевић: „Сербския песни“ А. Востокова. Горњи Милановац 1987. –Р. Маројевић: Први руски препеви Хасанагинице (песничка полемикаВостокова и Пушкина). Анали ФФ 19 (1992) 257–264. – Водич крозархив ДСС. – Р. Маројевић: Између Вука и Пушкина – Востоковљевипрепеви српских народних песама. У: Преводна књижевност. Бгд 2001.Стр. 324–334.Фотографија: ФД–91

ВОУК Вале(Госпић, 21. II 1886 – Загреб, 27. XI 1962) ботаничар; др ботанике, про-фесор универзитета и директор ботаничког врта и завода (Загреб).СКА: дописник (Академије природних наука) од 17. II 1936.САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22.III 1948.Бгр: НЕ 1 (Н. Кошанин). – L. SAZU 5 (1954) 108–109 (J. Hadži).Бгр, ббл: Lj. JAZU 35 (1921) 47–50 и 39 (1926) 52–53 (D. Gorjanović-Kramberger). – СКА Год. 44 (1936) 247–263.Ббл: Acta botanica (Zagreb) 11 (1936) 85–104 (Z. Klas). – Lj. JAZU 69(1963) 222–224 (Z. Klas).Нек: Lj. JAZU 69 (1963) 220–222 (T. Varićak). – L. SAZU 13 (1963) 51–53 (J. Hadži). – Acta botanica croatica 22 (1963) 7–12 (D. Miličić).

51

Лит: ПИ 116, 203–209 (A. Белић). – Ζ. Devide: Akademik V. Vouk (1886–1962). U: Udio Like u prirodnim znanostima i privredi. Gospić 1978. Str.53–56.Споменица: V. Vouk 1886–1962: o 100 obljetnici rođenja. JAZU 1986.Фотографија: САНУ–Ф 310

ВРАЗ Станко(Церовец код Љутомера, 30. VI 1810 – Загреб, 20. V 1851) песник; секре-тар Матице илирске (Загреб).ДСС: кореспондентни члан од 1. VIII 1848.Бгр, лит: НЕ 1 (Б. Водник).Бгр, ббл, лит: SBL 14 (1986) 606–614 (A. Slodnjak).Лит: J Суботић: Мисли о књижеству [одговор С. Вразу]. ЛМС 73 (1846)129–148 и 74 (1846) 123–141 и 75 (1846) 136–145. – М. Marković: StankoVraz prema F. Miklošiću. Vienac 37 (1883) 606–607. – В. Vodnik: StankoVraz. Zagreb 1909. – Б. Ковачевић: Враз и народна песма. ПКЈИФ 12(1932) 169–170. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. –J. Badalić: Puškin u hrvatskoj knji�evnosti. Zagreb 1937. – И. Мамузић: С.Враз и српска књижевност. Зборник радова САН 17 (1952) 285–307. –M. Живанчевић: С. Враз, следбеник и „почитајући ученац“ Вуков.Ковчежић 5 (1963) 33–44. – M. Живанчевић: Непознати Вразов текст оКњижевном договору. ПКЈИФ 30 (1964) 247–249. – M. Живанчевић:Вукови пријатељи илирци У: Вуков зборник. САНУ 1966. Стр 229–260. –М. Живанчевић: Враз и Пољаци. Нови Сад 1973. – Новак: Вук и Хрвати.САНУ 1967. – Lj. Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich 1772–1840. Wrocław 1977. – M. Живанчевић: С. Враз у српскојпериодици. ЗзС 11 (1980) 169–206. – М. Живанчевић: Враз и Шилер.ЗМС/КЈ 32 (1984) 57–65. – И. Веселинов: Сарадња H. Боројевића и T.Павловића. У: Т. Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 135–147. –Водич кроз архив ДСС.Преписка: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. Стр. 568–571. – М. Togner:Vrazova pisma A.B. Vrhovskom. ПКЈИФ 24 (1958) 300–316. – ПрепискаВраз и Бођански. ЗзС 8 (1975) 124–157. – Преписка Враз – Дубровски.ЗзС 20 (1981) 111–139.Фотографија: ФД–93

ВРЧЕВИЋ Вук(Рисан, 26. II 1811 – Дубровник, 13/25. VIII 1882) сакупљач и издавачнародних песама; секретар кнеза Данила, аустроугарски вице конзул уХерцеговини.СУД: почасни члан од 21. I 1868.Бгр: НЕ 1 (A. Белић).Бгр, ббл, лит: СБР 2, 332–333 (М. Вуксановић).Нек: Јавор 9 (1882) 1149–1151 (С. Ћурчић).Лит: История Славянской Филологiи, 624 (В. Ягичъ). – С. Станојевић:Историја српског народа у средњем веку. СКА 1937. – Љ. Дурковић-Јакшић: О Врчевићевим „Огранцима за историју Црне Горе“. У: В. Врче-вић: Огранци за историју Црне Горе. (Цетиње 1950) VII–XII. – Д. Берић:

52

Прилог биографији В. Врчевића. Стварање 7 (1952) 123–131. – X. Ђурић:Врчевићев „Плач Херцеговаца“. ПКЈИФ 25 (1959) 101–107. – P. Пешић:Сарадња В. Врчевића са В. Караџићем на сакупљању народних умотво-рина. Анали ФФ 4 (1964) 335–348. – Р. Пешић: Вук Врчевић. Бгд 1967. –Љ. Зуковић: Врчевићев допринос Вуковој збирци народних песама.Мостови 5:19 (1973) 85–101. – А. Ујес: Вуков сарадник Вук Врчевић. Би-блиотекар (1987) 65–82. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862.САНУ 1994 (ПИ 625).Преписка: Вукова преписка, 6. Бгд 1912. Стр. 494–657.Споменица: Т. Р. Ђорђевић: Вук Врчевић. Цетиње 1951. Стр. 1–109[93–109: ббл.].Архив: АСАНУ 7380/8 [Аутобиографија и библиографија] и рукопис „Хроникасвију главнијех догађаја црногорско-турског рата 1876–1877“ (ПИ 116, 215).Фотографија: ФД–94

ВУЈИЋ Владимир(Ириг, 8. XI 1818 – Београд, 16. XII 1882) богослов и писац; професоргимназије (Шабац и Београд) и богословије (Београд).ДСС: редовни члан од 2. I 1855.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: НЕ 1 (Р. Грујић). – Савременици и последници, Ρ 425/2 (В. Алекси-јевић).Ббл: Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.Бгр, ббл, лит: СБР 2, 353 (С. Дамјанов).Нек: Српске новине 49 : 279 ( 1882) 4. – Глас православља 1 (1882) 300.Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл СУД24 (1868) 136–165. – В. Грујић: Гимназијско образовање. Стр. 56, 57,59. – Водич кроз архив ДСС.

ВУЈИЋ Михаило(Београд, 26. Χ / 7. XI 1853 – Сушак (Ријека), 1/14. III 1913) економиста иполитичар; др философије, професор Велике школе (Београд; политичкаекономија), министар финансија и спољних послова.СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 27. II1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 5. II 1901.Приступна беседа: Најновији обрт у трговинској политици. Шт.: СКАГлас 66 (1903) 151–193. Проглашен 26. I 1903 (СКА Год. 16 (1903) 118–119).Бгр: Мали поменик, 52–54 (Л. Лазаревић). – НЕ 1 (С. Јовановић). –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 92–93.Бгр. ббл: СКА Год. 15 (1902) 274–276 и 22 (1909) 346–351.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 313 (С. Ђуровић). – СБР 2, 366–368 (М. Бујас).Нек: Економист 2 : 7 (1913) 97–99 (Аноним [М. Ј. М.]). – СКГ 30 (1913)479–480 (Аноним [Р]). – Славянская известия 20 (1913) 330 (Аноним).Лит: М. Ј. Радовановић: M. В. Вујић, Начела Народне Економије, књ. 1.Дело 10 (1896) 306–320. – Аноним: Странци о српским књижевним де-

53

лима. БК 3 (1897) 667 + 1019. – Аноним: Српска краљевска академија. БК6 (1903) 187–189. – Аноним: Др. Мих. В. Вујић. Недељни преглед 2 : 23(1909) 353–355. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. I. Бгд1926. – ПИ 116, 81 (A. Белић). – Филозофи. Прир. Д. Јеремић. MC, СКЗ,1966. – Ј. Šidak: Problem Jurja Kri�anića u Hrvatskoj i srpskoj literaturi. HZ23–24 (1970–1971 ) 147–178. – O. Blagojević: Kri�anićeva ekonomska misaou delu M. Vujića. Rad JAZU 410 (1985) 117–128. – O Благојевић: Неке акту-елне мисли o производности рада у двојице старих српских економиста.Глас САНУ 347 (1986) 93–103. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ1987. – М. Војводић: Србија у међународним односима крајем 19. и по-четком 20. века. САНУ 1988 (ПИ 584). – Љ. Кандић: Утицај европскихуниверзитета на образовање професора Правног факултета Великешколе у другој половини 19. века. У: Научно наслеђе Правног факултета уБеограду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 311–333. – Е. Вукадин: Економнаполитика М. Вујића. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду1841–1941. Бгд 1994. Стр. 431–438. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: ИсторијаПравног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Д. Боаров: Апостоли српскихфинансија. Бгд 1997. – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003.Преписка: WSJ 8 (1960) [40 pisama V. Jagiću].Фотографија: САНУ–Ф 196, 196/1, VI

ВУЈИЋ НиколаNikolaus Ritter von Wuich(Пригор, 1. X 1846 – Беч, 12. III 1910) официр, балистичар; аустро-угарски фелдмаршал лајтнант и професор Велике војне школе (Беч).СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: VE 10 (Ž.Čobanski). – Die Führer der Österreichisch-UngarischenArmee. Wien 1905. Str. 176–179.Бгр, ббл, лит: СБР 2, 368–369 (З. Голубовић).Фотографија: САНУ–Ф 87, 87/1–2

ВУКИЋЕВИЋ Никола(Сомбор, 8. XI 1830 – Сомбор, 26. X / 8. XI 1910) педагог; директорУчитељске школе (Сомбор) и школски надзорникСУД: дописни члан од 30. I 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: К. Т. Костић: Из прошлости Учитељске школе у Сомбору. ГодишњакИсториског друштвау Сомбору 1 (1936/1937) 72. – НЕ 1 (А. Базала).Ббл. : Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.Бгр, ббл, лит: СБР 2, 429–430 (М. Бујас).Нек: ЛMC 272 (1910) 80–82. – Учитељ 30 (1911) 258–263 (Аноним [А.В.]).Лит: Аноним: Н. Ђ. Вукићевић. Opao 5 (1879) 116–118. – И. Огњановић[Ур.]: Η. Ђ. Вукићевић. Јавор 5 (1878) 517–522. – M. Нешковић: H.Вукићевић – Прва настава у вери за православне српске ученике... ЛМС168 (1891) 128–137. – Б. Ковачек: Школски лист Ђ. Натошевића. ЗМС/КЈ4–5 (1958) 122–132. – Р. Макарић: Сомборска учитељска школа у периоду

54

делатности Николе Ђ. Вукићевића. Hови Сад 1965. – Две стотине годинаобразовања учитеља у Сомбору. Сомбор 1978. – Југословени и Русија :документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Р. Родић:Никола Вукићевић (1830–1910) професор и вишегодишњи управитељУчитељске школе у Сомбору. Норма 4:1 (1998) 61–70. – Р. Вранешевић:Никола Ђ. Вукићевић : Савети с краја XIX века (рукопис). Рад музејаВојводине 47/48 (2006) 305–322.Споменица: Споменица (1853–1893). Четрдесетогодишњица прославеучитељског и књижевног рада Н. Вукићевића. Сомбор 1893.Архив: MC PO Натошевићева писма Вукићевићу.Фотографија: САНУ–Ф 88, 88/1

ВУКОМАНОВИЋ Алекса(Срезојевци, 9. III 1826 – Београд, 25. Χ 1859) историчар; професорЛицеја (Београд).ДСС: редовни члан од 4. I 1853.Бгр: Поменик, 69 (М.Ђ. Милићевић). – HE 1 (Η. Радојчић). – Савре-меници и последници, Ρ 425/2 (Β. Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 317 (Т. Суботин-Голубовић). – СБР 2, 464–465 (А.Столић).Нек: ЛМС 100 (1859) 172–173. – Гл. СУД 12 ( 1860) 690 (Аноним).Лит: П. Поповић: Из књижевности. Бгд 1906. – Вукова преписка, 3. Бгд1909. – O. Mučalica: Osnivanje katedre narodne istorije i knji�evnosti i njenprvi profesor u Liceju. Arhivski almanah 1 (1958) 177–190. – И. Тартаља:Почеци рада на историји опште књижевности код Срба. САНУ 1964. – Ђ.Трифуновић: Вукомановићев опис Никољског јеванђеља. ПКЈИФ 42 (1976)45–51. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). –Д. Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – Југословени иРусија: документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ.1. Бгд 1989. – Р.Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив ДСС. – И. Марић: Философија наВеликој школи. Бгд 2003. – С. Војиновић: Псалми Давидови у преводуАлексе Вукомановића. Књижевни лист 3 : 20 (1. април 2004) 16.Архив: АСАНУ 7380/8Фотографија: ФД–99

ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ Вид(Брсечине код Дубровника, 16. XII 1853 – Дубровник, 10. VII 1933)педагог, писац етнограф; учитељ и професор педагогије у женскојучитељској школи (Дубровник).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 5. II 1907.Бгр: НЕ 1 (У. Џонић).Бгр, ббл: Караџић 2 (1900) 199–202 (Тих. Р. Ђорђевић). – СКА Год. 20(1907) 318–325.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 319 (Г. Томовић). – СБР 2, 506 (Р. Мићић).Нек: ПКЈИФ 13 (1933) 242–243 (Тих. Р. Ђорђевић). – СКА Год. 42 (1934)160–161 (Б. Гавриловић). – ЈИЧ 1 (1935) 273–274 (M. J. Динић).Нек, ббл: Narodna starina 32 : 12 (1933) 289–293 (Anonim).

55

Лит: Φ. Радић: Примедбе на „Белешке ο некојим старинама у градуКорчули“. Старинар 6 (1889) 8–27 и 53–59. – Д. Миковић: Вид Вулетић-Вукасовић, српски књижевник. БВ 12 (15. 2. 1897). – Аноним: В. В.Вукасовић. БК 6 (1900) 1643–1644. – Anonim [A.]: Car Dušan u Dubrovniku.Savremenik 8 (1913) 380–381.Фотографија: САНУ–Ф 311

ВУЛИЋ Никола(Скадар, 27. XI 1872 – Београд, 25. V 1945) класични филолог, историчар иепиграфичар; др философије; професор универзитета (Велика школа,Универзитет, Београд).СКА: прави члан (Академије философских наука) од 19. II 1921.Секретар Академије философских наука од 6. III 1928. до 6. III 1932; од7. III 1937 до 7. III 1939; од 10. III 1944. до 2. V 1945.Приступна беседа: Историја као наука. Шт.: СКА Глас 100 (1922) 49–66. Проглашен 10. IV 1921. (СКА Год. 30 (1921) 180–200).Бгр, ббл: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906, 112–114. –СКА Год.: 29 (1921) 183–186 и 39 (1931) 156–169 и 47 (1938) 199–202. –Мисао 10 (1922) 1867–1868. – Споменица о 100-годишњици I мушкегимназије. Бгд 1939. Стр. 337–338. – НЕ 1 (В. Чајкановић). – ELU 4 (D.Srejović).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 320–321 (С. Ферјанчић). – СБР 2, 507–508 (У.Белић).Ббл: Старинар н. с. 9–10 (1959) XV–XXIV (Р. Марић).Нек: СКА Год. 52 (1945) 154–159 (Ј. Радонић). – Almanach ÖAW 98(1949) 202–206. – Старинар н. с. 2 (1951) 353–354 (Р. Марић). – Südost-F.12 (1953) 269–270 (В. Saria).Лит: СКА Год. 30 (1921) 180–200 (J. М. Жујовић). – В. Чајкановић:Неколико питања из античке прошлости... Богословље 8 : 3 (1933) 286–287. – ПИ 116, 209–210 (A. Белић). – В. Новак: H. Вулић научник и човек.У: H. Вулић, Из римске књижевности. Бгд 1958. Стр. V–LXXVI. –Старинар н. с. 9–10 (1959) XI–XIV (Р. Марић). – П. Петровић: Н. Вулићуредник Старинара. Старинар 35 (1984) 33–40. – С. Слапшак: Н. Вулић окњижевности. ЛМС 436 (1985) 139–148. – В. Грујић: Лицеј и Великашкола. САНУ 1987 (Споменик 128). – Ф. Папазоглу: Н. Вулић о себи.Старинар 49 (1998) 257–261. – Ф. Папазоглу: Н. Вулић историчар,епиграфичар, археолог. У: Saecula confluentia. Бгд 2004. Стр. 29–41. – У.Белић: Радови о антици Н. Вулића у Станојевићевој енциклопедији.ЗМС/КС 7 (2005) 121–128.Фотографија: САНУ–Ф 197, 197/1–4г

ВУЛОВИЋ Светислав(Ивањица, 29. XI 1847. – Београд, 2/14. V 1898) правник и књижевни кри-тичар; професор гимназије и Велике школе (југословенска књижевност).СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 24.VI 1879.СКА: прави члан (Академије философских наука) наименован 5. IV1887. Секретар Академије философских наука од 22. II 1891 до 22. II1892; од 22. II 1896 до 22. II 1897.

56

Приступна беседа: [Бранко Радичевић]. СКА Год. 1 (1887) 147–153[Извод]. Шт.: Бранко Радичевић. Прилог историји нове српскекњижевности. СКА Глас 13 (1889) 1–110 и 14 (1890) 1–198. Проглашен21. II 1888 (СКА Год. 1 (1887) 147–153).Бгр: Мали поменик, 59–60. – НЕ 1 (В. Петровић). – СКА Год. 1 (1888) 224.Бгр, ббл, лит: История Славянской Филологiи, 626–627 (В. Ягичъ). – Ж. П.Јовановић: С. Н. Вуловић. У: С. Вуловић: Критике и огледи. Бгд 1953, 313–318. – СБР 2, 513–514 (М. Ненин).Нек: БК 4 (1898) 640. – ГНЧ 18 (1898) 317–326 (М. Иванић). – Дело 18(1898) 501–503. – СКА Год. 12 (1899) 208–212 (Ј. М. Жујовић).Лит: V. Jagić: Branko Radičević, Ein Beitrag zur neuen serbischen Literatur-geschichte. ASPh 13 (1891) 237–240. – Љ. Недић: Критичке студије о нови-јим српским писцима. ЛМС 237 (1906) 1–19. – Л. Лазаревић: Светлаимена међу професорима. ГПД 8 (1928) 46–48. – П. Поповић: С. Вуловић ињегов рад на старој књижевности. ГНЧ 42 (1933) 1–21. – ПИ 116 (A. Бе-лић). – J. Скерлић: Историја нове српске књижевности. Бгд 1953, 411–413+ 509. – З. Гавриловић: Први српски критичар импресиониста. ЛМС 377(1956) 517–530. – Н. С. Мартиновић: Сарадња Св. Вуловића и В. Богишићана српској етнографији. ПКЈИФ 22 (1956) 286–291. – Р. Димитријевић: С.Вуловић као позоришни критичар. ЛМС 380 (1957) 366–381. – В. Новак:Настанак и нестанак „Monumenta Serbica“ – Дипломатара И. К. Сакцин-скога. Глас САН 234 (1959) 1–48. – Р. Димитријевић: Светислав Вуловић.Бгд 1966, 1–448 [Ббл. : 431–438]. – П. Пешут: С. Вуловић и композицијаГундулићева Османа. ПКЈИФ 34 (1968) 111–116. – С. Кићовић-Пејаковић:Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – В. Грујић:Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – Споменица о столе-тници Љубомира П. Ненадовића. Ваљево 1995. – Сто годинаЛексикографског рада у САНУ. САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: На-ука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83. – М.Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ 2006 (ПИСАНУ 658).Преписка: БК 15 (1909) [С. Вуловић Илариону Руварцу]. – Р. Димитри-јевић: Писма Св. Вуловића Ватрославу Јагићу. ЗИК 1 (1960) 131–161.Фотографија: САНУ–Ф 198, 198/1

ВУЧЕТИЋ Антоније(Дубровник, 18. XII 1845 – Дубровник, 16. V 1931) историчар; управ-ник Дубровачког архива.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1929.Бгр: НЕ 1 (М. Решетар). – ЕЈ 8 (Т. Macan).Бгр, ббл: СКА Год. 37(1929) 135–143.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 322 (Р. Ћук ). – СБР 2, 517 (Ј. Вељковски).Нек: Narodna starina 26 : 10 (1931)283 (Anonim). – СКА Год. 40(1932)114–115 (Б. Гавриловић). – ПКЈИФ 12 (1932) 170–171 (Д. Павловић). –ЈИЧ 1 (1935) 261 (M. J. Динић).Лит: Аноним [Α. Α.]: Α. Вучетић. Нови живот 25 (1925) 363–366 [ббл.365–366]. – П. Станојевић: Домаћа књижевна баштина у часопису„Срђ“. ЗМС/КЈ 39:2 (1991) 381–393.Фотографија: САНУ–Ф 312

57

ГАВРИЛОВИЋ Богдан(Нови Сад, 20. XII 1863 – Београд, 5. VIII 1947) математичар; др матем-атике, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 31. I 1902. Прави члан(Академије природних наука) од 4. II 1905. Секретар Академијеприродних наука од 6. III 1928. до 7. III 1931. Председник СКА 12 (16) II1931. до 25. I (1. III) 1937.Приступна беседа: Проблем простора, хиперпростора и континуума.Шт.: СКА Глас 129 (1928) 3–23. Проглашен 7. III 1926 (СКА Год. 34(1925) 264, 286–287)Бгр, ббл: СКА Год. 15 (1902) 285–287. – Споменицао отварању Универзи-тета. Бгд. 1906, 141–142. – НЕ 1 (Д. Поповић). – EJ 4 (D. Mitrinović). –Енциклопедија Новог Сада 5 (1996) 333–335. – Грађевински факултет Уни-верзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ. 1, стр. 335; Књ. 2, стр. 300.Ббл: GMFA serija II. 2 : 4–5 (1947) 203–204 (R. Kašanin).Бгр, лит: СБР 2, 577–578 (А. Николић).Heк.: GMFA serija II 2 : 4–5 (1947)201–203 (R. Kašanin). – Наука итехника 3 (1947) 782–783 (Аноним [С. Б.]). – PIM 2 (1948) 7–10 (M.Milanković). – САН Год. 54 (1951) 521–526 (М.Миланковић).Лит: В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – М. Томић:Математичке науке. У: Стогодишњица САНУ II, 13–34. – Б. Перишић,Д. Трифуновић: Математичар Б. Гавриловић: живот и дело. Бгд 1994. –Живот и дело српских научника 2. САНУ 1997. Стр. 71–102 (Ж.Мијајловић).Сабрана дела: Сабрана дела Б. Гавриловића, 1–5. Математичкиинститут САНУ 1997. (издање и на CD).Фотографија: САНУ–Ф 199, 199/1

ГАВРИЛОВИЋ Јован(Вуковар, 3. XI 1796 – Београд, 29. VII 1877) државник, географ и ста-тистичар; попечитељ, члан Државног савета и књажевски намесник.ДСС: прави члан од 1. VIII 1848. – Потпредседник ДСС 1849–1850,1854, 1859, 1860.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне), наименован29. VII 1864. Председник СУД 1864–1865, 1865–1866, 1867–1868.Бгр: GE 18 (L. Léger). – Поменик, 84–88 (M. Ђ. Милићевић). – Дод.Поменику, 176. – Ловчевић I, 303.Бгр, ббл. лит: LPJ 2 (Р. Adamović). – M. Радевић: Аутобиографија J.Гавриловића. ЗМС/И 4 (1971) 121–130. – M. Радевић: Белешка o J.Гавриловћу. У: J. Гавриловић, Речник географијско-статистички Србије.Бгд. 1994, 241–248. – СБР 2, 585–586 (М. Радевић).Нек: Јавор 4 (1877) 1059. – Српске новине 44: 167 (1877) 2.Лит: A. Гавриловић: Живот и рад J. Гавриловића. Бгд. 1900. – A. Гаври-ловић: Знаменити Срби ХIХ века, I. Загреб, 1901, 20–22. – Вукова препи-ска, 6. Бгд 1912. – Записи Ј. Грујића. Књ. 2 и 3. СКА 1923. – Ловчевић I иII. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937.– J. Шаулић: Вуков пријатељ и сарадник J. Гавриловић. Научни састанакслависта у Вукове дане 14:3 (1984) 155–163. – Р. Љушић: Лицеј. – Водич

58

кроз архив ДСС. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002. – С.Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Преписка: Вукова преписка, 3. Бгд 1909. Стр. 249–427.Архив: АСАНУ: ИЗ 7380/9 [Аутобиографија].Фотографија: САНУ–Ф 13, I

ГАВРИЛОВИЋ Михаило(Алексинац, 6. VI 1869 – Лондон, 1. XI 1924) историчар и државник;управник Државног архива (Београд), опуномоћени министар ипосланик кр. Србије на Цетињу, у Ватикану и Лондону.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 3. II 1914. до 16. VI1919, када je примљена к знању његова оставка на чланство.Приступну беседу није одржао.Бгр, ббл: НЕ 1 (Н. Радојчић). – EJ 4 (V. Vučković).Бгр, ббл, лит: ИЧ 38 (1991) 313–324 (С. Мереник). – ЕСИ 325–326 (Р.Љушић). – СБР 2, 592 (Д. Илић).Нек: СКГ н. с. 13 (1924) 425–427 (Сл. Јовановић). – Неимар 9 : 3 : 29–31(1924) 382–383 (Ј. Алексијевић). – S. Rev. 3 : 8 (1924) 438–440 (R. W.Seton-Watson). – Весник СПЦ 30 (1925) 188–190 (Аноним). – Le Mondeslave 4 (1925) 128–129 (Anonim [P. V. В]). – Архив књ. 9 другог кола 26(1924–1925) 318–320 (Т. Р. Ђорђевић). – Браство 19 (1925) 333–334 (J.Хаџи Васиљевић).Лит: J. Скерлић: Др M. Гавриловић, Милош Обреновић и Вук Ст.Караџић. СКГ 21 (1908) 871–874. – Сл. Јовановић: Кнез Милошеваунутрашња политика. СКГ 23 (1909) 833–843 + 912–921. – ИсторияСлавянской Филологiи, 387–388 (В. Ягичъ). – Сл. Јовановић: МилошОбреновић, књ. 3. СКГ 30 (1913) 376–383 + 468–475. – Сл. Јовановић:Предговор. У: М. Гавриловић: Из нове српске историје. СКЗ 1926. Стр.ΙΙΙ-ΧΙΙ. – O. Jelisavetov: Rad M. Gavrilovića u Dr�avnoj arhivi. Arhivskialmanah 2 : 3 (1960) 15–21. – Г. Ковијанић: Школовање M. Гавриловића иосврт на његов рад. Архивски преглед 1–2 (1968) 15–33. – Р. Самарџић:Писци српске историје, 2. Бгд 1981. [Стр. 157–191: M. Гавриловић].Фотографија: САНУ–Ф 200, 200/1–2

ГАЈ Људевит(Крапина, 8. VII 1809 – Загреб, 20. IV 1872) политичар и књижевник;др филозофије, краљевски саветник и издавач новина у Загребу.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик, 91–93 (М. Ђ. Милићевић). – GE 18 (L. Léger). – НЕ 1 (Б.Водник). – EJ 4 (J. Šidak).Бгр, ббл. лит: LPJ 2 (М. Živančević). – BLGS 2, 2–5 (H. Sundhaussen). –СБР 2, 607–608 (В. Крестић). – HBL 4, 531–538 (N. Stančić).Лит: П. Кулаковский: Иллиризмь. Варшава 1894. – История СлавянскойФилологiи, 410–421 (В. Ягичъ). – Н. Wendel: Aus dem südslawischenrisorgimento. Gotha 1921. – Đ. Šurmin: Ličnosti i prilike iz novije prošlostiSrba i Hrvata. ПКЈИФ 6 (1921) 165–183. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. RadJAZU 247 (1933) 1–91. – M. Савковић: Огледи. Бгд 1952. Стр 64–209. –

59

Љ. Дурковић-Јакшић: Гајев покушај да издаје „Народне новине“ћирилицом. ИЧ 4 (1952) 95–128. – К. Георгијевић: Гајев докторатфилозофије у Лајпцигу. ПКЈИФ 23 (1957) 92–93. – Ј. Хорват: Љ. Гај. Бгд1960. – М. Живанчевић: Вукови пријатељи илирци. У: Вуков зборникСАНУ 1966. Стр 229–260. – В. Новак: Вук и Хрвати. САНУ, 1968 (ПИСАНУ 417). – M. Живанчевић: Љ. Гај. ЗзС 3 (1972) 66–86. – М. Popović:Lj. Gaj i V. St. Karad�ič. Radovi Instituta za hrvatsku povjest 3 (1973) 93–111. – Lj. Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich1772–1840. Wrocław 1977. – M. Живанчевић: T. Павловић и Љ. Гај. У:Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 79–89. – Југословени иРусија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – В.Крестић: Гарашанин и Хрвати. У: Илија Гарашанин (1812–1874). САНУ1991 (НС 54).Фотографија: САНУ–Ф 12

ГАРАШАНИН Илија(Гараши (крагујевачка нахија), 16. I 1812 – Београд, 10. VI 1874) држав-ник; министар унутрашњих дела, иностраних дела и министар пред-седник.ДСС: почасни члан од 5. II 1845.СУД: почасни члан од 29. VII 1864.Бгр: Поменик, 93–98 (М. Ђ. Милићевић). – GE 18 (Anonim). – НЕ 1 (Сл.Јовановић). – ЕЈ 4 (V. Čubrilović). – BLGS 2, 10–13 (G. Hering).Бгр, ббл, лит: СБР 2, 616–624 (Ч. Попов).Лит: С. Marx: The Eastern Question. A Reprint of Letters writen 1853–1856.London 1897. – M. M. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – Записи J. Грујића.Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – J. Ibler: Jedno novo djelo o političkoj historiji.Vijenac 5 (1925) 283–286 + 317–319. – Ж. Живановић: Политичка исто-рија Србије у другој половини 19 века. 1–4. Бгд 1923–1924. – С. Јовано-вић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Уставо-бранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада МиланаОбреновића, књ. 1. Бгд 1926. – С. Јовановић: Спољашња политика И.Гарашанина. СКГ н. с. 33 (1931) 422–431. – Д. Старањаковић:„Начертаније Илије Гарашанина. ГИДНС 4 (1931) 392–418. – ЛовчевићI и II. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. – J. Mousset:La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Д. Страњаковић: Како jeпостало Гарашаниново „Начертаније“. Споменик СКА 91 (1939) 65–74. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнезаМихаила. Бгд 1963. – В. Вучковић. Односи између И. Гарашанина и Ј. Ри-стића. Глас САНУ 268 (1966) 133–174. – Уједињена омладина српска:зборник радова. Нови Сад 1968. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладинасрпска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад1977. – D. MacKenzie: Ilija Garašanin: Balkan Bismarc. Colorado 1985. – Д.Мекензи: Илија Гарашанин, државник и дипломата. Бгд. 1987. – Југосло-вени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989.– И. Гарашанин (1812–1874). САНУ 1991 (НС 54). – Р. Љушић: И.Гарашанин. У: 100 најзнаменитијих Срба, 180–186. – Д. Батаковић:Начертаније И. Гарашанина. У: Пола века науке и технике, 19–44. – С.Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). – Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,

60

Нови Сад 2005. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба.САНУ 2006 (ПИ САНУ 658).Преписка: Г. Јакшић: Преписка И. Гарашанина Бгд. 1950.Архив: АСАНУ: бр. 14. 233 [Д. Страњаковић: И. Гарашанин (рукопис)] и препискаИ. Гарашанина (ПИ 116, 215).Фотографија: САНУ–Ф 14, 14/1–3

ГАРАШАНИН Милутин(Београд, 10/22. II 1843 – Париз, 21. II / 5. III 1898) официр и политичар;министар унутрашњих дела, посланик у Бечу и министар иностранихдела.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892.Приступна беседа: О политичкој књижевности. Шт.: СКА Глас 42(1894) 1–29 + [3]. Проглашен: 8. II 1894 (СКА Год. 7 (1893) 150–151).Бгр: Дод. Поменику, 25–27 (М. Ђ. Милићевић). – Мали поменик, 65–66(Л. Лазаревић). – GE 18 (Anonim).Бгр, лит: НЕ 1 (Сл. Јовановић). – BLGS 2, 13–14 (G. Hering). – СБР 2,625–628 (М. Самарџић).Нек: Дело 17 (1898) 528–530 (Аноним). – Бранич 5 (1898) 168–169(Аноним). – СКА Год. 12 (1899) 213–220 (Ј. М. Жујовић).Лит: Аноним [С. М. И.] : Глас XLII. Српске Краљевске Академије,приступна беседа академика М. Гарашанина. Дело 2 (1894) 167–183. – Ј.Ристић: Једно намесништво 1868–1872. Бгд 1894. – С. Chryssaphidès:Une entervue avec M. Garaschanine. La Revue bleue. 4 série. 7 : 10 (1897)310–312. – Записи J. Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић:Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – Ловчевић I и II. –M. Lascaris: Greece and Serbia during the War of 1885. S. Rev. 11 : 31(1932) 88–99. – С Јовичић: M. Гарашанин, Доколице. Глас MC 6 : 104–105 (1939) 181–182. – J. M. Продановић: [Предговор]. У: M. Гарашанин,Доколице. Бгд. 1939, 7–29. – Сл. Јовановић: О приступној академскојбеседи J. Ристића. СКГ н. с. 61 (1940) 97–103. – M. Žeravčić: M.Garašanin, lični fond 1843–1898. Bgd 1977. – С Терзић: Србија и Грчка.Бгд, 1992. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – С.Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Фотографија: САНУ–Ф 201, 201/1–2

ГЕРЧИЋ Јаков(Шид, 10. XI 1788 – Сремски Карловци, 2. IX 1851) историчар; професори директор гимназије (Сремски Карловци).ДСС: кореспондентни члан од 8. I 1850.Бгр: Савременици и последници, Ρ 425/2 (В. Алексијевић).Бгр, лит: СБР 2, 676 (П. Штрасер).Нек: Србске новине 18 : 102 (1851) 1. – Гл. ДСС 4 (1852) 275 [белешка].Лит: Вукова преписка, 4. Бгд 1909. – Н. Радојчић: J. Герчић, први српскипокушај велике Опште историје. ГНЧ 37 (1928) 58–94. – Н. Радојчић: Оисторијскоме методу И. Руварца. ГИДНС 5 (1932) 163–219. – Б.Магарашевић: Једно писмо Г. Магарашевића J. Герчићу. ГИДНС 5 (1932)

61

435–437. – К. Петровић: Из историје Карловачке гимназије 1751–1851.ГИДНС 12 (1939) 145–166. – Историја Карловачке гимназије. – Ж.Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – В. Грујић: Лицеји Велика шюла. САНУ 1987 (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Ч.Денић: Школовање ђака из Хрватске, Славоније и Далмације уКарловачкој гимназији. Зборник о Србима у Хрватској 3 (1995) 83–194. –Ч. Денић: Класични латински песници у предавањима Ј. Герчића.ЗМС/КС 1 (1998) 59–72. – М. Јовановић: Професори латинског (и грчкогјезика) и настава природних и математичких наука у наше двенајстарије гимназије. У: Природне и математичке науке у Срба до 1918.Нови Сад 2007. Стр. 62–63.Фотографија: САНУ–ФД 111

ГЕРШИЋ Глигорије, Гига(Бела Црква, 29. VI / 10. VII 1842 – Београд, 8/21. III 1918) правник,публициста и политичар; професор Велике школе (Београд), државнисаветник и министар правде.СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 6. II 1869.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 23. I 1888. Правичлан (Академије друштвених наука) од 6. I 1890.Приступна беседа: Поглед на мађународни и државноправни положајБосне и Херцеговине и острва Кипра према научним оценамапредставника данашње међународно-правне теорије. Шт.: СКА Глас 37(1893) 1–86 + [2]. Проглашен: 16. II 1893 (СКА Год. 6 (1892) 124–125).Бгр: Мали поменик, 66–68 (Л. Лазаревић). – НЕ 1 (Сл. Јовановић). –Opao 14 (1887) 117–120. – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд1994, 86–87. – EJ 4 (D. Janković).Бгр, лит: BLGS 2, 40–41 (E. Hösch).Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Т. Militar, Р. Adamović). – СБР 2, 677–679 (Љ.Кркљуш).Нек: Revue yougoslave 1 (1919) 214–215 (E. Nadovitch). – Забавник (Крф)2 : 12 (15. IV 1918) 24 (Р. Милошевић).Лит: Φ. Никић: Живот и рад Г. Гершића. Политика 26 : 7453 (30. I 1929)1–2. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – М.Поповић: Г. Гершић као теоретичар права. ЗМС/ДН 59 (1974) 67–79. – Н.Вујашковић: Повратна снага закона и принцип стечених права. ЗМС/ДН59 (1974) 80–91. – Ж. Милисавац: Историја Матице ерпске, Део 1. MC1986. – В. М. Janković: G. G. Geršić. Pravni život 37 : 365 (1987) 775–788. –B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споменик 128). – Ј.Хасанбеговић: О једном антрополошком утемељењу права у нашојправнотеоријској баштини – Г. Г. Гершић. У: Научно наслеђе Правногфакултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 112–118. – Б. Марковић:Развој теориje приватног права 1841–1941. У: Научно наслеђе Правногфакултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 119–133. – М. Милојевић:Гершић и Миловановић о међународној заједници. У: Научно наслеђеПравног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр, 227–244. – Р.Орлић: Гершићев поглед на централизацију и децентрализацију... У:Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр.

62

270–273. – А. Влашкалин: Др Ј. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. –С. Аврамовић: Г. Г. Гершић, професор правничког факултета и класичар.ЗМС/КС 1 (1998) 73–78. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правногфакултета (1808–1905). Бгд 1997. – M. Поповић: О филозофији права кодСрба. Бгд 2000.Архив: АСАНУ ИЗ 14365, 7062. – АСБ 14365 (заоставштина)Фотографија: САНУ–Ф 202, 202/1–2

ГИЉФЕРДИНГ АлександарАлександерь Гильфердингъ(Варшава, 2/14. VII 1831 – Картопол (Олонец. губ) 20. VI / 2. VII 1872)историчар, етнограф, лингвиста и дипломата; руски конзул у Босни ичиновник у Министарству иностраних дела.ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1857.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (Н. Радојчић). – BLZ 10, 106. – EJ 4 (A. Belić). – СДР121–124 (Л. П. Лаптева). – ЕСИ 329–330 (М. Екмечић). – КМЕ 1, 488–490 (В. Велчев). – СБР 2, 687 (М. Екмечић).Лит: История Славянской Филологiи, 769–774 (В. Ягичъ). – Ситнијисписи Ђ. Даничића 1. СКА 1925. Стр. 422–430. – С. Станојевић: Историјасрпског народа у средњем веку. САНУ 1937. – Југословени и Русија: доку-менти из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Д. Берић: Устанаку Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). – М. Екмечић: Предго-вор другом издању. У: A. Гиљфердинг, Путовање по Херцеговини, Босни иСтарој Србији. Бгд 1996. Стр. 5–20. – Водич кроз архив ДСС. – Р. Мароје-вић: А. Гиљфердинг, Босна, Херцеговина, Стара Србија. СКГ 2, 3, 5–8(1994) 170–174.Фотографија: ФД–112

ГЛЕДСТОН Вилијам ЕвартWilliam Ewart Gladstone(Ливерпул, 29. XII 1809 – Хаварден, 19. V 1898) социолог и државник;председник владе Велике Британије.СУД: почасни члан од 19. X 1880.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр. ббл. лит: НЕ 1 (С. Јовановић). – EBri 10 (Anonim [M. R. D. F.]). –DNB. Index and Epitome (London 1906) 499–500 (S. Lee). – DNB 22 :Suppl. (1909) 705–754 (H. W. Paul). – BLZ 10, 106. – СБР 2, 693–694 (Б.Момчиловић).Нек: СКА Год. 12 (1898) 225–232 (J. M. Жујовић). – Бранич 5 (1898) 392–395 (M. C. Марковић). – Дело 18 (1898) 504–507 (Аноним). – MTAEmlékbeszeték 10: 3 (1899) 51–80 (G. Endre).Лит: Н. Јовановић: Гледстонов пријем српске адресе. Задар 1881. – St. Bo-skovic: La mission du peuple serbe. Bruxelles 1886. – J. Morley: The life of W.E. Gladstone. Vol. 1–3. London 1903. – Ч. Мијатовић: [Заслуге В. E. Глед-стона за српски народ]. Трговински гласник 234 (1905) 1–2. – В. Јовано-вић: Енглеска библиографија о источном питању у Европи. СКА 1908(Споменик 48) и Бгд 1978. – Ј. Б. Јовановић: Гледстон. Недељни преглед 2(25. XII 1909) 665–670. – R. W. Seton-Watson: The Southern Slav Question

63

and the Habsburg Monarchy. London 1911. – L. Vojnović: Strossmayer i Glad-stone. Savremenik 7 (1912) 20–29. – P. Ситон Ватсон: Преписка између епи-скопа Штросмајера и Гледстона. Дело 63 (1912) 97–106 + 262–266 +423–429 и 64 (1912) 224 – 230 + 416–421 и 65 (1912) 83–93. – Д. Тунгуз-Перовић: В. Ј. Гледстон o Црној Гори и Црногорцима. Записи 7 : 3 (1930)158–162. – С. Јовановић: Гледстон. Бгд. [1937]. – Лорд Понсонби: Глед-стон. Човечанство 1: 3(1940) 19–23. – В. Новак: Гледстон и Штросмајер.Британија 1 : 5 (1940) 1–7 [= Човечанство 1 : 1 (1940) 1–7]. – В. Новак:Гледстон у светлости некролога југословенске штампе. Даница 1 : 1(1940) 4–9. – Л. Смодлака: Штросмајер и Енглеска. Даница 2 : 11 (1941)1–4. – X. Капиџић: Један документ из 1880. год. Годишњак Историскогдруштва БиX 2 (1950) 257–265. – R. W. Seton-Watson: Disraeli, Gladstoneand the Eastern Question. London 1962. – A. Ramm: The Political Correspon-dence of Mr. Gladstone and Lord Grandville 1876–1886. Vol. 1–2. Oxford1962. – R. T. Shannon: Gladstone and Bulgarian Agitation 1876. London 1963.– К. Милутиновић: Гледстон и Штросмајер према босанско-херцегова-чком устанку. Годишњак Историјског друштва БиХ 21–27 (1976) 111–124.– H. W. Paul: The Life of W. E. Gladstone. London s. a. – F. Singleton: Mr.Gladstone and the Eastern Question. In: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd1988. Str. 39–50. – Владимир Јовановић : Успомене. Бгд 1988. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989. – А. Растовић: Велика Британија иСрбија 1878–1889. Бгд 2000. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српскилиберализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Библиотека В. Гледстона у Британском музеју.Фотографија: САНУ–Ф 89, 89/1

ГОВЕН ОгистAuguste (Marie) Gauvin(Везул поред Белфора, 1861 – Париз, 17. IV 1931) правник, публициста,новинар.СКА: дописник (Акдемије друштвених наука) од 16. II 1920.Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 320–321. – НЕ 1 (М. Ибровац).Нек: ЖР 7 (1931) 475–477 (Д. Д. Живаљевић). – Нова Европа 23 (1931)390–391 (Аноним = Ч). – СКГ н. с 33 (1931) 44–45 (J. M. Јовановић). – LeMonde slave n. s. 8 : 2 (1931) 1–4 (Anonim). – S. Rev. 10 (1931–1932) 175–176 (R. W. Seton-Watson). – СКА Год. 40 (1932) 112–113 (Б. Гавриловић).– Браство 26 (1932) 217–227 (Б. Поповић, M. Ибровац, Б. Гавриловић, В.Чајкановић, J. Ђоновић, Б. A. Богић).Лит: M. Ibrovac: Un général de la plume. Revue yougoslave 1 (1919) 515–520. – J. Grgašević: O. Goven. J. Nj. 3 (1919) 686–687. – M. Ибровац:Огист Говен. Нова Европа 1 (1920) 77–80. – Аноним = Α. Α.: Γ. ОгистГовен. СКГ н. с. 10 (1923) 558–559.Фотографија: САНУ–Ф 313

ГОЛУБОВИЋ Димитрије(1826 – Београд, 16/28. II 1899) правник; председник Апелационог иКасационог суда и члан Државног савета.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наиме-нован 29. VII 1864.

64

СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит: СБР 2, 744–745 (П. Илић).Нек. бел: Бранич 6 : 6 (1899) 286.Лит: Записи J. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – Ж. Живановић: Политичкаисторија Србије 1–3. Бгд 1923–1924. – Споменица Мушке гиназије уКрагујевцу 1833–1933. Крагујевац 1934. – Р. Љушић: КнежевинаСрбија 1830–1839. Бгд 1986, 239. – Р. Љушић: Лицеј, 339.

ГОРЈАНОВИЋ Крамбергер Драгутин(Загреб, 25. X 1856 – Загреб, 22. XII 1936) геолог и палеонтолог; др„scientiae naturalis“ (Тибинген) професор универзитета (Загреб; геологијаи палеонтологија).СКА: дописник (Академије природних наука) од 3. II 1914.Бгр: СКА Год. 27 (1914) 213–215. – F. Ožegović i V. Kochansky-Devidé:�ivotni put D. Gorjanovića. Geološki vjesnik 10 za 1956 (1957) 9–16. – Гл.САН 8 (1957) 252–253 (M. Луковић). – Spomenica Prirodoslovno-matematičkog fakulteta, 1874–1974. Zagreb 1974. Str. 160–161.Бгр, ббл: Priroda 17: 2–3 (1927) 29–35 (M. Hiirtz). – BSci 3 : 2 (1956) 35–37 (M. Salopek). – EJ 4 (M. Herak).Ббл, лит: Glasnik hrvatskog prirodoslovnog društva 38–39 (1925–1926)XXVII–XXXVIII (J. Poljak) i XXXIX – XLVIII (В. Żarnik). – Geološkivjesnik 10 za 1956 (1957) 17–29 (V. Kochansky-Devidé i M. Malez).Бгр, ббл, лит: M. Salopek: Akademik D. G. Kramberger kao paleontolog,geolog i paleoantropolog. Rasprave i građa za povijest nauka 3 (1969) 153–169. – HBL 5, 57–60 (J. Radovčić).Нек: Nastavni vjesnik 45 (1936–1937) 1–2 (F. Šuklje). – Sl. R 9 (1937) 137(Anonim = O. В.). – Гл. САН 8 (1957) 252–253 (M. Луковић).Лит: V. Vouk: D. G. Kramberger. Savremenik 19 (1926) 71–72. – E. Miler:Teorija evolucije. Savremenik 20 (1927) 71–76. – S. Vuković: Prethistorijskonalazište spilje Vindije. HZ 2 (1949) 243–249. – M. Herak: Znanstveno djelo D.G-Krambergera. Geološki vjesnik 10 za 1956 (1957) 1–7. – Lj. Barić: D. G.Kramberger i otkriće Krapinskog pračovjeka. U: Krapinski pračovjek i evolu-cija hominida. JAZU 1978. Str. 23–51. – V. Kochansky-Devidé: D. G. Kramber-ger kao antropolog. U: Krapinski pračovjek i evolucija hominida. JAZU 1978.Str. 53–59. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.Споменица: Glasnik hrvatskog prirodoslovnog društva 38–39 (1925–1926):Spomenica u počast gosp. prof. dru. D. Gorjanović-Krambergeru prig. 70-g.njegova rodjenja i 50-g. njegova znanstvenog rada. – D. Gorjanović-Kramberger 1856–1936. JAZU 1987.Фотографија: САНУ–Ф 314

ГРАНИЋ Филаретсветовно име Бранко(Велика Кикинда, 1/13. IX 1883 – Београд, 3. II 1948) византолог и патро-лог; др философије, архимандрит и професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 18. II 1935. Правичлан (Академије друштвених наука) од 16. II 1940.

65

САН: редовни члан. Није распоређен у одговарајуће одељење; умро jeфебруара, a 22. III 1948. je држана седница на којој су чланови СКАразврстани по одељењима.Приступну беседу није одржао.Бгр: Д. Руварац: Манастир Беочин. Сремски Карловци 1924. Стр. 51–53:Др Филарет (у свету Бранко) Гранић. – EJ 4 (I. Nikolajević).Бгр, ббл: СКА Год. 43 (1935) 226–232 и 49 (1940) 231–234. – Богословље24 (1980) 27–41 (A. Јевтић, Љ. Никић).Ббл: ЗРВИ 6 (1960) 257–272 (Љ. Никић).Бгр, ббл, лит/ббл : LPJ 2 (D. M. Kalezić). – ЕСИ 331–332 (Р. Радић). –СБР 2, 772–773 (М. Тишма).Нек. Гл. СПЦ 29 (1948) 311–312 (Д-л = Данило Цветков). – ИЧ 1 (1948)400–402 (Г. Острогорски). – BS 10 (1949) 135–138 (Г. Острогорский).Лит: М. Тишма: Архимандрит Ф. Гранић. Српски Сион 107 : 4 (1998)100–102.Фотографија: САНУ–Ф 203, 203/1–2

ГРЕКОВ Борис ДмитриевичБорис Дмитриевич Греков(Миргород, 9/21. IV 1882 – Москва, 9. IX 1953) историчар и слависта;директор Института Славяноведения АН СССР.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 9. IV 1947.САН: редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр, ббл. лит: БСЭ 7 (М. У. Будовниц).Ббл, лит: Академику Б. Д. Грекову ко дню семидесятилетия. АН СССР1952 (В. И. Шунков).Нек, ббл: КСИС 12 (1954) 80–98 (Аноним).Нек: HZ 7 : 1–4 (1954) 244–245 (J. Šidak). – Pamiętnik Słowiański 4 : 1(1954) 45–51 (W. Hejnosz).Лит: Т. Тарановски: Неки нови прилози за историју словенских права. Ар-хив 36, друго коло (1929) 130–139. – М. Kostrenčić: Vinodolski zakon. HZ 2 :1–4 (1949) 131–152. – В. Д. Королюк: Академик Б. Д. Греков и советскиеисторико-славистические исследования. Советское славяноведение 5(1972) 13–18. – Н. А. Горская: Б. Д. Греков и историческя наука. ВестникАН СССР 8 (1972) 129–131. – Я. Н. Щапов: Академик Б. Д. Греков какисторик киевской Руси. Вестник АН СССР 9 (1982) 129–135.Фотографија: САНУ–Ф 204

ГРИГОРОВИЧ Виктор ИвановичВиктор Иванович Григорович(Балта, 30. IV / 12. V 1815 – Јелисаветград, 19/31. XII 1876) филолог,слависта и историчар; професор универзитета (Казахстан).СУД: дописни члан од 6. II 1869.Бгр, ббл/лит: СДР, 131–134 (С. Б. Бернштейн). – ЕСИ 334 (С. Ћирковић).– КМЕ 1, 546–548 (П. Боичева).

66

Лит: Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику. Гл. ДСС 6 (1854)88–149. – И. И. Срезневский: На память о Бодянском, Григоровиче иПрейсе. СПб. 1878. – С. Петровић: Григорович В. И, Срби у Русији. ЛМС120 (1879) 175–194. – А. И. Александров: Памяти В. И. Григоровича.Варшава 1902. – История Славянской Филологiи, 338–345 + 479–484 (В.Ягичъ). – Донесенія В. И. Григоровича объ его путешествіи пославянскимь землямі. Казань ИАН 1915. – A Гавриловић: Словенскапутовања. Бгд 1922. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњемвеку. САНУ 1937. – X. Поленаковић: В. Ст. Караџик, В. И. Григорович иС. Враз како собирачи и издавачи на македонската народна песна.Иднина 5 (1950) 27. – Е. Р. Naumov: Несколько писам В. Караджича крусским историкам В. И. Григоровичу и М. Погодину. Славянскаяисториография и археология (1969) 221–230. – М. Живанчевић: В. И.Григорович и југославистика. ЗзС 33 (1987) 65–78. – В. Вулетић: Руси иСрби у сусрету. MC 1995.Фотографија: САНУ–Ф 15

ГРИМ ЈакобJakob Grimm(Ханау, 4. I 1785 – Берлин, 20. IX 1863) филолог и писац; библиотекари професор универзитета (Гетинген).ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1849.Бгр: НЕ 1 (М. Селесковић). – EJ 4 (M. Mojašević).Бгр, лит: GE 19 (Α. Bossert). – Ludwig Denecke: Jakob Grim und seinBruder Wilhelm. Stuutgart 1971.Лит: Вукова преписка, 1 и 4. Бгд 1907, 1909. – История СлавянскойФилологiи, 368–369 (В. Ягичъ). – М. Мојашевић: Српска народнаприповетка у немачким преводима: од Грима и Вука до Лескина. Бгд1950. – М. Ибровац: Гримови преписи српских народних песама. ЗМС/КЈ3 (1955) 1–12. – М. Мојашевић: Караџићеве посете браћи Грим. АналиФФ 3 (1963) 85–103. – Schriften der Bruder Grimm – Gesellschaft Kassel.Marburg 1963. – M. Мојашевић: Гримов превод и примерак Караџићевеграматике. Бгд 1965. – М. Mojašević: Deutsch-Jugoslawische Begenungen.Wien 1970 Str. 33–57. – Hennig Dieter: Katalog der Ausstellung im PalaisBellevue. Kassel 1973. – M. Мојашевић: Јаков Грим и српска народнакњижевност. Бгд 1983 (ПИ САНУ 553). – О двестагодишњици ЈаковаГрима. САНУ 1988. – П. Ивић: Јакоб Грим и српски језик. У: Из историјесрпскохрватског језика. Ниш 1991. Стр. 269–275. – М. Мојашевић: J.Грим. Прилог историји филологије и немачко-српских културних веза.Бгд 1995. (ПИ САНУ 631). – М. Вукић: Вук Караџић између Гетеа иГрима = Vuk Karadžić zwischen Goethe und Grimm. Бгд 1998. – Водичкроз архив ДСС. – М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котиномлисту Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844).САНУ 2001. (ПИ САНУ 649). – Н. Милошевић-Ђорђевић: Казиватиредом : Прилози проучавању Вукове поетике усменог стварања. Бгд2002. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ2006 (ПИ САНУ 658).Преписка: Вукова преписка, 2. Бгд 1908. Стр. 1–67.Архив: АСАНУ–ИЗ 8686.Фотографија: САНУ–Ф 16

67

ГРОДЕР Антоније(око 1810 – 22. I 1885) лекар; др медицине, окружни физикус у Шапцу.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован. 29. VII 1864.Бгр, лит: СБР 2, 818 (В. Берић).Лит: Михаиловић: Из историје санитета. – Перуничић, 699 (АСАНУ32–1862). – V. Marjanović: Prve apoteke i apotekari u Šapcu. U: Destgodina rada sekcije zа istoriju medicine i farmacije SLD. Bgd 1960. Str.225–229. – B. Berić: Akušerstvo i ginekologija u Srbiji od ХII–ХХ veka. U :XXX jubilarna ginekološko-akušerska nedelja SLD. Bgd 1986. Str. 21–55.– J. Панчић: Сабрана дела. Књ. 7. Бгд 1998. – Водич кроз архив ДСС,374, 390. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.

ГРОТ Јаков КарловичЯаков Карлович Грот(Петербург, 15/27. XII 1812 – Петербург, 24. V / 5. VI 1893) филолог,историчар и преводилац; професор универзитета (Хелсинки).СУД: дописни члан од 19. X 1880.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: ЭС 9 (С. Венгеров).Ббл: СбОРЯС 32 (1883) 1–56 (С. И. Пономаревъ).Бгр, ббл, лит: Материалы для Бioграфическаго Словаря 3 : 1, 226–263. –Я. К. Гротъ, н±сколько данныхъ къ его біoграфiи и характеристик±. Спб.1895. – К. Я. Грот: Материалы для жизнеописаыя академика Я. К. Грота.Спб. 1912. – Д. Д. Языковъ: Обзоръ жизни и трудовъ русскихъписателей и писателъницъ. СбОРЯС 95 : 3 (1916) 80–128. – Булахов 1,85–89. – СДР 136 (Ю. Ф. Иванов).Лит: Р. Tomić : J. K. Grot. Vienac 31 (1899) 535–537 + 549–551. – ИсторияСлавянской Филологiи, 678–683 (В. Ягичъ). – Памяти академика Я. К.Грота. СбОРЯС 90 : 3 (1913) 1–87 (А. А. Шахматов, Е. В. П±тухов, П. О.Моразов, И. В. Ягич, Α. Θ. Кони). – Anonim [Р. Т.]: Stogodišnjica J. К.Grota. Savremenik 8 (1913) 135.Фотографија: САНУ–Ф 90, 90/1

ГРОТ Константин ЈаковљевичКонстантин Яковлевич Грот(Царско село, 22. VI / 4. VII 1853 – Лењинград, 29. IX 1934) историчар иисторичар књижевности; професор универзитета (Варшава), управникархива у Петрограду.СУД: дописни члан од 30. I 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: ЭС 9 (Аноним).Ббл: Новый сборник по славянов±д±ыю, стр. XXVI–XXX.Бгр. ббл, лит: V. A. Francev: К. J. Grot. Praha 1935. – СДР 134–136 (Ю.И. Штакельберг).

68

Лит. Аноним: Известија Константина Багрјанороднаго о Сербах иХорватах... Отаџбина 5: 20 (1880) 692–694. – F. Rački: IzvestijaKonstantina... Rad JAZU 59 (1881) 201–218. – Φ. Шишић: Име Хрват иСрбин и теорије о досељењу Хрвата и Срба. ГНЧ 35 (1923) 1–49. – С. И.Данченко: Руски научници у Србији од 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981)105–128.Фотографија: САНУ–Ф 91, 91/1

ГРУЈИЋ Јеврем(Даросава, 8. XI 1827 – Београд, 15/27. IX 1895) политичар и дипломата;министар правде, министар унутрашњих дела, члан Државног савета ипосланик у Цариграду, Лондону и Паризу.ДСС: редовни члан од 2. I 1855.СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 20. III1869. Секретар Одбора 1870–1871.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику 27–30. – Ловчевић I, 136. – GE 19 (Anonim).Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (D. Vlatković). – СБР 2, 833–837 (Ч. Попов).Бгр, лит: НЕ 1 (С. Јовановић). – EJ 3 (V. Čubrilović). – BLGS 2, 95–96 (A.Moritsch).Нек: Српске новине 62 : 210 (19. IX 1895) 1058 (Аноним). – СКА Год. 10(1898) 209–251 (П. Срећковић).Лит: Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић:Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Уставобрани-тељи и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада Милана Обрено-вића, књ. 1. Бгд 1926. – Ловчевић I и II. – Михаиловић: Из историје сани-тета. – Д. Страњаковић: Светозар Милетић и Јеврем Грујић 1848. год.ЗМС/ДН 13–14 (1956) 141–148. – J. Милићевић: Јеврем Грујић : историјатсветоандрејског либерализма. Бгд 1964. – В. Н. Кондратјева: Уједињенаомладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива.Нови Сад 1977. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987 (Споме-ник 128). – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд, 1992. – Н.Павковић: Етнографски записи J. Грујића. САНУ 1992 (СЕЗ 96). – M.Subotíc: Sricanje slobode. Niš 1992. Str. 68–78. – Водич кроз архив ДСС. –А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000. – С. Војино-вић: На међи путописа и дневника: необјављени путни дневник ЈевремаГрујића. У: Књига о путопису. Бгд 2001. Стр. 67–70. – Д. М. Ковачевић:Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европски утицаји насрпски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Архив: АСАНУ: ИЗ 10 025–10 032 (заоставштина).Фотографија: САНУ–Ф 92, 92/1

ГРУЈИЋ Никанорсветовно име Милутин; пс. Срб – Милутин(Липова, 1. XII 1810 – Пакрац, 8. IV 1887) епископ, књижевник и цркве-ни беседник; епископ пакрачки и професор богословије.ДСС: кореспондентни члан од 1. VIII 1848.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.

69

Аутобгр: Автобиографија Никанора Грујића некад. Епископа пакрачког.Сремски Карловци 1907.Бгр: Поменик, 108–110 (М. Ђ. Милићевић). – EJ 4 (В. Kovaček).Ббл: Д. Кириловић: Каталог библиотеке MC. Књ. 2. MC, 1955.Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (D. Vlatković). – СБР 2, 843–844 (М. Клеут). – HBL 5,265–266 (D. Agičić, M. Švab).Бгр, лит: НЕ 1 (В. Петровић). – BLGS 2, 96–97 (E. Hösch).Нек: Браник (30. IV 1887) 2–3 (В. Красић). – Јавор 14 (1887) 241–244. –ЛМС 152 (1887)126–135. – Хришћански весник 9 (1887) 605–620. – Д.Руварац: Беседа на парастосу блаженопочившег Никанора Грујића. Бгд1887.Лит: М. Димитријевић: У славу и спомен владици Никанору Грујићу.ЛМС 158 (1889) 107–114. – Ђ. Магарашевић Живот и књижевни рад Н.Грујића, пакрачког владике. Rad JAZU 156 (1904) 1–134. – Д. Руварац:Вуков превод Св. писма и примедбе Н. Грујића на њега. Српски Сион 14 :21 (1904) 617–623. – Ј. Скерлић: H. Грујић. СКГ 14: 10 (1905) 783–790. –M. Лесковац: Никанор Грујић и Илирски покрет. ЗМС/КЈ 1 (1953). – Ж.Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Д. Микавица:Никанор Грујић у српском народном покрету 1848–1849. У: Зборникрадова научног скупа Српски покрет у револицији 1848–1849. Нови Сад2000. Стр. 229–249.Фотографија: ФД–125

ГРУЈИЋ Радослав(Земун, 17/29. VI 1878 – Хвар, 25. V 1955) теолог и историчар; протојереји професор универзитета (Филозофски факултет, Скопље; Богословскифакултет, Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1939.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр: НЕ 1 (Н. Радојчић). – EJ 4 (S. Ćirković).Ббл: Год. СФФ 1 (1930) 320–322 (Аноним). – ЗМС/ДН 12 (1956) 109–124(Љ. Никић).Бгр. ббл: СКА Год. 48 (1939) 234–255. – Богословље 24 (1980) 47–71 (Д.Кашић, Љ. Никић).Бгр. ббл. лит: LPJ 2 (М. М. Nikolić). – ЕСИ 336–337 (С. Милеуснић). –СБР 2, 846–848 (Вл. Јовановић). – HBL 5, 266–267 (D. Agičić, N. Lučić).Нек: Гл. СПЦ 36 : 6 (1955) 104–106 (С. Душанић). – ЗМС/ДН 11 (1955)184–185 (Ж. Видак). – ИЧ 6 (1956) 259–261 (М. Костић). – ПКЈИФ 22(1956) 165–166 (Д. Медаковић). – Гл. САН 7 : 1 (1956) 128–131 (Н.Радојчић). – Südost-F. 16 (1957) 449–450 (В. Saria). – Старинар н. с. 5–6(1954–1955) 401–402 (А. Дероко).Лит: J. Радонић: Р. М. Грујић, Где je основ нашим народно-црквенимсаборима? ЛМС 254 (1909) 58–60. – Д. Руварац: Апологија српскогнарода у Хрватској и Славонији и његових главних обележја. БК 15(1909) 37–47. – Д. Руварац: Доле научну образину г. Р. М. Грујићу. 1–2.Сремски Карловци 1910. – J. Srebrnić: Grujić Dr. R. M, Istorija hrišćanskecrkve 1. Bogoslovni vestník 1 (1921 ) 328–334. – С. Станојевић: Историјасрпског народа у средњем веку. СКА 1937. – И. Дујчев: Снегаров Ив.,

70

Скопската епархија исторически очерк и въ зражения върхусъчинението на проф. Р. Грујич Скопска митрополија. Македонскипреглед (София) 11 : 3–4 (1939) 268–271. – С. Радојчић: Успомени Р. М.Грујића. ЗЛУМС 5 (1969) VII–XII. – Љ. Дурковић-Јакшић: Спасавањемоштију српских светитеља... У: Манастир Раваница. Споменица ошестој стогодишњици. Бгд 1981. Стр. 215–228. – Д. Медаковић: Улогапрофесора Р. М. Грујића у враћању српских драгоцености из Загреба1946. Зборник о Србима у Хрватској 5 (2004) 137–152.Фотографија: САНУ–Ф 315, 315/1–5

ГРУЈИЋ Сава(Колари, 25. XI 1840 – Београд, 21. X / 3. XI 1913) официр и политичар;министар војни, министар иностраних дела, посланик у Атини, Петро-граду и Цариграду и председник Државног савета.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2.VI 1875.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Мали поменик, 76–77 (Л. Лазаревић). – НЕ 1 (С. Јовановић). – GE 19(Anonim). – BLGS 2, 97–98 (A. Moritsch). – М. Милићевић, Љ. Поповић:Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003. Стр. 78–83.Бгр, ббл, лит: EJ 3 (Ν. Maksimović). – VE 3 (D. Тr.). – ЕСИ 337–338 (С.Ратковић-Костић). – СБР 2, 848–850 (М. Самарџић).Нек: Ратник 1 (1914) (М. Рашић). – Славянская изв±стия 54 (1913) 739(Аноним). – СКГ 14 (1914) 557 (Аноним). – СКА Год 27 (1914) 202–203(Ст. Новаковић).Лит: П. Путник: Мисли о војеној организацији Србије. Панчево 1875. –Записи Ј. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – С. Јовановић: Влада МиланаОбреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – Уједињена омладина српска: збор-ник радова. Нови Сад 1968. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Б.Јововић: Генерал Сава Грујић – војник, политичар и дипломата. Војнодело 49:3 (1997) 155–174. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003.Архив: АСБ – збирка докумената V–1 кутија 82.Фотографија: САНУ–Ф 93

ДАМЊАНОВИЋ Радован, Paja(Синошевић, 29. VIII 1811 – затвор у Гргусовачкој кули, 14. III 1858)политичар; управник београдске вароши, министар финансија,министар унутрашњих дела и председник Врховног суда.ДСС: почасни члан од 13. I 1846.Бгр: Поменик, 124–126 (М. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 303. – EJ 3(D. Janković).Нек: Гл. СУД. 10 (1858) 386–387 (Аноним).Лит: Б. Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића1804–1850. Бгд 1901. – Записи Ј. Грујића. Књ. 1 и 2. СКА 1922–1923. – С.Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – Ловчевић I и II. –Р. Љушић: Лицеј. – A. Васиљевић: Moje успомене. СКЗ 1990. – Водич крозархив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 17

71

ДАНЕШ ЈиржиJiří Daneš(Нови Двур, 23. VIII 1880 – Лос Анђелес, 12. IV 1928) географ (геоморфо-логија и антропогеографија) др философије; професор универзитета (Кар-лов универзитет, Праг).СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1926.Бгр, ббл: НЕ 1 (П. Вујовић). – Hr E 4 (Anonim).Нек: ГГД 14 (1928) 185–186 (Б. Ж. Милојевић). – AČAVU 39 (1929)107–122 (F. Štula). – S. Rev. 7 (1928–1929) 197–198 (Anonim).Нек. бел: СКА Год 37 (1929) 97 (А. Белић).Споменица: Život a práce prof. dra J. V. Daneše: 1880–1928 (= Life andwork of J. V. Danes). Praha 1928. Str. 1–104 [73–80: bbl dela i lit. (J.Stehule)].Фотографија: САНУ–Ф 316, 316/1–2

ДАНИЧИЋ Ђуракрштено име Ђурађ Поповић(Нови Сад, 6. IV 1825 – Загреб, 17. XI 1882) филолог; професор Лицеја,библиотекар Народне библиотеке (Београд) и први секретар ЈАЗУ.ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1849. Секретар ДСС од 1857 до 1861.СУД: прави члан (Одбора филолошких наука) од 30. I 1869. ПредседникСУД 1878.Бгр: Поменик 126–135 (М. Ђ. Милићевић). – Opao за 1876 (J. Бошковић).– НЕ 1 (A. Белић). – Β. Петровић: Хронологија важнијих догађаја изживота Ђ. Даничића. Наша књижевност 5 (1947) 329–334. – ЗМС/ КЈ 1(1953) 101–122 и 2 (1954) 108–122 и 3 (1955) 126–135 (Ђ. Живановић). –EJ 3 (A. Belić). – Енциклопедија Новог Сада 6 (1996) 280–286.Ббл: Коло 1 : 14 (1889) 232–236 (Ђ. Ђорђевић). – Даничићев зборник. ПИСКА 55 (1925) V–XVI (Љ. Стојановић). – ЗМС/ФЛ 18: 1 (1976) 9–63 (М.Радовановић).Бгр, ббл, лит: LPJ 1 (M. M. Nikolić). – Књига Ђ. Даничића. Бгд 1976. Стр.379–436 (В. Ђурић). – ЈФ 32–50 (1976–1994). – ЕСИ 342 (Т. Суботин-Голубовић). – КМЕ 1, 570–571 (А. Давидов, Е. Томова).Нек: Српско коло 47 : прилог (1882) 16 (Ј. Бошковић). – Отаџбина 11(1882) 614–628 (С. Вуловић). – Rad JAZU 77 (1885) 127–202 (A. Pavić).Лит: Т. Флоринский: Ю. Даничичъ. СЭ 6 (1884) 305–311. – ИсторияСлавянской Филологiи, 737–745 (В. Ягичъ). – М. Ђ. Милићевић: Помени оДаничићу. ГНЧ 5 (1883) 1–140. – M. Ђ. Милићевић: Помени о Даничићу ињегова писма. Бгд. 1883. – С. Новаковић: Белешке о Ђ. Даничићу. ГНЧ 8(1886) 389–484. – T. Маретић: Лексичко благо у Даничићеву пријеводуСтарог завјета. Коло 1 : 14 (1889) 223–228. – Ф. Рачки: Ђ. Даничић каотајник ЈАЗУ. Коло 1 : 15–16 (1889) 242–245. – Љ. Стојановић: Измладости Ђ. Даничића. СКГ 7 (1922) 433–439 и 531–534. – T. Maretić: Đ.Daničić. Lj. JAZU 37 (1923) 72–84. – Р. Врховац: Карактер и рад Ђ.Даничића. Нови Сад 1923. – Љ. Стојановић: Ситнији списи Ђ. Даничића.СКА 1925. – Даничићев зборник. СКА 1925. – Прослава стогодишњице одрођења Ђ. Даничића. СКА Год. 34 (1926) 121–234. – A. Белић: Извештај оДаничићевој прослави. СКА Год. 34 (1926) 259–263. – ПИ 116 (A. Белић). –

72

И. Тартаља: Ђ. Даничића лекције из естетике. Бгд 1968. – 150 годишњицарођења Ђ. Даничића. ЗМС/ФЛ 18 : 1 (1976). – Ђ. Трифуновић: Ситнијисписи Ђ. Даничића. ПИ САНУ 486 (1975). – Књига Ђ. Даничића. Бгд1976. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. –Зборник о Ђ. Даничићу. САНУ 1981. – 100 најзнаменитијих Срба, 552–560 (П. Ивић). – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. – Водичкроз архив ДСС. – Година 1847. у српској књижевности и култури. САНУ1999 (НС 91). – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003.Архив: AСАНУ: ИЗ 7380/10 аутобиографија.Фотографија: САНУ–Ф 18, 18/1–5

ДВОРЖАК АнтоњинAntonín Dvořák(Нелахозевси, 8. IX 1841 – Праг, 1. V 1904) музичар и композитор; про-фесор музике (Праг).СКА: дописник (Академије уметности) од 23. I 1888.Бгр: AČAVU 15 (1905) 145–149 (K. Knittl).Бгр, лит: EBri 7 (D. M. L. – J.). – NÖB 9, 146–153 (F. Zagiba). – Muz. E. 1(E. Hk.). – БСЭ 7 (И. Ф. Бэлза).Нек: БК 10 (1904) 607 (Аноним).Лит: [Х: Х. Х.] : А. Дворжак. СКГ 14 (1905) 439–442. – М. Милојевић: А.Дворжак. СКГ нс. 25 (1928) 377–383. – O. Berkopec: Smetana a Dvořák иSlovincu. ČJR 4 (1934) 77–82. – Р. Stephan: The life and work of AntoninDvorak. New York 1941. – J. Hanč: A life of Dvorak. S. Rev. 21 (1942–1943)278–279. – A. Sychra: Estetika Dvořákovy symfonické tvorby. Praha 1959. –И. Ф. Бэлза: Рол Дворжака и его школы в развитии русско-чешскихкультурных связей. УЗИС АНСССР 26 (1963) 183–199. – J. Burghauser:Antonin Dvorak. Praha, 1967. [57–78: List of works; 79–85: SelectedBibliography]. – Ј. Berkovec: A. Dvoržak. Praha-Bratislava 1970. – D. Plavša:Musica humana. Novi Sad 1990. – N. Mosusova: A. Dvor�ak i slovenstvo. Promusica 147 (1992) 10–11. – В. Н. Егорова: А. Дворжак. Москва 1997. – Д.Стојановић-Новичић: А. Дворжак. Бгд 2004. – J. Gabrielová: AntonínDvořák and Richard Wagner. Музикологија 6 (2006) 305–316.Преписка: В. А. Киселев: Преписка А. Дворжака с B. M. Сафоновым.КСИС 17 (1955) 57–70.Фотографија: САНУ–Ф 317, 317/1

ДЕ ГУБЕРНАТИС АнђелоAngelo De Gubernatis(Торино, 7. IV 1840 – Рим, 26. II 1913) филолог, песник и књижевник;професор универзитета (Рим и Фиренца; санскрит).СУД: дописни члан од 9. II 1886.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр. ббл: ОЅN 10 (Anonim). – Poggendorff 3: 1, 341 (Anonim). – НЕ 1 (В.Витезица). – Hr E 4 (M. Deanović). – EI 12, 501 (A. Bal. ).Нек: СКГ 30 (1913) 399–400 (M. Ристић).Лит: Ж. И. Протић: Conte A. de Gubernatis, La Serbie et les Serbes. Дело 17(1898) 501–504. – H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима

73

и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – N. Iorga: Deux lettres de A. DeGubernatis. RH SE 9 (1932) 308–309. – Аноним [= Ник] : Најновијифранцуски спис о Бугарима. БК 5 (1899) 958. – H. Стипчевић: Л. Костић,A. Дегубернатис, Дора д'Истриа. ЗМС/КЈ 22 : 2 (1984) 282–292. – Ж.Младеновић: Дора д' Истриа и српска народна поезија. ЗМС/КЈ 47: 2–3(1999) 201–219. – S. Aloe: A. de Gubernatis e il mondo slavo. Pisa 2000.Преписка: О. Ступаревић: Преписка М. Цара са А. де Губернатисом.ЗМС/КЈ 25 (1977) 171–176.Фотографија: ФД–132

ДЕНИ ЕрнестErnest Denis(Ним, 3. I 1849 – Париз, 4. I 1921) историчар; професор универзитета(Бордо и Сорбона-Париз; савремена историја).СКА: Дописник (Академије друштвених наука) од 6. II 1912.Бгр: La Patrie Serbe 9 (1917) 406–407 (R. ).Бгр. ббл: СКА Год. 25 (1912) 343–346.Бгр. лит: Hr. E. 4 (J. Šidak). – DBF 10 (P. Leguay).Нек: СКА Год. 29 (1921) 206–209 (J. M. Жујовић). – RES 1 (1921) 138–143 (L. Eisenmann). – Нови живот 4 (1921) 37–45 (M. Р. Веснић). – ПГ 38(1921) 85–99 (А. Белић). – Nova Evropa 2 (1921) 4–10 (M. Ibrovac). – СКГн. с. 2 (1921) 159–160 (Аноним). – AČAVU 31–32 (1922) 132–152 (V.Novotný). – ГНЧ 35 (1923) 313–324 (Г. Јакшић).Лит: D. Prohaska: E. Denis. Savremenik 7 (1912) 267–268. – W. H. Tolman:Institute for Slav Study. Revue yougoslave 2 (1920) 257–263. – A.Арнаутовић: Е. Дени, Од Вардара до Соче. СКГ не. 10 (1923) 614–621. –Р. Skok: E. Denis: Du Vardar al a Sotcha.... J. Nj. 7 (1923) 158–159. – V.Novotný: Ernest Denis. Prague 1925. – Ľ inauguration du monument d’E.Denis à Nimes. Le Monde slave 4 (1925) 121–157. – J. Werstadt: E. Denishistorien des Tchèques. Le Monde slave 11 (1928) 161–203. – D. M.Hašovec: Remarques d’ E. Denis, sur les Slaves. Le Monde slave 11 (1928)205–210. – M. Ibrovac: E. Denis, Les Tchécoslovaques et les Yougoslaves. LeMonde slave 11 (1928) 211–218. – G. Jakšić: E. Denis historien desYougoslaves. Le Monde slave 11 (1928) 219–223. – Souvenirs sur E. Denis.Le Monde slave 11 (1928) 225–243 (A. Černy, D. Prohaska, J. Kurnatowski,J. Legras). – Le dixième anniversaire de la mort d'E. Denis. Le Monde slaven. s. 8 (1931) 459–476 (L. Eisenmann, S. Osušky, Spalaikovitch). – A.Fichelle: Origines et développment de l'Institut d'études slaves (1919–1949).RES 27 (1951) 91–103. – Љ. Трговчевић: Јован Цвијић у Првом светскомрату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – Y. Millet: L'Institut d’études slaves etTchécoslovaquie. RES 52 (1979) 21–31.Фотографија: САНУ–Ф 318

ДЕНТОН ВиљемWilliam Denton(1815 – 1888) англикански свештеник и публициста (Лондон).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.

74

Лит: Л. Ферли (Lewis Farley): Хришћански савез. Отаџбина 3 (1875) 682–683. – В. Јовановић: Енглеска библиографија о Источном питању уЕвропи. СКА 1908 (Споменик 48) и Бгд 1978. – Писма Јована РистићаФилипу Христићу. СКА 1931. – Д. Страњаковић: Успостављање односаизмеђу Српске православне и Англиканске цркве за време митрополитаМихаила (1862–63 г.). Гл. СПЦ 42 : 3–4 (1961) 87–92. – Д. Медаковић: В.Дентон – један заборављени сведок о Србији у XIX веку. У: Истраживачисрпских старина. Бгд. 1985. Стр. 206–215. – W. С. Bracewell: Opinion-makers: The Balkans in British popular literature. In: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd 1988. Str. 91–117. – Владимир Јовановић: Успомене.Бгд 1988. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994(ПИ 625). – Водич кроз архив ДСС. – V. Denton: Crna Gora. Podgorica1996. Str. 219–220: Bilješka o piscu. – А. Растовић: Велика Британија иСрбија 1878–1889. Бгд 2000.Фотографија: САНУ–Ф 19

ДЕСТУНИС Гаврил СпиридоновичГаврілъ Спиридоновичъ Дестунисъ(С. Петербург, 16. III 1818 – С. Петербург, 19. III 1895) класични фило-лог и византолог; професор универзитета (С. Петербург).СУД: дописни члан од 22. XI 1881.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: ЭС 10 (Аноним). – GE 14 (L. Leger).Нек: BZ 4 (1895) 646 – 648 (Ed. Kurtz).Нек. бел.: СКА Год 11 (1899) 85 (J. M. Жујовић).Нек, ббл: ВВр. 2 (1895) 316–326 (Аноним). – ЖМНП 298 (1895) 66–69(Аноним).Фотографија: ФД–135

ДИГВЕ ЕјнарEjnar Dyggve(Лиепаја (Либау), 17. X. 1887. – Копенхаген, 6. VIII 1961) архитекта иархеолог; директор Nu-Karlsberg фонда (Копенхаген).СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1940.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Инострани члан (Одељења друштвених наука) од 31. VII 1960.Бгр: L. SAZU 9 (1959) 47–48 (F. Stelе).Бгр, ббл: Hr. E 5 (M. Abramić). – Lj. JAZU 54 (1949) 240–242 (Anonim). –EJ 3 (M. Abramič, D. Rendić-Miočević). – ELU 2 (Redakcija). – LEJ 1 (T.Marasović). – HBL 3, 732–733 (A. Stipčević-Despotović).Ббл: Oversigt Danske Videnskabernes Selskab (1962) 21–31 (Anonim).Нек: Политика 58 : 17186 (13. VIII 1961) 17 (В. Новак). – Bulletin JAZU 1–2 (1961) 87–88 (К. Prijatelj). – L. SAZU 12 (1962) 81–82 (F. Stelе). – Südost--F. 21 (1962) 411 (В. Saria). – Almanach ÖAW 111 (1962) 382–392 (R. Egger).– Зборник заштите споменика културе 13 (1962) 215–218 (Д. Рендић-Мио-чевић). – Oversigt Danske Videnskabernes Selskab 1961–1962 (1962) 103–

75

133 (H. P. L'Orange). – Lj. JAZU 68 (1963) 231–232 (S. Gunjaca). – Rendi-conti della Pontificia Accademia Romana di Archeologia 35 (1962–1963) 15–26 (H. P. L’Orange). – Старинар н. с. 13–14 (1965) 328–329 (Ђ. Стричевић).– Zbornik za umetnostno zgodovino 8 (1970) 255 (F. Stele).Лит: В. Новак: Данска публикација о археолошким ископавањимаДанаца у Далмацији. Глас 19 (6. I 1929). – В. Новак: Свечана промоцијаданског археолога арх. Ајнара Дигвеа извршиће се данас. Политика. 44:12620 (26. V 1947) 5. – М. Kostrenčić: Ejnar Dyggve, L'Influence desGoths à Salone. HZ 3 (1950) 425–426. – Lj. Karaman: Nova knjiga o starojSaloni. HK 5 (1952) 370–381. – T. Marasović: Ejnar Dyggve i graditeljskonasleđe Dalmacije. Urbs (Split). Dodatak (1959–1960) 121–126. – P.Lemerle: Ejnar Dyggve et l'archéologie chrétienne. Byz. 25–26–27 (1955–56–57) 375–382. – E. Dyggve: Izabrani spisi. Split 1989 [7–18: T.Marasović, Predgovor, 187–191: A. Duplančić, Dalmacija u radovima E.Dyggve-a i izbor literature o E. Diggve-u].Фотографија: САНУ–Ф 319, 319/1

ДИЛ ШарлCharles Diehl(Страсбур, 4. VII 1859. – Париз, 1. XI 1944) историчар, византолог, исто-ричар уметности; професор универзитета (Сорбона, Париз) и оснивач ишеф катедре за византијску историју на Сорбони.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 17. II 1936.Бгр: Hr. E 4 (Uredništvo). – EJ 3 (G. Ostrogorski).Бгр, ббл: ELU 2 (G. Subotíc). – DBF 11 (R. d’Amat).Бгр, лит: BLGS 1, 397–398 (Р. Wirth).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 349–350 (Р. Радић).Ббл: Études sur l'histoire et sur l'art de Byzance. Mélanges Charles Diehl, I.Paris, 1930, XIII–XXXI (J. Ebersolt, R. Guilland). – Études byzantines 3(1946) 17–18 (R. Guilland).Нек: BS 9 (1947–1948) 148–150 (L. Bréhier). – Старинар н. с. 2 (1951)351–353 (Г. Острогорски).Лит: A. A. Васильев: Новая история Византии. Анналы 2 (1922) 271–272. – J. Р[адонић]: Две књиге о Византији. Нови живот 4 (1921 ) 117–118. – Ф. Успенский, И. Кричковский: Записка об ученых трудах ШарляДиля. ИАНСССР. 4. серия. 19: 18 (1925) 890–892. – М. М. Васић: Засамосталност српске уметности средњег века. СКГ не. 20 (1927) 590–598 + 21 (1927) 24–32, 109–121. – H. Grégoire: Deux grands ouvrages deCharles Diehl. Byz. 8 (1933) 733–739. – R. Guilland: Les études byzantines àParis. Byz. 10 (1935) 376–377. – H. Grégoire: Une nouvelle et magistralehistoire de Byzance. Byz. 12 (1937) 638–645. – G. Ostrogorsky: M. CharlesDiehl, M. G. Ostrogorsky et M. Stein ou „Slavica non leguntur“. Byz. 13(1938) 749–757. – A la mémoire de Charles Diehl [discours de: A. A.Vasiliev, M. O. Halecki, Sirarpie der Nerssessian]. Byz. 17 (1944–1945) 414–423. – G. I. Bratianu: Ch. Diehl et la Roumaine. RH SE 22 (1945) 24–36. – V.Laurent: Ch. Diehl historien de byzance. RH SE 22 (1945) 5–23. – R.Guilland: Hommage à Charles Diehl. Études byzantines 3 (1946) 5–17.Фотографија: САНУ–Ф 320

76

ДИМИТРИЈЕВИЋ Сава(Панчево, 24. VIII / 7. IX 1847 – Београд, 25. IX 1927) архитектаСУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Лит: Д. Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815–1914. Бгд. 1981. Стр.34–35 + 130: Димитријевић С. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери укњаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – S. Bogunović: Arhitektonskaenciklopedija Beograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 758–759.Фотографија: САНУ–Ф 94г

ДИМШИЋ Јаков(Черевић, око 1800 – Београд, 4. VIII 1887) секретар Касационог суда.ДСС: прави члан од 13. I 1846.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Нек. бел: СН 28: 111 (1887). – Браник (31. XII 1887) 3. – Гл. СУД 69 (1889)324.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Записи Ј. Грујића. Књ. 1. СКА 1922. – Р.Љушић: Лицеј, 26–27.Архив: Архив Београда: Протокол Вазнесенске цркве (1887).

ДОЗОН ОгистLouis-Auguste-Henri Dozon(Шалон-сир-Марн, 1822 – Bepcaj, 31. XII 1890) правник, дипломата икњижевник; секретар конзулата у Београду, конзул у Солуну и Мостару.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: DBF. 11 (J. Richardot).Бгр, ббл: GE 14 (Anonim). – HE 1 (M. Ибровац).Нек: Гл. СУД 75 (1891) 344–355 (С. Бошковић).Лит: H. Thiers: La Serbie, son passé et son avenir. Paris 1862. – S. Bochovitch:La mission du peuple serbe dans la Question d’ Orient. Bruxelles 1886. – H.Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – Записи J. Грујића. Књ. 1. СКА 1922. – F. Baldensperger:A. Dozon, interprète français de la poésie yougoslave. Страни преглед 4(1934) 172–178. – R. Maixner: Deux lettres d’Auguste Dozon a А. T. Brlić. AIF5: 16–17 (1941) 109. – M. Ибровац: Огист Дозон. ЗФФ 4/2 (1959) 49–96. –В. Станојчић: Дипломати – преводиоци српских народних песама.Задужбина 8 : 32 (1995) 7. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 20, 20/1

ДОКИЋ Лазар(Београд, 27. III / 8. IV 1846 – Опатија, 1/13. XII 1893) лекар и политичар;др медицине, професор Велике школе (Београд; зоологија), председникДржавног савета и министар просвете.СУД: дописни члан од 25. I 1870.

77

СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 1 (Ј. Хаџи). – Мали поменик, 91–93 (Л. Лазаревић). – Hr E 5 (J.D. M. ). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 102–103. –EJ 3 (V. Stanojević).Бгр, ббл. лит: ME 2 (V. Stanojević).Нек: Учитељ 13: 4 (1893) 341–342 (Аноним). – СКА Год. 7 (1894) 184–185 (М. Ђ. Милићевић). – СА 4 (1898) Додатак 1, 41–44 (M. Радовано-вић).Лит: Споменица СЛД, 163 (В. Станојевић). – H. Корин, А. Лонгхино и Д.Врбанић: Патографија др Л. Ђ. Докића. Архив за историју здравственекултуре Србије 12–13 (1983–1984) 89–95. – В. Грујић: Лицеј и Великашкола. САНУ 1987 (Споменик 128). – В. Станојевић: Историја српскогвојног санитета ; Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992.Фотографија: САНУ–Ф 95, 95/1, XII

ДОМИН КарелKarel Domin(Кутна Хора, 4. V 1882 – Праг, 10. VI 1953) ботаничар; професор универ-зитета (Праг).СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1926.САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22.III 1948.Бгр: MSN 2, 334.Бгр. ббл. лит: Hr E 5 (I. Pevalek).Фотографија: САНУ–Ф 321, 321/1

ДРАГАШЕВИЋ Јован(Пожаревац, 4. II 1836 – Ниш, 1. VII 1915) ђенералштабни официр и пи-сац; почасни ђенерал и професор Велике школе (Београд; упореднагеографија и етнографија).ДСС: редовни члан од 21. II 1862.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора занауке jecтаственичке и математичке) од 6. II 1869, Одбора уметничког иОдбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883. СекретарОдбора за науке јестаственичке и математичке СУД 1875–1876.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: J. Драгашевић: Истинске приче I, II Бгд 1888, 1891. – БК 10(1904) 902–910.Бгр, ббл, лит: НЕ 1 (В. Белић и В Петровић). – EJ 3 (Р. Jovanović, U.Džonić). – LPJ 1 (Ž. P. Jovanović). – ЕСИ 355 (С. Мишић).Бгр: Hr. E 5 (U. Tešanović). – VE 2 (M. Jan. )Лит: Аноним [-ћ]: J. Драгашевић. Јавор 5 (1878) 322–324. – Б. Јовановић:Демони идеје српскога народа или објасњење на Истинске причепуковника Ј. Драгашевића. Ниш 1894. – К. Митрићевић: Поправке идопуне на Истинске приче Драгашевићеве и на његову автобиографију.Бгд 1898. – Ђ. Магарашевић: J. Драгашевић. БК 10 (1904) 897–901. –

78

Аноним: J. Драгашевић. Нова Искра 6 (1904) 155–156. – M. A. Костић:Педесетогодишњица J. Драгашевића. Дело 31 (1904) 413–417. – J.Скерлић: Омладина и њена књижевност. Бгд. 1906. Стр. 535–537 [J.Драгашевић]. – Ђ. Ћирић: J. Драгашевић, ђенерал. Мисао 19 (1925) 1359–1362. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 220. – ПИ 116 (A. Белић). – Ж. Петровић: Два писмаJ. Драгашевића. ЗМС/КЈ 28 (1980) 99–105. – М. Владимировић: Стратеги песник. Браничево 32:4 (1986) 51–57. – Водич кроз архив ДСС. – Б.Јовановић: Ј. Драгашевић и астрономија. У: Природне и математичкенауке у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 101–108. – Б. Јововић: Ј.Драгашевић, официр, песник и научник. Војно дело 47:4–5 (1995) 184–205.Фотографија: САНУ–Ф 96, 96/1

ДРАГОВИЋ Марко(Велестово код Цетиња, 22. VIII 1851 – Цетиње, 6/19. IX 1918) историчар;секретар Министарства просвете, судија и професор (Подгорица).СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 1 (Н. Радојчић).Бгр. ббл: LPJ 1 (N. S. Martinović).Бгр. ббл, лит/ббл: EJ 3 (Ž. Šćepanović). – ЕСИ 358 (Ђ. Бубало).Лит: Ђ. Пејовић: Личност и дело М. Драговића. ИЗ 25 (1968) 425–453[445–452 : ббл.]. – Д. Ј. Мартиновић: Портрети II. Цетиње 1987. Стр: 91–98 : M. Драговић. – Д. Мартиновић: Уз стопедесетгодишњицу рођења М.Драговића (1852–1918) првог црногорског библиографа. У: Сусрети успомен др Георгија Михаиловића 13 : 2 (2002) 167–174.Фотографија: ФД–144

ДРАГОСАВЉЕВИЋ Адам(Беременд (Мађарска), 18. II 1800 – Опатовац (Срем), 16. VI 1862) учитељ;бележник и управитељ школа (Шид).ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр, лит: HE 1 (M. Шевић). – Савременици и последници, 425/3 (В. Алек-сијевић).Бгр. ббл, лит: LPJ 1 (Ž. Mladenović).Нек: Гл. СУД 17 (1863) 320–321. – ЛМС 107 (1864) 166 (Аноним)Лит: Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Ђ.Магарашевић: A. Драгосављевић. ЛМС 188 (1896) 1–32 и 189 (1897) 60–92 и190 (1897) 75–103. – С. Станојевић: Историја српског народа у средњемвеку. САНУ 1937. – С. Гавриловић: Школовање A. Драгосављевића. ЗМС/КЈ11 (1963) 201–214. – Водич кроз архив ДСС.Преписка: Ђ. Магарашевић: Писма П. Ј. Шафарика и A. Драгосављевића(1830–1833). ЛМС 186 (1896) 53–75. – Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр.227–302.Архив: АСАНУ 7380/11 [Аутобгр.]Фотографија: ФД–145

79

ДРАШКОВИЋ Јанко(Загреб, 20. X 1770 – Радгона, 14. I 1856) официр и политичар; гроф,нунције Доње куће Хрватског сабора.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.Бгр, лит: НЕ 1 (Б. Водник). – ЕЈ 3 (Ј. Šidak).Бгр, ббл, лит: BLGS 1, 433–435 (Н. Sundhaussen). – LPJ 1 (К. Georgijević).– HBL 3, 588–590 (M. Šb.).Лит: I. Kukuljević Sakcinski: Glasoviti Hrvati prošlih vjekova. Zagreb 1886.– История Славянской Филологiи, 413–414 (В. Ягичъ). – Б. Миљковић:ДСС. – Т. Matić: Iz mladih dana J. Draškovića. Vjesnik Zemaljskog arkiva16 (1914) 236–264. – R. Maixner: Lecomte J. Drašković et la France. AIF 2(1938) 173–193. – F. Fancev: Janko grof Draskovic prije god. 1832. Lj.JAZU 50 (1938) 177–203. – F. Fancev: Janko grof Drašković u svetludokumenata i činjenica. Savremenik 27 : 3 (1938) 201. – K. Georgijević:Grof J. Drašković 1770–1856. Pitanja književnosti i jezika 4 (1958) 27–54. –M. Живанчевић: Вукови пријатељи илирци У: Вуков зборник САНУ1966. Стр 229–260.Фотографија: ФД–146

ДРЕПЕР Џон ВилијемJohn-William Draper(Сент Хелен [код Ливерпула], 5. V 1811 – Хестингс, 4. I 1882) физичар,хемичар и филозоф; др медицине, професор универзитета (Њујорк).СУД: почасни члан од 2. VI 1875.Бгр. ббл: Poggendorff 3: 1, 377–378. – GE 14 (A. Joannis). – EA 9 (Anonim).Лит: M. Ракић: Од преводиоца. У: Џ. У. Дрепер, Историја умногаразвића Јевропе. Бгд 1874. Књ. 2, стр. X–XVIII. – С. Јовановић: ВладаМилана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dvejukultura. Bgd 1989. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализаму XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: ФД–147

ДРИНОВ МаринМарин Стоянов Дринов(Панађуриште, 20. X / 1. XI 1838 – Харков, 28. II / 3. III 1906) историчари филолог, слависта; професор универзитета (Харков).СУД: почасни члан од 22. XI 1881.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит: BLGS 1, 436–438 (H. – J. Hoppe). – Hr. E 5 (J. Šidak). – Булахов1, 100–101. – НЕ 1 (H. Радојчић). – КМЕ 1, 614–616 (Б. Ангелов).Ббл: Изследвания в чест на M. С. Дринов. БАН 1960. Стр. 225–231 (Ив.Дуйчев).Бгр, ббл, лит: Почесть. Сборникъ статей по славяноведешю посвяшченныхпроф. М. Дринову. Харков 1908. Стр. XXIV + 304 + 83. – СДР 146–149 (А.И. Митряев). – ЕСИ 359–360 (Р. Радић).Нек: Дело 38 (1906) 371–378 (Ј. Радонић). – Срђ 5 : 2 (1906) 100 (Аноним).– ВВр. 12 (1906) 583–585 (Г. И. ). – СКГ 16 (1906) 640 (Р). – BZ 15 (1906)

80

716 (Е. К. ). – ASPh 28 (1906) 637–639 (В. Ljapunov). – ЛБКД 7 (1906) 68–83 (В. Н. Златарски). – Lj. JAZU 21 (1907) 174–176 (Т. Smičiklas). –AČAVU 17 (1907) 139–145 (Fr. Pastrnek).Лит: История Славянской Филологiи, 576–580 (В. Ягичъ). – Сборниче заюбилея на проф. М. С. Дриновъ 1869–1899. София 1900. Стр. 1–127 [ббл.71–76]. – В. Јагић: Спомени мојега живота 1. СКА 1930. – T. S. Grabowski:M. Drinow – ojciec Bulgarskiej oświaty i nauti. Pamiętnik Słowiański 6 (1956)137–147. – T. Павлов: Бележит учен и културен деец. Историческипреглед 12: 3 (1956) 3–5. – А. К. Бурмов: Живот и дейност на М. Дринов.Исторически преглед 12: 3 (1956) 6–15. – С. А. Никитин: M. C. Дринов какисторик. КСИС 21 (1957) 3–12. – И. В. Козьменко: Общественно-политическая деятельность M. С. Дринова. Исто, 13–22. – И. С. Ильчук:Деятельность М. С. Дринова в Харьковском университете (1873–1906 гг.).Исто, 23–36. – С. Б. Бернштейн: М. С. Дринов – Языковед. Исто, 37–50. –Изследвания в чест на М. С. Дринов. БАН 1960. Стр. 1–600. – Л. Горина:Лекции по истории зарубежных славянских народов М. Дринова вХарьковском университете (1873–1906). Советское славяноведение 6(1983) 58–66.Преписка: П. Динековъ: Писма на Кузмань Шапкаревъ до проф. М.Дринов. Македонски прегледъ 9 : 2 (1934) 25–158. – М. В. Никулина:Письма М. С. Дринова В. В. Макушеву (1870–1875 гг.). Советскоеславяноведение 2 (1974) 64–69.Фотографија: САНУ–Ф 97, 97/1

ДРУЕ АнриHenri Drouet(Троа, 27. XI 1829. – Дижон, 16. III 1900. ) правник, конхиолог и путопи-сац; помоћни секретар Академије наука у Дижону.СУД: почасни члан од 30. I 1883СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Бгр, ббл, лит: DBF 11(St. Le Tourneur).Лит: [Аноним]: Зоологија. Рад 1 (1881) 81–82 и 2 (1882) 145–146. – J.Панчић: Сабрана дела. Књ. 7: Студије и преписка. Бгд 1998. – В. Јовић:Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.

ДУЧИЋ Јован(Хрупјела код Требиња, 5. II 1871 – Гери, Индијана, 7. IV 1943) песник,књижевник, правник и дипломата; аташе у Софији, секретар посланствау Атини, Риму и Мадриду, делегат у Лиги народа у Женеви.СКА: дописник (Академије уметности) од 18. II 1924. Прави члан(Академије уметности) од 16. II 1931.Приступна беседа: O Иву Војновићу. Беседа није штампана. Постоје дваизвода који потичу од новинара. (а) Приступна беседа г. Јована Дучића.Време, Београд, 19 (8. III 1939) 6. (б) Приступна беседа г. J. Дучића.Политика 36 (8. III 1939) 6. Проглашен 7. III 1939. (СКА Год. 47 (1938)145, 191–194).Бгр: Almanah hrvatskih i srpskih pesnika i pripovedača. Zagreb, 1910. – HE1 (B. Петровић). – Дипломатско-конзуларни годишњак за 1931. – Јован

81

Дучић: Песме. Бгд. 1956. Стр. 168–169: Хронологија (Ж. П. Јовановић). –Сабрана дела J. Дучића. Књ. 6. Бгд, Сарајево, 1989. Стр 539–560. (Ж.Стојковић).Бгр, ббл, лит: ЛМС 371 (1953) 151–156 (Ж. П. Јовановић). – J. Дучић:Песме. Бгд. 1956. Стр. 169–180 (Ж. П. Јовановић). – J. Dučić: Sabrana djela.Knj. 6. Sarajevo, 1969. Str. 449–626 (S. Kostić i R. Milikić-Stojković). – LPJ 1(T. Kruševac).Нек: СКА Год. 51 (1946) 240–241 (J. Радонић).Лит: M. Живковић: O поезији J. Дучића. БВ 11 (1896) 324–325 + 340–341.– J. Скерлић: Пјесме J. Дучића. ЛМС 210(1901) 77–86. – A. G. Matoš: J.Dučić. Prijegled 4 (1905) 177–182. – Б. Поповић: Једна књижевна анализа.СКГ 32 (1914) 33–40. – П. Слијепчевић: Љубавна поезија J. ДучићаКњижевни север 4 (1928) 143–150. – Б. Поповић: Теме и мисли уДучићевом песништву. У: Сабрана дела J. Дучића., књ. 1. Бгд 1929. Стр.XI–XXII. – M. Вељковић: Основи Дучићеве уметности. СКГ 33 (1931)273–285. – N. Mirković: J. Dučić. Sl. R (1932) 302–323. – M. Ђилас: МисаоJ. Дучића. Записи 10 (1932) 215–227. – M. Селимовић: Предговор у: J.Дучић: Стихови. Сарајево, 1952. Стр. 7–21. – J. Скерлић: Историја новесрпске књижевности. Бгд. 1953. Стр. 435–437. – M. Бегић:Модернистичка гама Дучићева. Живот 5 (1956) 277–294. – З. Гавриловић:Од Војислава до Диса. Бгд. 1958. Стр. 41–47: Ј. Дучић. – C. Леовац:Дучићево сагледање Хеладе. Савременик 11 (1962) 339–358. – M.Павловић: J. Дучић данас. Дело 8–9 (1964) 1192–1228. – B. Кошутић:Парнасовци и симболисти у Срба. Бгд. 1967. Стр. 1–10, 11–88, 191–200:Утицаји на Дучића. – M. Шутић: Јединство бића основна тема Дучићевепоезије. Књижевна историја 15 : 60 (1983) 527–570. – P. Поповић: Књига oДучићу. Бгд 1992. – C. Леовац: J. Дучић. У: 100 најзнаменитијих Срба,449–454. – C. Витановић: J. Дучић у знаку Аполона и Диониса. САНУ1994 (ПИ 630). – O Јовану Дучићу: поводом педесетогодишњицепесникове смрти. САНУ, 1996. (HC 85). – C. Витановић: Јован Дучић узнаку Атене. САНУ 1997.Сабрана дела: Сабрана дела J. Дучића. Књ. 1–5. Бгд 1929–1930. – Сабранадела J. Дучића. Књ. 1–6. Сарајево 1969. – Сабрана дела J. Дучића. Књ. 1–6.Бгд, Сарајево, 1990.Фотографија: САНУ–Ф 205, 205/1–7

ДУЧИЋ Нићифор(Луг на Требишњици, 21. Xl 1832 – Београд, 21. II / 5. III 1900) историчари добровољачки командант; архимандрит.СУД : редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 6. II 1869.Секретар Одсека историчког и државничког 1874–1875, 1885–1888. –Потпредседник СУД 1887–1888. – Председник СУД 1889, 1890, 1891.СКА: прави члан без опредељења од 15. Xl 1892, прави члан (Академиједруштвених наука) од 28. XII 1892.Приступна беседа: Свети Сава, српска црква и српска краљевина у XIIIвеку. ШТ.: СКА Глас 39 (1893) 1–21 + [3]. Шт. и у: Нићифор Дучић,Књижевни радови 5, Београд, 1898, 345–370. Проглашен 22. II 1893(СКА Год. 6 (1892) 126, 148–149).Бгр: Дод. Поменику, 35–37 (М. Ђ. Милићевић). – HE 1 (H. Радојчић). –EJ 3 (A. Belić). – LEJ 1 (M. Kolarić).

82

Бгр. ббл: СКА Год. 8 (1895) 145–168.Бгр. ббл. лит: LPJ 1 (T. Kruševac i Ž. P. Jovanović). – Д. J. Мартиновић:Портрети II. Цетиње 1987 Стр. 33–61. – Нова искра 1 (1899) 325–330(Аноним). – ЕСИ 362–363 (Т. Суботин-Голубовић).Hеκ.: Весник СЦ (1900) 274–292 (Љ. Јовановић и др.) и 376–383[Тестамент H. Дучића итд]. – Градина 1 (1900) 79–80 (Аноним). – ЛМС202–203 (1900) 429–431 (C. Станојевић). – Српски Сион 10 (1900) 149–151 (Аноним). ПГ 21 (1900) 259–260 (Аноним). – Lj. JAZU 17 (1903)150–155 (T. Smičiklas).Лит: Аноним: Учено–литерарније труди. Весник СЦ (1892) 388–390. –H. Д. Божић: Прослава архимандрита Дучића. Весник СЦ (1899) 939–944. – H. Д. Божић: Почасни члан Императорске руске академије наука.Весник СЦ (1900) 183–184. – Свечани помен... H. Дучићу... СКА 1901. –История Славянской Филологіи, 625–626 (B. Ягич). – ПИ СКА 116 (A.Белић). – ПИ СКА 117, 265–274: Задужбина архимандрита H. Дучића. –C. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. –В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 :грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – Југословени и Русија:документи из архива М. Ф. Рајевског. T. 2, књ. 1. Бгд 1989. – C. Терзић:Србија и Грчка. Бгд 1992. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862.САНУ 1994 (ПИ 625). – И. Марковић: Животопис архимандритаНићифора Дучућа. У: Н. Дучић, Историја Српске православне цркве.Гацко 2003. Стр. 9–43. – С. Мирчов: Нићифор Дучић као управникНародне библиотеке у Београду. Гласник Народне библиотеке Србије 7:1(2005) 159–165. – М. Самарџић: Мисија архимандрита Н. Дучића уЦариграду и на Светој Гори 1882. год. ИЧ 52 (2005) 273–292.Преписка: Д. Јакшић: Писма архм. H. Дучића M. Рајевском. Гл. СПЦ 9(1928) 346–347 и 10 (1929) 60–61.Фотографија: САНУ–Ф 206, 206/1–8

ЂАЈА Иван(Авр, Француска 21. VII 1884 – Београд, 1. X 1957) физиолог; др био-логије, професор и ректор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1922. Прави члан(Академије природних наука) од 16. II 1931. Секретар Академијеприродних наука од 7. III 1937. до 7. III 1939.САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) и(Одељења медицинских наука) од 22. III 1948. Редовни члан (Одељењаликовне и музичке уметности) од 20. IV 1949. Секретар Одељењаприродно-математичких наука од 22. III 1948. до 10. Vl 1952.Приступна беседа: O некојим одликама борбе против хладноће. Шт.:СКА Глас 150 (1932) 113–127: Некоје одлике борбе против хладноће.Проглашен 6. III 1932 (СКА Год. 40 (1931) 109, 148–160).Аутобгр: И. Ђаја: Откриће света. 3MC/KJ 18 (1970) 146–185 + 316–352.Бгр: HE 1 (J. Хаџи). – Lj. JAZU 49 (1937) 162–163 (V. Vouk). – Hr E 5 (P.Jurišić).Ббл: И. Ђаја: Белешка о научном раду. Бгд 1914.Бгр, ббл: CKA Год. 30 (1922) 302–308 и 35 (1927) 279–282 и 40 (1932)167–168 и 46 (1937) 270–272 и 56 (1951) 344–346.

83

Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Ž. P. Jovanović, D. Danilović).Нек: Гл. САН 9 : 4 (1958) 313–318 (B. B. Мишковић, B. Арновљевић, K.Тодоровић). – BSci. 4 (1958) 31–32 (D. Timet).Лит: Д. Недељковић: И. Ђаја: Трагом живота и науке. СКГ н. с. 34(1931) 141–145. – Аноним: Приступна академска беседа г. др Ђаје.Српске општинске новине 50 (март 1932) 235–239. – Д. Недељковић: И.Ђаја: Од живота до цивилизације. СКГ н. с. 40 (1933) 447–451. – Љ.Петровић: И. Ђаја: Од живота до цивилизације. Правда 22. VII 1933. –И. Ђаја: „Рачунам на добру вољу и сарадњу студената“. Политика 1. Vl1934. – F. Bubanović: �ivot i civilizacija u shvatanju jednog jugoslovenskogprirodoslovca. Javnost 2 (1936) 559–562. – K. Атанасијевић: Размишљањаједног физиолога. СКГ н. c. 54 (1938) 58–59. – I. Đaja: Moje jugoslovenstvo.Vidici 3 : 7 (1940) 183. – ПИ 116, 203–209 (A. Белић). – V. Rajevski: LeProf. I. Giaja. Comptes rendus des séances de la Société de Biologie 152 : 8–9 (1958) 1221–1229. – Филозофи. Прир. Д. Јеремић. MC, СКЗ 1966. – M.C. Максимовић: У непрекидном трагању за истином. Политика 12. VII1979. – Ha 25. годишњицу смрти нашег великог истраживача. Политика31. X 1982. – M. C. Максимовић: Ниједан дан без огледа. Политика 8. IX1984. – И. Грицкат-Радуловић: Ноам Чомски и И. Ђаја. Књижевненовине 1–15 VII 1994. – И. Ђаја: Човек и инвентивни живот = L' hommeet la vie inventive. Бгд 1999.Фотографија: САНУ–Ф 207, 207/1–4

ЂАЛСКИ Ксавер Шандоркрштено име Бабић Љубомир(Гредице, 26. X. 1854 – Гредице, 9. II 1935) правник, књижевник и поли-тичар, велики жупан Загребачке жупаније.СКА: дописник (Академије уметности) од 4. II 1905.Бгр: HE 1 (Б. Водник).Бгр, ббл, лит: Vijenac 7 (1927) 427–428, 521–525, 582–607 (Nevistić). –LPJ 2 (K. Georgijević). – HBL 4, 694–697 (D. Duda).Нек: Sl. R 7 (1935) 134–135 (Anonim).Лит: K. S. Gjalski: Naša knji�evnost. Savremenik (Zagreb) 8 (1913) 333–337. –Anonim = B: Gjalski: Ljubav lajtnanta Milića. J. Nj. 8 :1 (1924) 287. – M.Krleža: IIIustrissimus dominus Battorych. Književna republika (Zagreb) II(1924) 122–124. – K. Š. Gjalski: Dolazak Hrvata. Savremenik (Zagreb) 19(1926) 41–47. – V. Ćorović: K. Š. Djalski, Dolazak Hrvata. Мисао 18 (1925)819–822. – M. Nehajev: Gjalski. Savremenik (Zagreb) 20 (1927) 241–260. – A.Milčinović: Uspomene, misli i �elje uz jubilej Š. Gjalskoga. Savremenik(Zagreb) 20 (1927) 261–268. – I. Politeo: Gjalski prema društvu i javnimprilikama. Savremenik (Zagreb) 20 (1927) 270–273. – J. Heidenreich:Osmdesátiny K. Š. Gjalského. ČJR 4 (1934) 184–185. – C. Пармачевић: K. C.Ђалски. СКГ н. c. 44 (1935) 296–299. – F. Wollman: U Homéra záhori,starého Djalského. ČJR 5 (1935) 57–60. – M. Balić: Nekoliko misli o Đalskomei njegovu vremenu. Spomenica Varaždinske gimnazije 1636–1936. Varaždin1937. Str. 176–181. – M. Bobrownjicka: Nepoznata autobiografija Ks. Š.Đalskog. ПКЈИФ 27 (1961) 121–122. – M. Bobrownicka: Nieznane listy K. Š.Djalskiego do Bronisława Grabowskiego. Pamiętnik Słowiański 12 (1962)

84

223–227. – M. Živančević: Współpraca K. Š. Djalskiego z prasa polska.Pamiętnik Słowiański 18 (1968) 217–224. – M. Šicel: Đalski. Zagreb 1983. –Б. Стојановић: Ђалски и Едгар Алан По. Књижевна историја 16:63 (1984)439–452. – I. Sović: Jezik Ksavera Šandora Đalskoga. Zagreb 1985.Фотографија: САНУ–Ф 322

ЂЕЛИНЕО Стефан(Стариград, 17. Vl 1898 – Бeоград, 1. X. 1971) физиолог, др биологије, про-фесор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 2. III 1946.САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948, једновремено до 1953. и дописни члан Одељења медицинскихнаука.Бгр: EJ 3 (V. Petrović).Бгр, ббл: САН Год. 54 (1951) 611–618 и 65 (1959) 298–300 и 73 (1970)551–552 и 74 (1971) 529–530 и 77 (1972) 795. – HBL 4, 638–639 (J. Šikić).Бгр, ббл, нек: Споменица посвећена преминулом дописном члану C.Ђелинеу. САНУ 1972 (ПИ 454).Лит: D. Timet : Fiziolog S. Gelineo. U: Hvar u prirodnim znanostima. JAZU1977. Str. 275–289. – Стогодишњица САНУ 2, 179–181 (B. Петровић, M.Јанковић, M. Савић).Фотографија: САНУ–Ф 323, 323/1–3

ЂОРЂЕВИЋ Андра(Крагујевац, 28. III / 9. IV 1854 – Крагујевац, 22. X / 4. Xl 1914) правники политичар; професор Велике школе (Београд) министар правде иминистар просвете.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 3. II 1906. Прави члан(Академије друштвених наука) од 3. II 1910.Приступну беседу није одржао.Бгр: HE 1 (C. Јовановић). – Hr E 5 (Uredništvo). – Споменица Друштва Св.Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр. 27–29 (J. Хаџи-Васиљевић). – Министрипросвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 106–107. – EJ 3 (V. Kapor).Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 423–428.Нек: Браство 15 (1921) 255–256 (J. Хаџи-Васиљевић).Лит: L. Marjanović: Prilog pravnoj terminologiji kod Srba i Hrvata... MPD 23(1897) 87–100 + 148–160. – B. Ћоровић: Мисија A. Ђорђевића у Бечу 1903године. СКГ н. с. 42 (1934) 531–536. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987. (Споменик 128). – Г. Станковић: Белешка поводом стого-дишњице „Теорије грађанског судског поступка“ проф. Андре Ђорђевића.Зборник Правног факултета 32–33 (1992/1993) 5–11. – Живот и дело проф.Др Андре Ђорђевића (1854–1914). Ниш 1994. – Γ. Станковић: СхватањеA. Ђорђевића o циљу, субјектима и предмету парнице. У: Научно наслеђеПравног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр, 148–163. – Љ.Кандић: Утицај европских универзитета на образовање професора Прав-ног факултета Велике школе у другој половини 19. века У: Научно наслеђеПравног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 311–333. – A. Ра-

85

денић: O масонима и масонерији у Србији, мит и стварност. ИЧ 42–43(1995–1996) 169–226. – B. Грујић: Гимназијско образовање. – Љ. Кандић, J.Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Т. Под-горац: Теоријскоправна питања у делу Андре Ђорђевића. У: Наука и техникау Србији друге половине XIX века. Крагујевац 1998. Стр. 527–537.Фотографија: САНУ–Ф 208, 208/1–5

ЂОРЂЕВИЋ Владан(Београд, 21. Xl 1844 – Баден, 31. VIII 1930) лекар, књижевник и поли-тичар; др медицине, начелник санитета, министар просвете и народнепривреде, посланик у Атини и Цариграду, председник Министарстваиностраних дела.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке иОдбора философског и филолошког) од 6. II 1869.СКА: дописник (Академије философских наука) од 23. I 1888. Правичлан (Академије философских наука) од 28. XII 1892.Приступна беседа: Кораис и Доситије. Шт.: B. Ђорђевић: Грчка и српскапросвета. ПИ СКА 6 (1896) 127–275: III Кораис и Доситеј. Проглашен30. IV 1894 (СКА Год. 8 (1895) 72–74).Аутобгр: B. Ђорђевић: Успомене I. Нови Сад 1927 и Бгд 1988.Бгр: Споменица СЛД, 159–163 (B. Станојевић) и 376–382 (M. M.Велимировић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 88–89. – EJ 3 (V. Čubrilović, V. Stanojević).Бгр. ббл: СКА Год. 8 (1895) 117–133 и 13 (1900) 275–280 и 21 (1908)423–426 и 32 (1924) 171–192 и 35 (1927) 211–213. – Hr E 5 (L. Thaller).Бгр. лит: HE 1 (C. Јовановић).Бгр. ббл, лит: LPJ 2 (Ž. Mladenović). – B. M. Суботић: Др B.Ђорђевић.Педесетогодишњица књижевног рада. Бгд 1910. Стр. VII+164+7 репр.(ббл. 114–123). – ЕСИ 365–366 (Ђ. Бубало).Нек: CA 32 (1930) 155–163 (Ђ. Јоанновић) + 163–172 (J. Стајић) + 172–179(Л. Генчић) + 894–896 (M. Петровић). – S. Rev. 9 (1930–1931) 457–459. –Браство 25 (1931) 196. – Мисао 34 (1930) 128. – СКА Год. 39 (1931) 103–109 (Б. Гавриловић). – ПКЈИФ 12 (1932) 300–301 (Π. Поповић).Лит: В. Ђорђевић: [Говор поводом 50 год. рада]. CA 16 (1910) 181–189. –Аноним: Почасни докторат дра B. Ђорђевића. CA 29 (1927) 127–135. –B. Ћоровић: Др В. Ђорђевић, Успомене... СКГ н. с. 22 (1927) 125–127. – Б.Николајевић: Д-р B. Ђорђевић. Недељни преглед 3 (1928. II 1910) 97–100.– B. Ђорђевић: Србија и Грчка. СКА 1923 (ПИ СКА 44). – В. Ђорђевић:Србија и Турска. СКА 1928 (ПИ СКА 68). – C. Јовановић: ВладаАлександра Обреновића, II. Бгд 1931 (стр. 396–402: Владановштина). –M. Кићовић: Бечка „Задруга“. СКГ н. с. 33 (1931) 127–131. – M. Ђорић:Хируршки рад B. Ђорђевића. СКГ н. с. 43 (1934) 415–419. – Аноним:Писмо Д-р B. Ђорђевића митрополиту Теодосију Мраовићу. Гласник СПЦ19 (1938) 225–227. – ПИ 116 (A. Белић). – B. Грујић: Почетни замахкњижевног и културног јавног рада др B. Ђорђевића. Acta HMPhV 5 : 1–2(1965) 31–40. – C. Ђурић: B. Ђорђевић, лични фонд... Архивски преглед 1–2 (1968) 148–153. – Уједињена омладина српска: зборник радова. НовиСад 1968. – C. Кнежевић: Интересовање др B. Ђорђевића за народну

86

медицину. Архив за историју здравствене културе Србије 1 (1971) 53–60. –Γ. Николиш: Развој војне медицине у Србији. Глас САНУ 293 (1975) 25–36.– C. Слапшак: B. Ђорђевић, једна неподношљива виталност. У: B.Ђорђевић: Успомене. СКЗ 1988. Стр. 413–422. – M. Војводић: Србија умеђународним односима крајем 19. и почетком 20. века. САНУ 1988 (ПИ584). – C. Ђорђевић: Осврт и критички став др B. Ђорђевића на радВојне болнице y Београду 1872. Архив за историју здравствене културеСрбије 20 (1991) 67–79. – 100 најзнаменитијих Срба, стр. 285–290 (B.Гавриловић). – C. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – B. Станојевић:Историја српског војног санитета : Наше ратно санитетско искуство. Бгд1992. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000.Архив: АСАНУ 7380/12. – ACБ лични фонд В. Ђорђевића.Фотографија: САНУ–Ф 209, 209/1–3

ЂОРЂЕВИЋ Драгутин(Лозница, 22. VIII / 3. IX 1866 – Београд, 9. IV 1933) архитекта; профе-сор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).СКА: дописник (Академије уметности) од 16. II 1920.Бгр: EJ 3 (D. Leko). – ELU 2 (B. Nestorović). – LEJ 1 (D. Đurić-Zamolo). –Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996.Књ. 1, стр. 114.Бгр, ббл: Споменица o отварању Универзитета. Бгд. 1906. Стр. 144–145.– CKA Год. 28 (1921) 268–271. – Б. Несторовић: Грађевине и архитекти уБеограду прошлог столећа. Бгд 1937. Стр. 85–86. – Старинар н. с. 19(1969) 283–284 (И. Здравковић). – Д. Ђурић-Замоло: ГрадитељиБеограда 1815–1914. Бгд. 1981. Стр. 36–39+130: Ђорђевић Д.Нек: СКА Год. 42 (1934) 158–160 (Б. Гавриловић).Лит: ПИ 116, 229–230 (A. Белић). – И. Здравковић: Архитекти научници.Старинар н. с. 19 (1969) 281–285. – Ж. Шкаламера: Сецесија убеоградској архитектури. ЗЛУМС 3 (1967) 313–340. – Б. Несторовић:Преглед споменика архитектуре у Србији XIX века. Саопштења 10(1974) 141–169. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.(Споменик 128). – B. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ.Србији. Бгд 1994. – Високошколска настава архитектуре у Србији 1846–1971. Бгд 1996. – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIXi XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 789–792.Архив: АСАНУ: Планови, пројекти o изградњи дома Академије 1887–1924.Фотографија: САНУ–Ф 324, 324/1–6

ЂОРЂЕВИЋ Живојин(Пожаревац, 28. III / 9. IV 1872 – Београд, 27. Xl 1957) зоолог; др зооло-гије, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 3. II 1906. до 6. II 1912.када je примљена κ знању његова оставка на положај дописног члана.Прави члан (Академије природних наука) од 18. II 1922. СекретарАкадемије природних наука СКА од 7. III 1933. до 16. V 1935. и од 2. V1945. до 17. VII 1947. [ван функције: 3. V – 17. VII 1947].

87

САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука и Одељењамедицинских наука) од 22. III 1948.Приступна беседа: Нови погледи на круг развоја праживотиња миксоспо-рида. Шт.: СКА Глас 107 (1923) 35–60. Проглашен: 7. III 1923. (СКА Год.31 (1922) 113–129 [извод: 124–129])Бгр: HE 1 (J. Хаџи). – Lj. JAZU 47 (1935) 114–115 (V. Vouk). – Hr E 5 (Ure-dništvo). – EJ 3 (S. Stanković).Ббл: Зборник радова посвећен Ж. Ђорђевићу. Бгд 1933. Стр. XIX–XXII(Аноним).Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 410–413 и 21 (1908) 426 и 23 (1910) 381–383 и 30 (1922) 299–300 и 35 (1927) 237–239 и 43 (1935) 217–219 и 48(1939) 202–204. – Споменица o отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр.111–112.Лит: Б. Милојевић, C. Станковић: Живојин Ђорђевић. У: Зборник радовапосвећен Ж. Ђорђевићу поводом његове шездесетогодишњице. Бгд1933. Стр. IX–XVIII. – ПИ 116, 203–209 (A. Белић). – B. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Стогодишњица САНУ 2,170–171 (B. Петровић, M. Јанковић, M. Савић). – Живот и дело српскихнаучника, 8. САНУ 2002. Стр. 127–197 (Б. Ћурчић).Фотографија: САНУ–Ф 210, 210/1

ЂОРЂЕВИЋ Јован(Сента, 13/25. Xl 1826 – Београд, 9/22. IV 1900) књижевник; оснивач идиректор Народног позоришта у Београду, професор Велике школе(Београд; општа историја) и министар просвете.ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора занауке философске и филолошке) од 6. II 1869. и Одбора за ширење наукеи књижевности у народ од 1883. Секретар Одбора за науке философскеи филолошке СУД 1884–1887 и 1888.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Аутобгр: ЛМС 267 (1910) 55–58 и 271 (1910) 48–58 и 272 (1910) 54–63(M. Шевић). – Књижевни север 11 (1935) 297–304 (M. B. Кнежевић). –Књижевни север 11 (1935) 335–340 (Аноним = M).Бгр: Дод. Поменику, 38–39 (M. Ђ. Милићевић). – Hr E 5 (Uredništvo). –Јеремић, 157–158 (P. Јеремић). – Министри просвете Србије 1811–1918.Бгд 1994, 100–101.Ббл: Нова искра 2 (1900) 156 (Аноним).Бгр. ббл. лит: HE 1 (B. Петровић). – EJ 3 (M. Leskovac). – LPJ 2 (B.Kovaček). – ЕСИ 3368–369 (Б. Ковачек).Лит, ббл: И. Огњановић: J. Ђорђевић. Јавор 19 : 1 (1892) 1–4 и 19 : 2(1892) 18–20.Нек: БК 6 (1900) 635–638 (Аноним). – ПГ 21 (1900) 534–535 (Аноним). –СКА Год. 14 (1901) 323–332 (J. Туроман). – Рад и именик MC за 1900 cдодацима (1901) I додатак, 1–9 (Аноним). – Наставник 11 (1901) 124–126[C. Н. Томић].

88

Лит: И. Огњановић: J. Ђорђевић, књижевник српски, отац Српскогнародног позоришта и професор Велике школе у Београду. Јавор 19(1892) 1–4 + 18–20. – M. Савић: J. Ђорђевић. Браство 18 (1924) 200–213.– Д. Кириловић: J. Ђорђевић o себи. ГИДНС 9 (1936) 100–104. – Б.Ковачек: Из преписке Лазе Костића. Годишњак Филозофског факултетаy Hовом Саду 4 (1959) 283–299. – Уједињена омладина српска: зборникрадова. Нови Сад 1968. – Б. Ковачек: Јован Ђорђевић. Нови Сад 1964. –Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду.Бгд 1971. – С. Јанић: Организовање Народног позоришта у Београду1868. године. ГГБ 18 (1971) 199–258. – Ж. Петровић: Једна драгоценакњига. KJ 2 (1974) 90–100. – Г. Ковијанић: Пријем J. Ђорђевића и браћеСремац у српско држављанство. ЗМС/КЈ 22 (1974) 515–517. – Ж.Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – B. Грујић: Лицеји Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – 125 година Народногпозоришта у Београду. САНУ 1994. (Галерија 77). – Водич кроз архивДСС. – Ђорђевић Јован (1826–1900): каталог изложбе. MC 2001. – В.Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – Б.Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. СремскиКарловци, Нови Сад 2005.Преписка: Б. Ковачек: Преписка између Ј. Ђорђевића и A. Хаџића1859–1895. Hови Сад 1973.Фотографија: САНУ–Ф 98, 98/1

ЂОРЂЕВИЋ Павле(Јагодина, 11. III 1846 – Београд, 17. Xl 1877 [= CH 1877, бр. 253]официр; ђенералштабни мајор и професор Војне академије (Београд;војна администрација и ђенералштабни послови).СУД: дописни члан (Одсек јестаственички и математичарски) од 25. I1870. [Гл СУД 27 (1870) додатак : XXVII]Лит: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 223.

ЂОРЂЕВИЋ Петар, Пера(Крагујевац, 21. Vl / 3. VII 1855 – Београд, 18. Xl 1902) филолог и поли-тичар; професор гимназије (Крагујевац, Београд) и државни саветник.СКА: дописник (Академије философских наука) од 6. I 1890. Прави члан(Академије философских наука) од 25. I 1894. Секретар Академијефилософских наука од 22. II 1897 до 22. II 1900.Привремени секретар СКА од 27. IX 1899. до 18. Xl 1902.Приступна беседа: O реду речи у српском језику. Шт.: СКА Глас 53(1898) 167–231. Проглашен 4. II 1896. (СКА Год. 9 (1895) 179–187[извод: 180–182]).Бгр. лит: HE 1 (A. Белић). – Hr E 5 (1945) 529 (S. Ivšić). – EJ 3 (A. Belić).Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Ž. P. Jovanović, P. M. Jevtić).Нек: Дело 25 (1902) 658–660 (Аноним). – Коло 4 (1902) 692 (Аноним). –СКА Год. 16 (1903) 134–136 (J. M. Жујовић) и 259–261 (J. Мишковић). –Lj. JAZU 17 (1903) 159–164 (M. Šrepel). – Српски Сион 12 (1903) 776

89

(Аноним). – ЛМС 218 (1903) 151–152 (J. Радонић). – Наставник 14(1904) 1–2 (M. K. Драгутиновић).Лит: V. Jagić: Прилози за синтаксу српског језика, I. ASPh 13 (1891) 145–146. – P. Врховац: Теорија књижевности за више разреде... израдио П.П. Ђорђевић. БК 1 (1895–6) 661–665. – Љ. Јовановић: Π. Π. Ђорђевић.Дело 26 (1903) 215–240. – История Славянской Филологіи, 756–757 (B.Ягичъ). – C. Матић: Версификација у нашим уџбеницима теоријекњижевности. ГПД 1 (1921) 456–460. – ПИ 116 (A. Белић). – P. Ondrus:Zur Stellung der Enklitika im serbischen Satz. ZS 2 (1957) 513–522. – И.Тартаља: Ђуре Даничића лекције из естетике. Бгд 1968. – X. Крњевић:Јетрвица адамско колено. Најстарији запис и редакција Π. Π. Ђорђевић.КИ 10 : 37 (1977) 13–23. – Љ. Никић: Избор Π. Π. Ђорђевића и Љ.Стојановића за праве чланове CKA. ПКЈИФ 45 (1982) 103–108. – Стогодина Лексикографског рада у САНУ. САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379(1996) 1–83.Фотографија: САНУ–Ф 211

ЂОРЂЕВИЋ Тихомир(Књажевац, 19. II 1868 – Београд, 28. V 1944) етнолог, фолклориста иисторичар; др, професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 19. II 1921. Правичлан (Академије философских наука) од 16. II 1937.Приступна беседа: Порекло накита и одела. Шт.: СКА Глас 179 (1939)61–79. Проглашен: 2. I 1938. (СКА Год. 47 (1937) 146–149.)Бгр: HE 1 (B. Чајкановић). – Hr E 5 (N. Gavazzi). – EJ 3 (M. Barjaktarović).– LEJ 1 (M. Kolarić).Бгр, ббл: СКА Год 29 (1921) 193–195 и 35 (1927) 273–278 и 47 (1938)205–209. – ГЕМ 5 (1930) 161–167 (Б. Дробњаковић). – Lj. JAZU 44(1932) 90–96 (D. Boranić). – Bilten Instituta za proučavanje folklora(Sarajevo) 3 (1955) 181–197 (Lj. i D. S. Janković).Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (P. Adamović). – ELU 2 (F. Bk). – ЕСИ 370–371 (H.Павковић).Нек: ГЕИ 1 (1952) 547–551 (Б. Дробњаковић).Лит: B. Чајкановић: Циганске народне приповетке сакупио Т. Р. Ђорђевић.Београд, 1933. СКГ н. с. 41 (1934) 536–538. – Ђ. Тасић: T. Ђорђевић сагледишта социологије. Социолошки преглед 1 (1938) 268–271. – M.Ђорђевић: Поводом једне књиге o културној прошлости Србије. Нашакњижевност 2 : 5–8 (1946) 152–156. – Љ. Јанковић: Т. Р. Ђорђевић каомузеолог. Музеји 7 (1952) 10–11. – M. P. Барјактаровић: Др T. Ђорђевић ињегов рад. ГЕМ 16 (1953) 256–261. – Љ. Јанковић: T. P. Ђорђевић каопокретач, издаван и уредник „Караџића“. Библиотекар 19 (1967) 223–236.– M. Живанов: Прослава јубилеја браће Тихомира и Владимира P.Ђорђевића у Народној библиотеци CP Србије. Библиотекар 20 (1968)760–763. – B. Николић-Стојанчевић: Т. Р. Ђорђевић и метода историјскеетнологије. Архивски преглед 1 (1969) 9–22. – Д. Антонијевић: T.Ђорђевић и његово доба. 3MC/ДН 53 (1969) 139–150. – M. Драшкић:Проучавање народних ношњи T. P. Ђорђевића. ГЕИ 22 (1973) 221–228. –C. Зечевић: T. Ђорђевић. ГЕМ 37 (1974) 245–251. – Љ. Трговчевић: Јован

90

Цвијић y Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – Љ. C. Јанковић: T.P. Ђорђевић y историји етнологије. Глас САНУ 307 (1978) 387–393. – M.Ђукановић: T. Ђорђевић на Конференцији мира y Паризу 1919. ГЕИ 29(1980) 45–61. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије.Бгд 1986. – Д. Антонијевић: Т. Ђорђевић као хуманиста и интелектуалацсвог и нашег времена. Balcanica 25 : 2 (1994) 11–18. – Д. Здравковић:Тихомир Ђорђевић у кључу српске етносоциологије. Бгд 2004. – Д.Здравковић: Т. Р. Ђорђевић, оснивач српске етнолошке науке. Багдала 48 :467 (2006) 81–88.Споменица: Споменица посвећена стогодишњици рођења T. P. Ђорђе-вића. САНУ 1971 (ПИ 445).Фотографија: САНУ–Ф 212, 212/1–4, XVII

ЂУРИЋ Димитрије(Београд, 27. IX / 9. X. 1838 – Београд, 19/31. X 1893) официр; ђенерал,професор и управник Војне академије (Београд; тактика и стратегија) иминистар војни.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од22. Xl 1881. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Бгр: VE 2 (M. Jovanović). – Дод. Поменику, 39–41 (M. Ђ. Милићевић). –Савременици и последници, P 425/3 (B. Алексијевић).Бгр, ббл: HE 1 (B. Белић). – Hr E 5 (Sl. Pavićević). – М. Милићевић, Љ.Поповић: Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003.Стр.88–92.Нек: СКА Год. 7 (1894) 182–183 (M. Ђ. Милићевић). – Ратник 15 (1893)588–592 (J. Мишковић).Лит: J. Стефановић Виловски: Неколико примедаба на књигу Д. Ђурића„Основна тактика“. Отаџбина 4 (1880) 628–636 и 5 (1880) 150–156 +365–368. – Аноним: Д. Ђурић, Основна тактика. Ратник 7 (1882) 127. –Аноним: Српско-бугарска војна 1885–1886. Ратник 20 (1889) 463–464. –Записи J. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – C. Јовановић: Влада МиланаОбреновића, књ. 1. Бгд 1926. Стр. 315. – C. Терзић: Србија и Грчка. Бгд1992. Стр. 189, 258.Фотографија: САНУ–Ф 99

ЕВАНС Артур Џон, cepArthur (John) Evans, sir(Неш Милз, 8. VII 1851 – Јулбери код Оксфорда, 11. VII 1941) архео-лог; професор универзитета (Оксфорд).СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Бгр, ббл: EBri 8 (J. M. Wi). – BLZ 10, 94. – ELU 2 (A. Stipčević –Despotović, M. Šeper). – EJ 4 (D. Sergijevski).Бгр, лит: DNB, 240–243 (J. L. Myres). – БСЭ3 29 (Аноним).Лит: [Писмо A. Еванса упућено СУД поводом избора]. Гл. СУД 59 (1884)100. – M. C. Радовановић: Евансова проучавања o Миносовој палати наКнососу. ГГД 7–8 (1922) 357–358. – J. L. Myres: Sir A. Evans, 1851–1941.

91

Proceedings of the British Academy 27 (1941) 323–357. – J. Evans: Time andChance. London, 1943. – R. W. Seton-Watson: A. Evans. S. Rev. 24 : 63(1946) 47–55. – Љ. Трговчевић: Јован Цвијић у Првом светском рату. ИЧ22 (1975) 173–231. – J. J. Wilkes: A. Evans in the Balkans 1875–1881.Bulletin of the Institute of Archeology 13 (1976) 25–56. – S. Petković : A.Evans and Serbian Antiquities. Oxford Slavonic Papers, n. s. 13 (1980) 94–105. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд1986. – U. Ostojić–Fejić: Akcije za pomoć Srbiji u Velikoj Britaniji tokom Isvetskog rata. U: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd 1988. Str. 191–202. –А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000.Фотографија: САНУ–Ф 10

ЕГЕР РудолфRudolf Egger(Брук / Мур, 11. IV 1882 – Беч, 7. V 1969) археолог; професор универзи-тета (Беч).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 12. II 1934.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Инострани члан (Одељења друштвених наука) од 31. VII 1960.Бгр, ббл: Hr. E 5 (M. Abramić). – BLZ 10, 91. – EJ 4 (D. Rendić-Miočević)Ббл: Römische Antike und frühes Christentum, Bd 2. Klagenfurt 1963, str.371–379 (E. Weber). – Almanach ÖAW 119 (1970) 373–382 (Anonim).Нек: JBAW (1969) 225–230 (J. Werner). – Südost-F. 28 (1969) 290–293 (B.Saria). – Arheološki vestník 20 (1969) 269–272 (J. Šašel). – Almanach ÖAW119 (1970) 363–373 (H. Vetters).Лит: H. Grégoire: Etymologie de „tortue“. Byzantion 5 (1930) 741–744.Фотографија: САНУ–Ф 325, 325/1

ЕЛЕЗОВИЋ Глигорије, Глиша(Вучитрн, 6/18. I 1879 – Београд, 17. X 1960) филолог, оријенталиста; про-фесор српскохрватског језика, начелник Министарства просвете, научнисарадник САНУ.СКА: дописник (Академије философских наука) од 2. III 1946.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) и (Одељењадруштвених наука) од 22. III 1948.Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 188–207. – Prilozi za orijentalnu filologiju 14–15 (1969) 425–441 (B. Nurudinović). – EJ 4 (U. Džonić).Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (J. P. Jovanović i S. A. Jovanović). – ЕСИ 378 (Љ.Чолић).Нек: Наш језик н. c. 11 : 3–4 (1961) 125–126 (Б. M. Н[иколић]). – Гл.САНУ 12 (1962) 169–172 (M. Беговић, M. Стијић).Лит: A. Урошевић: Г. Елезовић, O именима и пореклу старијих мусли-манских породица у Скопљу. ЈП 6 (1931) 477–480. – Ч. Потпарић: Из исто-рије плеваљске гимназије. ГЈПД 12 (1932) 942–948. – M. Костић: Новитурски извори за нашу историју. ЈП 8 (1933) 132–134. – C. M. Орхановић:Једна збирка докумената. Мисао 41 (1933) 502–503. – П. A. Митропан:

92

Прилози за историју штампе у Старој Србији и Маћедонији 1871–1912.Скопље 1933. Стр. 53–62: Глас народа. – X. Барић: Речник Косовско-мето-хијског дијалекта од Гл. Елезовића. ПКЈИФ 165 (1935) 270–290. – B.Чубриловић: Још једном o Речнику..., поводом његовoг одговора yЈужнословенском филологу XII (1936). ПКЈИФ 16 (1936) 379–391. – M. C.Филиповић: Краљ К'зи. ЈИЧ 5 (1939) 215–217. – Б. Ђурђев: Одговор Г. Еле-зовићу. Годишњак Историског друштва БиХ 6 (1954) 324–326. – Аноним:Изјава редакције Годишњака. Годишњак Историског друштва БиХ 6(1954) 327. – M. Vasić: G. Elezović, „Ogledalo sveta ili istorija MehmedaNešrije“... Godišnjak Istoriskog društva BiH 9 (1958) 286–289. – R. Popović:Zaostavština G. Elezovića u Arhivu Kosova i Metohije u Prištini. Arhivski pre-gled (1991) 34–39. – Lj. Čolić: Orjentalističko delo G. Elezovića. Bgd, Priština1996 [bbl., lit.: 194–214].Фотографија: САНУ–Ф 326, XVII

ЕРДЕЉАНОВИЋ Јован(Панчево, 30. X / 11. Xl 1874 – Београд, 12. II 1944) етнолог; др етнологије,професор универзитета (Београд)СКА: дописник (Академије философских наука) од 18. II 1922. Правичлан (Академије философских наука) од 10. II 1933. Секретар Академијефилософских наука од 16. V 1935. до 7. III 1937. и од 7. III 1941. до 26. II1942.Приступна беседа: Старина и значај племенских предања у Срба. Шт.:ЛМС, 340 (1934) 1–13. Проглашен: 7. III 1934 (СКА Год. 42 (1933) 154,199–203).Бгр: HE 1 (Д. Поповић). – EJ 4 (S. Ćurčić).Бгр, ббл: СКА Год. 30 (1922) 313–318 и 35 (1927) 285–287. – ГЕМ 6(1931) 141–144 (Б. Дробњаковић).Бгр, ббл, лит: BLGS 1, 466–467 (H. Sundhaussen). – ГЕИ 23 (1975) 177–201 (E. Церовић). – ЕСИ 379–381 (H. Павковић).Ббл: ГЕМ 16 (1953) 262–266 (П. Влаховић) и 28–29 (1965–1966) 315 (J.Николајевић, Π. Ж. Петровић).Нек: СКА Год 51 (1946) 236–239 [J. Радонић]. – ГЕИ 1 (1952) 553–557 (Б.M. Дробњаковић). – RSU 13 (1948) 54–57 (I. Esih). – СЕЗ 64 (1951) V–VII(B. C. Радовановић).Лит: M. Вујић: J. Ердељановић, Трагови најстаријег словенског слоја у Ба-нату... ЛМС 308 (1926) 164–166. – L. Slipić: Dr J. Erdeljanović o porekluBunjevaca. Књижевни север 6 (1930) 545–548. – J. Ердељановић: Напо-мене и одговори поводом питања o пореклу Буњеваца. Књижевни север 7(1931) 28–35. – J. Ердељановић: За наше духовно јединство. Живот и рад16 (1933) 961–973. – И. Јелић: Др Ј. Ердељановић, Старине и значајплеменских предања у Срба... Живот и рад 21 (1935) 243–248. – J.Ердељановић: Коју ћемо културу: само српску или југословенску? Круг(Београд) 1 : 2 (1938) 21–25. – Б. Лоренц: O почецима вере и o другиметнолошким проблемима. СКГ н. с. 61 (1940) 385–387. – M. P. Барјактаро-вић: Библиотека професора Ердељановића. ГЕИ 1 (1952) 593–594. – П. Ж.Петровић: J. Ердељановић. ЗМС/ДН 6 (1953) 188–189. – Ш. Кулишић:Научно дјело J. Ердељановића. 3MC/ДН 45 (1966) 92–109. – C. Ћулибрк:

93

Социолошка теорија и методологија код J. Ердељановића. ГЕИ 19–20(1973) 34–44. – M. Барјактаровић: Сто година од рођења и 30 година одсмрти J. Ердељановића. ГЕМ 37 (1974) 237–243. – M. Драшкић: J.Ердељановић o уделу старијег балканског становништва у етногенези ју-жних Словена. ГЕИ 23 (1975) 1–11. – Вид. Стојанчевић: Проучавање пле-мена у Црној Гори кроз преписку J. Ердељановића са A. Лубурићем 1924–1926. ГЕИ 23 (1975) 13–21. – Јован Ердељановић, живот и дело: радови саII симпозијума етнолога CP Србије. Панчево 1976. – M. Митровић: J.Ердељановић, „Срби у Банату“. ЗМС/И 34 (1986) 200–220. – M. Лутовац:Цвијић и Ердељановић, научни односи. У: П. Марковић: Југословенскасоциологија села. ПИ САНУ 578 (1987) 131–133. – Д. Недељковић: J.Ердељановић уразвоју етнолошке науке. У: П. Марковић: Југословенскасоциологија села. ПИ САНУ 578 (1987) 128–130. – Н. Павковић: Етно-по-литиколошки погледи Ј. Ердељановића. ГЕИ 44 (1995) 271–278.Фотографија: САНУ–Ф 213, 213/1–3г

ЖИВАНОВИЋ Јаков(Обрежа, 18. II 1808 – Београд, 9. VIII 1861) књижевник и политичар; дрфилософије, професор гимназије (Сремски Карловци), директор Књажев-ске канцеларије и посланик у Цариграду.ДСС: кореспондентни члан од 1. VIII 1848.Бгр: Ловчевић I, 25. – Савременици и последници, P 425/3 (B. Алексије-вић)Бгр, ббл: Поменик 160–164 (M. Ђ. Милићевић).Бгр, лит: HE 1 (C. Јовановић).Нек: Гл. ДСС 15 ([1862]) 322–324 (Аноним). – ЛМС 107 (1864) 163.Лит: Ђ. Мушицки: Одговор на изјаву г. J. Живановића o расправи„Судбине кирилски писмена у Аустрійской держави“. Гл. СУД 55 (1884)341–345. – J. Живановић: Неколико примечанија на књигу Славени уТурској од Кипријана Роберта. СКА Споменик 6 (1890). – M. Петровић:Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Б.Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића. Бгд1901. – Д. M. Павловић: Србија и српски покрет у јужној Угарској. Бгд1904. Стр. 115, 161 и даље. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополитбеоградски. Бгд 1911. – Б. Миљковић: ДСС. – Записи J. Грујића. Књ. 1 и 2.СКА 1922–1923. – C. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд1923. Стр. 11–12. – Ловчевић I и II. – Мемоари Стефана СтевчеМихајловића. СКА 1928. – Д. Кириловић: J. Живановић o себи. ГИДНС 12(1939) 456–460. – Историја Карловачке гимназије, 166. – О. Пређа: Опочецима рада уставне депутације у Цариграду 1838. године. ИЧ 21(1974) 113–123. – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1986(ПИ 570). – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског. T.2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС. – M. Мојашевић:Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописимаВилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001. (ПИ 649).Преписка: Вукова преписка, 2. Бгд 1908. Стр. 673–682.Архив: АСАНУ–7380/14Фотографија: ФД–168

94

ЖИВАНОВИЋ Јован(Сремски Карловци, 30. I 1841 – Сремски Карловци, 18. Xl 1916) фило-лог, педагог и пчелар; професор гимназије и богословије (СремскиКарловци).СУД : дописни члан од 30. I 1883.СКА: дописник (Академије философских наука) од 23. I 1888.Бгр: HE 1 (A. Белић). – Савременици и последници, P 425/3 (B. Алекси-јевић)Бгр. ббл: СКА Год. 2 (1889) 317–320 и 9 (1896) 329. – ЕнциклопедијаНовог Сада 8 (1997) 143–146.Нек: Пчела 37 (1917) 14.Лит: Аноним: J. Живановић. Стражилово 3 : 40 (1887) 626–627. – Аноним:Двадесетпетогодишњица пчеларског рада проф. J. Живановића. БК. 6(1900) 508–509. – Аноним: J. Живановић. Opao 28 (1902) 131–134. –Аноним: Pro studio et labore. БК 11 (1905) 1141–1146. – J. Скерлић:Филолошки догматичари и књижеван језик. СКГ 18 (1907) 305–307. –Аноним: Свечана седница у славу проф. J. Живановића. БК 14 (1908) 64. –Историја Карловачке гимназије. – Љ. Недељков: „Српски речник закованџије” из 1877 године Јована Живановића. ЗМС/ФЛ 35:2 (1992) 81–88.– Љ. Поповић-Бјелица: Реч после. Нови Сад 1994. – И. Гађански: Радови J.Живановића o партеногенези код пчела. У: Природне и математичке наукеу Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 73–78.Архив: АСАНУ 7380/13Фотографија: САНУ–Ф 327, 327/1

ЖИВАНОВИЋ Тома(Параћин, 6. II 1884 – Београд, 31. III 1971) правник; др права, професоруниверзитета (Београд; кривично право, филозофија права), управникКриминалистичког института.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 18. II 1922. Правичлан (Академије друштвених наука) од 18. II 1926. Секретар Академиједруштвених наука СКА од 7. III 1937. до 6. III 1940. и од 19. VII 1941 до26. II 1942 (в. д.); од 10. III 1944. до 2. V 1945.САН: Редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Приступна беседа: Дуалитет кривичних санкција, казне и меребезбедности. Шт.: (а) СКА Глас 118 (1926) 43–88; (б) пос. изд. Изд.књиж. Рајковић и Ћуковић, Београд, [1928], 61. Проглашен 16. V 1926[СКА Год. 35 (1926) 119–123].Бгр: HE 1 (Д. Поповић).Бгр, ббл: СКА Год. 30 (1922) 330–333.Ббл: Споменица посвећена преминулом академику T. Живановићу.САНУ 1973.Нек:. Univerzitet danas 12 : 9–10 (1971) 108–110 (T. Vasiljević). – ГласникАдвокатске коморе Војводине 20 : 7 (1971) 1–3 (T. Васиљевић). –Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivično pravo 9 (1971) 199–207 (Lj.Lazarević). – Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu 21 : 3 (1971) 405–406 (Z.Šeparović). – Bulletin scientifique. Sect. B. 8 : 7–9 (1972) 240–241 (R. Lukić).Лит: А. Д. Боди: T. Живановић, Основи кривичног права. Архив 12(1912)326–327. – Ђ. Тасић: Систем синтетичке правне филозофије I од T.Живановића. Архив. Друго коло 3 (1922) 398–406. – M. M. Обрадовић:

95

Нови академик – правник. Архив. Друго коло. 12 (1926) 483–486. – Ано-ним [R.] : Аргентински научник o Кривичном праву T. Живановића. Архив.Друго коло. 16 (1928) 328–330. – Б. Д. Петровић: Les problèmesfondamentaux du droit criminel... Архив. Друго коло 22 (1939) 155–161. – Б.Д. Петровић: Th. Givanovitch, Les problèmes fondamentaux de l’éthique...Архив. Друго коло 36 (1938) 445–447. – Б. Д. Петровић: Рад проф. др T.Живановића на науци кривичног права... Правосуђе 6 (1938) 456–462 и 7(1938) 525–528 [ббл: 528–530]. – T. Васиљевић: T. Живановић, Основнипроблеми кривичног и грађанског процесног права... Архив. Друго коло. 40(1940) 525–528. – R. D. Lukić: T. �ivanović kao pravni filozof. Filozofija 9 : 2(1965) 219–233. – D. M. Jeremić: Filozofi prava. Savremenik 13 : 26 (1967)311–325 [318–324: T. �ivanović]. – M. Поповић: O правној филозофији T.Живановића. У: О филозофији права. САНУ 1978. Стр. 581–612 (Из тео-рије права, 2). – Д. Бабић: T. Живановић као етичар. АПФ 28 : 1–2 (1980)106–116. – Д. Бабић: Два питања из филозофије права T. Живановића.Зборник за теорију права 2 (1982) 169–192. – C. Врачар: Систематскаправна методологија. Зборник за теорију права 2 (1982) 49–90. – C. Вра-чар: Оцена три главне филозофскоправне књиге T. Живановића. Зборникза теорију права 2 (1982) 217–248. – C. Врачар: Полазишта филозофско-правног синтетизма T. Живановића. АПФ 32 : 5 (1984) 617–654. – P. Д.Лукић: Научно дело T. Живановића. АПФ 33 : 2 (1985) 301–303. – Љ. Лаза-ревић: Др T. Живановић као кривичноправни стваралац и мислилац. АПФ33 : 2 (1985) 303–306. – C. Врачар: Значај доприноса T. Живановића прав-ној филозофији. АПФ 33 : 2 (1985) 306–308. – C. Врачар: Смисаоправнофилозофског синтетизма T. Живановића. Зборник за теорију права3 (1987) 139–160. – M. Милутиновић: Научно стваралаштво проф. др T.Живановића... Зборник за теорију права 3 (1987) 161–169. – Lj. Lazarević:T. �ivanović – �ivot i delo. Pravni život 37 : 361 (1987) 231–250. – M. Попо-вић: T. Живановић као правни метафизичар. Зборник за теорију права 4(1990) 91–121. – C. Пановић-Ђурић: Учење T. Живановића o казнама и ме-рама безбедности. У: Научно наслеђе Πравног факултета у Београду1841–1941. Бгд 1994. Стр. 297–309. – M. Поповић: O филозофији правакод Срба. Бгд 2000.Споменица: Споменица посвећена преминулом академику T. Жива-новићу. САНУ 1973 (ПИ 465).Архив: АСАНУ: Инв. бр 512 [Ббл. T. Живановића и лит. од Б. Ж. Петровића].Фотографија: САНУ–Ф 214, 214/1–2

ЖИВКОВИЋ Петар(Зајечар, VII 1847 – Београд, 24. IX 1923) математичар; професорУчитељске школе (Крагујевац и Зајечар) професор гимназије (Београд) идиректор гимназије (Ужице и Ваљево).СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од30. I 1883.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892. Дописник (Академије природнихнаука) од 25. I 1894.Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1896) 329–332.Ббл, лит/ббл: Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996. Стр. 194–195. (Д. Адамовић).Лит: М. Томић: Математичке науке. У: Стогодишњица САНУ II, стр.13–34. – Д. Трифуновић: Петар J. Живковић професор и директорВаљевске гимназије 1894–1904. Ваљево 1993. – Живот и дело српских

96

научника, 1. САНУ 1996. Стр. 181–197 (Д. Адамовић). – Д. Трифуновић:Алгебарски влаци П. Ј. Живковића. Развитак 36 : 196–197 (1996) 106–122.Фотографија: САНУ–Ф 328, 328/1-г

ЖУЈОВИЋ Живојин(Врачевићи, 10. Xl 1838 – Београд, 25. IV 1870) теолог и социолог;секретар Министарства финансија.СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 25.I 1870.Бгр: HE 1 (J. Продановић). – O. Благојевић: Економска мисао у Србији,стр. 366–369.Ббл: Савремена школа 1–2 (1950) 59–64 (P. Перовић).Ббл, лит: Ж. Жујовић: Сабрани списи. Бгд 1974. Књ. 1. Стр. 521–528(M. Вукомановић).Лит: Ч. Мијатовић: Научност политичне економије. Гл. СУД 28 (1870)298–332. – K. Јовановић: Реферат o расправи г. Ч. Мијатовића... Гл.СУД 28 (1870) 333–353. – Г. Гершић: Реферат o чланку Ч. Мијатовића.Гл. СУД 28 (1870) 354–362. – Уједињена омладина српска: зборникрадова. Нови Сад 1968. – Д. Тодоровић: Школовање Ж. Жујовића настрани и његова преписка c министарством просвете. ГласникИсторијског архива у Ваљеву 4–5 (1969) 5–30. – B. Карасјов: Почетакпублицистичке делатности Ж. Жујовића у Русији. ИЧ 16–17 (1970) 287–301. – B. T. Карасев: Сербскии демократ Ж. Жуевич. Москва 1974. – M.Вукомановић: Ж. Жујовић. У: Ж. Жујовић: Сабрани списи. Бгд 1974. Књ.1, стр. 11–107. – M. Вукомановић: Ж. Жујовић o решењу националногпитања балканских народа. У: Велике силе и Србија пред I светски рат.САНУ 1976. Стр. 729–735 (HC 4). – O. Благојевић: Економска мисао уСрбији, стр. 365–383: Ж. Жујовић. – Ђ. Игњатовић: Прилози биографијиЖивојина Жујовића. Зборник Историјског музеја Србије 25 (1988) 31–68. – B. Гајић: Основношколско образовање у Србији, 72–76. – B.Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – И. Петровић: Левица исрпство 1848–1919. Нови Сад 1999. – Д. Бјелетић: Српски социјалисти окласном националном питању. Нови Сад 2001.Сабрана дела: Целокупна дела. Књ. 1. Бгд 1892. – Сабрани списи. Књ.1–2. Бгд 1974–1977.Фотографија: САНУ–Ф 21

ЖУЈОВИЋ Јован(Брусница, 18. X 1856 – Београд, 19. VII 1936) геолог и политичар; профе-сор универзитета (Београд), министар иностраних дела и министар про-свете и црквених дела.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од30. I 1883. Секретар Одбора за науке јестаственичке и математичке1890–1891.СКА: прави члан (Академије природних наука) наименован 5. IV 1887.Председник СКА: 2. IV 1915 – 31. X 1918; 31. X 1918 – 7. III 1921.Привремени секретар СКА: 28. IV 1887 – 13. III 1889; 4. IX 1895 – 28.XII 1905. Секретар Академије природних наука од 22. II 1895 до 22. II1896; од 22. II 1906. до 22. II 1911; од 7. III 1923 до 6. III 1928.

97

Приступна беседа: O вулканима и последњим морима у Србији. Шт.:СКА Глас 9 (1888) 28: Ј. M. Жујовића приступна академска беседаговорена на XII свечаном скупу Академије 19. Vl 1888. Проглашен: 19.Vl 1888. [СКА Год. 2 (1888) 165, 170–173].Аутобгр: J. Жујовић: Дневник, књ. I–II. Бгд 1986. – Ј. Жујовић : Дневникиз Неменикућа. Бгд, Земун 2003.Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 132–133: ЈованЖујовић.Ббл: ΓΑ 14 (1937) 4–8 [J. Томић]. – Геолошка библиографија Југославијеод 14. века до 1944. Бгд. 1954. Стр 318–320 (C. Милојевић).Бгр, ббл: СКА Год. 1(1888) 200–202 и 35 (1927) 167–208.Бгр, лит: HE 1 (H. Кошанин). – EJ 8 (K. Petković, V. Vučković).Ббл, лит/ббл: Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996.Нек: СКГ н. с. 48 (1936) 600–603 (J. Продановић) + 603–606 (A. Белић). –Живот и рад 9 : 24 (1936) 188–189 (Г. Берић). – СКА Год. 46 (1937) 345–350 (Б. Гавриловић). – ΓΑ 14 (1937) 1–4 (J. Томић). – Весник Геолошкогинститута 5 (1937) 11–14 (M. Павловић).Лит: Ч. Мијатовић: [O раду J. M. Жујовића као секретара Академије].СКА Год. 2 (1889) 222–223. – H. Вулић: Историја као наука. ГПД 1(1921) 382–384. – B. K. Петковић: J. M. Жујовић. Светлост. Великиилустровани алманах за 1925 (Бгд) 71–75. – M. Којић: O J. Жујовићу. ΓΑ14 (1937) 8–10. – M. Луковић: O J. Жујовићу, геологу. ΓΑ 14 (1937) 10–14.– J. Томић: O J. Жујовићу, творцу петрографске науке у Србији. ГА 14(1937) 14–17. – Б. Димитријевић: O J. Жујовићу, агрогеологу... ГА 14(1937) 17–23. – ПИ 116 (A. Белић). – Педесетогодишњица СКА:Задужбине и Фондови. СКА 1936. Стр. 259–262 : Задужбина Јована иСтане Ј. Жујовића. (ПИ 117). – K. B. Петковић: J. M. Жујовић каонаучник. ГА 20 (1952) 167–172. – П. Стевановић: J. M. Жујовић каоличност, јавни и културни радник Србије... ΓΑ 20 (1952) 173–176. – K.Петковић: J. Жујовић као научни радник и педагог. Записници Српскоггеолошког друштва за 1956, стр. 5–10. – B. Вучковић: J. Жујовић изавереничко питање. Књижевност 12 (1957) 480–484. – Љ. Трговчевић:Јован Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – K.Петковић: Геологија Србије, књ. 1. Бгд 1977. Стр. 39–56: Жујовићеводоба и доба његових савременика. – A. Б. Стојковић: J. Жујовић каоантрополог и етнолог. ГЕИ 29 (1980) 21–31. – A. Б. Стојковић: J.Жујовић o религији и Цркви. ГЕИ 29 (1980) 33–44. – A. Стојковић: J.Жујовић и C. Марковић. У: 100 година геолошке школе и науке у Србији.Бгд 1980. Стр. 7–15. – J. Анђелковић: Две нове врсте фосилних риба изПоповачког басена. ГА 48 (1984) 123–128. – J. Жујовић: Дневник, књ. I–II. Бгд 1986, стр. 5–29: Д. Тодоровић, Предговор. – Љ. Трговчевић:Научници Србије у стварању Југославије. Бгд 1986. – P. Љушић: J.Жујовић, Дневник I–II. Књижевна реч 10. III 1987. – B. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – П. Стевановић: J. M.Жујовић поводом 130-годишњице рођења и 50-годишњице смрти. ГласСАНУ 353 (1988) 1–5. – Π. Стевановић: Развитак геолошких наука уСАНУ. У: Стогодишњица САНУ II, стр. 100–158. – П. Стевановић: ДелоJ. Жујовића у нашој науци, Академији и на Универзитету. Зборник ФФ(1990) 37–44. – B. Јовић: J. Жујовић. У: 100 најзнаменитијих Срба, стр.

98

377–381. – Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996. Стр. 291–360(A. Грубић). – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.Споменица: ГА 51 (1988) 1–574 [о J. M. Ж.: стр. 1–188].Преписка: ГА 40 (1976) 347–351.Архив: ACБ заоставштинаФотографија: САНУ–Ф 215, 215/1–14, VIII, XII

ЖУПАНИЧ Нико(Грибље на Купи, 1. XII 1876 – Љубљана, 11. X 1961) историчар, етнолог,антрополог, политичар; др историје, кустос Етнографског музеја уБеограду, директор Етнографског музеја у Љубљани.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1939.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр: Glasnik Instituta za slovensko narodopisije pri SAZU 1 (1956) 9–10 (M.Jagodić). – Slovenski etnograf 9 (1956) 269–270 (F. Stele).Бгр, ббл: Etnolog 1 (1927) 144–158 (S. Vurnik). – HE 1 (C. Вурник). – ГЕМ9 (1934) 119–122 (Б. M. Дробњаковић). – СКА Год 48 (1939) 255–284. –ELU 4 (M. B)Нек: ГЕМ 24 (1961) 145–151 (П. Влаховић). – ГЕИ 9–10 (1961) 274 (M.Барјактаровић). – Slovenski etnograf 15 (1962) 263–264 (M. Makarovič).Лит: Anonim [Z.]: Podsekcija jugoslovenske Etnografske sekcije naKonferenci mira v Parizu 1919... Etnolog (Ljubljana) 2 (1928) 86–89. – I. T.Franić: �ivot i rad N. �upanića. Vjesnik Etnografskog muzeja u Zagrebu 2(1936) 11–28. – J. Šidak: [N. �upanič o problemu Anda]. HZ 3 (1950) 441–442. – N. Županič: Spomeni na slikarja A. A�beta. Zbornik za umetnostnozgodovino 5–6 (1959) 603–633. – J. Dular: Dr Niko Županič: ob otkritjunjegove spominske plošče v Gribljah v Beli krajini. Metlika 1972. – Љ.Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986.Фотографија: САНУ–Ф 329, 329/1–2

ЗАХ Фрањо АлександарFrantišek A. Zach(Холомуц, 19. IV 1807 – Брио, Моравска 2. I 1892) правник и официр;ђенерал и управник Артиљеријске школе (Београд).СУД: прави члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 25.I 1870. Секретар Одбора за науке јестаственичке и математичке 1871–1872.Бгр: HE 1 (B. Белић). – Дод. Поменику 49–50 (M. Ђ. Милићевић). –Miscellanea 7 (1979) 239 + 242 (B. Војводић). – М. Милићевић, Љ.Поповић: Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003.Стр. 98–102.Нек: Π. Шафарик: Ђенерал Φ. Αл. Зах. Бгд 1892.Лит. М. Ђ. Милићевић: Школе y Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. – За-писи J. Грујића. Књ. 2 и 3. СКА 1923. – Д. Старањаковић: „Начертаније“Илије Гарашанина. ГИДНС 4 (1931) 392–418. – Ловчевић I и II. – Г.Јакшић, B. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила.Бгд 1963. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. –Љ. Дурковић-Јакшић: O почетку југословенске политике Адама Чарто-ријског. ЗМС/И 9 (1974) 55–58. – B. Жачек: Улога Ф. Заха y Србији. Глас

99

САНУ 290 (1974) 153–196. – V. Žáček: F. A. Zach. Praha 1977. – Epistolarnidnevnik Františeka Zaha 1860–1878. Novi Sad 1987. – Љ. Дурковић-Јакшић:O настанку „Начертанија“, 1844 год. У: Илија Гарашанин (1812–1874).САНУ 1991. Стр. 19–43. – C. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 116,134. – Д. Берић: Устанак y Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625).– Б. Јововић: Фрањо Зах – војник и политичар. Војно дело 48 : 4–5 (1996)224–239.Фотографија: САНУ–Ф 22, 22/1–2

ЗАХАРИЈЕВИЋ Илија(село Плочица код Ковина, пре 1820 – Нови Сад, V 1853) песник и пе-дагог; професор и управник гимназије (Београд).ДСС: прави члан од 13. I 1846 [Перуничић, 12: од 29. XII 1845]Бгр, ббл: Поменик, 170–171 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници, P 425/4 (B. Алексијевић).Нек: Гл. СУД 5 (1853) 295–296 (Аноним).Лит: И. Захаријевић: Одговор другий Ср-у, таином моме опаднику. Беч1850. – Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД24 (1868) 136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – Ситнији списи Ђ. Даничића1. СКА 1925. Стр. 110–111. – В. Грујић: Гимназијско образовање у Бео-граду за време уставобранитељског режима. ГГБ 24 (1977) 77–106. – Ђ.Живановић: Стеријине полемике. САНУ 1985 (ПИ 564). – B. Грујић:Гимназијско образовање. – Водич кроз архив ДСС.

ЗАХРАДНИК Карел (Драгутин)Karel Zahradník(Литомишл, 16. IV 1848 – Брно, 23. IV 1916) математичар; др матема-тике, професор универзитета (Свеучилиште, Загреб).СКА: дописник (Академије природних наука) од 25. I 1894.Бгр: MSN 7, 909 (Aninim).Бгр. ббл: Poggendorff 3, 1476–1477.Нек: СКА Год 29 (1921) 209–210 (Аноним).Нек, ббл: АČА 27 (1917) 132–142 (M. Lerch).Лит: Akademsko društvo „Jugoslavija“ Brno – ČSR: 1909–1934. Brno1934. Str. 27 (O. Pečar).Фотографија: САНУ–Ф 330, 330/1

ЗДРАВКОВИЋ Стеван(Живица, 16. IV 1835 – Београд, 4/17. VIII 1900) официр; генерал, про-фесор и управник Војне академије (Београд), министар грађевина,државни саветник.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од24. I 1871. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.Секретар Одбора за науке јестаственичке и математичке 1881–1883.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Бгр: HE 1 (B. Белић).Бгр, ббл: Дод. Поменику 50–51 (M. Ђ. Милићевић). – М. Милићевић, Љ.Поповић: Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003.Стр.103–107.

100

Ббл. бел. B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128).Стр. 96.Нек: СКА Год. 14 (1901) 344–349 (J. Мишковић).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. –Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд1925. Стр. 221. – Д. Трифуновић: Војна академија y Београду. ГГБ 35(1988) 121–137. – B. Шолаја и A. Магдић: Инжењери y књаж. и краљ.Србији. Бгд. 1994.Фотографија: САНУ–Ф 101, 101/1

ЗЕJE ЖакJacques Zeiller(Париз, 21. III 1878 – Saint-Michel-sur-Orge, 2. VII 1962) археолог и исто-ричар; др историје, професор универзитета (Фрајбург), директор Ecoledes Hautes-Etudes.СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1937.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Инострани члан (Одељења друштвених наука) од 31. VII 1960.Бгр: ELU 4 (A. Stipčević).Бгр, ббл: СКА Год. 46 (1937) 272–274.Нек: Revue archéologique 1 (1963) 201–202 (Ch. Picard). – Bulletin de laSociété nationale des antiquaires de France pour 1963 [1964] 13–14 (J.Porcher). – Mélanges ď archéologie et ď histoire 75 (1963) 243–245 (H. I.Marrou). – Гл. САН 16 (1968) 9–10 (J. Тадић).Лит: Н. Вулић: J. Lebreton et Jacques Zeiller, L’eglise primitive. Paris 1934.Богословље 10 (1935) 104–107. – (Anonim): A travers les journaux.Annales de l’Institut français de Zagreb 1–2 (1937–1938) 344. – A. Merlin:Notice sur la vie et les travaux de M. J. Zeiller. Paris 1964.Фотографија: САНУ–Ф 331

ЗЕЛЕНЕЦКИ Константин ПетровичКонстантинъ Петровичъ Зеленецкій(1812 – 1858) филолог; професор Лицеја (Одеса).ДСС: кореспондентни члан од 4. I 1853.Бгр. ЭС 23 (1894) 384–385 (Аноним). – БЭ 9 (1902) 592 (Аноним)Ббл: Библиографические записки 20 (1859).Лит: Водич кроз архив ДСС.

ЗЕНКЕВИЧ Лав АлександровичЛев Александрович Зенкевич(Царев, 4/16. Vl 1889 – Москва, 20. Vl 1970) хидробиолог, океанолог;професор универзитета (Москва).СКА: прави члан (Академије природних наука) од 9. IV 1947.САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1947. Инострани члан (Одељења природно-математичких наука) од 31.VII 1960.Бгр, ббл, лит: БСЭ3 9 (1972) 512. – Л. A. Зенкевич. AH СССР 1961 (Ма-териалы κ биобиблиографии ученых СССР. Cep. географических наук, 3).Нек: Вестник AH СССР 40 : 9 (1970) 114 (Аноним). – Гл. САНУ 22 : 1(1971) 21–23 (C. Ђелинео).

101

Лит: З. A. Филатова, H. Г. Виноградова: Академик Л. A. Зенкевич. ВестникAH СССР 49 : 7 (1979) 92–101. – M. E. Виноградов, H. Г. Виноградова, Л.И. Москалев: Имя на карте Мирового океана. Вестник AH СССР 59 : 6(1989) 96–102.Фотографија: ФД–18

ЗЕЧЕВИЋ Милош(Брњица код Кнића, на Цвети 1838 – Београд, 5/17. II 1896) историчар,педагог; наставник гимназије y Крагујевцу, Београду, Ужицу и професоруниверзитета (Велика школа, Београд; историја новог века).СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 25. I1870. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Бгр: HE 1 (H. Радојчић).Бгр, ббл: Дод. Поменику, 51–52 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници, P 425/4 (B. Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 389 (P. Михаљчић).Нек: БК 2 (1896) 223–224 (Аноним). – Наставник 7 (1896) 98–102(Аноним [M.]). – СКА Год. 10 (1897) 84–85.Лит: Ј. Ђорђевић: Критика на Историју света М. Зечевића. Нови Сад1883. – Аноним: Милош Зечевић професор Велике школе... Бгд 1900. – Ј.Радонић: М. Зечевић, Живот и владавина Стевана Дечанског. ЛМС 221(1903) 97–98. – Л. Лазаревић: M. Зечевић. ГПД 7 (1927) 530–533. – B.Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић:Лицеј. – B. Грујић: Гимназијско образовање. – Споменица Гимназије уКрагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – Б. Бешлин: Европски утицајина српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 102

ЗИМА Лука(Јуровци, 13. X 1830 – Вараждин, 16. III 1906) класични филолог; настав-ник у Cpемским Карловцима и Вараждину, професор универзитета (Ве-лика школа, Београд).СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Бгр: HE 1 (H. Вулић). – Савременици и последници, P 425/4 (B.Алексијевић).Нек: Срђ 5 (1906) 42–42 (Аноним). – СКА Год. 20 (1907) 144–145 (Ст.Новаковић). – Рад и именик MC за 1907–1908 (1908) 71–72 (Гл. Лазић).Нек, ббл: ЛМС 238 (1906) 140–142 (Гл. Лазић). – Lj. JAZU 22 (1908)177–181 (I. Milčetić).Лит: J. Туроман: Meminisse iuvat. Стражилово 2 (1886) 1215–1218. – H.Вулић: Старинско труње грчко и латинско у песмама B. J. Илијћа.Написао Л. Зима. Дело 17 (1898) 492–501. – Аноним: У славу 70-год.проф. Л. Зиме. БК 6 (1900) 1535–1538. – J. Крижан: Л. Зима (1830–1906).У: J. Туроман: Омањи списи Л. Зиме. Бгд 1909. Стр. 1–23. – Аноним:

102

Омањи списи Л. Зиме... Недељни преглед 3 (1910) 238–239. – S. Ivšić:Omanji spisi L. Zime. Savremenik (Zgb) 5 (1910) 202–203. – ИсторияСлавянской Филологіи 753–754 + 908 (B. Ягич). – Историја Карловачкегимназије. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик128). – Д. Невенић-Грабовац : Наши рани покушаји поређења Хомеровихепова и српске народне песме. ЗМС/КЈ 38 (1990) 211–220. – В. Јелић:Сплетови фигура – у низовима и појединачно : уз стилистичкаистраживања Л. Зиме. ЗМС/КЈ 49 (2001) 57–64.Фотографија: САНУ–Ф 103

ЗИСИЋ Никанорсветовно име Никола(1829 – Београд, ман. Раковица, 25. X 1866) архимандрит; професорВојне академије и богословије.ДСС: редовни члан од 13. I 1863.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Нек: CH 32 : 124 (22. X 1866). – Застава 1 : 75 (26. X 1866). – Напредак19 : 88 (30. X 1866). – Даница 31 (10. Xl 1866).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24 (1868)136–165. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 220. – M. Радевић: Почеци наставе руског језика уСрбији. Настава и васпитање 4 (1971) 493–505. – A. Васиљевић: Mojeуспомене. СКЗ 1990. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либера-лизам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.

ЗЛАТАРСКИ Георги Николов(Трново, 25. I 1854 – Трново, 9. VIII 1909) геолог и палеонтолог; профе-сор универзитета (Софија).СУД: дописни члан од 30. I 1883.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892. Дописник (Академије природнихнаука) од 7. II 1900.Бгр, ббл: 100 години БАН 1869–1969, т. 1. София 1969, стр. 237–238(Аноним).Нек: СКА Год 23 (1910) 129–130 (J. M. Жујовић).Нек, ббл: ЛБКД 10 (1910) 71–88 (Г. Бончевъ).Лит: C. Юриничъ: Животописъ на проф. Г. H. Златарски. Годишникъна Софийския университетъ 6 (1911) 57–79. – Г. Бончевъ: Научнад±йность на проф. Г. H. Златарски. Годишникъ на Софийскияуниверситетъ 6 (1911) 80–102.Фотографија: САНУ–Ф 332, 332/1–2, VIII, XVIII

ЗОРЕ Луко(Цавтат, 15. I 1846 – Цетиње, 9. XII 1906) слависта и писац; професоргимназије (Задар и Дубровник), директор гинмазије (Котор).СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892. Дописник (Академије философскихнаука) од 4. II 1899.

103

Аутобгр: Срђ 6 (1907) 22–27 + 67–70 + 168–170 + 221–225 + 241–247 +365–369 + 417–420 + 468–470 + 507–509 + 562–566 + 603–606 + 696–699.Бгр: HE 1 (A. Белић).Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 392 (Д. Синдик).Нек: Srđ 5 (1906) 751–752 (Anonim = K). – Srđ 5 (1906) 788–796 (A.Vučetić). – Дело 41 (1906) 431 (Аноним). – СКГ 17 (1906) 957–958 (П.Поповић). – СКА Год. 20 (1907) 143 (Ст. Новаковић). – Savremenik(Zagreb) 2 (1907) 35–37 = Срђ 6 (1907) 19–21 (P. Budmani).Лит: P. Врховац: Дубровачке туђинке од проф. Зоре. БК 1 (1895) 409–412. – B. Радојевић: Поводом Дубровачкијех туђинака од проф. Зоре. БК2 (1896) 954–957. – F. Kulišić: Pogled na Zorin knji�evni rad i politiku. Srđ 5(1906) 796–800. – A. Vučetić: Uvod [u autobgr. L. Zore]. Srđ 6 (1907) 22–24.– История Славянской Филологіи, 753 (B. Ягичъ). – A. Haler : Novijadubrovačka književnost. Zagreb 1944. – C. Вукмановић: Л. Зоре као дире-ктор которске гимназије. Бока 9 (1977) 343–349.Преписка: I. Perić: Pisma L. Zore V. Bogišiću, F. Račkom i V. Jagiću. AnaliZavoda za povijesne znanosti Istraživačkog centra JAZU u Dubrovniku 18(1980) 313–340.Фотографија: САНУ–Ф 333, 333/1

ЗУБАН Лазар(Меленци, 1795 – Београд, 15. Vl 1850) филозоф, књижевник, политичари преводилац; члан Државног савета и каваљер.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1844.Бгр, ббл: Савременици и последници, P 425/4 (B. Алексијевић).Нек: Србске новине 17: 76 (1850) 2.Лит: M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд1899–1901. – Б. Миљковић: ДСС. – J. Продановић: Историја политичкихстранака и струја у Србији. Књ. 1. Бгд 1947. – J. Данић-Станојчић: Oживоту и преводилачкој делатности Л. Зубана. ЗФФ 2 (1952) 405–415.– Д. Ј. Поповић: Срби у Банату до краја XVIII века, историја насеља истановништва. Бгд 1955. – Љ. Дурковић-Јакшић: Историја српскихбиблиотека 1801–1850. Бгд 1963. – Љ. Дурковић-Јакшић: Сарадња Југо-словена и Пољака 1848–1849. године. ИЧ 19 (1972) 185–261. – С. Кићо-вић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд1973. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба уУгарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 618–626.Архив: АСАНУ Вукова преписка 6/3973–3984.Фотографија: САНУ–Ф 23

ЗУБАТИ ЈозефJosef Zubatý(Праг, 20. IV 1855 – Праг, 21. III 1931) филолог; професор универзитета(Карлов универзитет, Праг).СКА: дописник (Академије философских наука) од 18. II 1926.Бгр: ЛБАН 9 (1927) 38 (Л. Милетичъ, B. H. Златарски).

104

Бгр, ббл: ИРАН. Vl серия 18 (1924) 524–526 (Б Лапунов, E. Карский, П.Лавров).Бгр, ббл, лит: Kudęlka 3 527–529.Ббл: Mnema. Praha 1926 (J. Kurtz). – Listy filologické 9 : 2 (1961) 321–323(V. Machek).Нек: Časopis pro moderni filologii 17 (1931) (M. Weingart). – ČJR 1 (1930–1931) 419 (M. Můrko). – RES 11 (1931) 124–127 (O. Hujer). – Записи 8(1931) 319–320 (Аноним = P. K). – ЈФ 10 (1931) 194–196 (Π. Ђорђевић). –S. Rev. 10 (1931–1932) 176–179 (B. Havránek). – RSU 4 (1932) 167–181(B. Hvránek). – ЛБАН 14 (1934) 41–42 (Аноним). – ПКЈИФ 12 (1932)164–167 (O. Колман).Лит: Б. Ляпунов: И. Зубатый. ТИС 1 (1932) 377–386. – V. Machek:Etymologické práce Jos. Zubatého. Slovo a slovesnost 17 (1956) 193–198. –V. Machek: J. Zubaťy. Listy filologické 9 : 2 (1961) 306–324. – E. Michálek:J. Zubaťy jako interpret jazyka staročeských textu. Slovo a slovesnost 35(1974) 39–42.Фотографија: САНУ–Ф 334, 334/1–3

ИВАНИЋ Момчило(Пивнице, 2/14. III 1853 – Београд, 23. IV / 6. V 1916) филолог; професоргимназије, секретар Лексикографског одсека CKA.СКА: дописник (Академије философских наука) од 30. I 1903.Бгр: HE 2 (A. Белић).Бгр, ббл: CKA Год. 16 (1903) 266–284 и 18 (1905) 357–359.Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (D. Nikčević).Нек: ГНЧ 34 (1921) 323–328 [J. Живановић]. – Браство 15 (1921) 257–258 (Аноним). – Споменица Друштва Св. Саве 47 (1936) 372–373(Аноним).Лит: I. Milčetić: Rječnik Srpske akademije. Nastavni vjesnik 23 (1915) 623–625.– ПИ 116, 181–190 (A. Белић). – Сто година Лексикографског рада у САНУ.САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатностиАкадемије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Фотографија: САНУ–Ф 335, 335/1–Зг

ИВАНОВИЋ Катарина(Székesfehérvár (Стони Београд) 1817 – Székesfehérvár, 22. IX 1882)сликар.СУД: почасни члан од 13. Vl 1876.Бгр: Slovník umjetnikah jugoslovenskih (I. Kukuljević Sakcinski). –Поменик 178–179 (M. Ђ. Милићевић).Бгр, лит: HE 2 (B. Петровић). – ELU 3 (M. Kolarić). – LEJ 1 (N. Kusovac)Ббл, лит: M. Коларић: K. Ивановић, Мина Вукомановић. Бгд 1958. – BLZ12, 606.Нек: CH 132–135 (18–22. Vl 1883). – Уметници чланови САНУ. САНУ1980, стр. 117–120 (Галерија 37). – Јавор 9 (1882) 1276–1278 (Аноним).Лит: M. Харисијадис: K. Ивановић као портретиста. ГИДНС 8 (1935)151–154. – Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови. СКА 1936.

105

Стр. 387–390 : Задужбина Катарине Ивановићеве. (ПИ 117). – M.Коларић: Класицизам код Срба, књ. 1. Бгд 1965, 130–135: K. Ивановић. –Љ. Симић Константиновић: K. Ивановић и бечко сликарство. ЗМС/ДН 21(1958) 111–119. – И. Јакшић: Место рођења, презиме и тестамент K.Ивановић. Рад BM 21–22 (1972/3) 244–249. – P. Михаиловић: Свирепикупидон K. Ивановић. ЗЛУМС 10 (1974) 263–282. – P. Михаиловић:Амблематски основи слике „Миле вести“ K. Ивановић. Свеске 4 (1977)19–26. – N. Kusovac: K. Ivanovic 1811–1882. Székesfehérvár 1983. – H.Кусовац, P. Михајловић: K. Ивановић. САНУ 1984 (Галерија 49). – M.Јовановић: K. Ивановић и белгијско историјско сликарство. ЗЛУМС 20(1984) 275–281. – M. Јовановић: Међу јавом и мед сном. САНУ 1992.(Галерија 71). – М. Тимотијевић, Р. Михаиловић: Катарина Ивановић. Бгд2004.Архив: АСАНУ : СУД 3077, 3249Фотографија: ФД–190

ИВАНОВИЋ Љубомир(Крагујевац, 14. X 1836 – Београд, 20. III 1879) официр и војни писац;ђенералштабни пуковник, ађутант кнеза Михаила и управник Војнеакадемије (Београд).СУД: редовни члан (Одбора за наукe јестаственичке и матeматичкe) од25. I 1870.Бгр: HE 1 (B. Белић).Нек: Ратник 1 (1879) 256–257, 532.Лит: Аноним: Значај и корист тврдиња. Ратник 12 (1884) 73–86. –Записи J. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – C. Јовановић: Влада МиланаОбреновића, књ. 1. Бгд 1926, стр. 315. – Писма Јована Ристића ФилипуХристићу. СКА 1931. – C. Станојевић: Историја српског народа усредњем веку. САНУ 1937. Стр. 194. – Г. Јакшић, B. Вучковић : Спољнаполитика Србије за врeмe кнeза Михаила. Бгд 1963. – Д. Берић:„Проект” Љубомира Ивановића из 1866. године о устанку хришћана уевропској Турској. ЗМС/И 27 (1983) 151–171. – C. Терзић: Србија иГрчка. Бгд 1992. Стр. 127, 149, 189.Фотографија: ФД–191

ИВАНОВИЋ Љубомир(Београд, 12/24. III 1882 – Београд, 22. Xl 1945) сликар – графичар;наставник цртања (Уметничка школа; Београд), професор графике(Академија ликовних уметности).СКА: дописник (Академије уметности) од 18. II 1922.Бгр: СКА Год. 30 (1922) 339–340.Бгр, пиктографија.: Ретроспективна изложба Љ. Ивановића. Бгд :Уметнички павиљон, 1956 (Љ. Никић, Љ. Сокић, M. C. Петров).Бгр, лит: Удружење ликовних уметника у Београду 1918. Бгд. 1969. Стр.140 + 150–151 (Љ. Никић). – BLZ 12, 606. – ELU 3 (M. Kolarić). – LEJ 1(V. Kraut).Лит: З. Кулунџић: Графичар Љ. Ивановић. Београдске општинске новине58 : 3 (1940) 217–228. – S. Paunović: Drvorezi Lj. Ivanovića. Lik 2 (1 V 1951)

106

1 и 4. – B. Петровић: [Љ. Ивановић]. У: Ретроспективна изложба Љ.Ивановића. Бгд : Уметнички павиљон, 1956. – H. Андрејевић-Кун: Љ.Ивановић као сабирач радова примењене уметности. Бгд : Музејпримењене уметности, 1956. – Аноним: Љ. Ивановић. У: Уметници XXвека : академици. САНУ 1968, стр. 34–37 (Галерија 2). – K. Pavlović:Nekoliko reči o Lj. Ivanoviću. Krug Galerije Grafički kolektiv 4 (1971) 31–40. –B. Краут: Љ. Ивановић. САНУ 1976 {Бгр, лит: 54–61}. (Галерија 27).Фотографија: САНУ–Ф 336, 336/1–3, 336/4г–8г, XIX

ИВАЧКОВИЋ Светозар(Делиблато, 10. XII 1844 – Београд, 30. I 1924) архитекта; архитектапри Министарству грађевина.СУД: дописни члан од 18. I 1878. Редовни члан (Одбора за наукејестаственичке и математичке) од 22. Xl 1881; (Одбора уметничког) од1883.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Бгр: HE 2 (C. Дежелић).Бгр, лит: ELU 3 (B. Nestorović). – LEJ 1 (D. Đurić-Zamolo).Лит: Аноним: C. Ивачковић. Opao за 1879. 5 (1878) 118–120. – Аноним:Св. Преображенска црква у Панчеву. Opao за 1879. 5 (1878) 100–104. –Аноним: Надгробна црквица породице Харишеве у Земуну. Српскеилустроване новине 1 : 11 (24. XII 1881) 165 + 174. – H. Б. Несторовић:Грађевине и архитекти. Бгд [1937], стр. 78–79: C. Ивачковић. – И.Здравковић: Градитељи најзначајнијих зграда у старом Београду.Саопштења 8 (1969) 233–243 (241–242: C. Ивачковић). – Б. Несторовић:Преглед споменика архитектуре y Србији XIX века. Саопштења 10(1974) 141–169. – Љ. Никић: C. Ивачковић и Београд. ГГБ 25 (1978) 273–285. – Д. Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815–1914. Бгд 1981, стр.44–46 + 131. – Љ. Никић: Архитект Јован Суботић. ЗЛУМС 18 (1982)249–254. – M. Јовановић: Теофил Ханзен, „Ханзенатика“ и Ханзеновисрпски ученици. ЗЛУМС 21 (1985) 235–258. – B. Шолаја и A. Магдић:Инжењери y књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – М. Михајлов: Прича оСветозару Ивачковићу. У: Архитектура и урбанизам Панчева ’94. Стр.29–31. – А. Кадијевић: Један век тражења националног стила у српскојархитектури (средина XIX – средина XX века). Бгд 1997. – Б. Бојанић:Кућа Драге Митрићевић у улици Краља Милана 5. Наслеђе 3 (2001) 199–202. – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka,II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 810–814.Архив: AСАНУ 7553Фотографија: САНУ–Ф 104, 104/1г

ИВШИЋ Стјепан(Ораховица, 13. VIII 1884 – Загреб, 14. I 1962) филолог; др филологије ипрофесор универзитета (Загреб)СКА: дописник (Академије философских наука) од 15. II 1932.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Бгр: Lj. JAZU 35 (1921) 35–36 (T. Maretić) и 40 (1927) 128–129 (D.Boranić). – HE 2 (A. Белић).

107

Ббл: Anonim: Zbornik u čast St. Ivšića. Zagreb 1963, str. XIII–XXII (M.Somborac). – Zbornik radova Sveučilišta u Zagrebu. Filozofski fakultet 2(1954) 321–322 (Anonim).Бгр, ббл, лит: LPJ II (M. Milovanović).Нек: ПКЈИФ 28 (1962) 133–134 (Б. M. Николић). – ЈФ 26 (1963–1964)739–741 (M. Храсте).Лит: Anonim (=Verus): Nostra Alma mater. J. Nj. 7 : 2 (1923) 244–247. –Anonim (=Severus): O Vatroslavu Jagiću. J. Nj. 7 : 2 (1923) 287. – B. Vodnik:Profili i pojave. J. Nj. 10: 1 (1926) 301–304. – C. Куљбакин: C. Ившић,Остаци старославенских пријевода.... ЈФ 6 (1926–1927) 265–266. – П.Поповић: S. Ivšić, Sredovječna hrvatska glagolska knji�evnost. ПКЈИФ 12(1932) 105–106. – J. Hamm: S. Ivšić. Slovo 11–12 (1962) 188–190. – Š. Šonje:Neka osobita mjesta Homerove Odiseje u prijevodima Maretić – Ivšića i M. N.Đurića. ŽA 23 (1973) 71–86.Фотографија: САНУ–Ф 337

ИГЊАТОВИЋ Јаков, Јаша(Сентандреја, 26. Xl / 8. XII 1822 – Сентандреја, 23. Vl / 5. VII 1889) пи-сац и правник.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. СКА: дописник (Акаде-мије уметности) од 23. I 1888.Аутобгр: Мемоари. Hови Сад 1953 и СКЗ 1966.Бгр: Дод. Поменику, 52–54 (М. Ђ. Милићевић).Бгр, ббл, лит: ЛМС 130 (1954) 222–231 (Ж. П. Јовановић). – Сабранадeла J. Скерлића, књ. 12: J. Игњатовић. Бгд 1965, стр. 285–309 (Ж. П.Јовановић, M. Бегић). – LPJ 2 (M. M. Nikolić). – ЕСИ 396–397 (С.Ћирковић).Бгр, лит: HE 2 (В. Петровић, Н. Радојчић). – BLGS 2, 217–218 (B.Grolshammer).Нeк: Јавор 16 : 27 (1889) 417–419 (Аноним). – ЛМС 161 (1890) 137–145(C. Павловић). – CKA Год. 4 (1891) 81–82 (M. Ђ. Милићевић).Лит: C. B. Поповић: J. Игњатовић. Јавор 5 (1878) 771–774. – J. Скерлић:J. Игњатовић. CKA 1904 (215–220: Ббл.) и Бгд 1922 (167–175: Ббл, лит.). –Љ. Недић: J. Игњатовић. Бгд 1910. – J. Грчић: Портрети c писама. Загрeб1921. Стр. 1–6. – M. Шевић: Кад се родио и кад је умро J. Игњатовић?ГИДНС 6 (1933) 404–405. – B. Глигорић: J. Игњатовић. Књижевност 6(1948) 385–394. – Ж. Бошков: Јаков или Јаша Игњатовић? Књижевност11 (1950) 404–406. – M. Поповић: J. Игњатовић y четрдесетосмој.ПКЈИФ 21 (1955) 47–52. – B. Дворниковић: Игњатовићеве антиципацијепсихоанализе и проблем „Вечитог младожење“. ПКЈИФ 21 (1955) 241–249. – B. Петковић: Прилози o J. Игњатовићу из мађарских архива.ПКЈИФ 23 (1967) 86–113 + 271–288. – Уједињена омладина српска: збор-ник радова. Нови Сад 1968. – Ж. Бошков: O години и дану рођења J.Игњатовића. ПКЈИФ 42 (1976) 357–375. – Ж. Бошков: O години смрти J.Игњатовића. ПКЈИФ 44 (1978) 39–50. – Ж. Милисавац: Историја Матицесрпске, Део 1. MC 1986. – Б. Михаиловић: Портрети. Бгд 1988, стр. 84–89: Јаша мемоарист. – ЗМС/КЈ 38 : 1 (1990) посвећен J. Игњатовићу. – Д.

108

Ковачевић: J. Игњатовић. Cpемски Карловци 1995. – В. Крестић: Исто-рија српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европ-ски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, НовиСад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 338

ИГО ВикторVictor Hugo(Безансон, 26. II 1802 – Париз, 22. V 1885) песник и књижевник.СУД: почасни члан од 30. I 1885.Бгр: HE 2 (M. Ибровац).Ббл: Страни преглед 6 (1936) 33–35 (M. Ибровац)Бгр, ббл, лит: GE 20 (Ch. Le Goffic et Ed. Thieulin). – Dictionnairebiographique des auteurs 1, 671–675 (G. Picon).Лит: A. Hugo: V. Hugo raconté par un témoin de sa vie. Vol. 1–2. Paris 1863.– E. Biré: V. Hugo. Vol. 1–4. Paris 1885. – Ch. Renouvier: V. Hugo. Paris1893. – M. Веснић: B. Иго и Срби. ЛМС 281 (1911) 1–12. – Π. Лебл: B.Иго у српској књижевности. СКГ 29 (1912) 527–537 + 842–857. – P.Berret: V. Hugo. Paris 1927. – E. Benoit-Lévy: La jeunesse de V. Hugo. Paris1928. – D. Saurat: La religion de V. Hugo. Paris 1929. – F. Gregl: V. Hugo.Paris 1934. – M. Ибровац: В. Иго. Страни преглед 6 (1936) 21–35. – Д.Недељковић: Књижевно ћифтинство и В. Иго. Скопље 1937. – A.Maurois: Olympio. Paris 1952. – Д. Милачић: B. Иго, живот и рад. СКЗ1954. – J. Данић-Станојчић: Одјек идеја и стваралаштва В. Ига у делиманаших писаца. ЗИК 3 (1962) 135–187. – M. Арнаутовић: J. Скерлић и B.Иго. Бгд 1963. – J. Данић-Станојчић: В. Иго на српској позорници.Зборник музеја позоришне уметности (1968) 79–103. – J. Данић-Станојчић: В. Иго у нашим новинама и часописима 1838–1918. АналиФФ (1971) 149–189. – Ж. Пуле: Човек, време, књижевност. Бгд 1974. –Љ. Матић: Пол Лафарг о В. Игоу. ЗМС/КЈ 33 (1985) 599–605. – К.Мићевић: Виктор Иго од писте до мрље. Поезија 18 (2002) 25–36. – В.Цветичанин: Виктор Иго у Српском књижевном гласнику. ЛМС 472 : 1–2 (2003) 217–228. – В. Симовић: Виктор Иго у Српском књижевномгласнику. ЗМС/КЈ 51: 1–2 (2004) 83–93.Фотографија: САНУ–Ф 24

ИЛИ[Ј]Ћ Јован(Београд, 12/24. VIII 1825 – Београд, 12/25. III 1901) песник; секретарСветоандрејске скупштине, члан Апелационог суда, министар правде.ДСС: редовни члан од 13. I 1857.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Бгр, лит: HE 2 (B. Петровић).Ббл, лит: Записи J. Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – Књижевност 12(1951) 454–455 (Ж. Π. Јовановић). – Ј. Скерлић: Историја нове српскекњижевности, Бгд 1953. Стр. 480 + 499 (Ж. П. Јовановић).Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (M. Pavić).Лит /ббл: M. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.2. Бгд 1972. Стр. 348.

109

Нек: БК 7 (1901) 383–384 (Аноним). – СКГ 2 (1901) 134–142 (Ј.Продановић). – ЛМС 207 (1901) 133–138 (Д. J. Илијћ). – CKA Год. 15(1902) 253–256 (П. Ђорђевић).Лит: A. Г. Матош: J. Илић, личне успомене. БК 7 (1901) 499–503. – Б.Миљковић: ДСС. – A. Гавриловић: Пред стогодишњицу J. Илића. ГПД 3(1923) 24–31. – C. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд1925. – Д. J. Илијћ: J. Илијћ. Браство 19 (1925) 326–330. – У. Џонић: J.Илић као лицејац. ПКЈИФ 18 (1938) 190–196. – У. Џонић: Школовање J.Илића y иностранству. ПКЈИФ 19 (1939) 121–141. – У. Џонић: БранкоРадичевић и J. Илић. ЗР CAH / Институт за проучавање књижевности10:1 (1951) 327–346. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности,Бгд 1953. Стр. 282–284: J. Илић. – Б. Ковачевић: J. Илић и његови синови,породица петорице песника. ЛМС 380 (1957) 177–188. – H. i Z. Wagner:Jugoslavia u Poljskoj. Зборник MC за славистику 2 (1971) 133: Илић J. –Д. Вученов: O нашим енциклопедијама. ПКЈИФ 38 (1972) 309–310: J.Илић. – M. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 2.Бгд 1972 (213–222: J. Илић). – M. Лесковац: Прилог библиографији J.Илића. 3MC/KJ 22 (1974) 518–520. – З. Малбаша: Уз целокупна дела J.Илића. Зборник МС за славистику 16 (1979) 189–194. – M. Павић: B.Илић и европско песништво. Hови Сад 1981, стр. 31–38: J. Илић. –Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српскилиберализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 105

ИЛИЋ Михаило(Јагодина, 14. Xl 1845 – погинуо под Јавором, 24. VIII 1876) официр ивојни писац; ђенералштабни мајор, командант шабачке, рудничке паужичке бригаде.СУД: дописни члан од 25. I 1870. Прави члан (Одбора за науке јестастве-ничке и математичке) од 2. Vl 1875.Бгр, ббл: Поменик, 181–184. – A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века,Књ. 3, Бгд, Загреб 1904. – HE 2 (B. Белић). – Савременици и последници,P 425/4 (B. Алексијевић).Нек: Српска зора 1 (1876) 193.Лит: Љ. Петровић: Гроб јунаков. Спев... Бгд 1877. – Ђ. Јакшић: Ратници.Цртице из живота пок. Илијћа. Бгд 1878. [Исто у: Ратник, календар 1878,17–56]. – П. Тодоровић: Дневник једног добровољца. Стража (1879). – E.Цветић: Споменици Јагодине, књ. 2. Ниш 1914. – Писма Јована РистићаФилипу Христићу. СКА 1931. – Љ. Марковић: Јунаци са Јавора: МајорИлић, Петар Борисављевић, Јеврем Вукосављевић. Бгд 1996.Фотографија: ФД–198 (портрет у Народном музеју у Београду)

ИЛИЋ Тимотеј(Санад, 28. III 1795 – Санад, 24. Xl 1851) свештеник; намесник и парохсанадски.ДСС: кореспондентни члан од 8. I 1850.Бгр, ббл: LPJ 2 (D. K. Petrović). – Савременици и последници, P 425/4(B. Алексијевић).Лит: Ђ. Магарашевић: [У Будиму се штампа Ербиа Принцеза АфриканскаТимотеја Илића.] ЛMC 8 (1927) 173. – P. J. Šafárik: Geschichte der

110

serbischen Literatur. Praha 1865. – Б. Миљковић: ДСС. – Перуничић, 238–239. – M. Вуксановић: Спев o Касандри. Сомборске новине 27 (19. Vl1981) 6–7. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. –Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик o новој српској књижевности. САНУ 1988. –Водич кроз архив ДСС.Преписка: Вукова преписка, 6. Бгд 1912. Стр. 164–167.

ИРБИ ПолинPauline (Adeline) Irby(Бојленд Хол, 18. XII 1833 – Сарајево, 2/15. IX 1911) педагог и народнадобротворка.СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Нек: БК 17 (1911) 561 (Аноним). – ЛМС 283–284 (1911) 78–80 (A.Варађанин). – Улитељ 31 : 1 (1911) 88–91 (Аноним). – СКГ 27 (1911)557–559. – БВ 26 : 17 (1911) 257–258 (Аноним). – СКА Год. 25 (1912)220–221 (CT. Новаковић).Лит: Аноним [Д. J.]: Мис A. П. Ирби, српска добротворка. Opao 7 (1881)71–78. – C. Милованов: Мис A. П. Ирби. Стражилово 2 (1886) 1569–1574. – Аноним: Велика добротворка Српства. Весник СЦ 19 (1908)236–237. – B. Јовановић: Енглеска библиографија o Источном питању уЕвропи. СКА 1908 (Споменик 48) и Бгд 1978. – Д. Петрановић:Племенита Мис A. П. Ирби у Далмацији. БВ 26 (1911) 245–247 + 266–268. – Л. Станојевић: Успомене на мис Ирбијеву. БК 17 (1911) 689–691. –I. Andrić: Miss A. lrby. The Anglo-yugoslav Review 1 : 3–4 (1936) 85–90. –J. Шиљак: Мис A. Ирби. Британија 4 (1. VII 1940) 8–9. – Ст. Мољевић: A.Π. Ирби. Даница 3 (15. Xl 1940) 4–5. – J. Вуковић: A. Π. мис Ирби. ГлСПЦ 40 (1959) 118–120. – D. Anderson: Miss Irby and her friends. London1966 (ббл, лит: 237–243). – F. Singleton: Mr. Gladstone and the EasternQuestion. In: Jugoslovensko-britanski odnosi. Bgd 1988. Str. 39–50. – I.Lukić-Tipsarević: Sećanja britanskih putnica koje su putovale po našimkrajevima u 18. i 19. v. U: Jugoslovensko – britanski odnosi. Bgd 1988. Str.69–89. – J. Lešić: Anđeli milosrđa. Sarajevo 1990. – А. Растовић: ВеликаБританија и Србија 1878–1899. Бгд 2000. – Б. Бешлин: Европски утицајина српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–ФД 200

ИСАИЛОВИЋ Димитрије(Даљ, 26. X 1783 – Београд, 29. V 1853) педагог и писац; професор гимна-зије (Cp. Карловци), учитељске школе (Сент Андреја и Сомбор) и Великешколе (Београд), уредник Србских новина и начелник Министарства про-свете.ДСС: прави члан наименован 27. V 1842. Потпредседник ДСС 1842–1847.Бгр: A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века, Књ. 3, Бгд, Загреб 1904,стр. 66–67.Бгр, ббл: Поменик, 184–186 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници, P 425/4 (B. Алексијевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Ž. Boškov). – ЕСИ 400 (Ђ. Бубало).

111

Нек: Гл. СУД 5 (1853) 294–295 (Аноним).Лит: Ђ. Магарашевић: Преведена je на грчки Историја трговине Д.Исаиловића. ЛМС 5 (1826) 181–182. – M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији.Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ. Рајковић: [Декрет Унгарске дворскеканцеларије o постављању Д. Исаиловића за професора... у Сентандреји].ЛМС 129 (1882) 7–8. – Б. Миљковић: ДСС. – Ситнији списи Ђ. Даничића1. CKA 1925. Стр. 109–110. – M. M. Николић: Крагујевачка гимназија1833–1933. Крагујевац, 1934. – Историја Карловачке гимназије, 129–130. –A. Младеновић : Погледи Д. Исаиловића на српски књижевни језик 1816.године. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 17 : 1 (1974)121–151. – В. Грујић: Гимназијско образовање у Београду за времеуставобранитељског режима. ГГБ 24 (1977) 77–106. – P. Љушић:Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – B. Грујић: Лицеји Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Π. Половина: Уџбеницифранцуског језика код Срба до 1914. Бгд 1964. – P. Љушић: Лицеј. – M. M.Николић: Лицеум књажества србског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. –Споменица Гимназије y Крагујевцу 1883–1983. Крагујевац 1989. – B.Гајић: Основношколско образовање y Србији, 20–22. – M. Симоновић : Д.Исаиловић. Гл. СПЦ 75 : 6 (јун 1994) 108–115. – M. Симоновић: Д.Исаиловић (1783–1853). ГГБ 42 (1995) 47–57. – B. Грујић: Гимназијскообразовање. – Водич кроз архив ДСС. – M. Мојашевић: Јужнословенскетеме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа(1831–1844). САНУ 2001. (ПИ 649).Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 675–679.Архив: АСАНУ Р–425.Фотографија: ФД–201

ЈАГИЋ Ватрослав (Игњатије, Јаков)(Вараждин, 6. VII 1838 – Беч, 5. VIII 1923) лингвиста и филолог, слависта,палеограф, историчар словенске филологије; др филологије, професоруниверзитета (Одеса, Берлин, Петроград и Беч).СУД: дописни члан од 8. I 1867.СКА: прави члан (Академије философских наука) од 23. I 1888.Приступна беседа: Писмо од 29. V 1888. Шт.: СКА Год. 2 (1888) 165–166. Проглашен 19. Vl 1888. на основу писма-изјаве. [СКА Год. 2 (1888)165–170.]Аутобгр: B. Јагић: Спомени мојега живота. I–II. СКА 1930, 1934 (ПИ 75 и104).Аутобгр, ббл: Материалы для Біографическаго Словаря 2 (1917) 251–273.Бгр: ЈФ 3 (1923–1924) 100–102 (A. Белић).Бгр, ббл: СКА Год. II (1889) 245–260. – Zbornik u slavu V. Jagića. Berlin1908, 1–29 (Fr. Pastrnek). – HE 2 (A. Белић). – ELU 3 (1964) 52 (Fr. Buntak).Бгр, лит: Булахов I, 305–309. – BLGS 2, 258–259 (J. Hahn).Бгр, ббл, лит: NÖB 4 (1927) 141–155 (M. Murko). – ÖBL 11 (1961) 59–60.– СДР, 377–380 (И. B. Арбузова, И. Я. Айзеншток). – LPJ 2 (M. Žeželj, M.Živančević). – ЕСИ 401 (C. Ћирковић). – КМЕ 4, 572–580 (В. Мурдаров).

112

Ббл: СбОРЯС 21 (1881) XI–XIX (Я. K. Грот). – ЗИАН 40 (1882) 150–152(Я. K. Грот). – S. Rev. 2 (1923) 213–224 (F. Pastrnek). – ЈФ 3(1923–1924)102–111 (C. K.). – Časopis za slovenski jezik, književnost in zgodovino 1(1918–1919) V–XI (M. Rešetar, F. Ramovš). – B. Јагић: Спомени мојегаживота. СКА 1934. Део II, 363–365: ббл. (M. Решетар). – V. Jagić: Izabranikraći spisi. MH 1948. Str. 593–630: Bbl (M. Komból). – Veröffentlichungender Staatsbibliothek zu Berlin 13 (1989) 124–152 (O. Momčilović)Ббл, лит: M. Franičević: V. Jagić. MH 1963.Нек: ПКЈИФ 3 (1923) 86–100 (A. Белић) и 327–332 (C. Куљбакин). – ПГ40 (1923) 593–607. – J. Nј. 7 : 2 (1923) 129–131 (A. Belić) i 131–134 (D.Prohaska). – Prager Presse 4. IX 1923 (M. Murko). – ИРАН VI серия : 17(1923) 11–18 (E. Φ. Карский). – Vijenac 2 (1923) 167–169 + 205–206 (F.Bučar). – Savremenik (Zgb) za 1923 (1923) 363–366 (N. Andrić). – RES 3(1923) 299–301 (A. Meillet) i 345–348 (A. Mazon). – R. W. Seaton-Watston:V. Jagić. S. Rev. 2 (1923) 417–423. – Ljubljanski zvon 43 (1923) 465–475 (R.Nahtigal). – NV 32 (1923–1924) 53–56 (M. G. = Milovan Gavazzi). – Slavia2 (1923–1924) 195–204 (M. Murko). – AČAVU 34 (1924) 149–166 (Fr.Pastrnek). – СКА Год. 32 (1924) 124–129 (J. Цвијић). – Браство 18 (1924)214–219 (B. Ћоровић). – Анналы 4 (1924) 252–253 (Φ. Успенский). – Lj.JAZU 38 (1924) 107–109 (M. Murko). – ЛБАН 7 (1926) 43–51 (Б. Цонeвъ).– Almanach ÖAW 77 (1927) 239–246 (N. Trubetzkoy).Лит: [M. Ђ. Милићевић]: Др B. Јагић y Србији и у Софији. ГНЧ 15 (1895)71–110. – Б. Бранчић: B. Јагић. БК 4 (1898) 1025–1033. – C. M. Кульбакин:Новая книга Ягича... ЛИФО 9 (1901) 24–29. – A. C. Архангельскій:Сорокъ л±т± научной д±ятельности... ЖМНП 338 (1901) 91–105. – Б. M.Ляпунов: Краткій очеркъ ученой д±ятельности акад. И. B. Яагича.ЛИФО 9 (1901) 399–440. – A. Белић: Јубилеј Јагићева Архива. СКГ 8(1903) 264–271. – J. Радонић: B. Јагић. ЛМС 250 (1908) 111–113. – Gj.Šurmin: V. Jagić. Savremenik (Zagreb) 3 (1908) 385–388. – A. Гавриловић:История Славянской Филологiи. ПГ 31 (1910) 870–877 + 976–983. – M. H.Сперанскій: И. B. Ягич – историкъ славянской филологи. ИОРЯС 15 : 2(1910) 167–179. – M. Speranskij: I. V. Jagić als Historiker der slavischenPhilologie. ASPh 32 (1911) 571–580. – Fr. Pastrnek: Entstehungsgeschichteder kirchenslavischen Sprache... von V. Jagić. ASPh 35 (1914) 202–226. – R.Nachtigall: V. Jagić. Ljubljanski zvon 38 (1918) 724–736. – V. Ćorović: V.Jagić. Književni jug 2 (1918) 73–76. – I. Milčetić: O Jagićevoj 80-godišnjici.Savremenik (Zgb) 13 (1918) 325–329. – D. Prohaska: V. Jagić. H Nj 2 (1918)433–438. – B. Ћоровић: B. Јагић. СКГ н. c. 10 (1923) 29–40 + 113–123 +212–222. – M. H. Сперанский: Жизненный труд и историко-литерарнаядеятельност И. B. Яагича. ИОРЯС 28 (1924) 339–365. – E. Φ. Карский:Заслуги И. B. Ягича в изучении старославянского и русского языков. Исто366–374. – П. A. Лавров: Кирилло-мефодиевские вопросы в трудах Ягича.Исто 375–393. – Stj. Ivšić: V. Jagić i osnivanje Zagrebačkog sveučilišta. Isto381–388. – V. Deželić: Prilozi k Jagićevoj biografiji. Vijenac 3 (1924) 371–377. – B. H. Кораблев: Памяти акад. И. В. Ягича. ТИС 2 (1934) 311–351. –C. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – П.Поповић: Спомени мојега живота... Slаvia XV (1937–1938) 585–595. – J.Радонић: Слике из историје и књижевности. Бгд 1938. Стр. 415–433: B.Јагић. – M. Weingart: Šedesátpet let vedecké práce... Časopis pro moderní

113

filologii 24 (1938) 356–366. – N. Radojčić: Na pogrešnome tragu za srpskimnarodnim junačkim pesmama. Narodna starina 11: 4 (1940) 345–349. – D.Bogdanović: Jagić u svojim „Spomenima“. Zgb 1940. – M. Kombol: V. Jagić.U: V. Jagić, Izabrani kraći spisi. MH 1948, str. 5–16. – P. Skok: Jagić uHrvatskoj. Rad JAZU 278 (1949) 5–76. – J. Hamm: V. Jagić i Poljaci. RadJAZU 282 (1951) 75–222. – A. Барац: B. Јагић y повијести хрватскекњижевне критике. ЛМС 373 (1954) 309–320. – J. Радонић: Мојиразговори са В. Јагићем. ЛМС 374 (1954) 324–329. – A. Angyal: V. Jagićund seine Zeit. In: Deutsch-slawische Wechselseitigkeit in siebenJahrhunderten. Berlin 1956. Str. 579–636. – N. Majnarić: V. Jagić kao klasičnifilolog. ЖА 7 (1957) 153–177. – J. Şlizinski: Aus den Kontakten V. Jagić mitPolen. WSJ 9 (1962) 83–95. – M. Murko: Izabrano delo. Ljubljana 1962. [Str.172–190: V. Jagić + bgr., lit.]. – J. Cvetler: V. Jagić und K. Jireček In: Beiträgezur Geschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 13–33. – M. Kudĕlka: Über dieAuffassung der Geschichte der Slawistik bei V. Jagić... Isto. Str. 34–57. – J.Цвијић: Аутобиографија и други списи. СКЗ 1965. Стр. 359–362: B. Јагић.– H. Pohrt: V. Jagićs Promotion an der Universität Leipzig 1870–1871. ZS 12(1967) 240–247. – И. Арбузова: „История славянской филологии“ И. B.Ягича. ЗзС 9 (1975) 100–133. – H. Pohrt: V. Jagić und die Slawistik in Berlin.ZS 21 (1976) 378–391. – F. Krause: V. Jagić und Richard Lepsius. ZS 22(1978) 205–213. – H. W. Schaller: V. Jagić und die Anfäge der slavischenPhilologie in Bayern. In: Festschrift für Nikola R. Pribić. München 1983. Str.578–587. – P. Маринковић: Стара књижевност и два млада научника.Књижевност 44 : 88 (1989) 1842–1867. – З. Константиновић: B. Јагић усвом времену. Исто 1868–1876. – B. Анић: B. Јагић и дјела o књижевномјезику. Исто 1876–1880. – З. Бојовић: Јагићево виђење ренесансних ибарокних књижевних појава у Далмацији. Исто 1880–1885. – T. Суботин-Голубовић: Јагићев рад на издавању старих текстова. Исто 1885–1890. –B. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – И. Грицкат-Радуловић:Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Преписка: Л. Милетичъ: Проф. B. Ягичъ за Македония. МП 2 : 3 (1926) 1–64 + 161–166. – Korespondencija V. Jagića. Knj. 1–2. Zagreb 1953–1970. –L. Hajnec: A. Muka a V. Jagic. Letopis Instituta za serbski ludospyt. Rjad A. 5(1958) 24–86. – K. Bor: Die Briefe von V. Jagić an Lajos Thallóczy. StudiaSlavica Hung. 7 (1961) 29–62. – H. Rösel: Aus V. Jagićs Briefwechsel.München 1962. – Письма И. В. Ягича к русским ученым 1865–1886.Москва, Ленинград 1963. – K. Bor, M. Tömöry: Der Briefwechsel zwischenV. Jagić und Lajos Thallóczy. Studia Slavica Hung. 11 (1965) 27–44. – B.Недић: Писма Л. Лазаревића B. Јагићу. ПКЈИФ 34 (1968) 116–135. – J.Jirásek: Der Briefwechsel T. G. Masaryk – V. Jagić. WSJ 16 (1970) 173–201. –J. Hahn: Jagićs Briefe an Krumbacher. Südost-F. 31 (1972) 210–238. – M.Клеут: Писма B. Јагића личностима из Војводине. ЗМС/КЈ 22 (1974) 527–535. – M. Клеут: Писма B. Јагића T. Остојићу. ЗМС/КЈ 22 (1974) 149–168.– J. O. Dzendzelivs'kyj: Briefe von P. H. Žytec'kyj an V. Jagić aus den Jahren1878–1908. ZS 24 (1979) 699–710. – J. Pohrt: August Leskien im Lichte seinerBriefe an V. Jagić. ZS 27 (1982) 121–137. – I. Perić: Pisma L. Zore V.Bogišiću, F. Račkom i V. Jagiću. Anali JAZU u Dubrovniku 18 (1980) 313–340.Фотографија: САНУ–Ф 216, 216/1–7г, IX

114

ЈАКОВЉЕВИЋ Стеван(Књажевац, 24. Xl / 7. XII 1890 – Београд, 2. Xl 1962) биолог и писац; дрбиологије, професор универзитета (Београд; Фармацеутски факултет).СКА: дописник (Академије уметности) од 16. II 1937.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948. Редо-вни члан (Одељења литературе и језика) од 17. XII 1959. Проглашен 22. II1960. Шт.: Говор академика Ст. Јаковљевића. САНУ Год. 67 (1962) 143–146. Секретар Одељења литературе и језика од 21. XII 1961. до 2. Xl 1962.Бгр, ббл: САН Год. 65 (1959) 255–257.Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Ž. P. Jovanović).Нек: Arhiv bioloških nauka XVI : 3–4 (1964) 169–172 (M. Janković).Лит: C. A. Јовановић: Једна књига o рату... Књижевни север 11 (1935)145–148. – Π. Каралић: Ст. J. Јаковљевић, Под крстом. ЖР 23 (1935) 50–54. – Б. Ковачевић: Један ратни дневник. СКГ 44 (1935) 142–145. – M.Марковић: Ст. Јаковљевић, Деветсточетрнаеста. СКГ 44 (1935) 78–79.– Ж. Младеновић: Ст. Јаковљевић, Деветсточетрнаеста. ЛМС 342(1935) 267–269. – M. C. Недић: Ст. Јаковљевић, Деветсточетрнаеста.ГЈПД 15 (1935) 467–470. – Д. Васић: Дело C. Јаковљевића. Политика 12.Xl 1936, стр. 10. – Ђ. Гавела: C. Јаковљевић, Капија слободе. СКГ 49(1936) 300–302. – П. Каралић: Ст. Јаковљевић, Под крстом. ЖР 23 (1936)50–54. – D. Prohaska: Ein neuer südslavischer Kriegserzähler. Sl. R 9 (1937)185–188. – Đ. Gavella: Válka v „Serbské trilogii“... ČJR 7 (1937) 132–133. – P.Димитријевић: Врхунац Ратне трилогије... Преглед 9:13 (1937) 51–56. – Π.Каралић: C. Јаковљевић, Капија слободе. ЖР 25 (1937) 113–117. – M.Никачевић: Поводом Српске трилогије... Мисао 44 (1937) 286–292. – З.Јагодић: Поводом Српске трилогије. Хришћанска мисао 3 : 4 (1937) 59–61.– K. Георгијевић: Чешка критика o роману др Ст. Јаковљевића. СКГ 54(1938) 312–315. – Đ. Gavela: K čtvrtému vydáni Jakovljevićovu Trilogie. ČJR8 (1938) 268–269. – M. Богдановић: Смена генерације. Хришћанска мисао6 (1940) 32–34. – Д. Адамовић: Koja je личност или уметничко дело на васпресудно утицало и зашто? НИН 1. X 1957. – C. Ђорђић: Српска трило-гија... Књижевна историја 8 : 30 (1975) 209–266. – B. M. Петровић, M.Јанковић, И. Савић: САНУ и развој биологије. У: Стогодишњица САНУ II.Стр. 159–186. – Живот и дело српских научника, 5. САНУ 1999. Стр. 1–29(Б. Татић, M. Јанковић).Споменица: Споменица посвећена преминулом академику C. Јаковље-вићу. САНУ 1963 (ПИ 358).Фотографија: САНУ–Ф 339, 339/1–8, XX

ЈАКШИЋ Владимир(Крагујевац, 23. IV 1824 – Београд, 16/28. VIII 1899) економиста, статисти-чар; професор Лицеја (Београд; финансије и статистика) и начелник Ста-тистичког одељења у Министарству финансија.ДСС: редовни члан од 8. I 1850. Секретар ДСС од 7. VIII 1851; казначејДСС 1852, 1853, 1854.СУД: редовни члан (Одсек за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. Xl 1892.Аутобгр: Гл. СУД 71 (1890) 313–325.Бгр: Дод. Поменику, 56 (M. Ђ. Милићевић).

115

Ббл: Гл. СУД 71 (1890) 308–322.Бгр, лит: НЕ 2 (П. Вујевић). – Савременици и последници, P 425/4 (В.Алексијевић).Нек: СКА Год. 13 (1900) 248–249 (Б. Јовановић).Лит: В. Јакшић: [Нове потребе српске књиге и науке]. Гл. СУД 62 :Додатак (1885) 2–14. – Ч. Мијатовић: [Беседа о књижевном раду иживоту В. Јакшића]. У: Свечани састанак СУД 30. V 1889 у двораниВелике Школе ради прославе 50-годишњице књижевног рада г. В.Јакшића... Гл. СУД 71 (1890) 293–307. – S. Obradović, M. Sentić:Stogodišnjica srpske statistike. Statistička revija 14 : 2–3 (1964)101–106. – В.Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић:Лицеј. – Н. Јанц: В. Јакшић оснивач метеоролошких станица уобновљеној Србији. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији1804–1854. Стр. 169–177. – Ј. Миланковић: Допринос ВладимираЈакшића развоју демографске статистике у Србији. Становништво 34 :2–2 (1996) 95–108. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, J. Даниловић:Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – М. Николић: 140година званичне статистике. Бгд 2002. – М. Николић: Статистика уСрбији. ЗМС/ДН 116–117 (2004) 225–252.Фотографија: САНУ–Ф 106

ЈАНЕЖИЋ Антон(Леше, 19. XII 1828 – Целовец, 18. IX 1869) писац, уредник и издавачпрофесор гимназије (реалка, Целовец).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, ббл, лит. НЕ 2 (И. Графенауер). – LPJ 2 (S. Janež, F. Dobrovoljc). –ÖBL 3 (1965) 72 (Anonim). – SBL 3 (1928) 376–380 (F. Lukman).Нек: Besednik (Celovec) 1 (1869) 146–147 (Anonim).Лит: A. Žigon: Donesek o razmerju med Jane�ičem in Levstikom. Časopisza zgodovino in narodopisje 4 (1907) 85–171. – История СлавянскойФилологiи, 615–616 (В. Ягичъ). – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 25, 25/1

ЈАНКОВИЋ Алекса(Темишвар, 1806 – Београд, 10. VI 1869) правник, адвокат; секретарКнежеве канцеларије и министар просвете и правосуђа.ДСС: почасни члан од 26. VIII 1845. Председник ДСС од 23. I 1847. до10. III 1848. и од 14. XII 1854. до 21. XII 1854.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик, 196–200 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 8. – НЕ 2 (С.Јовановић).Лит: J. Ристић: Спољашњи одношаји Србије. 2: Србија и кримска војна(1852–1856). Гл. СУД 60 (1885) 1–105. – Записи J. Грујића. Књ. 1–3. СКА1922–1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925.– Ловчевић I и II. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. –P. Љушић: Лицеј. – Министри просвете, 42. – Водич кроз архив ДСС. –Ђ. Ђурић: О Алекси Јанковићу, српском државнику из Темишвара. Теми-

116

шварски зборник 3 (2002) 81–88. – С. Гавриловић: Грађа за историјуКнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик138). – Ђ. Ђурић: Алекса Јанковић, Пречанин у служби Кнежевине Ср-бије. Истраживања 15 (2004) 239–247.

ЈАНКОВИЋ Милован(Влашка, 1. XI 1828 – Београд, 8/20. X 1899) економиста и политичар;председник Главне контроле, професор Лицеја (Београд; еконимија),министар финансија.ДСС: редовни члан од 2. I 1855. Казначеј ДСС од 25. IX 1858.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора занауке философске и филолошке) од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: Дод. Поменику, 56–60 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 2 (С.Јовановић). – Ловчевић II, 12. – Савременици и последници, P 425/4 (В.Алексијевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (М. М. Nikolić).Нек: СКА Год. 13 (1900) 249–253 (Ст. Бошковић).Лит: Гласник ДСС 8 (1856) 351–352. – Аноним (= XX): Буквар за старои младо. ЛМС 36 : 105 (1863) 204–237. – Аноним: „Бранкова улица“ уБеограду. БК 4 (1898) 415. – С. Јовановић: Друга влада Милоша иМихаила. Бгд 1922. – Записи Ј. Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С.Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић:Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – Ловчевић I и II. – В. Н.Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађаиз совјетских архива. Нови Сад 1977. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицej. – Научно наслеђеПравног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. – Љ. Трговчевић:Први студенти из обновљене Србије на Универзитету у Берлину :(1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 64–65. –Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српскилиберализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 107

ЈАСТРЕБОВ Иван СтепановичИван Степанович Ястребов(Громушка, 27. I / 8. II 1839 – Солун, 8/20. I 1894) историчар, слависта идипломата; руски генерални конзул у Скадру, Призрену и Солуну.СУД: дописни члан од 2. VI 1875.СКА: дописник (Академије философских наука) од 23. I 1888.Бгр: СКА Год. 2 (1889) 115–116. – НЕ 2 (Н. Радојчић). – LEJ 1 (M. Kolarić).Бгр, ббл, лит: СДР 385–386 (К. Л. Струкова). – ЕСИ 405 (М. Војводић).Лит/ббл: Погодин I–1, 77 и I–2, 145.Нек: ЛИФО 3 (1894) 102–109 (Н. Красносельцевъ). – СКА Год. 7 (1894)185–188 (М. Ђ. Милићевић). – Дело 1 (1894) 245–246 (Аноним). –Весник СЦ 5:1 (јан. 1894) 95–96 (Аноним)

117

Лит: Lj. Stojanović: Обычаи и п±сни турецкихъ сербовъ. ASPh 9 (1886)643–653. – V. Jagić: Обычаи и п±сни турецкихъ сербовъ. Второе изд. ASPh13 (1891) 135–138. – M. Иванић: И. С. Јастребов. У: И. С. Ястребов:Стара Сербiя и Албанiя. СКА 1904 (Споменик 41). Стр. I–XI. – ИсторияСлавяанской Филологіи 626 (И. В. Ягич). – П. Костић: Европски конзули уПризрену. Јужни преглед 2 : 6 (1928) 245–251. – С. Станојевић: Историјасрпског народа у средњем веку. САНУ 1937. – С. Јаблановић: Јастребовусрпска благодарност. Православље (15. II 1995) 10. – В. Бован: Јастребову Призрену. Приштина 1983. – В. Бован: Писма И. С. Јастребова С.Новаковићу. У: Стојан Новаковић: личност и дело. САНУ 1995. Стр. 131–138. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – И. С. Јастребов :зборник радова. Призрен 1997. – В. Стојанчевић: Виђени странци оСрбији и Србима 19. и почетком 20. века. Бгд 1998.Фотографија: САНУ–Ф 340, 340/1

ЈЕЗБЕРА Франтишек ЈанFrantišek Jan Jezbera(Брежнице, 15. I 1829 – Вршава, 3. XI 1901) слависта; професор универзи-тета (Варшава).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит: OSN 13 (F. Pastrnek). – ÖBL 12 (1962) 113. – Kudĕlka 201–202 (Z. Šimeček). – СДР, 165–166 (A. H. Цамутали).Нек: ČČH 8 (1902) 122–123 (Anonim = J. В.).Лит: Д. Мирковић: Ф. Ј. Језбера. ПКЈИФ 22 (1956) 293–303. – Водич крозархив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 108

ЈЕНКО Даворин(Дворје, 9. XI 1835 – Љубљана, 29. XI 1914) композитор и хоровођа; ка-пелник и композитор Краљевског српског народног позоришта (Бео-град).СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 6. II 1869. Секретар Одборауметничког СУД 1879–1881, 1883.СКА: прави члан (Академије уметности) наименован 5. IV 1887.Приступна беседа: (1) Увертира Милан; (2) Увертира Српкиња. Шт.:Увертира Милан, за гласовир сложио Даворин Јенко. Ouverture – Milanpour piano par Davorin Jenko. Издала СКА. Musikaliendruckerei v. Jos.Eberle & Co. Wien VII. 2430/82. Проглашен 20. III 1888. на основуизведених композиција [СКА Год. 2 (1888) 223–236].Бгр: НЕ 2 (Р. Одавић).Ббл: Дело 22 (1899) 317 (Аноним). – САН ПИ 201, стр. 215–223 (Д.Цветко). – Оглед српске музичке ббл, стр. 90–93 + 197–202 (В. Р.Ђорђевић).Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1888) 262–264. – SBL 3 (1928) 398.Бгр, ббл, лит: Прилози биографском речнику српских музичара, 20–29(В. Р. Ђорђевић). – ME 2 (D. Cvetko).

118

Лит: Аноним: Тридесетогодишњица Д. Јенка. БК 7 (1901) 123–124. – M.Milojević: Intimni lik D. Jenka. Zvuk 3 (1935) 285–291. – M. Томандл: Д.Јенко као хоровођа Панчевачког српског црквеног певачког друштва. ЛМС109 : 344 (1935) 210–222. – М. Томандл: Уговори Д. Јенка са Панчевачкомсрпско-православном црквеном општином. ГИДНС 8 (1935) 472–475. – Д.Цветко: Д. Јенко и његово доба. САН 1952 (ПИ 201). – М. Томандл: Д.Цветко, Д. Јенко и његово доба... ЗМС/КЈ 1 (1954) 219–222. – V. Peričić idr.: Muzički stvaraoci u Srbiji. Bgd [1969] Str. 142–148: Jenko D. – Г.Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд1971. – D. Cvetko: D. Jenko. Ljubljana 1980. – Ж. Симовић: Како је насталахимна „Боже правде“. Луча 5 : 4 (1996) 53–57. – Г. Ђорђевић и др.:Даворин Јенко. Бгд 1996. – А. Матовић: Улога Д. Јенка у формирањусрпског националног музичког позоришта. У: 125 година Народногпозоришта у Београду. САНУ 1997. Стр. 349–354. (НС 86).Фотографија: САНУ–Ф 217, 217/1–4

ЈИРЕЧЕК ЈозефJosef Jireček(Високе Мито, 9. X 1825 – Праг, 25. XI 1888) историчар права и књи-жевности и државник; др права, високи чиновник Министарства цркве-них дела и просвете.СУД: дописни члан од 8. I 1867.Бгр: GE 21 (L. Léger). – ÖBL 12 (1962) 115–116 (Anonim).Бгр, ббл, лит: OSN 13 (1898) 542–544. – История Славянской Филологiи,606–608 (В. Ягичъ). – Kudĕlka, 204–205 (M. Kudĕlka).Нек: Lj. JAZU 5 (1890) 124–139 (Anonim).Лит: J. A. Helfert: J. Jireček : biographisch-literarische Skizze. Wien 1889. –Ј. Радонић: К. Ј. Јиречек, младост и наставнички рад. У: Зборник К.Јиречека. САНУ 1959 (ПИ 326). Стр. 7–18. – Ђ. Живановић: Живот идело Константина Михаиловића из Островице. САНУ 2006. Стр. 30–33(ПИ 657).Фотографија: САНУ–Ф 26

ЈИРЕЧЕК Константин ЈозефKonstantin Josef Jireček(Беч, 24. VII 1854 – Беч, 10. I 1918) историчар; професор универзитета(Беч).СУД: дописни члан од 18. VI 1878.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије друштвенихнаука) од 25. I 1894.Бгр: GE 21 (L. Léger). – Neue österreichische Biographie 1815–1918. Wien1923. Str. 103–108 (V. Jagić).Ббл: Б. Цвътковичъ и Й. Наги: Трудоветъ на проф. Д-ръ К. J. Иречека.София 1905.Бгр, ббл: СКА Год. 8 (1895) 176–184. – OSN 13 (1898) 546. – 100 годиниБАН 1869–1969, т. 1. София 1969. Стр. 274–276 (Аноним).Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (Н. Радојчић). – BLGS 2, 267–269 (Р. Rehder). –Kudĕlka 205–209 (Z. Šimeček). – ÖBL 12 (1962) 116–117. – ЕСИ 408–409(P. Михаљчић). – КМЕ 2, 118–120 (А. Милтенова).

119

Нек: VZA 19 (1917) 308–316 (J. Nagy). – Almanach ÖAW 68 (1918) 353–419 (V. Jagić). – H Nj. 2 (1918) 87–89 (J. Nagy). – AČA 28 (1918) 158–168(J. Bidlo). – Književni Jug 1 (1918) 131–133 (A. Ivić). – Savremenik(Zagreb) 13 (1918) 113–119 (F. Šišić). – Savremenik (Zagreb) 13 (1918)120–122 (V. Jagić). – JBAW (1918) 31–33 (E. Berneker). – Česky časopishistoricky 24 (1918) 1–12. – ЛБАН 4 (1919) 85–110 (B. H. Златарски). –ГЗМ 30 (1919) 329–331 (П. Скок). – Bulletin de l'Institut pour l'étude del'Europe sud-orientale 5–6 (Jan–mai 1919) 1–3 (N. Iorga).Лит: M. Drinov: Geschichte der Bulgaren, Von C. J. Jireček... ASPh 2 (1877)168–177. – A. Пипин: Јиречек o Бугарској. ПГ 13 (1892) 376–384 и 464–475. – W. Vondrak: Jireček, C: Das christlische Element in der topograph.Nomenclatur der balkanländer... ASPh 20 (1898) 473–476. – B. H.Златарски: Д±йность nа на д-ръ Конст. Иречекъ въ България.Периодическо списание на Българското книжовно дружество въ София66 (1906) 1–30. – J. Šlebinger: V. Jagić. Knezova knjižnica 15 (1908) I–XIV.– J. Radonić: Gesichte der Serben... ASPh 33 (1912) 279–285. – Anonim[Historicus]: Dr�ava i društvo u sredovječnoj Srbiji. Savremenik (Zagreb) 8(1913) 245–247. – Аноним [А. Б]: Государство и общество въсреднев±ковой Сер6іи. СИ 42 (1913) 593–594. – V. Jagić: Staat undgesellschaft im Mittelalterlischen Serbien... ASPh 35 (1914) 252–262. – J.Bidlo: K. Jireček. Časopis Musea Království Českého 88 (1914) 245–256. –M. Murko: J. K. Jireček. „Östereich" Zeitschrift für Geschichte 1 (1918) 537–597. – J. Nagy: J. K. Jireček... Nastavni vjesnik 28 (1919–1920) 439–444. – J.Bidlo: К. Jireček. Časopis Matice Moravské 43–44 (1919–1912) 1–13. – E.Denis: С Jireček et la Civilisation Serbe... Revue yougoslave 2 (1920) 21–27.– N. Radojčić: Jos. Konstantin Jireček. NS 2 (1923) 193–216. – Љ.Стојановић: Историја Срба, написао К. Јиричек... ПКЈИФ 5 (1925) 297–314. – N. М. Gelber: Izveštaj o dr K. Jirečku za vrijeme njegovaministrovanja u Bugarskoj... NS 8 (1929) 113–116. – M. Novaković: К.Jireček i S. Novaković. ČJR 3 (1932–1933) 306–308. – С. Станојевић:Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – V. Ćorović: К.Jireček a vedecké studium Balkánu. In: Co daly naše země Evropě a lidstvu.Praha 1940. Str. 344–346. – J. Cvetler: К. Jireček – byzantinologue. BS 18(1957) 189–201. – H. Радојчић: J. К. Јиречек. У: Зборник К. Јиречека.САНУ 1959 (ПИ 326). Стр. 1–5. – Ј. Радонић: К. Ј. Јиречек, младост инаставнички рад. Исто. Стр. 7–18. – Ј. Тадић: Архив К. Јиречека. ЈИЧ 3(1963) 95–97. – J. Cvetler: V. Jagič und К. Jireček. In: Beiträge zurGeschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 13–33. – P. Mijatev: DieBeziehungen K. Jirečeks zu slawisehen Sprachwissenschaftlern undHistorikern. In: Beiträge zur Geschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 387–396. – П. Мијатев: Из преписке К. Јиречека ca J. Цвијићем. ИЧ 14–15(1965) 421–442. – P. Mijatev: К. Jireček und die Balkanstudien. EB 3 (1969)57–67. – Љ. Никић: Избор K. J. Јиречека за дописнога члана СКА.ПКЈИФ 45 (1979) 109–117. – Ј. Havránek: К. Jireček – první kroky historikaji�ních Slovanu. Slаvia 50 (1981) 408–415.Преписка: M. Новаковић: Писма К. Јиречека Ст. Новаковићу. ГНЧ 43(1934) 254–309. – П. Мијатев: Из преписке К. Јиречека са J. Цвијићем(1901–1914). ИЧ 14–15 (1963–1965) 421–442.Фотографија: САНУ–Ф 341, 341/1–5

120

ЈОАННОВИЋ Ђорђе(Беч, 16. VI 1871 – Београд, 28. I 1932) лекар, патолог; др медицине, ана-томопатолог Опште поликлинике у Бечу и професор универзитета (Бео-град и Беч).СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1926.Бгр: Јеремић, 55 (P. Јеремић). – Споменица СЛД, 197 (В. Станојевић).Бгр, ббл: НЕ 2 (В. Станојевић).Бгр, ббл, лит: МЕ 3 (Z. Levental). – ÖBL 12 (1962) 119 (Anonim).Нек: СА 34 (1932) 59–60 (М. Петровић) и 289–307 (Р. Бурјан, С.Стефановић, Т. Симић, Ж. Рувидић, И. Ђуричић). – Medicinski pregled 7(1932) 21–24. – (R. Burian). – СКГ н. с. 35 (1932) 239–240 (Ђ. = И.Ђуричић) и 437–441 (Т. В. Симић). – Музички гласник 5 (1932) 26–28 (Д.Путник). – СКА Год. 32 (1932) 117–119 (Б. Гавриловић). – ЛМС 332(1932) 249 (Аноним).Лит: Ђ. Јоанновић: Однос између узрока болести и процеса оздрављења.Медицински преглед 1 (1926–1927) 2–5. – Д. Борић: У спомен пок. проф.д-ра Ђ. Јоанновића... Гл. САН 8 : 2 (1957) 263–265. – В. Арновљевић и др.:Активност и допринос чланова САНУ у развоју медицинске науке. У:Стогодишњица САНУ II. Стр. 269–306. – Зборник саопштења са научногскупа посвећеног делу и личности Ђорђа Јоанновића. Нови Сад 2004. – D.Paunović: Dr Đorđe Joannović 1871–1932 : život i delo. Zrenjanin 2006.Споменица: СА 34 : 5–6 (1932). [зборник стручних радова у спомен Ђ. J.].Фотографија: САНУ–Ф 342, 342/1 г

ЈОВАНОВИЋ Богољуб(Бохданеч [Чехословачка], 2. VI 1839 – Београд, 13. IV 1924) статистичари писац; управник Државне статистике.СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 24. VI1879.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (Р. Сигњар).Нек: СКА Год. 33 (1926) 155 (A. Белић).Лит: Аноним: Статистичке белешке Б. Јовановића. Јавор 5 (1878)1297–1299. – Аноним: Статистика наставе у кн. Србији... Јавор 6(1879) 27–29. – Аноним (=Д. Б. Ј.): Међународни статистичкиинститут. Архив 25 (1924) 319–320. – S. Obradović, M. Sentić:Stogodišnjica srpske statistike. Statistička revija 14 : 2/3 (1964) 101–106. –М. Николић: 140 година званичне статистике. Бгд 2002. – М. Николић:Статистика у Србији. ЗМС/ДН 116/117 (2004) 225–252. – М.Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ 2006. Стр.227–229. (ПИ САНУ 658).Фотографија: САНУ–Ф 109

ЈОВАНОВИЋ Владимир(Шабац, 28. VIII 1833 – Београд, 4. III 1922) економиста, политичар иписац; професор Велике школе (Београд; политичка економија),министар финансија и државни саветник.

121

ДСС: редовни члан од 21. II 1862.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора занауке државне и историјске) од 6. II 1869 и Одбора за ширење наука икњижевности у народ од 1883. Секретар Одбора за науке државне иисторијске СУД 1882–1883. Председник СУД 1883–1886.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: ГИДНС 9 (1936) 193–205. – В. Јовановић: Успомене. Бгд 1988Бгр: Велики илустровани календар за 1892. Нови Сад (1891) 119–121. –GE 21 (G. Pawlowski). – НЕ 2 (С. Јовановић). – Новосадске биографије11, 150–152.Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (М. М. Nikolić).Нек: СКГ н. с. 5 (1922) 454–460 (В. Ћоровић). – Архив 21 : 4 : II коло(1922) 155–159 (Љ. Радовановић). – Јужна Србија 1 (1922) 40 (Ано-ним=M).Лит: С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1922. – I.Delalle: Mazzini i Srbija. J. Nj. 9 (1925) 248–249. – С. Јовановић: ВладаМилана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926, 1927. – ПИ 116 (A. Белић). – Г.Јакшић: Завера против кнеза Михаила. ЗМС/ДН 9 (1954) 106–112. – С.Гавриловић: Рађање омладинског листа „Млада Србија“. Рад ВМ 4(1955) 232–235. – О. Благојевић: Економска мисао у Србији. Стр. 206–255. – Н. Петровић: Поводом једног непознатог писма В. Јовановићапосле убиства Михаила Обреновића. ЛМС 136 : 386 (1960) 167–193. – Д.Страњаковић: Успостављање односа између Српске православне иАнгликанске цркве... Гласник СПЦ 52 (1961) 87–92. – В. Р. Вулетић:„Слобода“ В. Јовановића. ЗМС/ДН 31 (1962) 137–154. – С. Јовановић:Моји савременици. Виндзор, Канада 1962. Стр. 13–56. – В. Карасјов: Ж.Жујовић и В. Јовановић. ЗМС/ДН 43 (1966) 113–125. – Уједињенаомладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – А. В. Stojković: Dru-štveno-politički pogledi V. Jovanovića. JIČ 1–2 (1972) 33–78. – A Stojković:Filozofski pogledi V. Jovanovića. Novi Sad 1972. – G. Stouks: LegitimacyTrough Liberalism. Seatle, London 1975. – В. Н. Кондратјева: Уједињенаомладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива.Нови Сад 1977. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.(Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – М. Subotić: Sricanje slobode. Niš1992. Str. 78–94. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 64–68. – Ж.Марковић: Први српски лист у Швајцарској. Даница за 1995. Стр. 385–387. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: ИсторијаПравног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Д. Боаров: Апостолисрпских финансија. Бгд 1997. – С. Рајић: Мемоари српских либерала. У:Перо и повест – српско друштво у сећањима. Бгд 1999. Стр. 81–103. – Б.Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. СремскиКарловци, Нови Сад 2005.Архив: АСАНУ 14556Фотографија: САНУ–Ф110, 110/1–8

ЈОВАНОВИЋ Ђорђе(Нови Сад, 21. I 1861 – Београд, 23. III 1953) вајар; професор и директорУметничке школе (Београд).

122

СКА: прави члан (Академије уметности) од 16. II 1920. СекретарАкадемије уметности: од 7. III 1922. до 6. III 1924; од 6. III 1932. до 16. V1935; од 7. III 1937. до 2. V 1945.САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III1948.Приступна беседа: Изложба вајарских радова приређена за Свечанискуп од 7. III 1921. Проглашен 7. III 1921. [СКА Год. 29 (1921) 112 +134–139].Бгр: НЕ 2 (В. Петровић). – Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 55–58.Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 257–263 и 35 (1927) 221–222.Бгр, ббл, лит: Удружење ликовних уметника у Београду 1918. Бгд. 1969.Стр. 140–141 + 151–152 (Љ. Никић). – BLZ 12, 623–624. – ELU 3 (M.Kolarić). – LEJ 1 (K. Pavlović).Нек: Гл. САН 5 : 1 (1953) 236–238 (С. Стојановић).Лит: Т. Остојић: Изложба вајарских радова Ђ. Јовановића у Новом Саду.БК 1 (1895) 759–763. – М. Савић: Изложба Ђ. Јовановића у Новом Саду(1895). ЛМС 188 (1896) 166–169. – A. D’Orchamp: Chronique Artistique.Revue yougoslave 1 (1919) 176–184. – З. Кулунџић: Вајар Ђ. Јовановић.Београдске општинске новине 57 : 8 (авг. 1939) 467–472. – St. Kalajdžić:Dj. Jovanović. ČJR 1 (1930–1931) 362–366. – Аноним: Академик Ђ.Јовановић. СКГ н. с. 2 (1921) 555–557. – В. P. Петковић: Ђ. Јовановић.СКГ н. с. 18 (1926) 65–68. – R. Frangeš Mihanović: Đ. Jovanović. Lj. JAZU40 (1927) 150. – Вајарски радови академика Ђ. Јовановића. СКА 1933. –M. Bajalović: Devedeseti rođendan Đ. Jovanovića. Lik 4 (1. III 1951) 2. – A.Шаулић: Ђ. Јовановић: српски вајар. ЗМС/ДН 16 (1957) 52–68 [стр. 61–67: Вајарски радови Ђ. Јовановића од 1887–1947]. – Л. Трифуновић:Учешће Срба на светској изложби у Паризу 1900. У: Уметници члановиСАНУ. САНУ 1980 (Галерија 37) 500–501 + 508. – С. Стипчевић: Причао једном београдском споменику. Даница 33 (1995) 140–143. – ВајарЂорђе Јовановић (1861–1953) : каталог изложбе. Чачак 2007.Архив: АСАНУ Аутобгр. [Досијеа чланова]Фотографија: САНУ–Ф 218, 218/1–8

ЈОВАНОВИЋ Евгенијесветовно име Јевтимије(Голубинци, 19. II 1802 – Карловац, 14. IX 1854) правник, епископ и писац;професор Латинске школе (Бечкерек), професор богословије (СремскиКарловци) и епископ горњокарловачки.ДСС: кореспондентни члан од 7. VIII 1844.Бгр: Поменик, 205–208 (М. Ђ. Милићевић). – В. Стајић: Новосадске био-графије 2. Нови Сад 1937, 141–144. – НЕ 2 (Р. Грујић). – Српски јерарси,180–181 (С. Вуковић). – Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 60–62.Бгр, ббл: M. Радека: Горња Крајина. Карловачко владичанство. Загреб1975. Стр. 180–184.Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (M. M. Nikolić).Нек. бел.: Гл. ДСС 6 (1854) 342 (Аноним).

123

Лит: Д. Руварац: Евгеније Јовановић: епископ карлштатски. Српски Сион14 (1904) 417–421 + 449–454 + 491–496 + 513–518 + 560–562. – ИсторијаКарловачке гимназије, 151 + 187. – Водич кроз архив ДСС. – Б. Гарда-шевић: Писац најстаријег уџбеника православног црквеног права. ЗборникПравославног богословског факултета 3 (1954) 165–179. – Т. Петровић:Писмо Јоакима Вујића Евгенију Јовановићу. ЗМС/КЈ 6–7 (1958/9) 270–272.Преписка: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. Стр. 720–732.Фотографија: ФД–217

ЈОВАНОВИЋ Јероним, Бишинацсветовно име Јован(Шабац, 1825 – Салцбург, 10. VI 1894) свештеник, педагог; свештеник уМишару, професор гимназије и богословије, епископ шабачки и нишки.ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Православна Српска црква у Краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.227–229: Јероним. – Дод. Поменику, 60–61 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 2(Р. Грујић). – А. М. Поповић: Поменик шабачко-ваљевске епархије 1(Бгд 1940). Стр. 37–38. – Српски јерарси, 218–219 (С. Вуковић).Нек: Српски Сион 4 (1894) 411 (Аноним). – Весник СЦ 4 : 6 (1894)500–507 (Аноним). – СКА Год. 9 (1896) 342–356 (Ст. Бошковић).Лит: Православна Српска црква у Краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.215. – Т. Урошевић: Ј. Јовановић епископ нишки народни добротвор.Весник СЦ 37 (1932) 4–11. – T. Урошевић: Ha својој бразди. Ниш 1933.– J. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Б.Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку.Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 111

ЈОВАНОВИЋ Коста(Београд, око 1832 – Београд, 15/27. IV 1895) економиста и политичар;професор Лицеја (Београд), министар просвете и црквених дела и чланДржавног савета.ДСС: редовни члан од 21. II 1862.СУД: редовни члан (Одбора за науке историјске и државне)наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: Дод. Поменику, 64 (М. Ђ. Милићевић). – Министри просветеСрбије 1811–1918. Бгд 1994, 70.Лит. M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – О.Благојевић: Економска мисао у Србији, 326–333. – В. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Љ.Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд1997.

124

ЈОВАНОВИЋ Љубомир(Котор, 2/14. II 1865 – Београд, 10. II 1928) историчар и политичар; ми-нистар унутрашњих дела, министар просвете, члан Државног савета ипрофесор универзитета (Велика школа, Универзитет; Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 6. I 1890. Прави члан(Академије друштвених наука) од 7. II 1900.Приступна беседа: О Летопису попа Дукљанина. Шт.: Летопис попаДукљанина. Дело (Београд) 23 (1902) 145–146 [извод, исто као у Год.]Проглашен 22. II 1902. (СКА Год. 15 (1901) 190, 220–228 [извод]).Аутобгр: Крв Словенства 1914–1924. Споменица десетогодишњицесветског рата. Бгд 1924. Стр. 9–23.Бгр: НЕ 2 (Д. Поповић, H. Радојчић). – Нови живот 6 : 21 (1924) 106–107. – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 136–137.Бгр, ббл: СКА Год. 15 (1902) 276–283. – Споменица УБ, 97–98.Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (M. M. Nikolić). – ЕСИ 413–414 (Ђ. Бубало).Нек: СКА Год. 36 (1928) 89 (Сл. Јовановић). – СКГ н. с. 23 (1928) 479–480 (У. Џонић). – Весник СЦ 33 (1928) 466–468 (J. Липовац). – ЖР 1(1928) 315–316 (Д. Д. Живаљевић). – Политика (11. II 1928) 1–2 (M. Л.Зечевић). – Политика (12. II 1928) 1–2 (Ст. Станојевић). – ГПД 8 (1928)186 (Аноним).Лит: Дим. Д. Живаљевић: Љ. Јовановић. Будућност 4 (1923) 584–592. – Љ.Јовановић: Сарајевски атентат и београдска спољна политика. Новиживот 6 : 22 (1925) 3–8. – M. Л. Зечевић: Љ. Јовановић као политичар.Политика (13. и 14. II 1928) 1 и 1. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987. (Споменик 128). – Сто година Лексикографског рада у САНУ.САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатностиАкадемије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Фотографија: САНУ–Ф 219

ЈОВАНОВИЋ Милан Морски(Јарковац, 12/24. IV 1834 – Београд, 25. V / 6. VI 1896) лекар и књижев-ник; др медицине, професор Велике школе и професор Војне академије(Београд).СУД: редовни члан (Одсека јестаственичког и математичарског и Одсекауметничког) од 6. II 1869.СКА: дописник (Академије уметности) од 6. I 1890. Прави члан „безопредељења“ од 15. XI 1892. Прави члан (Академије уметности) од 28.XII 1892.Приступна беседа: Поглед на индијску драму. Шт.: СКА Глас 45 (1894) 37+ [3]. Проглашен 2. X 1894. (СКА Год. 8 (1894) 74–75).Бгр: Дод. Поменику, 66–67 (М. Ђ. Милићевић). – Знаменити Срби 2(1903) 71–73 (A. Гавриловић). – Јеремић, 60–62 – Споменица СЛД, 50–51 (В. Станојевић) и 386–390 (М. М. Велимировић). – ЕнциклопедијаНовог Сада 10 (1998) 84–86.Бгр, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – ME 3 (Z. Levental).

125

Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (N. Đorđević, M. M. Nikolić).Нек: БК 2 (1896) 703–704 (Аноним). – СА 2 (1896) 307–309 (J. Данић). –CH 63 : 117 (31. V 1896) 643–644 (M. Ђорђевић Призренац). – БК 2(1896) 703–704 (Аноним). – СКА Год. 10 (1897) 85–86 (J. M. Жујовић).Лит: Љ. Недић: Идијске Драме. Српски преглед 1 (15. II 1895) 98. – M.Јовановић: Књижевна клевета. Дело 5 (1895) 537–540. – Љ. Недић:Одговор на књижевне клевете. Српски преглед 1 (15. IV 1895) 226. – А.Гавриловић: О посмртним рукописима дра M. Јовановића. БК 2 (1896)1558–1564. – M. Савић: Др. M. Јовановић. ЛМС 194 (1898) 79–91. – A.Гавриловић: Др М. Јовановић. У: М. Јовановић: Горе доле по Напољу.Бгд 1898. Стр. III–LVI. – J. Грчић: M. Јовановић Морски. Годишњак MC1935 (1935) 166–181. – ПИ 116 (A. Белић). – S. D. Plamenac: Dr M.Jovanović „Morski“ i njegova disertacija. Acta HMPhV 14 (1974) 51–58. –В. Грујић: Др M. Јовановић – Морски – здравствени просветитељ иистакнути наставник у Београду. ГГБ 21 (1974) 279–291. – Д. Михаи-ловић: Прва неоантичка Антигона на Балкану. Зборник МС за сценскеуметности и музику 3 (1988) 237–257. – Р. Јовановић: Критичкаопажања М. Јовановића на почетку рада Народног позоришта уБеограду. Театрон 84/85/86 (1994) 59–64. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић:Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.Фотографија: САНУ–Ф 223, 223/1–4

ЈОВАНОВИЋ Михаилосветовно име Милоје(Соко-Бања, 19. VIII 1826 – Београд, 5/17. II 1898) епископ; архиепископбеоградски и митрополит српски.ДСС: почасни члан од 13. I 1857.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Православна Српска црква у Краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.206–209: Михаило. – Дод. Поменику 94–96 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 2(Р. Грујић). – А. М. Поповић: Поменик шабачко-ваљевске епархије 1 (Бгд1940). Стр. 29–31 : Михаило (1854–1859). – Српски јерарси, 328–330 (С.Вуковић).Бгр, ббл, лит: BLGS 3 (1979) 194–196 (Dj. Slijepčević).Нек: Весник СЦ 9 : 2 (1898) 97–137. – Бранич 5 (1898) 101–104 (М. С.Марковић). – Дело 17 (1898) 528 (Аноним). – СКА Год. 11 (1899) 164–188 (Н. Дучић). – Весник СЦ [10] : 1–2 (1899) 41–59 (А. В. Васиљев).Нек, ббл: Српски Сион 8 (1898) 81–85 (Аноним).Тестамент : Весник СЦ 9 : 6 (1898) 555–558. – Фондови блаженоупокоје-ног митрополита Михаила. Весник СЦ 11 : 2 (1900) 180–183.Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Н.Божић: Успомена блаженоупокојеном архиепископу београдском имитрополиту српском Михаилу. Весник СЦ 9 : 9 (1898) 791–813. – С. Јо-вановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – A. Илић:Моји доживљаји. Бгд 1931. – Антоније, митрополит: Moje у спомене намитрополита српског Михаила. Весник СЦ 38 (1933) 113–120. – Ст. М.Димитријевић: Mитрополит Михаило... Весник СЦ 38 (1933) 63–110. –

126

В. Поповић: Сукоби између митрополита Михаила и владе. ЛМС 109 :342 (1935) 167–186. – В. Поповић: Клерикални сукоби у Србији за времемитрополита Михаила. Javnost 2 (1936) 337–339. – В. Поповић: Ђачкипутопис митрополита Михаила. ПКЈИФ 18 (1938) 445–449. – М.Јовановић: M. Михаило и Јужна Србија. Хришћанско дело 4 (1938) 54–58. – J. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – H. Д. Бо-жић: M. Михаило. Гл. СПЦ 19 (1939) 133–136. – H. Д. Божић: Митропо-лит Михаило и Јужна Србија. Гл. СПЦ 19 (1939) 224–225. – Д. Марић:Штросмајер и митрополит Михаило. Хришћанско дело 5 (1939) 35–40.– ПИ 116, 93 (A. Белић). – Д. Страњаковић: Михаило и Јулија. Бгд 1940. –Љ. Дурковић-Јакшић: Први српски питомци богослови у Русији. Гл. СПЦ26 (1945) 32–35. – Јосиф, митрополит: Митрополит Михаило (1826–1898). Гл. СПЦ 29 (1948) 8–13. – Љ. Дурковић-Јакшић: МитрополитМихаило и Пољаци. Гл. СПЦ 29 (1948) 13–17 + [27–31]. – O. Mučalica:Zaostavština mitropolita Mihaila u Dr�avnom arhivu NR Srbije u Beogradu.Arhivist 8 : 1–2 (1959) 47–60. – Д. Страњаковић: Успостављање односаизмеђу Српске православне и Англиканске цркве у време митрополитаМихаила... Гласник СПЦ 52 (1961) 87–92. – Г. Јакшић, В. Вучковић :Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Ђ.Слијепчевић: Историја Српске православие цркве. Књ. 2. Минхен 1966.– Ј. Јовановић: Апел српског митрополита Михаила Јовановића ицрногорског митрополита Илариона Рогановића руском народу за помоћбосанскохерцеговачким избеглицама 1875. год. Гл. СПЦ 56 (1975) 90–92.– В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875: грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – С. Ојкић: Свргнућемитрополита Михаила и епископа 1881 год. Гл. СПЦ 63 (1982) 106–107.– С. Гавриловић: Mитрополит Михаило Јовановић као научни радник.Гл. СПЦ 64 (1983) 159–161. – Југословени и Русија : документи изархива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – С. Терзић: Србија и Грчка.Бгд 1992. – Живот и дело митрополита Михаила. Научни скуп (СокоБања, септембар 1994) СПЦ, САНУ. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српскилиберализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Споменице: Ж. Јовичић: Светковина 25-годишњег архипастирског радамитрополита српског г. Михаила. Бгд 1880 [бгр. 1–22; ббл. 179–195]. –Мир 1 : 44 (14. X 1894). – Кирил, архимандрит: Четрдесетогодишњицапрославе архијерејске службе митрополита Михаила. Бгд 1895 [= ВесникСЦ 5 : 10 (1894) 881–900]. – Ђ. Слијепчевић: Михаило, архиепископбеоградски и митрополит српски. Минхен 1980 [лит. 615–617].Преписка: Митрополит Михаило и Никола Пашић : емигрантскапреписка (1884–1888). Бгд 2004.Архив: АСАНУ ИЗ 7380/15 [Аутобгр.].Фотографија: САНУ–Ф 112, 112/1–3

ЈОВАНОВИЋ Павле, Паја(Вршац, 4/16. VI 1859 – Беч, 30. XI 1957) сликар.СУД : дописни члан од 30. I 1884.СКА: прави члан (Академије уметности) од 23. I 1888.САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III1948.

127

Члан Одбора за вођење послова Академије од 3. V до 17. VII 1947.Приступна беседа: (a) Писмо-изјава од 19. VI 1888. (б) Изложбасликарских радова 6. X 1893. Проглашен: (а) 19. VI 1888 (СКА Год. 2(1888) 165–170); (б) 6. X 1893 (СКА Год. 7 (1893) 147–149).Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 288–289.Бгр, лит: ELU 3 (M. Kolarić). – BLZ 12, 624. – LEJ 1 (P. Vasić)Ббл, лит: Паја Јовановић : каталог изложбе. Вршац, Нови Сад, 1959–1960. Стр. 39–69: ббл. (Н. Мамузић); 71–75: лит. (Ж. П. Јовановић).Бгр, ббл, лит: Р. Антић: Паја Јовановић : каталог [легата у Музеју градаБеограда]. Бгд 1970.Нек: ГГБ 4 (1957) 673–682 (З. Симић-Миловановић). – Гл. САН 9 : 4(1957) 327–336. – ЛMC 381 (1958) 219–220 (Р. Предић). – Umjetnost 2(1958) 7–8 (D. Medaković).Лит: M. Живковић: П. Јовановић. ЛМС 165 (1891) 1–19. – H. Симић: Какоje постала слика Сеоба Срба од П. Јовановића. Гласник СПЦ 37 (1956)109–113. – М. Пламенац: Једно значајно писмо П. Јовановића. ИЗ 13(1957) 253–258. – П. Васић: П. Јовановић. Рад ВМ 8 (1959) 147–157. – Р.Мамузић: Изложба слика П. Јовановића у Вршцу. Рад ВМ 8 (1959) 266–268. – Д. Медаковић: Сликар П. Јовановић. У: Паја Јовановић : каталогизложбе. Вршац, Нови Сад, 1959–1960. Стр. 6–19. – Н. Кусовац: П.Јовановић. слике великог формата. Бгд 1979. – Л. Трифуновић: УчешћеСрба на светској изложби у Паризу 1900. У: Уметници чланови САНУ.САНУ 1980 (Галерија 37). Стр. 500–501 + 508. – М. Јовановић: Сли-карство П. Јовановића у знаку Минхена, „Триптихона“ и мемоара. ГГБ 31(1984) 191–196. – М. Јовановић: П. Јовановић. У: 100 најзнаменитијихСрба, 395–398.Преписка: Д. Трифуновић: Три прилога о животу и делу П. Јовановића.ЗНМ/Б 14:2(1990) 41–79.Фотографија: САНУ–Ф 220, 220/1–3

ЈОВАНОВИЋ Панта(Београд, 1828 – Београд, 24. XII 1885) правник и политичар; министарфинансија и члан Државног савета.ДСС: прави члан од 8. I 1850. Секретар ДСС 1853, 1854, 1855.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: М. Ђ. Милићевић: Илија M. Коларац. Бгд 1896. Стр. 132: ПантаЈовановић.Бгр, ббл: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 66–67:Панта Јовановић.Нек. бел.: СН 1885, 287/1343. – Браник 2 (1886). – Тежак 17 (1886) 33.– Гл. СУД 68 (1889) 57–58 (Аноним).Лит. С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – О.Благојевић: Економска мисао у Србији, 345. – Р. Љушић: Лицеј.

ЈОВАНОВИЋ Петарпсеудоним Срб-Илир из Бачке(Нови Сад, 25. VI 1800 – Темишвар, 5. II „по новом“ 1855) правник; профе-сор гимназије (Нови Сад), инспектор српске школе у Темишвару и адвокат.ДСС: кореспондентни члан од 1. VIII 1848.

128

Бгр: Новосадске биографије 2, 133–141 (В. Стајић). – ЕнциклопедијаНовог Сада 10 (1998) 103–105.Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Р. Adamović).Лит: Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933)1–91. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – К.Милутиновић: О српској проилирској ревијалној штампи у доба Илирскогпокрета. У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 91–134. – З.Малбаша: Књижевност у Сербском народном листу, Подунавци иПештанско-будимском скоротечи. У: Теодор Павловић и његово доба.MC 1988. Стр. 167–194. – М. Зоговић: Јовановићев превод Метастазијеведраме. Драма у српској књижевности. Бгд 1996. Стр. 391–395.

ЈОВАНОВИЋ Петарсветовно име Павле(Илок, 18. II 1800 – Сремски Карловци, 22. IX 1864) епископ; професоргимназије (Сремски Карловци) и митрополит београдски.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.Бгр: Православна Српска црква у краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.205–206: Петар. – М. Радека: Горња Крајина. Карловачко владичанство.Загреб 1975. Стр. 188–189. – Српски јерарси, 403–405 (С. Вуковић). –Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 102–103.Бгр, лит: НЕ 2 (Р. Грујић).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – М.Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ. 1 и 3.Бгд, 1898 и 1901. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд1911. – Историја Карловачке гимназије. – A. Илић: Моји доживљаји. Бгд1931. – J. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Д. Ка-шић: Петар Јовановић митрополит Србије, поводом стогодишњицесмрти. Православна мисао 7:2 (1964) 35–52. – Д. К. Петровић: Митропо-лит П. Јовановић. Гл. СПЦ 45 (1964) 292–293. – Р. Веселиновић: ИсторијаСрпске православие цркве са народном историјом. Бгд 1966. Књ. 2, стр.121–124: Митрополит Петар Јовановић + 129: Одступање митропо-лита Петра. – Д. Калезић: Живот Цркве у обновљеној Србији. У: Полавека науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 202–216.Архив: АСАНУ 7380/16.Фотографија: САНУ–Ф 27

ЈОВАНОВИЋ Петар С.(Добрача, 25. II / 9. III 1893 – Београд, 15. XI 1957) географ; професоруниверзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 2. III 1946.САН: редовни члан Академије од 18. III 1948. Редовни члан (Одељењаприродно-математичких наука) од 22. III 1948. Секретар САН од 22. III1948. до 16. IV 1957.Ббл: Год. СФФ 1 (1930) 324–325.Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 176–186.Нек: Гл. САН 9 : 4 (1958) 348–355 (П. Вујевић).Лит: M. Зеремски: Живот и рад акад. П. С. Јовановића. ГСГД 37 : 2(1957) 81–87. – Ж. Јовичић: Рад проф. П. С. Јовановића у Географскомдруштву. Исто 87–90. – Р. Лазаревић: Сећање на акад. П. С. Јовановића.

129

ГСГД 58 : 1 (1978) 2–8. – Д. Дукић: Развој географских наука у САНУ. У:Стогодишњица САНУ II. Стр. 204–247. – Живот и дело српскихнаучника, 6. САНУ 2000. Стр. 265–293 (М. Зеремски).Фотографија: САНУ–Ф 343, 343/1–3

ЈОВАНОВИЋ Слободан(Нови Сад, 21. XI / 3. XII 1869 – Лондон, 12. XII 1958) правник, историчар,политичар и писац; професор универзитета (Велика школа и Универзитет,Београд) и председник владе у избеглиштву у Лондону.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 4. II 1905. Прави члан(Академије друштвених наука) од 4. II 1908. Председник СКА од 31. I1928. до 31. I 1931. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II1914. до 7. III 1925.САН: редовни члан од 22. III 1948. није распоређен и изостављан изспискова чланова САН до 1972. када се наводи у списковимапреминулих чланова: Год. САНУ 77 (1972).Приступна беседа: Уставобранитељи и њихова влада 1838–1858. Шт.: СКА1912. (ПИ 36). Проглашен 15. XII 1911. (СКА Год. 25 (1911) 170–173).Бгр: Lj. JAZU 40 (1927) 147–148 (M. Kostrenčić). – НЕ 2 (J. Продановић).– С. Јовановић: Сабрана дела. Бгд 1991. Књ. 12, стр. 719–880 (Ж.Стојковић). – Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 110–114.Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 2 (D. Vlatković). – ЕСИ 416–418 (Љ. Димић). –BLGS 2 (1976) 307–308 (A. Moritsch).Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 371–372 и 21 (1908) 429 и 35 (1927) 214–215. –Споменица УБ. Бгд 1906. Стр. 130–131.Ббл: С. Јовановић: Сабрана дела. Бгд 1935. Књ. 16, стр. 439–463 (И.Пржић). – Poruka (London) 25 (1954) 9–10 и 53–54 (1959) 53–54 (К. St.Pavlović) = Слободан Јовановић у емиграцији – разговори и записи. Бгд1993. Стр. 223–231 (К. Ст. Павловић). – С. Јовановић: Сабрана дела. Бгд1991. Књ. 1, стр. 233–326 (М. Ђурђулов).Лит/ббл: Poruka (London) 53–54 (1959) 49–52 (К. St. Pavlović) [bbl.nekrologa].Лит: M. Ђ. Миловановић: Пловдивски преврат и српско-бугарски paт.Дело 24 (1902) 5–21. – A. G. Matoš: Iz Majske košare. Savremenik 5 (1910)457–460. – Л. Марковић: Теорија о држави Сл. Јовановића. Дело 71(1914) 447–453. – И. Секулић: Стил Сл. Јовановића Нова Европа 1(1920) 56–64. – Ђ. Тасић: Сл. Јовановић и нормативне школе. Архив 13 :друго коло : 7 : 2 (1923) 132–139. – R. Petrović: Sl. Jovanović. Savremenik14 (1923) 118–119. – Л. Костић: Уставно право г. Сл. Јовановића. Новиживот 17 (1924) 381–383 и 18 (1924) 21–27. – В. Ћоровић: Влада МиланаОбреновића од Сл. Јовановића. СКГ н. с. 17 (1926) 455–459. – С.Пандуровић: Сл. Јовановић. Мисао 24 (1927) 73–81 + 200–211 + 351–361+ 369–375. – М. С. Јовановић: О Сл. Јовановићу. Рашка 1 (1929) 231–235.– В. Живојиновић: Поводом студија г. Сл. Јовановића. Мисао 40 (1932)336–342. – Đ. Tasić: Názor S. Jovanoviće na politicky vývoj 19. s. ČJR 2(1931–1932) 301–304. – E. Спекторски: Студије Cл. Јовановића изисторије политичких доктрина. ЛMC 343 (1935) 130–133. – Ђ. Тасић:Платон г. Сл. Јовановића. Архив 25 : друго коло : 31 : 5 (1935) 433–444.– Ђ. Тасић: Макијавели г. С. Јовановића у светлости његове теорије о

130

држави. Архив 26 : друго коло : 32 : 1 (1936) 1–25. – Ј. Ђорђевић:„Поратна држава“ г. С. Јовановића. ЛМС 347 (1937) 176–184. – V.Masleša: Sl. Jovanović u „Politici“. Naša stvarnost 9–10 (1937) 139–141. –Ђ. Тасић: Општи преглед наше социологије и наших друштвених наука.Социолошки преглед 1 (1938) 260–271. – Аноним: Сл. Јовановић,поводом његове седамдесетогодишњице. Српски глас 1 : 4 (7. XII 1939) 3.– Д. Страњаковић: Личност Сл. Јовановића. Исто, 3–4. – Седамдесетгодина живога г. Сл. Јовановића. Политика 4. XII 1939, 9–10 (В.Ћоровић, Ђ. Тасић, И. Секулић, J. Ђорђевић, И. Пржић). – Аноним[Spektator]: Сл. Јовановић као историчар. Глас MC 6 (1939) 167–168. –Д. Јовановић: Сл. Јовановић и народ. СКГ н. с. 59 (1940) 192–195. – М.Жежељ: Сл. Јовановић као књижевник. СКГ н. с. 60 (1940) 464–468. – Б.Лазаревић: Лик Сл. Јовановића. ЛМС 353 (1940) 161–169. – Ј. Ђорђевић:Примери политичке социологије: Енглеска, Француска, Немачка. ЛМС354 (1940) 246–249. – Аноним [Уређивачки одбор]: О проблему издаје улитератури. Наша књижевност 3 (1946) 472–473. – J. Скерлић:Историја нове српске књижевности. Бгд 1953. Стр. 460–461: Сл.Јовановић. – Ph. Auty: Sl. Jovanović as a Historian. S. Rev. 38 (1959–1960)515–529. – N. Petrović: Filozofija istorije i istorijski metod Sl. Jovanovića.JIČ 1 (1965) 3–25. – К. Ст. Павловић: Разговори ca Сл. Јовановићем1941–1945. Виндзор, Канада, 1969. – J. O. Iatrides: K. St. Pavlovitch,Razgovori sa Sl. Jovanovićem 1941–1945. Balkan Studies 12 (1971) 304–309. – К. Ст. Павловић: Разговори ca С. Јовановићем 1946–1958. Видзор,Канада, 1972. – D. V. Đorđević: Historians in Politics – Sl. Jovanović.Journal of Contemporary History (London) 8 : 1 (1973) 21–40. – R. J.Vujačić: K. St. Pavlovitch, Razgovori sa Sl. Jovanovićem 1946–1958, sveskadruga. Balkan Studies 15 (1974) 140–143. – И. Тартаља: Љ. Недић и Сл.Јовановић. ЗМС/КЈ 23 (1975) 274–285. – P. Самарџић: Писци српскеисторије. Књ. 3. Бгд 1986. Стр. 185–200: Сл. Јовановић. – Љ. Трговчевић:Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Дража Михаиловић предсудом : не осећам се кривим : стенографске белешке са суђења... Бгд1990. – М. Грол: Лондонски дневник 1941–1945. Бгд 1990. – Р.Самарџић: Дело и писац. У: Сл. Јовановић: Сабрана дела. Бгд 1991. Књ.12, стр. 673–718. – Дело Сл. Јовановића у свом времену и данас. Бгд1991. – Р. Самарџић: Сл. Јовановић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 438–443. – A. Pavkovic: Sl. Jovanović : An Unsentimental Approach to Politics.Eastern European Monographs 1993. – С. Врачар: Преиспитивања правнеметодологије. Бгд 1993. – Љ. Димић: Српски културни клуб измеђукултуре и политике. Књижевност 9–10 (1993) 858–903. – СлободанЈовановић у емиграцији – разговори и записи. Бгд 1993. Стр. 9–12:Предговор (M. Ст. Протић) + 217–222: Поговор (Д. Тошић). – A.Павковић: Политичка теорија Сл. Јовановића. Бгд 1996. – Д. Ђорђевић:Портрети из новије српске историје. Бгд 1997. – Слободан Јовановић:личност и дело. САНУ 1998. (НС 90). – Љ. Кандић, Ј. Даниловић:Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. СремскиКарловци, Нови Сад 2005.Сабрана дела: Сабрана дела Слободана Јовановића. Књ. 1–16. Бгд 1935.– Сабрана дела Слободана Јовановића. Књ. 1–12. Бгд 1991.Фотографија: САНУ–Ф 221, 221/1–18, X

131

ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ Јован(Нови Сад, 27. XI 1833 – Срем. Каменица 1/14. VI 1904) лекар, песник икњижевник; управник Текелијанума, лекар у Панчеву, Сремским Карлов-цима, Бечу, Београду и Загребу и драматург Народног позоришта у Бео-граду.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Прави члан (Академије уметности)од 5. II 1896.Приступна беседа: Краљевић Марко и Троглави Арапин. Шт.: СКА Год. 10(1896) 74–78 [песма]. Проглашен 15. VI 1896. (СКА Год. 10 (1896) 69–79).Бгр: Знаменити Срби 3 (1904) 92–94 (A. Гавриловић). – СпоменицаСЛД, 195 (В. Станојевић) и 382–385 (М. М. Велимировић). – НЕ 2 (В.Петровић). – Енциклопедија Новог Сада 10 (1998) 71–77.Бгр, ббл, лит: LPJ 2 (Р. М. Jeftić).Ббл: СКГ 13 (1904) 624–626: Змај у руској књижевности. (Аноним). –ZSPh 14 (1937) 60–63 + 320–322 : Z. J. Jovanovic und die deutscheLiteratur (J. M. Milovic).Ббл, лит: ЛМС 377 (1956) 621–625 и 378 (1956) 153–158 + 247–250 + 368–373 + 490–495 + 620–625 (Ж. П. Јовановић). – M. Поповић: Историјасрпске књижевности : романтизам. Књ. 3. Бгд 1972. Стр. 474–475.Нек: Срђ 3 (1904) 721–724 (Аноним). – Дело 31 (1904) 289–292 (M. K.Драгутиновић). – Српски Сион 14 (1904) 346–348 (Д. Руварац). – СКАГод. 18 (1905) 326–349 (С. Матавуљ).Лит: А. Тальвинскій: Очеркъ жизни и литературной д±ятельностисербскаго поэта Змай-Јована Јовановича. В±стникъ Славянства (Кіевъ)11 (1896) 25–57. – Л. Костић: О Јовану Јовановићу Змају, његову певању,мишљењу и писању и његову добу. Сомбор, 1902. – Б. Поповић: Ј.Јовановић Змај. СКГ 12 (1904) 929–938 + 1000–1014. – Ј. Скерлић:Омладина и њена књижевност. СКА 1906. Стр. 476–492: Змај J.Јовановић. – J. Максимовић: О Змајевим Снохватицама. СКГ 19 (1907)421–430. – В. Стајић: Ј. Јовановић Змај. Нови Сад 1926. – M. Шевић:Неколико података о Змају. Мисао 31 (1929) 121–124. – Ј. Максимовић:Моји спомени о Змају Јовану ЛМС 325 (1930) 62–97. – Б. Гавриловић:[Змај Ј. Јовановић]. СКА Год. 42 (1934) 141–144. – ЛМС 337 (1933) и 338(1933) [бројеви посвећени стогодишњици рођења Змаја и Полит-Десанчића]. – В. P. Ђорђевић: Композиције и арије Змајевих песама ипрепева. ЛМС 339 (1934) 248–250. – N. Mirković: Zmaj. Sl. R 6 (1934) 25–31. – V. Stajić: J. Jovanović Zmaj. S. Rev. 13 (1934) 147–154. – P.Ковијанић: Змајево школовање y Словачкој. ГИДНС 8 (1935) 235–254 +405–421. – М. Лесковац: Ј. Јовановић Змај. Књижевност 12 (1951) 3–25.– Д. Новаков: J. Jовановић Змај као академик. ЗМС/ДН 4 (1952) 105–114.– Љ. Недић: Српски писци. Бгд, 1953. Стр. 97–134: Змај. – Ж. Мили-савац: Змај. Београд, 1954. – В. Петровић: J. Jовановић Змај. ЛМС 374(1954) 26–36. – В. Петровић: Змај. ЛМС 382 (1958) 247–250. – В.Петровић: О дечјој поезији J. Jовановића Змаја. ЛМС 382 (1958) 250–255. – Р. Ф. Кюссе-Доронина: Сербский поэт-реалист Й. Й. Змай.КСИС 26 (1958) 94–105. – I. Póth: Die Darstellung der politischenWirtlichkeit in der Poesie von J. Jovanovich Zmaj. Studia Slavica Hung. 14(1958) 331–340. – M. Шевић: Млади Змај (1833–1860). ЗИК 1 (1960) 43–

132

129. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. J.Milovic: Zmaj und Goethe. In: Slawisch-deutsche Wechselbeziehungen inSprache, Literatur und Kultur. Berlin 1969. Str. 409–419. – I. Póth: ZurEnststehung einiger Gedichte von J. Jovanovich Zmaj. Studia Slavica Hung.16 (1970) 128–135. – M. Поповић: Историја српске књижевности :романтизам. Књ. 3. Бгд 1972 (167–282: J. J. Змај). – S. К. Papierkowski:Polskie echa twórczości J. Jovanovica Zmaja. In: Polsko-jugosjowianskie sto-sunki literackie. Wrocław itd 1972. Str. 121–131. – D. Miškov: J. JovanovicZmaj kao lekar. Acta HMPhV 15 (1975) 109–124. – P. Ковијанић: Српскиромантичари у Словачкој. MC 1979. – Змајев стих. Нови Сад [ВАНУ]1985. – Б. Ковачек: Ј. Јовановић Змај. У: 100 најзнаменитијих Срба, 248–253. – А. Влашкалин: Др Ј. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – М.Матицки: Летопис српског народа : три века алманаха и календара. Бгд1997. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку.Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Сабрана дела: Сабрана дела Ј. Јовановића Змаја. Књ. 1–10. Нови Сад 1979.Фотографија: САНУ–Ф 222, 222/1–6

ЈОВИЧИЋ Милорад(Београд, 1/23. I 1868 – Грац, 4. XI 1937) хемичар; професор универзитета(Велика школа и Универзитет) и Војне академије (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 3. II 1906.Бгр: НЕ 2 (В. Његован).Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 413–417 и 21 (1908) 431–432.Бгр, ббл, лит: Poggendorff 4, 716.Лит: Н. Lieb: Defizitproblem und Transmutation der Elemente. ÖsterreichischeChemiker-Zeitung 14 (1938) 1–16. – C. Коички: Развој физике код Срба. У:Стогодишњица САНУ II. Стр. 67–68: М. Јовичић. – M. Љ. Михаиловић, Д.Виторовић, С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у САНУ с историјскимосвртом. У: Стогодишњица САНУ II. Стр. 89–90: M. Јовичић. – С.Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – Живот и делосрпских научника 2. САНУ 1997. Стр. 371–396 (С. Бојовић).Фотографија: САНУ–Ф 344, 344/1–7г

ЈОВШИЋ Савасветовно име Стеван(Нови Сад, 1816 – Нови Сад, 18/30. IX 1875) архимандрит горњачки,професор богословије и Лицеја (Београд).ДСС: редовни члан од 13. I 1846.СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне)од 29. VI 1864. Секретар Одсека за науке моралне, језикословне илитерарне од 1865–1868.Нек: Јавор 2 (1875) 896 (Аноним).Лит. М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24 (1868)136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополитбеоградски. Бгд 1911. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војнеакадемије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 218. – A. Илић: Моји доживљаји.

133

Бгд 1931. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик128). – Р. Љушић: Лицеј. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. –Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – Водич кроз архив ДСС.

JOPГА НиколаNicolae Iorga(Ботошани, 5/17. VI 1871 – Плоешти, 27. XI 1940) историчар и политичар;др историје, професор универзитета (Букурешт).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 26. I 1909.Бгр, ббл: СКА Год. 22 (1909) 365–368.Ббл: Inchinare lui N. Iorga cu prilejul implinarii vârstei de 60 de anni. Cluj1931. – B. Theodorescu: N. Iorga, Viaţa si opera. Vol. II: BibliografiaOperilor. Bucureşti 1931. – Mélanges offerts à M. N. Iorga par ses amis deFrance et des pays de langue française. Paris 1933.Бгр, лит: BLGS 2, 229–231 (D. Ghermani).Бгр, ббл, лит: EIR 183–184 (Şt. Ştefanescu). – ЕСИ 419–420 (С. Ћирко-вић).Нек: Obzor (29. XI 1940) (I. Esih). – СКГ н. с. 62 (1941) 249–250 (Л. Ст.Павловић). – BZ 41 (1941) 572–573 (N. Banescu). – Byz. 17 (1945) 423–428 (E. Dvoichenko-Markoff). – RSU 12 (1947) 179–180 (J. Macurek). – BS9 (1947–1948) 150–154 (J. Macurek).Лит: N. Radojčić: Jorgino shvatanje srpske i hrvatske istorije. J. Nj. 8 : 2(1924) 232–233. – M. Ćurčin: Razgovor sa G. Jorgom. Nova Evropa 22 (1930)360–363. – M. Л. Поповић: H. Јорга. ЛМС 328 (1931) 236–243. – J.Радонић: Слике из историје књижевности. Бгд 1938. Стр. 529–533: H.Јорга. – M. M. Alexandrescu Dersca: N. Iorga, historien de l'Empire ottoman.Balcania 6 (1943) 101–122. – M. Berza: N. Iorga, historien du Moyen âge. RHSE 20 (1943) 5–30. – D. M. Pippidi: N. Iorga, historien de l'antiquité. RH SE22 (1945) 37–66. – H. Grégoire: Comment mourut N. Iorga. Byz. 17 (1945)428–430. – С Marinescu: N. Iorga in lumina străinătăţii. Balcania 7 (1944)488–502. – V. Laurent: N. Iorga, historien de la vie byzantine. REB 4 (1946) 5–23. – D. M. Pippidi: Une oeuvre inédite de N. Iorga: „L' Historiologiehumaine”. RH SE 23 (1946) 21–30. – J. C. Campbell: N. Iorga. S. Rev. 26(1947–1948) 44–59. – Revue roumaine d' histoire 4 : 6 (1965) = 25 ans depuisla mort du prof. N. Iorga (A. Oţetea, С. Daicoviciu, Al. Elian, Ş. Çioculescu, E.Stanescu, Em. Condurachi, S. Pascu, G. Fotino, G. Zane, Ş. Ştefanescu, J.Popescu-Puţuri). – I. Scurtu: N. Iorga şi atacarea Serbiei de catre Austro-Ungaria. Romanoslavica 15 (1967) 147–155. – V. Costachel: N. Iorga, istorical popoarelor slave. Romanoslavica 17 (1970) 497–524. – D. M. Pippidi: N.Iorga, l’homme et l'oeuvre. Bucarest 1972. (bgr., 405–407; bbl. 409–414).Фотографија: САНУ–Ф 345, 345/1–3

ЈОСИМОВИЋ Емилијан(Стара Молдава, 1823 – Сокобања, 25. V 1897) инжењер и писац;професор Војне академије (Београд) и професор и ректор Лицеја иВелике школе (Београд).ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848.

134

СУД: редовни члан (Одсека за науке природословне и математичке)наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 68–69 (М. Ђ. Милићевић).Бгр, лит: ELU 3 (В. Maksimović). – LEJ 1 (D. Đurić-Zamolo).Нек: СКА Год. 11 (1899) 87–88 [J. M. Жујовић].Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Максимовић: Ректор Лицеја и Велике школе Е. Јосимовић. УВ 1:2 (24.XII 1948) 5. – Б. Максимовић: Архитектонска теорија E. Јосимовића.ГГБ 3 (1956) 295–302. – Б. Максимовић: Јосимовићева реконструкцијаБеограда у Шанцу. ГГБ 4 (1957) 207–235. – Б. Максимовић: E. Јосимовић– први српски урбанист. Бгд 1967. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србијео Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – Д. Медаковић: О E.Јосимовићу. ЗЛУМС 12 (1976) 273–283 [279: ббл.]. – Д. Ђурић-Замоло:Прилог биографији Е. Јосимовића. ГГБ 23 (1976) 143–161. – Љ. Никић:Прелазак Е. Јосимовића у Србију 1845. године. ГГБ 24 (1977) 39–55. – Lj.Nikić: E. Josimović – graditelj Beograda. Urbanizam Beograda 10 : 47(1978) 44–45. – D. Đurić-Zamolo: Graditelji Beograda 1815–1914. Beograd1981. Str. 61–63 + 133: Josimović E. – В. Bojović: Mir mrtvima. Sociološkipregled 20 : 3–4 (1986) 240–243. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Д. Јеремић: Естетикакод Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери укњаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја :1839–1854. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – A. Раденић: О масонима и масонерији у Србији,мит и стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226. – Водич кроз архивДСС. – Ђ. Паунић: Начела више математике Е. Јосимовића. У: Зборникрадова научног скупа Природне и математичке науке у Срба у 18. и упрвој половини 19. века. Нови Сад 1995. Стр. 313–319. – S. Bogunović:Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd2005. Str. 830–834.Архив: АСАНУ и АСБ

КАВЕЛИН Леонидсветовно име Лев Александрович(Грива, Козељски ујезд, 22. II / 6. III 1822 – Сергијевски посад, 22. X / 3.XI 1891) писац, историчар и археограф; архимандрит манастира НовиЈерусалим крај Москве.СУД: дописни члан од 20. III 1869.Бгр: НЕ 2: Леонид, архимандрит (A. Белић).Бгр, ббл, лит: СДР 169–170 (Н. М. Пашаева). – ЕСИ 465–466 = Леонид,архимандрит (С. Ћирковић). – КМЕ 2, 521–524 (Н. Дилевска, К. Ива-нова).Лит: История Славянской Филологiи, 638–640 (В. Ягичъ). – ПИ 116, 93(A. Белић). – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку.САНУ 1937. – Д. Медаковић: Истраживачи српских старина. Бгд 1985,стр. 117–123: Истраживања Хиландара + 124–135: Стара виђењаХиландара.Фотографија: ФД–234

135

КАДЛЕЦ КарелKarel Kadlec(Прехоров, 11. I 1865 – Праг, 4. XII 1928) историчар права; др права, адво-кат и професор универзитета (Праг).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 26. I 1909.Бгр: OSN 13, 734. – НЕ 2 (М. Кос).Бгр, ббл: СКА Год. 22 (1909) 360–364. – AČAVU 21 (1910) 46–48.Бгр, ббл, лит: Kudĕlka, 214–216 (H. Bulin). – ÖBL 12 (1962) 166 (Anonim).Ббл: ИРАН. VI серия. 18 (1924) 530–534 (П. Лавров и др.). – Sborník vedprávních a státních 28 (1928) 323–328 (Т. Saturník).Нек: СКА Год. 37 (1929) 98 (С. Јовановић). – ГИДНС 2 (1929) 303 (Т.Тарановски). – ИАН. VII серия (1929) 245–248 (П. А. Лавров). – RSU 1(1929) 51–54 (Th. Saturník). – ЛМС 319 (1929) 157–158 (И. С. Шајковић).– AČAVU 39 (1929) 214–225 (M. Stieber). – BS 1 (1929) 209–210 (T.Saturník). – S. Rev. 8 (1929) 204–205 (O. Odložilík). – Slаvia 8 (1929–1930)180–181 (Th. Saturník). – ЛБАН 12 (1931) 159–170 (С. С. Бобчев).Лит: V. Bukmirović: Prof. dr. К. Kadlec, Jugoslavia. J. Nj. 3 (1919) 255–256. –A. Соловјев: Др К. Кадлец, Првобитно словенско право пре X в. Архив 8 :друго коло (1924) 227–232. – В. Благојевић: К. Кадлец: Првобитно словен-ско право пре X века. Нови живот 19 (1924) 375–382. – С. С. Бобчевь, Г.Данаиловь: К. Кадлець. ЛБАН 7 (1926) 30–32. – H. Радојчић: Нове студијео старом српском праву. ЛМС 311 (1927) 207–209. – Ј. Kapras: Za profe-sorem К. Kadlecem. Sborník ved právních a státních 28 (1928) 313–323. – T.Тарановски: Рад К. Кадлеца на историји словенских права. Архив 18 (35)(1929) 1–14. – В. Алексиевъ: Проф. К. Кадлец, Првобитно словенскоправо пре X века. МП 5 : 2 (1929) 129–185. – В. Алексиевъ: К. Kadlec,Introduction à l’étude comparative de l'histoire du droit public des peuples sla-ves. МП 9 : 2 (1934) 136–141 + 164–165. – T. Тарановски: Неки нови при-лози за историју словенских права. Архив 30 (47) (1935) 350–359. – Н.Радојчић: Српски државни сабори у средњем веку. СКА 1940 (ПИ 130).Преписка: В. Jankowska: Listy czeskie do E. Rygјera w sprawach teatru zlat 1891–1917. SO 30 (1972) 139–153.Фотографија: САНУ–Ф 346, 346/1–2

КАЉЕВИЋ Љубомир(Ужице, 26. IX / 8. Х. 1841 – Београд, 20. III / 2. IV. 1907) политичар иновинар; државни саветник, министар иностраних дела и председникСкупштине.СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 20. III1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: Љ. Каљевић: Moje успомене. Бгд 1908 и Ужице 2006.Бгр: НЕ 2 (С. Јовановић). – EJ 5 (V. Vučković).Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (D. Vlatković).Нек: БВ 22 (1907) 112.Лит: Записи J. Грујића. Књ. 3. СКА 1923. – С. Јовановић: Влада МиланаОбреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – Уједињена омладина српска:зборник радова. Нови Сад 1968. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић: Србија и

136

Грчка. Бгд 1992. Стр. 273–275. – С. Игњић: Трагови Каљевића. Ужичкизборник 24 (1995) 63–86.Фотографија: САНУ–Ф 113, 113/1

КАНИЦ ФеликсFelix (Philipp) Kanitz(Пешта, 2. VIII 1829 – Беч, 5. I 1904) археолог, етнограф, путописац иилустратор.СУД: дописни члан од 6. II 1892.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: GE 21 (R. S.). – НЕ 2 (H. Радојчић).Бгр, ббл, лит: ÖBL 13 (1963) 215 (Anonim). – BLZ 10, 157. – ELU 3 (M.Kolarić). – ЕСИ 425–426 (T. Катић).Бгр, лит: BLGS 2, 336–337 (G. Grimm).Нек: СКА Год. 17 (1904) 362–371 (M. Валтровић). – БК 10 (1904) 63–64(Аноним). – ЛБКД 4 (1904) 110–115 (В. Н. Златарски).Лит: P. Matković: F. Ph. Kanitz, Serbien. Rad JAZU 6 (1869) 222–237. – [M.Valtrović]: Römische Studien in Serbien. Старинар 9 (1892) 77–79. – Т. С.Виловски: Kanitz, Römische Studien in Serbien. Стражилово 6 : 4 (1893)61–63. – Т. С. Виловски: Felix Kanitz, Das Königreich Serbien... BK 10(1904) 506–508. – M. M. Васић: Ф. Каниц. СКГ н. с. 27 (1929) 594–603. –G. Fehér: Kanitz Fülöp Félix. Budapest 1932 (= Г. Фехеръ: Ф. Ф. Каницъ.София 1936). – M. Коларић: Страни уметници у Београду у XVIII и XIXвеку. ГГБ 7 (1960) 197–207. – Г. Ковијанић: Вук Караџић, званична Србијаи Ф. Каниц. Ковчежић 11 (1973) 164–174. – В. Beševliev: F. Kanitz. ЕВ 2(1979) 134–138. – Д. Медаковић: Истраживачи српских старина. Бгд 1985,стр. 216–225: Ф. Каниц и Срби. – Г. Станишић-Ристовић: Ф. Каниц уСрбији. ЗНМ/Б 142 (1990) 19–27. – Д. Белчева: Ф. Каниц – живот истваралаштво у Бугарској. ЗНМ/Б 142 (1990) 29–30. – Љ. Дурковић-Јакшић: Црна Гора и Бока Которска на сликама Ф. Каница. Котор 1995. –О. Зиројевић, М. Продановић: Ф. Каниц – сведок турско-османлијскецивилизације у Србији. Гласник Друштва конзерватора Србије 20 (1996)195–198. – В. Стојанчевић: Виђени странци о Србији и Србима 19. ипочетком 20. века. Бгд 1998. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији.Бгд 2002. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ2006 (ПИ САНУ 658).Архив: AСАНУ ИЗ 7901, књижевна заоставштина (ПИ 116, 215)Фотографија: САНУ–Ф114

КАПЕР СигфридSiegfried Kapper(Смихов, 21. III 1821 – Пиза, 7. VI 1879) историчар, путописац и прево-дилац; др медицине.СУД: дописни члан од 25. I 1870.Бгр: GE 21 (L. Léger). – НЕ 2 (H. Радојчић).Бгр, ббл: С. Капер: По нашем Подунављу. I део. Бгд 1935 [V–VI11 : Ђ.Стратимировић: Предговор].Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 426 (С. Гавриловић).Лит: [С. Капер]: Српски поглед у Јужној Угарској, књ. 1. Превео C. J.Здравковић. Бгд 1870 [C. J. Здравковић: Једна унапред]. – O. Donath:

137

Siegfried Kappers – Leben und Wirken. ASPh 30 (1909) 400–447 i 555–585. –P. Перовић: С. Капер, По нашем Подунављу I део. ГИДНС 8 (1935) 312–313. – К. Милутиновић: С. Капер, По нашем Подунављу I део. ЛМС 343(1935) 136–138. – Т. Бекић: С. Капер и његов непознати спис о Србији.ЗМС/И 43 (1991) 161–204. – Т. Бекић: С. Капер и његова посредничка улогаизмеђу нас и немачког културног простора. Годишњак Филозофскогфакултета у Новом Саду 25 (1997) 121–128. – Т. Бекић: С. Капер и његовнекролог Вуку Караџићу. ЗМС/ФЛ 46 (1998) 174–186. – В. Стојанчевић:Виђени странци о Србији и Србима 19. и почетком 20. века. Бгд 1998. – Т.Бекић: Сигфрид Капер и Црна Гора. У: Germanoslavica. Књ. 2. Нови Сад2003. Стр. 96–103. – Т. Бекић: Српска револуција у видокругу немачкекултурне јавности: од Л. Ранкеа до С. Капера. У: Germanoslavica. Књ. 2.Нови Сад 2003. Стр. 123–190.Фотографија: САНУ–Ф 28

КАРАВЕЛОВ ЉубенЛюбен Каравелов(Копрившчица, 1834 – Русе (Бугарска), 21. I 1879); књижевник.СУД: дописни члан од 30. I 1872.Бгр: GE 21 (L. Léger). – Савременици и последници P 425/5 (В. Алекси-јевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (N. Đorđević). – КМЕ 2, 225–228 (Б. Ангелов).Лит: Т. Марковић: Љ. Каравелов у српској књижевности. СКГ 24 (1910)5–9. – В. Н. Кораблев: Письма Любена Каравелова к акад. В. И.Ламанскому. ТИС 2 (1934) 115–120. – Б. Пенев: Л. Каравелов, живот,личност, творения. София 1936. – Н. Мирковић: Љ. Каравелов. Бгд 1938.– Г. Константинов: В. Караджич и Любен Каравелов. София 1938. – Ј.Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – M. Ибровац: Љ.Каравелов. Страни преглед 9–10 (1941) 145–150 {фототипско изд. САНУ1989}. – И. Конев: Л. Каравелов и Сърбия. Известия на Институт забългарска литература 3 (1955) 113–167. – Ђ. Игњатовић: Српски друговиЉ. Каравелова. Бгд 1957. – К. Милутиновић: Нови доприносипроучавању Љ. Каравелова. ЗМС/ДН 27 (1960) 128–131. – М. Арнаудов:Л. Каравелов. София 1964. – Уједињена омладина српска: зборникрадова. Нови Сад 1968. – Ђ. Игњатовић: Политичке везе Љ. Каравеловаса Србима. ИЧ 16–17 (1970) 143–164. – Л. В. Воробьев: Л. Каравелов.Москва 1980. – С. Марковић и Љ. Каравелов. Бгд 1992. – Д. Берић:Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). – Р. Мићић:Портрети из српске културне историје. MC 1995. Стр.: 133–143: Љ.Каравелов о животу и раду В. Ст. Караџића. – Ђ. Игњатовић:Оптужбе против Љ. Каравелова после убиства кнеза МихаилаОбреновића 1868. године. ЗМС/И 65–66 (2002) 250–261. – Ђ. Игњатовић:Јован Скерлић и место Љ. Каравелова у историји српске књижевности.У: Зборник радова Друштвено-политичка мисао Јована Скерлића. Бгд2004. Стр. 216–225.Фотографија: САНУ–Ф 29

138

КАРАМАТА Јован(Загреб, 19. I / 1. II 1902 – Женева, 14. VIII 1967) математичар; др мате-матике, професор универзитета (Београд и Женева).СКА: дописник (Академије природних наука) од 16. II 1939.САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III 1948.Бгр, ббл: Lj. JAZU 46 (1934) 77–82 (V. Varićak). – СКА Год. 48 (1939)221–234 и 69 (1964) 369–373 и 70 (1965) 341 и 71 (1968) 363.Нек: Математички весник н. с. 4 (1967) 462–463 (Аноним). – BSci.Section А 13 (1968) 236 (В. Stanković).Лит: Живот и дело српских научника, 5. САНУ 1999. Стр. 235–283 (А.Николић). – Publications de l' Institut mathématique n.s. 71 (85) (2002).Споменица: Споменица посвећена преминулом акад. Ј. Карамати.САНУ 1968 (ПИ 423).Фотографија: САНУ–Ф 347, 347/1–4

КАРАЏИЋ Вук Стефановић(Тршић, 26. X 1787 – Беч, 26. I 1864) језички реформатор, сакупљачнародних умотворина; секретар Правитељствујушчег Совјета и учитељу Београду.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр: Дод. Поменику, 178 (М. Ђ. Милићевић).Бгр, лит: GE 21 (L. Léger).Лит/ббл: ГЈПД 19 (1938) цело годиште. – Ковчежић 14–15 (1977) 223–249 (Љ. Никић).Ббл, лит/ббл: Љ. Стојановић: Живот и рад В. Ст. Караџића. Бгд 1924. Стр.758–774. – Ковчежић 1–3, 5–8, 10–15 (1958–1977) (Г. Добрашиновић). – М.Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд 1968.Стр. 358–362. – LPJ 3 (G. Dobrašinović). – ЕСИ 428–429 (С. Ћирковић).Лит: П. А. Кулаковскій : Вукъ Караджичъ. Москва 1882. – Споменица опреносу праха В. Ст. Караџића из Беча у Београд. СКА 1898. – ИсторияСлавянской Филологiи, 370–407 (В. Ягичъ). – Б. Миљковић: ДСС. – Љ.Стојановић: Живот и рад Вука Стеф. Караџића. Бгд 1924. – A. Ивић: В.Ст. Караџић. Архивска грађа I. Бгд 1926. Стр 178–324. – ПИ 116 (A.Белић). – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ1937. – Г. Константинов: В. Караджич и Любен Каравелов. София 1938.– A. Белић: Вук и Даничић. Бгд 1947. – ЛМС 361 (1947) цео број. –Књижевност 1 : 9–10 (1947) цео број. – A. Белић: В. Караџић. Бгд 1948. –А. Белић: Вукова борба за народни и књижевни језик. Бгд 1948. – A.Белић: Дело Вуково. Бгд 1948. – А. Белић: Борба око нашег књижевногјезика и правописа. Бгд 1949. – M. Мојашевић: Српска народнаприповетка у немачким преводима од Грима и Вука до Лескина: 1815–1915. Бгд 1950. – М. Ибровац: Копитар и Французи. ЗФФ 2 (1952) 95–242. – В. Недић: Библиотека В. Караџића. Библиотекар 6 (1954) 201–210. – M. Кићовић: Стерија и В. Караџић. У: Књига о Стерији. Бгд 1956.Стр. 297–351. – Г. Добрашиновић: В. Караџић: живот и рад. Бгд 1961. –Г. Добрашиновић: Вукова путовања. Ковчежић 5 (1963) 75–119. – ЈФ 26(1963–1964) цео број. – В. Ђурић: В. Ст. Караџић. У: Вукови записи. Бгд

139

1964. – Анали ФФ 4: Вуков зборник I (1964). – Ж. Младеновић: ВукКараџић и Матица српска. САНУ 1965 (ПИ 392). – Анали ФФ 5 (1965)цео број. – Вуков зборник. САНУ 1966 (ПИ 400). – В. Новак: Вук иХрвати. САНУ 1967 (ПИ 417). – M. Поповић: Историја српскекњижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд 1968 (51–144: В. Ст. Караџић). –Архивска грађа о В. Караџићу 1813–1840. Прир. Г. Добрашиновић. Бгд1970. – Г. Добрашиновић: О издавању Вукових дела. Ковчежић 11 (1973)39–58. – Г. Добрашиновић: Библиотека В. Караџића. Бгд 1974. – Г.Добрашиновић: Вукова преписка с Ђуром Даничићем. Бгд 1975. – Ј.Шаулић: Копитар и Вук. Бгд 1978. – Ј. Шаулић: Вук и породица. Бгд1978. – G. Dobrašinović: Kopitar i Vuk. Bgd 1980. – Р. Самарџић: Писцисрпске историје. Књ. 2. Бгд 1981. [Стр. 71–136: В. Ст. Караџић.]. – Р.Самарџић: Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986. [Стр. 43–93: В. Ст.Караџић.]. – В. Бојић: Вуково наслеђе у европској музици. Књ. 1–2.САНУ 1987. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик128). – ЗМС/КЈ 35 : 1 (1987) : Вук и свет. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednicidveju kultura. Bgd 1989. – Г. Добрашиновић: В. Ст. Караџић. У: 100најзнаменитијих Срба, 161–169. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језикуу делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83. – Година 1847. усрпској књижевности и култури. САНУ 1999 (НС 91). – М. Мојашевић:Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописимаВилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001. (ПИ САНУ 649). – Н.Милошевић-Ђорђевић: Казивати редом : Прилози проучавању Вуковепоетике усменог стварања. Бгд 2002. – В. Јовић: Из историје геологије уСрбији. Бгд 2002. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковогдоба. САНУ 2006 (ПИ САНУ 658).Сабрана дела: Сабрана дела В. Ст. Караџића. 1–40. Бгд Просвета, 1965 –(критичко издање)Преписка: Вукова преписка 1–7. Бгд 1907–1913. – Г. Добрашиновић:Вукова преписка с Ђуром Даничићем. Ковчежић 13 (1976) 94–132. – В. С.Караџић: Преписка 1: 1812–1821. Бгд 1987 (Сабрана дела, 20). – ВукаСтеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме ПлатонуАтанацковићу... Бгд 2004.Архив: АСАНУ [преписка]Фотографија: САНУ–Ф 30, 30/1–2

КАТКОВ Михаил Никифорович(Москва, 1/13. XI 1818 – Знаменское, москв. губ. 20. VII / 1. VIII 1887)књижевни критичар, публициста.СУД: дописни члан.М. Н. Катков се не наводи у списковима чланова СУД (Гл. СУД. 18 и 53)као ни у Државним календарима; не наводи се такође ни у списковимачланова у СКА ПИ 116. Наводи га само Нићифор Дучић у свом говоруна скупу СУД од 29. XII 1888. као преминулог „дописног члана“ (Гл.СУД 69 (1889) 324).Бгр, ббл, лит: СДР, 178–179 (В. Л. Глебов).Лит: Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – В.Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – Д. М. Ковачевић: Србија иРусија 1878–1889. Бгд 2003.Фотографија: ФД–242

140

КАЋАНСКИ Сергијесветовно име Симеун(Србобран, 1. II 1813 – Темишвар, 12. I 1859) епископ; наставник богосло-вије у Карловцима, управник благодејанија и епископ горњокарловачки.ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1849.Бгр: Знаменити Срби III, 10–11 (А. Гавриловић). – НЕ 2 (Р. Грујић). –Савременици и последници P 425/5 (В. Алексијевић). – Српски јерарси,442–443.Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (В. Т. Stanojev)Нек: ЛМС 99 (1859) 199 (А. Хаџић). – Гл. ДСС 11 (1859) 494–499 (К.Бранковић).Лит: К. Пеичић: Изв±штай о споменику Т. Павловића. У Панчеву [1866].Стр. 9–10. – Ф. Гранић: Два документа о црквеном службовању епископагорњо-карловачког С. Каћанског. Богословље 15 : 1 (1940) 11–13. – Ф.Гранић: Делегат манастира архидијецезе карловачке при инсталацијибана Јелачића у Загребу. ГИДНС 3/4 (1940) 397. – М. Радека : Срби иправославље Горње Крајине. Загреб 1963. – Гл. СПЦ З (1974). – П.Орбовић: Сергије Каћански. Траг 2 : 8 (2006) 154–159.Фотографија: ФД–243

КАЋАНСКИ Стеван Владислав(Србобран, 19. XII 1828 – Београд, 4. V 1890) песник, правник ипублициста; професор гимназије (Крагујевац, Београд).СУД: почасни члан наименован. 29. VII 1864.Бгр, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – ЗИК 4 (1964) 123–200 (М. Шевић). –Савременици и последници P 425/5 (В. Алексијевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (Z. Malbaša).Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24(1868) 136–165. – С. В. Поповић: Стеван Владислав Каћански. Јавор 5(1878) 243–246. – Љ. Недић: Из новије српске лирике. Бгд. 1893. – T.Ђукић: С. Каћански, Сабрана дела. ПКЈИФ 12 (1932) 109–116. – М. М.Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – М.Шевић: Преписка Стевана Владислава Каћанског с прилозима о животуи раду песникову. ЗИК 4 (1964) 123–200. – Уједињена омладина српска:зборник радова. Нови Сад 1968. – М. Урошевић: Први боравак С.Каћанског у Београду. ПКЈИФ 36 (1970) 293–304. – Ж. Милисавац:Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – А. Влашкалин: Др J. Пачу ињегов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – М.Ненин: Одломци о Каћанском. Поља 427 (јануар-фебруар 2004) 34–42.Сабрана дела: С. Каћански: Целокупна дела. Бгд [б. г.].Фотографија: ФД–244

КАЦЕР ФридрихFriedrich Katzer(Рокицани, 5. VI 1861 – Сарајево, 4. II 1925) минералог, геолог и палеонто-лог; управник минералошко-геолошке збирке Земаљског музеја у Сара-јеву.

141

СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1924.Бгр: НЕ 2 (J. M. Жујовић). – EJ 5, 231 (R. Jovanović).Ббл: Verzeihnis der bis 1911 erschienenen wissenschaftlischen Publikationen(F. Katzer). Sarajevo 1911.Бгр, ббл: СКА Год. 32 (1924) 168–171.Бгр, ббл, лит: Geološki glasnik 20 (1975) 195–208 (Т. Slišković). – ÖBL 13(1962) 265.Нек: ГГД 10 (1924) 139–141 (J. Цвијић). – ГЗМ 37 (1925) 1–4 (Д.Маринковић). – СКА Год 33 (1926) 154–155 (A. Белић).Споменица: Geološki glasnik 20 (1975) 11–231 (S. Čičić, P. Stevanović, R.Jovanović, M. Mojičević, I. Soklić, S. Tokić, T. Slišković, M. Pantić, Lj. Barić,F. Trubelja, J. Pamić).Фотографија: ФД–245

КАШАНИН Радивој [Радивоје](Бели Манастир, 21. V 1892. (по старом) – Београд, 30. X 1989) матема-тичар; професор универзитета (Београд;Технички факултет) и управникМатематичког института САНУ.СКА: дописник (Академије природних наука) од 2. III 1946.САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948. Редовни члан Одељења природно-математичких наука од 10. VI1955. и Одељења техничких наука од 29. VI 1955. до 5. VI 1959.Секретар Одељења техничких наука САН од 29. VI 1955. до 15. IV 1959.– Потпредседник САН од 1. X 1957. до 12. I 1959. [од 12. I 1959. до 15.IV 1959 в. д.]Бгр: Тридесет година Електротехничког факултета у Београду. Бгд 1978.Стр. 25–26 (Аноним).Аутобгр: Присутна прошлост. Бгд 1991. Стр. 29–48.Бгр, ббл: САН Год. 64 (1958) 265–267 и 85 (1978) 189–190. – Присутнапрошлост. Бгд 1991. Стр. 23–28 (Д. Трифуновић). – Грађевинскифакултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ. 1, стр. 335;Књ. 2, стр. 300–301.Нек: Dijalektika 24 (1989) 115–117 (Е. Stipanić). – САНУ Год. 96 (1990)533–535 (M. Томић).Лит: Ж. Живуловић: Деведесет година проф. Кашанина [фељтон у 22наставка]. Политика 79 (окт. 1982). – Д. Адамовић: Разговори сасавременицима. Бгд 1982. Стр. 131–134: Р. Кашанин. – М. Марковић:Академици. Бгд 1986. Стр. 67–73: Математика – део мог живота. – М.Томић: Математичке науке. У: Стогодишњица САНУ II. Стр. 13–34. –М. Томић, С. Аљанчић: Р. Кашанин као математичар. У: Присутнапрошлост. Бгд 1991. Стр. 9–21. – Живот и дело српских научника, 8.САНУ 2002. Стр. 261–294 (Д. Симеуновић).Фотографија: САНУ–Ф 348, 348/1

142

КИДРИЧ Франце(Ратанска Вас, 23. III 1880 – Љубљана, 11. IV 1950) историчар књи-жевности, слависта; др филологије, професор универзитета (Љубљана).СКА: прави члан (Академије философских наука) од 9. IV 1947.САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Приступну беседу није одржао.Бгр: НЕ 2 (И. Графенауер).Ббл: Универзитетски живот 1 : 6 (1927) 15–17.Бгр, ббл: L SAZU 1 (1943) 51–61 i 2 (1947) 34–44 (F. Ramovš). – Lj. JAZU54 (1949) 250–258. – F. Kidrič: Izabrani spisi. SAZU 1978. Knj. 1, str. 5–10 iKnj. 3, str. 344–352 [D. Dolinar]. (Dela 35).Бгр, ббл, лит: SBL 3 (J. Šlebinger). – Zgodovina Slovenske univerze vLjubljani do l. 1929. Ljubljana 1929.Нек: ЈФ 18 (1949–1950) 519–521 (A. Белић). – Slavistična revija 3 (1950)1–4 (A. Ocvirk) i 5–15 (B. Kreft). – ZČ 4 (1950) 219–220 (F. Zwitter). – HK3 (1950) 318–320 (T. Potokar). – Südost-F. 12 (1953) 284–287 (J. Matl). –Pamiętnik Słowiański 3 (1952) 351–356 (W. Dobromilski). – L SAZU 4(1952) 86–100 (A. Ocvirk).Лит: D. Dolinar: Literarna umetnost v delu F. Kidriča. Slavistična revija 24(1976) 103–118 + 267–278.Фотографија: САНУ–Ф 224, 224/1

КЛЕРИЋ Љубомир(Суботица [с. у Банату], 29. VI 1844 – Београд, 21. I / 3. II 1910) рударскиинжењер; професор Велике школе (Београд; теоријска механика) иминистар просвете и привреде.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од24. I 1871. Секретар Одбора за науке јестаственичке и математичке 1884,1885.СКА: прави члан (Академије природних наука) наименован 5. IV 1887.Секретар Академије природних наука СКА од 22. II 1892. до 22. II 1895;од 22. II 1898. до 22. II 1900.Приступна беседа: О компензацији вертикалног клатна. Шт.: (а) СКАГод. 3 (1889) 144. [Извод]; (б) СКА Глас 7 (1888) 1–19. Проглашен 13. III1888. (СКА Год. 3(1889) 144–145).Бгр: НЕ 2 (Б. Гавриловић). – МТАТ, 357. – Министри просвете Србије1811–1918. Бгд 1994, 110–111.Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1888) 193–199. – ЕЈ 5, 255 (К. V. Petković). –Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996.Књ. 1, стр. 165; Књ. 2, стр. 77–78.Ббл, лит/ббл: Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996. Стр. 170–177 (К. Хедрих).Нек: СКА Год. 23 (1910) 128–129 (J. М. Жујовић). – Српски технички лист21 : 7 (14. 1910) 53–54 (Б. Гавриловић). – ПГ 31 (1910) 141–142 (Аноним).Лит: Р. Милетић: Базис апарат. Ратник 13 (1885) 125–136. – М. Петровић:Квадратура круга. ГЈПД 18 (1938) 603–609. – ПИ 116 (A. Белић). – Б.

143

Ковачевић: О Љ. Клерићу. ЗМС/КЈ 22 (1974) 512. – Д. Трифуновић:Метрологија и инструментална математика у делу Љ. Клерића. ГГБ 22(1975) 97–116. – П. Стевановић: Из преписке Ј. Панчића са ученицима исарадницима који су се геологијом бавили. Гласник Природњачког музеја уБеограду. Серија А 32 (1977) 163–182. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987. (Споменик 128). – Д. Трифуновић: Математичкиинструменти Љ. Клерића. У: Историјски списи из математике имеханике. Бгд 1989. Стр. 65–84. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери укњаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Живот и дело српских научника, 1.САНУ 1996. Стр. 129–179 (К. Хедрих). – В. Грујић: Гимназијскообразовање.Фотографија: САНУ–Ф 225, 225/1, IX

КНИЋАНИН Стеван [Петровић](Кнић, 15. II 1807 – Београд, 14. V 1855) официр и политичар; државнисаветник и војвода српске војске.ДСС: почасни члан од 2. I 1849.Бгр: Sl. N 4, 715–716. – Поменик, 257–259 (M. Милићевић). – ЗнаменитиСрби I (A. Гавриловић). – Ловчевић I, 23.Бгр, ббл: НЕ 2 (С. Јовановић).Лит/ббл: BLZ 10, 258 [= Petrović-Knićanin].Нек: Гл. ДСС 7 (1855) 336–337 (Аноним). – J. Живановић: НекрологСтефану Петровићу Книћанину. Бгд. 1855.Лит: Кнез Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – М. М.Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њиховавлада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд1926. – Ловчевић I. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. –J. Данић-Станојчић: О животу и преводилачкој делатности Л. Зубана.ЗФФ 2 (1952) 405–415. – М. Прелевић: Освит Војне акдемије(Артиљеријска школа). У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији: 1804–1854. Стр. 440–443. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862.САНУ 1994 (ПИ 625). – В. Гавриловић: Обавештења и сазнања ВукаКараџића о српском народном покрету 1848–1849. ЗМС/И 58 (1998) 75–87. – М. Петров : Ђорђе Стратимировић 1848–1849. ЗМС/И 59–60 (1999)17–40. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба уУгарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Архив: АСАНУ 7051/1788Фотографија: САНУ–Ф 31

КОВАЧ Јован(? – Шабац, 2. I 1883) војни лекар, санитетски мајор; др медицине ихирургије.ДСС: прави члан од 13. I 1863.СУД: редовни члан (Одсека за науке природословне и математичке)наименован 29. VII 1864.Лит: Вл. Ђорђевић: Историја српског војног санитета. I–III. Бгд 1879–1893. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета. Бгд 1925. –Перуничић, 716. – Водич кроз архив ДСС.

144

КОВАЧЕВИЋ Љубомир(Петница 4/16. I 1848 – Врњачка Бања 19. XI / 2. XII 1918) историчар иполитичар; професор Велике школе и министар просвете и црквенихпослова.СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 20. X1880. и Одбора за науке философске и филолошке од 28. I 1883.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) наименован 5. IV 1887.Привремени секретар СКА: од 28. XII 1905. до 29. III 1912; в. д. од 29. III1912. до 14. II 1913. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22.II 1892. до 22. II 1896 ; од 22. II 1900. до 22. II 1906; од 22. II 1913 до 22.II 1914.Приступна беседа: Неколика питања о Стефану Немањи. Прилогкритици извора за српску историју XII века. Шт.: (а) СКА Год. 1 (1887)145–146. [Извод]; (б) СКА Глас 58 (1900) 1–108. Проглашен 14. II 1888.(СКА Год. 1 (1887) 145–146).Бгр: НЕ 2 (Н. Радојчић). – EJ 5 (S. Ćirković). – Министри просветеСрбије 1811–1918. Бгд 1994, 112–113.Бгр, ббл: СКА Год 1 (1888) 241–245 + 289.Ббл, лит: Историјски гласник 1–2 (1977) 272–282 (A. Лолић).Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (М. М. Nikolić). – ЕСИ 440–441 (Р. Михаљчић).Нек, ббл: ГНЧ 34 (1921) 289–306 (В. Ћоровић).Нек: Браство 15 (1921) 260–261 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – СКА Год 28(1921) 106–108 (J. M. Жујовић).Лит: [V. Jagić]: Koje јe godine umro Stevan Nemanja. ASPh 3 (1879) 537. – П.Срећковић: Краљ Вукашин убио цара Уроша. Бгд 1881. – V. V. Kačanov-skij: Kad je poginuo kralj Vukašin? Rad JAZU 58 (1881) 199–213. – П.Срећковић: Расправа о цару Урошу. Гл. СУД 64 (1885) 275–407. – Д. Рува-рац: Вук Бранковић (1372–1398) од Љ. Ковачевића. Јавор 15 (1888) 20–25.– Ст. Станојевић: Неколико питања о Стевану Немањи. ЛМС 202–203(1900) 341–342. – A. Гавриловић: Жене и деца Стефана Првовенчаног.Коло 1 (1901) 319–320. – Ј. Радонић: Жене и деца Стефана Првовенчаног.ЛМС 208 (1901) 126–130. – М. Л. Васић: Љ. Ковачевић, Прилошци југосло-венској нумизматици. Старинар 3 : 1–2 (1908) 28–33. – Д. Н. Анастасије-вић: Година смрти Немањине. СКА Глас 86 (1911) 135–140. – Ј. Радонић:Година смрти Немањине од Д. Н. Анастасијевића. ЛМС 275 (1911) 65–67.– Н. Радојчић: Прва женидба Стефана Првовенчаног. СКА Глас 90 (1912)268–292. – Д. Н. Анастасијевић: Joш о години смрти Немањине. СКА Глас92 (1913) 63–109. – Ст. Станојевић: Љ. Ковачевић. Браство 24 (1930) 160–170. – ПИ 116 (A. Белић). – С. Станојевић: Историја српског народа усредњем веку. САНУ 1937. – В. Новак: Настанак и нестанак „MonumentaSerbica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога. Глас САН 234 (1959) 1–48. – Г.Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд1971. – Р. Михаљчић: Бој на Косову – старија и новија сазнања. Бгд 1992.Стр. 291–295: Љ. Ковачевић. – С. Војиновић: Песме од кола Љ. Коваче-вића. Даница 5 (1998) 334–339.Преписка: Б. Ђорђевић: Писма Милана Решетара Љ. Ковачевићу.ПКЈИФ 63–64 (2000) 94–100.Фотографија: САНУ–Ф 226

145

КОВАЧИЋ Ристо(Рисан, 22. V 1845 – Рисан, 22. IV 1909) историчар, педагог; учитељ(Рисан), професор гимназије (Котор) и Српске поморске школе (ХерцегНови).СУД : дописни члан од 30. I 1883.Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (N. R. Miljanić).Нек: Бока. Илустровани календар (1909) 84 (Д. Миковић).Лит: ПИ 116, стр. 93 и 101 (A. Белић). – И. Злоковић: Српска поморскашкола у Србини. Годишњак Поморског музеја у Котору (1958) 240. – Н.Р. Миљанић: Христифор – Ристо Ковачић. Библиографски вјесник 9(1980) 125–130 [ббл. 129–130].

КО[Ј]ИЋ Паво(Стари Врбас, 1800 – Табан, 14. XI 1879) адвокат у Будиму; председникМатице српске и главни тутор Текелијиног завода.СУД: почасни члан од 24. I 1871.Нек: Застава 14:197 (1879).Лит: C. B. Поповић: У спомен П. Којићу. Јавор 8 (1881) 217–219 + 251–253. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.Фотографија: ФД–253 (Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.Стр. 646 – портрет, рад проф. Addler-a)

КОЛАР ЈанJán Kollár(Мосовец, 29. VII 1793 – Беч, 24. I 1852) песник, евангелистички пастор;творац мисли о словенској узајамности.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр: Sl. N. 4(1865) 757.Ббл: Ј. V. Ormis: Bibliografia J. Kollára. Bratislava 1954. – M. Малетин:Садржај ЛМС 1825–1950. MC 1968. Стр. 392, 394–396.Бгр, ббл: ESl 3 (1979) 113–114.Бгр, ббл, лит: ÖBL 16 (1966) 85 (Wytrzens). – Kudĕlka, 231–234 (R. Brtán iM. Kudĕlka). – NBS 268–269 (Z. Boháč). – BLZ 10, 167. – КМЕ 2, 377–379(Д. Вакарелска).Лит: А. Н. Попов: Письма П. Атанацковича, В. Караджича, Миклошича иКоллара к Н. И. Надеждину. Руски архив (Спб) 7 (1873) 1131–1221. – J.Kollár (1793–1852) : sborník statí o živote. Víden 1893. – M. Murko: J. Kollár.Ljubljana 1894. – A. Гавриловић: Књижевне слике. Бгд 1904. Стр. 121–152:Колар. – История Славянской Филологiи, 260–267 (В. Ягичъ). – Б.Миљковић: ДСС. – В. Новак: Две српске песме у славу J. Колара. ПКЈИФ5 (1925) 179–190. – М. Weingart: O vývoji a vydáních Kollarovy slovenskévzájemnosti. In: J. Kollár: Rozpravy o slovanské vzájemnosti. Praha 1929. Str.III–LIII. – К. Georgijević: Za lingvističku, literarnu i kulturnu solidarnostslovensku. ČJR 4 (1934) 25–28. – A. Mrtáz: J. Kollár. Bratislava 1952. – P.Ковијанић: Шафарик, Колар и Палацки у Колу српске омалдине. У: П. Ј.Шафарик (1795–1861) Нови Сад 1963. – R. Brtan: J. Kollár. Martin 1963. – P

146

Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. – Ж. Милисавац:Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – J. Kollár 1793–1852 [album].Martin 1987. – Sto slávnyh Slovákov, 69 (M. Ferko). – Водич кроз архивДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку.Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 507–514.Фотографија: САНУ-Ф 32

КОЛАР ЈозефJosef Kolář(Sylváruv Újezd, 15. III 1830 – Праг, 23. IV 1910) филолог и писац; секре-тар Народног музеја (Праг).ДСС: кореспондентни члан од 13. јан 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: OSN 14 (1899) 534 (Anonim). – Kudĕlka, 228–229 (R. Večerka).Бгр, ббл, лит: ÖBL 16 (1966) 72 (Koralka).Нек: Vlčkova Osveta 7 (1910) 589–590 (F. V. Vykoukal). – СИ 3 (1910) 282(Аноним). – ASPh 32 (1911) 319 (Anonim = С).Лит: Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 115

КОЛАРАЦ Милосављевић Илија(Колари код Смедерева, око 1800 – Београд, 6. X 1878) трговац и наро-дни добротвор.ДСС: почасни члан од 21. I 1862.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: НЕ 2 (В. Ћоровић). – Поменик, 264–269 (M. Ђ. Милићевић). – EJ 5(M. Obradović).Лит: M. Ђ. Милићевић: Илија M. Коларац. Бгд 1896 [86–91 + 94:тестамент]. – Споменица: Др Никола Крстић: издана приликом ступања уживот Задужбине покојникове. СКА 1908. Стр. 71–89. (ПИ 26). – Д.Јанковић: Краљ Милан и Марко Стојановић. Политика 5629 (1923) 1–2. –Споменица педесетогодишњице Београдске трговачке омладине 1800–1930. Бгд 1931. – A. Белић: И. M. Коларац и његов Народни универзитет.У: Споменица о отварању Коларчевог Народног универзитета 19. X 1932.у Београду. Бгд 1932. – М. Софронијевић: Даривали су свом отечеству...Бгд 1995. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: ФД–256

КОЛЕНДИЋ Петар(Дубровник, 17. IX 1882 – Београд, 14. IV 1969) историчар књижевности иуметности; др филозофије, професор универзитета (Скопље и Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 15. II 1932. Правичлан (Академије философских наука) од 2. III 1946.

147

САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948. ЧланОдбора за вођење послова Академије од 3. V до 17. VII 1947. СекретарОдељења литературе и језика од 15. III 1951. до 21. XII 1961.Приступну беседу није одржао.Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932) 179–188 и 69 (1964) 365–367.Ббл: Год. СФФ 1 (1930) 325–326 (Аноним). – ПКЈИФ 14 (1934) 237–238(Д. Павловић). – ПКЈИФ 20 (1954) 156–162 (M. Симоновић и M.Пантић). – П. Колендић: Из старог Дубровника. Бгд 1964. Стр. 271–282(M. Пантић).Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (М. М. Nikolić). – ЕСИ 444–445 (З. Бојовић).Нек: ЈФ 27 (1968–1969) 763–764 (Б. М. Николић). – Гл. САНУ 21 (1970)7–9 (С. Радојчић). – BSci Sec. В. 6 (1970) 231–232 (M. Pantić). – Filologija6 (1970) 393 (A. Djamić).Лит: J. Nagy: Tri doslije nepoznate pjesme Dum M. Vetranića Čavčića. ASPh27 (1905) 596–598. – V. Ćorović: Nekoliko dubrovačkijeh pokladnijehpjesama iz XVI v. Srđ 5 (1906) 295–297. – B. Ћоровић: Фра Бартуо КачићЖарковић... СКГ 32 (1914) 473–475. – F. Fancev: Čije su tri pjesme U smrtMarije Kalandrice? Hrvatska revija 11 (1938) 626–634. – M. Пантић:Књижевни историчар П. Колендић. У: П. Колендић: Из старогДубровника. Бгд 1964. Стр. 7–60. – Д. Павловић: П. Колендић. АналиФФ 7 (1967) 1–4. – П. Станојевић: Домаћа књижевна баштина учасопису „Срђ“. ЗМС/КЈ 39 : 2 (1991) 381–393. – Б. Ђорђевић: П.Колендић као проучавалац дубровачке драме. Научни састанак славистау Вукове дане 25 : 1 (1996) 191–197. – А. Ивановић: Проф. Колендић нијезаборављен. Књижевни лист 3 : 28 (1. децембар 2004) 17–18.Фотографија: САНУ–Ф 227, 227/1–5

КОНДАКОВ Никодим ПавловичКондаковь Никодим Павлович(Халањ, 1/13. XI 1844 – Праг, 17. II 1925) историчар византијске и старору-ске уметности и археолог; професор универзитета (Одеса, Петроград,Праг).СКА: дописник (Академије уметности) од 5. II 1901.Аутобгр: Воспоминанïя и думы Н. П. Кондакова. Prague 1927 и Москва2002.Бгр: Kudĕlka, 236–237 (J. Myslivec). – RHSE 1 (1924) 438–442(Anonim=Sigma). – Руска емиграција II, 266 (A. Арсењев).Ббл: Сборникь H. П. Кондакова, XXXIV–XL (Г. В. Вернадский). –Seminarium Kondakovianum 1 (1927) 315–317 (Г. В. Вернадский) и 3(1929) 295–296 (Аноним).Бгр, ббл: Материалы для Бioграфическаго Словаря 1 (1915) 338–342.Бгр, ббл, лит: СДР 187–188 (Л. П. Лаптева).Нек: Slavia 3 (1924–1925) 787–789 (Anonim = Sigma). – ЛБАН 8 (1924–1925) 41–45 (Anonim). – RES 5 (1925) 165–166 (A. Mаzon). – AČAVU 36(1926) 89–105 (K. Chytil). – СКА Год. 33 (1926) 155 (А. Белић).Лит: Л. H. Майков: Записка объ ученыхъ трудахъ ак. Н. П. Кондакова.СбОРЯС 69 (1901) LVI–LXI. – J. Радонић: [Рад руске археолошке

148

експедиције у Маћедонији 1900 под вођством Н. П. Кондакова]. ЛMC 215(1902) 127–128. – V. Jagić: N. P. Kondakovs Äusserungen über diebyzantinische Kunst... ASPh 31 (1910) 466–472. – H. П. Кондаков (1844–1924). Прага 1924 (Л. Нидерле, E. Минне, А. Муньос, М. И. Ростовцев, С.А. Жебелева и И. Толстой). – В. Петровић: Јубилеј H. П. Кондакова. СКГн. с. 13 (1924) 640. – E. H. Minns: N. Р. Kondakov. S. Rev. 3 (1924) 435–437.– J. Ebersolt: M. N. P. Kondakov. Byz. 1 (1924) 1–6. – B. Златарски: H. П.Кондаковъ. ЛБАН 6 (1924) 31–38. – Г. В. Вернадскй: H. П. Кондаков. Slavia3 (1924–1925) 560–563. – В. Н. Лазарев: Н. П. Кондаков (1844–1925).Москва 1925 [ббл. 41–47 (М. З. Меринц и В. Н. Лазарев)]. – Ф. И.Успенскй: Памяти Н. П. Кондакова. ИАН. VI серия. 20 (1926) 568–576. –В. Новак: Руске иконе од H. П. Кондакова. СКГ н. с. 22 (1927) 73–75. – D.S. Mirsky: The Russian Icon. S. Rev. 6 (1927–1928) 471–474. – Д. Айналовъ:Академик Н. П. Кондаковъ какъ историкъ искусства и методологъ.Seminarium Kondakovianum 2 (1928) 311–321. – E. Аничковъ: H. П.Кондаков. Slavia 7 (1928–1929) 44–62 + 298–310. – Л. Милетичъ:Македонскит± Българи и Сърбит±. МП 5:4 (1929) 71–101. – A. Grabar: N.P Kondakov. The Russian Icon. Byz. 6 (1931) 912–918. – V. Mošin: Les étudesbyzantines et les problèmes de l'histoire interbalkanique. RIEB 1 (1934–1935)314–319. – V. Mošin: N. Kondakov et son Institut. Byz. 10 (1935) 782–786. –И. M. Ђорђевић: Значај H. Л. Окуњева за српску историју уметности.Руска емиграција I, 213–219.Споменица: Сборникь Н. П. Кондакова. Прага 1926.Фотографија: САНУ–Ф 349, 349/1

КОЊОВИЋ Петар(Чуруг, 5. V 1883 – Београд, 1. X 1970) композитор; директор Загребачкеопере, професор Музичке академије (Београд) и управник Музиколошкогинститута САНУ.СКА: прави члан (Академије уметности) од 2. III 1946.САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III1948. Секретар Одељења ликовне и музичке уметности САН од 22. III1948. до 25. III 1954.Приступну беседу није одржао.Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 169–176 и 69 (1964) 361–363 и 71 (1968) 364и 72 (1970) 564. – Leksikon jugoslavenske muzike 1 (1984) 446–448 (Anonim).Ббл: Оглед српске музичке ббл. 284–288 + 1412–1416 (В. Р. Ђорђевић). –Живот и дело П. Коњовића. САНУ 1989 [Стр. 134–137: ббл. (Е. Седак)].Бгр, ббл, лит: МЕ 2 (S. Đurić Klajn). – Musiklexikon in Zwei Banden(Leipzig) 1 (1966) 499 (H. Seeger). – The New Grove Dictionary of Musicand Musicians 10 (S. Đurić Klajn).Нек: BSci. Sect. В 7 (1971) 203–204 (S. Rajičić).Лит: M. Nehajev: Pučki elemenat u glazbi. Savremenik 12 (1917) 1–4. – P.Konjović: U povodu moje opere. Savremenik 12 (1917) 119–124. – P. M.Marin: Un concert de musique yougoslave à Paris. Revue yougoslave 2 (1920)536–539. – N. Polić: Konjović-Stankovićeva „Koštana“. Savremenik 24 (1931)71–76. – Anonim: Jugoslavenska premijera u Brnu. ČJR 3 (1932–1933) 117. –P. Milosevic: P Konjović. Zvuk 2 (1933–1934) 41–48 + 120. – J. Heidenreich:

149

Konjovićeva Koštana na pra�ském Národním divadle. ČJR 5 (1935) 212–214. –П. Милошевић: П. Коњовић. ЛМС 391 (1963) 421–433. – П. Бингулац: П.Коњовић и његова песма. ЛМС 391 (1963) 434–445. – Петар Коњовић. MC1964 (14–17: ббл, бгр.). – V. Peričić: Muzički stvaraoci u Srbiji. Bgd [1969].Str. 182–184: P. Konjović. – S. Đurić Klajn: A Survey of Serbian Music throughthe Ages. Bgd 1972. Str. 117–125: P. Konjović. – M. Кашанин: Сусрети иписма. П. Коњовић. ЛМС 412 (1973) 327–349. – Д. Медаковић:Композитор јасних музичких опредељења. Дневник 42 (3. XI 1983) 9. – М.Марковић: Академици. Бгд 1986. Стр. 303–310: Moja највећа лекција уживоту. – Живот и дело П. Коњовића. САНУ 1989 (атори : Д.Стефановић, Д. Цветко, R. Flotzinger, D. Legány, H. Мосусова, M. Милин,M. Веселиновић, M. Павловић, M. Бергамо, Е. Гордина, Д. Петровић, Р.Петровић, M. Бикицки, Е. Седак, Д. Франковић, J. Милојковић-Ђурић). –H. Мосусова: П. Коњовић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 524–528. – Ш.Јуришић: Петар Коњовић у Хрватској. Театрон 26 : 115 (2001) 54–56. –М. Андрејевић: Млади П. Коњовић у Земуну. Зборник Матице српске засценске уметности и музику 32/33 (2005) 155–161.Преписка: Н. Мосусова: Кореспонденција између П. Коњовића и ЗдењекаХалабале. Музикологија 2 (2002) 57–105.Споменица: Споменица посвећена преминулом академику П.Коњовићу. САНУ 1971 (ПИ 447).Фотографија: САНУ–Ф 228, 228/1–2

КОПИТАР Јернеј (Bartholomäus)пс.: Славин, Lebercht, Hassenscheln(Репње, Горењска, 21. VIII 1780 – Беч, 11. VIII 1844) лингвиста и библио-текар; цензор за словенске језике, скриптор и први кустос Дворскебиблиотеке у Бечу.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр, лит: GE 21 (L. Léger). – BLGS 2, 470–471 (J. Hahn).Ббл: H. M. Петровскiй: Библиографически списокъ трудовъ В. Копитаря.Варшава 1912.Бгр, ббл, лит: SBL 4 (1932) 496–513 (Е. Kerne). – ÖBL 17 (1967) 116–117(S. Hafner). – LPJ 3 (S. Janež, F. Dobrovoljc). – КМЕ 2, 442–445 (В.Менкаджиева).Лит: В. Kopitar: Kleinere Schriften. Wien, 1857. – H. M. Петровскiй: Первыегоды деятельности В. Копитаря. Казань 1906. – История СлавянскойФилологiи, 185–214 (В. Ягичъ). – A. Гавриловић: Књижевне слике. Бгд1904. – Вукова преписка, 1–6. Бгд 1907–1912. – Б. Миљковић: ДСС. – Љ.Стојановић: Копитар и Срби пре познанства с Вуком. У: Зборникфилолошких и лингвистичкиг студија. A. Белићу поводом 25-годишњице.Бгд 1921. Стр. 1–16. – Љ. Стојановић: Копитар према Србима. СКГ н. с. 2(1921) 588–599. – К. Paul: В. Kopitar a P. J. Šafarika Geschischte derslawischen Sprache und Literatur. Slavia 5 (1926) 58–64. – С. Станојевић:Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – К. Paul: P. J.Šafarik а В. Kopitar. Praha 1938. – F. Grivec: Ob stoletnici Kopitarjeve smrti.Bogoslovni vestnik 24 (1944) 1–18. – R. Nahtigal: J. Kopitar. L. SAZU 2(1947) 185–191. – M. Ибровац: Копитар и Французи. Бгд 1953. – S. Hafner:В. Kopitar und die slavischen Hanschriften der Athosklöster. Südost-F. 18(1959) 89–122. – A. Tamborra: J. Kopitar a Roma 1842–1843 e la politica

150

slava di Gregorio XVI. In: Storiografia e storia. Studi in onore di EugenioDupré Theseider. Roma 1974. Str. 947–974. – J. Pogačnik: В. Kopitar, Lebenund Werk. München 1978. – J. Шаулић: Копитар и Вук. Бгд 1978. – Ј.Погачник: Ј. Копитар и проблем аустрославизма. ЛМС 426 (1980) 478–491. – Копитар и Вук. Приредио Г. Добрашиновић. Бгд 1980. – Р. Ivić:Kopitarov uticaj na Vuka Karad�ića i razvoj Vukovih shvatanja. Slavističnarevija 29 (1981) 149–158. – J. Šaulić: Kopitar i Mušicki. Slavistična revija 29(1981) 159–170. – F. Jakopin: Kopitar in slovenska filologija. Ljubljana 1981. –Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Ђ. С. Костић:П. Ј. Шафарик о новој српској књижевности. САНУ 1988. – С. Хафнер:Српски средњи век. Бгд 2001. – M. Мојашевић: Јужнословенске теме уКотином листу Allgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001. (ПИ САНУ 649).Споменица: Kopitarjeva spomenica. Ljubljana 1880.Преписка: Вукова преписка, 1. Бгд 1907. Стр. 130–493.

КОСАНОВИЋ Сава(Миљанићи, 14. I 1839 – Улцињ, 11. II 1903) митрополит и писац; учитељу Сарајеву, управитељ мушких школа и катихета (Сарајево), митрополитдабробосански.СУД: почасни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 2 (В. Ћоровић). – Miscellanea 7 (1979) 224–225 (В. Војводић). –Српски јерарси, 431–433 (С. Вуковић).Ббл: Преглед 15 (1939) 45–46 + 98–102 + 195–200 (P. Шушљић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 446–447 (Ђ. Тошић).Нек: Српски Сион 13 (1903) 82–83 (Д. Руварац). – Богословски гласник 3(1903) 161–162 (Аноним). – СКГ (1903) 400 (Аноним). – БК 9 (1903) 256(Аноним). – Коло 5 (1903) 255–256 (Аноним).Бгр, ббл, лит: LPJ 3 (N. S. Martinović).Лит: Д. Миковић: О крштеници Хаџи С. Косановића. Србобран 12 (1904)73–78. – Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови. СКА 1936.Стр. 373–377 : Задужбина Митрополита Хаџи Саве Косановића. (ПИ117). – Р. Шушљић: Митрополит Хаџи С. Косановић митрополитскикандидат у Скопљу. ЈП 12 (1938) 450–452. – Р. Шушљић: Књижевни радм. Хаџи-Саве Косановића. Сарајево 1939 [= Преглед 15 (1939) 42–46 + 98–102 + 195–207]. – P. Шушљић: Долазак митрополита С. Косановића уЦрну Гору. Записи 21 (1939) 211–222. – Д. Кириловић: Око оставкемитрополита С. Косановића. СКГ н. с. 57 (1939) 45–53 + 129–138. – Р.Шушљић. Компликације око хиротоније митрополита С. Косановића.Хришћанско дело 5 : 1 (1939) 41–54. – Р. Шушљић: Дабро-босанскимитрополит Хаџи С. Косановић. Глас MC 6 : 94 (јан. 1939) 7–10. – А.Копривица: Хаџи-Сава Косановић митрополит дабробосански.Хришћанско дело 6 : 4 (1940) 289–304. – С. Љубибратић: Архиепископ имитрополит С. Косановић. Гл. СПЦ 40 (1959) 107–113. – Ј. Дајковић:Оставка митрополита Хаџи С. Косановића. Гл. СПЦ 40 (1959) 113–118. –Н. Ражнатовић: О доласку и боравку дабробосанског митрополита С.Косановића у Црној Гори крајем XIX века. ИЗ 18 : 22 (1965) 162–169.Фотографија: САНУ–Ф 116

151

КОСТИЋ Лаза(Горњи Ковиљ, 31. I / 12. II 1841 – Беч, 26. XI 1910) књижевник, песник идрамски писац; др права (Пешта), професор гимназије, бележник исенатор (Нови Сад).СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 27. II1883. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Прави члан (Академије уметности)од 26. I 1909.Приступну беседу није одржао.Аутобгр: Књижевност 22 (1956) 487–498. – Дневник Л. Костића. Књижев-ност 52 (1971) 89–100.Бгр, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – BLGS 2 (1976) 496–497 (В. Grolshammer).– Енциклопедија Новог Сада 12 (1999) 32–39.Бгр, ббл, лит: LPJ 3, 296–305 (Ž. Mladenović).Ббл: КИ 51 (1981) 525–536 (Д. Иванић).Ббл, лит: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр.481 + 501 (Ж. П. Јовановић). – Лаза Костић (1841–1910) : каталогизложбе. Бгд, Народна библиотека Србије, 1981.Лит/ ббл: М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.3. Бгд 1972. Стр. 476–477. – КЈ 1 (1975) 141–144 (Д. Морачић).Нек: БК 16 (1910) 753–754+ 795–797 (Аноним). – СКГ 25 (1910) 878–880(П. С). – ЛМС 274 (1911) 72–75 (М. Савић). – Savremenik 6 (1911) 65–66(Р. Stevanović).Лит: Б. Поповић: Огледи из књижевности и уметности, 2. Бгд 1927. Стр.94–183. – М. Савић: Л. Костић. Hови Сад 1929. – С. Стефановић: Пор-трети и есеји. Бгд 1931. Стр. 155–186: О Л. Костићу. – Љ. Недић: Студијеиз српске књижевности. МС, СКЗ 1960. Стр. 95–116. – Лаза Костић 1910–1960. СКЗ 1960. – В. Милинчевић: Л. Костић. Бгд 1962. – С. Винавер: За-носи и пркоси Л. Костића. Нови Сад 1963. – И. Секулић: Из домаћих књи-жевности, 2. Нови Сад 1964. Стр. 270–291: Л. Костић. – ЗИК 6 (1968) цеоброј. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – В.Јанковић: Поетска функција кованица Л. Костића. ЗИК 7 (1969) 1–81. –Б. Поповић: Огледи и чланци из књижевности. MC, СКЗ 1970. Стр. 276–316. – J. Скерлић: Студије. МС, СКЗ 1971. Стр. 161–168: Л. Костић. – М.Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 3. Бгд 1972.Стр. 305–408. – С. Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба уXVIII и XIX веку. Бгд 1973. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина срп-ска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. –М. Лесковац: О Л. Костићу. Бгд 1978. – Писци као критичари пре првогсветског рата. MC... 1979. Стр. 320–327. – С. Трећаков: Продаја „МаксимаЦрнојевића“. ЛМС 425 (1980) 699–712. – КИ 13: 51 (1981) 369–537 : [бројпосвећен Л. Костићу]. – Књижевно дело Л. Костића. Бгд 1982. – S. Slap-šak: Još jedanput о helenstvu L. Kostica. U: Svi Grci nazad! Bgd. 1985. Str. 15–34. – Л. Костић и критика у доба националног романтизма. MC 1987. – Б.Ковачек: Л. Костић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 265–270. – X. Крњевић:Вековита јабука Л. Костића. Нови Сад 1992. – Лаза Костић и српски иевропски романтизам. Научни састанак слависта у Вукове дане 21 : 1(1993) 5–321. – В. Вулетић: Л. Костић и Русија. У: Руси и Срби у сусрету.

152

MC 1995. Стр. 259–307. – В. Јеротић: Дарови наших рођака : психолошкиогледи из домаће књижевности, 1. Бгд, Бања Лука 2002. – И. Настовић:Анима Лазе Костића или Ленка Дунђерска. Нови Сад 2004. – Д. Мика-вица: Последњи српски панкалист : политичко-филозофска биографија Л.Костића. Нови Сад 2004. – С. Стефановић: Мирис памтивека : о Лази Ко-стићу. МС 2005. – А. Петровић: Лаза Костић и заснивање науке о при-роди. У: Природне и математичке науке у Срба до 1918. Нови Сад 2007.Стр. 217–225.Преписка: Л. Костић: Преписка 1. Нови Сад 2005 (Сабрана дела ЛазеКостића)Изабрана дела: Изабрана дела Бгд : Народна књига 1963 [са ббл.]. –Одабрана дела 1–2. СКЗ-МС 1972. – Изабрана дела. Бгд : Рад 1981 [саббл.]. – Сабрана дела, MC 1989.Фотографија: САНУ–Ф 229, 229/1–5, XIV

КОСТОМАРОВ Николај ИвановичНиколай Иванович Костомаров(Јурасовка, 4/16. V 1817 – Петербург, 7/19. IV 1885) историчар, етнограф иписац.СУД: дописни члан од 6. II 1869.Аутобгр: Н. И. Костомаров: Автобиография. Москва 1922.Бгр: Гл. СУД 68 (1889) Додатак: 58–59. – GE 21 (Th. Volkov). –Украïнська радянська енциклопедiя 7 (1962) 291–292 (Аноним).Бгр, ббл: БС ИУ Св. Владимïра, 283–296 (В. С. Иконников).Бгр, ббл, лит: СДР, 191–193 (В. Г. Сарбей).Нек: Lj. JAZU 3 (1888) 124–153 (F. Rački).Лит: Аноним: Николај Иванович Костомаров. Српски забавник (Загреб)2 : 21 (25. јули 1885) 166–167. – История Славянской Филологiи, 492–496 (В. Ягичъ). – A. Јелачић: H. Костомаров. Политика 32: 9683 (1935).– П. М. Попов: Н. Костомаров як фольклорист і етнограф. Кіев 1968. –А. М. Аббасов: Н. И. Костомаров, страницы жизни и творчества.Воронеж 1994.Фотографија: ФД–263

КОСТРЕНЧИЋ Марко(Загреб, 21. III 1884 – Загреб, 19. V 1976) правник и историчар; др права,професор универзитета (Загреб) и директор Хисторијског институтаЈАЗУ.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 15. II 1930.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948;(Одељења историјских наука) од 24. XII 1970. Члан ван радног саставаОдељења историјских наука од 15. V 1976.Бгр: НЕ 2 (В. Новак). – Lj. JAZU 35 (1921) 37–38 (M. Maurović). – L.SAZU 5 (1954) 74–75 (Anonim).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 450 (С. Ћирковић).Ббл: М. Kostrenčić 1884–1976. JAZU 1979. Str. 27–39 (А. Stipčević).

153

Нек: JIČ 1–2 (1976) 212–213 (Η. Sirotković). – CAHУ Год. 83 (1977) 285–286 (С.Ћирковић). – L. SAZU 27 (1977) 137–138 (F. Zwitter). – Lj. JAZU80 (1979) 213–214 (V. Gortan).Лит: M. Maurović: Dr. M. Kostrenčić. Lj. JAZU 36 (1922) 55–57. – M. Kostren-čić: [Pismo W. S. Vucinich-u, Zagreb, 21. III 1951.] HZ 4 (1951) 421–425.Споменица: M. Kostrenčić 1884–1976. JAZU 1979.Фотографија: САНУ–Ф 350, 350/1–4

КОШАНИН Недељко(Чечина (Вијоница) код Чачка, 13. X 1874 – Грац, 22. III 1934) ботаничар;др, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 3. II 1914. Прави члан(Академије природних наука) од 18. II 1922.Приступна беседа: Живот терцијерних биљака у данашњој флори. СКАГод. 31 (1922) 106–107 [извод]. Шт.: СКА Глас 107 (1923) 1–13 [11–13:Les plantes de reliquat de l'époque tertiaire dans la flore actuelle].Проглашен 28. I 1923. (СКА Год. 31 (1922) 106–107 [извод]).Бгр: НЕ 2 (Д. Поповић).Бгр, ббл: СКА Год. 27 (1914) 207–209 и 30 (1922) 300–301 и 35 (1927)231–232.Ббл: Н. Кошанин: Савету Философског факултета. [Бгд 1914]. –Godišnjak Biološkog instituta u Sarajevu 5 (1952) 467–468 (Anonim). –Библиографија о Београдском универзитету 1838–1987. Бгд 1988. Стр.261–262 (Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић).Нек: СКГ н. с. 42 (1934) 36–42 (С. Јаковљевић). – Izvješće Botaničkoginstituta Univerziteta u Zagrebu 2 (1934) 1–7 (V. Vouk). – ЖР 18 (1934)510–511 (С. Пандуровић). – Снага 7 (1934) 1–6 (Ж. Топаловић). – СКАГод. 43 (1935) 137 (бел. A. Белића). – ГА 14 (1937) 273–274 [П.Черњавски].Нек, ббл: Bulletin del’Institut et du Jardin botaniques de l’Université deBeograd 3 (1934) I–Х (Lj. M. Glišić).Лит: К. Цицварић: Критички есеји. Бгд 1912. Стр. 155–180: Дарвинизами ламаркизам пред судом H. Кошанина. – G. Tomažić: Košaninovarastlinsko-geografska raziskovanja Ju�ne Srbije v l. 1911 do 1925. Geografskivestnik 2 (1925) 130–136. – P. Fukarek: Dvadesetogodišnjica smrti dr N.Košanina. Godišnjak Biološkog instituta u Sarajevu 5 (1952) 464–466. – M.M. Јанковић, Б. Татић: Проф. H. Кошанин. Гласник Института заботанику и Ботаничке баште у Београду 18 (1984) 1–6. – В. Грујић:Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – В. М. Петровић,M. Јанковић, И. Савић: САНУ и развој биологије. У: СтогодишњицаСАНУ II. Стр. 159–186. – Д. Дукић: Развој географских наука у САНУ.Исто. Стр. 204–247. – М. Сарић: Живот и рад Н. Кошанина. Глас САНУ368 (1993) 117–139. – Живот и дело српских научника, 2. САНУ 1997.Стр. 437–467 (М. Сарић). – M. Јовановић, H. Здравковић: Критикадарвинизма у Србији 1905–1910. У: Природне и математичке науке уСрба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 123–131.Фотографија: САНУ–Ф 230

154

КРАСОЈЕВИЋ Викентије(Горња Црнућа (руднички окр.), X 1824 – Београд, 15. III 1882) епископужички; народни добротвор.СУД: Вићентије Красојевић се не наводи у списковима чланова СУД (Гл.СУД. 18, Државним календарима, СКА ПИ 116). Спомиње се само уговору председника СУД на скупу од 30. I 1883. као „губитак чланова“(Гл. СУД 57 (1884) Додатак, стр. I).Бгр: Православна Српска црква у кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 211:Викентије. – Поменик, 277–278 (M. Ђ. Милићевић). – HE 2 (P. Грујић). –Српски јерарси, 75–76 (С. Вуковић).Нек: Глас православља 1 (1882) 8. – Српске новине 49: 61 (1882) 2. –Хришћански весник 4 (1882) 252.Лит: Православна Српска црква у кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 215.

КРЕК Грегор(Четена Раван, 8. III 1840 – Грац, 2. VIII 1905) филолог; др славистике,професор универзитета (Грац).СУД: дописни члан од 18. VI 1878.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: OSN XV, 116 (Sob.). – GE 21 (L. Léger).Бгр, лит: SBL 4 (1932) 557–558 (Pir.). – НЕ 2 (И. Графенауер). – ÖBL 18(1968) 249 (Wytrzens). – LPJ 3 (F. Dobrovoljc).Нек: Lj. JAZU 20 (1905) 162–164 (A. Musić). – ASPh 27 (1905) 633–634(V. Jagić). – СКГ 15 (1905) 319–320 (П. Поповић). – БК 11 (1906) 1011(Аноним). – АČА 16 (1906) 116–123 (Fr. Pastrnek).Лит: История Славянской Филологiи, 785–786 +919 (В. Ягичъ). – J.Math: Zur Geschichte der slawischen Philologie an der Universität Graz.WSJ 8 (1960) 190–194. – Југословени и Русија : документи из архиваМ. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989.Фотографија: САНУ–Ф 117, 117/1

КРСТИЋ Ђорђе(Стара Кањижа, 18. IV 1851 – Београд, 17/30. X 1907) сликар.СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 13. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: ЗНМ/Б 4 (1964) 427–428 (Д. Маринковић).Бгр, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – EJ 5 (M. Kolarić). – BLZ 12, 288, 633. –ELU 3 (V. Đurić).Нек: Дело 45 (1907) 98–101 (Б. С. Николајевић). – БК 13 (1907) 1432(Аноним). – ЛМС 247 (1908) 106–109 (Д. Ј. Илијћ).Лит: М. Валтровић: Слике Ђ. Крстића за нишку цркву. Нови Сад 1886. –М. Валтровић: Православност у данашњем црквеном живопису у Србији.Бгд 1886. – Ст. Тодоровић: Одговор г. М. Валтровићу на његову књижицу„Православност...“ Бгд 1887. – М. Валтровић: Св. Сава благосиља Српчад :слика од Ђ. Крстића. Наставник 3 (1892) 664–666. – М. Валтровић:Крстићева слика „Пад Сталаћа“. БК 7 (1901) 349. – З. Симић: Неколико

155

напомена о сликару Ђ. Крстићу поводом 25-годишњице његове смрти.ГИДНС 5 : 1 (1932) 448–454. – Изложба слика Ђ. Крстића [каталогизложбе]. Бгд 1933 (3–7: каталог). – М. Кашанин: Ретроспективнаизложба Ђ. Крстића. СКГ н. с. 40 (1933) 377–379. – П. Лагарић: Ђ.Крстић. ЛМС 344 (1935) 265–268. – У. Предић: Српској краљевскојакадемији. Извештај о животопису сликара Ђ. Крстића... СКА Год. 48(1939) 369–379. – Б. Ковачевић (= Б. К.): Ситни прилози [писма Ђ.Крстића почетницима сликарства]. СКГ н. с. 6 (1940) 73–76. – З. Симић-Миловановић: Борба Ђ. Крстића за реализам у иконографскомсликарству. ЗМС/ДН 4 (1952) 76–94. – В. Ј. Ђурић: Ђ. Крстић. УВ 5 [4!] :73 (12. XII 1952) 5–6. – З. Симић-Миловановић: Поводом етнографскогмотива у сликарству Ђ. Крстића. Зборник етнографског музеја. Бгд1953. Стр. 379–387. – В. Ђурић: Ђ. Крстић. Бгд 1957. – Ђорђе Крстић :скице и студије : [каталог изложбе у Народном музеју]. Бгд 1957 (9–14:Списак слика и цртежа). – М. Коларић: Ђ. Крстић. САНУ 1977 (27–28:бгр.; 97–101 : ббл.; 105–106: изложбе; 107–108: лит.). – Н. Кусовац: Ђ.Крстић (1851–1907) [каталог изложбе у Народном музеју у Крагујевцу иБеограду]. Крагујевац 1978 (43–54: каталог). – М. Јовановић: Ђ. Крстић.У: 100 најзнаменитијих Срба, 322–325. – H. Кусовац: Сликар ЂорђеКрстић: 1851–1907. Бгд 2001.Фотографија: САНУ–Φ 118, 118/1–3, II, III

КРСТИЋ Никола(Вац (Угарска), 20. IX 1829 – Шабац, 11/24. I 1902) историчар и правник;др права и философије, професор Лицеја (Београд) члан Апелационогсуда, председник Касационог суда и државни саветник.ДСС: редовни члан од 3. I 1854.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864. Члан Одбора СУД и секретар Одсека за науке историјске идржавне СУД од 12. X 1864, 1865, 1866, 1867, 1878, 1879, 1880.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит: НЕ 2 (Н. Радојчић). – EJ 4 (D. Janković). – ЕСИ 455–456 (С.Шаркић).Нек: СКА Год. 15 (1902) 264–271 [са ббл.] (П. П. Ђорђевић). – Нова искра4 : 3 (март 1902) 90–91 (Аноним = П. Ф.). – Коло (Бгд) 3 (1902) 132(Аноним). – Бранково коло 8 (1902) 96 (Аноним). – Др. Никола Крстић :споменица.... СКА 1908, стр. 477–482 (М. Ђ. Милићевић).Лит: F. Rački: Istorija srbskoga naroda, napisao dr N. Krstić. Književnik 1(1864) 595–599. – Μ. Α. Јовановић: Др H. Крстић. Рад и именик Матицесрпске 1 (1914) 17–25. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.1–2.Бгд 1926–1927. – ПИ 116 (A. Белић). – Педесетогодишњица СКА:Задужбине и Фондови. СКА 1936. Стр. 43–48 : Задужбина НиколеКрстића. (ПИ 117). – Н. Радојчић: Српски државни сабори у средњемвеку. СКА 1940 (ПИ 130). – Н. Радојчић: Век и по проучавања Душановазаконодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цараДушана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољнаполитика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – М. Поповић: Г.Гершић као теоретичар права. ЗМС/ДН 59 (1974) 67–79. – В. Грујић:

156

Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. –Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. –Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правногфакултета (1808–1905). Бгд 1997.Споменица: Др. Никола Крстић : споменица издана приликом ступања уживот задужбине покојникове. СКА 1908. (ПИ 26). Стр. 1–476 (Ст.Новаковић, Ж. Перић, Г. Никетић) и 483–501 : Тестамент Н. Крстића].Архив: АСАНУ 7194 [Мемоари]Фотографија: САНУ–Ф119

КРУМБАХЕР КарлKarl Krumbacher(Кирнах, 23. IX 1856 – Минхен, 12. XII 1909) историчар, класични фило-лог и византолог; професор универзитета (Минхен).СКА: дописник (Академије философских наука) од 4. II 1908.Бгр, ббл: СКА Год 21 (1908) 433–439.Бгр, лит: BLGS 2, 515–516 (P. Wirth).Ббл: ABAW 150 (1909) 218–221 (Anonim). – BZ 19 (1910) 700–708 (Α.Heisenberg).Нек: Sitzungsberichte BAW 15 (1909) 18–25 (E. Kuhn). – СКГ 23 (1909)957–960 (Д. Η. Анастасијевић). – Neue Jahrbücher für das klassische Alter-tum 25 (1910) 279–295 (K. Dieterich). – AKAW 60 (1910) 391–392 (J. v.Karabacek). – Historich-politische Blätter 145 (1910) 161–176 (C. Weyman).– Anzeiger für indogermanische Sprach-und Altertumskunde 27 (1910) 48–53 (A. Thumb). – ASPh 31 (1910) 632–635 (C. Jireček). – BBp. 15 (1910)473–478 (П. Безобразовъ). – ЛМС 262 (1910) 73–78 (Η. Радојчић). –ИИАН VI серия. 2(1910) 117–130 (П. В. Никитин). – ЖМНП н. с. 25(1910) 88–101 (А. Василъевъ). – Atti e memorie della Accademia di scienzelettere ed arti in Padova n. s. 26 (1910) 275–280 (G. Ferrari). – Biographis-ches Jahrbuch und Deutschner Nekrolog 14 (1912) 136–142 (К. Dieterich). –СКА Год. 23 (1910) 130–131 (J.M. Жујовић).Лит: Д. Η. Анастасијевић: К. Крумбахер, Der Kulturwert der Slavischenund die Slavische Philologie... СКГ 20 (1908) 544–548. – H. A. Buk: K.Krumbacher zur zehnten Wiederkehr seines Todestages. Linz 1919. – A.Heisenberg: К Krumbacher. Allgäuer Geschichtsfreund n. F. 24 (1925) 1–26.– J. Miedel: Die Ortsnamen im Kürnachwald und ihre Bedeutung. Ibid 24(1925) 26–33. – F. Dölger: К Krumbacher. In: Geist und Gestalt. Biographis-che Beiträge zur Geschichte der BAW 1. München 1959. Str. 144–152. – H.W. Schaller: Der byzantinist К. Krumbacher als Wegbereiter der slavischenPhilologie in Bayern. In: Die Geschischte der Slawistik in Bayern.Hieronymus Verlag Neuried 1983. Str. 82–132. – H. W. Schaller: V. Jagić unddie Anfäge der slavischen Philologie in Bayern. In: Festschrift für Nikola R.Pribić. München 1983. Str. 578–587.Фотографија: САНУ–Ф 351, 351/1–2г, XXI

КУЈУНЏИЋ Милан, Абердаркрштено име Јанићије(Београд, 16/28. II 1842 – Београд, 14/26. XI 1893) песник, филозоф иполитичар; професор Велике школе (Београд), министар просвете ипосланик у Риму.

157

СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 8. I1867. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.Секретар и благајник СУД од 3. V 1873 до 1882.СКА: прави члан (Академије философских наука) наименован 5. IV 1887.Секретар Академије философских наука СКА од 27. V 1887. до 22. II 1891.Приступна беседа: Воља и слобода. СКА Год. 1 (1887) 154, 158–163[извод]. Шт.. СКА Глас 20 (1889) 1–174 + [2]. Проглашен 22. II 1888. (СКАГод. 1 (1887) 154, 158–163 [извод]).Бгр: СКА Год. 1 (1888) 217–223. – Дод. Поменику 77–78 (М. Ђ. Милиће-вић). – Знаменити Срби 3, 52–54 (A. Гавриловић). – НЕ 2 (В. Петровић). –Задужбине и фондови. СКА 1939. Стр. 89–92 (ПИ 117). – В. Грујић: Лицеји Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Министри просвете Ср-бије 1811–1918, 84–85.Бгр, ббл, лит: ЕЈ 5 (В. Kovačević). – LPJ 3 (Ž. Р. Jovanović i D. Vlatković).Нек: СКА Год. 7 (1894) 199–200 (M. Ђ. Милићевић).Лит: Ж. Жујовић: Уместо критике. Вила 4 (1868) 781–784. – A. Васиље-вић: Критика: „Кратки преглед хармоније у свету...“ Бгд 1873. – С. В.Поповић: Наша новија лирика. ЛМС 115 (1873) 81–95. – С. В. Поповић:M. Кујунџић Абердар. Opao за 1895. 21 (1894) 77–78. – M. Миловановић:Философија и наука у историском развитку своме, књ. 6: Философија уСрба. Бгд 1904. Стр. 80–91: Философски натурализам М. Кујунџића. – Ј.Скерлић: Омладина и њена књижевност. Бгд 1906. Стр. 540–542: М. Кујун-џић. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.1–2. Бгд 1926–1927. –ПИ 116 (A. Белић). – Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови.СКА 1936. Стр. 89–92 : Задужбина Милана Кујунџића. (ПИ 117). – Д.Недељковић: Филозоф М. Кујунџић, професор Велике школе као социјалнипесник. Правда 35 : 12268–12271 (6–9. I 1939). – Д. Јеремић: M. Кујунџић.Савременик 5 (1967) 421–423. – Уједињена омладина српска: зборник ра-дова. Нови Сад 1968. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном по-зоришту у Београду. Бгд 1971. – А. Б. Стојковић: М. Кујунџић Абердар.Нови Сад 1977 [212–214: ббл, лит.]. – М. Софронијевић: Српски задужби-нари : Абердар. КН 44 : 879 (1. X 1992). – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд1992. Стр. 238–242, 264, 293. – И. Марић: Философија на Великој школи.Бгд 2003. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIXвеку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 231, 231/1–3

КУКУЉЕВИЋ-САКЦИНСКИ Иван(Вараждин, 29. V 1816 – Пухаковец, 1. VIII 1889) песник, научник и поли-тичар; намесник бански, велики жупан у Загребу и државни архивар.ДСС: кореспондентни члан од 12. I 1858.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Sl. N 4, 1049–1052. – GE 21 (Anonim).Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (Б. Водник). – ÖBL 19 (1968) 339–340 (Šeper). –BLGS 2, 521–524 (H. Sundhaussen). – BLZ 10, 181. – ЕСИ 457–458 (A.Веселиновић).Лит: Stj. Mirković [= Deželić]: I. K. Sakcinski. Zagreb 1861. – T. Smičiklas:�ivot i djela I. К Sakcinskog. Rad JAZU 110 (1892) 110–204. – M. Grlović: I.

158

К Sakcinski. U: Album zaslužnih Hrvata XIX stoljeća. Sv. 12. Zagreb 1898–1900. – B. Kukuljević-Sakcinski: Mladost I. K. Sakcinskog. Zagreb 1907. –История Славянской Филологiи, 616–617 (В. Ягичъ). – Ситнији списи Ђ.Даничића. СКА 1925. Стр. 224–225. – V. Novak: Antologija jugoslovenskemisli i narodnog jedinstva. Bgd 1930. – С. Станојевић: Историја српског на-рода у средњем веку. САНУ 1937. – К. Georgijević: Kollářova ideja sloven-ske uzajamnosti kod Srba i Hrvata. In: Slovenská vzájemnost 1836–1936.Praha 1938. Str. 63–95. – В. Новак: Настанак и нестанак „Monumenta Ser-bica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога. Глас САН 234 (1959) 1–48. – J.Ravlić: I. Kukuljević. HP 4 (1959) 297–306. – M. Живанчевић: Вукови прија-тељи илирци У: Вуков зборник. САНУ 1966. Стр 229–260. – V. Krestić:Prilozi za biografiju I. К. Sakcinskog. HZ 19–20 (1966–1967) 393–404. – J. Ši-dak: Politička djelatnost I. К. Sakcinskoga. Radovi Instituta za hrvatsku povijest2 (1972) 47–104. – Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ. Рајев-ског. Τ. 2, књ.1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ 7380/17 [Аутобгр.]Фотографија: ФД–272

КУЛАКОВСКИ Платон АндрејевичПлатон Андреевич Кулаковский(Поневеж, 26. VI / 8. VII 1848 – Петербург, 18/31. XII 1913) историчар,слависта и публициста; др славистике, професор универзитеа (Великашкола, Београд, Универзитет, Варшава).СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 22.XI 1881.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: ЭС 16 (1895) 952 (Ир. П.). – НЕ 2 (A. Белић).Бгр, ббл, лит: СДР, 201–203 (И. И. Лещиловская).Ббл: Памяати П. А. Кулаковскаго. Петроградъ 1915. Стр. 34–41(Аноним).Лит/ббл: Погодин I–1, 91–92 и I–2, 166–167.Нек: ЖМНП 3 (1914) 1 (Я. К. Грот). – СИ 1 (1. янв. 1914) 5–11. – СКАГод. 27 (1914) 203–204 (Ст. Новаковић). – СКГ 32 (1914) 158–160 (Ј.Скерлић).Лит: А. Сиротининъ: Из воспоминанїй о П. А. Кулаковскомъ. СИ 1 (1. янв.1914) 2–5. – А. Соловьевъ: Памяати П. А. Кулаковскаго. СИ 2 (15. янв.1914) 20–23. – А. Сидоров: Белешке о П. Кулаковском. СКГ н. с. 30 (1930)138–141. – Г. Орлов: П. Кулаковски и почеци наставе руског језика наВеликој школи. Живи језици 11 (1969) 57–59. – M. Бабовић: Приступнопредавање П. Кулаковског. ЗзС 13 (1977) 197–202. – С. И. Бочкарева: П. А.Кулаковский в белградской Великой школе. ЗзС 16 (1979) 65–85. – С. И.Данченко: Деятелъност П. А. Кулаковского в Сербии. У: Култура народовБалкан в новое время. Москва 1980. Стр. 217–230. – С. И. Данченко:Руски научници у Србији 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128. – А. Л.Шемякин: Письмо Н. П. Пашича П. А. Кулаковскому. ИЧ 40/41 (1993–1994) 219–232. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995.Споменица: Памяати П. А. Кулаковскаго. Петроградъ 1915.

159

КУЛИШ Пантелејмон АлександровичПантелеймон Александрович Кулиш(Вороњеж, 27. VII / 8. VIII 1819 – Мотроновка, 2/14. II 1897) писац, пу-блициста и историчар; професор гимназије (Петроград и Кијев) ичиновник у канцеларији тулског губернатора.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Sl. N 4, 1054–1055 (Anonim = rа). – ЭС 16(1895) 959 (Η. С-въ).Бгр, ббл, лит: Українська радянська енциклопедія 7 (1962) 477–478(Аноним). – СДР 203–204 (Г. Я. Сергиенко).Лит/ббл: WSJ 26 (1980) 208.Лит: История Славянской Филологiи, 496–497 (В. Ягичъ).Фотографија: САНУ–Ф 120

КУЛЧИЊСКИ СтаниславStanisław Kulczyński(Краков, 9. V 1895 – Варшава, 12. VII 1975) биолог, ботаничар; професоруниверзитета (Вроцлав).СКА: прави члан (Академије природних наука) од 9. IV 1947.САН: редовни члан (Одељења природно-математчких наука) од 22. III1948. Инострани члан (Одељења природно-математичких наука) од 31.VII 1960.Бгр: WEP 6, 290 (Anonim)Нек: Nauka Polska 24 : 3 (1976) 131–134 (J. Kornaś). – САНУ Год. 84(1978) 511–513 (M. Јосифовић).Лит: A. Krawiecowa: St. Kulczyński. Nauka Polska 9 : 4 (1961) 83–90. – J.Madalski: Uczeni wrocławscy. Wrocław 1980. Str. 180–184.Фотографија: САНУ–Ф 232, 232/1

КУЉБАКИН Степан МихаиловичСтепан Михайлович Кульбакинь(Тифлис, 28. VII 1873 – Београд, 21. XII 1941) филолог, слависта, пале-ограф; др славистике, професор универзитета (Харков, Скопље, Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 19. II 1921. Правичлан (Академије философских наука) од 16. II 1925.Приступна беседа: О речничкој страни старословенског jезика. Шт.:СКА Глас 138 (1930) 85–143. Проглашен: 10. II 1927. (СКА Год. 35(1926) 126–130).Бгр: НЕ 2 (A. Белић). – Руска емиграција II, 269 (A. Арсењев).Ббл: ЈФ 29 (1973) 623–632 (Н. Ђорђевић).Бгр, ббл: СКА Год. 29 (1921) 195–199 и 35 (1927) 240–243 и 41 (1933)189–192.Бгр, ббл, лит: Булахов II, 333–334. – СДР, 204–206 (В. В. Колесов). –КМЕ 2, 481–484 (Р. Златанова).Нек: САН Год. 51 (1946) 83 (Ј. Радонић). – RES 22 (1946) 293–294 (A.Mazon). – RSO 12 (1947) 181–182 (В. Havránek). – ЈФ 18 (1949–1950)504–506 (A. Белић).

160

Лит: W. Vondrak: Palaeographisches und Sprachliches anlässlich der neuenPublication der Blätter von Chilandar. ASPh 22 (1900) 542–553. – B.Ljapunov: Die altkirchenslavische Gramatik von S. M. Kulbakin. ASPh 33(1912) 510–535. – H. C. Державин: Наука на службе империализма. ИАНVII серия 2 (1932) 125–149. – Р. Јовићевић: Допронос С. Куљбакинасрпској палеославистици. Руска емиграција I, 220–225. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379(1996) 1–83.Фотографија: САНУ–Ф 233, 233/1

КУМАНУДИ СтефанΣτέφανος Κουμανούδης(Једрене, 22. XII 1818 – Атина, 19. V 1899) археолог; професор универ-зитета (Атина).СУД: дописни члан од 22. XI 1881.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: – Α. Παπαγεωργίου: Σ. Κουμανούδης (1818–1899). In: Αφιέρωμα εις K. I.Αμαντον. Αθήνα 1940. Σελ. 331–350. – Εγκυκλοπαίδεια Δομι 9, σελ. 5.Нек: Στ. Βάσης: Σ. Κουμανούδης. Αθήνα 1899.Лит: Α. Παπαγεωργίου: Σ. Κουμανούδης, μεταφραστής σερβικών λαικώντραγουδιων. Νεα Εστία 26 (1939) 912–914. – Μ. Ласкарис: Југословенскакњижевност у Грчкој. Нова Европа 22 (1930) 369–372. – Ν. Α. Βέη:Εμμετρα κείμενα Σ. Κουμανούδη. У: Αρχειον του Θρακικού λαογραφικού καιγλωσσικού θησαυρού, τ ΙΔ (1947–1948) 305–347 + 336–347. – Μ.Стојановић: Српске народне песме у грчком преводу Η. Томазеа и Ст.Куманудиса. Balcanica 8 (1977) 749–757. – Κ. Θ. Δημαράς: Προλεγόμενα. У:Συναγωγή νέων λέξεων. Αθήνα 1980. Σελ. VII–LXIV. – Γ. Γ. Αλισανδραιος : ΗΣυναγωγή νέων λέξεων, Σ. Κουμανουδη. Νεα Εστία (15.7. 1982) 944–953. –Α. Κόκκου: Η μερίμνα για τις αρχαιότητες στην Ελλάδα και τα πρώτα μουσεία.Αθήνα [s.a.]. – Σ. Κουμανούδης: Ημερολόγιον 1845–1867. Αθήνα: Ικαρος,1990. – С. Терзић: Србија и Грчка (1856–1903). Бгд 1992.Фотографија: САНУ–Ф121, 121/1

КУРЕЛАЦ Фрањо(Брувно [Лика], 28. XII 1810 – Загреб, 15. VI 1874) књижевник; профе-сор (Ријека).ДСС: кореспондентни члан од 3. I 1851.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: GE 21 (L. Léger). – HE 2 (Б. Водник).Бгр, ббл, лит: ÖBL 19 (1968) 363–364 (Šeper). – LPJ 3 (M. i V. Živančević).Лит: A. Veber: Viekopis F. Kurelca. Rad JAZU 28 (1874) 160–205. – J.Tomić: Viekopis o pok. F. Kurelcu popunjen i ispravljen. Napredak 15 (1874)285–287. – M. Šrepel: Kurelčeva Agricola. Građa JAZU 2 (1899) 245–270. –M. Grlović: F. Kurelac. U: Album zaslužnih Hrvata XIX stoljeća. Sv. 2. Zgb1898–1900. – B. Budisavljević: Recimo koju o F. Kurelcu. Građa JAZU 4(1904) 1–68. – История Славянской Филологiи, 733–736 (В. Ягичъ). – В.Drechsler: Iz ostavštine F. Kurelca. Građa JAZU 8 (1915) 63–142. – В.

161

Vodnik: �ivot i djela F. Kurelca. U: F. Kurelac, Runje i pahuljice. – V. Dukat:Prilozi za biografiju F. Kurelca. Građa JAZU 10 (1927) 173–182. – V.Novak: Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva. Bgd 1930. – M.Breyer: Tragom života i rada F. Kurelca hrvatskoga preporoditelja iknjiževnika 1811–1874. Zagreb 1939. – Z. Vince: Značenje F. Kurelca kaojezikoslovca. Rasprave Instituta za jezik 1 (1968) 221–369. – I. Mamuzić:Odjeci ilirizma. Građa JAZU 32 (1978) 295–530. – M. Turk: Knji�evnojezičninazori u Kurelčevoj knjizi „Fluminensia“. Fluminensia 2 : 1–2 (1989–1990)18–25. – Водич кроз архив ДСС.Преписка: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. Стр. 680–686.Архив: АСАНУ 7380/18 [Аутобгр.].Фотографија: ФД–278

КУХАЧ Фрањо Ксавер(Осијек, 20. XI 1834 – Загреб, 18. VI 1911) музиколог, фолклорист икомпозитор; професор клавира, теорије и композиције Глазбеног завода(Загреб).СУД: дописни члан од 24. I 1871.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобг., ббл: F. Š. Kuhač: Moj rad. Popis literarnih i glazbenih radnja od god.1852–1904, uz uvod. 2. izd. Zagreb 1905.Бгр, лит: НЕ 2 (A. Добронић).Бгр, ббл, лит: ÖBL 19 (1968) 333–334 (Šeper). – EJ 5 (J. As.). – ME 2 (J.As.). – LPJ 3 (A. Kozina i V. Živančević).Нек: БК 17 (1911) 448–449 (Аноним). – NV 20 (1911–1912) 71–72(Uredništvo).Лит: Гл. СУД 30 (1871) Додатак VII. – А. Степович: Ф. Кухачъ и его„Сборникъ южнословянскиъ п±снъ". СЭ 6 (1884) 229–246. – М. Grlović:F Kuhač. U: Album zaslužnih Hrvata XIX stoljeća. Sv. 2. Zagreb 1898–1900.– Аноним: Φ. Ж. Кухач. БК 10 (1904) 1574–1575. – Koranski: U spomen F.Š. Kuhaču. Savremenik (Zagreb) 6 (1911) 497–502. – A. Kassowitz – Cvijić:F. Ž. Kuhač. Zagreb 1924. – A. Вензелидес: Φ. Ж. Кухач. Мисао 18 (1925)1069–1072. – В. Papandopulo: Kuhač i Vuk. Novosti. 27 : 203 (24. IX 1933)14. – В. Papandopulo: F. Š. Kuhač. Novosti. 28 : 318 (18. XI 1934) 10. –Anonim (= Prof. F. C.) : Nacionalni i tragični momenti u �ivotu i radu F. �.Kuhača. Novosti. 28 : 321 (21. XI 1934) 12. – B. Širola: F. Ks. Kuhač.Novosti. 28 : 325 (25. XI 1934) 14. – R. Zaplata: Rad muzikologa F. Ks.Kuhača za Bosnu i Hrcegovinu. Sarajevo 1935. – V. Novak: F. �. Kuhač injegova Via Crucis oko izdavanja zbornika „Ju�noslovjenske popjevke“. Zvuk3 (1935) 292–307. – B. Širola: F. �. Kuhač. Zvuk 3 (1935) 9–17 + 49–54. –A. Добронић: Φ. Ж. Кухач. Нова Европа 29 (1936) 398–403. – V. Anić: F.Kuhač – muzikolog u filologiji. Filologija 8 (1978) 19–27. – М. Павловић:Јован Пачу и Фрањо Ксавер Кухач – преписка и неки аспекти српско-хрватских музичких веза у њихово време. Зборник о Србима у Хрватској3 (1995) 371–404. – A. Влашкалин: Др J. Пачу и његов круг. Бгд, НовиСад 1996.Фотографија: САНУ–Ф122, 122/1

162

ЛАВЛЕЈ ЕмилÉmile (Louis-Victor) baron de Laveleye(Бриж, 5. IV 1822 – Дуајон, 2. I 1892) економиста и публициста; професоруниверзитета (Лијеж, политичка економија).СУД: дописни члан од 30. I 1885 [писмо Гл. СУД 63 (1885) 35–36].Бгр: НЕ 2 (М. Ибровац).Бгр, ббл: GE 21 (E. Hubert). – MSN 4, 353 (J. Vozka).Ббл: Српска библиографија: књиге 1868–1944. Књ. 9. Стр. 282.Лит: S. Bochovitch: La mission du peuple serbe dans la Question d’ Orient.Bruxelles 1886. – H. Петровић: Оглед француске библиографије оСрбима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – В. Јовановић: Енглескабиблиографија о Источном питању у Европи. СКА 1908 (Споменик 48)и Бгд 1978. – Е. Лавлеј: Основи политичке економије. Бгд 1902. Стр.XIV–XXVII (A. Јовичић). – M. Поповић: E. Лавлеј, Основи политичкеекономије. ЛMC 216 (1902) 120–123.Фотографија: ФД–280

ЛАВРОВ Пјотр АлексејевичПетр Алексеевич Лавров(Јарослав, 6/18. IX 1856 – Лењинград, 24. XI 1929) филолог, слависта ипалеограф; др славистике, професор универзитета (Петроград).СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1906.Бгр: СКА Год. 19 (1906) 417–421. – НЕ 2 (A. Белић).Бгр, ббл: АČА 20 (1909) 51–52. – ИРАН VI серия 17 (1923) 445–466 (В.Истрин и др.). – ИАН. VII серия (1930) 547–557 (Б. М. Ляпунов).Бгр, ббл, лит: СДР 209–211 (Р. М. Цейтлин). – Булахов 3, 5–9. – EJ 5. –КМЕ 2, 493–497 (Б. Райков).Лит/ббл: WSJ 27 (1981). – Погодин I–1, 95 и I–2, 171.Нек: ЈФ 8 (1928–1929) 185–186 (A. Белић). – BS 2 (1930) 108–112 (G.Iljinski). – AČAVU 40 (1930) 312–321 (V. Francev). – RES 10 (1930) 175(Anonim). – СКА Год. 38 (1930) 127–128 (Сл. Јовановић). – Slavia 9(1930–1931) 202–208 (J. Polívka). – ПКЈИФ 11 (1931) 267–270 (С.Куљбакин).Лит: Л. Милетичъ: Македонскит± Българи и Сърбит±. МП 5 (1929) 71–167. – М. Н. Сперанский: Палеографические труды П. А. Лаврова. ИАН.VII серия (1930) 559–572. – В. Г. Черноваев: П. А. Лавров как историклитературы. ИАН. VII серия (1930) 573–583. – Н. С. Державин: Трудыакад. П. А. Лаврова в области древнеславянской письменности. ИАН.VII серия (1931) 137–169. – К. Мирчевъ: Мнимит± сьрбизми въ езика наюжномакедонскит± прикази издадени оть проф. П. А. Лавровъ и проф.Й. Поливка. МП 9 (1934) 141–144. – D. Puhalo: Milton i njegovi tragovi uјugoslovenskim književnostima. Bgd 1966. – С. И. Данченко: Рускинаучници у Србији 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128. – В.Вулетић: П. А. Лавров о Његошу. У: Зборник радова Петар II ПетровићЊегош – личност, дјело и вријеме. Подгорица 1995. Стр. 127–133.Фотографија: САНУ–Ф 352, 352/1

163

ЛАЗАРЕВИЋ Лазар, Лаза(Шабац, 1/13. V 1851 – Београд, 29. XII 1890 / 10. I 1891) лекар и књи-жевник; лекар округа београдског, шеф интерног одељења Општедржавне болнице у Београду, санитетски пуковник, лични лекар краљаМилана Обреновића.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од27. II 1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.СКА: дописник (Академије уметности) од 23. I 1888.Бгр: Дод. Поменику, 78–79 (М. Ђ. Милићевић). – Споменица СЛД, 171–173 (В. Станојевић) и 390–394 (М. М. Велимировић). – НЕ 2 (В.Петровић).Бгр, ббл, лит: LPJ 3, 600–601 (Ž. Boškov). – EJ 5 (R. Konastantinović). –ME 4 (Sv. Dimitrijević). – L. Lazarević: Sabrana dela. Šabac 1985. Knj. 3, str.237–374 (D. Aranitović i dr.).Ббл: Le Monde slave 8 : 2 (1931) 314 (Anonim). – Сабрана дела Л. Лазаре-вића, 1. Бгд 1956. Стр. 584–593 (Г. Добрашиновић). – CA 49 (1951) 358–362 (Љ. Матић).Ббл/лит: ЛМС 370 (1952) 129–135 + 209–211 + 290–293 (Ж. П. Јовано-вић). – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр.503–504 (Ж. П. Јовановић). – КЈ 23 : 4 (1976) 391–395 (Д. Морачић).Нек: Српски Сион 1 (1891) 30 (Аноним). – Јавор 18 : 2 (1891) 1 + 31(Аноним). – Отаџбина 105–108 (1891) 1–8 (В. Ђорђевић). – СКА Год. 5(1892) 75–77 (M. Валтровић).Лит: M. Савић: Из српске књижевности, 1. Бгд 1898. Стр. 185–208: Л. К.Лазаревић. – А. И. Яцимирский: Л. К. Лазаревич и его рассказы. В±стникзнания 3 (1904) 79–85. – Ј. Скерлић: Писци и књиге, 2. Бгд 1907. Стр. 97–128. – М. Тривунац: О „Вертеру“ Л. К. Лазаревића. Бгд 1910. – A. Cronia:L. К. Lazarevitz. Roma 1932. – A. G. Matoš: Eseji i feljtoni. Zagreb 1938. Str.13–23: L. K. Lazarević. – M. Ђорић: Л. К. Лазаревић, лекар и писац. Бгд1938. – П. Поповић: M. Ђ. Милићевић и Л. К. Лазаревић и њихове првеприповетке. ГНЧ 48 (1939) 150–163. – О. Божичковић: У бомбардовањуБеограда уништена je богата документација о раду и животу нашегприповедача [Л. К. Лазаревића]. Политика 48 (13. V 1951). – В. Станоје-вић: Место Л. К. Лазаревића у историји наше медицине. СА 49 (1951)340–352. – Д. Т. Димитријевић: Л. К. Лазаревић као неуролог. СА 49 (1951)353–357. – М. Богдановић: Стари и нови. Бгд 1952. Књ. 4, стр. 51–64: О Л.Лазаревићу. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.Стр. 361–367: Л. К. Лазаревић. – В. Глигорић: Српски реалисти. Бгд 1954.Стр. 141–179: Л. К. Лазаревић. – Б. Ковачевић: Л. К. Лазаревић. У: Л.Лазаревић: Сабрана дела. Бгд 1956. Књ. 1, стр. V–XXXI. – Е. D. Gоy: L. К.Lazarević. S. Rev. 35 : 84 (1956) 129–156. – Р. Димитријевић: Л. К. Лазаре-вић. У: Л. Лазаревић: Одабране приповетке. Бгд 1957. Стр. 5–37. – Ж. Бо-шков: Л. Лазаревић, о личности и делу. Савременик 9 (1957) 296–310 +407–412. – В. Недић: Л. Лазаревић. У: Л. Лазаревић: Изабрана дела. Бгд1958. Стр. 5–22. – Р. Константиновић: Песник снова и дужности. У: Л. Ла-заревић: Приповетке. Бгд 1963. Стр. 5–12. – М. Кашанин: Судбине и људи.Бгд 1968. Стр. 142–171: Светлост у приповеци. – Уједињена омладинасрпска: зборник радова. Нови Сад 1968. – М. Николић: Форме припове-дања у уметничкој прози Л. Лазаревића. КИ 5 (1973) 699–701. – В. Јови-

164

чић: Песник модерне носталгије. Бгд 1978. – Б. Живојиновић: Л. К.Лазаревић. У: 100 најзнаменитијих Срба, 326–331. – Живот и дело срп-ских научника 4. САНУ 1998. Стр. 1–32 (В. Кањух, Б. Павловић).Сабрана дела: Целокупна дела. Бгд 1912. – Исто 1929. – Сабрана дела,1–3. Бгд 1956. – Изабрана дела. Бгд 1976. – Исто 1981. – Целокупна дела.САНУ 1986. – Sabrana dela, 1–3. Šabac 1985.Фотографија: САНУ–Ф 353, 353/1–5, VI

ЛАЗИЋ Василије(Сусек, 1. I 1798 – Београд, 17. VIII 1876) правник; професор учитељскешколе (Сомбор) и секретар Конзисторије (Београд).ДСС: редовни члан од 1. VIII 1844.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик, 292–294 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/5 (Β. Алексијевић).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – A.Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. – Вуковапреписка, 7. Бгд 1913. Стр. 575–581. – A. Илић: Моји доживљаји. Бгд 1931.– A. Гавриловић: Знаменити Срби 19. века. Загреб. 1904. Стр. 69. –Ситнији списи Ђ. Даничића, 1. СКА 1925. Стр. 72–79 + 80–95 + 96–102 +103–116 (ПИ 54). – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: ФД–283

ЛАКРОА АлфредAlfred (Antoine Francois) Lacroix(Mâcon, 4. II 1863 – Париз, 16. III 1948) минералог, петрограф и геолог;др наука, професор минералогије у Πриродњачком музеју у Паризу ипрофесор у Collège de France.СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1926.Бгр. ббл: Poggendorff 4, 824–825. – DSB 7, 548–549 (M. Hooker).Ббл: Bulletin de la Société française de Minéralogie et de Cristallographie 73(1950) 376–408 (J.Orcel).Нек: Comptes rendus des Séances de l'Académie des Sciences 226 : 12 (22.mars 1948) 973–978 (H. Villat, L. de Broglie). – Bulletin de la Société Belgede Géologie, de Paléontologie et d' hydrologie 57 : 3 (1948) 742–751 (M. – E.Denaeyer). – Almanach ÖAW 98 (1949) 258–262 (F. Machatschki).Лит: J. Orcel: A. Lacroix. Bulletin de la Société française de Minéralogie etde Cristallographie 73 (1950) 347–408. – В. Јовић: Из историје геологије уСрбији. Бгд 2002.Споменица: R.Courrier: Notice historique sur A. Lacroix. Institut deFrance. Académie des sciences. Paris 1948.Фотографија: САНУ–Ф 354, 354/1–2

ЛАМАНСКИ Владимир ИвановичВладимир Иванович Ламанский(Петроград, 26. VI / 8. VII 1833 – Петроград, 19. XI / 2. XII 1914) исто-ричар, филолог и етнограф; професор универзитета (Петроград).

165

ДСС: кореспондентни члан од 31. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: ЭС 17 (1896) 288 (Аноним). – GE 21 (L. Léger).Ббл: Сборникъ статей по славянов±д±нїю составленный и изд. учени-ками В. И. Ламанскаго... СПб 1883. Стр. IX–XVIII (Аноним).Бгр, ббл: Новый сборник по славянов±д±нїю. Стр. XI–LV 111 (П. Д.Драгановъ). – Материалы для Біографическаго Словаря 1 (1917) 384–405(Аноним).Бгр, лит: Булахов I, 142–144. – NBS 328–329 (L. P. Laptewa).Бгр, ббл, лит: СДР 214–217 (Л. П. Лаптева). – ЕСИ 460 (С. Ћирковић). –КМЕ 2, 499–501 (В. Велчев).Лит/ббл: WЅЈ 27(1981).Нек: ИИАН VI серія 8 (1914) 1339–1352 (А. А. Шахматов). –Византійское Обозр±нїе 1 (1915) 71–73 (Г. Ильинскїй). – Savremenik(Zagreb) 10 (1915) 88 (Anonim = I. M.). – ASPh 36 (1916) 609–622 (G.Polívka). – ЛБАН 3 (1916) 47–56 (H. Бобчевъ).Лит: Аноним: Юбилей В. И. Ламанскаго. СЭ 6 (1884) 317–325. – А. А.Шахматов: Записка объ ученыхъ трудахъ проф... В. И. Ламанскаго.СбОРЯС 69 (1901) XXXIX–XLVII. – Аноним: Педесетогодишњица В. И.Ламанског. БК 11 (1905) 32. – V. Mošin: Hipoteza Lamanskoga o hazarskojmisiji sv. Cirila. ЈФ 6 (1926–1927) 133–152. – N. Iorga: Un vieux livre roumainsur la Serbie. RH SE 4 (1927) 25–29. – B. H. Кораблев: Письма ЛюбенаКаравелова к акад. В. И. Ламанскому. ТИС 2 (1934) 115–120. – П. Струве:У спомен великом слависти, историчару и публицисти В. И. Ламанском.У: Руско-југословенски алманах. Панчево 1934. Стр. 84–94. – Југословении Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – В.Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф123, 123/1

ЛАМБРОС СпиридонΣπυρίδоν Λάμπρος(Крф, 8/20. IV 1851 – Кефисија код Атине, 23. VII / 5. VIII 1919) историчари политичар; професор универзитета (Атина), председник владе иминистар просвете и црквених дела.СУД: дописни члан од 22. XI 1881.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит: BLGS 3, 5–6 (W. Puchner).Нек: BZ 23 (1920) 524 (А. Heisenberg). – JBAW 1919 (1920) 37–40 (A.Heisenberg). – Νέος Ελληνομνημων 14 (1920) 115–139 (Α. Σκιας).Лит: В. Ђорђевић: Србија и Грчка 1891–1893. Бгд, 1923. Стр.123, 179,257–258. – А. Heisenberg: Nachgelassene Werke von S. Lampros. BZ 24(1923–1924) 292. – Α. Heisenberg: Album der byzantinischen Kaiser. BZ 25(1925) 265–267 et 27 (1927) 235–236. – E. Stefanu: Quelques figures debyzantinistes : S. Lambros. Échos d'Orient 33 (1930) 73–79. – P. Wittek:Chroniques mineurs byzantines. Byz. 12 (1937) 309–323. – С. Терзић: Србијаи Грчка (1856–1903). Бгд 1992.Фотографија: САНУ–Ф124

166

ЛАСКАРЕВ Владимир(Бирјуч, 26. VI 1868 – Београд, 10. IV 1954) геолог и минералог; дргеологије, професор универзитета (Одеса и Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 15. II 1932. Прави члан(Академије природних наука) од 29. III 1947.Приступну беседу није одржао.САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948.Бгр: НЕ 2 (J. Жујовић). – Споменица Српског геолошког друштва. Бгд1992. Стр. 153–154 (A. Грубић).Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932)195–200 и 48 (1939) 219–221 и 52 (1948)166–167.Ббл: Материалы для библioграфіи 1 (1931)183–185 и 2 (1941) 188–189(Аноним).Нек: ЗМС/ПН 7 (1954) 130–131 (Ј. Марковић-Марјановић). – Гл. САН 6(1955) 134–139 (К. В. Петковић). – Записници Српског геолошкогдруштва за 1954 (1956) 101–104 (К. В. Петковић).Нек, ббл: ГА 23 (1955) 1–18 (П. Стевановић).Лит: П. Стевановић: Научна делатност академика В. Д. Ласкарева. Запи-сници Српског геолошког друштва за 1954 (1956) 105–112. – П. Стевано-вић: Радови В. Ласкарева на геолошком проучавању околине Београда.Записници Српског геолошког друштва за 1964–1967 (1969) 199–201. – П.Стевановић: Развитак геолошких наука у САНУ. У: Стогодишњица САНУII. Стр. 100–158. – П. Стевановић: Међусобна сарадња и удео П. Павло-вића и В. Ласкарева, два истакнута академика, у проучавању неогена иквартара. ГА 53 (1990) 1–14. – Живот и дело српских научника, 6. САНУ2000. Стр. 1–41 (A. Грубић, H. Пантић). – В. Јовић: Из историје геологије уСрбији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 234, 234/1–Зг

ЛЕЖЕ ЛујLouis Léger(Тулуза, 13. I 1843 – Париз, 1. V 1923) правник и филолог, слависта; про-фесор српског и руског језика y Ecole des études slaves, и професорсловенских језика на Collège de France.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: GE 21 (Anonim). – НЕ 2 (M. Ибровац).Нек: Funérailles de M. L. Léger... Paris, Institut de France, 1923. Str. 1–14 (Th.Homolle, M. Croiset, H. Cordier). – СКГ н. с 9 (1923) 240 (Аноним = П.). –RES 3 (1923) 127–132 (P. Boyer) + 170–171 (A. Mazon). – Sl. R 2 (1923)423–425 (R. W Seton-Watson). – Vienac 1 (1923) 399–400 (S. Ježić). –Savremenik (Zagreb) 14 (1923) 281–282 (J. Nagy). – Slavia 2 (1923–1924)576–577 (Fr. Pastrnek). – AČAVU 34 (1924) 101–119 (Fr. Pastrnek). – ИОРЯС27 (1924) 427–441 (П. Лавров). – ЛБАН 7 (1926) 52–56 (H. Бобчев).Лит: V. Jagić: Chronique dite de Nestor... ASPh 8 (1885) 578–583. – Ано-ним: L. Léger. БК 9 (1903) 223–224. – H. Петровић: Оглед францускебиблиографије о Србима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – T. Радиво-

167

јевић: L. Leger, Le cicle épique de Marko Kraljević. ЛМС 238 (1906) 124–125. – Anonim (= Le chroniqueur): Le patriarche des slavisans français. Revueyougoslave 1 (1919) 731–736. – R. Martel: E. Borschak, L'Ukraine dansl’œuvre de L. Léger. Le Monde slave n. s. 16 (1929) 317–320. – M. Scherrer: L.Léger vu par Neruda. Annuaire de l'Institut de philologie et d'histoire orientaleset slaves (Bruxelles) 11 (1951) 361–363. – R. Maixner: Les débuts del'Académie yougoslave et la France. AIF Deuxième série. 1 (1952) 20–48. – R.Maixner: En marge du centenaire de l'Académie yougoslave. AIF, Deuxièmesérie. 18–19 (1966–1967) 95–100. – M. Samic: Les rapports intellectuellesentre J. J. Strossmayer et le slavisant français L. Léger. AIF, Deuxième série.20–21 (1968–1969) 65–89. – B. Вукмировић: Два писма M. Пуцића Л.Лежеу. ПКЈИФ 35 (1969) 253–258.Архив: АСАНУ 7380/20: [Аутобгр.].Фотографија: САНУ–Ф 125

ЛЕКО Марко(Београд, 5/17. IX 1853 – Београд, 4. XI 1932) хемичар; др хемије, про-фесор Велике школе, (Београд) и председник Црвеног крста.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Мали поменик 170–172 (Л. Лазаревић). – НЕ 2 (В. Његован). – В.Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994.Ббл: ГХД З (1932) 139–140 (Аноним). – Хемија у Србији у 19. веку. Бгд1989. Стр. 107–115 (С. Лазаревић-Бојовић).Нек: ГХД 3 (1932) 127–140 (С. Михолић). – СКА Год. 41 (1933) 141 (Б.Гавриловић).Лит: С. М. Лозанић: [Реферат о спису М. Лека „Хемијско испитивањеминералних вода у кр. Србији“]. СКА Год. 14 (1901) 44–46. – СпоменицаДруштва Црвеног крста 1876–1936. Бгд 1936. – В. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – М. Љ. Михаиловић, Д.Виторовић, С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у САНУ с историјскимосвртом. У: Стогодишњица САНУ II. Стр. 87–89: M. Леко. – С.Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. Стр. 131–133. –Живот и дело српских научника, 4. САНУ 1998. Стр. 33–65 (С. Бојовић).Фотографија: САНУ–Ф 126, 126/1–4

ЛЕОНТОВИЧ Фјодор ИвановичФедор Иванович Леонтович(с. Поповка, Конотопск. ујезд 1833 – Кисловодск, Терск, обл., 21. XII1910 / 3. I 1911) историчар права; др, професор универзитета (Одеса иВаршава) и ректор универзитета (Одеса).СУД: дописни члан од 25. I 1870.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: ЭС 17 (1896) 561 (Аноним).Ббл: ЗОИФП 4 (1909) I–V (Θ. В. Тарановский).Бгр, ббл: БС ИУ Св. Владимïра, 366–368 (В. С. Иконников)Бгр, ббл, лит: СДР 218–219 (Ю. Ф. Иванов).

168

Нек: Юридическїя записки 1 (1911) 139–153 (Θ. В. Тарановский).Лит: Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2,књ. 1. Бгд 1989.Фотографија: ФД–290

ЛЕР-СПЛАВИЊСКИ ТадеушTadeusz Lehr-Spławiński(Краков, 20. IX 1891 – Краков, 17. II 1965) филолог, слависта; др фило-логије, професор и ректор универзитета (Јагелонски универзитет, Краков).СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1940.САН: дописни члан (Одељења литертуре и језика) од 22. III 1948.Инострани члан (Одељења литературе и језика) од 31. VII 1960.Бгр, ббл: ЛБАН 15 (1934) 37–39 (Л. Милетичъ). – Lj. JAZU 66 (1962)190–193 (Anonim).Ббл: Studia linguistica in honorem Th. Lehr-Spławiński. Warszawa 1963. Str.7–18 (J. Rusek, Z. Wagner).Бгр, ббл, лит: PSB 17 : 1 (1972) 6–8 (S. Urbańczyk). – SWPP 2 (1964) 341–346 (Anonim). – NBS 337–338 (J. Petr). – WSJ 27 (1981) 124. – КМЕ 2,525–528 (И. Гугуланова).Нек: WSJ 12 (1965) 186–189 (J. Hamm). – Slavica (Debrecen) 5 (1965)193–195 (A. Angyal). – Slavia 34 (1965) 657–659 (В. Havránek). –Pamiętnik Słowiański 16 (1966) 283–287 (J. Magnyszewski). – Советскоеславяноведение 3 (1965) 139–140 (С. Б. Бернштейн). – Nauka Polska 13(1965) 176–178 (F. Slawski). – ЗМС/ФЛ 9 (1966) 151–152 (Z. Topolińska).– ЈФ 27 (1966–1967) 225–235 (A. Zaręba). – SO 26 (1967) 272–273 (W.Kuraszkiewicz). – Lj. JAZU 72 (1967) 233–237 (J. Hamm). – Гл. САН 17(1968) 7–8 (B. M. Ђурић)Лит: J. Widajewicz: T. Lehr-Spławiński jako historyk. Pamiętnik Słowiański 3(1952) 7–20. – T. Milewski: T. Lehr-Spławiński jako lingwista. PamiętnikSłowiański 3 (1952) 21–26. – M. Kolaja: Šedasát let T. Lehr-Spiawińského.Časopis Matice Moravské 71 (1952) 171–173. – W. Kuraszkiewicz: T. Lehr-Spławiński. Nauka Polska 5 (1957) 119–125. – S. Urbańczyk: T. Lehr-Spławińskégo badania nad starozytnościami słowiańskimi. PamiętnikSłowiański 16 (1965) 288–287. – L. Zeil: Slawisten gegen faschistlischeWillkür. ZS 27 (1982) 710–725.Фотографија: САНУ–Ф 355, 355/1–2

ЛЕСКИН АвгустAugust (Johann Heinrich) Leskien(Кил, 8. VII 1840 – Лајпциг, 20. IX 1916) слависта, класични филолог;професор универзитета (Гетинген, Лајпциг).СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: дописник (Академије философских наука) од 23. I 1888.Бгр: HE 2 (А. Белић). – СКА Год 2 (1889) 312–314 и 9 (1896) 267.Ббл: ZS 9 (1932) 1–10 (G. Streitberg).Ббл, ббл/лит: ZS 26 (1981) 271–278 (G. Schröter). – NBS 342–343 (W.Zeil). – КМЕ 2, 528–531 (Р. Златанова).Нек: Berichte über die Vernandlungen der köninglich sächsischen Gesellschaftder Wissenschaften in Leipzig 48 (1916) 16–30 (K. Brugmann). – JBAW

169

(1917) 15–20 (W. Streitberg). – AKAW 67 (1917) 481–499 (V. Jagić). –Časopis pro Moderni Filologii a Litertury 6 (1918) 82–89 (M. Weingart). –ЛБАН 4 (1919) 110–114 (Б. Цоневъ). – ASPh 37 (1920) 270–280 (V. Jagić).Лит: [Белешка поводом избора у СУД]. Гл. СУД 57 (1884) дод. стр. L. – V.Jagić: Untersuchungen über Quantität und Betonung in den sl. Sprachen...ASPh 8 (1885) 597–609. – T. Maretić: Untersuchungen über Quantität undBetonung in den sl. Sprachen... ASPh 9 (1886) 129–140. – A. Brückner:Handbuch der altbulg. Sprache... ASPh 10 (1887) 181–184. – M. Rešetar: Α.Leskien, Grammatik der serbo-kroatischen Sprache... ASPh 36 (1916) 538–550. – M. Murko: Die slavische Philologie in Deutschland. InternationaleMonatschrift für Wissenschaft Kunst und Technik 12 : 2 (1917) 225–252 +295–320 (= M. Murko: Essais de la phiolologie slave. Praha 1937). – Л.Милетичъ: Македонскит± Българи и Сърбит±. МП 5 (1929) 71–167. – J.Dietze: Das Bild Leskiens in den Briefe A. Schleichers. In: Beiträge zurGeschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 353–385. – G. Schlimpert: A.Leskien und die Gründung des Lehrstuhls für slawische Sprachen an der Univ.Leipzig. In: Beiträge zur Geschichte der Slawistik. Berlin 1964. Str. 226–237. –A. Richter: Zur Förderung der Sorabistik... Letopis (Budyšin) A: 16 (1969) 9–112. – H. Pohrt: Neues über den Leipziger Slawisten A. Leskiens. Letopis(Budyšin) A : 22 : 2 (1975) 239–247. – W. Zeil, H. Pohrt: Zur Entwicklung derSlawistik in Deutschland... ZS 22 (1977) 170–193. – W. Zeil: Die Pflege derSorabistik... Letopis (Budyšin) A : 24 : 2 (1977) 202–207. – H. Ševc: Materialewopomerje nemskeho slawista Α. Leskiena. k Serbam. Letopis (Budyšin) A : 28: 1–2 (1981) 66–78. – E. Eichler: A. Leskiens Wirken für die Slawistik. ZS 26(1981) 168–191. – ZS 26 (1981) и 27 (1982) посвећени А. Лескину. – И.Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ379 (1996) 1–83.Архив: АСАНУ 7380/21Фотографија: САНУ–Ф 356

ЛЕШЈАНИН МИЛОЈЕ(Лешје (окр. Ћупријски) 16. XI 1830 – Београд, 13. IV 1867) политичар иправни писац; секретар у Министарству спољних послова, начелникодељења кнежеве канцеларије.ДСС: редовни члан од 13. I 1863.СУД: прави члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован 29.VII 1864.Бгр, ббл: Поменик 298–299 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/5 (В. Алексијевић).Нек: Гл. СУД 21 (1867) 362–368 (M. Ђ. Милићевић). – СН 34: 52 (1867) 3.Лит. M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. –Записи J. Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић: Друга владаМилоша и Михаила. Бгд 1923. Стр. 112–116 итд. – Ловчевић II – Д.Страњаковић: Михаило и Јулија. Бгд 1940. – Г. Јакшић, В. Вучковић :Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Љ.Алексић-Пејковић: Мисија M. Лешјанина у Паризу, Лондону и Торину улето 1862. ИЧ 21 (1974) 125–164. – Р. Љушић: Лицеј. – Љ. Трговчевић:Први студенти из обновљене Србије на Универзитету у Берлину :(1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд, 1992. Стр. 107–108.Фотографија: САНУ–Ф 33, 33/1

170

ЛЕШЈАНИН Рајко(Лешје код Параћина, 18. I 1825 – Беч, 19. Χ 1872) правник и политичар;професор Лицеја (Београд), први секретар Совјета и министар правде.ДСС: редовни члан од 3. I 1851.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован29. VII 1872.Бгр: НЕ 2 (J. Продановић). – Ловчевић I, 290. – Савременици и послед-ници Ρ 425/5 (В. Алексијевић).Бгр, ббл: Поменик 299–300 (M. Ђ. Милићевић).Лит: Записи Jеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић:Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – Ловчевић I и II. – Г.Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила.Бгд 1963. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – В. Грујић:Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј.– М. Д. Симић: Филозофско правна мисао проф. Лицеја Р. Лешјанина. У:Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994.Стр. 74–81. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. У: Пола веканауке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – Љ.Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд1997. – Ж. Бујуклић: Доктринарно реципирање римског права у Србији.ЗМС/КС 3 (2001) 73–86.Архив: АСАНУ 7380/22 : [Аутобгр.].Фотографија: САНУ–Ф 34

ЛОЗАНИЋ Сима(Београд, 24. II / 8. III 1847 – Београд, 7. VII 1935) хемичар, политичар;професор и ректор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд),министар народне привреде и иностраних дела.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од30. I 1873. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.Секретар Одбора СУД 1886–1889.СКА: дописник (Академије природних наука) од 23. I 1888. Прави члан(Академије природних наука) од 6. I 1890. Секретар Академије природ-них наука СКА од 22. II 1896. до 22. II 1898; од 22. II 1914. до 7. III 1923.Председник СКА од 1. IX 1899. до 2 (13) III 1900.; од 1. II 1903. до 1. II1906.Приступна беседа: О ароматичним дитијокарбаматима. Шт.: СКАГлас 27 (1890) 1–27. Проглашен 4. XI 1890. (СКА Год. 4 (1890) 54–55).Аутобиогр: Доживљаји и радови проф. др С. М. Лозанића. Споменицањегове осамдесетогодишњице. Бгд. 1927 [ббл: стр. 13–20].Бгр, ббл: СКА Год. 8 (1895) 134–144 и 13 (1900) 254–267 и 18 (1905)352–353. – Споменица o отварању Универзитета. Бгд. 1906. Стр. 90–95.Бгр: НЕ 2 (В. Његован). – Београдске општинске новине 54: 3–4 (март-април 1936) 293–294 (Б. Гавриловић). – Ректори Лицеја, Велике школе иУниверзитета у Београду. Бгд 1988.Ббл: Споменица педесетогодишњице професорског рада С. М. Лоза-нића. Бгд., 1922. Стр. 9–17. – Хемија у Србији у 19. веку. Бгд 1989. Стр.80–107 (С. Лазаревић-Бојовић).

171

Нек: Друштво св. Саве 11 (1935) 33–34 (Аноним). – СКА Год. 44 (1936)146–154 (Б. Гавриловић). – ГЈПД 16 (1936) 197–198 (M. Стојиљковић).Нек, ббл: ГХД 6 (1935) 73–109 (В. М. Мићовић).Лит: Б. Гавриловић, Ј. M. Жујовић: Прослава педесетогодишњиценаучног и професорског рада С. М. Лозанића. ПГ 39 (1922) 643–649. – M.3. Јовичић: Научник без савести. Бгд 1926. – ПИ 116 (A. Белић). – J. Z.Raušar: S. M. Lozanić. Praha 1939. – Стогодишњица од рођења С. М.Лозанића. ГХД 12 (1947) 180–187 (A. Станојевић, С. Дреновац). – В.Кунц: С. M. Лозанић. НТ 3 (1947) 195–198. – П. Стевановић: Из препискеJ. Панчића ca ученицима и сарадницима који су ce геологијом бавили.Гласник Природњачког музеја y Београду. Серија A 32 (1977) 163–182. –В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – М.Војводић: Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20.века. САНУ 1988 (ПИ 584). – С. Бојовић: С. Лозанић. У: 100најзнаменитијих Срба, 310–315. – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија уСрбији у 19 в. Бгд 1989. – С. Бојовић: С. Лозанић у српској науци икултури. САНУ 1993. (Галерија 72). – S. Bojović: Rad S. Lozanića naunapređenju privrede Srbije. Ekonomika 31 (1995) 12–15. – С. Бојовић: С.Лозанић. Бгд 1996. – Живот и дело српских научника 1. САНУ 1996.Стр. 199–262 (С. Бојовић).Споменица: Споменица педесетогодишњице професорског рада СимеМ. Лозанића. Бгд 1922.Фотографија: САНУ–Ф 235, 235/1–4г

ЉУБИЋ Шиме(Стариград на Хвару, 24. V 1822 – Стариград на Хвару, 19. X 1896)теолог, археолог, историчар и политичар; професор гимназије, управникНародног музеја (Загреб) и кустос Археолошког музеја (Сплит).СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 83 (М. Ђ. Милићевић). – Нумизматичар 2 (мај 1935)37–40 (Φ. Политео).Бгр, лит: НЕ 2 (В. Новак). – BLGS 3 (1979) 39–41 (М. Stoy).Ббл: Lj. JAZU 2 (1887) 96–97 (Anonim). – BLZ 10, 193.Бгр, ббл, лит: EJ 5 (К. Vinski Gasparini). – ELU 3 (F. Buntak). – ÖBL 23(1971) 255 (Šeper). – LPJ 3 (V. Živančević). – ЕСИ 472 (A. Веселиновић).Нек. бел.: БК 2 (1896) 1344 (Аноним). – Дело 12 (1896) 643 (Аноним).Лит: V. Jagić: Ogledalo knji�evne poviesti jugoslavjanske. Književnik 2 (1865)566–572. – T. Smičiklas: �ivot i djela Š. Ljubića. Lj. JAZU 12 (1898) 150–243.– История Славянской Филологiи, 617–618 (В. Ягичъ). – ПИ 116, 53–54(A. Белић). – С. Станојевић: Историја српског народа у средњем веку.СКА 1937. – I. Brlić: Deset pisama akad. Š. Ljubića A. Torkvatu-Brliću. Starine45 (1955) 311–330. – B. Jurić: Nekoliko napomena uz ostavštinu Š. Ljubića uZadarskom arhivu. Mogućnosti 3 (1956) 889–892. – N. Čolak: Inventarrukopisne ostavštine Š. Ljubića. Arhivski vjesnik 4–5 (1961–1962) 225–262. –I. Pederin: �ivot i ideološki sadr�aj u djelu Šime Ljubića. Croatica ChristianaPeriodica 16 : 29 (1992) 85–125.Фотографија: САНУ–Ф 127

172

МАГАЗИНОВИЋ Константин(Рума, IV 1819 – Београд, 16. XI 1891) правник; секретар у Попечитељствуиностраних дела и краљевско-српски агент у Букурешту.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора занауке државне и историјске) од 30. I 1872.Нек: БВ 7 (1892) 46. – Браник 7 : 153 (1891).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд1925. Стр. 55, 56, 175. – Ловчевић I. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна по-литика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Љ. Дурковић-Јакшић:Сарадња Југословена и Пољака 1848–1849. године. ИЧ 19 (1972) 185–261.– В. Павловић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987) 187–202. – Ж. Спасић: Почеци тополивнице у Крагујевцу. У: Пола века науке итехнике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 486–502. – Р. Љушић: Првонамесништво (1839–1840) Бгд 1995.Архив: АСАНУ 9288: Мемоари Константина Косте Магазиновића.Фотографија: САНУ–Ф35, 35/1–2

МАЈАР Матија Зиљски(Виденче, 7. II 1809 – Праг, 31. VII 1892) теолог и писац; свештеник уКорушкој.ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, лит: НЕ 2 (И. Графенауер).Бгр, ббл, лит: SBL 5 (1933) 15–19 (Anonim = Mr). – LPJ 4 (S. Janež, F.Dobrovoljc).Лит: D. Trstenjak: Spomenik slovanske vzajemnosti. Ljubljana 1893. – У.Џонић: Матија Мајар, словеначки илирац и панслависта. ГНЧ 46 (1937)44–74. – J. Vošnjak: Spomini. Ljubljana 1982. – A. Moritsch : Matija MajarZiljski : Slovenec in Slovan. Zbornik predavanj / XXVIII seminar slovenskegajezika, literature in kulture, 29. 6–18. 7. 1992. Ljubljana 1992. Str. 97–98. –Водич кроз архив ДСС. – A. Moritsch: Matija Majar Ziljski. Ljubljana 1995.Фотографија: САНУ–Ф36

МАЈКОВ Аполон АлександровичАполон Александрович Майков(Москва, 28. VII / 9. VIII 1826 – Москва, 17/30. X 1902) филолог, слависта,историчар и публициста; управник Императорских московских позори-шта, оснивач Друштва драмских писаца и оперских композитора.ДСС: кореспондентни члан од 12. I 1858.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 2 (Н. Радојчић).Бгр. ббл. лит: СДР, 229 (В. П. Гудков). – ЕСИ 475 (Ђ. Бубало).Нек: СКА Год. 16 (1902) 235–240 (Љ. Стојановић). – Коло 4 (1902) 564(Аноним). – Учитељ 22 (1902) 224–227 (Аноним = А). – Дело 25 (1902)319–324 (М. Вукићевић). – БК 8 (1902) 1375–1376 (Аноним).

173

Нек. ббл: Изв±стiя С. – Петерсбургскаго славянскаго благотворительнагообщества 3 (1902) 23–32 (М. Полiевктовъ).Лит: С. Бошковић: За просвету и слободу. Бгд 1882. – Ситнији списи Ђ.Даничића 1. СКА 1925. Стр. 214–216. – Н. Радојчић: Век и по проучавањаДушанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Зако-ника цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – Ј. Šidak: Prilozi povijestiranog pravaštva. HZ 25–26 (1972–1973) 281–303. – Перуничић, 534, 538–541. – V. Milinčević: Pokušaj M. Bana i D. J. Ilića da usvoje ruske scene. Tea-tron 12 (1978) 50–53. – А. Младеновић: Из историје проучавања српско-хрватског језика (заборављена „Историја српског језика“ А. А. Мајкова,штампана у Москви 1857. Научни састанак слависта у Вукове дане 9(1980) 51–64. – Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ. Рајев-ског. Τ. 2, књ.1. Бгд 1989. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. –Водич кроз архив ДСС. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889.Бгд 2003.Фотогрфија: САНУ–Ф128

МАЈКСНЕР Фрањо(Осијек, 4. VIII 1841 – Загреб, 2. III 1903) класични филолог; професоруниверзитета (Загреб).СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: OSN 16 (1900) 643 (Anonim).Бгр, ббл. лит: ÖBL 26 (1973) 23–24 (М. Saper). – LPJ 4 (Z. Stojanović).Нек: Lj. JAZU 19 (1905) 78–84 (Đ. Körbler).Нек, ббл: Nastavni vjesnik 1 (1903) 541–548 ((Đ. Körbler)Лит: Историја Карловачке гимназије, 238. – N. Majnarić: KlassischePhilologie in Kroaten seit dem Jahre 1853 bis heute. ЖА 16 (1966) 21–42.– M. Б. Павловић и Д. A. Јањић: Француска библиографија о српској ихрватској народној поезији. САНУ 1995 (Библиографије 3).Фотографија: ФД–300

МАКСИМОВИЋ Никифор(Јежевица, 12. I 1788 – Чачак, 28. II 1853) епископ; епископ ужички.ДСС: почасни члан од 13. I 1846.Бгр: Православна Српска црква у краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.209–210: Никифор. – Поменик 317–319 (М.Ђ. Милићевић). – Гл. СПЦ(1905) 720 (П. Швабић). – Српски јерарси, 361–362 (С. Вуковић).Нек: Гл. ДСС 5 (1853) 293 (Аноним).Бгр. бел.: Епископ Николај: Сабрана дела, 10. Химелстир 1983. Стр. 426(= Е. H.: Знаменити људи Првог и Другог устанка из Жичке епархије. Св.Лазар : календар за 1940. Стр. 65–76).Лит: М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ.1 и 3. Бгд, 1898 и 1901. – А. Илић: Петар Јовановић, митрополит београд-ски. Бгд 1911. – М. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд, 1912. – J.Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Ђ. Слијепчевић:Историја Српске православне цркве. Књ. 2. Минхен 1966. – Љ. Дурковић-Јакшић: Епископ ужички Никифор и млади Његош. Краљево 1980.Фотографија: ФД–301

174

МАКУШЕВ Викентиј ВасиљевичВикентий Васильевич Макушев(Брест-Литовск, 10/22. X 1837 – Варшава, 2/14. III 1883) историчар ифилолог, слависта; др филологије, професор универзитета (Варшава) исекретар руског конзулата у Дубровнику.СУД: дописни члан од 24. I 1871.Бгр: НЕ 2 (A. Белић). – EJ 6 (S. Ćirković)Бгр, ббл, лит: СДР, 231–232 (Л. Г. Куза). – ЕСИ 477 (С. Ћирковић).Лит: С. Новаковић: Италијански архиви и наша историја. Гл. СУД 28(1870) 429–448. – Аноним: Поминки по проф. В. В. Макушеве. Варшава1883. – Т. Флоринский: В. В. Макушевъ. СЭ 6 (1884) 294–304. – С.Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – С.И. Данченко: Руски научници у Србији 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981)105–128. – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског. Т.2, књ.1. Бгд 1989. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ1994 (ПИ 625).

МАЛЕТИЋ Ђорђе(Јасеново, 1/13. III 1816 – Београд, 1/13. I 1888.) књижевник, естетичар,песник; професор Лицеја (Београд), управник београдске гимназије,секретар српске агенције у Букурешту.ДСС: кореспондентни члан од 28. XII 1847. Секретар ДСС 1856.СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне илитерарне) од 29. VI 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности ународ од 1883. Секретар Одбора за науке филозофске и филолошке1887.Бгр, лит: Поменик, 319–321 (М.Ђ. Милићевић). – НЕ 2 (В. Петровић).– Савременици и последници Ρ 425/6 (В. Алексијевић). – JKL 456 (Ž.Boškov).Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 70–71 (Р. Adamović)Нек: ЛМС 154 (1888) 142–147 (A. Хаџић). – Стражилово 4 (1888) 32 (Ано-ним).Лит: Гл. СУД 65 (1886) 1–127 (Додатак). – ПИ 116 (A. Белић). – M. Војно-вић: Ђ. Малетић у СУД. ПКЈИФ 18 (1938) 154–160. – Ж. Милићевић: Ма-летић и Стерија. ПКЈИФ 22 (1956) 33–53. – Г. Ковијанић: Грађа АрхиваСрбије о Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. – С. Кићовић-Пејако-вић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – Д. Јере-мић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – В. Грујић: Гимназијскообразовање. – 125 година Народног позоришта у Београду. САНУ 1994.(Галерија 77). – Ж. Иштванић: Георгије-Ђорђе Малетић (1816–1888). БелаЦрква 1996. – Водич кроз архив ДСС. – П. Милосављевић: Књи-жевноисторијска мисао Ђорђа Малетића. У: Зборник радова у частакадемика Славка Леовца. Бања Лука 1999. Стр. 183–197. – В. Јелић: Од-нос прозе и поезије код Стерије и Малетића. У: Развој прозних врста усрпској књижевности. Бгд 2000. Стр. 165–168. – И. Марић: Философија наВеликој школи. Бгд 2003. – В. Јелић: Елементи античке реторике кодМразовића, Стерије и Малетића. У: Стерија феномен времена, књ.1.Нови Сад 2006. Стр. 221–230.Архив: АСАНУ 7380/23 [Бгр, ббл.]Фотографија: ФД–304

175

МАЛЕЦКИ АнтониAntoni Małecki(Објезеже код Познања, 16. VII 1821 – Лавов, 7. Χ 1913) класични фило-лог и историчар књижевности; др филозофије, професор универзитета(Инсбрук и Лавов).СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: OSN 16 (1900) 699 (Anonim = dlc)Бгр, ббл, лит: WEP 6 (1965) 831. – Bibliografia literatury polskiej. NowyKorbut. T. 8. PAN, 1969. Str. 347–354. – ÖBL 26 (1973) 33–34 (A.Strzelecka). – PSB 19:3 (1974) 431–435 (R. Skręt).Нек: ASPh 35 (1914) 625–631 (W. Bruchnalski).Лит: W. Nehring: Gramatyka historyczno-porównawcza jeżyka polskiegoprzez... ASPh 5 (1881) 123–148. – B. Gubrynowicz: A. Malecki (1821–1913). Lwow 1920. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатностиАкадемије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Архив: АСАНУ 7380/27 [Бгр, ббл.]Фотографија: ФД–305

МАНАКИС АнастасΜανάκης, Αναστάσιος(Мецово, Епир, ? – 1864) генерални конзул Грчке у СрбијиДСС: кореспондентни члан од 8. I 1861.Лит: [М. Обреновић: Писмо A. Манакију]. Видовдан 87 (24. окт) 1861. – Г.Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила.Бгд 1963. – Κ. Λαζαρίδης: Ό έθωικός άγωνιστής καί φιλογενέστατοςΆωαστάσιος Μανάκης. Γιάννινα 1971. – Ε. Πρωτοψάλτης: Ἡ προσέγγισιςΈλλάδος – Μαυροβουνίου – Σερβίας καί ὁ Άναστάσιος Μανάκης έκΜετσόβου. Ίωάννινα : [χ.ἐ.] 1982. – Б. Перуничић, 655 [предлог за избор уДСС]. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 109–110.

МАНОЈЛОВИЋ Гавро(Задар, 15/27. X 1856 – Загреб, 1. XI 1939) историчар, политичар; дристорије, професор универзитета (Загреб), тајник и председник ЈАЗУ.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 3. II 1910.Бгр: СКА Год. 23 (1910) 460–463. – НЕ 2 (Н. Радојчић).Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 480 (Љ. Максимовић). – LPJ 4, 91–92 (Ζ. Stojano-vić).Нек: Byz.14 (1939) 699–702 (G. da Costa-Louillet). – СКА Год. 49 (1940)173–174 (J. Радонић).Лит: Ј. Радонић: Др Г. Манојловић, Студије о спису De administrandoimperio. ЛMC 280 (1911) 66–71. – Anonim = Severus: G. Manojlović, Povijeststaroga Orijenta. J. Nj. 7 : 2 (1923) 393–394. – B. Поповић: Г. Манојловић,Силе покретнице и правилности у универзалној хисторији... СКГ н. с. 22(1927) 53–56. – Д. Глумац: Др Г. Манојловић, Повијест СтарогаОријента. Богословље 3 (1929) 247–252. – Α. Гавела: Γ. Манојловић, Силепокретнице и правилности у универзалној хисторији.. ЛMC 325 (1930)285–288. – Η. Grégoire: Le peuple de Constantinople. Bulletins de l’Académie

176

royale de Belgique, Classe des Lettres etc. 6 (7. juin 1937) 247–250. – J. Šidak:G. Manojlović. HZ 9 (1956) 253–255. – B. Janjatović: Shvaćanje povijesti u G.Manojlovića. JIČ 1–2 (1971) 178–188.Форографија: САНУ–Ф 357, 357/1

МАРЕТИЋ Томислав(Вировитица, 1/13. XII 1854 – Загреб, 15. I 1938) класични филолог ислависта; др филологије, професор универзитета (Загреб) и председникЈАЗУ.СКА: дописник (Академије философских наука) од 5. II 1897. Правичлан (Академије философских наука) од 16. II 1929.Приступна беседа: Грађа Качићева десетерца. Шт.: СКА Глас 144(1931) 5-З8. Проглашен 7. III 1931 (СКА Год. 39 (1930) 106, 147–148).Бгр: НЕ 2 (A. Белић). – J. Nj. 7 : 1 (1923) 183–184 [Аутобгр. бел.]. –ЛБАН 9 (1927) 42–44 (Б. Цоневъ).Бгр, ббл: СКА Год. 11 (1897) 158–159.Бгр, ббл, лит: Записки об ученых трудах членов-корреспондентов АНСССР по отделению гуманитарных наук избранных 31 ян. 1929. АНСССР, 1930. Стр. 38–43 (П. А. Лавров и др.). – JKL 459 (М. Živančević). –LPJ 4, 100–101 (Z. Stojanović).Нек, ббл: Lj. JAZU 54 (1949) 310–335 и 56 (1952) 319–326 (Р. Skok).Нек: СКА Год. 47 (1938) 156–157 (А. Белић). – ГЈПД 18 (1938) 480–482(Ν. Majnarić). – Savremenik 27 (1938) 272–274 (S. Ivšić). – ЛМС 349(1938) 51–53 (Ж. Калинић). – Sl. R 10 (1938) 150 (Anonim). – ČJR 8(1938) 46–47 (J. Heidenreich). – ЈФ 17 (1938–1939) 218–221 (A. Белић). –RSU 11 (1939) 88–90 (M. Weingart). – HJ 6 (1939) 65–69 (Α. Белић).Лит: V. Jagić: Istorija hrvatskoga pravopisa latinskim slovima. ASPh 12 (1890)602–609. – V. Jagić: Kosovski junaci i događaji u narodnoj epici... ASPh 12(1890) 609–615. – V. Jagić: Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskogaknji�evnog jezika. ASPh 22 (1900) 263–278. – S. Ivšić: Naša narodna epika.Savremenik 5 (1910) 602–603. – T. Maretić: Misli o naučnom radu. Savreme-nik 12 (1917) 229–232 + 276. – T. Maretić: Hrvatski ili srpski „Jezični savjet-nik“. J. Nj. 7 :1 (1923) 509–514. – A. Barac: „Jezični savjetnik“ d-ra T. Mare-tića. J. Nj. 8 : 1 (1924) 282–283. – B. Vrsalović: Prilikom Maretićeva „Savjet-nika“. J. Nj. 8 : 2 (1924) 220–228. – K. Георгијевић: Решетарова оцена Ма-ретићеве граматике. ГЈПД 14 (1934) 858–859. – A. Белић: Филологија илингвистика. СКГ н. с 44 (1935) 29–33. – Ј. Heidenreich: Prof. Maretić o aka-demickém Slovníku. ČJR 5 (1935) 79–80. – С Јелача: Јубилеј д-ра Томе Маре-тића. ГЈПД 15 (1935) 499–502. – V. Dukat: Grčki i rimski klasici u izdanjimaMatice hrvatske. HK 23 (1942) 136–151. – S. Ježić: Akademijin Rječnik hrvat-skoga ili srpskoga jezika. HK 5 (1952) 374–378. – B. Jurišić: Maretićevemarginalije u Leskienovoj Gramatici. Filologija 6 (1970) 83–91. – M. Kravar:O heksametru srpskoga „Homera“. ŽA 20 (1970) 55–72. – Š. Šonje: Neka oso-bita mjesta Homerove Odiseje u prijevodima Maretić-lvšića i M. N. Đurića. ŽA23 (1973)71–86. – P. Стојанов: Непознато писмо Лазе Костића Т. Маре-тићу. ЗМС/КЈ 32 (1984) 371–378. – Љ. Пешикан-Љуштановић: Рад Т. Ма-ретића на изучавању усмене књижевности. ЗМС/КЈ 42 (1994) 405–413. –И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. ГласСАНУ 379 (1996) 1–83.Фотографија: ФД–308

177

МАРИНКОВИЋ Вук(Нови Сад, 24. XII 1807 – Београд, 7. VIII 1859) лекар, педагог и лингви-ста аматер; др медицине, лекар у Новом Саду, професор и ректор Лицеја(Београд).ДСС: редовни члан од 8. I 1850.Бгр: НЕ 2 (Д. Поповић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В.Алексијевић). – A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века. Бгд 1997. –Енциклопедија Новог Сада 14 (1999) 30–31.Бгр, ббл: Поменик, 322–323 (M. Ђ. Милићевић). – Јеремић, 81–82.Бгр,ббл, лит: LPJ 4, 121–122 (Đ. Perić).Нек: ЛМС 100 (1859) 171–172. – Гл. СУД 12 (1860) 687–690 [Ђ.Даничић].Лит: Ситнији списи Ђ. Даничића, 1. СКА 1925. Стр. 151–153. – О.Ђуричковић: В. Маринковић, професор физике на Лицеју (1849–1859).Хемијски преглед 6 (1956) 119–124. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – Н. Грујић: Први резултатимеханике у обновљеној Србији. У: Пола века науке и технике уобновљеној Србији 1804–1854. Стр. 94–111. – Б. Јордановић: РекториЛицеја : 1839–1854. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији1804–1854. Стр. 192–201. – Водич кроз архив ДСС. – В. Јовић: Изисторије геологије у Србији. Бгд 2002. – Ђ. Ђурић: „Пречани“Атанасије Николић и Вук Маринковић – утемељивачи модерне науке уСрбији. У: Зборник радова : Међународни научни скуп Балкан иПанонија кроз историју. Нови Сад 2006. Стр. 261–272. – Ђ. Ђурић: ВукМаринковић (1808–1859), утемељивач наставе физике у Србији –живот и рад на Лицеју. У: Природне и математичке науке у Срба до1918. Нови Сад 2007. Стр. 91–100.Архив: АСАНУ 7380/24 [Бгр, ббл.].Фотографија: ФД–309 (A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века. Бгд 1997)

МАРИНКОВИЋ Дамјан(Земун, VIII 1816 – Београд, 1. VII 1860) песник и педагог; професорполугимназије (Шабац, Крагујевац) и гимназије (Београд), сарадник„Подунавке“.ДСС: редовни члан од 13. I 1857.Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 113 (М.М. Nikolić). – Савременици и последнициΡ 425/6 (В. Алексијевић).Нек: Гл. СУД 12 (1860) 699 (Аноним). – Даница 1: 16 (1860) 344. –ЛМС 107 (1863) 161.Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД24 (1868) 136–165. – Извештај о Гимназији кр. Александра I за1899/1900. Бгд 1900. – В. Грујић: Гимназијско образовање у Србији.(Споменик 135). – Водич кроз архив ДСС.

178

МАРИНКОВИЋ Јосиф(Врањево, 11. Χ 1851 – Београд, 13. V 1931) композитор, хоровођа; дири-гент Београдског певачког друштва, Академског друштва „Обилић“ и на-ставник певања у II београдској гимназији.СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије уметности) од5. II 1907.Бгр: ГГБ 1 (1954) 255–278 (П. Бингулац). – ГГБ 2 (1955) 431–442 (И.Маринковић).Бгр, ббл: СКА Год. 20 (1907) 325–369 и 35 (1927) 268–269. – ГГБ 1(1954) 279–283 (Л. Маринковић).Ббл: СКГ н. с. 33 (1931) 238–240 (В. Р. Ђорђевић). – ГГБ 1 (1954) 284–287 (И. и В. Маринковић). – Оглед српске музичке ббл, 208–212 + 345–358 (В. Р. Ђорђевић).Бгр, ббл, лит: Muz. E 2 (1974) 531–532 (S. Đurić Klajn). – LPJ 4, 113 (P.Adamović).Лит/ббл: Културни живот 3 (1951) 325 (С. Ђ. Клајн).Нек: ЛМС 328 (1931) 285–286 (Аноним). – МГ 4 (1931) 144–147 (П.Крстић). – ЖР 7 (1931) 554–555 (Аноним). – СКА Год. 40 (1932) 113–114(Б. Гавриловић).Лит: Д. Котур: Ј. Маринковић. БК 4 (1898) 143–144. – М. Милојевић: Ј.Маринковић. СКГ н. с. 33 (1931) 206–211. – П. Ј. Крстић: Ј. Маринковићкао уметнички неимар Београда. Београдске општинске новине 49 (1931)1423–1428. – З. Р. Поповић: Велики национални композитор. Браство 26(1932) 207–216. – К. Manojlović: J. Marinković. Zvuk 3 (1935) 245–254. – Б.Драгутиновић: J. Маринковић. Мисао 23 (1927) 113–117. – M. Милојевић:J. Маринковић као композитор соло песме. СКГ н. с. 48 (1936) 630–634. –М. Милојевић: J. Маринковић и његово тумачење песме Грчића-Миленка„Задовољна река“. ПКЈИФ 18 (1938) 638–653. – Б. Драгутиновић:Личност и музичко дело J. Маринковића. XX век 1 (1938) 56–64. – E.Samlaić: J. Marinković u Pragu. МГ 8 (1938) 195–197. – V. Vedral: J.Marinković u Pragu. МГ 9 (1939) 8–10. – E. Samlaić: Da li je J. Marinkovićzavršio orguljašku školu u Pragu. МГ 9 (1939) 92–94. – J. J. Marinković:Odgovor na članke g. E. Samlaića... МГ 9 (1939) 135–136. – M. Милојевић:Интимни уметнички лик J. Маринковића СКГ н. с. 58 (1939) 158–165. – В.Перичић: Ј. Маринковић, живот и дело. САНУ, 1967 (ПИ 414). – V. Peričić idr.: Muzički stvaraoci u Srbiji. Bgd [1969] Str. 267–278: Marinković J. – A.Влашкалин: Др J. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – Р. Пејовић:Јосиф Маринковић (1851–1931): критичарски и музиколошки погледи.Нови звук 18 (2001) 29–36. – Научни скуп „Јосиф Маринковић (1851–1931) – музика на раскршћу два века : зборник радова. Нови Бечеј 2002. –Р. Пејовић: Јосиф Маринковић. Нови Бечеј 2002.Фотографија: САНУ–Ф 358, 358/1–2

МАРИНОВИЋ Јован(Сарајево, 1821 – Вије сир Мер, 30. VII 1893) државник; председник Др-жавног савета, посланик у Паризу.ДСС: редовни члан од 26. VIII.1845. Казначеј ДСС 1842, 1846/7.СУД: редовни члан (Одсека за науке државне и историјске) наименован29. VII 1864.

179

СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 84–85 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 2 (С. Јовановић). –Савременици и последници Ρ 425/6 (В. Алексијевић).Нек: СКА Год. 7 (1894) 190–198 (M. Ђ. Милићевић).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – С.Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – С.Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – Мемоари Сте-фана Стевче Михајловића. СКА 1928. – Ловчевић I и II. – Писма ЈованаРистића Филипу Христићу. СКА 1931. – Д. Страњаковић: Владауставобранитеља. Бгд 1932. – V. Vučković: Misija J. Marinovića u Petro-gradu 1876. Jugoslovenska revija za međunarodno pravo 3 (1957) 352–372. –Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Миха-ила. Бгд 1963. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њенодоба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – В. Павло-вић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987) 187–202. – Д.Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ 1994 (ПИ 625). – Водичкроз архив ДСС. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889.Бгд 2000. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Д.Мекензи: Јован Мариновић европски господин и српски дипломата(1821–1893). Бгд 2006.Архив: АСАНУ писма (ПИ 116, 215)Фотографија: САНУ–Ф 129, 129/1–3

МАРКОВИЋ Мелетије(Вранеши, око 1806 – 26. X 1848) епископ; игуман манастираЉубостиње и епископ шабачки.ДСС: почасни члан од 1. VIII 1848.Бгр: Православна Српска црква у кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 221–222:Мелетије. – Српски јерарси, 315 (С. Вуковић).

МАРКОВИЋ Никола(Пожаревац, 1845 – Београд, 1889) сликар, живописац.СУД : редовни члан (Одбора уметничког) од 25. I 1870.Бгр, ббл: ELU 3 (M. Kolarić). – LEJ 2 (M. Kolarić).Бгр: Зборник радова Народног музеја у Чачку 7 (1976) 34–35: ПисмоМилице Тодоровић рођ. Марковић неименованом лицу [Милану Каша-нину ?].Лит: М. Косовац: Српска православна митрополија Карловачка. Ср.Карловци 1910. – Ст. Тодоровић: Аутобиографија. Нови Сад 1951. – М.Јовановић: Сликари Топчидерске и Вознесенске цркве у Београду. У:Ослобођење градова у Србији од Турака. САНУ 1970. Стр. 677–685. – Б.Вујовић: Црквени споменици на подручју града Београда, 2. Бгд 1973. – П.Васић: Сликарска породица Марковић. Зборник радова Народног музеја уЧачку 7 (1976) 5–52, 16 стр. с таблама. – M. Јовановић: Српско сликарствоу доба романтизма 1848–1878. МС, 1976. – П. Васић: Н. Марковић. У:Уметници чланови САНУ. Сану 1980. Стр. 214–219 (Галерија 37). – У.Рајчевић: Три мало позната уметничка посла сликара H. Марковића.ЗНМ/Б 15 : 2 (1994) 149–156.

180

МАРКОВИЋ Стефан(Земун, 26. XII 1804 – Беч, 29. XI / 10. XII 1864) политичар; председниквладе, министар правосуђа и просвете и члан Државног савета.ДСС: редовни члан наименован 27. V 1842. Председник ДСС од 21. XII1854 до 19. VI 1857.Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 48–49. –Савременици и последници Р 425/6 (В. Алексијевић).Нек: СН 31 : 145 (1864) 4.Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. –Ловчевић I. – Б. Ковачевић: Стефан Марковић. ЗМС/КЈ 22 (1974) 510–511. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). –Б. Љ. Поповић: Стефан Марковић (1804–1864). ПКЈИФ 45 (1979) 94–101. – Р. Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 37

МАТАВУЉ Симо(Шибеник, 31. VIII / 12. IX 1852 – Београд, 20. II 1908) књижевник;професор гимназије (Београд) и чиновник пресбироа.СКА: прави члан (Академије уметности) од 30. I 1904.Приступна беседа: (1) О сувременој приповеци. [расправа]. (2) ЦарДуклијан [приповетка]. Шт.: (1) Књижевност 32 (1961) 269–273: Оуметној приповеци. (2) ЛМС 234 (1905) 19–40. Проглашен 30. X 1905(СКА Год. 19 (1905) 111–113).Аутобгр: ЛМС 257 (1909) 67–69. – Тестамент: БК 14 (1908) 221–222. – С.Матавуљ: Биљешке једног писца. СКЗ 1939.Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (В. Петровић). – Ј. Скерлић: Историја нове српскекњижевности, Бгд 1953. Стр. 373–377 + 482 + 504–505 (Ж. П.Јовановић). – V. Gligorić: Antologija srpske proze. Bgd 1955. Str. 321–323(Ž. P. Jovanović). – С. Матавуљ: Приповетке. О књижевности. Нови Сад,Бгд 1969. Стр. 482–487. – LPJ 4, 215–222 (D. Vlatković).Ббл/лит: СКГ 21 (1908) 851–859 + 929–933 и 23 (1909) 309–310 (У.Џонић). – Књижевност 15 (1952) 342–356 (Ж. П. Јовановић).Нек: СКА Год. 21 (1908) 202 (Ст. Новаковић). – БК 14 (1908) 193–194. –СКГ 20 (1908) 395–400 (Ј. Скерлић). – Дело 6 (1908) 257–258. – ЛМС249 (1908) 111–113 (М. Савић). – СИ 1–3 (1908) 84–85 (В. Комаровъ).Лит: Ј. Грчић: С. Матавуљ. Стражилово 5 (1892) 10–11. – Љ. Јовановић (=Сарадник): С. Матавуљ... Дело 19 (1898) 310–316 + 478–490. – Ј. Грчић:Најновији академичар С. Матавуљ. БК 11 (1905) 1397–1398. – Б. Десница:Матавуљеви први књижевни покушаји. СКГ 22 (1909) 210–213. – M.Савић: О књижевном раду С. Матавуља. Браство 19 (1925) 272–293. – M.Грол: Доживљаји једног писца. СКГ н. с. 28 (1939) 434–437. – В. Латковић:С. Матавуљ у Црној Гори. Скопље 1940. – D. Berić: Kada je rođen S.Matavulj. Književni Jadran 1 : 9 (1952) 3. – Β. Μ. Јовановић: Анонимнапроза С. Матавуља. ЛМС 374 (1954) 203–207. – Г. Добрашиновић: С.Матавуљ као академик. Књижевност 32 (1961) 264–268. – Д. Живковић:Матавуљево школовање. ЗМС/КЈ 17 (1969) 41–47. – Г. Ерор: Матавуљ ифранцуска књижевност. ЗИК 8 (1974) 1–75. – Е. Кош: Приповетке иприповедачи. Нови Сад 1980. – С. Кораћ: Књижевно дјело С Матавуља.

181

СКЗ 1982. – Г. Добрашиновић: С Матавуљ (1852–1908). У: 100најзнаменитијих Срба, 332–337. – Д. Иванић: Облик и вријеме. Бгд 1995.Стр. 61–80 и 281–307. – С. Милинковић: Јован Скерлић о Матавуљевим„Београдским причама” : судбина једног веристе у српском реализму. КИ35 : 120/121 (2003) 469–479. – Г. Добрашиновић: Симо Матавуљ (1852–1908). Бгд 2003.Сабрана дела: Целокупна дела С. Матавуља. Књ. 1. Бгд 1927. – Сабранадела С. Матавуља. Књ. 1–8. Бгд 1953–1956. – С. Матавуљ: Дела. Књ. 1–2.Бгд, Нови Сад 1962. – Sabrana djela S. Matavulja. Knj. 1. Zgb 1991.Преписка: Нови живот 27 (1926) 104–110 + 129–130. – Писма Л. КостићаС. Матавуљу. ЛМС 386 (1960) 464–502.Фотографија: САНУ–Ф 236, 236/1

MATEJKO ЈанJan (Alojzy) Matejko(Краков, 24. VI 1838 – Краков, 1. XI 1893) сликар.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: OSN 16 (1900) 970–971 (Anonim = Tá)Бгр, ббл, лит: WEP 7 (1966) 110–111 (Anonim). – ELU 3 (S. Bić.). – ÖBL27 (1974) 138 (J. Skowronska).Нек: Prosvjeta (Zagreb) 1:41 (1893) 733–734. – Vienac 25:46 (1893) 744. –Застава 28: 176(1893) 1–3 (П. Лагарић).Лит: Аноним: Холд пруски, историјска слика Ј. Матејка. Српскеилустроване новине 2 : 22 (1882) 159. – Ј. Матејко. Српске новине 51:235 (1884) 1289. – З. Ховорка: Матејкова слика Покоравање Пруске.Јавор 12: 4 (1885) 124–126. – F. Marković: Spomenik Mickijeviču. Vienac 18(1886) 33: 523–524 i 34: 542–544. – П. Лагарић: Битка код Racławice упољском сликарству. Застава 30:44 (1895) 1–3. – Jan Matejko. Warszawa1957. – A. Bochnak: Matejko Jan Alojzy (1838–1893). PSB 19: 2 (1974)184–191. – M. Szypowska: Jan Matejko wszystkim znany. Warszawa 1988.Фотографија: САНУ–Ф 130, 130/1

МАТИЋ Димитрије(Рума, 18. VIII 1821 – Београд, 17. Χ 1884) филозоф, правник и поли-тичар; др философије, професор Лицеја (Београд) и министар просвете.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. Председник ДСС од 22. X 1859. до29. III 1860; потпредседник ДСС 1863.СУД: почасни члан именован 29. VII 1864. Прави члан (Одсекафилолошког и философског) од 6. II 1869. и Одбора за ширење наука икњижевности у народ од 1883.Аутобгр: Д. Матић: Ђачки дневник (1845–1848). Бгд 1974. – СпоменикСАНУ 122 (1981) 193–214 (В. Крестић).Бгр: Поменик, 332–334 (M. Ђ. Милићевић). – ПИ 116 (A. Белић). –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 58–59. – НЕ 2 (С.Јовановић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В. Алексијевић).Ббл, ббл/лит: Д. Матић: Ђачки дневник (1845–1848). Бгд 1974. Стр. 1–11(Љ. Дурковић – Јакшић). – LPJ 4, 231–232 (M. M. Nikolić).

182

Нек: Гл. СУД 62 : додатак (1885) 1–2 + 23. – ЛМС 144 (1885) 123–126 (A.Хаџић).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – С. В.Поповић: Др. Д. Матић. Јавор 5 (1878) 581–584. – M. Димитријевић: Успомен др-у Д Матићу. ЛМС 152 (1887) 38–53. – С Бошковић: Свечанискуп СУД... у спомен Д. Матића. Гл. СУД 69 (1889) 163–242. – Ј. Грујић:Записи Ј. Грујића, 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић: Уставобранитељии њихова влада. Бгд 1925. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.1. Бгд 1926. – Ловчевић I и II – Писма Јована Ристића Филипу Христићу.СКА 1931. – M. Поповић: Прва српска историја филозофије. Научни при-лози студената Филозофског факултета. Бгд 1949. Стр. 65–74. – Г. Ковија-нић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд 1971. –Б. Марковић: Д. Матић – Лик једног правника. САНУ, 1977 [стр. 109–112:ббл]. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – Д. Трифуновић:Математичке науке у Друштву српске словесности. ГГБ 24 (1977) 127–140. – В. Павловић: Српски студенти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987)187–202. – М. М. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу.Крагујевац, 1988. – Д. Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595).– В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љу-шић: Лицеј. – Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941.Бгд 1994. – Б. Марковић: Живот и дело Д. Матића у области правне нау-ке. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр.251–261. – Водич кроз архив ДСС. – Сто педесет година од доношењаСрпског грађанског законика (1844–1994). САНУ 1996 (НС 81). – Љ. Кан-дић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. –С. Рајић: Мемоари српских либерала. У: Перо и повест – српско друштвоу сећањима. Бгд 1999. Стр. 81–103. – М. Поповић : О филозофији правакод Срба. Бгд 2000. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализаму XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Архив: АСАНУ 7380/25 [Бгр, ббл.].Фотографија: САНУ–Ф 38

МАТИЋ Петар(Лежимир, 27. VI 1797 – Шид, 12. II 1860) правник, писац и филологаматер; др философије, уредник Новина српских и чиновник уаустријској државној служби.ДСС: кореспондентни члан од 7. VIII 1844.Бгр: Поменик, 334–335 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/6 (Β. Алексијевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 238 (D. S. Kostić).Нек: Даница 1 (1860) 18 (М. Светић = А. Хаџић). – ЛМС 101 (1860)202–203.Нек, ббл: Гл. СУД 12 (1860) 698–699 (Аноним).Лит: С. Шумаревић: Штампа у Срба до 1839. Бгд 1936. – В. Крестић:Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Нови Сад 1980. – И.Грицкат-Радуловић: Поводом граматичких погледа Петра Матића.ЗМС/ФЛ 30:1 (1988) 101–107. – Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ 7380/26 [нек. (Аноним = А. Д.)].

183

MATKOВИЋ Петар(Сењ, 18. VI 1830 – Беч, 25. III 1898) географ; професор универзитета(Загреб).СУД: дописни члан од 24. I 1871.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије природнихнаука) од 16. I 1895.Бгр: НЕ 2 (Р. Сигњар). – EJ 6 (J. Riđanović).Ббл: BLZ 8, 441–449.Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1896) 332–338.Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 491–492 (Ђ. Бубало).Нек: БК 4 (1898) 416 (Аноним). – Дело 18 (1898) 175–176 (Аноним). –СКА Год. 12 (1899) 220–224 (Μ. Ђ. Милићевић).Лит: Т. Smičiklas: Dr P. Matković. Lj. JAZU 14 (1900) 111–133. – С.Станојевић: Историја српског народа у средњем веку. САНУ 1937. – J.Šidak: Prilozi povijesti ranog pravaštva. HZ 25–26 (1972–1973) 281–303.Фотографија: ФД–320 (Lj. JAZU,14, 1900)

МАЧАЈ Стеван(Будим, 1823 – Београд, 1. X 1889) лекар; др медицине и хирургије, хи-рург и окружни физикус у Књажевцу, Зајечару и Београду.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 9–10 (М.Perić).Лит: В. Станојевић: Др С. Мачај. СА 10 (1956) 1196–1199. – M. Веселино-вић: Доктор С. Мачај. Развитак 6 : 2 (1966) 52–57. – В. Станојевић: Др С.Мачај. Споменица СЛД. Стр. 42–44. – В. Јокановић: О Хипократовимследбеницима у Србији. Нови Сад 1997. – Водич кроз архив ДСС. – В. Јо-вић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.Архив: Заоставштина у Музеју Српског лекарског друштва [Аутобгр, ббл.]. –АСАНУ 38–41/1861 и 7/1863.Фотографија: САНУ–Ф 39, 39/1

МАЋЕЈОВСКИ Вацлав АлександарWacław (Alexander) Maciejowski(Калварија код Кракова, 1792 [крштен 10. IX 1792] – Варшава, 9/10. II1883) историчар права; професор универзитета (Варшава).ДСС: кореспондентни члан од 12. I 1858.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: WEP 6 (1965).Бгр, ббл, лит: PSB 19 (1974) 71–74 (J. Bardach).Нек: Rad JAZU 68 (1883) 177–183 (F. Rački).Лит: Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику. Гл. ДСС 6 (1854)88–149. – П. Падејски: Писма П. J. Шафарика која ce тичу Срба. Јавор12 (1885) 23–25, 55–58, 83–85, 115–118, 245–247, 411–413, 729–730, 795–797. – История Славянской Филологiи, 232–237 (В. Ягичъ). – M.Bobrzyński: Szkice i studia historyczne. Krakow 1922. Т. 2, str. 340–347. – Т.Тарановски: Стогодишњица научног рада Маћејовског на историји

184

словенских права. ЛМС 331 (1932) 151–155. – Ђ. Живановић: Срби ипољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Н. Радојчић: Век и попроучавања Душанова законодавства. У: Зборник у част шестестогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – S.Borowski: Maciejowskiana. Wroclaw 1959. – Ј. Слизински: Везе В. А.Маћејовског са Србима и Хрватима. ЗМС/КЈ 16 : 2 (1968) 323–324. – Ј.Maternicki: W. A. Maciejowski... Przeglad Humanistyczny 5 (1972) 153–169.– Lj. Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich 1772–1840. Wrocław 1977. – Водич кроз архив ДСС. – П. Буњак: Прегледпољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Бгд 1999.Преписка: Вукова преписка, 6. Бгд 1912. Стр. 349–350.Фотографија: ФД–322

МАШИН Јован(Церхеловица, 1820 – Београд, 24. XII 1884) лекар; др медицине и хирур-гије и физикус у Београду; оснивач Српског лекарског друштва, чланСанитетског војног комитета.ДСС: редовни члан од 21. II 1862.СУД: редовни члан (Одсек за науке природословне и математичке)наименован 29. VII 1864.Бгр: Споменица СЛД, 229 (В. Станојевић).Нек. бел.: СН 24. XII 1884, 3/9. – Гл. СУД 62 (1885) Додатак, стр. 2 (В.Јовановић) + 23 (J. Бошковић).Лит: M. Харисијадис: Породице чешког порекла у Београду у 19. в. ГГБ15 (1968) 287–294. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета ;Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 40

МАШИЋ Никола(Оточац, 28. XI 1852 – Загреб, 4. VI 1902) сликар; учитељ цртања (Свеу-чилиште, Загреб), управник Штросмајерове галерије.СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит: ELU 3 (M. Peić). – BLZ 12, 664. – EJ 6 (N. Sch). – ÖBL 27(1974) 129 (M. Šeper).Нек: БК 8 (1902) 736 (Аноним). – СКА Год 16 (1903) 240–243 (Ст.Тодоровић). – Srđ 1 (1902) 516 (Anonim). – Lj. JAZU 18 (1904) 87–93 (J.Brunšmid).Лит: S. Rac: N. Mašić. Vijenac (Zаgреb) 7 (1927) 289–290. – B. Budisavljević:N. Mašića pismo. Savremenik 6 (1911) 140–141. – Lj. Babić: Umjetnost kodHrvata. Zаgреb 1934. – M. Peić: N. Mašić. JAZU 1957. – M. Пеић: H.Машић [каталог изложбе]. САНУ 1975 (Галерија 25).Фотографија: САНУ–Ф 131, 131/1

МЕДАКОВИЋ Данило(Зрмања, 26. I 1819 – Загреб, 5. XI 1881) новинар, историчар и политичар;др философије, секретар кнеза Михаила и секретар кнеза Милоша у Бечу.ДСС: кореспондентни члан од 4. I 1853.

185

СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик 335–336 (М. Ђ. Милићевић). – JKL 486 (Ž. Boškov). –Савременици и последници P 425/6 (В. Алексијевић).Бгр, лит: НЕ 2 (Н. Радојчић). – ÖBL 27 (1974) 181 (S. Batušić).Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 493 (П. Крестић). – LPJ 4, 278–279 (Р. Adamović).Нек: Јавор (1881) 1493–1496 (Е. Чакра). – Отаџбина 9 (1881–1882) 594 (Ђ.Поповић).Лит: В. Стајић: Медаковићи у Новом Саду. ГИДНС 9 (1936) 407–426. –В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Нови Сад1980. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. –Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ. Рајевског. Т. 2, књ. 1.Бгд 1989. – Д. Медаковић: Ефемерис, књ. 5. Бгд 1994. – Р. Мићић:Портрети из српске културне историје. MC 1995. Стр.: 116–132: Д.Медаковић и Матица српска. – Љ. Трговчевић: Први студенти изобновљене Србије на Универзитету у Берлину: (1842–1853). У: Полавека науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. –Споменица о столетници Љ. П. Ненадовића. Ваљево 1995. – Водич крозархив ДСС. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – Ч. Попов: Полемика Светозара Милетића и ДанилаМедаковића 1863–1864. Глас САНУ 396 (2004) 181–218.Преписка: Р. Љушић: Писма Данила Медаковића и Карла Пацека.Врањски гласник 31/32 (1998/1999) 55–68.Архив: АСАНУ 7380/26 [Аутобгр.]Фотографија: ФД–325

МЕДАКОВИЋ Милорад(Звониград, XI 1824 – Београд, 14/26. III 1897) новинар и историчар;секретар и војвода код кнеза Данила и чиновник руског посланства уБеограду.ДСС: редовни члан од 13. I 1863.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 2 (Н. Радојчић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В.Алексијевић).Бгр, ббл, лит: ЕЈ 6 (Ј. Ј.). – JKL 486–487 (V. Milinčević). – ЕСИ 494 (П.Крестић). – LPJ 4, 281–282 (Р. Adamović).Нек: БК З (1897) 383–384 (Аноним). – СКА Год. 11 (1899) 89–91 (J. М.Жујовић).Лит: В. Н. Кораблев: Письма Любена Каравелова к акад. В. И.Ламанскому. ТИС 2 (1934) 115–120. – В. Стајић: Медаковићи у НовомСаду. ГИДНС 9 (1936) 407–426 и 10 (1937) 40–47. – П. Томић: Живот ирад М. Медаковића. ГЕМ 12 (1937) 209–213. – В. Крестић: Историјасрпске штампе у Угарској 1791–1914. Нови Сад 1980. – Д. Медаковић:Ефемерис, књ. 5. Бгд 1994. – Водич кроз архив ДСС. – В. Крестић: Исто-рија српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – В. Вулетић:Милорад Медаковић о Његошу. У: Друштвено-политичка мисао Његоша.САНУ 2006. Стр. 327–334. (НС 113).Фотографија: САНУ–Ф 132

186

МЕДОВИЋ Аћим(Подвизов, 8. V 1815 – Београд, 11/23. V 1893) лекар и писац; др меди-цине, секретар санитетског одељења у Попечитељству унутрашњих дела,физикус пожаревачког округа и професор Велике школе (Београд, судскамедицина).ДСС: кореспондентни члан од 28. XII 1847.СУД: редовни члан (Одсека за науке природословне и математичке)наименован 29. VII 1864. Секретар Одсека за науке природословне иматематичке СУД 1869–1870.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит: ME 4 (Z. L.).Нек: Јавор 22 (1893) 264 (Аноним). – СКА Год. 7 (1894) 181 (M. Ђ.Милићевић). – СА 1 (1898) 37–39 (M. Радовановић).Лит: E. P. Lindenmajer: Serbien, Entwicklung und fortschrift im Sanitaets-wesen, mit andeutungen über die Gesammten sanitäts Verhältnisse imOriente. Temisvar 1876. Str. 112, 314, 368, 390, 394 и 409. – Ж. Ђорђевић:Студија на паразитским и патогеним протозоама. СКА Глас 77 (1909)201–256. – В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србијиод 1804–1860. САН 1951. Стр. 218–234 + 437. – В. Станојевић: Др A.Медовић, 1815–1893. СА 9 (1956) 1082–1083. – V. Grujić: Doprinos dr A.Medovića medicinsko-sudskoj knji�evnosti. Acta HMPhV 10 (1970) 115–122.– Споменица СЛД 37–38 (В. Станојевић) + 420–444 (С. Ђорђевић). – В.Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Д.Кастратовић: Историја медицине пожаревачког округа (1822–1914).Пожаревац 1991. Стр. 26–33 и даље. – Μ. Јовановић: A. Медовић писацпрвог научног зоолошког рада у Кнежевини Србији. Пола века науке итехнике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 178–181. – В. Станојевић:Историја српског војног санитета ; Наше ратно санитетско искуство. Бгд1992. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: ИсторијаПравног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – С. Драговић: Пољаци лекариу Србији у XIX веку. У: Сто година полонистике у Србији: зборникрадова. Бгд 1996. Стр. 230–232. – В. Јокановић: О Хипократовимследбеницима у Србији. Нови Сад 1997.Фотографија: САНУ–Ф 133, 133/1

МЕЈЕ АнтоанAntoine (Paul-Jules) Meillet(Мулен, 11. XI 1866 – Шатомејан, 23. IX 1936) филолог; професор упо-редне граматике индоевропских језика на Collège de France.СКА: дописник (Акладемије философских наука) од 16. II 1920.Бгр: НЕ 2 (А. Белић). – Časopis pro moderní filologii 23 (1937) 122–126 (R.Lelkova).Ббл: Časopis pro moderní filologii 23 (1937) 126–133 (A. Vaillant). –Bulletin de la Société de linguistique de Paris 38 (1937) 43–68 (E.Benveniste).Бгр, ббл: AČAVU 20 (1910) 49–51 (Anonim). – СКА Год. 28 (1921) 310–314. – Lj. JAZU 39 (1926) 45–46 (Т. Maretić). – КМЕ 2, 627–629 (И.Бюклиев).

187

Нек: ЈФ 15 (1936) 184–187 (A. Белић). – Le Monde slave 4 (1936) 1–8 (J.Legras). – S. Rev. 15 (1936–1937) 442–445 (N. B. Jopson). – СКА Год. 46(1937) 224–225 (A. Белић). – Bulletin de la Société de linguistique de Paris38 (1937) 1–42 (P. Boyer, Α. Vaillant, Α. Mazon, J. Vendreyes). – RSU 9(1937) 159–167 (M. Weingart). – Byz. 12 (1937) 710–712 (M. Leroy). –RIEB 3 : 1–2 (1937–1938) 286–287 (P. Skok).Лит: J. Zubaty: Recherches sur ľemploi du génitif en vieux-slave par A.Meillet. ASPh 20 (1898) 392–397. – V. Vondrák: Einige Bemerkungenanlässlich Meillet's „Recherches sur ľemploi du génitif-accusatif en vieux-slave”. ASPh 20 (1898) 325–342. – A. Arnaoutovitch: „L'Unité linguistiqueSlave”. Revue yougoslave 2 (1920) 220–223. – Anonim [=Q]: Grammaire dela langue serbo-croate par A. Meillet et A. Vaillant... J. Nj. 8 (1924) 321–322.– A. Brückner: A. Meillet, Le Slave Commun... ASPh 40 (1926) 128–141. –Л. Милетичъ: Македонскит± Българи и Сърбит±. МП 5 : 4 (1929) 71–167. – A. Белић: Г. Антоан Меје у Београду. ЈФ 10 (1931) 190–193. – Р.Boyer, Α. Vaillant, A. Mazon : Α. Meillet. RES 16 (1936) 191–213. – J. M.Körinek: Nekolik slov o významu A. Meilleta... Slavia 14 (1936–1937) 481–495. – R. Jakobson: A. Meillet zum Gedächtuls. Sl. R 9 (1937) 24–26. – M.Weingart: A. Meillet jako srovnávací jazykozpytec a slavista. Časopis promoderní filologii 23 (1937) 97–115 + 213–224 + 319–328. – J. Frček:Učitelská a lidská osobnost A. Meilleta. Časopis pro moderní filologii 23(1937) 115–122. – A. Vaillant: L'unité linguistique balto-slave. Filologija 1(1957) 23–35. – Л. В. Щерба: Памяти A. Meillet. Вопросы язикознания15 : 3 (1966) 97–104. – G. Mihâilâ: A. Meillet. Romanoslavica 14 (1967)455–459. – Μ. Pavlović: Povodom stogodišnjice rođenja A. Meillet-a. ЈФ 29(1973) 635–637. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатностиАкадемије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Фотографија: САНУ–Ф 359, 359/1–2

МЕНДЕЉЕЈЕВ Дмитриј ИвановичДмитрий Иванович Менделеев(Тоболск, 27. I / 8. II 1834 – Петроград, 20. I / 2. II 1907) хемичар; др хе-мије, професор универзитета (Петроград).СКА: дописник (Академије природних наука) од 30. I 1904.Бгр, ббл: Poggendorff 3 : 2 (1898) 899–900.Бгр, ббл, лит: БСЭ 16 (С. А. Погодин). – DSB 9 (В. М. Kedrov).Нек: СКА Год. 20 (1907) 143–144 (С. Новаковић). – Дело 42 (1907) 143–144 (Аноним). – БК 13 (1907) 255–256 (Св. Коларовић). – ИИАН VI сер.3 (15. феб. 1907) 51–54 (Н. Н. Бекетоъ). – AČAVU 18 (1908) 97–100 (В.Brauner). – Lj. JAZU 22(1908) 127–176.Лит: В. Petronievitch: Les Slaves devant la haute science, 4. D. I. Mendeleev.Revue yougoslave 2 (1920) 189–198. – M. Лозанић: Д. И. Мендељејев1834–1934. ГХД 5 (1934) 5–10. – Н. Пушин: Д. И. Мендељејев 1834–1934. ГХД 5 (1934) 10–15. – Ф. Бубановић: Менделејев (1834–1907). СКГн. с 41 (1934) 357–364 [бгр. 357–358]. – V. Njegovan: D. J. Mendelejev:1834–1907. Архив за фармацију. 8 (1934) 199–205. – H. А. Пушинъ: Д. И.Мендел±евъ. Записки Русскаго научного института въ Б±лград± 10 (1935)1–41 [бгр. 1–8]. – Г. Озерецковски: Менделејев. Руски архив 26–27 (1937)211–228. – С. Бокшан: Атомска физика и периодични систем Д.

188

Менделеева. Наука и техника 1 (1945) 361–374 и 2 (1946) 699–719 + 790–798. – С. Бокшан: Менделејев и периодни систем елемената. Бгд 1946. –Г. Рипкин: Д. И. Менделеев. Наука и техника 3 (1947) 538–542. –Аноним: Велики руски хемичар Д. И. Менделеев. Наука и техника 4(1948) 441–445. – Б. М. Кедров: Философский анализ первых трудов Д.И. Менделеева о периодическом законе. АН СССР 1959. – Н. Iveković iZ. Balenović: Uvod u studij i bibliografiju periodnog sistema elemenata iperiodiciteta fizikalnih i hemijskih svojstava elemenata i spojeva. U:Spomenica u počast 40-godišnjice osnivanja SKJ 1919–1959. Knj. 2. JAZU1960. Str. 78–112. – О. П. Каменоградская, Т. В. Башкирова, Ε. А.Козырева [и др.]: Д. И Мендделеев : библиографический указательтрудов... Књ. 1–3. АН СССР, 1969–1974. – О. П. Каменоградская, Т. К.Тарасова: Д. И Мендделеев : библиографический указатель трудов :вспомагательные указатели к вып. 1–3. АН СССР, 1978. – Б. М. Кедров:Научный подвиг Менделеева. Вестник АН СССР 9 (1975) 118–125. – С.А. Балезин: Научни подвиг Д. И. Мендељејева. Хемијски преглед 20(1979) 31–34. – Μ. Ристић: Д. И. Мендељејев у успоменама савременика.Хемијски преглед 20 (1979) 35–37. – Д. О. Зејлигер и М. Е. Ступкина:Научни значај периодног закона Д. И. Мендељејева. Хемијски преглед 20(1979) 102–103.Фотографија: САНУ–Ф 360, 360/1

МЕШТРОВИЋ Иван(Врпоље, 15. VIII 1883 – Саут Бенд (Индијана), 16. I 1962) вајар; професоруниверзитета (Syracuse и Université Notre-Dame).СКА: дописник (Академије уметности) од 6. II 1912. Прави члан (Акаде-мије уметности) од 18. II 1924.САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22.марта 1948. Инострани члан (Одељења ликовне и музичке уметности)од 31. VII 1960.Приступну беседу није одржао. [Види: САНУ Год. 90 (1984) 414].Бгр: СКА Год. 25 (1912) 346–347.Бгр, ббл, лит: НЕ 2 (А. Шнајдер). – ELU 3 (Redakcija). – LPJ 4, 316–318 (Z.Malbaša).Ббл, лит/ббл: I. Meštrović. London, Williams and Norgate, 1919. – Sl. R 7(1935) 112–120 (A. St. Mágr). – D. Kečkemet: I. Meštrović. Zagreb-Ljubljana, [1970]. Str. 193–202. – BLZ 12, 645–646.Нек: Гл. САН 14 (1963) 9–11 (П. Лубарда). – Lj. JAZU 69 (1963) 207–210(J. Miše). – AIF 2е sér. 10–13 (1961–1964) 77–78.Лит: Аноним = Посматрач: Видовдански храм. БК 18 (1912) 176–178 +207–210. – I. Meštrović : a monograph. London, Williams and Norgate, 1919. –Anonim = Dr S.: Monografija o Meštroviću. Savremenik 14 (1919) 240–242. –Anonim: Vidovdanski hram i Meštrović. Savremenik 14 (1919) 272–277. –Anonim = Redakcija „Savremenika“: Meštrović i srpsko Kosovo. Savremenik18 (1923) 279–280. – M. Begović: Meštrović i SKA. Savremenik 18 (1923)289. – J. Bone: Meštrovićeva umetnost. Nova Evropa 10 (1924) 10–19. – Jos.Strzygowski: Мештровићево место у развоју светске уметности. NovaEvropa 10 (1924) 2–10. – M. Marjanović: I. Meštrović i nova renesansa

189

umjetnosti. Vijenac 7 (1927) 259–262. – O. Schürer: Prager Meštrović-Ausstel-lung. Sl. R 5 (1933) 289–297. – Г. Тартаља: Мештровић o уметности. Јав-ност 1 (1935) 394–395. – И. Бобначи: Мештровић о уметности. Јавност 1(1935) 524–525. – I. Šrepel: Religiozna umjetnost i Meštrović. HK 19 (1938)154–163. – А. Моч: Пред Мештровићевим Милетићем. ЛМС 352 (1939)281–288. – Μ. Murko: Tragom srpsko-hrvatske narodne epike. JAZU, 1951.[Str. 166–169: o I. M.]. – D. Šepić: Trumbićev „Dnevnik“. HP 5 (1959) 165–189. – D. Kečkemet: I. Meštrović. Zagreb-Ljubljana, [1970]. – V. Babić:Supplément á la monographie d' I. Meštrović. AIF 2е sér. 22–23 (1970–1971)15–19. – M. Кашанин: Сусрети и писма : И. Мештровић. ЛМС 408 (1971)201–222. – Д. Медаковић, Ж. Стојковић, Л. Трифуновић [и др.]: СудбинаЛовћена : 1845–1971. Уметност 27–28 (1971) 1–268. – V. Barbić: Prilog mo-nografiji I. Meštrovića. Bulletin JAZU 45–46 (1978) 76–103. – Љ. Никић:Избор И. Мештровића за члана СКА. ЗЛУМС 19 (1983) 325–332. – Kata-log Galerije I. Meštrovića u Splitu. Split 1984. – А. Адамец: Иван Мештро-вић : 1883–1962. САНУ 1984 (Галерија 48). – Rad JAZU 423. Zagreb 1986.– K. Mirth: Meštrović in America. New York 1985. – B. Gagro, N. Gattin: I.Meštrović. Zagreb 1987. – М. Тимотијевић: Политика, уметност и ства-рање традиција: подизање споменика Надежди Петровић у Чачку 1955.год. ЗНМ/Б 31 (2001) 113–153. – Б. Лазаревић: Огледи : наше највишевредности. Бгд 2005. – K. Angeli Radovani: Izabrani zapisi, 1. Kip s glavom :o I. Meštroviću. Zagreb 2006.Преписка: V. Barbie: Lettres d' I. Meštrović à A. Rodin. AIF 2е sér. 22–23(1970–1971) 3–14. – Z. Passek: Pisma kipara I. Meštrovića predsjedniku Jugo-slavenskog odbora A. Trumbiću 1914–1918. Starine JAZU 57 (1978) 325–342.Фотографија: САНУ–Ф 237, 237/1–7

МИЈАТОВИЋ Чедомиљ(Београд, 5/17. X 1842 – Лондон, 14. V 1932) историчар, политичар иекономиста; професор Велике школе (Београд; политичка економија ифинансије) министар финансија и иностраних дела, посланик уЦариграду и Лондону и државни саветник.СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 8. I 1867.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) наименован 5. IV 1887.Секретар Академије друштвених наука СКА од 27. V 1887. до 2. IV1889.Председник СКА од 6. II 1888 до 24. XII 1888 [заступник] од 24. XII1888. до 18. Х 1889.Приступна беседа: „О госпођи Јели Балшићки“. Шт.: СКА Год. 1 (1887)131–134 [извод] в. и САНУ Год. 90 (1984) 414. – Госпођа Јела Балшићка,кћи кнеза Лазара. Историјска скица. Српски преглед, 1 (1895) 15–21,49–55, 82–87. Проглашен 27. IX 1887 (СКА Год. 1 (1887) 131–134).Аутобгр: The Memoirs of a Balkan Diplomatist. London 1917.Бгр: СКА Год. 1 (1888) 226–228. – HE 2 (В. Ћоровић).Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 115–116 и 2 (1887) 99.Бгр, лит/ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.Стр. 324–326 + 481 + 502 (Ж. П. Јовановић). – ЕСИ 495–496 (С.Ћирковић). – LPJ 4, 368–370 (D. Vlatković).

190

Нек: ПКЈИФ 12 (1932) 295–297 (У. Џонић). – СКГ н. с. 36 (1932) 158–159(М. Б.). – Narodna starina 11 : 29 (1932) 227–229 (Anonim). – СКА Год. 41(1933) 132–136 (Б. Гавриловић). – Друштво Светога Саве 10 (1933) 18–20 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – Etnolog 7 (1934) 227 (St. Stanojević). – ЈИЧ 1(1935) 267–269 (P. Перовић).Лит. С. В. Поповић: Ч. Мијатовић. Јавор 5 (1878) 644–648. – Б.Станојевић: Ч. Мијатовић. Стражилово 5 (1892) 651–653. – П. Поповић:Из књижевности. Бгд 1906. Стр. 172–198: Ч. Мијатовић као путописац. –Н. Антула: Ч. Мијатовић као приповедач. СКГ 21 (1908) 267–279 + 340–350 + 433–443 + 504–511. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.1–2. Бгд 1926–1927. – Писма Јована Ристића Филипу Христићу. СКА1931. – С. Јовановић: Ч. Мијатовић као политичар. Политика 29 (17. V1932) 1. – У. Џонић: Ч. Мијатовић. ГНЧ 42 (1933) 190–213. – ПИ 116 (A.Белић). – В. Ћоровић: Ч. Мијатовић као хисторичар. ЈИЧ 3 (1937) 180–212. – S. Šapinac: Sa Č. Mijatovićem godine 1914. Vidici 1 (1938) 307–311 +344–347. – Л. Смодлака: Ч. Мијатовић и Енглеска. Даница 1 : 6 (1940) 19–21. – R. Popović-Petković: Č. Mijatović u arhivu Ministarstva spoljnih poslovaEngleske pred kraj prošlog stoleća. Arhivist 10 [11!] : 1 (1961) 30–33. – С.Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд1973. – Г. Марјановић: Економски описи Ч. Мијатовића. Економска мисао83 (1975) 54–69. – О. Благојевић: Политичка економија Ч. Мијатовића.Зборник радова Економског факултета у Нишу 15 (1977) 191–211. – С.Кабиљо-Шутић: Делатност Ч. Мијатовића у ЈАЗУ и његова преписка сРачким. ЗМС/КЈ 25 (1977) 567–581. – Р. Самарџић: Писци српске историје.Књ. 2. Бгд 1981. [Стр. 137–147: Ч. Мијатовић]. – В. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – S. Kabiljo-Šutić: Posrednicidveju kultura. Bgd 1989. – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић: Србија и Грчка.Бгд 1992. – Љ. Кандић: Утицај европских универзитета на образовањепрофесора Правног факултета Велике школе у другој половини 19. века. У:Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр.311–333. – Љ. Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Д. Боаров: Апостоли српских финансија. Бгд 1997. – Д.М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,Нови Сад 2005. – С. Марковић: Гроф Чедомиљ Мијатовић : викторијанацмеђу Србима. Бгд 2006.Фотографија: САНУ–Ф 238, 238/1–4

MИJE ГабријелGabriel Millet(Сен Луи, (Сенегал) 17. IV 1867 – Париз, 8. V 1953) византолог, естети-чар и историчар уметности; професор на Collège de France.СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1920.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948.Бгр: НЕ 2 (М. Ибровац).Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 315–318. – ELU 3 (G. Subotić).Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 496–497 (М. Глигоријевић-Максимовић).Нек: Byz. 22 (1952) 519–525 (A. Grabar). – RES 30 (1953) 320–322 (A.Grabar). – REB 12 (1954) 294–298 (A. Frolow). – ПКЈИФ 20 : 3–4 (1954)

191

389–390 (C. Радојчић). – Књижевне новине 1:7 (25. фебр.. 1954) 8 (Р.Љубинковић). – Старинар н. с 3–4 (1955) 300–301 (Ђ. Бошковић). –Zbornik za umetnosno zgodovino n. s. 8 (1970) 261 (Fr. Stele).Лит: M. Васић: Наши национални споменици и наша неиспуњена ду-жност према њима. Нови живот 1 (1920) 100–103. – V. R. Petković: G.Millet, Recherches sur ľ iconographie de ľ évangile... ПКЈИФ 3 (1923) 288–298. – V. R. Petković: G. Millet, Ľ école grecque dans ľ architecture byzantine.ПКЈИФ 3 (1923) 298–307. – Ђ. Бошковић: Г. Мије и српски средњевековниспоменици. СКГ н. с. 46 (1935) 475–477. – P. Henry: La peinture moldave duXVIe siècle a-t-elle pu être influencée par Trébizonde? Byz. 13 (1938) 735–739.– Ниш и Византија : зборник радова 4. Ниш 2006. – И. Стевовић: ГабријелМије, уметност и комуникација. ЛМС 477 : 4 (2006) 628–642.Фотографија: САНУ–Ф 361

МИКЕШИН Михаил ОсиповичМихаил Осипович Микешин(Платоново (Смоленска губ.), 9/21. II 1835 – Петроград, 19/31. I 1896)вајар, сликар и илустратор.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: БСЭ3 16 (1984) 217 (Аноним).Бгр, ббл: OSN 17 (1901) 289 (Anonim).Лит: Д. Матић: [Писмо руском уметнику М.О. Микешину, поводомподнетог пројекта за споменик кнезу Михаилу Обреновићу у Београду].Србија 2 : 95 (1868) 368. – Аутобиографија Стеве Тодоровића. MC1951. – А. Павловић: Српске теме М. О. Микешина. ЗЛУМС 4 (1968)367–379. – А. Савинов: Микешин. Москва 1971.Фотографија: САНУ–Ф 134

МИКЛОШИЧ Франц(Радомершчак, 20. XI 1813 – Беч, 7. III 1891) филолог, слависта; др праваи философије, скриптор у дворској библиотеци и професор универзи-тета (Беч).СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: прави члан (Академије философских наука) од 23. I 1888.Приступна беседа: Писмо – изјава од 11. VII 1888. Шт.: СКА Год. 2(1888) 174. Проглашен: 4. IX 1888. (СКА Год. 2 (1888) 173–175).Ббл: Slovenska bibliografija 1 : knjige (1550–1900). Ljubljana 1903–1905.Str. 307–316 (F. Simonič).Бгр, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 201–202 (P. Rehder). – NBS (1984) 378 (H.Faska).Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 239–244. – OSN 17 (1901) 290–295 (F.Pastrnek).Бгр, ббл, лит/ббл: Почесть. Сборникъ статей по славяноведенїю по-свяшченных проф. М. Дринову. Харков 1908. Стр. 287–304 (Аноним). –SBL 2 : 5 (1933) 118–122 (R. Kolarič). – ÖBL 28 (1974) 281–282 (A. Slo-dnjak). – НЕ 2 (A. Белић). – EJ 6 (I. Tominec). – КМЕ 2, 661–665 (Л. Ла-шкова).

192

Ббл, лит/ббл: Letopis Matice slovenske za 1882 in 1883. Str. 47–54 (A.Trstenjak). – Miklošičev zbornik. Maribor 1991. Str. 279–306 (M. Nidorfer).Нек: Letopis Matice slovenske za 1891. Str. 251–268 (M. Murko). – ЖМНП274 : 4 (1891) 162–166 (А. Соболевскiй). – СКА Год. 5 (1892) 138–140(M. Ђ. Милићевић).Лит: A. Trstenjak: F. Ks. vitez Miklošič. Letopis Matice slovenske za 1882 in1883. Str. 1–54. – Записки ИАН 48 (1884) [споменица поводом 70-год. рђ.].– Т. Флоринский: Юбилей Ф. Миклошича. СЭ 6 (1884) 312–316. – Т. Mare-tić: �ivot i knji�evni rad F. Miklošića. Rad JAZU 112 (1892) 41–153. – M.Murko: Miklosich Jugend – und Lehrjahre. Forschungen zur slawischen Litera-turgeschichte : Festgage für Richard Heinzel. (Weimar 1898). Ѕtг. 493–567. –История Славянской Филологiи, 691–715 (В. Ягичъ). – П. Драгановь: За-бытая статья Ф. Миклошича. Новый сборник по славянов±д±ію, стр.297–303. – Ј. Marhán: Miklošičevo mladi a jeho studijní léta. U: M. Murko:Rozpravy z oboru slovanské filologie. Praha 1937. Str. 99–154. – П. Скок: Оважности Копитарове и Миклошичеве славистике за балканологијуТрећи међународни конгрес слависта. Београд 1939. Стр. 65–73. – S. Ha-fner: Über Miklosichs Weltbilt und das Verhältnis zum Deutschtum. Jahrbuchdes Ostdeutschen Kulturrates 9 (1962) 228–255. – M. Murko: Izbrano delo.Ljubljana 1962 (107–157: Miklošičeva mladost in studijska leta). – S. Hafner:F. Miklosichs Stellung und Leistung in der europäischen Wissenschaft. Welt derSlaven 8 : 3 (1963) 299–319. – С. Хафнер: Ф. Миклошич и српска народнапоезија. ПКЈИФ 46 (1984) 25–41. – S. Bonazza: F. Miklosichswissenschaftliche Anfänge und Kopitars Erbe. Pontes Slavici : Festschrift für S.Hafner... Graz 1986. Str. 59–70. – Југословени и Русија : документи из ар-хива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Miklošičev zbornik. Maribor1991. – Miklošičev zbornik. SAZU 1992. – П. Херити: Језичка разматрања.Бгд 1999. – С. Хафнер: Српски средњи век. Бгд 2001. – Љ. Ћирић:Стојановићево и Миклошићево издање старих српских повеља и њиховзначај за изучавање српског језика. У: Научни скуп: „Љубомир Стојановић– живот и дело“. Ужице 2002. Стр. 159–174.Преписка: K. Sturm-Schnabl: Korespondenca F. Miklošiča z JužnimiSlovani. Maribor 1991.Фотографија: САНУ–Ф 239, 239/1

МИЛАКОВИЋ Димитрије(Шуме (Херцеговина) 1804 – Дрезден, 28. VIII 1858) књижевник, истори-чар и издавач; секретар Петра II Петровића Његоша и кнеза Данила.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр: Поменик 342–343 (M. Ђ. Милићевић). – HE 2 (H. Радојчић). – EJ 6(J. Jovanović). – Савременици и последници P 425/6 (В. Алексијевић).Бгр,ббл, лит: LPJ 4, 389 (N. Racković).Нек: ЛМС 98 (1858) 202. – СН 25: 97 (1858) 1.Лит: Г. Николајевић: Милаковића кавалера Димитрия животъ и д±ла.Магазин Сербско – Далматински за год. 1860. Беч 1860. – Н. С. Мартино-вић: Три Његошева сарадника. Библиографски вјесник 1–3 (1963) 25–59. –П. Поповић: В. Караџић и Д. Милаковић. Вуков зборник. САНУ 1966. Стр.493–523 (ПИ САНУ 400). – А. Младеновић: Неке славеносрпске особинепредвиђене у „Српској граматици“ Д. Милаковића. Научни састанак

193

слависта у Вукове дане 10 (1980) 41–48. – М. Обен: Његош и историја упесниковом делу. Бгд 1989. – Д. Ћупић: Милаковићеве лингвистичкемаргиналије у „Грлици“ (1835–1839). ЗМС/ФЛ 33 (1990) 503–507. – М. Мо-јашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по до-писима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649).Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 28–60.Фотографија: ФД–335

МИЛАНКОВИЋ Милутин(Даљ, 16/28. V 1879 – Београд, 12. XII 1958) грађевински инжењер; дртехнике, професор универзитета (Београд; примењена математика).СКА: дописник (Академије природних наука) од 16. II 1920. Прави члан(Академије природних наука) од 18. II 1924.САН: редовни члан (Одељења пририродно-математичких наука иОдељења техничких наука) од 22. марта 1948.Приступна беседа: Календар земљине прошлости. Шт.: СКА Глас 117(1926) 1–9. Проглашен 7. марта 1925. (СКА Год. 33 (1924) 133, 162).Секретар Академије природних наука СКА од 16. V 1935. до 7. III 1937; од19. VII до 6. X 1941. [в.д.]; од 29. III 1947. до 22. III 1948. [ван функције: 3.V. до 17.VII 1947]. Члан Одбора за вођење послова Академије од 3. V до17. VII 1947. Потпредседник САН од 22. III 1948. до 12. XII 1958. [ванфункције: 1. Х 1957 – 12. XII 1958].Аутобгр: Успомене, доживљаји и сазнања из год. 1909–1944. САН 1952.– Кроз васиону и векове. 2 изд. Београд 1944. – Успомене, доживљаји исазнања после 1944. год. САН 1957 (аутоббл./лит: 175–190). – Успомене,доживљаји и сазнања : детињство и младост : 1879–1909. САНУ 1979.Бгр: НЕ 2 (М. Недић).Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 263–268 и 41 (1933) 180–183; САН Год. 52(1948) 160–166 и 63 (1957) 250–251.Бгр, ббл, ббл/лит: Poggendorff 6 (1938) 1733 и 7 (1975) 3279–3280. – EJ 6(Т. Anđelić). – M. Инђић: Библиографија Милутина Миланковића.(САНУ 1994). – LPJ 4, 393–394 (Đ. Perić).Нек: Гл. САН 10 (1958) 406–416 (A. Белић, В. Мишковић, Ђ. Лазревић).– Publications de l'lnstitut mathématique de l'Académie serbe des sciences 12(1958) VII–XII (V. V. Mišković). – Vesnik Društva matematičara i fizičaraNR Srbije 10 (1958) 3–6 (T. Pejović) i 7–10 (T. Anđelić). – ЗМС/ПН 16(1959) 139–141 (Аноним). – Österreichische Ingenieur Zeitschrift 2(1959)158–159 (L. Richter).Лит: W. Köppen, Α. Wegener: Die Klimate der geologischen Vorzeit. Berlin1924. – E. Schönberg: Über die Temperaturen der Planeten. Physikalische Zeit-schrift 26 (1925) 871–898. – Б. Петронијевић: O планети Марсу. Мисао 17 :3 (1925) 161–168. – R. Grahmann: Die absolute Zeitrechnung des Quartärs.Sitzungsberichte der naturforschungenden Gesellschaft zu Leipzig 55 (1928)12–21. – W. Köppen: Neueres über Verlauf und Ursachen des europäischenEiszeitalters. Gerlands Beiträge zur Geophysik 28 (1930) 365–389. – A.Wegener, K. Wegener: Vorlesungen über Physik der Atmosphäre. Leipzig 1935.(298–336: Theorie der Sonnenstrahlung nach Milankovitch). – K. Richter: DieEinordung der Weichseleiszeit in die Strahlungskurve von Milankovitch.Geologische Rundschau 28 : 1–2 (1937) 69–77. – А. С. Blanc: La curva di Mi-lankovitch e la sua applicazione alla datazione assoluta dei Neandertaliani

194

d'ltalia. Atti del la Societá Toscana di Scienze Naturali 48 (1939) 3–17. – С. Бо-кшан: Закључци до којих je довела Миланковићева теорија. Годишњак Ма-тице српске за 1941 (1940) 161–177. – С. Мохоровичић: Миланковићеводело у астрономији и климатологији. Наука и техника 3 : 4 (1947) 271–280. – Б. Поповић: Нови облици једначина поремећаја у кретању планета.Глас САНУ 198 (1950) 129–139. – С. Somigliana: Applications géophysiquesde la méchanique celeste. Scientia. Sér. 6. 46 (Avril 1952) 51–60. – M. Bariss:Az eljegesedések okai és a Milanković. Földrajzi Közlemények 77 (1953) 205–231 и 78 (1954) 11–46 + 137–152. – Ђ. Телеки: Астрономска теорија про-мене Земљине климе у последњих 5000 година. Старинар 24–25 (1975) 1–11. – Dijalektika 14 : 3–4 (1979) [broj posvećen Milankoviću]. – Живот и делоМ. Миланковића : 1879–1979. САНУ 1979 (Галерија 36). – A. Berger: TheMilankovitch astronomical theory of paleoclimates : a modern review. Vistas inAstronomy 24 (1980) 103–122. – Quaternary climatic variations in a Milanko-vitch perspective [éd. A. Berger]. Louvain 1981. – Живот и дело M. Миланко-вића : 1879–1979. САНУ 1982 (НС 12). – H. Пантић: Миланковићево тума-чење узрока климатских промена у геолошком времену и савремена палео-климатологија. Глас САНУ 335 (1983) 81–97. – Milankovitch and Climate:Proceedings of the NATO advanced research workshop.... Vol. 1–2 [ed. A. Ber-ger et al.]. Palisades, N. Y., 1984. – A. Стојковић: Филозофски погледи Μ.Миланковића. САНУ 1988 (ПИ 581). – Стогодишњица САНУ II, 35–44 (Т.Анђелић) + 45–54 (J. Л. Симовљевић) + 66–67 (С. Коички) + 58–60 (Φ.Месингер) + 100–158 (П. Стевановић). – Milankovitch cyclicity : Contributi-ons to a special symposium on Milankovitch cyclicity...Vol. 1, no. 5. Strasbourg,1989. – 100 најзнаменитијих Срба. Стр. 513–517 (H. Пантић). – B. Мили-ћевић: Сјај звезде Миланковић. Бгд 1997. – Живот и дело српских на-учника, 7. САНУ 2001. Стр. 171–225 (Н. Пантић). – Milutin MilankovitchAnniversary Symposium : Paleoclimate and the Earth Climate System. Bel-grade 2005.Изабрана дела: Изабрана дела М. Миланковића. Књ. 1–7. Бгд: Завод зауџбенике и наставна средства, 1997.Архив: АСАНУ ИЗ 10131.Фотографија: САНУ–Ф 240, 240/1–4г

МИЛАШ Никодимсветовно име Никола(Шибеник, 4/16. IV 1845 – Дубровник, 20. III 1915) [1930. пренет уШибеник] епископ, канониста и историчар (црквено право); епископдалматинско-истријски.СУД: дописни члан од 27. II 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије друштвенихнаука) од 31. I 1902.Аутобиографија: M. Јачов: Аутобиографија Никодима Милаша.Miscellanea 12 (1982) 9–130.Бгр: HE 2 (P. Грујић). – EJ 6 (R. Veselinović).Бгр, ббл: СКА Год. 15 (1902) 288–292.Бгр, ббл/лит: BLGS 3 (1979) 207–210 (Đ. Slijepčević, Ρ. Η. Dörr). – ЕСИ501–502 (P. Поповић). – КМЕ 2, 672–673 (Р. Поптодоров).Ббл: Богословље 5 (1930) 265–270 (С. Станковић). – Н. Милаш: Словен-ски апостоли Кирил и Методије и истина православља. Београд 1985. Стр.454–478 (Љ. Дурковић-Јакшић).

195

Лит: L. Marjanović: Православно црквено право... MPD 16 : 9 (1890) 482–489. – Аноним [-ћ]: Једна важна књига [Списи о историји православне цр-кве у далматинско истријском владичанству од XV–XIX вијека...] Бранич6 (1901) 1062–1064. – Ј. Радонић: „Православна Далмација“... ЛМС 208(1901) 139 и 212 (1902) 114–115. – Свештенство и народ Православно-срп-ске епархије далматинске свом заслужном архипастиру... Нови Сад 1901. –Ј. Вучковић: Епископ др Н. Милаш умировљен. Богословски гласник 21(1912) 289–294. – Аноним: Владика Милаш и пропаст заклада при Кон-систорији у Задру. Задар [1912]. – К. Крстановић: Епископ др Н. Милаш.Весник СЦ 30 (1925) 425–429. – Л. Томановић: Из писама умрлих и заслу-жних Срба : владика Милаш. Нови живот 26 (1926) 293–299 + 327–332. –С. Станковић: Др Н. Милаш, епископ далматинско-истријски. Богосло-вље 5 (1930) 259–271. – J. Јеремић: Једна нештампана монографија епи-скопа др H. Милаша. ЛМС 326 (1930) 112–117. – Д. Руварац: ПатријархГеоргије Бранковић и владика Милаш. ГИДНС 4 (1931) 146–149. – N. Subo-tić: Je li sv. Sava osnovao biskupiju u Stonu. HK 24 (1943) 221–232. – M. B.Жеравчић: Др H. Милаш, задарски епископ и Иларион Руварац, архиман-дрит о питању богомила и патарена. Гласник СПЦ 57 (1976) 154–155. –М. В. Жеравчић: Пренос посмртних остатака др Н. Милаша... из Дубров-ника у Шибеник. Гласник СПЦ 58 (1977) 17. – Љ. Дурковић-Јакшић: Оживоту и делу епископа далматинског др Н. Милаша. У: Н. Милаш: Сло-венски апостоли Кирил и Методије и истина православља. Београд 1985.Стр. 391–485. – 100 најзнаменитијих Срба. Стр. 298–303 (С. Вуковић). –Српски јерарси, 366–370 (С. Вуковић). – С. Вуковић: Никодим Милаш. У:Република Српска Крајина. Топуско 1996. Стр. 277–280. – М. Пекић: Н.Милаш и браћа Иларион и Димитрије Руварац. У: Зборник радова нау-чног скупа „Браћа Руварац у српској историографији и култури“. НовиСад 1997. Стр. 193–212. – S. Bačić: Osvrt na osnovne stavove i tvrdnje uknjizi „Pravoslavna Dalmacija“ E. Nikodima Milaša. Zadar 1998. – L. Novako-vić: N. Milaš vescovo della Dalmazia ed Istria ed il suo contributo alla canoni-stica orientale. Bgd 2006.Архив: АСАНУ – 14358 (Заоставштина Н.М.)Фотографија: САНУ–Ф 362, 362/1

МИЛЕТИЋ Светозаркрштено име Аврам(Мошорин, 10/22. II 1826 – Вршац, 22. I / 4. II 1901) правник, новинар иполитичар; др права, адвокат у Новом Саду и народни посланик.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл. лит: ÖBL 29 (1975) 296 (S. Batušić). – BLGS 3 (1979) 211–213(В. Grolshammer). – LPJ 4, 413–414 (R. Marinković). – НЕ 2 (J.Продановић).Ббл/лит: ЛМС 352 (1939) 383–384 (Φ. Малин). – Документи о С. Миле-тићу. MC 1951. Стр. 115–136 (Д. Полужански, М. Чампраг, Ж. Апић).Нек: СКГ 1 (1901) 136–137 (Ј. Продановић). – БК 7 (1901) 97–98(Аноним). – Српски Сион 11 (1901) 64 (Ј. Јеремић). – ЛМС 206 (1901)120–125 (И. Вучетић).

196

Лит: Ј. Ђорђевић: Радња Благовештенског сабора народа српског... НовиСад 1861. – В. Јовановић: Одлука пештанског суда којом су ослобођени В.Јовановић и Љ. Каравелов. Застава 4 : 12 (26. 1.1869) 2–3 и 13 (29. 1. 1869)2–3. – Ј. Ђорђевић: Први састанак Милетићев и мој с Прерадовићем. БК2 (1896) 181–182. – Ј. Илијћ: Moje познанство с Милетићем. БК 2 (1896)182–183. – И. Огњановић: С. Милетић и Б. Радичевић. БК 5 (1899) 1238–1242. – Г. Гершић: Др С. Милетић. Бгд 1901. – М. Савић: Млади Милетић.Нови Сад 1921. – A. Ивић: Из младости дра С. Милетића. ЛМС 308(1926) 137–150. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд1923. – Р. Врховац: С. Милетић. ЛМС 303 (1925) 3–9. – В. Стајић: С.Милетић : живот и рад. Нови Сад 1926. – Т. Милитар: С. Милетић и ње-гово доба. Нови. Сад 1926. – М. Клицин: С. Милетић. Нови Сад 1926. – М.Шевић: Милетић, Змај, Бранко. ЛМС 308 (1926) 151–181. – Ј. Тим: УлогаС. Милетића у год. 1848–1949. ЛМС 308 (1926) 130–136. – Д. Ј. Поповић:С. Милетић. Браство 20 (1926) 150–168. – Ф. Никић: Четири књиге о С.Милетићу. СКГ н. с. 19 [20!] (1926) 633–637. – Ј. Ђ. Авакумовић: Две цр-тице из мог живота у Берлину 1864. године. ЛМС 308 (1926) 67–75. – С.М. Ћирић: С. Милетић и Источно питање. ЛМС 308 (1926) 107–110. – V.Stajić: S. Miletić and the liberal idea among the Jugoslavs. S. Rev. 5 (1926–1927) 106–113. – H. Радојчић: С. Милетић о југословенском јединству1870. ГИДНС 1 (1928) 92–103. – M. Јакшић: С. Милетић и M. Полит-Десанчић. ЛМС 324 (1930) 183–191. – В. Стајић: С. Милетић. Бгд 1939. –В. Д. Алексијевић: Поводом једне биографије о др С. Милетићу. СКГ н. с55 (1938) 535–542. – J. Радонић: С. Милетић и Омладина. ЛМС 352 (1939)302–314. – К. Милутиновић: С. Милетић. Загреб 1939. – B. J. Вучковић:Вук Караџић и С. Милетић. ЛМС 370 (1952) 342–346. – H. Петровић: ОкоМилетића и после њега. MC 1964. – Уједињена омладина српска: зборникрадова. Нови Сад 1968. – H. Петровић: С. Милетић и Народна странка :грађа... Књ. 1–3. Ср. Карловци, Нови Сад 1969–1985. – Р. Ковијанић: С.Милетић на студијама. ЗМС/И 14 (1976) 153–157. – К. Милутиновић:Еволуција федералистичких концепција Светозара Милетића. ЗМС/И 15(1977) 51–78. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њенодоба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – Р. Ковија-нић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. – П. Крестић: Нова грађао С. Милетићу и Народној странци. Miscellanea 17–18 (1988) 119–160. –С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 69–71, 119. – А. Влашкалин: ДрЈ. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – С. Гавриловић: С. Милетић одeminens-ђака до националног револуционара. ЗМС/И 54 (1995) 548–555. –В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – С.Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138). – Ч. Попов: Полемика СветозараМилетића и Данила Медаковића 1863–1864. Глас САНУ 396 (2004) 181–218. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку.Сремски Карловци, Нови Сад 2005. – Љ. Кркљуш: С. Милетић о УставуКнежевине Србије од 1869. године. Истраживања 16 (2005) 137–152. – Д.Микавица: Политичка идеологија Светозара Милетића. Нови Сад 2006.Споменица: ЛМС 308 : 3 (1926) и 352 (1939). – Актуелност мисли С. Миле-тића о ослобођењу и уједињењу српског народа: научни скуп. Бгд 1997.Сабрани списи Светозара Милетића. Т. 1–3. Бгд 1999–2002.Фотографија: САНУ–Ф 135, 135/1–2Г

197

МИЛИЋЕВИЋ Милан Ђ.(Рипањ, 4. VI 1831 – Београд, 4/17. XI 1908) књижевник, политичар иетнограф; библиотекар Народне библиотеке (Београд) и државни саве-тник.ДСС: редовни члан од 13. I 1857. Казначеј ДСС 1859–1860.СУД: редовни члан (Одсека за науке државне и историјске) наименован29. VII 1864. и (Одсекаа за науке философске и филолошке). СекретарОдсека за науке философске и филолошке СУД 1874/5; Одбора за наукефилософске и филолошке СУД 1881/2.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) наименован 5. IV 1887.Секретар Академије друштвених наука СКА од 2. IV 1889 до 22. II 1890.Привремени секретар СКА (Заступник сталног секретара) од 13. III1889. до 4. IX 1895.Председник СКА од 1(3) I 1896. до 1(18) I 1899.Πриступна беседа: Народна библиотека. Шт.: СКА Год. 1 (1887) 140–141, 141 [извод]. СКА Глас 5 (1888) [4] + 36. Проглашен 2. II 1888. (СКАГод. 1 (1887) 140–141).Аутобгр: СКГ н. с. 33 (1931) 260–272 + 343–353 + 424–437 + 499–508 +592–611 и 34 (1931) 20–34 + 101–115 + 177–194 + 264–275 + 346–355.Бгр, ббл/лит: НЕ 2 (В. Ћоровић). – Ј. Скерлић: Историја нове српскекњижевности, Бгд 1953. Стр. 315–318 + 481 + 502 (Ж. П. Јовановић). –ЕСИ 506 (С. Мишић). – LPJ 4, 423–425 (Lj. Đorđević, D. Danilović).Бгр, ббл: СКА Год 1 (1888) 229–240 и 9 (1896) 243–267 и 13 (1900) 290–291 и 15 (1902) 272–273. – Споменица o М. Ђ. Милићевићу. Бгд 1901.Стр. 115–123.Нек: Љ. Јовановић: М. Ђ. Милићевић : говор на опелу. Бгд 1908. – СКГ 21(1908) 794–797 (Ј. Ердељановић). – Старинар н.р. 3 : Додатак (1908) 3–10(Т. Р. Ђорђевић). – БК 14 (1908) 731–733 (Аноним). – Учитељ 28 (1908)289–294 (J. Миодраговић). – Недељни преглед 1 (1908) 490–491 (Fox = M.Ст. Новаковић). – СКА Год 22 (1909) 116–117 (Ст. Новаковић). – ГНЧ 28(1909) 256–303 (J. Миодраговић). – ЛМС 254 (1909) 76–78 (J. Радонић). –ASPh 30 (1909) 319–320 (V. Jagić). – Браство 14 (1911) 291–298 (J.Миодраговић). – ГЕМ 15 (1940) 192–193 (Т. Р. Ђорђевић).Лит: С. В. Поповић: M. Ђ. Милићевић. Јавор 5 (1878) 13–22. – Д. Т.Мијушковић: ...Живот Срба сељака. Српски преглед 1 : 3 (15. феб. 1895)89–93. – Љ. Недић: Критичке студије о новијим српским писцима. ЛМС205 (1901) 1–35. – Ст. Станојевић: Додатак поменику од 1888. СКГ 2(1901) 454–461. – Ј. Ердељановић: Милићевић као испитивач народногживота. Дело 49 (1908) 293–321. – История Славянской Филологiи, 624–625 (В. Ягичъ). – Л. Томановић: Из једне збирке писама заслужних Срба.ГНЧ 35 (1923) 224–255. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ.1–2. Бгд 1926–1927. – Т. Ђорђевић: М. Ђ. Милићевић, живот и рад. СКГн. с. 33 (1931) 255–259. – Ст. Станишић: Педагошки рад М. Ђ.Милићевића. Учитељ 12 [45] (1931) 298–305. – Ст. Станишић: Μ. Ђ.Милићевић као педагог. Учитељ 12 [45] (1931) 505–512. – ПИ 116 (A.Белић). – Т. Р. Ђорђевић: Из бележака М. Ђ. Милићевића. ГНЧ 46 (1937)297–305. – П. Поповић: М. Ђ. Милићевић и Л. К. Лазаревић и њихове првеприповетке. ГНЧ 48 (1939) 150–163. – М. Панић-Суреп: У споменПоменика Μ. Ђ. Милићевића. ЛМС 384 (1959) 313–321. – P. Самарџић:Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986. [Стр. 129–142: Μ. Ђ. Милићевић].

198

– М. Недељковић: М. Ђ. Милићевић. Фолклор 27 : 1–4 (1988) 104–109. – Д.Ђурић-Замоло: М. Ђ. Милићевић као писац о Београду. ГГБ 37 (1990) 129–140. – В. Стојанчевић: М. Ђ. Милићевић као историчар српске револуције1804–1813. ИЧ 39 (1994) 23–26. – Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 241, 241/1–7

МИЛКОВСКИ Зигмунтпсеудоним: Јеж Теодор ТомашMiłkowski Zygmunt Fortunat (Jeż Teodor Tomasz)(Сарацеа на Дњестру, 23. III 1824 – Лозана, 11. I 1915) књижевник.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: Т. Т. Jeż: Od kolebki prez žycie : wspomnienia. 1–3. Kraków, 1936–1937.Бгр, ббл, лит: WEP 7 (1965) 333 (Anonim). – Bibliografia Literatury Polskiej8 (1969) 388–400 (Anonim). – PSB 21 : 2 (1976) 263–268 (S.Kieniewicz i M.Malecki).Нек: СКА Год 9 (1898) 85–87 (J. M. Жујовић).Лит: Аноним [M]: Стогодишњица једног Пољака, српског пријатеља.Нови живот 18 (1924) 159–160. – F. Ilešić: Jedan poljski junak slavenskeslobode i demokracije. J. Nj. 8 (1924) 361–363. – Л. Калинић: Т. Јеж. ЛМС340 (1934) 235–240. – F. Ilešić: Т. Т. Je�... Wspomnienia... JIČ 3 (1937) 485–498. – Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941.– W. Molè: Polacy w cywilizacji Jugosławii. Pamiętnik Słowiański 2 (1951)167–186. – H. Batowski: Dyplomatyczna misja Milkowskiego w r. 1864.Kraków 1956. – K. Георгијевић: Један извор Јежевих „Ускока“. ПКЈИФ 24(1958) 149–151. – S. Subotin: Т. Т. Je� wsrod Serbów i Chorwatów. PamiętnikSłowiański 8 (1959) 67–85. – С. Суботин: Т. Т. Јеж и српска народнапоезија. ПКЈИФ 26 (1960) 236–244. – С. Суботин: Два романа Т. Т. Јежаиз српске прошлости. ЗИК 3 (1962) 53–94. – С. Суботин: Историјскаистина и фикција у роману „Ускоци“ Т. Т. Јежа. ПКЈИФ 28 (1962) 202–218. – С. Суботин: Почеци интересовања Т. Т. Јежа за Југословене и првадела o њима. Анали ФФ 2 (1963) 65–101. – I. Csapiáros: Т. Т. Je�’s Novelsand the Military Leader and Poet, M. Zrínyi. Slavica (Debrecen) 6 (1966) 111–125. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – M.Malecki: Debiut T. T. Je�a. SO 28/29 (1971) 131–146. – П. Буњак: Прегледпољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Бгд 1999.Фотографија: ФД–340

МИЛОВАНОВИЋ Ђорђе(Београд, 20. II / 4. III 1850 – Гринвалд, 3. II 1919) сликар; наставник уВеликој школи (Београд) и начелник картографског одељењаМинистарства војске.СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 2. VI 1875.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, ббл/лит: ELU 3 (M. Kolarić).

199

Ббл: M. Јовановић: Ђ. Миловановић 1850–1919. САНУ 1983. Стр. 65–71+ [архив.] 167–178.Нек: Браство 15 (1921) 259–260 (Аноним). – Неимар 8 (1922) 462–464(Аноним = 4). – Споменица Друштва Св. Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр.17–18 (Ј. Хаџи Васиљевић).Лит: Д. Милутиновић: О сликарству с особитим погледом на сликањепризора из живота српског народа. Видело 12 (27. I 1889). – М. Валтро-вић: О уметности код Срба. БК 14/15 (1906) 465. – Ср. Стојковић: Mojулазак у слободно зидарство. Неимар 46 (XII 1925) 565–583. – ПИ 116 (A.Белић). – В. Коњикушић: 1. новембар 1867 : curriculum vitae. Свеске 13(1982) 33–38. – М. Јовановић: Етнолошка истраживања Ђоке Миловано-вића. Етнолошки преглед 19 (1983) 25–38. – Μ. Јовановић: Ђ. Миловано-вић 1850–1919. САНУ 1983 (Галерија 44). – В. Грујић: Лицеј и Великашкола. САНУ 1987. (Споменик 128). – Високошколска настава архи-тектуре у Србији 1846–1971. Бгд 1996.Фотографија: САНУ–Ф 136

МИЛОВАНОВИЋ Коста (Кока)(Београд, 8. VI 1847 – Београд, 6. V 1905) ђенерал; професор Војне ака-демије (Београд).За дописног члана СУД изабран 30. I 1885. Дана 3. VI 1885. узето назнање писмо да се не прима избора. Види: Гл. СУД 63 (1885) 38.Лит: М. Ракић: Против варалица политичких. Бгд 1881. – Споменицаседамдесет-петогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд 1925.Стр. 223. – М. Милићевић, Љ. Поповић: Генерали војске Кнежевине иКраљевине Србије. Бгд 2003. Стр. 147–150.

ΜИЛОВУК Милан(Будимпешта, 26. I 1825 – Београд, 28. II 1883) правник, хоровођа имузички педагог; наставник Ратарске школе у Топчидеру, професор идиректор Трговачке школе и директор реалке (Београд).ДСС: редовни члан од 21. II 1862.СУД: редовни члан (Одсека вештина) наименован 24. VII 1864. СекретарОдсека уметничког од 25. I 1870 до 1871.Бгр, ббл: Поменик, 353–354 (Μ. Ђ. Милићевић). – Прилози биографскомречнику српских музичара (В. Ђорђевић).Бгр, ббл, ббл/лит: ME 2 (S. Đurić-Klajn). – LPJ 4, 467 (Đ. Perić). –Савременици и последници P 425/6 (В. Алексијевић).Нек: Јавор 10 (1883) 382–383. – ПГ 4 (1883) 156.Лит: Споменица Београдског певачког друштва. Бгд 1953. – V. Peričić idr.: Muzički stvaraoci u Srbiji. Bgd [1969]. – С. Ђурић-Клајн: Историјскиразвој музичке културе у Србији. Бгд 1971. – Z. Vasiljević: Milovuk iMokranjac muzički prosvetitelji bez Kopitara i Daničića. Savremenik 11: 4(1986) 394–408. – В. Грујић: Гимназијско образовање. САНУ 1997(Споменик 135). – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: ФД–343 (Документација Музиколошког института САНУ)

200

МИЛОЈЕВИЋ Боривоје(Царина, 23. XII 1885 – Београд, 22. X 1967) географ (антропогеограф игеоморфолог); др геологије, професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 29. III 1947.САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948. до 15. X 1953, када му je уважена оставка на чланство у САН.Редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 20. XII 1961.Бгр: НЕ 2 (П. Вујевић).Бгр, ббл: САН Год. 54 (1951) 533–543 и 69 (1964) 383–386 и 71 (1968)363 и 72 (1970) 552. – Lj. JAZU 54 (1949) 275–277.Нек: ЗМС/ПН 34 (1968) 171–172 (Б. Букуров). – ГСГД 48 (1968) 3–8 (Д.Дукић). – Гл. САНУ 19 : 2 (1969) 123–124 (П. Стевановић). – BSci 15(1970) 12 (Anonim).Лит: Б. Букуров: Др Б. Ж. Милојевић. ЗМС/ПН 9 (1935) 133–136. –Аноним: Поводом 50-годишњице рада проф. Б. Ж. Милојевића уСрпском географском друштву. ГГД 41 (1961) 3–6. – М. Васовић, Р.Ршумовић: Б. Ж. Милојевић. ГСГД 46 (1966) 123–129. – Д. Дукић:Седамдесет година постојања и рада Српског географског друштва.Земља и људи 30 (1980) 7–12. – Μ. Васовић: Moj професор Б.Милојевић. Земља и људи 32 (1982) 41–47. – Д. Дукић: Развојгеографских наука у САНУ. У: Стогодишњица САНУ II. Стр. 204–247. –Живот и дело српских научника, 4. САНУ 1998. Стр. 177–228 (М.Васовић). – Боривоје Ж. Милојевић и Подриње. Лозница 2006.Споменица : Споменица посвећена преминулом академику Б. Ж. Мило-јевићу. САНУ 1969 (ПИ 427).Фотографија: САНУ–Ф 363, 363/1–3

МИЛОЈЕВИЋ Милош(Црна Бара код Богатића, 16. X 1840 – Београд, 24. VI / 6. VII 1897)књижевник, историчар и политичар; професор и директор гимназије(Ваљево, Београд и Лесковац) и управник и професор Богословије(Београд).СУД: редовни члан (Одбора за науке државне и историјске) од 25. I 1870.и Одбора за науке философске и филолошке.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 90–91 (М. Ђ. Милићевић). – Споменица Друштвасв. Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр. 60–63 (Ј. Хаџи-Васиљевић).Бгр, лит: НЕ 2 (Н. Радојчић). – Савременици и последници Ρ 425/6 (В.Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 507 (М. Шуица).Нек: БК 3 (1897) 863–864 (Аноним). – СКА Год. 11 (1898) 91–93 (Ј.Жујовић). – Браство 8 (1899) 379–400 (З. Р. Поповић).Лит: И. Руварац: О раду М. Милојевића у Гласнику. ЛМС 115 (1873)172–178. – В. Трпић: M. C. Милојевић у Призрену и његовој околини.

201

Бгд 1880. – Ј. Хаџи-Васиљевић: Μ. С. Милојевић : његов националнирад. Браство 25 (1931) 94–103. – Д. X. Микић: Сећања на давнину.Браство 32 (1941) 15–49. – К. Милутиновић: И. Руварац и М. С.Милојевић. ЗЛУМС 24 (1988) 253–263. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд1992. – Д. Костић: И. Руварац и М. С. Милојевић. У: Зборник радованаучног скупа Браћа Руварац у српској историјографији и култури.Нови Сад 1997. Стр. 329–334. – Д. Костић: Прилог биографији ибиблиографији М. С. Милојевића. Лесковачки зборник 39 (1999) 325–352. – Р. Ђорђевић: Културно – историјске мисија М. С. Милојевића.Ниш 2002. – В. Стојанчевић: М. С. Милојевић и његов путопис оКосову и Метохији. Братство 8 (2004) 159–169. – Р. Ђорђевић: Живот идело Милоша С. Милојевића. Ниш 2006.Фотографија: САНУ–Ф 137, 137/1

МИЛУТИНОВИЋ Драгутин(Београд, 17/29. XI 1840 – Панчево, 3/16. XII 1900) инжењер и архитекта;професор Велике школе (Београд) и чиновник Министарства грађевина.СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 25. I 1870. Секретар Одсекауметничког 1872–1874, 1877–1878.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 91–92 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и по-следници Ρ 425/6 (В. Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 3 (О. Minić). – ЕСИ 511 (A. Кадијевић).Нек: Српски Сион 10 (1900) 817 (Аноним). – БК 6 (1900) 1566 + 1598(Аноним). – СКА Год. 14 (1901) 349–353 (М. Валтровић). – Нова искра 3(1901) 25–26 (М. Валтровић).Лит: С. Николајевић: О изучавању старе српске црквене архитектуре. ПГ1 (1880) 404–415. – ПИ 116 (A. Белић). – Η. Б. Несторовић: Грађевине иархитекти у Београду прошлог столећа. Бгд. 1937, 62–65: Д. С.Милутиновић. – И. Здравковић: Д. С. Милутиновић и М. Валтровић.Музеји 7 (1952) 121–123. – П. Шоћ: План за подизање Даниловграда. ИЗ11 (1955) 396–405. – П. Шоћ: Проучавање и спасавање културнихспоменика. Гл. СПЦ 42 (1961) 101. – И. Здравковић: Архитекти научници.Старинар н. с. 19 (1969) 281–285. – Љ. Мишковић: Фонд Д. С.Милутиновића. Зборник Историјског музеја Србије 10 (1973) 184–185. –Μ. Ђорђевић: Д. Милутиновић у посети J. Буркхарту. ПКЈИФ 42 (1976)396–401. – С. Богдановић: Д. С. Милутиновић. Свеске 1 : 2 (1977) 5–8. – С.Богдановић, Љ. Мишковић-Прелевић: Излози Српског ученог друштва.САНУ 1978 (Галерија 34). – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.(Споменик 128). – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ.Србији. Бгд. 1994. – А. Кадијевић: Један век тражења националног стила усрпској архитектури (средина XIX – средина XX века). Бгд 1997. – S.Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II :Arhitekti. Bgd 2005. Str. 968–970. – Валтровић и Милутиновић : документи1. Теренска грађа 1871–1884. Београд 2006.Архив: Историјски музеј Србије. БгдФотографија: САНУ–Ф 138, 138/1

202

МИЛУТИНОВИЋ Сима, Сарајлија(Сарајево, 3. X 1791 – Београд, 30. XII 1847) песник, драмски писац,путописац и историограф.ДСС: редовни члан од 27. V 1842.Аутобгр: КИ 33 (1976) 157–181 (M. Радевић).Бгр: ЛМС 30 (1832) 143–147. – С Милутиновић Сарајлија. Бгд 1993.Стр. 13–56 (С. Војиновић).Бгр, лит/ббл: HE 2 (В. Петровић). – LPJ 4, 472–476 (Ž. Boškov).Ббл, лит. ббл: M. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам.Књ. 1. Бгд 1968. Стр. 362–363. – ЕСИ 512–513 (Мир. Јовановић).Лит: Г. Магарашевић: Сербианка. ЛМС 9 (1827) 18–27. – М. Ђ.Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Св. Вуловић:Сима M. Сарајлија. ГНЧ 2 (1878) 280–384. – Ђ. С Ђорђевић: C. M.Сарајлија. Бгд 1893. – Ст. Павловић: C. M. Сарајлија. Нови Сад 1893. –Ђ. С. Ђорђевић: Још нека о С. Милутиновићу поводом расправе ДраСтевана Павловића. Нови Сад 1894. – A. Гавриловић: С. Милутиновић.У: С. М. Сарајлија, Лирске песме. СКЗ 1899. Стр. III–XLVI. – ИсторияСлавянской Филологiи, 529–532 (В. Ягичъ). – С. Јовановић:Уставобранитељи и њихова влада. 2. изд. Бгд 1925. – A. Ивић: Епизоде изживота С. Живковића Телемаха и С. М. Сарајлије. ПКЈИФ 12 (1932)20–34. – Б. Живковић: Сарајлија и Његош. Мисао 42 (1933) 171–188 +399–416. – M. Николић: С. Милутиновић и владика Петар I. ПКЈИФ 18(1938) 112–121. – J. Хајденрајх: С. Милутиновић и Његошева Лучамикрокозма. ПКЈИФ 18 (1938) 122–139. – P. Младеновић: Наш највећиромантичар прошлог века С. Милутиновић. Бгд 1939. – В. Недић: С.Милутиновић Сарајлија. Бгд 1951 (лит/ббл: 195–198). – M. Кићовић:„Трагедија Вожда Карађорђа“ од С. Милутиновића. ГГБ 2 (1955) 155–180. – Н. Банашевић: Када je и где написан Обилић С. Милутиновића.ПКЈИФ 21 (1955) 297–302. – J. Миловић: Долазак С. Милутиновића уДалмацију и Црну Гору. ЗИК 2 (1961) 93–141. – M. Поповић: Историјасрпске књижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд 1968 (167–197: С. М.Сарајлија). – Ђ. Игњатовић: C. M. Сарајлија и Бугари. ПКЈИФ 42 (1976)288–299. – М. Мојашевић: О немачком изводу из аутобиографије С.Милутиновића. ПКЈИФ 42 (1976) 300–311. – С. Војиновић: Три прилогао С. Милутиновићу. ПКЈИФ 49–50 (1983–84) 39–48. – Д. Потић: ЛирикаC. M. Сарајлије. КИ 69–70 (1985) 25–58. – M. Бећковић: С. Милутиновић; П. П. Његош. Шабац 1988. – Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик о новојсрпској књижевности. САНУ 1988. – Сима Милутиновић Сарајлија:књижевно дело и културноисторијска улога. Бгд 1993. – С. Војиновић: С.М. Сарајлија о родоначелнику породице Текелија. Даница за 1995. Стр.63–68. – М. Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ2006 (ПИ САНУ 658).Преписка: Вукова преписка 1. Бгд 1907. Стр. 1–48. – С. МилутиновићСарајлија. Бгд 1993. Стр. 259–270 (С. Војиновић).Архив: АСАНУ 14 161: Заоставштина.Фотографија: ФД–347

203

МИРКИН-ГЕЦЕВИЧ БорисBoris Mirkine–Guetzévitch(Кијев, 1. I 1892 – ? VII 1953) правник; др права, професор универзитета(Париз).СКА дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1937.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр, ббл: В. Mirkine-Guetzévitch: L'influence de la Révolution française surle développement du droit international. Paris 1929. Str. 297–298: Noticebiografique et Principales publications (Recueil des cours / Académie dedroit international 1928 ; 2). – B. Mirkine-Guetzévitch: Droit international etDroit constitutionnel. Paris 1931. Str. 309–310: Notice biografique etPrincipales publications (Recueil des cours / Académie de droit international1931 ; 4). – B. Mirkine-Guetzévitch: Droit constitutionnel et l' Organisationde la paix. Paris 1933. Str. 369–371: Notice biografique et Principalespublications (Recueil des cours / Académie de droit international 1933 ; 3). –СКА Год. 46 (1937) 274–286.Ббл: Материалы для библюграфiи 1 (1931) 213–214.Лит: Д. Данић: Les nouvelles tendances ... Архив 2. коло 20 (1930) 406–408.– С. Јовановић: Les nouvelles tendances du Droit constitutionnel. Архив 2.коло 33 (1931) 141–146. – Д. Данић: Les nouvelles tendances du droitconstitutionnel... Бранич 16 (1931) 326–330. – Μ. Владисављевић:Међународно уставно право Миркин Гецевича и проблем jединства јавногправа. СКГ н. с. 40 (1933) 306–311. – Д. Данић: В. Mirkine-Guetzévitch,Droit constitutionnel international. Архив 2. коло 28 (1934) 85–86. – С.Јовановић: В. Mirkine-Guetzévitch, Parlamentarisme sous la Conventionnationale... Архив 2. коло 32 (1936) 289–291. – Μ. Владисављевић: В.Mirkine-Guetzévitch, La technique parlamentaire des relations.... Архив 2.коло. 34 (1937) 480–483. – Д. Данић: Француска револуција ипарламентарни режим. Архив 2. коло 34 (1937) 414–426. – С. Јовановић:В. Mirkine-Guetzévitch, Danton... Архив 2. коло. 35 (1937) 557–558. – Ђ.Тасић: Парламентаризам Г. Миркина Гецевича. СКГ н. с. 41 (1937) 466–467. – С. Јовановић: В. Mirkine-Guetzévitch, Les constitutions nouvelles...Архив 2 коло. 36 (1938) 440–442. – Д. Данић: Три расправе из поратногуставног права. СКГ н. с. 43 (1938) 457–460 + 609–612.Фотографија: САНУ–Ф 364, 364/1–2

МИШКОВИЋ Војислав(Фужине, 6/18. I 1892 – Београд, 25. XI 1976) астроном; др (државнидокторат наука у Француској), управник Астрономске опсерваторије ипрофесор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 16. II 1929. Прави члан(Академије природних наука) од 16. II 1939.САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948.Привремени секретар СКА од 11. V 1945. до 22. III 1948. [ван функцијеод 3. V до 17. VII 1947.] Секретар Академије природних наука СКА од 8.VI 1943. до 2. V 1945. Секретар Одељења природно-математичких наукаСАН од 28. IV 1956. до 15. IV 1960 и од 15. VI 1961. до 22. XI 1963.[заменик].

204

Приступна беседа: Улога астрономије у сарадњи са осталим наукама.Шт.: СКА Глас 185 (1941) 3–13. Проглашен 8. II 1940. ( СКА Год. 49 (1939)148–149, 153–156).Бгр: ЕЈ 6 (Т. Anđelić). – Васиона 30 : 4 (1982) 79–80 (М. Мужијевић).Ббл: УЖ 2 (1928) 52.Бгр, ббл: СКА Год. 37 (1929) 123–125 и 49 (1940) 226–231 и САН Год. 65(1959) 252–254 и 71 (1968) 368. – Poggendorff 7 (1976) 3321–3323. –Bulletin astronomique de Belgrade 154 (1996) 167–185 (Μ. Inđić).Нек: САНУ Год. 83 (1977) 277–280 (Т. Анђелић).Лит: B. B. Мишковић: Астрономске науке у САНУ и друштвима из којихје проистекла. Глас САНУ 289 (1974) 247–278 и 292 (1974) 113–117. – Д.Адамовић: Нисмо склони посматрању: [анкета]. Политика 72 (18. V1975) 17. – М. Mužijević: Istorija astronomije u radovima akademika V.Miškovića. Zbornik radova VII nacionalne konferencije jugoslovenskihastronoma. Bgd 1985. Str. 135–137. – J. Симовљевић: Астрономија уСАНУ. У: Стогодишњица САНУ II, 45–54. – Sto godina Astronomskeopservatorije u Beogradu. Bgd 1989. – M. Tadić: Professor Mišković'ssundail. The University Thought 5:1 (1998) 71–75.Фотографија САНУ–Ф 242, 242/1–3

МИШКОВИЋ Јован(Неготин, 6/18. VII 1844 – Београд, 20. X / 2. XI 1908) официр, војниписац; генерал, начелник Главног ђенералштаба и министар војни(1878–1890).СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2.VI 1875.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892.Председник СКА од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902– 1. II 1903]. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906.до 22. II 1908.Приступна беседа: Српска војска и војевање за време устанка од 1804 до1815 године. Шт.: СКА Глас 47 (1895) 50. Проглашен 11. XII 1894 (СКАГод. 8 (1894) 75–77).Бгр: НЕ 2 (В. Белић, Η. Радојчић). – М. Милићевић, Љ. Поповић: Генераливојске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003. Стр. 161––165.Бгр, ббл: СКА Год. 8 (1895) 169–175 и 9 (1896) 237–243 и 13 (1900) 267–269.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 521 (М. Шуица). – VE 5 (1962) 641 (D. Trifu-nović).Нек: Два говора приликом погреба ђенерала J. Мишковића. Бгд 1908 (В.Ђорђевић и Б. Драгашевић). – Старинар н. р. 3 : Додатак (1908) 1(Аноним). – БК 14 (1908) 44 (Аноним). – Св. Николајевић: Некрологђенерала Мишковића. Бгд 1909. – M. M. Васић: Последњи дах ђенерала J.Мишковића. Бгд 1909. – ГНЧ 28 (1909) 323–331 (М. Иванић). – СКА Год.22 (1909) 117 (Ст. Новаковић). – Ратник 66 (1909) 211–224 (С. Нешић).Лит: Љ. Јовановић: Расправа J. Мишковића o Боју Косовском. Бгд 1891.– J. Мишковић: Косовска битка 15. VI 1389. (Одговор на критику...). Бгд

205

1892. – ПИ 116 (A. Белић). – Педесетогодишњица СКА: Задужбине иФондови. СКА 1936. Стр. 189–191 : Задужбина Јована Мишковића,ђенерала. (ПИ 117). – Б. Јововић: Ј. Мишковић – генерал и академик. Војнодело 48 (1996) 161–211 [161–166: хронологија бгр. и ббл.]. – В. С.Јовановић: Генерал Ј. Мишковић, први истраживач средњовековнихградова у Србији. У: Споменица Јована Ковачевића. Бгд 2003. Стр. 77–95.– Научни скуп Мисао и дело ђенерала – академика Јована Мишковића :зборник радова. Бгд 2004.Архив: АСАНУ 7380/29 + 7242 рукописна заоставштина у 40 свезака. Заостав-штина и у Историјском институту САНУ.Фотографија: САНУ–Ф 243, 243/1–4

МИШЕЛЕ Карл ЛудвугKarl Ludwig Michelet(Берлин, 4. XII 1801 – Берлин, 16. XII 1893) професор универзитета(Берлин; философија и право).ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1855.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр, аутоббл: C. L. Michelet: Wahrheit aus meinem Leben. Berlin 1884.Бгр: ОSN 17 (1901) 281 (Anonim). – Meyers Lexicon 8 (1928) 407(Anonim).Лит: К. Werner: Michelet und Deutschland. Basel 1936. – Д. Матић: Ђачкидневник (1845–1848). Бгд 1974. – Љ. Трговчевић: Први студенти изобновљене Србије на Универзитету у Берлину : (1842–1853). У: Полавека науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. –Водич кроз архив ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српскилиберализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Сабрана дела: Michelet's gesammelte Werke, 1–6. Berlin 1884.Фотографија: САНУ–Ф 139

МОКРАЊАЦ Стеван Стојановић(Неготин, 28. XII 1855 / 9. I 1856 – Скопље, 28. IX 1914) композитор,музиколог и диригент; директор и професор Српске музичке школе уБеограду.СКА: дописник (Академије уметности) од 3. II 1906.Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 457–476. – Baker's Biographical Dictionary ofMusicians (New York 1958) 1100 (N. Slonimsky). – Leksikon jugoslavenskemuzike, 2 (1884) 28–29.Бгр, ббл, лит/ббл: Споменица С. С. Мокрањцу. Бгд 1923. Стр. 3–121 +191–196 (К. Манојловић). – The New Grove Dictionary of Music andMusicians 12 (1980) 462–463 (N. O'Loughlin). – ME 2 (S. Đurić-Klajn). –Сабрана дела књ. 10.Ббл: Оглед српске музичке ббл, 114–115 + 213–217 (В. Р. Ђорђевић). –Зборник радова о Ст. Мокрањцу. САНУ 1971. Стр. 245–269 (С. Ђурић-Клајн).Нек: Јужна Србија 4 (1923) 531–536 (С. Шијачки).

206

Лит: С. К. Христић: Двадесетпетогодишњица г. Ст. Мокрањца. СКГ 22(1909) 779–782. – К. П. Јовановић: О С. Ст. Мокрањцу као црквеномкомпозитору. ПГ 40 (1923) 280–288. – Ј. Алексијевић: Брат С. Ст.Мокрањац. Неимар 2 : 21 (1923) 626–628. – М. Милојевић: Уметничкаличност С. Ст. Мокрањца. СКГ н. с. 10 (1923) 186–195 + 276–283 +354–366. – П. Коњовић: С. Ст. Мокрањац. Бгд 1956. – М. Милојевић:Уметничка идеологија С. Ст. Мокрањца. СКГ н. с. 53 (1938) 192–201. –П. Бингулац: С. Мокрањац и његове руковети. ГГБ 3 (1956) 417–446. –М. Вукдраговић: С. Ст. Мокрањац. ЛМС 394 (1964) 249–256. – С. В.Лазаревић: Црквена музика С. Мокрањца. Гласник СПЦ 45 (1964) 360–369. – Зборник радова о Ст. Мокрањцу. САНУ 1971. – В. Перичић:Музички ствараоци у Србији. Бгд [б. г.]. (303–305: Мокрањац Стеван). –Стеван Ст. Мокрањац : 1856–1981. Бгд : Pro Música, 1981. – 100најзнаменитијих Срба, 382–386 (Д. Петровић).Споменица: [К. Манојловић]: Споменица С. Ст. Мокрањцу. Бгд 1923.Сабрана дела: Сабрана дела Стевана Стојановића Мокрањца. Књ. 1–10.Бгд 1997–1999.Фотографија: САНУ–Ф 365, 365/1–4г

МОМЗЕН ТеодорTheodor Mommsen(Гардинг, 30. XI 1817 – Берлин, 1. XI 1903) историчар и епиграфичар.СУД: почасни члан од 9. II 1886.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: EBri 15, 684–685 (Anonim).Бгр, ббл: ОSN 17 (1901) 539–540 (Pk).Бгр, ббл, лит: БСЭ3 16 (В. И. Кузищин).Ббл: Th. Mommsen, Conquète de la Gaule et Avènement de César, [s. I.] : Ed.Rombaldi, 1969. Str. 347–359 (P. Barkan).Бгр, лит/ббл: Лауреаты нобеловскои премии. Москва 1992. Стр. 100–102(= Nobel Price Winners. New York 1987).Нек: СКГ 10 (1903) 479–480 (Аноним). – Дело 29 (1903) 289–295 (F.). –ЛМС 222 (1903) 108–109 (J. Радонић). – СКА Год. 17 (1904) 343–352 (Ч.Мијатовић). – Срђ 2 (1903) 1016 (Аноним). – БК 9 (1903) 1440 (Нед.).Лит: Аноним: Момзен и д-р О. Балцер. Дело 16 (1897) 530–531. –Аноним: Осамдесетогодишњица Теодора Момзена. Дело 16 (1897) 535.– V. Jagić: Mommsen i Rački. U: Bulićev zbornik. Zagreb, Split, 1924. Str.707–708 + XXVIII. – G. Ahlström: La „petite histoire“ de l'attribution duPrix Nobel à Theodor Mommsen. In: Th. Mommsen, Conquète de la Gaule etAvènement de César, [s. I.] : Ed. Rombaldi, 1969. Str. 8–15. – C. D. Af.Wirsén: Discours de la réception... Ibid. Str. 17–24. – J. Carcopino: La vie etl'oeuvre de Th. Momsen. Ibid. Str. 57–345. – F. Kraus: V. Jagić und Th.Mommsen im Lichte ihrer Korrespondenz. ПКЈИФ 51/52 : 1–2 (1985/6) 130–151. – Е. Касирер: Проблем сазнања у филозофији и науци новијег доба.Сремски Карловци 2001.Фотографија: CAHУ–Ф 140, 140/1–2

207

МУКА АрноштArnošt Muka(Велки Восик, 10. III 1854 – Будишин, 10. X 1932) филолог, слависта; дрфилологије, професор гимназије (Будишин).СКА: дописник (Академије философских наука) од 30. I 1903.Аутобгр, ббл: ТИС 2 (1934) 288–291.Бгр, ббл: СКА Год. 17 (1904) 372–381.Бгр, лит: NBS, 400–401 (J. Petr).Ббл: Fr. Pastrnek: Arnošt Muka. Praha 1933. [anotirana bbl. str. 19–47 (J.Pata)].Нек: СКГ н. с. 37 (1932) 398–399 (J. Ердељановић). – СКА Год. 41 (1933)139–141 (Б. Гавриловић). – ČJR 3 (1932–1933) 52–55 (J. Páta). – RES 13(1933) 190–192 (J. Páta). – Etnolog (Ljubljana) 5–6 (1933) 291–294 (V.Bučar). – Slavia 12 (1933–1934) 291–294 (J. Páta). – ПКЈИФ 14 : 1–2(1934) 295 (Ђ. Живановић).Лит: J. Milaković: Dr Arnošt Muka : 10. III 1954–10. III 1914. 2. izd. Sarajevo1914. – J. Ердељановић: Лужички Срби и др А. Мука. Бгд 1929. ( = СКГ н.с. 26 (1929) 527–533 + 605–610). – M. Weingart: Jazykozpytné práce A. Muky.ČMF 19 (1933) 113–125. – Fr. Pastrnek: Arnošt Muka. Praha 1933. – Б. M.Ляпунов: Д-р Карл Эрнест Юрьевич Мука. ТИС 2 (1934) 261–270. – В. Н.Кораблев: Э. Ю. Мука в его письмах к русским ученым. ТИС 2 (1934) 271–291. – Т. St. Grabowski: Ernesta Muki twórcsosć naukowa, związki z Polakamii Polskа Akademia Umiejętności. SO 23 (1963) 57–93. – Letopis (Budyšin) 22(1975) broj posvećen Α. Muki. – Κ. Hengst: Α. Muka, Serbski zemjepisnyslownick... ZS 26 (1981) 469–472. – H. H. Bielfeldt: A. Muka als Etymologe.ZS 27 : 1 (1982) 99–108. – М. Цветић: Арношт Мука, научник и свестраникултурни прегалац. ЗзС 67 (2005) 217–222.Преписка: Letopis (Budyšin) : 1 (1952), 5 (1958), 6 (1959), 7 (1960), 9(1962), 14 (1967), 16 (1969), 17 (1970), 21 (1974), 24 (1977) 28 (1981).Фотографија: САНУ–Ф 366, 366/1

МУРАТ МаркоMarco Muratti(Шипанска Лука, 30. XII 1864 – Дубровник, 14. X 1944) сликар; управ-ник Завода за умјетнине и споменике у Дубровнику.СКА: дописник (Академије уметности) од 16. II 1920. Прави члан(Академије уметности) од 16. II 1940.Приступна беседа: О сликарству Дубровника (због одсутности М.Мурата, беседу прочитао академик Ј. Радонић). Шт.: Приступнаакадемска беседа г. М. Мурата. Кровови 54–56 (2002/3) 213–219.Проглашен 7. III 1941 (СКА Год. 50 (1940) 145, 194–196).Бгр: СКА Год. 28 (1921) 271–282 и 50 (1941) 203–213. – НЕ 2 (В.Петровић).Бгр, лит: Удружење ликовних уметника у Београду 1919. Бгд 1969. Стр.143–144, 153 (Љ. Никић).Бгр. ббл. лит: ЕLU 3 (1964) 512 (L. Trifunović). – ÖBL 30 (1975) 444 (S.Btušić). – BLZ 12, 649.

208

Лит: Б. Бранчић: M. Мурат у Новом Саду. БК 3 (1897) 1112–1119. – Н.Петровић: Изложба слика M. Мурата. ЛМС 226 (1904) 103–107. – К.Страјнић: M. Мурат. УП 2 (1939) 129–133. – М. Кашанин: Два векасрпског сликарства. Бгд 1943. Стр. 72–73. – Н. Симић: M. Мурат. ЛМС374 (1954) 73–84. – М. Лесковац: Дванаест писама Л. Костића. ЛМС385 (1960) 351–364. – Д. Медаковић: M. Мурат. ЛМС 391 (1963) 1–11. –В. Вукмировић: Један непознати цртеж M. Мурата. ПКЈИФ 32 (1966)93–95. – В. Ристић: M. Мурат [Каталог изложбе у Народном музеју]. Бгд1969. – Д. Медаковић: Из преписке сликара М. Мурата. ПКЈИФ 37(1971) 339–348. – Л. Трифуновић: Једна неостварена изложба M.Мурата. ЗЛУМС 8 (1972) 477–502. – Д. Тошић: Портрети у слициМарка Мурата „Долазак цара Душана у Дубровник“. Свеске 20/21(1989–1990) 59–63. – М. Бикицки: Прва српска уметничка изложба уСомбору и њени одјеци у штампи. ЗЛУМС 26 (1990) 307–330. – И.Николић: Једно необјављено писмо академског сликара М. Мурата.Архивски преглед 1–4 (1997) 101–105.Фотографија: САНУ–Ф 244, 244/1г–6

МУРЗАКЕВИЧ Николај НикифоровичНиколай Никифорович Мурзакевич(Смоленск, 21. IV / 3. V. 1806 – Одеса, 15/27. X 1883) историчар иархеолог; професор Лицеја (Одеса).ДСС: кореспондентни члан од 4. I 1853.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Аутобгр: Русская старина 1–4, 6, 9, 12 (1887) и 9, 12 (1888) и 2 (1890).Бгр. ббл: ЭС 20 (1897) 210 (В. Рудаковь). – OSN 17 (1901) 888.Бгр. ббл. лит: СДР, 244–245 (Б. Н. Билунов).Ббл: Библиогр. заметка. Одесса, 1869.Лит: Водич кроз архив ДСС.

МУРКО Матија(Дрстела код Птуја, 10. II 1861 – Праг, 11. II 1952) филолог, слависта иисторичар књижевности; професор универзитета (Грац).СКА: дописник (Академије философских наука) од 4. II 1905.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Аутобгр, ббл: M. Murko: Pamèti. Praha 1949. = M. Murko: Spomini.Ljubljana 1951.Ббл: ИРАН 6 сер. 18 (1924) 519–524 (Б. Ляпунов, Е. Карский, П. Ла-вров...).Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 360–367. – L. SAZU 1 (1943) 172–174 (F.Ramovš). – Slovenski etnograf 3–4 (1951) 406–411 (M. Matičetov).Бгр, ббл, лит/ббл: SBL 2 (1933–1952) 169–175 (J. Glonar). – НЕ 2 (И.Графенауер). – NBS, 401 (H. Faska). – Kudĕlka, 324–327 (V. Kudĕlka). –BLGS 3, 260–261 (P. Rehder). – LPJ 4, 588–590 (F. Dobrovoljc). – КМЕ 2,773–775 (Стойкова).Нек: Pamiętnik Słowiański 3 (1952) 356–369 (T. S. Grabowski). – Slovenskietnograf 5 (1952) 197–207 (I. Grafenauer). – ЛМС 369 (1952) 311–313 (К.

209

Георгијевић). – S. Rev. 31 (1952–1953) 245–247 (A. Slodnjak). – Гл. САН 4(1953) 232–233 (Аноним). – Lj. JAZU 58 (1953) 321–323 (A. Barac). –RES 30 (1953) 316–318 (A. Mazon, A. Vaillant). – L. SAZU 5 (1954) 168–177 (I. Grafenauer).Нек, ббл: ЈФ 19 (1951–1952) 237–243 (A. Белић).Лит: П. Поповић: Dr. M. Murko, Gesischte der älteren südslavischeLitteraturen... СКГ 28 (1911) 540–546. – E. Aničkov: Das Grab als Tisch...ASPh 34 (1913) 578–588. – B. Ћоровић: Г. M. Мурко о епским пјесмамабосанских Муслимана. СКГ 31 (1913) 547–552. – J. Patà: Prof. dr MatyášMurko. Praha 1931 [19–21 : lit. /bbl. ]. – K. Paul: M. Murko. ČJR 1 (1931)241–247. – K. Георгијевић: Истраживања професора Мурка о народнојпоезији. ЛМС 342 (1935) 116–123. – Д. Павловић: M. Мурко. ЈИЧ 2(1936) 454–456. – К. Георгијевић: Успомене M. Мурка. ЈФ 19 (1951–1952)287–304. – А. Slodnjak: M. Murko 1861–1952. Slavistična revija 5–7 (1954)41–75. – P. Skok: Mjesto M. Murka u razvitku slavistike. Lj. JAZU 59 (1954)150–162. – J. Matl: Mathias Murko (1861–1952). Neue ÖsterreichischeBiographie ab 1815. Bd 13. Wien 1959. 173–183. – T. Čubelić: M. Murko kaoproučavač srpskohrvatskih narodnih epskih pesama. Slovenski etnograf 14(1961) 171–182. – M. Vasmer: M. Murko. ZSPh 30 (1962) 233–236. – V.Murko: Končna usoda literarne zapuščine M. Murka, zlasti posnetkovsrbskohrvaških epičnih pesmi. Slovenski etnograf 20 (1968) 181–184. – A.Angyal: M. Murkos Bedeutung für die südosteuropäische Barockforschung.In: Slawisch-deutsche Wechelbezie-hungen in Sprache, Literatur und Kultur.Berlin 1969. Str. 501–511. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику уделатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Преписка: Letopis (Budyšin) A 16 : 1–2 (1969) 214–243 (W. Zeil). – StudiaSlavica 13 (1967) 127–141 (A. Angyal).Фотографија: САНУ–Ф 367, 367/1–7г

МУСИЋ Аугуст(Крка, 3. VIII 1856 – Загреб, 26. VII 1938) класични филолог; дркласичне филологије, професор универзитета (Загреб).СКА: дописник (Академије философских наука) од 18. II 1926.Аутобгр, ббл: Lj. JAZU 51 (1939) 181–202.Бгр, ббл: СКА Год. 34 (1926) 296–298.Бгр: НЕ 2 (А. Барац).Бгр, ббл, лит: ÖBL 31 (1976) 1 (S. Batušić). – LPJ 4, 595–596 (M.Živančević)Нек: Obzor 184 (13. VIII 1938) 2–3 (I. Esih). – Sl. R 10 (1938) 384(Anonim). – ЈФ 17 (1938–1939) 227–233 (Ν. Majnarić). – СКА Год. 48(1939) 150–151 (А. Белић). – НЈ 6 (1939) 241–243.Лит: J. Лукић: Relativne rečenice u hrvatskom jeziku. Napisao Dr. A. Musić.БК 7 (1910) 665–667. – V. Dukat : Grčki i rimski klasici u izdanjima Maticehrvatske. HK 23 (1942) 136–151. – N. Majnarić: Musićev modalni sistem. ŽA1 (1951) 161–184. – N. Majnarić: A. Musić. ŽA 6 (1956) 3–9. – N. Majnarić:Klassische Philologie in Kroaten seit dem Jahre 1853 bis heute. ŽA 16 (1966)21–42. – M. Kravar: A. Musić u svoje vrijeme i danas. JAZU 1990. – M.Kravar: A. Musić kao slovenist. Razprave 13 (1991) 109–115.Фотографија: САНУ–Ф 368, 368/1

210

МУШИЦКИ Ђорђе(Ђурђево, 9. VI 1811 – Славонски Брод, 1. IV 1887) лекар и историчар; дрмедицине, лични лекар породице кнеза Милоша, професор Лицеја(Београд; физика).ДСС: редовни члан од 11. VI 1842.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Јеремић, 92. – JKL, 532 (P. Protić) – Савременици и последници Ρ425/6 (В. Алексијевић).Бгр. бел.: Miscellanea 7 (1979) 222 (В. Војводић).Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 600 (Ž. Malbaša)Нек: Јавор 14 (1887) 255–256.Лит: Н. Крстић: Извештај о рукописима Д-ра Ђ. Мушицког. Гл. СУД 72(1891) 106–183. – История Славянской Филологiи, 354–360 (В. Ягичъ). –Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – Јеремић, Грађа – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1.MC 1986. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик128). – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – Водичкроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 41, 41/1

НАДЕЖДИН Николај ИвановичНиколай Иванович Надеждин(Нижниј Беломут, 5/17. X 1804 – Петербург, 11/23. I 1856) теолог,историчар, етнограф и новинар; професор универзитета (Москва).ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр: ЭС 39 (1897) 432–434 (Аноним)Ббл: Записки Русского географического общества 1 (1856) (Г. Н. Ген-нади). – ЖМНП 5 (1856) (Г. Н. Геннади).Лит: Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику. Гл. ДСС 6 (1854) 88–149. – И. И. Срезневский: Воспоминания о Надеждине. Записки Русскогогеографического общества 1 (1856). – А. Н. Попов: Письма П. Атанацко-вича, В. Караджича, Миклошича и Коллара к Н. И. Надеждину. Руски ар-хив (Спб) 7 (1873) 1131–1221. – А. Н. Пыпин: История рус. этнографии.СПб 1890. – История Славянской Филологiи, 486–489 (В. Ягичъ). – В. А.Францевъ: Югославское nyтeшecтвie Н. И. Надеждина въ 1840–1841 гг.Sborník filologicky 10 (1935) 111–134. – Т. П. Попова: Неизвестные письмаВ. Ст. Караджича Н. И. Надеждину. Вестник Московского университета.Сер. филол. 4 (1964) 55–66. – М. Живанчевић: Н. И. Надеждин према југо-славистици. ЗзС 30 (1986) 83–94. – Југословени и Русија: документи изархива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – В. Гавриловић: Обаве-штења и сазнања В. Караџића о српском народном покрету 1848–1949.ЗМС/И 58 (1998) 75–87.Фотографија: ФД–360

НАТОШЕВИЋ Ђорђе(Сланкамен, 19. VII 1821 – Горњи Карловац, 11. VII 1887) лекар ипросветни радник; др медицине, професор и директор гимназије (НовиСад) и председник Матице српске.

211

ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одсекјестаственички и математичарски) од 6. II 1869.Бгр: НЕ 3 (В. Ћоровић). – Савременици и последници Ρ 425/7 (В. Алекси-јевић). – Енциклопедија Новог Сада 16 (2001) 276–280.Бгр, ббл, лит: Јеремић, 92–94. – ÖBL 31 (1976) 39 (S. К. Kostić). – LPJ 4,624–626 (D. Damnjanović).Нек: БВ 2 (1887) 209 + 249–251 + 271–272. – Јавор 14 (1887) 449–450 +510–512 + 527–528+ 542–544. – ЛМС 153 (1887) 146–162 (H. Ђ.Вукићевић).Лит: M. Шевић: О Ђ. Натошевићу. Нови Сад 1921. – A. Варађанин:Стогодишњица Др. Ђ. Натошевића. Нови Сад 1921. – К. Т. Костић: Изпрошлости Учитељске школе у Сомбору. Сомбор 1938. – Б. Ковачек:Школски лист Ђ. Натошевића. ЗМС/КЈ 4–5 (1958) 122–132. – Р.Макарић: Сомборска учитељска школа у периоду делатности Н. Ђ.Вукићевића. Нови Сад 1965. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске,Део 1. MC 1986. – В. Гајић: Основношколско образовање у Србији. –Водич кроз архив ДСС. – Д. Вулетић: Завичај и време др ЂорђаНатошевића. Зборник (Рума) 3–4 (1999–2000) 117–131. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. СремскиКарловци, Нови Сад 2005.Архив: MC PO Натошевићева писма Николи Вукићевићу.Фотографија: ФД–361

НАХТИГАЛ Рајко(Ново Место, 14. IV 1877 – Љубљана, 29. III 1958) филолог, слависта; дрфилологиje, професор универзитета (Грац и Љубљана).СКА: дописник (Академије философских наука) од 15. II 1930.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Бгр, ббл: СКА Год. 38 (1930) 183–195. – Lj. JAZU 44 (1932) 96–100 (A.Musić). – L. SAZU 1 (1943) 69–75 (F. Ramovš).Бгр. ббл. лит: SBL 6 (1935) 1889–189 (Anonim). – BLGS 3 (1979) 287–288(P. Rehder). – КМЕ 2, 800–802 (В. Менкаджиева).Ббл: Slavistična revija 1 (1948) 100–105 (Ζ. Bizjak) i 10 (1957) 333–334 (F.Jakopin).Нек: L. SAZU 9 (1959) 63–67 (F. Tomšič). Slovo 9–10 (1960) 144–145(Anonim).Лит: R. Kolarič: Prof. dr. R. Nahtigal. Slavistična revija 1 (1948) 95–100. – F.Tomšič: Prof. dr. R. Nahtigal osamdesetletnik. Slavistična revija 10 (1957) 1–9. – R. Jagoditsch: R. Nahtigals Beitrag zur Igorlied – Forschung. Slavističnarevija 10 (1957) 306–314. – Slovansko jezikoslovlje: Nahtigalov Zbornik.Ljublana 1977. – M. Radovanović: Slovensko jezikoslovlje... ЗМС/ФЛ 22 : 2(1979) 247–250. – F. Jakopin: R. Nahtigal (1877–1958) : imenoslovec. Вторајугословенска ономастичка конференција. Скопје 1980. Стр. 119–124.Фотографија: САНУ–Ф 369, 369/1

212

НЕВОСТРУЈЕВ Капитон ИвановичКапитон Иванович Невоструев(Елабуга, 1815 – Москва, 29. XI / 11. XII 1872) теолог, филолог и архео-граф; професор богословије и библиотекар синодалне библиотеке.СУД: дописни члан од 25. I 1870.Ббл: С. Смирнов: История Московской духовной акад. до се преобразо-вания : 1814–1870. Москва 1879.Бгр, ббл, лит: Руский биографический словарь. 11 (1914) А. Шилов. –СДР, 548 (A. A. Алексеев). – КМЕ 2, 802–804 (Б. Христова).Лит: Ситнији списи Ђ. Даничића, 1. СКА 1925. Стр. 151–153. – И. И.Срезневский: К. И. Невоструев. Записки Академий наук 22: 1 (1873). –История Славянской Филологiи, 634–635 (В. Ягичъ).Архив: АСАНУ А–2987 [писмо поводом избора у СУД]

НЕДЕЉКОВИЋ Душан(Исаково код Ћуприје, 18. V 1899 – Београд, 29. VI 1984) филозоф; дрфилозофије, професор универзитета (Скопље и Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 2. III 1946.САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења друштвенихнаука) од 22. III 1948. Секретар Одељења друштвених наука од 30. VI1958. до 15. IV 1960. и од 11. V 1971. до 1. VI 1977.Бгр: Летопис МАНУ за 1974 (1975) 119–120.Бгр, ббл: ЕЈ 6 (V. Korać). – Год. САНУ 85 (1978) 367–429 (М.Недељковић-Дебач, J. Павковић) и 92 (1986) 411–415 (M. Недељковић).Бгр, ббл, лит: LPJ 4 646–651 (A. B. Stojković, M. Debač Nedeljković).Ббл: Dijalektika 4 : 3 (1969) 77–102 (M. Debač Nedeljković).Нек: Народно стваралаштво – Фолклор 23 (1984) 3–8 (Д. Антонијевић).– ГЕИ САНУ 33 (1984) 191–193 (M. Радовановић). – САНУ Год. 92(1989) 571–573 (M. Мацура).Лит: В. Вујић: Др Д. Недељковић, Скица философске стваралачкеделатности Блеза Паскала. СКГ н. с. 11 (1924) 635–637. – М. Ђурић: Д.Недељковић, Практична философија П. Бартуловића... СКГ н. с. 21(1927) 309–311. – М. Ђурић: Карактер Јужносрбијанаца... Народнаодбрана 4 (1929) 613–615 + 630–631. – Ј. Ердељановић: Др Д. Недељковић,О психичком типу Јужносрбијанаца. СКГ н. с. 27 (1929) 467–473. – Н. Ба-нашевић: Два „нова мотива“ о Краљевићу Марку. Јужни преглед 7 (1932)179–183. – H. Банашевић: О „методама“ етнопсихологије г. др Д.Недељковића. Јужни преглед 7 (1932) 224–233. – H. Банашевић: Прилог ка-рактерологији. Јужни преглед 7 (1932) 297–301. – Ж. Гарашанин: Једнаетичка студија... Мисао 40 (1932) 309–317 + 438–441. – М. М. Јовановић:Филозофија и метафизика бесмртности... ЛМС 340 (1934) 233–235. – Л.Вукмановић: Етички приговори бесмртности. Пастир 1 (1936) 13–16 и 2(1936) 32–37. – А. Гавела: Др Д. Недељковић, Идеолошки сукоб демокра-тије и фашизма... ЛМС 349 (1938) 302–303. – А. В. Stojković: Akademik drD. Nedeljković kao dijalektičar. Dijalektika 4 : 4 (1969) 75–82. – Народностваралаштво – Фолклор 29–32 (1969) цео број. – Š. Žuljević: Dr D.Nedeljković profesor i filozof. Dijalektika 6 (1971) 129–143. – П. Влаховић:Рад академика Д. Недељковића у етнологији и фолклористици. Зборникрадова Етнографског института 9 (1979) XIII–XXX. – Књижевне новине

213

582 (12. V 1979) цео број. – Dijalektika 14 (1979) ceo broj. – D. Adamović:Razgovori sa savremenicima. Bgd 1982. Str. 242–245. – A. Stojković: Trajno�iva filozofska misao čovečanstva prikazana genetički. Dijalektika 18 (1983)205–213. – A. Stojković: Borbeni dijalektički materijalist i humanist D.Nedeljković Dijalektika 19 (1984) 202–209. – А. Стојковић: Југословенскифилозоф – академик Д. Недељковић. ЗМС/ДН 114/115 (2003) 317–320.Споменица: Зборник прилога филозофији и науци : поводом 80-годи-шњице рођења академика Душана Недељковића. САНУ 1983 (ПИ 551).Фотографија: САНУ–Ф 370

НЕЈЕДЛИ ЗдењекZdeněk Nejedlý(Литомишл, 10. II 1878 – Праг, 9. III 1962) музиколог и историчар; про-фесор универзитета (Москва и Праг).СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 9. IV 1947.САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III1948. Инострани члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 31.VII 1960.Бгр, ббл: S. Jonášova: Bibliografie díla Z. Nejedlý. Praha 1959.Бгр, ббл, лит/ббл: Muz. E. 2 (R. Ajlec). – Kudĕlka, 330–333 (V. Štasny).Лит/ ббл: Beiträge zur Geschichte der Slawistik, str. 500–501 (Anonim).Нек: Ученые записки Института славяноведения 25 (1962) 3–10 (И. Ф.Бэлза, В. Д. Каралюк). – Pamiętnik słowiański 13 (1963) 231–239 (Z. Lissa,R. Heck) + 239–243 (J. Magnuszewski).Лит: M. Милојевић: Profesor Z. Nejedlý povodom pedesetogodišnjice rođenja.Музика 1 : 3 (1928) 61–63. – К. Krejči: Z. Nejedlý a slovanské literatury.Slavia 22 (1953) 29–42. – С. А. Никитин: З. Р. Неедлы как историк. КСИС11 (1953) 16–19. – И. Ф. Бэлза: Музиковедческая деятельност З. Неедлы.КСИС 11 (1953) 24–30. – Zdeněk Nejedlý. Praha 1955 [24–35: bbl.]. – ЗденекНеедлы выдающийся общественный деятель и ученый. Москва, АНСССР, 1964. – M. Ransdorf: Zdeněk Nejedlý. Praha 1988.Фотографија: САНУ–Ф245, 245/1–3

НЕНАДОВИЋ Јеврем(Бранковина, 29. IX 1793 – Београд, 6. IV 1867) политичар; војвода ваљев-ски и тамнавски, председник Апелационог суда и државни саветник.ДСС: почасни члан од 13. I 1846.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик 407–408 (M. Ђ. Милићевић). – EJ 6 (D. Perović).Аутобгр. и лит/ббл: M. Радевић: Аутобиографија J. Ненадовића. ПКЈИФ32 (1971) 107–109.Лит: Ловчевић I и II. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1. СКА 1922. – Б.Вујовић: Бранковина као културно историјски комплекс. У: Прота МатијаНенедовић и његово доба. САНУ 1985. Стр. 203–232. – A. Васиљевић:Moje успомене. СКЗ 1990. – С. Гавриловић: Грађа за историју КнежевинеСрбије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Архив: АСАНУ–7380/30 [Аутобгр.]Фотографија: САНУ–Ф 42, 42/1

214

НЕНАДОВИЋ Љубомир Π.(Бранковина, 14. IX 1826 – Ваљево, 21. I / 2. II 1895) књижевник и песник;архивар и протоколист у Министарству иностраних дела, секретар Срп-ског посланства у Цариграду и начелник Министарства просвете.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. – Казначеј ДСС 1855, председникДСС од 29. III до 19. XII 1860.СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне)од 29. VI 1864.СКА: прави члан (Академије уметности) наименован 5. IV 1887.Приступна беседа: [Поглед на поезију и њен утицај на човечанство].Шт.: СКА Глас 15 (1889) 34 + [2]. Проглашен 26. VI 1888 (СКА Год. 2(1888) 141, 163–164).Бгр: Дод. Поменику, 104–111 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (В. Петровић). –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 60–61: Љубомир П.Ненадовић.Ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 478 +495–496 (Ж. П. Јовановић). – КИ 10 (1977) 157–179 (М. Радевић).Бгр, ббл: СКА Год 1 (1888) 248–250. – ЛМС 371 (1953) 404–411 + 486–489(Аноним).Лит/ббл: М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 2.Бгд 1972. Стр. 349.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕЈ 6 (В. Miljković). – LPJ 4, 669–674 (D. Vlatković).Нек: СКА Год. 8 (1895) 103–113 (M. Ђ. Милићевић). – Дело 5 (1895) 1–4(Аноним).Лит: A. Гавриловић: „Шумадинка“. ГНЧ 19 (1899) 25–99. – М. К.Борисављевић: Забрана „Шумадинке“. ГНЧ 30 (1911) 181–201. – П. Лебл-Албала: Љ. П. Ненадовић. СКГ н. с 19 (1926) 186–194. – П. Лебл-Албала:Идеје Љ. П. Ненадовића. ЛMC 310 (1926) 93–109. – A. Гавриловић: Љ. П.Ненадовић као историчар. Учитељ 7 (1927) 641–657. – М. М. Николић:Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – Ј. Скерлић:Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 194–198: Љ. П.Ненадовић. – М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам.Књ. 2. Бгд 1972. (233–272: Љ. П. Ненадовић). – Љ. Дурковић-Јакшић:Ликови Његошевих сарадника Коваљевског и Ненадовића. Библиотекар 24(1972) 617–625. – И Андрић: Нетто о стилу и језику. У: И. Андрић: Есејии критике. Сарајево 1976. – Ж. Ђурковић: Књижевно дјело Љ. П.Ненадовића. Никшић, Титоград 1985 [ббл. и лит /ббл: 239–255]. – ПротаМатија Ненaдовић и његово доба. САНУ 1985 (НС САНУ 26). – S.Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989. – Љ. Трговчевић: Првистуденти из обновљене Србије на Универзитету у Берлину : (1842–1853).У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – Споменица о столетници Љ. П. Ненадовића. Ваљево, 1995. – Водичкроз архив ДСС. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам уXIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Преписка: БК 10 (1904) 657–699 (Т. Стефановић Виловски, Љ. П. Ненадо-вић).Сабрана дела: Целокупна дела: Љ. П. Ненадовића, 1 – 20. Бгд 1892–1895и 1912–1923 и 1939. – Изабрана дела. Бгд 1958 и 1962. – Одабрана дела.Нови Сад, Београд 1959 и 1971.Фотографија: САНУ–Ф 246, 246/1–10г

215

НЕНАДОВИЋ Матија(Бранковина, 1777 – Ваљево, 29. XI 1854) свештеник, војвода и држав-ник; прота и члан Државног савета.ДСС: почасни члан од 10. II 1845.Аутобгр: Мемоари проте М. Ненадовића. Бгд 1893 и даље: 1927, 1947,1963, 1969.Бгр: НЕ 3 (В. Ћоровић). – EJ 5 (Anonim). – Савременици и последници Ρ425/7 (В. Алексијевић).Ббл, лит/ббл: ЕЈ 6 (D. Perović). – M. Поповић: Историја српскекњижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд 1968. Стр. 362. – LPJ 4, 674–676(D. Damnjanović).Нек: Гл. ДСС 7 (1855) 335–336.Лит: Љ. Ковачевић: Прота М. Ненадовић. У: Мемоари проте МатијеНенадовића. СКЗ 1893. Cтp. V–XXV. – M. Петровић: Финансије иустанове обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Д. Николајевић:Три Ненадовића. Бгд 1925. – В. Ћоровић: Прота М. Ненадовић, животи рад. У: M. Ненадовић, Целокупна дела. Бгд [1928]. Стр. VII–LXIV. –М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ. 1. Бгд1968. Стр. 147–163. – В. Стојанчевић: Протини Мемоари у светлостиисторијских догађаја. У: Прота M. Ненадовић, Мемоари. СКЗ 1969. – M.Радевић: Издања „Мемоара“ проте M. Ненадовића. ЗборникИсторијског музеја Србије 8–9 (1972) 125–131. – Р. Самарџић: Писцисрпске историје. Књ. 2. Бгд 1981. [Стр. 29–70: Прота M. Ненадовић]. –Прота M. Ненадовић и његово доба. САНУ 1985 (НС 26). – A.Младеновић: О рукопису „Мемоара“... У: Целокупна дела. САНУ, 1988.Књ. 1, стр. 157–254. – 100 најзнаменитијих Срба, 143–148 (M. Матицки).– С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Сабрана дела: Целокупна дела. Бгд [1928]. – Целокупна дела, 1. САНУ,1988.Архив: АСБ. Рукопис Мемоара (Поклони и откупи 55/251).Фотографија: ФД–368

НЕШИЋ Димитрије П.(Вршац, 1810 – Београд, 1857) правник; проф. Лицеја (Крагујевац),писац песама и драма и преводилац са руског.ДСС: редовни члан од 2. I 1855.Бгр, ббл: Савременици и последници Ρ 425/7 (В. Алексијевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 679 (P. M. Jeftić).Лит: СН 23 (1857) читуља. – M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД24 (1868) 1–135. – J. Грчић: Историја српске књижевности. Нови Сад1906. Стр. 17 и 152. – Б. Миљковић: ДСС. – М. Кићовић: Јован Хаџић...Нови Сад 1930. Стр. 104. – Споменица о стогодишњици Прве мушкегимназије. Бгд 1939. Стр. 101. – Р. Љушић: Лицеј. – Водич кроз архивДСС.

216

НЕШИЋ Димитрије(Београд, 8/20. X 1836 – Београд, 26. IV / 9. V 1904) математичар; профе-сор Велике школе (Београд) министар просвете и члан Државног савета.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од25. I 1870. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883.Секретар Одсека јестатственичког и математичарског СУД 1877–1878.СКА: прави члан (Академије природних наука) од 5. IV 1887.Председник СКА од 18. XI 1892. до 18. XI 1895. Секретар Академијеприродних наука СКА од 27. V 1887 до 22. II 1892 и од 22. II 1900. до 22.II 1902.Приступна беседа: Поглед на Лајбницову инфинитезималну методу. Шт.:СКА Глас 6 (1888) IV+18+ 2. Проглашен 6. II 1888 (СКА Год. 1 (1888)142–145).Бгр: НЕ 3 (М. Недић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994,108–109: Димитрије Нешић. – Савременици и последници P 425/7 (В.Алексијевић).Бгр, ббл: СКА Год 1 (1888) 191–192 и 13 (1900) 271–275. – ЕЈ 6 (Т.Pejović).Нек: БК 10 (1904) 475–476 (Аноним). – СКГ 12 (1904) 800 (M. Петровић).– Дело 31 (1904) 407–412 (К. Стојановић). – СКА Год 18 (1905) 316–320(Б. Гавриловић) + 321–326 (С. Лозанић). – Lj. JAZU 19 (1905) 84–87 (M.Petrović).Лит: ПИ 116 (A. Белић). – Д. Трифуновић: Почеци математичког модело-вања и рачунске технике на Великој школи у Београду. ГГБ 26 (1979) 123–132. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). –Стогодишњица САНУ II, стр. 13–34 (М. Томић). – J. Петковић: Д. Нешићтворац метарског система у Србији. ГГБ 39 (1992) 185–193. – В. Шолајаи A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – J. Петковић:Д. Нешић, научник, стваралац, човек. Процесна техника 1 (1995) 51–55. –J. Петковић: Прва књига о метарским мерама у Србији. У: Свет мерења.САНУ 1995. Стр. 149 (Галерија 80). – Д. Трифуновић: Д. Нешић – зорасрпске математике. Бгд 1996. – Живот и дело српских научника, 3. САНУ1998. Стр. 1–31 (Б. Јовановић, Ј. Петковић).Фотографија: САНУ–Ф 247, XI

НЕШИЋ Ђорђе(Шабац, 15. VI 1873 – Београд, 24. X 1959) лекар, офталмолог; дрмедицине, професор универзитета (Београд).СКА: прави члан (Академије природних наука) од 29. III 1947.САН: редовни члан (Одељења медицинских наука) од 22. III 1948. ЧланПредседништва САН од 22. III 1948. до 16. X 1958.Бгр: НЕ 3 (В. Станојевић). – Споменица СЛД, 197–198 (В. Станојевић). –EJ 6 (I. Stanković).Ббл: Каталог књига Народне библиотеке Србије. Бгд 1981. Књ. 8, 206–207.Нек: Гласник САН 11 (1960) 337–341 (К. Тодоровић) + 341–344 (Р.Беровић) + 344–346 (И. Станковић).Лит: Стогодишњица САНУ II, 301–302, 304. – В. Станојевић: Историјасрпског војног санитета ; Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. –

217

Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр. 319 – 373 (З.Кецмановић).Архив: АСАНУ Историјска збирка 14314 (Заоставштина).Фотографија: САНУ–Ф 248, 248/1–5

НЕШКОВИЋ Јоаникије, Јанићијесветовно име Иван(Миланџа (ужичка), 14. I 1804 – Краљево, 20. II 1873) епископ; епископужичко-крушевачки и добротвор ДСС.ДСС: почасни члан од 12. I 1858.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Православна Српска црква у Кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 210–211 :Јоаникије. – Поменик 419–423 (M. Ђ. Милићевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 681–682 (В.Т. Stanojev).Лит: Аноним: Владика Јанићије. Јавор 5 (1878) 681–684. – A. Ивић :Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. – Записи J. Грујића.Књ. 2–3. СКА 1923. – A. M. Поповић: Поменик шабачко-ваљевскеепархије 1. Бгд 1940. – M. Лесковац: Прилог библиографији ЈованаИлића. ЗМС/КЈ 22 (1974) 518–520. – Љ. Дурковић-Јакшић: ЕпископЈоаникије Нешковић и обнова 1856. манастира Жиче. Краљево 1987. –M. Трнавац: Живот и дело владике Јање. Задужбина 7 : 28 (1994) 11. –Српски јерарси, 235–236 (С. Вуковић). – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 43

НИДЕРЛЕ ЛуборLubor Niederle(Клатове, 20. IX 1865 – Праг, 14. VI 1944) археолог, антрополог, етнограф иисторичар; др историје и класичне археологије, професор универзитета(Праг).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 30. I 1904.Бгр: СКА Год. 17 (1904) 385–387. – Seminarium Kondakovianum 1 (1927)313–314 (Т. Вернадскій). – Lj. JAZU 40 (1927) 130–131 (Vj. Klajić). – НЕ3 (H. Жупанић)Бгр, ббл: EJ 6 (D. Rendić-Miočević).Бгр, ббл, лит/ббл: Kudĕlka, 336–340 (H. Bulin). – ÖBL 32 (1976) 117–118(J. Sláma). – NBS, 412 (Z. Boháč).Нек: RES 23 (1947) 268–271 (A. Mázon). – RSU 12 (1947) 73–78 (J. Eisner,T. Saturnik). – BS 9 (1947–1948) 154–158 (J. Eisner). – Старинар н. с. 3–4(1955) 299 (М. Грбић).Лит: V. Jagić: Slovanské staro�itnosti, sepsal dr L. Niederle... ASPh 25 (1903)136–145. – B. Ђерић: Л. Нидерле и маћедонско питање. ПКЈИФ 1 (1921)170–176. – J. Ердељановић: Нидерлово дело о старим Словенима. ГГД7–8 (1922) 218–239 и 9 (1923) 69–94. – H. Радојчић: Л. Нидерле. ЛМС306 (1925) 204–205. – Р. Bulat: L. Niederle. J. Nj. 9 (1925) 265–272. – A.Brückner: L. Niederle, Manuel de l'antiquité slave... ASPh 39 (1925) 282–283. – B. Новак: Седамдесетгодишњица Л. Нидерла. ЈИЧ 1 (1935) 758. –J. Eisner: L. Niederle. Praha, ČAVU, 1948 (19–33: bbl). – L. Niederle –Projevy o tryzně dne 14. červena 1946. Praha 1947. – W. Antoniewicz: HoldWielkości L. Niederlego. Warszawa 1948.Фотографија: САНУ–Ф 371, 371/1–3

218

НИКЕТИЋ Светозар(Београд, 28. VI / 10. VII 1842 – Београд, 31. Χ / 13. XI 1900) богослов;професор и директор гимназија у Србији и професор богословије уБеограду.СУД: дописни члан од 30. I 1872.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 3 (Р. Грујић). – EJ 6 (R. Veselinović).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 530–531 (Р. Михаљчић).Нек: СН 253 (1900) 1143. – СКА Год. 14 (1901) 332–337 (П. П.Ђорђевић).Лит: Споменица Гимназијеу Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац, 1989. –И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд 2003.Фотографија: САНУ–Ф 141/1–2Г

НИКИФОРОВИЋ Исак(Турија, ? – ?, око 1884 (последњи пут ce помиње y списковима члановаСУД y Државном календару Краљевине Србије за 1884) трговац идобротвор.ДСС: почасни члан од 2. I 1849.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Лит: Б. Перуничић: ДСС 1841–1864. САНУ 1973. Стр. 278–282. –Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ: Спомиње се у рукопису: Аутобиографија К. Магазиновића(Архив САНУ : 9288) као „Србин из Петрограда“ добротвор.

НИКОЛАЈЕВИЋ Георгије (Ђорђе)(Јазак, 1807 – Сарајево, 8. II 1869) митрополит дабробосански и народнидобротвор.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 111–112 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (Р. Грујић). –Савременици и последници Ρ 425/7 (В. Алексијевић). – Српски јерарси,116 (С. Вуковић).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 32 (1976) 130 (S. К. Kostić). – ЕСИ 532 (Р. Ми-хаљчић). – LPJ 4, 698 (В. Т. Stanojev).Нек: БК 2 (1896) 255–256. – Српски Сион 6 (1896) 105–106 (Аноним). –СН 63 (14. феб. 1896) 180–181 (Аноним). – Дело 9 (1896) 334–336(Аноним = Ђ). – Весник СПЦ 7 (1896) 156–157 (Аноним).Лит: Т. Крстов Поповић: Митрополит Ђ. Николајевић. Opao 15 (1888) 7–16. – J. Вучковић: Митрополит Ђ. Николајевић. Нови Сад 1897. – Д.Руварац: Животопис Ђ. Николајевића. Земун 1898. – Аноним: Скупоценипоклон Музеју МС. Глас MC 4 : 79 (1937). – Д. Страњаковић: Политичкапропаганда Србије у југословенским покрајинама 1844–1858. ГИДНС 9(1936) 300–315. – K. Milutinović: O vezama Dalmacije i Vojvodine u dobailirskog pokreta. U: Dalmacija u narodnom preporodu 1835–1848. Zadar 1987.

219

Str. 285–306. – Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског.Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Д. Берић: Устанак у Херцеговини 1852–1862. САНУ1994 (ПИ 625). – Водич кроз архив ДСС.Преписка: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. Стр. 461–477.Фотографија: САНУ–Ф 142

НИКОЛАЈЕВИЋ Константин – Коста(Остружница, почетком 1821 – Боксег (Мађарска), 1. X 1877) правник;политичар и историчар; секретар у Кнежевој канцеларији и српскипосланик у Цариграду; почасни члан Матице српскеДСС: редовни члан од 10. II 1845. Казначеј ДСС 1844 и 1845.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одсекфилолошки и философски) од 6. II 1869.Бгр, ббл: Поменик 423–431 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (H. Радојчић). – EJ6 (D. Janković). – Савременици и последници P 425/7 (В. Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 533 (Р. Радић). – LPJ 4, 698–699 (S. Vojinović).Лит: Ст. В. Поповић: К. Николајевић. Јавор 5 (1878) 143–148. – Ловчевић Iи II. – С. Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIXвеку. Бгд 1973. – P. Љушић: Лицеј. – M. M. Николић: Лицеум књажествасрбског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Водич кроз архив ДСС. – М. Б.Платиша: Константин Николајевић, биографија. У: К. Николајевић: Првивекови српске историје. Бгд 2003. Стр. 347–349. – Ј. Николић: ВратиоХиландар – К. Николајевић, капућехаја и преговарач са Алипашом.Политика 101 : 32501 (1–3 мај 2004) В 7.Архив: Архив Историјског института САНУФотографија: САНУ–Ф 44, 44/1

НИКОЛАЈЕВИЋ Сава(Купиново, Срем, око 1784 – Шабац, 7. I 1847) свештеник и капелан уКупинову, протојереј округа рудничког и епископ шабачки.ДСС: почасни члан од 13. I 1846.Бгр: Православна Српска црква у Кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 221: Сава.– Српски јерарси, 431 (С. Вуковић).Нек: Србске новине 3: 3 (1847) 2.

НИКОЛАЈЕВИЋ Светомир(Радуша (округ ваљевски), 21. IX 1844 – Београд, 18. IV 1922) историчаркњижевности и политичар; професор Велике школе (Београд) председникНародне скупштине, члан Државног савета и министар унутрашњих делаСУД: редовни члан (Одсека филолошког и философског) од 17. II 1874.Секретар Одсека филолошког и философског СУД 1883/1884.СКА: прави члан (Академије философских наука) наименован 5. IV1887.Πриступна беседа: О реформацији VIII и IX века у Византији и њеномутицају на вештине, школе и књижевност. Шт.: СКА Год. 2 (1888) 175[извод]. Проглашен 4. IX 1888. (СКА Год. 2 (1888) 173, 175–176).Бгр: СКА Год 1 (1888) 225. – НЕ 3 (С. Јовановић, В. Петровић).Бгр, ббл: JKL, 566 (S. Paunović).

220

Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 533–534 (С. Бојанин). – LPJ 4, 700 (D. Vlatković).Нек: Браство 17 (1923) 230–237 (J. Хаџи Васиљевић). – ГНЧ 35 (1923)326–332 (З. P. Поповић).Лит: M. Чекић: С. Николајевић, Из Скандинавије. Недељни преглед 3 : 10(1910) 158–159. – П. Поповић: С. Николајевић. СКГ н. с. 6 : 2 (1922) 127–135. – Ср. J. Стојковић: Брат С. Николајевић. Неимар 2 : 15 (1923) 291–303. – Л. Лазаревић : С. Николајевић. Неимар 3 : 32/34 (1924) 448–460. –Ср. Ј. Стојковић: Moj улазак у слободно зидарство. Неимар 4 : 46 (1925)565–583. – Л. Лазаревић : С. Николајевић. У: Наша нахија. Бгд 1926. Стр.77–83. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 2. Бгд 1927. –Аноним: Светла имена међу професорима. ГПД 7 (1927) 464–467. – С.Јовановић: Влада A. Обреновића. Бгд 1929. Књ. 1, стр. 411–414: С.Николајевић. – J. Хаџи Васиљевић: С. Николајевић. Споменица ДруштваСв. Саве 1886–1936. Бгд 1936. Стр. 10–15. – С. Кићовић-Пејаковић:Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – В. Грујић:Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – С. Терзић: Србијаи Грчка. Бгд, 1992. – A. Раденић: О масонима и масонерији у Србији,мит и стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226.Фотографија: САНУ–Ф 249, 249/1–3

НИКОЛИЋ Андра(Београд, 23. IX / 5. X 1853 – Париз, 18. IX 1918) правник, књижевник,историчар књижевности и политичар; Министар просвете, државнисаветник и председник Народне скупштине.СКА: прави члан (Академије философских наука) од 5. II 1897.Приступна беседа: [О књижевној критици]. Шт.: Андра Николић,Књижевни радови. СКЗ 281, 1938, 232–246: О књижевној критици.Приступна академска беседа. Проглашен 22. II 1899. (СКА Год. 12 (1898)119, 139–144).Бгр: Ј. Prodanović: A. Nikolić. La Patrie serbe 2 (1918) 475–478. – HE 3 (J.Продановић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994. Стр.94–95. – Савременици и последници P 425/7 (В. Алексијевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 4, 701–702 (M. M. Nikolić).Нек: CH (Крф) 85: 112 (20. IX 1918) 3 (С. Ћоровић). – Самоуправа 253(10. XI 1926) 2 (Љ. Живковић). – Политика 23 : 6651 – (30. Х 1926) 1–2(Д. Лапчевић).Лит: Аноним : О књижевној критици. БК 5 (1899) 381–382. – J. Прода-новић: A. Николић. ГПД 4 (1924) 456–460). – М. Станојевић: Из последњихдана пок. A. Николића. Нови живот 6 : 58 (1926) 249–250. – П. Поповић: A.Николић. У: A. Николић, Књижевни радови. Бгд 1938. Стр. 7–53. – Ђ. Жи-вановић: A. Николић, Књижевни радови... СКГ н. с. 55 (1938) 608–614. –ПИ 116 (A. Белић). – Р. Димитријевић: 41. коло Српске књижевне задруге.ГJПД 19 (1939) 700–706. – В. Ракић: Необјављени оглед Б. Поповића. ЛМС382 (1958) 499–500. – Б. Поповић: A. Николић и „даровитост“. ЛМС 382(1958) 500–511. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позори-шту у Београду. Бгд 1971. – Д. Вученов: О нашим енциклопедијама. 1.ПКЈИФ 38 (1972) 320. – Сто година Лексикографског рада у САНУ. САНУ1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије.Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Фотографија: САНУ–Ф 250, 250/1

221

НИКОЛИЋ Атанасије(Брестовац, 18. I 1803. – Београд, 28. VII 1882) инжењер; професор иректор Лицеја у Крагујевцу, помоћник попечитеља унутрашњих дела иједан од оснивача ДСС, оснивач привредних школа у Београду.ДСС: редовни члан од 27. V 1842. Секретар ДСС 1842/1843.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Аутобгр: Гл. СУД 59 (1884) 115–118 (Додатак). – Флогистон 11 (2001) 175–240.Бгр: В. Шолаја и А. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд.1994. – Савременици и последници Р 425/7 (B. Алексијевић).Ббл: Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854, 75–78 (В.Војводић).Бгр, лит: Поменик 431–435 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (В. Петровић).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 32 (1976) 130–131 (S. К. Kostić). – LPJ 4, 702–703(Р. Adamović, B. Kovaček).Нек: Јавор 9 (1882) 1053–1054 (Аноним).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд1923. Стр. 11–14. – М. М. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933.Крагујевац 1934. – Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије завреме кнеза Михаила. Бгд 1963. – Д. Трифуновић: Почеци високошколскенаставе механике. ИЧ 21 (1974) 255–260. – Д. Трифуновић: Математи-чке науке у Друштву српске словесности. ГГБ 24 (1977) 127–140. – С.Поп-Ценић: A. Николић (18. I 1803 – 28. VI 1882), народни, културни, про-светни и здравствени радник и просветитељ. Народна здравствена кул-тура у Србији 7 (1986) 117–152. – В. Војводић: А. Николић, Опис радње попредмету општег споразумљења за устанак и сједињење. Miscellanea 7(1979) 149–254. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споме-ник 128). – М. М. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу. Кра-гујевац 1988. – Споменица Гимназије у Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац1989. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Војводић: Животопис A. Николића. У: Полавека науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 68–78. – Б. Јор-дановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. У: Пола века науке и технике уобновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – J. Кечкић: Математичкиуџбеници A. Николића. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији1804–1854. Стр. 217–226. – M. Првановић: Елементарна геометрија A.Николића : други део. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији :1804–1854. Стр. 428–439. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Водичкроз архив ДСС. – М. Јовановић: A. Николић као парадигма. У: Природнеи математичке науке у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 115–121. –Живот и дело српских научника, 7. САНУ 2001. Стр. 1–28 (М. Сарић, З.Сарић). – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XXveka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 1021–1023. – Ђ. Ђурић: „Пречани“Атанасије Николић и Вук Маринковић – утемељивачи модерне науке у Ср-бији. У: Зборник радова : Међународни научни скуп Балкан и Панонијакроз историју. Нови Сад 2006. Стр. 261–272. – С. Мирчов: Пољопривреднистручњаци у Србији 19. века. У: Природне и математичке науке у Срба до1918. Нови Сад 2007. Стр. 199–208.Архив: АСАНУ 3780/32 [Аутобгр, стр. 1–52].Фотографија: ФД–381

222

НИКОЛИЋ Сергије(Нови Сад, 1816 – Београд, 8. XI 1874) правник; професор и ректорЛицеја и Велике школе (Београд).ДСС: редовни члан од 11. VI 1842. Секретар ДСС 1852.СУД: редовни члан (Одсек за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864.Бгр: Поменик, 437 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици и последници Ρ425/7 (Β. Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 32 (1976) 131 (S. К. Kostić).Лит: Ситнији списи Ђ. Даничића, 1. СКА 1925. – В. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – J. Суботић: Живот др J.Суботића, књ. 2. Нови Сад 1902. Стр. 67–68. – Б. Миљковић: ДСС. – Д.Медаковић: О С. Николићу. ЗЛУМС 13 (1977) 267–284. – Р. Љушић:Лицеј. – Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд1994. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. Пола века науке итехнике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – Водич крозархив ДСС. – Љ. Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета(1808–1905). Бгд 1997.

НИНЧИЋ Момчило(Јагодина, 29. V / 10. VI 1876 – Лозана, 23. XII 1949) политичар, правник,историчар; професор Велике школе (Београд) министар иностранихдела, финансија, правде и трговине.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1937.САН: Није распоређен 22. III 1948.Бгр: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр. 136–137(Аноним). – Нови живот 21 (1924) 109 (Аноним). – НЕ 3 (Д. Поповић). –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 138–139.Бгр, ббл, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 332 (Н. Sundhaussen).Лит: И. A. Пржић: M. Nintchitch, La crise bosniaque... Архив 34 (1937)190–193. – С. Јовановић: Записи о проблемима и људима, 1941–1944.Лондон, 1976 (= Слободан Јовановић у емиграцији, разговори и записи.Бгд 1993. Стр. 206–211: Нинчићева спољашња политика). – В. Грујић:Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – ДражаМихаиловић пред судом : не осећам се кривим : стенографске белешкеса суђења... Бгд 1990. – М. Грол: Лондонски дневник : 1941–1945. Бгд1990. – К. Фотић: Рат који смо изгубили. Бгд 1995. – Љ. Кандић, J.Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.Фотографија: САНУ–Ф372

НОВАКОВИЋ Доситеј(Дабица (Прилеп), 1784 – Неготин, 2. IV 1854) епископ тимочки.ДСС: почасни члан од 13. I 1846Бгр: Православна Српска црква y кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 212–213:Доситије Новаковић. – Поменик, 446–448 (M. Ђ. Милићевић).Лит: Михаило, митрополит: Православна црква у Србији. 2. изд. Бгд 1894.– A. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. – Ј. Mo-usset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – Д. Петровић Милоје-вић: Из „Мојих успомена“ Алимпија Васиљевића у Русији... Miscellanea19 (1989) 73–103. – Српски јерарси, 174 (С. Вуковић). – Водич кроз архивДСС.

223

НОВАКОВИЋ Никола(? – Београд, 27. VII 1863) секретар у министарству просвете.ДСС: редовни члан од 13. I 1857.Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – Д. Петровић – Милојевић: Из „Мојих успомена“Алимпија Васиљевића у Русији... Miscellanea 19 (1989) 73–103. – P.Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив ДСС.

НОВАКОВИЋ Стојан(Шабац, 1. XI 1842 – Ниш, 5. II 1915) филолог, историчар и политичар;професор Велике школе (Београд) министар просвете, унутрашњихдела, члан Државног савета и министар председник.СУД: редовни члан (Одсека за науке философске и филолошке) од 14. XI1865. – Секретар и благајник од 1867 до 1873. Секретар Одсека за наукефилософске и филолошке од 1878 до 1880.СКА: прави члан (Академије философских наука) наименован 5. IV1887. – Секретар Академије философских наука од 22. II 1892. до 22. II1896. Председник Академије од 1. II 1906 до 4. II 1915.Приступна беседа: Пронијари и баштиници (Спахије и читлук-сахибије).Прилог к историји непокретне имовине у Србији XIII–XIX века. Једнаглава из пространиjeгa дела „Народ и земља у старој српској држави“.Шт.: СКА Глас 1 (1887) IV+1–102 + /1/. – Проглашен 20. IX 1887 (СКАГод. 1 (1887) 125–131).Бгр: НЕ 3 (A. Белић, H. Радојчић, С. Јовановић). – Споменица Шабачкегимназије 1837–1937. Шабац 1938. Стр. 135–144 (М. Ст. Новаковић). –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994. Стр. 71–73.Бгр, лит: BLGS 3 (1979) 340–341 (G. Hering).Ббл: СКА Год 24 (1911) 316–409. – ПКЈИФ 24 (1958) 201–218 (Р.Димитријевић). – Библиотекар 17 (1965) 283–297 (M. Живанов). – ИЧ25–26 (1979) 351–372 (Љ. Никић).Лит/ббл: М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.3. Бгд 1972. Стр. 478–479.Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 540–542 (С. Ћирковић). – LPJ 4, 754–757 (N.Đorđević, Ž. Boškov).Нек: Отчет± о деятельности Отделения русского языка и словесностиАкадеміи наукъ за 1915, 7–11 (Аноним). – Savremenik 1–12 (1915) 126–130 (F. Šišić). – ВВр 21 (1915) 239–243 (П. Яковенко). – AČAVU 26 (1916)92–109 (К. Jireček). – ASPh 36 (1916) 604–609 (F. Šišić, V. Jagić). – LaPatrie serbe 4 (1917) 169–172 (E. Haumant). – ЛБАН 4 (1919) 114–121 (С.С. Бобчевь). – ГНЧ 34 (1921) 309–312 (J. M. ) – СКА Год. 28 (1921) 106–108 (J. Жујовић).Лит: V. Jagić: Село. ASPh 15 (1893) 108–117. – К. Jireček: Ст. Новаковић,Срби и Турци. ASPh 17 (1895) 254–265. – M. Решетар: Новаковић С, Српскаграматика... Дело 5 (1895) 491–506. – M. Иванић: С. Новаковић. Новаискра 1 (1899) 1–4 + 17–20 + 33–36 + 53–58. – V. Jagić: Die Editionen der Ge-setzbuches. ASPh 22 (1900) 144–214. – [Аноним]: Један српски министар-ски програм. Недељни преглед 2 : 6 (1909) 84–87. – С. Јовановић: Ст.Новаковић, Уставно питање и закони Карађорђева времена... Архив 6(1909) 169–173. – С. Јовановић: Ст. Новаковић, Двадесет година уставне

224

политике у Србији... Архив 12 : 5 (1911) 385–391. – [Н. Радојчић]: Ст.Новаковић. БК 17 (1911) 705–707. – К. Kadlec: Ст. Новаковић, Законскиспоменици српских држава средњег века... ASPh 34 (1913) 610–615. – Г.Илъинскiй: С. Новаковић, Законски споменици српских држава...Византійское обозр±ніе 2 (1916) 63–67. – A. Белић: С. Новаковић у својимлингвистичко-филолошким делима. ПГ 38 (1921) 339–348 + 410–423. –Споменица С. Новаковића. СКЗ 1921. – Chronicus (Аноним) : С. Новако-вић. Будућност 2 (1922) 677–688. – Л. Лазаревић: Ст. Новаковић. ГПД 7(1928) 33–37. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд1926–1927. – A. Илић: Моји доживљаји. Бгд 1931. – ПИ 116 (A. Белић). –M. Спалајковић: Ст. Новаковић као државник и дипломата. ПГ 58 (1942)515–525. – С. Стефановић: Новаковићев рад на српској књижевности. ПГ58 (1942) 540–544. – В. Велмар-Јанковић: Ст. Новаковић као просветниреформатор. ПГ 58 (1942) 526–532. – Н. Радојчић: Ст. Новаковић као на-учењак. ПГ 58 (1942) 533–539. – Р. В. Ђисаловић: Ст. Новаковић као путо-писац. ПГ 58 (1942) 615–628. – F. P. Magoun: St. Novaković on the so-called„Serbian Alexander“. Byz. 16 (1944) 315–338. – V. Mošin : Dušanov zakonik.HZ 3 (1950) 349–364. – Н. Радојчић: Век и по проучавања Душановазаконодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Ду-шана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – P. Димитријевић: Ст. Новаковић каокњижевни критичар. ПКЈИФ 26 (1960) 245–263. – P. Димитријевић: Ст.Новаковић као позоришни критичар. Анали ФФ 2 (1963) 39–61. – Р. Дими-тријевић: Ст. Новаковић и Вук Караџић. Анали ФФ 4 (1964) 445–456. – К.Џамбазовски: Ст. Новаковић и македонизам. ИЧ 14–15 (1965) 133–156. –Д. Павловић: Ст. Новаковић и његов књижевно-историјски рад. ПКЈИФ31 (1965) 175–193. – M. H. Николић: Ст. Новаковић и библиотекарство уСрбији. Библиотекар 17 (1965) 265–282. – P. Самарџић: Ст. Новаковић.ЛМС 397 (1966) 349–469. – M. Поповић: Историја српске књижевности :романтизам. Књ. 3. Бгд 1972. Стр. 447–468. – С. Филиповић: Школовање С.Новаковића. Шабац 1976 [ббл. и ббл/лит. 93–100]. – Р. Самарџић: Писцисрпске историје. Књ. 2. Бгд 1981. [Стр. 149–156: Ст. Новаковић]. – В. Гру-јић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – M. Војводић:Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20. века. САНУ1988. (ПИ 584). – 100 најзнаменитијих Срба, 271–278 (P. Самарџић). – С.Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – Сто година Лексикографског рада уСАНУ. САНУ 1993. – Ст. Новаковић личност и дело. САНУ 1995 (НС 77).– В. Вулетић: С. Новаковић и Русија. У: Руси и Срби у сусрету. MC 1995.Стр. 188–216. – Стојану Новаковићу у спомен. СКЗ 1996. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996)1–83. – Д. Бараћ, Л. Чурчић: Библиотекарство Стојана Новаковића. СКЗ2002. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку.Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Изабрана дела Стојана Новаковића. Књ. 1–17. Бгд, Завод за уџбенике инаставна средства, 2000.Преписка: Богословски гласник 11:6 (1907) 313–317 (С. Новаковић – И.Руварац). – Архив 3 (1907) 265–280 + 353–369 и 4 (1907) 1–21. – ГНЧ 35(1923) 256–312 (В. Јагић). – Браство 27 (1933) 175–189 (Вл. Карић). –Анали ФФ 3 (1963) 105–126 (Р. Димитријевић). – ПКЈИФ 32 (1966) 260–264 (Р. Флора).Архив: АСАНУ преписка (ПИ 116, 215).Фотографија: САНУ–Ф 251, 251/1–5г

225

НОДИЛО Натко(Сплит, 31. VIII 1834 – Загреб, 21. V 1912) историчар и политичар; професоруниверзитета (Загреб).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 3. II 1910.Бгр: СКА Год. 23 (1910) 482–484. – НЕ 3 (В. Новак).Бгр, ббл, лит: ÖBL 32 (1976) 141 (S. Batušić). – BLGS 3 (1979) 332–333(А. Moritsch). – ЕСИ 542–543 (Ђ. Бубало). – LPJ 4, 731 (М. Živančević).Нек: Savremenik 7 (1912) 7–22 (I. Vojnović) + 447–448 (G. Manojlović, Đ.Šurmin). – СКА Год. 26 (1912) 133–134 (С. Новаковић). – Nastavni vjesnik20 (1912) 808–811 (A. Szentgyörgjy). – ЛМС 289 (1912) 110–112 (Г.Манојловић). – Дело 63 (1912) 319–320 (С. Станојевић). – СКГ 30 (1913)265–276 (M. Цар). – Lj. JAZU 33 (1919) 95–142 (F. Šišić).Лит: Anonim [= Historicus] : N. Nodilo. Savremenik 2 (1907) 513–520. – F.Šišić: N. Nodilo. HK 7 (1912) 282–313. – В. Новак: Η. Нодило, родољуб,научник и проповедник слободне мисли. Нови Сад 1935 [= ЛМС 341,342, 343 (1934–1935) ]. – Ј. Ravlić: N. Nodilo. Jadranski dnevnik 139 (1. IX1934) 9. – V. Novak: N. Nodilo – političar i ideolog. Zadarska revija 10 : 4–5(1961) 241–277. – V. Rismondo (prevodilac) : Polemika Nodilo–Tommaseo.Mogućnosti 8 (1961) 422–428 + 495–512 + 612–632. – J. Grabovac: N.Nodilo i nacionalni pokret u Dalmaciji. Mogućnosti 8 (1961) 415–422. – M.Pavlinović: Odnosi između N. Nodila i M. Pavlinovića. HZ 15 (1962) 121–139. – P. Korunić: N. Nodilo i narodni preporod u Dalmaciji do 1867. HZ 27–28 (1974–1975) 95–138.Фотографија: САНУ–Ф 373, 373/1

НУШИЋ Бранислав(Београд, 8/20. X 1864 – Београд, 19. I 1938) књижевник, драмски писац;драматург Народног позоришта у Београду, управник Српског народногпозоришта у Новом Саду и Сарајеву.СКА: прави члан (Академије уметности) од 10. II 1933. СекретарАкадемије уметности СКА од 16. V 1935 до 7. III 1937.Приступна беседа: О Јовану Поповићу – Стерији [одломци у оквирутекста: Свечана седница Српске краљевске академије. Приступне беседег. др. Станоја Станојевића и г. Бранислава Нушића]. Шт.: Политика 30,9206 (29. XII 1933) 5. Израз (Сарајево) 16 (1964) 570–572. Проглашен:28. XII 1933. (СКА Год. 52 (1934) 144–145 + 151–153).Бгр: Стражилово 5 (1892) 284–285 (Р. Одавић). – НЕ 3 (В. Петровић).Бгр, ббл, лит/ббл: Бранислав Нушић, биобиблиографический указатель.Москва 1965 и 1990. – LPJ 4, 763–797 (D. Vlatković).Ббл: СКГ н. с. 53 (1938) 312–313 (Ж. П. Јовановић, Б. Ковачевић). – Позо-риште 1 : 1–2 (1948) 49–51 (Ж. П. Јовановић). – Зборник Музеја позо-ришне уметности 2 (1965) 1–195 (Д. Влатковић) + 197–208 (Б. Ничев) +209–215 (Аноним). – ЗзС 2 (1971) 151–152 (H i Z. Wagner).Ббл, лит/ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.Стр. 483 + 507 (Ж. П. Јовановић).Нек: СКА Год 47 (1938) 157–158 (A. Белић). – СКГ н. с. 52 (1938) 239–240(Аноним = Уредништво). – GJPD 18 (1938) 482 (Аноним). – Le Mondeslave 1 (1938) 421–423 (R. Pelletier). – Београдске општинске новине 56 : 1

226

(1938) 62–64 (Аноним). – Sl. R 10 (1938) 151 (Anonim). – Православље3:1–2 (1938) 66–69 (J. Поповић). – ČJR 8 (1938) 35–37 (J. Heidenreich). –ЖР 26 (1938) 129–131 (Аноним).Лит: Б. Нушић: Пре 40 година. СКГ н. с. 11 (1924) 194–203. – В. Kovačević:В. Nušić. GJPD 13 (1932) 5–29. – Б. Нушић: Поводом мог Ујежа. СКГ н. с.46 (1935) 523–530. – D. Prohaska: В. Nušić. ČJR 4 (1934) 132–135. – M. Па-вловић: Б. Нушић. ЈП 12 (1938) 68–82. – K. H. Милутиновић: Једанкњижевни сукоб. СКГ н. с 53 (1938) 540–543. – M. Грол: Б. Нушић. СКГ н.с. 53 (1938) 241–248. – J. M. Јовановић: Нушић као конзул. СКГ н. с 53(1938) 359–369. – Г. Предић-Нушић: Б. Нушић код куће и на раду. Позори-ште 1 : 1–2 (1948) 42–45. – Л. Захаров: Гогољ и Нушић. Књижевност 12(1951) 170–178. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд1953. Стр. 406–408: Б. Ђ. Нушић. – Д. Влатковић: Књижевна делатностмладог Нушића. Књижевност 26 (1958) 345–356 [+ 356–358: Прилог ббл.младог Нушића]. – А. Уманцев: Гоголевские отражения в драматургииНушича. Slavia 30 (1961) 64–81. – Л. Захаров: Нушић на руском. КЈ 2(1963) 119–123. – Бранислав Нушић. Бгд, Народно позориште, 1964. –Pozorište (Tuzla) 5–6 (1964) цео број. – Pozorišni život (Beograd) 26–27(1964) цео број. – Зборник Музеја позоришне уметности 2 (1965) 1–416 =Бранислав Нушић, 1864–1964. Београд 1965. – Ml. Mladenof: Der Balka-nische Bürgerliche Parlamentarismus Widergespiegelt in den MeisterwerkenJon Luca Caragiales, Branislav Nušićs und Stefan L. Kostovs. EB 5 (1966)107–127. – Б. B. Станковић: Нушићеви књижевни првенци. KJ 3–4 (1967)163–167. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту уБеограду. Бгд 1971. – J. Lešić: Nušićev smjeh. Bgd 1981. – С. Домазет:Нушићеви ауторски уговори. ГГБ 36 (1989) 211–216. – J. Lešić: Sumnjivolice B. Nušića. Bgd 1982. – 100 најзнаменитијих Срба, 414–418 (M. Ђоко-вић). – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – P. B. Јовановић: Један другиНушић. Смедерево 1998. – Нушићев театар комике : у трагању за естети-ком смеха. Бгд, Смедерево 2002.Сабрана дела: Сабрана дела Б. Нушића. Књ. 1–25. Бгд 1931–1936. – Са-брана дела Б. Нушића. Књ. 1–18. Бгд 1935. – Dela В. Nušića. Knj. 1–10. Bgd1957–1958. – Дела Б. Нушића. Књ. 1–10. Бгд 1960. – Сабрана дела Б. Ну-шића. Књ. 1–25. Бгд 1966. – Дела Б. Нушића у 10 књига. Бгд 1978; 2. изд1982; 3. изд. 1989.Архив: АСАНУ ИЗ 14306Фотографија: САНУ–Ф 252, 252/1–4

ЊИЧ КазимјежKazimierz Nitsch(Краков, 1. II 1874 – Краков, 26. IX 1958) филолог, слависта; професоруниверзитета (Краков).СКА: дописник (Академије философских наука) од 17. II 1936.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Бгр, лит/ббл: NSB 412–413 (J. Petr).Бгр, ббл, лит/ббл: SWPP 2, 550–556 (Anonim).Ббл: SO 12 (1933) 354–369 i 13 (1934) 190 (S. Hrabec).Нек: Nauka Polska 6 (1958) 218–221 (Z. Stieber). – Letopis SAZU 9 (1958)85–87 (F. Tomšič). – Slavia 28 (1959) 649–650 (F. V. Mareš). – RES 36(1959) 363–366 (Α. Mazon). – ЈФ 24 (1959–1960) 491–494 (Св. Николић).

227

– Romanoslavica 4 (1960) 411–412 (V. Jeglinski). – SO 21 (1961) 271–272(W. Kuraszkiewicz).Лит: Л. Милетичь и В. Н. Златарски: К. Ничь. ЛБАН 9 (1927) 34–35. – J.М. Rozwadowski: К. Nitsch. SO 12 (1933) 350–354. – A. Белић: Јубилеј К.Њича... ЈФ 13 (1933–1934) 182 – 183. – Z. Klemensiewicz: К. Nitsch...Nauka Polska 2 (1954) 80–91. – A. Gruszecka-Nitschowa: Całe życie... K.Nitsch i jego prace. Kraków 1977.Преписка: Й. О. Дзендзелïвський: Листування К. Нича з О. О.Шахматовым. Rocznik Sławistyczny 34 (1973) 83–92.Фотографија: САНУ–Ф 374, 374/1

ОБРЕНОВИЋ ЈевремГосподар Јеврем(Добрња, 18. III 1790 – Манасија у Влашкој 8. IX 1856) старешина нахијеи кнежевски намесник до доласка кнеза Михаила.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.Бгр: К. Пацек: Обреновићи. Беч 1852. – С. Обрадовић: Живот и радњазаслужних Срба из окружја шабачког и подрињског у КњажевствуСрбији... Бгд 1873. – A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века, књ. 1.Бгд, Загреб 1901. – М. Ј. Маленић: После 40 година. У спомен прославе40-годишњице Св. Андрејске велике народне скупштине. Бгд 1901. – Б.Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Бгд 1901. – Дод. Поменику, 184 (М. Ђ. Милићевић). – МемоариСтефана Стевче Михајловића. СКА 1928. – С. Станојевић: Историјасрпског народа у средњем веку. СКА 1937. – Р. Љушић: КнежевинаСрбија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – Водич кроз архив ДСС. – Р.Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995. – М. Мојашевић:Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописимаВилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ 649). – Н. Јовановић:Јеврем Обреновић, скица једне политичке каријере. ИЧ 50 (2004) 99–130.Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 487–506.Фотографија: САНУ–ФД 390

ОГЊАНОВИЋ Илија, Абуказем(Нови Сад, 30. IV / 12. V 1845 – Пешта, 8/21. VIII 1900) лекар и књи-жевник; др медицине, приватни лекар у Новом Саду.СУД: дописни члан од 27. II 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 114–115 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/8 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 18(2001) 91–95.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић).Бгр, ббл, лит: Јеремић, 100.Нек: СКА Год. 14 (1901) 337–343 (П. П. Ђорђевић). – СА 6 : 9 (1900)495 (Аноним). – ЛМС 204 (1900) 386–387 (М. Савић). – Српски Сион10 (1900) 542–543 (Аноним). – Нова искра 2 : 10 (1900) 317–318(Аноним). – ПГ 21 (1900) 386–387 (Аноним). – БК 6 (1900) 1052–1053(Аноним). – Градина 1: 15–16 (1900) 248 (Аноним).

228

Лит: Аноним: Др. И. Огњановић Абуказем. БК 5 (1899) 754–762. – М.Савић: Др. И. Огњановић Абуказем. БК 7 (1901) 596–599 + 625–629 + 660–665 + 692–695 + 721–727. – М. Савић: Др. И. Огњановић Абуказем. IIДодатак Раду и именику Матице српске год. 1901. Нови Сад 1901. Стр.133–159. – Ст. Јосифовић: Др. И. Огњановић Абуказем. ЛМС 366 (1950)466–467. – М. Радоњић: Допуне и исправке дра Илије Огњановића у књизи„Гробови знаменитих Срба...“ ЗМС/КЈ 16:2 (1968) 325–330. – М.Велимировић: И. Огњановић – Абуказем. Споменица СЛД, 401–403. – А.Влашкалин: Др Ј. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996. – Г.Максимовић: Комичка структура Абуказемових „Шала“ и „Веселихприповедака“. Србистика = Serbica 1 : 2–3 (1998) 163–174. – Ж. Рошуљ:Илија Огњановић Абуказем. Даница 7 (2000) 64–71.Фотографија: САНУ–Ф 143

ОМАН ЕмилEmile Haumant(Сарбур, 17. IV 1859 – Лион, 11. XII 1942) историчар и историчар књи-жевности; професор универзитета (Лил и Париз, Сорбона: руска књи-жевност).СКА: дописник (Академије философских наука) од 5. II 1907.Бгр: СКА Год. 20 (1907) 315–316. – La Patrie serbe 1 : 9 (1917) 408–409(Anonim).Бгр, лит. /ббл: НЕ 3 (M. Ибровац).Ббл/лит: BLZ 10, 122.Нек: САН Год. 51 (1946) 147 (J. Радонић).Лит: Аноним (Др Л. М. ) : E. Оман о Уставу. Нови живот 6 (1921) 251. –A. Арнаутовић: E. Оман и Југословени. СКГ н. с. 19 (1926) 204–213. – A.Arnautović: En ľ honneur de M. E. Haumant. Le Monde slave n. s. 7 (1930)291–296. – H. Радојчић: E. Haumant, La formation de la Yougoslavie. Записи8 (1931). 179 – 181. – H. Wendel: Die Enstehung Jugoslaviens. S Rev. 3 (1931)699–702. – S. Kranjec: M. Haumant, historien de ľunité yougoslave. Le Mondeslave n. s. 8 (1931) 345–359. – Ervé: M. Haumant et le problème de l'unitéyougoslave. Le Monde slave n. s. 8 (1931) 359–384. – R. W. Seaton-Watson:La Formation de la Yougoslavie. S Rev. 10 (1931–1932) 227–228. – Д.Ярановь: E. Haumant: La formation de la Yougoslavie. МП 7 (1932) 197–204+ 255–258. – J. M. Јовановић: E. Haumant: La formation de la Yougoslavie.СКГ н. с. 35 (1933) 57–58. – Аноним (г): Два пријатеља Југославије. НоваЕвропа 32 (1939) 222–224. – М. Војводић: Емил Оман о српском ијугословенском питању уочи Првог светског рата. У: Међународнинаучни скуп Српско–француски односи 1904–2004. Бгд 2005. Стр. 21–31.Фотографија: САНУ–Ф 375

ОСТОЈИЋ Тихомир(Тиса Сент Миклош (Остојићево) 5/17. VII 1865 – Беч, 18. X 1921) исто-ричар књижевности и композитор; др филозофије, професор уни-верзитета (Скопље) и секретар Матице српске.СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1910.Бгр: HE 3 (В. Ћоровић).

229

Бгр, ббл: СКА Год. 23 (1909) 475–482.Бгр, ббл, лит/ббл: Прилози биографском речнику српских музичара 39–40 (В. Р. Ђорђевић). – ÖBL 33 (1977) 263 (S. К. Kostić). – Muz. E 3 (S. Đ.Klajn). – ЕСИ 547–548 (Ђ. Бубало).Ббл: ЗМС/ДН 3 (1952) 174 (M. Томандл). – ПКЈИФ 32 (1966) 155–157 (Л.Суботин). – Оглед српске музичке ббл. 218–219 (В. Р. Ђорђевић).Нек: Нова Европа 3 (1921) 257–261 (M. Ћурчин, Л. Поповић). – Новиживот 2 : 7 (1921) 95 (Аноним = Р). – МГ 1 : 1 (1922) 8 (Аноним = В). –ČMF 8 (1922) 179–180 (К. Paul). – Slаvia 1 (1922–1923) 480–481 (R.Vrhovac).Нек, ббл: ПГ 38 (1921) 765–767 (Р. Врховац). – ПКЈИФ 1 (1921) 301–304(Р. Врховац).Лит: Т. Maretić: Dr Т. Ostojić. Lj. JAZU 35 (1921) 34. – B. Стајић: T. Осто-јић. ЛМС 313 (1927) 15–45. – M. Ћурчин: Помен T. Остојићу. Нова Европа15 (1927) 35–38. – В. Стајић: Т. Остојић, 1865–1921. Нова Европа 16(1927) 179–189. – J. Савковић: T. Остојић. ЛМС 341 (1934) 55–82. – J.Радоњић: T. Остојић. СКГ н. с. 46 (1935) 52–60. – Љ. Думић: Сећање на T.Остојића. Годишњак МС, календар за преступну 1936 (1936) 88–97. – H.Продановић: О д-ру Т. Остојићу. Глас MC 6 : 98 (1939) 73–74. – С. Васи-љев: Коло младих Срба у Будимпешти од 1881–1889. ГИДНС 12 (1939)356–381. – J. Póth: Angaben über T. Ostojić. Studia Slavica Hung. 6 (1960)440–441. – ЗМС/КЈ 13 (1965) цео број [ббл: 231–252 (Б. Ковачек)]. – M.Матицки: Необјављена збирка народних песама Т. Остојића. ПКЈИФ ЗЗ(1967) 114–121. – Свеске Матице српске. Серија уметности 7 (20) (1991)цео број. – Ж. Милисавац: Летопис Т. Остојића. ЗМС/КЈ 42 : 1–3 (1994)327–337. – Р. Мицић: Т. Остојић о Библиотеци Матице српске. ГодишњакБиблиотеке Матице српске 1998. Стр. 29–58.Преписка: M. Клеут: Писма В. Јагића T. Остојићу. ЗМС/КЈ 22 (1974) 149–168. – Т. Бекић: Писма Милана Ћурчина Т. Остојићу. ЗМС/КЈ 52 : 1 (2004)169–209. – М. Ненин: Писма Милана Кашанина Т. Остојићу. ЛМС 476 : 5(2005) 938–950. – М. Ненин: Преписка учитеља и ученика. Поља 51 : 442(2006) 121–127.Архив: АСАНУ ИЗ 13639.Фотографија: САНУ–Ф 376, 376/1 –Зг

ОСТРОГОРСКИ Георгије(Петербург, 19. I 1902 – Београд, 24. X 1976) историчар, византолог; дрфилозофије, професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 2. III 1946.САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења друштвенихнаука) од 22. III 1948.САНУ: редовни члан (Одељења историјских наука) од 16. III 1971.Секретар Одељења друштвених наука САН од 3. XII 1956. до 15. VI1958; од 15. IV 1960. до 1. III 1963; 12. XI 1964. до 10. V 1966 [заменик].Члан Председништва од 1. III 1963. до 7. IV 1966; од 23. IV 1970. до 24.X 1976.Бгр: Руска емиграција II, 287 (A. Арсењев).Ббл: Материалы для библioграфiи 1 (1931) 234 и 2 (1941) 245–248. – ЗРВИ1 (1952) 278–273. – Byz. 31 (1961) VII–XV (Anonim). – ЗРВИ 8 (1963) VII–

230

XVIII (Б. Крекић, Б. Радојчић). – ЗФФ 12 : 1 (1974) 1–14 (Б. Крекић, И.Ђурић, Б. Радојчић).Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 208–212 и 75 (1971) 602–603 и 78 (1973) 671–672.Бгр, ббл, лит/ббл: Medieval Scholarship, Biographical Studies on theFormation of a Discipline. Vol. 1. N. Y, London, 1995. Str. 301–311 (В. Krekić).– ЕСИ 548–550 (Б. Ферјанчић).Нек: Νέα Εστία 100 (1. δεκ. 1976) 1542 (Δ. Ζακυθηνός). – САНУ Год. 83(1977) 280–282 (Б. Ферјанчић). – Историјски гласник 1–2 (1977) 286–291(И. Ђурић). – Старинар 27 (1977) 215–216 (И. Николајевић). – Südost-F. 36(1977) 234–235 (P. Wirth). – ЗРВИ 18 (1978) 281–285 (Φ. Баришић). –Almanach ÖAW 127 (1978) 539–544 (Η. Hunger). – Arheološki vestník 19(1978) 722–725 (B. Grafenauer). – Bulletin de la Classe des Lettres et desSciences Morales et Politiques de l'Académie Royale de Belgique. S. 5. 64 : 2(1978) 43–54 (Ch. Delvoye).Лит: H. Grégoire: G. Ostrogorsky, Die ländlische Sleuergemeinde des byzan-tinischen Reiches... Byz. 3 (1928) 485–490. – H. Grégoire: G. Ostrogorsky,Studien zur Geschichte...Byz. 4 (1929) 765–771. – H. Grégoire: G.Ostrogorsky, Zum Reisebericht des Harun-ibn-Jahja. Byz. 7 (1932) 666–673 +719. – H. Grégoire: G. Ostrogorsky Avtokrator i Samodr�ac... Byz. 10 (1935)763–775. – H. Grégoire: G. Ostrogorsky, Geschichte des ByzantinischenStaates... Byz. 16 : 2 (1944) 545–555. – M. В. Левченко: G. Ostrogorsky, Ge-schichte des Byzantinischen Staates. BBp. 2 (1949) 322–337. – Б. Т. Горянов:Г. Острогорский, Византийские писцовые книги. ВВр. 3 (1950) 267–276. –M. Laskaris: Cinq notes à la Πρόνοια de M. Ostrogorski. Byz. 21 (1951) 265–271. – H. Grégoire, M. Lascaris: G. Ostrogorskij, Pronija... Byz. 21 (1951)223–231. – A. П. Каждан: G. Ostrogorskij, Pour l'histoire de la féodalitébyzantine. BBp. 10 (1956) 218–228. – A. П. Каждан: G. Ostrogorskij,Quelques problèmes d histoire de la paysanerie byzantine. BBp. 12 (1957)330–340. – P. Самарџић: Г. Острогорски. ЛМС 398 (1966) 83–86. – E. П.Наумов: Новая работа по истории сербо-византийских отношений. ВВр.29 (1969) 304–307. – Б. Графенауер: Поводом издања Сабраних дела Г.Острогорског. ИЗ 27 (1970) 411–414. – Е. П. Наумов: К истории визан-тийской и сербской пронии. ВВр. 34 (1973) 22–31. – Љ. Максимовић:Вредност историчаревог дела. ИГ 1–2 (1977) 283–285. – А. П. Каждан:Концепция истории византийской империи в трудах Г. А. Острогорского.ВВр. 39 (1978) 76–85. – ЗРВИ 18 (1978) цео број. – Р. Радић: Г. Острогор-ски и српска византологија. Руска емиграција I, 147–152. – Б. Ферјанчић:Г. Острогорски. Глас САНУ 372 (1993) 57–95. – С. Пириватрић: Г. Остро-горски. У: Руси без Русије – Српски Руси. Бгд 1995. Стр. 179–188. – С.Ћирковић: Кројење ишчезлог царства. НИН 2375 (5. јул 1996) 31–32.Споменица: ЗРВИ 8 : 1 (1963) = Melanges G. Ostrogorsky. – ЗФФ 12:1(1974) = Споменица Г. Острогорског.Сабрана дела: Сабрана дела Г. Острогорског. Књ. 1–6. Бгд 1969–1970.Архив: Преписка у АСАНУ.Фотографија: САНУ–Ф 377, 377/1–7, 377/8–11г, XXII

ПАВИЋ Армин(Славонска Пожега, 29. III 1844 – Загреб, 11. II 1914) класични филологи слависта; професор универзитета (Загреб) и заступник у Хрватскомсабору.

231

СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит/ббл: НЕ 3 (А. Барац). – ÖBL 34 (1977) 360–361 (S. Batušić).Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 119–120 и 2 (1887) 101–102.Нек: Nastavni vjesnik 22 (1913–1914) 543–544 (Đ. Šurmin). – СКА Год. 27(1914) 203 (С. Новаковић). – СКГ 32 : 4 (1914) 320 (Аноним= M). – ЛМС298 (1914) 222–224 (Д. Прохаска). – Lj. JAZU 28 (1914) 87–119 (Đ.Körbler). – ASPh 36 (1916) 522–595 (Đ. Šurmin).Лит: S. Novaković. Die serbischen Volkslieder über die Kosovo-Schlach. ASPh3 (1879) 413–462. – В. Качановскiй: Поэма „Османъ“ дубровницкаго поетаИ-Ф. Гундулича... В±стникь Славянства 1 (1888) 84–123. – Đ. Šurmin:Uspomeni A. Pavića. Savremenik 9 (1914) 140–142. – S. Kabiljo-Šutić:Posrednici dveju kultura. Bgd 1989.Фотографија: ФД–395 (Савременик 9 (1914) 140–142)

ПАВЛОВИЋ Драгољуб, Дража(Књажевац, 16. VI 1866 – Београд, 3. IV 1920) историчар и политичар; дрфилозофије, професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Бео-град).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 4. II 1905. Прави члан(Академије друштвених наука) од 16. II 1920.Приступну беседу није одржао.Бгр: НЕ 3 (Н. Радојчић).Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 369–371. – Споменица о отварањуУниверзитета. Бгд 1906. Стр. 98–99.Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 552 (Љ. Трговчевић).Нек: Република 4 : 38 (8. IV 1920) 1 (Ј. М. Жујовић).Лит: Б. Петронијевић: Историзам и рационализам. БК 4 (1898) 1501–1503.– М. Ђ. Милићевић: [Реферат о расправи Д. Павловића „Административнаи црквена политика.“]. СКА Год. 14 (1901) 86–88. – T. Берић: Д. Павловић.ЖР 9 (1936) 155–157. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.(Споменик 128).Фотографија: САНУ–Ф 253, 253/1

ПАВЛОВИЋ Ђорђе(Смедерево, 16. IV 1838 – Београд, 9. XI 1921) правник и политичар;професор Велике школе (Београд) министар иностраних послова,финансија, правде и председник Касационог суда.СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Прави члан (Академије друштвенихнаука) од 3. II 1906.Приступна беседа: О правосуђу. Шт.: СКА Глас 78 (1908) 280–298.Проглашен: 22. II 1908 (СКА Год. 21 (1907) 172, 203–204).Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 397–402.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (Сл. Јовановић).Нек: Архив 20 (3 другог кола) (1922) 321–323 (Д. Аранђеловић).

232

Лит: Н. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима и Хрватима1544–1900. СКА 1900. – Ђ. Павловић: Једна екстрадиција у Србији[сећања]. Бранич 10 (1904) 563–566 + 625–636. – Аноним: Ђ. Павловићпредседник Касационог суда. Недељни преглед 1 (1908) 21. – Аноним (=Z): Са годишњег скупа Академије наука. Недељни преглед 1 (1908) 32–33.– Аноним: Промене у Касационом суду. Недељни преглед 1 (1908) 61. –Аноним (= J. Kac.) : О правосуђу. Архив 6 (1909) 438–439. – Аноним:Почасни доктор. Недељни преглед 1 (1908) 178. – С. Јовановић: ВладаМилана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. – В. Грујић: Лицеј и Великашкола. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Љ. Кандић:Утицај европских универзитета на образовање професора Правногфакултета Велике школе у другој половини 19. века. У: Научно наслеђеПравног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 311–333. – Љ.Кандић, J. Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.Фотографија: САНУ–Ф 254, 254/1–3

ПАВЛОВИЋ Живко(Башин округ Смедеревски 1/13. III 1871 – Београд, 25. IV 1938) официри војни писац; дивизијски генерал и професор Војне академије (Београд;тактика).СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 19. II 1921. СекретарАкадемије друштвених наука СКА од 7. III 1925. до 6. III 1928.Приступна беседа: Београдска операција (Ослобођење Београда)новембра 1914. год. Шт.: СКА Глас 102 (1922) 5–38. Проглашен 25. X1921. (СКА Год. 30 (1921) 200–212).Бгр, ббл, лит/ббл: VE 6 (1964) 698 (D. Trifunović). – ЕСИ 552–553 (M.Ђуришић).Бгр: СКА Год. 29 (1921) 186–193. – Ж. Г. Павловић: Рат Србије са Аустро-Угарском 1915. САНУ 1968. Стр. 5.Ббл: СКА Год. 35 (1927) 223–225 и 39 (1931) 156.Нек: СКА Год. 48 (1939) 329–330 (A. Белић). – Sl. R 10 (1938) 384(Anonim). – Круг 1 (1938) 291 (Аноним).Лит: J. Цвијић: Проглашење ђенерала Ж. Павловића за академика. СКАГод. 30 (1922) 201–211 = СКГ н. с. 4 (1921) 386–391. – Ђ. Ћирић:Колубарска битка... ЛМС 318 (1928) 314–316. – M. Д. Лазаревић: Ж.Павловић. СКГ н. с. 54 (1938) 53. – M. Д. Лазаревић: Ж. Павловић каостратег. СКГ н. с. 54 (1938) 135–144. – Аноним [= Жив.]: Ж. Г. Павловић.Београдске општинске новине 56 (1938) 341–344. – С. Стојановић: Ж.Павловић. ЖР 26 (1938) 331–334. – М. Д. Лазаревић: Ж. Г. Павловић. ГНЧ48 (1939) 293–302. – В. Стојанчевић: Ж. Павловић, Рат Србије са Аустро-Угарском, немачком и Бугарском 1915. ЗМС/И 6 (1972) 213–214. – Б.Јововић: Генерал Ж. Павловић, војник и академик. Војно дело 50 : 2 (1998)210–228. – М. Ј. Жујовић: Есеји о људима и догађајима 1903–1959.Врњачка Бања 2004.Фотографија: САНУ–Ф 255, 255/1–2г

ПАВЛОВИЋ Јован(Бањица, 30. I 1804 – Шабац, 24. IV 1861) свештеник и писац; шабачкипрота.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.

233

Бгр: Поменик, 490–491 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (P. Грујић). – Савре-меници и последници P 425/9 (В. Алексијевић).Нек: Даница 2 : 14 (1861) 224.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Перуничић, 42, 220. – D. Puhalo: Milton injegovi tragovi u jugoslovenskim književnostima. Bgd 1966. – С. Кићовић-Пејаковић: Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. –Љ. Андрић: О Јовану Павловићу – писцу и зачетнику књижевногживота у Шапцу на почетку XIX века. ЗМС /КЈ 33:2 (1985) 443–472. –Водич кроз архив ДСС.Фотографија: ФД–399

ПАВЛОВИЋ Лука(Темишвар, 1811 – ?) педагог; професор и директор Београдске гимназије.ДСС: редовни члан од 13. I 1846.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД24 (1868) 136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – В. Грујић: Гимназијскообразовање у Београду за време уставобранитељског режима. ГГБ 24(1977) 77–106. – Перуничић, 219. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа.САНУ 1987. (Споменик 128). – В. Грујић: Гимназијско образовање(Споменик 135). – Водич кроз архив ДСС.

ПАВЛОВИЋ Петар С.(Пожаревац, 28. VI / 10. VII 1864 – Београд, 5. VIII 1938) геолог; управ-ник Музеја српске земље.СКА: дописник (Академије природних наука) од 3. II 1906. Прави члан(Академије природних наука) од 18. II 1922.Приступна беседа: Развиће неогена у Србији (Le développement dunéogène en Serbie). Шт.: СКА Глас 107 (1923) 14–34. Проглашен 28. I1923 (СКА Год. 31 (1922) 106–110).Бгр: HE 3 (J. Хаџи).Бгр, ббл: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр. 124–126. –СКА Год. 19 (1906) 402–409 и 30 (1922) 301–302 и 35 (1927) 233–236.Ббл: ГА 16 (1939) 13–27 (С. П. Милојевић).Нек: СКА Год.: 48 (1939) 37–40 (И. Ђаја) + 150 (A. Белић). – ГА 16(1939) 1–6 (М. Т. Луковић).Лит: В. Д. Ласкарев: Кратак преглед научних радова акад. П. С.Павловића. ГА 16 (1939) 6–10. – Ј. Михаиловић: П. С. Павловић. ГА 16(1939) 11–13. – М. Т. Луковић: Комеморација П. С. Павловићу у Српскомгеол. друштву. Политика (9. III 1939) 6. – П. Стевановић: П. С. Павловић.Симпозијум из регионалне геологије и палеонтологије. Бгд 1980. Стр. 33–39. – Б. Јовановић, П. Стевановић: П. С. Павловић. Бгд, Природњачкимузеј, 1988 [каталог изложбе]. – П. Стевановић: Развитак геолошке наукеу САНУ. Стогодишњица САНУ II. Књ. 1, стр. 100–158. – П. Стевановић:Међусобна сарадња и удео M. Павловића и В. Ласкарева... у проучавањунеогена и квартера. ГА 53 (1990) 1–14. – A. Грубић: П. С. Павловић (1864–1938). Споменица Српског геолошког друштва. Бгд 1992. Стр. 141–142. –Живот и дело српских научника, 2. САНУ 1997. Стр. 151–207 (Н. Пантић,В. Васић). – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 256

234

ПАВЛОВИЋ Стеван(Нови Сад, 27. II 1829 – Нови Сад, 24. I / 6. II 1908) адвокат, књижевники публициста; др права, председник Матице српске.СУД: дописни члан од 27. II 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 3 (В. Петровић). – Енциклопедија Новог Сада 18 (2001) 303–305.Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 34 (1977) 364 (S. К. Kostić).Нек: Браник 24 : 21 (1908) 1 (М. Полит-Десанчић). – БК 14 (1908) 144(Аноним). – Рад и именик MC за пословне године 1907–1908. Нови Сад1908. Стр. 73 (Аноним).Лит. М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – A.Сандић: Др С. Павловић, Мала поетика. ЛМС 145 (1886) 135–136 и 150(1887) 148–151. – М. Шевић: Естетика или наука о лепоти. БК 2 (1896)983–990. – Ђ. Дера: У спомен и славу д-ру С. Павловићу. Нови Сад 1910.– И. Тартаља: Ђуре Даничића лекције из естетике. Бгд 1968. – В.Крестић: С. Павловић и његово „Наше доба“. ЗМС/КЈ 21 (1973) 276–287.– Р. Љушић: Лицеј. – М. Стојановић: Класичарски портрет СтеванаПавловића. ЗМС/КЈ 38 : 2 (1990) 267–272. – В. Крестић: Историја српскештампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003.Фотографија: САНУ–Ф 144, 144/1–2

ПАВЛОВИЋ Теодор(Карлово-Драгутиново, 14. II 1804 – Карлово-Драгутиново, 12. VIII1854) књижевник и публициста; уредник Летописа Матице српске.ДСС: кореспондентни члан од 7. VIII 1844.Бгр: Opao 14 (1887) 117. – Поменик 493–494 (M. Ђ. Милићевић). –JKL, 608 (Ž. Boškov). – Енциклопедија Новог Сада 18 (2001) 305–309.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић).Нек: Гл. СУД 6 (1854) 342 (Аноним).Лит: К. Пејичић: Житіе Т. Павловића, новинара и списателя србскогъ.Нови Сад 1857 и Панчево 1866. – К. Пејичић: Изв±штай о споменику Т.Павловића. У Панчеву [1866]. – Ј. Суботић: Т. Павловић и његов положају животу нашег народа. ЛMC 114 (1872) 203–213. – Б. Миљковић: ДСС.– I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – M. Малетин: Т.Павловић. ГИДНС 8 (1935) 371–396 и 9 (1936) 32–64, 284–299, 365–383.– Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – I.Fried: Teodor Pavlovic arcképéhez. Helikon, Budapest (1965) 521–528. – Lj.Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich 1772–1840.Wrocław 1977. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC1986. – Теодор Павловић и његово доба. Нови Сад 1988. – Водич крозархив ДСС. – П. Крестић: Пречани и Шумадинци: Теодор Павловић и„Сербске народне новине“ о Кнежевини Србији (1838–1848). Бгд, НовиСад 1996. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914.Бгд 2003. – П. Крестић: Теодор Павловић, новинар и политичар :поводом двестагодишњице рођења. ЗМС/И 67–68 (2003) 9–21. – С.Гавриловић: Тужба митрополита Јосифа Рајачића против уредникаСербских новина у Пешти Теодора Павловића (1848). Архив за историјуСрпске православне карловачке митрополије 1 (2006) 140–142.Преписка: Вукова преписка, 6. Бгд 1912. Стр. 673–675.Фотографија: ФД–403

235

ПАЛАЦКИ ФрантишекFrantišek Palacky(Ходславице, 14. VI 1798 – Праг, 26. V 1876) историчар и политичар.СУД: почасни члан од 30. I 1869.Бгр, ббл, лит/ббл: ЭС 22 (1897) 606–607 (В. Водовозовъ). – OSN 19 (1902)39–71 (J. Pekar). – GE 25, 817–818 (M. Gavrilovitch). – MSN 5 (1931) 467–470 (Anonim). – Kudĕlka, 352–354 (Z. Šimeček). – ÖBL 34 (1977) 294–296(W. Goldinger – K. Kučera). – NBS, 425 (Z. Bohač). – КМЕ 3, 38–41 (М.Начева).Ббл: BLZ 9, 15.Нек: Јавор 3 (1876) 700–704 + 732–736 (A. Сандић).Лит: Писмо Палацкога Шафарику о свом раду у Ватиканској архиви.ЛМС 41 (1837) 102–111. – Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику.Гл. ДСС 6 (1854) 88–149. – История Славянской Филологiи, 273–277 (В.Ягичъ). – В. Францев: Φρ. Палацки и Β. Λ. Свобода преводиоци ода Л. Му-шицког. ПКЈИФ 12 (1932) 58–66. – Н. Радојчић: Век и по проучавањаДушанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Зако-ника цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – М. Jetmarova: F. Palacky.Praha 1961. – P. Ковијанић: Шафарик, Колар и Палацки у Колу српскеомладине. У: П. Ј. Шафарик (1795–1861). Нови Сад 1963. – К. Милутино-вић: Еволуција федералистичких концепција Светозара Милетића.ЗМС/И 15 (1977) 51–78. – Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик о новој српскојкњижевности. САНУ 1988. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске,Део 1. MC 1986. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC1979. – Р. Kunze: J. A. Smoler. Budyšin 1995.Архив: АСАНУ 7380/56Фотографија: САНУ–Ф 45, 45/1–3, IV/158, 45

ПАНИЋ Михаило(Српски Итебеј, 1817 – Београд, 12. I 1878) физичар и математичар;професор Војне Академије (Београд).ДСС: редовни члан од 13. I 1857.СУД: редовни члан (Одсек за науке природословне и математичне)наименован 29. VII 1864. – Секретар Одсека за науке природословне иматематичне 1873, 1874.Нек: CH 45:11 (1878) 1.Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. –Б. Миљковић: ДСС. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војнеакадемије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 218. – Д. Трифуновић: Војнаакадемија у Београду. ГГБ 35 (1988) 121–137. – Водич кроз архив ДСС.

ПАНТЕЛИЋ Душан(Звездан, 21. X / 2. XI 1879 – Београд, 10. X 1955) историчар; др филозо-фије, професор Више педагошке школе, чувар рукописне архиве САН.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 15. II 1932.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Редовни члан (Одељења друштвених наука) од 14. VI 1955.

236

Бгр: НЕ 3 (Н. Радојчић).Ббл: ИГ 3–4 (1955) 225–227 (Р. Стефановић).Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932) 191–193.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 558 (М. Станић).Нек: Arhivist 5 (1955) 3–5 (V. Čubrilović). – Архивски преглед 1 (1955) 47(Б. Ковачевић). – ИЧ 6 (1956) 261–267 (В. Стојанчевић).Нек, ббл: Гл. САН 7 (1956) 232–234 (Б. Ковачевић).Лит: A. Ивић: Из историје догађаја пред српски устанак... ЛМС 326(1930) 117–127. – Д. Пантелић: Неколико прилога за историју догађајапред Први устанак. ЛМС 326 (1930) 250–259. – A. Ивић: Неколико речина одговор г. д-ра Д. Пантелића. ЛМС 327 (1931) 144–150. – Д.Пантелић: „Неколико речи“ г. д-ра A. Ивића. ЛМС 328 (1931) 137–139. –Н. Радојчић: Д. Пантелић, Покрет у северозападној Србији и бачкиепископ Ј. Јовановић. ГИДНС 3 (1930) 493–495. – Ж. Сечански: Др Д.Пантелић, Сеоба Коче Анђелковића у Банат. ГИДНС 9 (1936) 472–473.– И. Синдик: Д. Пантелић, Војногеографски описи Србије... ИЧ 2 (1949–1950) 190–191.Фотографија: САНУ–Ф 378, 378/1–2.

ПАНТЕЛИЋ (ПАНТЕЛИН) Ђорђе(Лединци, 27. IX 1802 – Беч, 5. VI 1859) лекар; др медицине, лекар кнезаМилоша, у Пожаревцу, Митровици и Земуну.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр, лит: Јеремић, 102. – Савременици и последници P 425/9 (В.Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 19 (2002) 68–69.Лит: П. Стаматовић: Сербльи доктори. ЛМС 28 (1832) 135–137. – Д.Руварац: Др Ђорђе Пантелић, српски књижевник и родољуб. Ср.Карловци 1913. – Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. RadJAZU 247 (1933) 1–91. – Јеремић, Грађа. – Д. Кастратовић: Историјамедицине пожаревачког округа 1822–1914. Пожаревац 1991. Стр. 10–15:Др Ђ. Пантелин.Фотографија: ФД–407

ПАНТЕЛИЋ Ђорђе(Београд, 1836 – Београд, 14/27. VIII 1913) правник и политичар; судијаКасационог суда, министар просвете и државни саветник.ДСС: редовни члан од 13. I 1863.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 80: ЂорђеПантелић.Нек. бел.: СКА Год. 27 (1914) 203 (Ст. Новаковић).Лит: С. Војиновић: Ђорђе Пантелић – сарадник Вука Караџића. Ковче-жић 32/34 (1995/97) 23–27. – Водич кроз архив ДСС.

237

ПАНТЕЛИЋ Јован(Огар, 16. XI 1812 – Сремски Карловци, 28. IV 1888) директор Карловачкегимназије.ДСС: кореспондентни члан од 4. I 1853.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Енциклопедија Новог Сада 19 (2002) 72–74.Нек: Браник 4: 50 (1888). – Јавор 15 (1888) 319.Лит: Историја Карловачке гимназије [бгр. 222–225]. – Ст. Лазић: ЈованПантелић: У: Извештаји Српске гимназије карловачке 1887–1888. – К.Петровић: Карловачка гимназија за време директора Јована Пантелића1852–1876. ГИДНС 13 : 1–2 (1940) 15–53.Фотографија: ФД–408 (Историја Карловачке гимназије, 223)

ПАНТЕЛИЋ Стеван P.(Шабац, 4. IX 1839 – Београд, 1. IX 1929) официр, физичар и хемичар;ђенерал, професор и управник Војне академије и посланик у Берлину.СУД: редовни члан (Одсек за науке природословне и математичке) од8. I 1867.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Нек: Ратник 11 (1929) 141–147 (Свет. Т. Симовић). – СКА Год. 38(1930) 127 (С. Јовановић).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. –Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд1925. Стр. 220. – Стогодишњица САНУ II. Стр. 82–83: С. Р. Пантелић (M.Љ. Михаиловић, Д. Виторовић, С. Лазаревић-Бојовић). – М. Милићевић,Љ. Поповић: Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Бгд 2003.Стр. 178–181.

ПАНЧИЋ Јосиф(Брибир, 5/17. IV 1814 – Београд, 25. II / 8. III 1888) лекар и ботаничар;др медицине, професор и ректор Велике школе и члан Државног савета.ДСС: кореспондентни члан од 8. I 1850.СУД: редовни члан (Одсека за науке природословне и математичне)наименован 29. VII 1864. – Председник СУД 1879–1882. – СекретарОдсека за науке природословне и математичне СУД 1864–1866.СКА: прави члан (Академије природних наука) наименован 5. IV 1887. –Председник СКА од 5. IV 1887. до 25. II 1888.Бгр: Дело 7 (1895) 275–278 (П. С. Павловић). – Поменик 497–510 (M. Ђ.Милићевић). – GE 25, 956 (M. Gavrilovitch). – НЕ 3 (H. Кошанин).Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1888) 185–190.Бгр, ббл, лит/ббл: МЕ 5 (1970) 160 (Z. L). – ÖBL 34 (1977) 309 (H. Riedl).Ббл. реф.: J. M. Жујовић: Геологија Србије. Бгд 1893. Књ. 1, 13–15: Ј.Панчић. – ПГ 35 (1914) 365–381 (Ж. Ј. Јуришић).Ббл, лит/ббл: Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996 (H.Диклић).Нек: Јавор 15 (1888) 145–147 (Аноним). – СКА Год. 2 (1889) 199–202 (M.Ђ. Милићевић). – ЛМС 160 (1889) 60–69 (Α. Μ. Матић).

238

Нек, ббл: ПГ 9 (1888) l–XIII (Ч. Мијатовић, В. Ђорђевић, J. Жујовић, К.Таушановић, Ж. Јуришић). – Österreichische botanische Zeitschrift 8–9(1888) 257–314 (H. Braun). – ГНЧ 11 (1889) 343–362 (M. Ђ. Милићевић).– Lj. JAZU 4 (1889) 132–165 (В. Šulek).Лит: J. Панчић: [Посланица СКА]. СКА Год 1 (1888) 155–157. – Ж. Јуру-шић: Др J. Панчић, биографска скица. ГА 1 (1889) 170–195. – J. Миодраго-вић: Др J. Панчић као педагог. ЛМС 164 (1890) 48–77. – M. M. Томић: Не-што из живота пок. д-ра Ј. Панчића. ПГ 18 (1897) 170–172. – A. Гаврило-вић: Из живота д-ра Ј. Панчића. ГНЧ 32 (1913) 74–81. – Н. Кошанин: Ј.Панчић. СКГ 32 (1914) 663–675. – Н. Кошанин: Ј. Панчић. У: Светлост,алманах за 1925. Бгд 1925. Стр. 26–30. – Л. Лазаревић: Светла имена међупрофесорима. ГПД 6 (1926) 487–490. – ПИ 116 (А. Белић). – Б. Д.Стојаковић: Др Ј. Панчић. ГЈПД 18 (1938) 865–869. – Ж. Ђорђевић: J.Панчић. СКГ. н. с. 54 (1938) 195–196. – М. Н. Ђорић: J. Панчић и српскилекари. СКГ. н. с. 54 (1938) 197–199. – Споменица J. Панчића. САНУ 1939.(ПИ 128). – С. Д. Матвејев: Орнитолошка истраживања у Србији (1836–1912). Наука и техника 2 (1946) 896–903. – И. Ђаја: Панчић. ЛМС 368(1951) 355–356. – В. Грујић: J. Панчић као професор Лицеја и Великешколе у Београду. ГГБ 9–10 (1962–1963) 99–123. – М. M. Janković, Ž. V. Va-sić: Naučni i nastavni doprinos J. Pančića. Српски природњачки музеј. Се-рија Б. 19 (1964) 5–24. – Споменица... САНУ 1965 (ПИ 372). – Д. Митра-новић: Панчићев живот. САНУ 1964 (ПИ 375) – Панчићев зборник.САНУ 1967. – С. Д. Матвејев: Пионирски рад др Ј. Панчића на зоологији уСрбији. Гласник Природњачког музеја. Серија Б. 24 (1969) 149–156. – M.M. Јанковић: Историја флористичких проучавања y Србији. У: Флора CPСрбије. САНУ 1976. Стр. 3–28. – Јосиф Панчић. САНУ 1976 (Галерија28). – П. Стевановић: Из преписке J. Панчића са ученицима и сарадницимакоји су се геологијом бавили. Гласник Природњачког музеја у Београду. Се-рија А 32 (1977) 163–182. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.(Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – 100 најзнаменитијих Срба. Стр.194–201 (М. М. Јанковић, В. Јовић). – Живот и дело српских научника, 1.САНУ 1996. Стр. 1–61 (Н. Диклић). – Водич кроз архив ДСС. – В. Јовић:Из историје геологије у Србији. Бгд 2002. – М. Карас: Улога Ј. Панчића уочувању диверзитета балканске дендрофлоре. У: Природне и математи-чке науке у Срба до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 45–53.Сабрана дела. Ј. Панчић: Сабрана дела. Књ. 1–11. Бгд 1997–1998.Фотографија: САНУ–Ф 257, 257/1–2, XII

ПАПАРИГОПУЛОС КонстантинΚωνσταντίνος Παπαρρηγόπουλος(Цариград, 1815 – Атина, 26. IV 1891) историчар.СУД: дописни члан од 22.. XI 1881.Бгр: ЭС 22 (1897) 717–718 (А. Гершунъ). – GE 25, 974 (Ch. Diehl). –OSN 19 (1902) 161 (Anonim). – Εγκυκλοπαίδεια Δομή (Αθήναι) 12, 364(Аноним).Лит: [Писмо К. Папаригопулоса СУД – поводом избора]. Гл. СУД 59(1884) 100. – Н. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима иХрватима 1544–1900. СКА 1900. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд,1992.Фотографија: ФД–411 (Εγκυκλοπαίδεια Δομή (Αθήναι) 12, 364)

239

ПАУЛИНИ-ТОТ ВилијамViliam Pauliny-Tóth(Сеница (ж. нитранска), 3. VI 1826 – Турчински Св. Мартин, 6. V 1877)песник, приповедач и новинар; председник Матице словачке.СУД: почасни члан од 30. I 1869.Бгр: GE 26, 124 (Anonim). – MSN 5 (1931) 566 (F. Jungmann). – OSN 19(1902) 338–339.Лит: Аноним: [Белешка о посети В. Паулини Тота...]. Застава 4 : 24 (23. II1869) 4. – Ј. Сирацки: Сарадња Словака и Срба у јужној Бачкој шезде-сетих година XIX века. У: Уједињена омладина српска: зборник радова.Нови Сад 1968. Стр. 451–464. – Р. Ковијанић: Српски романтичари уСловачкој. MC 1979. – V. Benková: Z našej minulosti. Nový Sad 2002.Фотографија: ФД–412

ПАЧИЋ Јован(Баја, 6. XI 1771 – Будим, 4. XII 1849) официр, песник и сликар.ДСС: кореспондентни члан од 7. VII 1844.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић). – ÖBL 33 (1977) 284 (S. К. Kostić). –Савременици и последници Ρ 425/9 (В. Алексијевић). – ЕнциклопедијаНовог Сада 19 (2002) 174–175.Ббл: ЗзС 7 (1974) 191–203 (М. Клеут).Лит: В. Николић: J. Пачић. БК (1902) 15–25. – И. Пот: Песмарица Ј.Пачића. ЗМС/КЈ 11 (1963) 131–182. – M. Лесковац: J. Пачић, живот. У:Споменица у част новоизабраних чланова САНУ. САНУ 1972. Стр. 45–56 (ПИ 452). – М. Клеут: Два прилога о Ј. Пачићу. ПКЈИФ 41 (1975) 93–98. – С. Петровић: Студије о Пачићевом Канцонијеру. ЗМС/КЈ 23 (1975)209–248 и 24 (1976) 221–251. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске,Део 1. MC 1986. – M. Лесковац: Српске књижевне теме. MC 1988. Стр.14–34: J. Пачић [детаљна бгр. и лит.]. – Б. Ковачек: Ново дело Ј. Пачића.ЛМС 448 (1991) 362–366. – Водич кроз архив ДСС.Преписка: Вукова преписка, 2. Бгд 1908. Стр. 456–465.Фотографија: ФД–413

ПАЧУ Јован(Шандор (Суботица-Александрово), 18/30. III 1847 – Загреб, 17/30. X1902) лекар, композитор и пијаниста; др медицине, лекар у ВеликојКикинди, Сомбору, Сарајеву, Новом Саду и Загребу.СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 3 (К. Манојловић). – Јеремић, 103. – Савременици и последнициP 425/9 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 19 (2002) 176–180.Бгр, ббл, лит/ббл: Музички гласник 2 (1922) 3–4 (В. Р. Ђорђевић). –Прилози биографском речнику српских музичара, 40–42 (В. Р.Ђорђевић). – ЗМС/ДН 3 (1952) 174 (М. Томандл). – Muz. E 3 (1977) 22(S. A. Klajn).Ббл: Оглед српске музичке ббл. 218–219 + 431–451 (В. Р. Ђорђевић).

240

Нек: Коло 4 (1902) 564 (Аноним). – БК 8 (1902) 1376 (Аноним).Нек, лит/ббл: СКА Год. 16 (1903) 243–247 (С. Тодоровић).Лит: Д. Блажек: „Бранково коло“ од дра J. Пачу. Јавор 11 (1884) 601–604.– Д. Блажек: „Српска молитва“ од дра J. Пачу. Јавор 11 (1884) 949–951.– Зар. Р. Поповић: На чланак Драгутина Блажека... Јавор 11 (1884) 762–764. – Аноним: Последња порука д-ра Ј. Пачуа српском народу. БК 8(1902) 1503. – В. Милутиновић: Збирка др Ј. Пачуа. Рад ВМ 14 (1965)328–329. – М. М. Велимировић: Српски лекари књижевници. СпоменицаСЛД. Стр. 404–406. – A. Раденић: О масонима и масонерији у Србији,мит и стварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226. – А. Влашкалин: ДрЈ. Пачу и његов круг. Бгд, Нови Сад 1996 [719–724: ббл.].Фотографија: САНУ–Ф 145, 145/1

ПЕЈАЧЕВИЋ Петар(20. II. 1804 – Ретфала [данас део Осијека], 15. IV 1887) гроф одВировитице; велики жупан осјечке жупаније.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Перуничић, 439–440. – В. Valenčić: Priloziza konzervatorsku obradu dvorca Pejačević u Retfali. Revija (Osijek) 4(1987) 361–381. – Водич кроз архив ДСС.

ПЕИЧИЋ Константин, Коста(Борово, 1802 – Будимпешта, 25. V 1882) лекар и писац; др медицине,начелник Текелијанума, лични лекар митрополита Стратимировића ифизикус панчевачки.ДСС: кореспондентни члан од 7. VIII 1844.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик, 515–517 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (Д. Поповић). –Енциклопедија Новог Сада 19 (2002) 227–231.Бгр, ббл, лит: Јеремић, 103–105.Нек: Јавор 9 (1882) 797–798 (M. Петровић).Лит: В. Стајић: Др Константин Пејичић. ГИДНС 12 (1939) 167–173. –Јеремић, Грађа. – M. Томандл: Улога дра К. Пеичића у Српском покрету1848/9. ЗМС/ДН 18 (1957) 57–77. – М. Томандл: Живот и рад К. Пеичића.MC 1966. – J. Николић: Ka потпунијем познавању К. Пеичића. ЗМС/КЈ 16(1968) 321–323. – С. П. Ђорђевић: Др К. Пеичић и његова иницијатива заотварање медицинске школе у Београду 1843. Архив за историјуздравствене културе Србије 10–11 (1981–1982) 33–41. – Ж. Милисавац:Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – С. Бербер: Реаговања :култура и друштво. Сомбор 1994. – Водич кроз архив ДСС. – П. Крестић:Пречани и Шумадинци: Теодор Павловић и „Сербске народне новине“ оКнежевини Србији (1838–1848). Бгд, Нови Сад 1996.Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 643–654.Архив: АСАНУ 7380/33 [Аутобгр. + ббл.].Фотографија: САНУ–Ф 46

241

ПЕРИЋ Живојин(Стублине, 3. I 1868 – Оберурнен (Швajцарска), 12. IX 1953) правник;професор универзитета (Велика школа, Универзитет; Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 4. II 1905.САН: дописник. Није распоређен 22. III 1948.Бгр. ббл: Правна мисао [У част Ж. Перића] 3: 11–12 (1937) 621–649. –Архив [У част Ж. Перића] 36: 1–2 (1938) 245–270 (Аноним).Лит: Д. Данић: Поводом чланка „Уставни владалац“, ... Недељни преглед1 (1908) 491–493. – I. Strohal: �. Perić, jedan pogled na evolucionističkupravnu školu... MPD 34 (1908) 533–537. – Аноним [Publicus] : Ж. Перић инаш устав. Нови живот 4: 15 (1923) 289–291. – Ђ. Тасић: Le Mysticismedans le droit de succession. Архив 7 (1923) 399–400. – 4. Мијатовић: J.Péritch, De la matérialisation des droits privées. Архив 11 (1925) 72–75. – M.Josserand: M. J. Péritch. Revue de l' Université de Lyon 6 (1933) 401–404. –Правна мисао [У част Ж. Перића] 3: 11–12 (1937) 451–649. – В. Поповић:Породичне задруге и г. Ж. М. Перић. Javnost 3 (1937) 322–323. – R. Sajović :�. Perić – sedemdesetletnik. Slovenski pravnik 52 (1938) 33–35. – Архив [Участ Ж. Перића] 36: 1–2 (1938) 1–270. – Правосуђе 7: 1–2 (1938) 1–204 [Участ Ж. Перића]. – Р. Н. Казимировић: Религиозно-филозофски и црквено-правни погледи д-ра Ж. Перића. Бранич 27 (1939) 512–520. – Н. Ђоновић :Из скоре политичке прошлости: правна вредност одлука подгоричкевладе. СКГ н. с. 62 (1941) 314–318. – Ј. Тркуља: „Политичке студије“ Ж.Перића. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд1994. Стр. 399–409. – Љ. Кандић: Утицај европских универзитета наобразовање професора Правног факултета Велике школе у другојполовини 19. века. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 311–333. – Сто педесет година од доношења Српскогграђанског законика (1844–1994) САНУ 1996 (НС 81). – Љ. Кандић, Ј.Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.Фотографија: САНУ–Ф 379, 379/1–5, 6г–7г

ПЕТКОВИЋ Владимир К.(Бољевац, 19. VI 1873 – Београд, 20. III 1935) геолог, др филозофије;професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1922. Правичлан (Академије природних наука) од 16. II 1929. Секретар Академијеприродних наука СКА од 7. III 1931. до 7. III 1933.Приступна беседа: О тектонском склопу Источне Србије (Esquisse dela structure de la Serbie Orientale). Шт.: СКА Глас 140 (1930) 151–188.Проглашен 7. III 1930. (СКА Год. 38 (1929) 160–162).Бгр: HE 3 (J. M. Жујовић).Бгр, ббл: СКА Год. 30 (1922) 308–313 и 35 (1927) 283–284 и 41 (1933)183–189.Нек: СКА Год. 44 (1936) 139–146 (Б. Гавриловић).Нек, ббл: ГА 12 (1935) VII–XXIV (Б. Миловановић).Лит: Аноним: Свечана скупштина Краљевске академије. Београдскеопштинске новине 54 (март-април 1936) 291–293. – Стогодишњица САНУII, 100–158 (П. Стевановић). – M. Анђелковић, П. Николић: Научни допри-

242

нос В. Петковића геологији Србије. ГА 53 (1990) 21–28. – A. Грубић: В.Петковић (1873–1935). У: Споменица Српског геолошког друштва. Бгд1992. Стр. 151–152. – Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр.375–416 (П. Николић). – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 258, 258/1 г, 258/2–4

ПЕТКОВИЋ Владимир Р.(Доња Ливадица пожаревачка, 17/30. IX 1874 – Београд, 13. XI 1956)историчар уметности; др историје уметности и археологије, професоруниверзитета (Београд), управник Народног музеја и директорАрхеолошког института САН.СКА: прави члан (Академије философских наука) од 15. II 1932.Секретар Академије философских наука СКА од 7. III 1933 до 16. V1935; од 7. III 1939. до 7. III 1941; од 2. V 1945 до 22. III 1948. СекретарАкадемије уметности СКА од 2. V 1945. до 28. III 1946 (в. д.).САН: редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Секретар Одељења друштвених наука САН од 22. III 1948. до 10. VI 1952.Приступна беседа: Легенда св. Саве у старом живопису српском. Шт.:(а) СКА Глас 159 (1933) 3–76 + 4 таб. ; (б) Byzantinische Zeitschrift, 34(1934) 227 (извод) : Die Legende des hl. Sabbas in der alten serbischenMalerei. Проглашен 10. XI 1932 (СКА Год. 41 (1932) 120–128).Бгр: НЕ 3 (Д. Поповић).Бгр, ббл: САН Год. 54 (1951) 543–560.Бгр, ббл, лит/ббл : ЕСИ 568 (И. Ђорђевић).Ббл: В. Р. Петковић: Научни радови ; систем наставничког рада. Бгд1914. – Старинар н. с. 5–6 (1956) XV–XXIV (Д. Поповић).Нек: Гл. САН 8 (1956) 257–259 (С. Радојчић) + 259–260 (Ђ. Бошковић). –Старинар н. с. 5–6 (1956) [7–9] (Аноним). – Arheološki vestnik 8 (1957)79–80 (J. Korošec).Лит: Аноним: Једно историјско књижевно тумачење Теодосијевебиографије Св. Саве... СКГ н. с. 37 (1932) 551–554. – M. Харисијадес: V.R. Petković, La peinture serbe du Moyen age II. Живот и рад 21 (1935) 188–189. – И. Ђорђевић: В. Р. Петковић, уредник Старинара од 1931–1956.године = V. R. Petković, rédacteur en chef du Starinar de 1931–1956.Старинар н. с. 35 (1984) 41–49.Фотографија: САНУ–Ф 259, 259/1–4

ПЕТКОВИЋ Михаило(Стари Бечеј, 7. XI 1833 – Београд, 13/26. VI 1917) инжењер; професорВелике школе (Београд), генерални директор железница и министарграђевина.СУД: редовни члан (Одсек јестаственички и математичарски) од 24. I1871.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Лит: С. Ракочевић: Историјски преглед развоја наставе на техничкомфакултету у Београду од 1863–1919. Наука и техника 6 (1950) 413–425. – В.Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – В. Шолаја иA. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – В. Анђус: М.Петковић, М. Јосимовић, Ј. Сефановић : пионири науке о гвозденим и

243

обичним путовима. У: Развој науке у области грађевинарства и геодезије уСрбији. Бгд 1996. Стр. 391–400. – Грађевински факултет Универзитета уБеограду 1846–1996. Бгд 1996. Књ. 1, стр. 260; Књ. 2, стр. 213.Фотографија: САНУ–Ф146

ПЕТРАНОВИЋ Герасим(Шибеник, 29. IV 1820 [по матичним књигама] – Котор, 18. IV 1906)епископ и писац; епископ боко-которски и дубровачки и уредникСрпско-далматинског магазина.СУД: почасни члан од 25. I 1870СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 3 (Р. Грујић). – Miscellanea 7 (1979) 224–226 (В. Војводић). –Српски jepарси, 129 (С. Вуковић).Нек: Богословски гласник 9 (1906) 443 (Ив. [Маширевић]). – СКГ 16(1906) 799 (П. Поповић). – Весник СЦ 17 (1906) 475–476 (Аноним). –Српски Сион 16 (1906) 214–216 (Д. Руварац). – БК 12 (1906) 544(Аноним).Лит: Аноним: Са погреба Г. Петрановића, владике боко-которског. Ве-сник СЦ 17 (1906) 660–666. – Д. П[етрановић]: Живот и рад епископа Г.Петрановића. Котор 1912. – Л. Томановић: Из писама заслужних Срба.Нови живот 27 (1926) 131–134 + 161–163. – A. Васиљевић: Г. Петрановић.У: Споменица манастира Савине пригодом прославе деветстого-дишњице... Котор 1930. Стр. 17–21. – Б. Ј. Милошевић: Г. Петрановић,1820–1906. Гласник СПЦ 37 (1956) 149–153. – В. Ивошевић: Владика Г.Патрановић. Гласник СПЦ 54 (1973) 251–254. – В. Паровић: Молитвеникархимандрита Г. Петрановића. Гласник СПЦ 56 (1975) 110. – Југосло-вени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989.– В. Ивошевић: Биографија и библиографија Герасима Петрановића, епи-скопа бококоторског и дубровачког. Библиографски вјесник 22 : 2–3 (1993)121–132. – М. Пекић: Г. Петрановић и Ст. Новаковић. У: С. Новаковић,личност и дело. САНУ 1995. Стр. 113–124.Преписка: Богословски гласник 19 (1911) 337–343 + 451–455 и 20 (1911)16–21 + 131–137.Архив: АСАНУ 7380/35: Аутобгр.Фотографија: САНУ–Ф 147

ПЕТРАНОВИћ Божидаркрштено име Теодор(Шибеник, 18. II 1809 – Венеција, 31. VIII / 12. IX 1874) правник, књи-жевник и публициста; др права, оснивач и уредник Далматинскогмагазина и председник Далматинске матице.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик 520–521 (M. Ђ. Милићевић). – GE 26, 533 (Anonim). –Савременици и последници Ρ 425/9 (В. Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 36 (1979) 1 (S. Batušić). – ЕСИ 570 (J. Ређеп).Нек: Јавор 1 (1874) 863 (Аноним). – Rad JAZU 30 (1875) 179–193 (F.Rački).

244

Лит: E. Чакра: Похвална реч др Б. Петрановићу. Јавор 3 (1876) 86–91 +119–126. – Аноним: Писма дра Б. Петрановића дру Ј. Хаџићу-Светићу.Јавор 19 (1892) 320 [са бгр.]. – История Славянской Филологiи, 619–620(В. Ягичъ). – Љ. Влачић: Др Б. Петрановић и Унија. ПКЈИФ9 (1929) 129–144. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – J. Šidak:Problem „bosanske crkve“ od Petranovića do Glušca. Rad JAZU 259 (1937)37–182. – B. Отовић: Б. Петрановић у историји о постанку ЊегошевогГорског вијенца. ПКЈИФ 38 (1972) 19–27. – С. Кићовић-Пејаковић:Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку. Бгд 1973. – Н.Килибарда: Б. Петрановић као скупљач народних песама. ЗИК 8 (1974)79–258. – K. Milutinović: Bo�idar Petranović i Dalmacija. Radovi CentraJAZU u Zadru 22/23 (1976) 77–96. – I. Perić: Kulturna i politička delatnost B.Petranovića. Radovi Instituta za hrvatsku povijest Sveučilišta u Zagrebu 16(1983) 45–96. – K. Milutinović: O vezama Dalmacije i Vojvodine u dobailirskog pokreta. U: Dalmacija u narodnom preporodu 1835–1848. Zadar 1987.Str. 285–306. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: ФД–422

ПЕТРОВИЋ Вељко(Сомбор, 5. II 1884 – Београд, 27. VII 1967) књижевник и историчаруметности; директор Народног музеја у Београду.СКА: дописник (Академије уметности) од 16. II 1925. Редовни члан(Академије уметности) од 17. II 1936. Секретар Академије уметности од28. III 1946. до 22. III 1948.САН: редовни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948, иједновремено редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) [до1960]. Члан Одбора за вођење послова Академије од 3–6. V 1947. до 17.VII 1947. Секретар Одељења литерaтуре и језика од 22. III 1948. до 15. III1951.Приступна беседа: Мисао [песма] и Гуслар код Милтона [дијалог устиховима]. Шт.: Вељко Петровић, Стихови. Српска књижевна задруга,317, 1951, 243–245: Мисао; 230–242: Гуслар код Милтона. Проглашен24. I 1946. (СКА Год. 52 (1945) 102, 112–115).Бгр: НЕ 3 (В. Петровић). – Енциклопедија Новог Сада 20 (2002) 48–52.Бгр, ббл: Lj. JAZU 69 (1963) 195–198.Ббл: Сабрана дела В. Петровића. Бгд 1954–1958. Књ. 1–6 (M. П. Костић).– П. Протић: Писци као критичари пре I светског рата. Нови Сад, Бгд1979. Стр. 572–585.Ббл, лит/ббл: ЛМС 370 (1952) 288–293 (Ж. П. Јовановић). – ЕСИ 573 (М.Тимотијевић).Лит/ббл: Б. Ковачек, Д. Ређеп: Критичари о В. Петровићу. MC 1965.Стр. 119–134: Литература о В. Петровићу (A. Пејовић). – В. Зеремски:Библиографија В. Петровића. MC 1969.Нек: KJ 14 (1967) 1–5 (A. Пејовић). – Гл. САН 19 (1969) 119–120 (В.Глигорић).Лит: M. Лесковац: Пред делом В. Петровића. ЛМС 374 (1954) 14–25. –М. Коларић: В. Петровић и историја наше новије уметности. ЗНМ/Б 4(1964) 9–15. – М. Павловић: Песништво В. Петровића. Књижевност 40

245

(1965) 181–195. – Б. Ковачек, Д. Ређеп: Критичари о В. Петровићу. MC1965. – В. Филиповић: Уметност В. Петровића. Приштина 1980. – ДелоВ. Петровића. MC 1985. – Р. Поповић: Воћка на друму – живот В.Петровића. MC 1986. – Б. Михаиловић – Михиз: Портрети. Бгд 1988.Стр. 113–118: В. Петровић. – С. Гордић: Огледи о Вељку Петровићу. Бгд2000. – С. Гордић: Позно песништво В. Петровића. ЛМС 465 : 1–2(2000) 117–143. – Н. Стипчевић: Критичке и друге минијатуре. Нови Сад2002. Стр. 78–82: Нови живот В. Петровића. – С. Гордић: ВељкоПетровић – песник, приповедач, есејист. У: В. Петровић, Изабрана дела.Сремски Карловци 2003. Стр. 5–74.Споменица: ПИ САНУ 455.Преписка: Писма В. Петровића 1904–1967. MC 1995.Сабрана дела: Сабрана дела В. Петровића. Књ. 1–4. Бгд 1930–1932. –Сабрана дела В. Петровића. Књ. 1–6. MC 1954–1958. – Изабрана дела.Сремски Карловци 2003.Фотографија: САНУ–Ф 260, 260/1–3

ПЕТРОВИЋ Димитрије(? – ?) столоначалник Апелационог суда при Попечитељству право-судиа Кнежевине Србије [ДК 1856, 33].ДСС: редовни члан од 2. I 1855.Лит: M. Радевић: Грађа за историју Дружине младежи србске.Настава и васпитање 4 (1969) 458–477. – Р. Љушић: Лицеј, 264–266.Напомена: Димитрије Петровић редовни члан ДСС ce помиње само уГл. СУД 8 (1856) 356 и у списку чланова ДСС: ПИ СКА: 116 (1935)338.

ПЕТРОВИЋ Мита (Димитрије)(Панчево, 24. X / 5. XI 1848 – Будимпешта, 17. XII 1891) природњак,етнолог и педагог; професор Српске учитељске школе (Сомбор;природне науке).СУД: дописни члан од 30. I 1883.СКА: дописник (Академије природних наука) од 23. I 1888.Бгр: Дод. Поменику, 121–123 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/10 (В. Алексијевић).Нек: Јавор 18 (1891) 817–818. – БВ 7 (1892) 63. – Српски Сион 2 (1892)30–31. – Рад и именик MC 1896. 2. дод. 9–11 (М. Савић).Лит: Јавор 6 (1879) 663–666 + 949–954 + 1081–1083: [Полемика са А. М.Матићем]. – Јавор 6 (1879) 636–638 + 666–670: [Полемика са J. Пецићем].– Α. Μ. Матић: Наука о геометријским облицима за употребљавање ушколи... Јавор 8 (1881) 1310–1311. – Аноним [= Уред.]: (Изјава) Штаможе код нас да се случи књижевнику. Јавор 9 (1882) 1179–1181. – В.Кунц: М. Петровић, истакнути књижевни, педагошки и научни радник –наш заслужни хемичар. Гласник Хемијског друштва 20 (1955). – И.Гутман, Д. Продановић: Мита Петровић – хемичар сомборски.Флогистон 5 (9) (2000) 123–142. – И. Гутман, Д. Продановић: Приручниции прве агрохемијске анализе у Бачкој проф. М. Петровића. У: Природне иматематичке науке у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 219–229. –

246

Живот и дело српских научника, 8. САНУ 2002. Стр. 29–60 (И. Гутман, Д.Продановић). – Р. и Т. Халаши, С. Цвјетићанин: Улога Летописа Матицесрпске у образовању омладине и одраслих из природних наука...СвескеМатице српске. Серија природних наука. 12 : 41 (2004) 71–82. – Д.Продановић: Прве систематске анализе пијаће воде у Срба проф.Димитрија-Мите Петровића. У: Природне и математичке науке у Србадо 1918. Нови Сад 2007. Стр. 209–215.Архив: АСАНУ 7380/36: Аутобгр.Фотографија: САНУ–Ф380, 380/1

ПЕТРОВИЋ Михаило, Алас(Београд, 24. IV / 6. V 1868 – Београд, 8. VI 1943) математичар, преду-зетник у рибарству, проналазач и путописац; професор универзитета(Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 5. II 1897. Прави члан(Академије природних наука) од 4. II 1899. Секретар Академијеприродних наука СКА од 22. II 1902. до 22. II 1903; од 22. II 1905. до 22.II 1906; од 7. III 1941. до 8. VI 1943 (ван функције 6. IV до 6. X 1941).Приступна беседа: О математичкој теорији активности узрока. Шт.:СКА Глас 59 (1900) 183–247. Проглашен 9. I 1900. (СКА Год. 13 (1899)159–162).Бгр, ббл: СКА Год. 11 (1899) 141–154 и 13 (1900) 269–271 и 15 (1902)273–274 и 18 (1905) 355–356 и 21 (1908) 427–428 и 22 (1909) 345–346 и25 (1912) 331–332 и 26 (1914) 260–264 и 28 (1921) 237–240 и 34 (1926)293–296 и 38 (1930) 163–167 и 42 (1934) 210–213 и 44 (1937) 266–269. –Споменица УБ, 105–109.Бгр, ббл, лит/ббл: Poggendorff 7 : 6 (1979) 3976–3979. – Сабрана дела M.Петровића. Књ. 15. Бгд 1999 (Д. Трифуновић).Лит/ббл: Библиографија о Београдском универзитету 1838–1987. Бгд1988. Стр. 295–298 (Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић).Нек: Наука и техника 1 (1945) 321–322 (С. Бокшан). – САН Год. 51 (1946)220–221 (Ј. Радонић) + 221–222 (M. Миланковић) + 222 (A. Билимовић) +222–223 (Β. Мишковић) + 234–236 (J. Радонић + 256–260 (M.Миланковић). – Весник друштва математичара и физичара НРС 5 (1953)1–2 (Аноним).Лит: К. Цицварић: Критички есеји. Бгд 1912. Стр. 134–154: М. Петровићи математичка феноменологија. – M. Milankovitch: Notice sur les travauxscientifiques de M. M. Petrovitch. Paris 1922 (ПИ [43]). – ПИ 116 (A. Белић).– T. Пејовић: M. Петровић и његово дело. Наука и техника 2 (1945) 470–475. – М. Миланковић: Личност M. Петровића. Наука и техника 2 (1946)461–470. – M. Миланковић, J. Михаиловић: Мика Алас. Бгд 1946. – Д.Митриновић: Белешка о делатности М. Петровића у области обичнихдиференцијалних једначина. Весник друштва математичара и физичараНРС 7 (1955) 125–127. – Д. Митриновић: Прилози за биографију М.Петровића. Весник друштва математичара и физичара НРС 12 (1960)143–175. – Д. Марковић: 50 година једног значајног дела др М. Петровића.Весник друштва математичара и физичара НРС 13 (1961) 107–120. – Д.Трифуновић: Летопис живота и рада М. Петровића. САНУ 1969. – М.Бертолино: М. Петровић Алас велики математичар и природњак.

247

Математика 5 (1976) 103–106. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ1987. (Споменик 128). – E. Stipanić: Jedan osvrt na princip determinizma kodR. Boškovića, P. Laplacea i M. Petrovića. Dijalektika 22 (1987) 47–58. – D.Trifunović: Principi računarske tehnike M. Petrovića. Dijalektika 21 (1986)109–126. – A. Trifoni: Kriptografija M. Petrovića. Dijalektika 23 (1988) 49–57.– Стогодишњица САНУ II, 18–24: M. Петровић и његово време; M.Петровић и његови ученици (M. Томић). – 100 најзнаменитијих Срба, 427–432 (Ђ. Kypeпа). – Живот и дело српских научника, 2. САНУ 1997. Стр.325–370 (J. Кечкић).Споменица: ПИ 426. – Михаило Петровић 1868–1943. Бгд 1969.Сабрана дела: Сабрана дела Михаила Петровића. Књ. 1–15. Бгд, 1997–1999.Архив: АСАНУ ИЗ 10105 (Заоставштина), 14188 и 14198 (збирка фотографија),13619 [Арон Алкалај: Сусрети и успомене с Б. Петронијевићем, Бергеном и Мих.Петровићем].Фотографија: САНУ–Ф 261, 261/1 г

ПЕТРОВИЋ Настас(1844 – Београд, 5. II 1889) правник; професор Велике школе (Београд;правна енциклопедија и државно право).СУД: редовни члан (Одсек исторички и државнички) од 2. VI 1875.Нек: Просвјета (Цетиње) 1 (1889) 66.Лит: В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Д.Поповић: Повратак Н. Петровића. У: Научно наслеђе Правног факултетау Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 365–371. – Љ. Кандић: Утицајевропских универзитета на образовање професора Правног факултетаВелике школе у другој половини 19. века. У: Научно наслеђе Правногфакултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 311–333. – Љ. Кандић, Ј.Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.

ПЕТРОВИЋ Петар II Његошсветовно име Радивој(Његуши, 1/13. XI 1812 – Цетиње, 19/31. X 1851) епископ и песник; кнез ивладика црногорски.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.Бгр: ГНЧ 7 (1885) 336–385 (С. Вуловић). – Поменик, 538–539 (М. Ђ.Милићевић). – Горски вијенац, 1912 (M. Решетар). – НЕ 3 (В. Ћоровић,В. Петровић). – П. Поповић: Живот Петра II Петровића Његоша.Цетиње, 1966. – Српски јерарси, 401–403 (С. Вуковић).Ббл: С. Новаковић: Српска библиографија за новију књижевност. Бгд.1869. Стр. 183–333. – ГНЧ 7 (1885) 336–385 (С. Вуловић). – M. Решетар:Мање пејсме Петра II Петровића Његоша. Бгд 1912. Стр. VII–XXIV. –Цјелокупна дјела П. П. Његоша. Бгд., 1936 (Д. Вушовић). – П. П. Његош:Библиографија 1863–1866. Цетиње, 1968 (M. Лукетин, О. Вукмировић).Лит/ббл: П. А. Лавров: Петарь II Петровичь Нъгош. Москва 1887. – Р.Popović: О Gorskom vijencu. Mostar, 1900. – Књижевни лист (Цетиње) (1902)53–57+85–89 + 117–121+150–155+221–226. – Ј. Скерлић: Историја новесрпске књижевности, Бгд 1953. Стр. 476–477 (Ж. П. Јовановић). – Записи

248

(Цетиње) 24 (1940) 249–252 (Р. Драгићевић). – Slavistična revija 2 (1949) 174(P. Ravan). – Љ. Дурковић-Јакшић: Библиографија о Његошу. Бгд. 1951.Лит: V. Vrčević: Životopis vladike crnogorskoga Petra II. Dubrovnik, 1876. Str.69–81. – С. Вуловић: П. П. Његош, песник српски. ГНЧ 1 (1877) 310–347. –В. М. Г. Медаковић: П. П. Његош последњи владајући владика црногор-ски. Нови Сад 1882. – П. А. Лавров: Петарь II Петровичь Нъгош. Москва1887. – Л. Томановић: Петар Други Петровић – Његош као владалац. Це-тиње, 1896. – H. Велимировић: Религија Његошева. Бгд, 1911. – В. Врче-вић: Живот Петра II Петровића Његоша. У: Чланци и прилози о српскојкњижевности прве пол. 19. века. MC 1914. Стр. 110–201. – Б. Петроније-вић: Филозофија у „Горском вијенцу“ и „Лучи микрокозма“. Бгд, 1924. –СКГ 16, 1925 (број посвећен Његошу). – И. Андрић: Његош као трагичнијунак косовске мисли. Бгд 1935. – М. Лесковац: О преводима ЊегошеваГорскога вијенца. ЛМС 361 (1947) 28–36. – И. Секулић: Његошу књига ду-боке оданости. Бгд 1951. – Љ. Дурковић-Јакшић: Србијанска штампа оЊегошу и Црној Гори (1833–1851). Бгд 1951. – Savremenici о Njegošu. Bgd1951. – M. Ђилас: Легенда o Његошу. Бгд 1952. – Lj. Durković-Jakšić: En-glezi o Njegošu i Crnoj Gori. Titograd 1963. – ПИ САНУ 366. – M Флашар:Његош и хеленско песништво. Глас САНУ 264 (1966) 31–60. – M. Флашар:Извори Његошевог познавања платоничарских митова и позноантичкихфилолошких теологумена. ЗФФ 9/2 (1966) 65–108. – D. Puhalo: Milton i nje-govi tragovi u jugoslovenskim književnostima. Bgd 1966. – М. Флашар:Традиционалне теме Луче и новије визионарско и метафизичко песниш-тво. ЗФФ 9/1 (1967) 315–362. – M. Флашар: Главни извор Његошевих беле-жака о античкој историји и култури. ЗФФ 10/1 (1968) 327–341. – Збор-ник радова о Његошу. Цетиње 1972. – M. Флашар: Топика и метафорикаплатонизма у посвети Његошеве Луче. Анали ФФ 11 (1974) 39–69. – Ѕ.Tomović: Njegoševa filozofija prirode. Cetinje 1975. – M. Стевановић и др.:Речник језика Петра II Петровића Његоша. Књ. 1–2. Бгд 1983. – M. Flašar:Dante, Njegoš i heksameralno predanje. Radovi međunarodnog simpozija„Dante e il mondo slavo“. JAZU 1984. Str. 183–235. – Д. Ћупић: Лингвисти-чки огледи о Вуку и Његошу. Бгд 1988. – M. Бећковић: Сима Милутино-вић; Петар II Петровић Његош. Шабац 1988. – А. Младеновић: Књига oЊегошу. Бгд 1989. – М. Oben: Njegoš i istorija u pesničkom delu. Bgd 1989. –Његошево песничко дело. Бгд 1990. – M. Стефановић: О језику Горскогвијенца. САНУ 1990 (ПИ 600). – Ж. Ђурковић: Сарајлија и Његош. Ни-кшић 1992. – С. Стијовић: Славенизми у Његошевим песничким делима.Нови Сад 1992. – М. Бабовић: Његош и следбеници. Никшић 1993. – М.Флашар: Његош и антика Подгорица 1998. – Година 1847. у српскојкњижевности и култури. САНУ 1999 (НС 91). – M. Мојашевић: Јужносло-венске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописима ВилхелмаХопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649). – Б. Лазаревић: Огледи :наше највише вредности. Бгд 2005. – Друштвено–политичка мисао Ње-гоша. САНУ 2006 (НС 113).Сабрана дела: Целокупна дела П. П. Његоша / ред. М. Решетар. Књ. 1–2.Бгд 1926–1927. – Цјелокупна дјела П. П. Његоша / ред. Д. Вушовић. Бгд1935 (2. изд. 1936). – Цјелокупна дјела П. П. Његоша / ред. Н. Банашевић идр. Књ. 1–9. Бгд 1951. – Целокупна дела П. П. Његоша / ред. Н. Банашевићи др. Књ. 1–7. Бгд, Цетиње, Сарајево 1967 (10. изд. 1985). – Дјела / прир.Д. Ћупић. Подгорица 1995.Преписка: Писма Петра Петровића Његоша. Књ. 1. Бгд, 1940.Фотографија: САНУ–Ф 47, 47/1

249

ПЕТРОВИЋ Савакрштено име Стефан(Пољаница, око 1792 – Београд, 3. VI 1861) свештеник; писар уКарађорђевој војсци, игуман и архимандрит ман. Св. Романа и чланАпелационе конзисторије.ДСС: почасни члан од 13. I 1846.Бгр: Поменик 634–635 (М. Ђ. Милићевић).Нек: Гл. ДСС 15 (1862) 320–321 (Аноним).

ПЕТРОВИЋ Сава(Шабац, 14. I 1839 – Београд, 20. I 1889) лекар и ботаничар; др медицинеи хирургије, лични лекар краља Милана и санитетски пуковник.СУД: редовни члан (Одсек јестаственички и математичарски) од 6. II1869.СКА: дописник (Академије природних наука) од 8. I 1889.Бгр: Дод. Поменику, 123–124 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (Н. Кошанин).Нек: ПГ 10 (1889) 115–117 (Аноним=Ж. Ј. Ј.). – СКА Год. 4 (1891) 80–81(M. Ђ. Милићевић).Лит: Ј. Tucakov: „Lekovito bilje u Srbiji“ dr S. Petrovića. Acta HMPhV 1(1961) 163–169. – Споменица СЛД, 52–53: В. Станојевић: Пуковник дрСава Петровић. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета ;Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. – Живот и дело српскихнаучника, 3. САНУ 1998. Стр. 73–92 (Н. Ранђеловић).Фотографија: САНУ–Ф 381

ПЕТРОНИЈЕВИЋ Аврам(Текија, 2. IX 1791 – Цариград, 10. IV 1852) трговац и политичар; секретаркнежеве канцеларије, министар иностраних послова и кнежевпредставник у Порти.ДСС: почасни члан од 5. II 1845.Бгр: Поменик 541–544 (M. Ђ. Милићевић). – GE 26, 548 (Anonim). –Ловчевић I, 22–23. – НЕ 3 (J. Продановић).Нек: Гл. СУД 5 (1853) 294 (Аноним).Лит: Кнез Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – М. Петровић:Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Б.Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Бгд 1901. – М. М. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – E. J. Цветић:Споменици Јагодине 1. Јагодина 1910. – M. Гавриловић: Милош Обрено-вић. Књ. 2 и 3. Бгд 1909–1912. – Д. Старањаковић: „Начертаније“ ИлијеГарашанина. ГИДНС 4 (1931) 392–418. – Ловчевић I и II. – Д. Страњако-вић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. – ПИ 116 (Α. Белић). – В.Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860.САНУ 1951 (ПИ 180). – С. Гавриловић: Нацрт устава Војводине од A.Петронијевића (1849). ЛМС 382 (1958) 263–267. – Г. Јакшић, В. Вучко-вић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. Стр.390–391, 392. – Г. Ковијанић: Руска архивска грађа о мисији A. Петроније-вића и Ц. Рајовића 1830 у Петрограду. ГГБ 26 (1979) 47–64. – Р. Љушић:

250

Лицеј. – Р. Љушић: Народне скупштине за време првог Намесништва1839–1840. ЗМС/И 22 (1980) 17–47. – Р. Љушић: Кнежевина Србија (1830– 1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр.133. – P. Љушић: Прво намесништво. Бгд 1995. – M. Мојашевић: Јужно-словенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописимаВилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649). – С. Гаври-ловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849.САНУ 2004 (Споменик 138).Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 396–399.Фотографија: ФД–431 (Портрет у Народном музеју у Београду)

ПЕТРОНИЈЕВИЋ Бранислав(Совљак код Уба, 25. III / 6. IV 1875 – Београд, 4. III 1954) филозоф,математичар и палеонтолог; др филозофије, професор универзитета(Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1906. до 3. II1910, када je узета на знање његова оставка на звање дописног члана.Прави члан (Академије философских наука) од 16. II 1920. СекретарАкадемије флософских наука СКА од 6. III 1932. до 7. III 1933.Приступна беседа: Закон корелације и некорелативно развиће. Шт.: СКАГлас 97 (1921) 1–25 + 1 таб. Проглашен 2. I 1921. (СКА Год. 29 (1920)102–111).САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948.Аутобгр: Б. Петронијевић: Из мојих успомена. Нови Сад 1946. – Б.Петронијевић: О вредности живота. Бгд 1983.Бгр, ббл: Споменица УБ, 114–115. – СКА Год. 28 (1921) 240–247 и 31(1923) 184–187 и 35 (1927) 216–220 и 39 (1931) 152–155 и 67 (1962) 304–307. – ПИ 286, 3–10 + 105–115 (В. Мишковић).Бгр, ббл, лит/ббл: М. Цекић: Библиографија M. Петронијевића. Бгд 1975.– Poggendorff 7 b : 6 (1979) 3958–3960.Ббл: Bulletin de l'Académie des lettres de l'Académie Royale Serbe 2 (1937)1–14 (В. Petronijevitch). – Записници Српског геолошког друштва за 1954(1956) 73–74 (П. Стевановић).Лит/ббл: Библиографија о Беогрaдском универзитету 1838–1987. Бгд1988. Стр. 298–300 (Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић).Нек: Гл. САН 6 (1955) 131–134 (M. Миланковић).Лит: К. Цицварић: Критички есеји. Бгд 1912. Стр. 112–133: Философија Б.Петронијевића. – М. Јовановић: 60-годишњица д-ра Б. ПетронијевићаЛМС 343 (1935) 303–304. – П. Стевановић: Академик др Б. Петронијевић(1875–1954). Записници Српског геолошког друштва за 1954 (1956) 67–72.– Дж. Милонич: Критика на емпириорационализма на Б. Петронијевич.БАН 1977. – Б. Шешић: Аксиолошка и футуролошка схватања Б. Петро-нијевића. ЗМС/ДН 62 (1977) 7–22. – Б. Шешић: Хиперметафизика и дија-лектика Б. Петронијевића. ЗМС/ДН 63 (1977) 61–84. – Б. Шешић: Мета-физичко-дијалектичке основе филозофије Б. Петронијевића. ЗМС/ДН 64(1978) 7–33. – A. Стојковић: Петронијевићева космогонијско-космолошкавизија света. ЗМС/ДН 65 (1978) 33–49. – R. Đorđević: Petronijevićevo delo

251

danas. Djalektika 18 (1983) 203–204. – P. Lazarević: Problem transcedencijeneposrednog iskustva u filozofiji B. Petronijevića. Dijalektika 19 (1984) 147–168. – B. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – М.Радуловић: Метафизика Б. Петронијевића и религиозно-уметничка духов-ност. У: Модернизам и српска идеалистичка филозофија. Бгд 1989. Стр.63–90. – A. Стојковић: Бранислав Петронијевић. Бгд 1989. – 100најзнаменитијих Срба, 467–473 (A. Стојковић). – M. Јовановић-Стојмиро-вић: Б. Петронијевић (1875–1954). ЛМС 455 (1995) 548–555. – Живот идело српских научника, 8. САНУ 2002. Стр. 213–260 (А. Стојковић, М.Првановић, А. Грубић). – И. Марић: Философија на Великој школи. Бгд2003. – М. Милетић: Поглед на геометрију Б. Петронијевића. У: Природнеи математичке науке у Срба до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 71–78.Сабрана дела: Изабрана дела Б. Петронијевића. Књ. 1–11. Бгд 1997–1998.Споменица: Бранислав Петронијевић (1875–1954). САНУ 1957 (ПИ286).Архив: АСАНУ ИЗ 13618 [лит/ббл], 14315 [заоставштина], 13619 [Арон Алкалај:Сусрети и успомене с Б. Петронијевићем, Бергеном и Мих. Петровићем].Фотографија: САНУ–Ф 262, 262/1–3

ПЕТРОНИЈЕВИЋ Милан(Јагодина, 11. XI 1831 – Врњачка Бања, 1/14. X 1914) правник и дипло-мата; председник Државног савета и привремени капућехаја Књажев-ства Србије при Отоманској порти.ДСС: редовни члан од 2. I 1855.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Ловчевић I, 166.Нек: Политика 11: 3839 (1914) 1.Лит: Д. Руварац: Патријарх Ј. Рајачић и кнез Александар Карађорђевић.Српски Сион 17 (1907) 428 – 429. – Ловчевић I и II. – Мали поменик,295–296 (Л. Лазаревић). – Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политикаСрбије за вледе кнеза Михаила. Бгд 1963. – С. Терзић: Србија и Грчка.Бгд 1992. Стр. 157, 305.Архив: АСАНУ 7380/38 [Аутобгр.]. – Архив Историјског института, Ј. Р. инв.26/1094 и 26/1095Фотографија: САНУ–Ф 148, 148/1–2

ПЕЦИЋ Јосиф(Будиловина (копаоничка), 1. V 1829 – Врњачка Бања, 28. VII / 9. VIII1896.) агроном и педагог; професор у Замљоделској школи у Топчи-деру, професор и директор полугимназије (Шабац и Неготин) и начел-ник Министарства просвете.СУД: редовни члан (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од27. II 1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: Дод. Поменик 124–125 (M. Ђ. Милићевић).

252

Нек: Наставник 7 (1896) 414–418 (Д. J. Милојевић). – БК 2 (1896) 1056(Аноним). – СКА Год 10 (1898) 86–87 (J. M. Жујовић).Лит: M. Милићевић: Школе у Србији. Гл СУД 24 (1868) 1 – 135. – С.Владисављевић: Земљоделска школа у Топчидеру (1853–1859). ГГБ 34(1987) 121–134. – Грујић: Гимназијско образовање. – Р. Љушић: Лицеј.

ПИКО ЕмилÉmile Picot(Париз 23. IX 1844 – Шато ди Менил (код Париза), 1918) филолог идипломата; професор источних језика у Паризу и вицеконзул уТемишвару.СУД: дописни члан од 2. VI 1875.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: GE 26, 861 (Anonim). – Савременици и последници P 425/10 (В.Алексијевић).Нек: Le Monde slave 2 (1918) 965–968 (E. Denis). – Bulletin de l'Institutpour l'étude de l'Europe sud-orientale 5–6 (1919) 3–4 (N. Iorga).Лит: O. Rybar: Les Serbes de Hongarie... Јавор 2:4 (1875) 123 – 127. –Anonim: E. Picot, Les Serbes de Hongrie... Prague 1–2 parties, 1873–1874.Славянски сборник 2 (1877) 67–95. – [Полемика С. Павловић – J.Стефановић Виловски поводом „Српски устанак 1848–1849 год. ипостанак Српског војводства“]. Застава 15 (1880) бр.: 24, 57, 59, 63, 69. –Е. Пико: Срби у Угарској. Књ. 1–2. Нови Сад 1883. Стр. III – IV : С.Павловић: Реч преводника. – M. Јовановић: Срби у Угарској... Смотра 1(1887) 246 – 248. – М. Војновић: Из писане заоставштине капетанаМилоша Војновића о српском народном покрету 1848–49 год. ЗМС/И65/66 (2002) 231–233.Фотографија: САНУ–Ф 149

ПИЛАР Ђуро(Славонски Брод, 22. IV 1846 – Загреб, 19. V 1893) геолог и минералог; дрприродних наука, професор универзитета (Загреб) и равнатељМинералошко-геолошког музеја (Загреб).СКА: дописник (Академије природних наука) од 8. I 1889.Бгр: Spomenica Prirodoslovsno-matematičkog fakulteta 1874–1974.Zagreb 1974. Str. 159–160 (Anonim).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 36 (1979) 72–73.Ббл: Lј. JAZU 1 (1877) 120–121 и 2 (1887) 102 и 5 (1890) 145.Нек: Јавор 22 (1893) 264 (Аноним). – Lj. JAZU 10 (1895) 131–162 (M.Kišpatić). – СКА Год. 7 (1894) 180–181 (M. Ђ. Милићевић).Фотографија: САНУ–Ф 382

ПИПИН Александр НиколајевичАлександр Николаевич Пипин(Саратов, 25. III / 6. IV 1833 – Петербург, 26. XI / 9. XII 1904) историчаркњижевности, археограф и етнограф; професор универзитета (Петроград).СУД: дописни члан од 6. II 1869.

253

СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: А. Н. Пыпинъ: Мои зам±тки. Москва 1910.Бгр: НЕ З (А. Белић).Бгр, ббл, лит/ббл: Материалы для Біографическаго Словаря 3 : 2 (1917)72–121. – СДР, 286–289 (А. С. Мылников).Ббл: Я. Л. Барсков: Список трудовъ академика А. Н. Пыпина 1853–1903.С-Пб. 1903. – Погодин I–1, 143 и I–2, 224: Пипин, А. Н.Нек: ИОРЯС 9 (1904) I–VIII (А. Веселовскій). – СКГ 13 (1904) 639–640(Аноним). – Дело 33 (1904) 431–432 (Аноним). – БК 10 (1904) 1576(Аноним). – СКА Год. 18 (1905) 159 (С. М. Лозанић). – ЛМС 229 (1905)115–116 (Ј. Радонић). – ЛБКД 5 (1905) 76–88 (Н. Бобчевъ). – ASPh 27(1905) 630–632. – AČAV 16 (1906) 108–115 (A. Patera).Лит: К. Tieftrunk: Исторiя славянских литературъ А. Н. Пыпина и В. Д.Спасовича... ASPh 6 (1882) 273–278. – А. Bruckner: Исторiя славянскихълитературъ... ASPh 7 (1884) 299–308. – V. Jagić: Α. N. Pypin's RussischeLiteraturgeschichte. ASPh 23 (1901) 277–291. – А. С. Архангельски: Трудыакадемика А. Н. Пыпина въ области истopiи русской литературы. С.Петербург 1904. – История Славянской Филологiи, 567–574 (В. Ягичъ). –В. Вулетић: А. Н. Пипин и руско-српске књижевне везе у другој половини19. в. Зборник Филозофског факултета (Бгд) 12 : 1 (1970) 385–419. – В.Милинчевић: Преглед историје српске књижевности Α. Η. Пипина. КИ 3(1971) 772–776. – М. Бикицки: Мишљење А. Н. Пипина о Стражи ЛазеПачуа. ЗМС/И 24 (1981) 205–212. – Α. E. Pogorelskin: Pypin andChernyshevsky, The Prolog Affair Reconsidered. Oxford Slavonic Papers n. s.14 (1981) 107–120. – Β. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995. – В. Ву-летић: Систем српске књижевности. Приштина 1996.Фотографија: САНУ–Ф 150

ПЛЕМЕЉ Јосип(Блед, 11. XII 1873 – Љубљана, 22. V 1967) математичар; др, професор иректор универзитета (Љубљана).СКА: дописник (Академије природних наука) од 15. II 1930.САН: дописни члан (Одељења природно математичких наука) од 22. III1948.Бгр, ббл: Lj. JAZU 38 (1924) 34–35 (V. Varićak). – СКА Год. 38 (1930)172–176. – L. SAZU 1 (1943) 93–94. – Biografije in bibliografije univerzi-tetnih učiteljev in sodelavcev. Ljubljana 1957, 1969. Knj. 1, str. 27–28 (J. Ple-melj) и knj. 2, str. 209.Бгр, ббл, лит/ббл: SBL 7 (1949) 378–379 (Pin.). – Poggendorff 7b : 6 (1979)4048–4049 (Anonim).Нек: L. SAZU 18 (1968) 73–78 (I. Vidav). – JBAW 1968 (1968) 209–212(H. Schmidt). – Гл. САН 19 (1969) 11–13 (M. Томић).Лит: Д. Митровић: Une note sur les formules de J. Plemelj. PIM ns 4 (18)(1964) 165–168. – Đ. Kurepa: Plemelj Josip. Матемтички весник н. с. 5(1968) 229–242. – I. Vidav: J. Plemelj: ob dvajstoletnici smrti. Ljubljana 1987.Фотографија: САНУ–Ф 383, 383/1

254

ПОБЈЕДОНОСЦЕВ Константин ПетровичКонстантин Петрович Победоносцев(Москва, 21. V / 2. VI 1827 – Петербург, 10/23. III 1907) правник и полити-чар; професор универзитета (Москва; грађанско право), сенатор и обер-прокуратор Св. Синода Руске православне цркве у Петрограду.СУД: почасни члан од 22. XI 1881.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: EBri 18 (Anonim). – ЭС 23 (1898) 951–954 (Аноним). – OSN 19(1902) 980 (Šnk. = Anonim).Ббл: Погодин I–2, 146–147: Побeдоносцев, К. П.Бгр, ббл: GE 26, 1157–1158 (L. Legras). – БСЭ 203 (1975) 193 (П. А.Зайончковский).Нек: Српски Сион 17 (1907) 205–206 (Гр.). – Srđ 6 (1907) 329 (Anonim). –Богословски гласник 11 (1907) 278–280 (Н). – СКА Год. 21 (1908) 203(Ст. Новаковић).Лит: С. Никетић: Историја православие цркве до деобе цркава, написао К.П. Побједоносцев. Весник СЦ 5 (1894) 768 – 779. – М. Веснић: Pobédono-stzeff С. P., Questions religieuses sociales et politiques... Дело 18 (1898) 153–156. – J. Legras: L’autocratie russe par Pobiedonostsev. Le Monde Slave 7(1927) 471–473. – Pobedonostsev and Alexander III. S. Rev. 7 (1928–1929)30–54. – P. P. Schilovsky: Reminiscences of К. P. Pobedonostsev. S. Rev. 30(1951–1952) 364–375. – A. E. Adams: Pobedonostsev and the rule of Fir-mness. S. Rev. 32 (1953–1954) 132–139. – J. de Proyart: Pobedonoscev et Do-stojevskij une amitié littéraire. RES 38 (1961) 151–163. – R. Byrnes: Pobe-donostsev, His Life and Thought. London 1968. – Југословени и Русија :документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Д. М. Коваче-вић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003.Преписка: К. П. Побeдоносцев и его корреспонденты, 1. Москва – СПб1923.Фотографија: САНУ–Ф 151

ПОЛИВКА ЈиржиJiří Polívka(Енс, 6. III 1858 – Праг, 22. III 1933) филолог, слависта; др филологије,професор универзитета (Праг).СКА: дописник (Академије философских наука) од 5. II 1907.Бгр: НЕ 3 (А. Белић).Ббл: J. Horák: Prof. J. Polívka. Praha 1928. Str. 14–33.Бгр, ббл: СКА Год. 20 (1907) 311–315. – Kudĕlka 389–392 (M. Kudĕlka). –КМЕ 3, 197–201 (М. Младенова).Нек: Časopis pro moderní filologii 19 (1933) 225–233 (M. Weingart). –ЛБАН 16 (1932–1933) 39–48 (H. Арнаудов). – RES 13 (1933) 308–311 (А.Mazon). – ИАН ССР 9 (1933) 647–653 (M. H. Сперанский). – ЛМС 336(1933) 191–192 (Φ. Малин). – ПКЈИФ 13 (1933) 244–245 (В. Љацка). –Slavia 12 (1933–1934) 586–593 (F. Wollman). – СКА Год. 42 (1934) 157–158 (Б. Гавриловић). – RSU 5–7 (1935) 292–304 (J. Horák).

255

Лит: J. Ердељановић: Словенство у прошлости и садашњости. СКГ 29(1912) 66–69, 144–148, 218–224. – J. Páta: O staroslovenských a stredo-bulharskyh pracích prof. J. Polívky. Časopis pro moderní filologii 6 (1917–1918) 329–343. – Sborník prací J. Polívkovi k 60 nároz. Praha 1918. – J. Horák:Prof. J. Polívka. Praha 1928. – M. К. Азадовский: Памяти Ю. Ив. Поливки.Труды Института славяноведения АН ССР 2 (1934) 377–382. – К. Horálek: J.Polívka und V. Tille. Beiträge zur Geschichte der Slawistik. Str. 58–80.Фотографија: САНУ–Ф 384, 384/1–4

ПОЛИТ ДЕСАНЧИЋ МихаилоДесанчић, по мајци(Нови Сад, 4/16. VI 1833 – пустара Мира код Темишвара, 30. III 1920)правник, политичар и публициста; др права, адвокат и посланик ухрватском и угарском сабору.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: М. Полит–Десанчић: Како сам свој век провео. Бгд 1925. – М.Полит–Десанчић: Успомене из Светског рата. Глас MC 7 (1940) 106–115passim. – M. Полит–Десанчић: Како je то било у нас Срба у Буни године1848. Нови Сад 1996.Бгр: НЕ 3 (Д. Поповић). – Савременици и последници Ρ 425/10 (В.Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 25–31.Бгр, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 467–468 (A. Moritsch). – ЕСИ 584–585(Мир. Јовановић).Ббл: Документи о С. Милетићу. MC 1951. Стр. 128–129 (Д. Полужански,М. Чампраг, Ж. Апић).Нек: Политика 3. IV 1920 (Ст. Станојевић).Лит: Л. Томановић: Др М. Полит–Десанчић. Нови живот 27 : 2 (1926) 33–40 и 3 (1926) 65–72. – М. Прелог: Др М. Полит и свесловнски конгрес уМоскви год. 1867. ЛМС 313 (1927) 388–396. – М. Јакшић: С. Милетић и М.Полит–Десанчић ЛМС 324 (1930) 183–191. – Н. Милутиновић: Милетићи Полит у борби за национални опстанак Срба... ГИДНС 3 (1930) 449–458 и 4 (1931) 287–300. – В. Новак: Михајло Полит–Десанчић и Хрвати.Нови Сад 1933. – М. Л. Поповић: M. Полит–Десанчић. ЛМС 323 (1930)211–228. – ЛМС 337 (1933) и 338 (1933) [бројеви посвећени стого-дишњици рођења Змаја и Полит–Десанчића]. – В. Поповић: Источно пи-тање у Политовој политичкој идеологији. ЛМС 337 (1933) 26–30. – Ано-ним: Полит–Десанчић и МС. Глас MC 2 : 23 (1935) 50–51. – К. Милутино-вић: M. Полит–Десанчић као историчар. Нови Сад 1936. – H. Милутино-вић: M. Полит–Десанчић и Црна Гора. ИЗ 10 (1954) 145–161. – N.Milutinovic: Napredne političke koncepcije М. Polit–Desančića. GodišnjakDruštva istoričara BiH 15 (1966) 201–212. – Уједињена омладина српска:зборник радова. Нови Сад 1968. – M. Ботић: Др M. Полит–Десанчић,политичар, правник и адвокат. Нови Сад 1970. – Б. Бешлин: Европски ути-цаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад2005.Архив: Заоставштина у MCФотографија: САНУ–Ф 152, 152/1–5

256

ПОМПЕЈУ ДимитријеDimitrie Pompeiu(Броскауци, 22. IX 1873 – Букурешт, 7. Χ 1954) математичар; др матема-тике, професор универзитета (Јаши и Букурешт).СКА: дописник (Академије природних наука) од 16. II 1940.САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948.Бгр: D. Pompeiu: Oeuvre mathématique. Bucureşti 1959. Str. XIII–XXXI.Бгр, ббл, лит/ббл: Poggendorff 7 b : 6 (1979) 4091–4093.Ббл: Bibliografia matematica in Romania. Bucureşti 1972. Str. 182–189(Anonim). – Noesis 2 (1974) 250–255.Лит: Ѕ. Pavlović: Über die Erweiterung eines M. Zacharias – D. Pompeiu-schen Satzes. PIM 1 (15) (1962) 93–100. – M. St. Botez: D. Pompeiu.Bucureşti 1963.Фотографија: САНУ–Ф 385

ПОПОВ Нил АлександровичНил Александрович Попов(Бежецк, 28. III / 9. IV 1833 – Москва, 22. XII 1891 / 3. I 1892) историчар;др историјских наука и професор универзитета (Москва).СУД: дописни члан од 20. III 1869.Бгр: НЕ 3 (Н. Радојчић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 587–588 (A. Столић).Нек: Браник 8 : 4 (1892) (A. Писаревић).Лит: В. Богишич: Разборь сочинения Н. А: Попова „Россия и Сербия“ ....Санктпетрбургь 1872. – История Славянской Филологiи, 653–654 (В.Ягичъ). – П. С. Срећковић: Одговор г. Ђ. Д. Ценићу на његову критикуНилове књиге... Бгд 1872. – М. Жујовић: Одговор г. Нилу Попову. Бгд1883. – Ловчевић I. – С. И. Данченко: Руски научници у Србији 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128. – Ј. Војводић: Два писма J. ХаџићаH. Попову. ЗзС 37 (1989) 175–179. – J. Војводић: Писма A. МарјановићаΗ. Попову. ЗМС/И 39 (1989) 149–166. – Југословени и Русија :документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Р. Љушић:Прво намесништво (1839–1840). – Р. Kunze: J. A. Smoler. Budyšin 1995. –И. Г. Воробьлева: Професор-славист Н. А. Попов. Тверь 1999.Фотографија: САНУ–Ф 49, 49/1

ПОПОВИЋ Богдан(Београд, 20. XII 1863 / 1. I 1864 – Београд, 7. XI 1944) књижевни крити-чар и теоретичар; професор универзитета (Београд).СКА: прави члан (Академије уметности) од 3. II 1914. СекретарАкадемије уметности од 6. III 1928. до 7. III 1931.Приступна беседа: О положају придева у групи с именицом (уфранцуском и другим језицима). Шт.: СКА Год. 30 (1921) 165–166[извод]. Проглашен 31. III 1921. (СКА Год. 30 (1921) 165–180).Бгр: НЕ 3 (В. Петровић). – 100 најзнаменитијих Срба, 409–413 (А. Пејо-вић).Ббл, лит/ббл: Зборник у част Б. Поповића. Бгд 1929. Стр. 1–8 + 417–724(М. Стајић). – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.

257

Стр. 485+ 514–515 (Ж. П. Јовановић). – ПКЈИФ 21 (1955) 183–191 (В. Ра-кић). – ПКЈИФ 30 (1964) 152–165 (Ж. П. Јовановић). – F. Grčević: Knjiže-vni kritičar i teoretičar B. Popović. Zagreb 1971. Str. 209–224. – Библиогра-фија o Београдском универзитету 1838–1987. Бгд 1988. Стр. 300–302 (Б.Грбић, С. Филипи–Матутиновић). – Сабрана дела Б. Поповића. Књ. 6: Ли-стићи и други чланци. Бгд 2001. Стр. 455–578 (М. Марковић).Лит: М. Ћурчин: Б. Поповић. У: Хрватскосрпски алманах за годину 1911.Загреб, Бгд 1911. Стр. 160–167. – К. Цицварић Критички есеји. Бгд 1912Стр: 181–192: Литерарне концепције Б. Поповића. – М. Грол: Б. Поповићу успоменама својих ђака. СКГ н. с. 27 (1929) 19–28. – Аноним: ПромоцијаГ. Б. Поповића. СКГ н. с. 27 (1929) 63–69. – С. Пандуровић: Б. Поповић.Никшић, 1931. – M. Тривунац: Седамдесетогодишњица Б. Поповића.ЛMC 339 (1934) 129–153. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевно-сти, Бгд 1953. Стр. 457–460: Б. Поповић. – Ф. Грчевић: Школовање Б.Поповића у Паризу. ПКЈИФ 29 (1963) 304–323. – С. Витановић: Још једанприлог познавању школовања Б. Поповића у Београду и Паризу. ПКЈИФ 31(1965) 54–72. – Ф. Грчевић: О критичкој методи Б. Поповића. КИ 1 (1968)107–125. – F. Grčević: Razvojni put В. Popovića. Radovi Zavoda za slavenskufilologiju 11 (1969) 23–44. – С. Гордић: Књижевна мерила Б. Поповића и Ј.Скерлића: паралела. KJ 18 : 3–4 (1971) 18–27. – F. Grčević: Književnikritičar i teoretičar B. Popović. Zagreb 1971. – И Тартаља: Савремено проу-чавање Б. Поповића. ЛMC 409 (1972) 208–212. – Критички радови Б.Поповића. MC, Бгд 1977. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварањеЈугославије. Бгд 1986. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.(Споменик 128). – В. Ракић : Богдан Поповић – из разговора и сећања да-вних. Бгд 2004. – А. Ћосић-Вукић: Сагласја Б. Поповића и Ј. Скерлића. КИ37 : 125/126 (2005) 149–159. – С. Јовановић: Културни образац. Бгд 2005.Споменица : Зборник у част Б. Поповића. Бгд 1929.Сабрана дела: Сабрана дела Б. Поповића. Књ. 1–6. Бгд 2000–2001.Фотографија: САНУ–Ф 263, 263/1–6, 263/7г

ПОПОВИЋ Владислав(Велики Бечкерек, 16. I 1809 – Београд, 2. X 1856) правник и педагог;професор гимназије (Београд, математика).ДСС: редовни члан од 2. I 1855.Нек: Гл. ДСС 8 (1856) 360 (Ђ. Малетић). – Шумадинка 5 (1856) 609.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987.(Споменик 128). – Прва београдска гимназија „Моша Пијаде“ 1839–1989.Бгд 1989. Стр. 51: Војислав [sic!] Поповић. – В. Грујић: Гимназијскообразовање.

ПОПОВИЋ Гаврило(Баја, 11. X 1811 – Београд, 7. II 1871) епископ; епископ шабачки, ректорЛицеја и катихета београдски.ДСС: редовни члан од 11. VI 1842. Потпредседник ДСС 1848, 1855 и1856; секретар ДСС 1850.СУД: почасни члан наименован 29. VI 1864. Редовни члан (Одсекафилолошког и философског) од 6. II 1869.

258

Бгр: Православна Српска црква у Краљевини. Србији. Бгд 1895. Стр. 222–223: Гаврил. – Поменик, 557–560 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (Р. Грујић). –Савременици и последници P 425/10 (В. Алексијевић).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24 (1868)136–165. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911. –Б. Миљковић: ДСС. – А. Илић: Моји доживљаји. Бгд 1931. – ПИ 116 (A.Белић). – Ј. Mousset: La Serbie et son église (1830–1904). Paris 1938. – A. M.Поповић: Поменик шабачко-ваљевске епархије 1. Бгд 1940. Стр. 31–32:Гаврило (Поповић). – В. Гајић: Основношколско образовање у Србији, 35–36. – M. Лесковац: Прилог библиографији Јована Илића. ЗМС/КЈ 22 (1974)518–520. – Ђ. С. Костић: Г. Поповић о читању Вуковог превода НовогЗавјета у Шабачкој цркви 1865. и 1866. год. Ковчежић 16 (1978) 11–112. –В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р.Љушић: Лицеј. – M. M. Николић: Лицеум књажества србског уКрагујевцу. Крагујевац 1988. – Споменица Гиманзије у Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. У:Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201.– В. Протић-Бенишек: Астрономија или наука о звездама ГаврилаПоповића. У: Зборник радова научног скупа Природне и математичкенауке у Срба у 18. и у првој половини 19. века. Нови Сад 1995. Стр. 63–69.– Српски јерарси, 106 (С. Вуковић). – Водич кроз архив ДСС.Архив: Мемоари у АСБ.Фотографија: САНУ–Ф 50

ПОПОВИЋ Ђорђе Даничар(Буковци, 20. X 1832 – Београд, 25. III / 7. IV 1914) новинар и књижевник;уредник Седмице, Српског дневника, Данице и библиотекар Народнебиблиотеке (Београд).ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан (Одбора занауке философске и филолошке) од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 3 (J. Продановић). – Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 165–167.Нек: ПГ 35 (1914) 411 (Аноним). – СКГ 32 (1914) 640 (Х=Аноним).Лит: Аноним: Ђорђе Поповић Даничар. Коло 4 (1902) 555–556. – Аноним:Седамдесетогодишњица Ђ. П. Даничара. Српски Сион 12 (1902) 718–719.– Аноним: Ђ. Поповић Даничар. БК 8 (1902) 1347–1353. – Аноним: Ђ. По-повић Даничар. БК 13 (1907) 1527–1528. – Р. Skok: Don Quijote u hrvatskomprijevodu J. Nj. 3 (1919) 126. – M. Цар: Дон Кихоте, превод Ђ. Поповића.ЛMC 351 (1939) 361–373. – Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност(1800–1871). Бгд 1941. – Μ. Π. Костић: Одлазак Ђ. Поповића Даничара изНовог Сада. ЛМС 384 (1959) 284–288. – Уједињена омладина српска:зборник радова. Нови Сад 1968. – В. Милинчевић: Прилог о сарадњи ЂуреДаничића, Ђ. Поповића Даничара и Ст. Новаковића. KJ 4 (1976) 272–278.– Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – J. Игњато-вић: Мемоари. Књ. 1. MC 1989. – J. Стојановић: Прва оцена Даничаревогпревода Сервантесовог „Дон Кихота“. ЛМС 462 (1998) 504–508. – Водич

259

кроз архив ДСС. – П. Буњак: Две српске књижаре у 19. веку и њиховаулога у популарисању пољске књижевности. Славистика 1 (1997) 97–105.– С. Војиновић: Ђ. П. Даничар и „Народна библиотека“ Браће Јовано-вића. Свеске (јул 1998) 71–124. – П. Буњак: Преглед пољско-српских књи-жевних веза (до II светског рата). Бгд 1999. – В. Крестић: Историја српскештампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003.Фотографија: ФД–447 (Матица српска)

ПОПОВИЋ Јован Стерија(Вршац, 1. I 1806 – Вршац, 26. II 1856) књижевник и адвокат; професорЛицеја, начелник Министарства просвете и један од оснивача ДСС.ДСС: прави члан наименован 27. V 1842.Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 38 (1981) 197–198 (S. К. Kostić).Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (В. Петровић).Лит/ббл: В. Недић: Прилог библиографији радова о Ј. Ст. Поповићу :грађа из књига и часописа. ПКЈИФ 22 (1956) 169–177. – J. Ст. Поповић.САНУ 1974. Стр. 641–672 (Л. Суботин).Нек: ЛМС 94 (1856) 1–24 (Ј. Суботић).Лит: Ј. Ристић: J. Ст. Поповић. Гл. ДСС 8 (1856) 83–99. – Љ. Стојановић:J. Ст. Поповић У: J. С. Поповић, Драматски списи 1. СКЗ 1902. – С. Нова-ковић: J. С. Поповић. СКА Глас 74 (1907) 1–121. – Б. Миљковић: ДСС. – У.Џонић: Ј. Ст. Поповић, живот и рад. У: Целокупна дела J. Ст. Поповића.Бгд [1931]. Књ. 5, I–LVIII. – ПИ 116 (A. Белић). – П. Сланкаменац: Ј. Ст.Поповић, творац првог закона о шклама у Србији. ЗМС/ДН 4 (1952) 64–75. – М. Токин: Ј. Ст. Поповић. Бгд 1956. – Књига о Стерији. СКЗ 1956. –Ж. Милисавац: Савест једне епохе. MC 1956 [лит/ббл: 237–244]. – В. Гру-јић: Школско реформаторски рад Ј. Ст. Поповића у Србији 1840–1848.САН 1956 (ПИ 258). – Н. Радојчић: Стерија и српска историја. ЗМС/КЈ4–5 (1958) 5–26. – Ј. Ст. Поповић. ЗИК 9 (1974). – М. Поповић: Г. Гершићкао теоретичар права. ЗМС/ДН 59 (1974) 67–79. – М. Флашар: ОСтеријиним романима. MC 1981. – В. Гајић: Основношколско образовањеу Србији (цела књ. ). – Д. Медаковић: Истраживачи српских старина. Бгд1985, стр. 158–163: Ј. Ст. Поповић и српска историја уметности. – М.Флашар: Уз Стеријино Даворје. ЗМС/КЈ 34 (1986) 357–420. – Р. Самарџић:Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986. Стр. 29–41. – В. Грујић: Лицеј иВелика школа. САНУ 1987. (Споменик 128). – Р. Љушић: Лицеј. – Р. Лу-кић: J. Стерија Поповић, професор природног права на Лицеју. У: Полавека науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 235–250 [=Анали 5 : 1 (1957) 1–13]. – Ђ. Живановић: Стеријине полемике. САНУ1985 (ПИ 564). – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC1986. – M. Флашар: Студије о Стерији. СКЗ 1988. – В. Јелић: Стерија иКвинтилијан. MC 1988. – M. Флашар: Стеријини преводи из Хорација. У:Античке студије код срба. САНУ 1989. Стр. 55–80. – Д. Јеремић: Естетикакод Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – Ђ. Трифуновић: Стеријини описи ииздања старих српских текстова. ЗМС/ФЛ 33 (1990) 497–501. – М. Фла-шар: Ioannes Audoenus и J. Ст. Поповић. ЗМС/КЈ 38 (1991) 237–258. – M.Фрајнд: Историја у драми – драма у историји. Нови Сад, Бгд 1996. – И.Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ379 (1996) 1–83. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета

260

(1808–1905). Бгд 1997. – J. Лешић: Стерија драмски писац. Нови Сад 1998.– В. Јеротић: Дарови наших предака. Бгд 1998. – Д. Чолић-Биљановски: J.Ст. Поповић на српској сцени (1945–1996). Бгд 2000. – M. Поповић: О фи-лозофији права код Срба. Бгд 2000. – М. Павловић: Есеји о српскимпесницима. Бгд 2000. – Љ. Симовић: Дупло дно. Бгд 2001. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,Нови Сад 2005. – Стерија феномен времена : 1806–1856–2006. Нови Сад2006. – Јован Стерија Поповић : 1806–1856–2006. САНУ 2007 (НС 117).Сабрана дела: Целокупна дела Ј. Ст. П. Београд [б. г. = 1931]. – Дела Ј.Ст. Поповића. Вршац 1999.Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 358–365.Фотографија: ФД–448

ПОПОВИЋ Корнелије(Нови Сад, око 1820 – 1849) правник и књижевник; професор Послено-трговачког училишта у Београду.ДСС: редовни члан од 13. I 1846. [29. XII 1845, Перуничић, 12]Бгр: Савременици и последници P 425/10 (В. Алексијевић).Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Новосадске биографије 4, 151–152. – Перуни-чић, 12. – Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 193–194.

ПОПОВИЋ Милош(Нови Сад, 1820 – Београд, 27. VII 1879) књижевник; уредник Српскихновина, Видовдана и Подунавке.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наимено-ван 29. VII 1864.Бгр: Дод. Поменику, 131–132 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/10 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 21(2003) 217–218.Лит: I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – Ђ. Живано-вић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Ђ. Живановић.M. Поповић o Мицкијевичу. ПКЈИФ 24 (1958) 49–71. – M. Бјелица: M.Поповић – уредник српских листова. ИГ 1 (1973) 111–130. – Д. Панковић:Текућа библиографија М. Поповића (1820–1879). Библиотекар 1/6 (1978)106–113. – З. Малбаша: Књижевност у Подунавци. ЗзС 22 (1982) 129–143.– К. Милутиновић: О српској проилирској ревијалној штампи у добаИлирског покрета. У: Теодор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 91–134. – З. Малбаша: Књижевност у Сербском народном листу, Подунавции Пештанско-будимском скоротечи. У: Теодор Павловић и његово доба.MC 1988. Стр. 167–194. – Југословени и Русија: документи из архива М.Ф. Рајевског. T. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.

ПОПОВИЋ Арс. Павле(Башахид (Кикиндски дистрикт) око 1812 – Београд, 12. VI 1849,правник, књижевник и уредник Новина сербских; секретар Државногсавета.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1844.

261

Бгр: Савременици и последници Ρ 425/10 (В. Алексијевић).Нек: Новине сербске 57 (16. VI 1849) 224 (Ј. Ст. Поповић). – Гл. ДСС 3(1851) 302.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Д. Руварац : Павле Арс. Поповић. ЛМС 313(1927) 429–437. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. –M. П. Костић: Стеријин пријатељ П. А. Поповић. ЗМС/ДН 13–14 (1956)245–252. – М. Костић: Милутин Apс. Поповић. ПКЈИФ 27 (1961) 97–104. –М. Живанчевић: Љ. Гај. ЗзС 3 (1972) 66–86. – Ђ. Живановић: Стеријинеполемике. САНУ 1985 (ПИ 564). – Ж. Милисавац: Историја Матицесрпске, Део 1. MC 1986. – И. Веселинов: Сарадња H. Боројевића и Т.Павловића. У: Т. Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 144.

ПОПОВИЋ Павле(Београд, 4/16. IV 1868 – Београд, 4. VI 1939) историчар књижевности;професор универзитета (Београд)СКА: дописник (Академије философских наука) од 26. I 1909. Правичлан (Академије философских наука) од 16. II 1920. Секретар Академијефилософских наука СКА од 6. III 1924. до 6. III 1928.Приступна беседа: Југословенска књижевност као целина. Шт.: (а) СКАГлас 104 (1922) 3–43; (б) Павле Поповић, Из књижевности III, Изд. Г.Кон, Бгд 1926, 1–55; (в) ČJR 5 (1935) 1–25: Jihoslovаnská literatura jakocelek; и посебно Praha, 1935, 3–28. Проглашен: 11. II 1922. (СКА Год. 30(1921) 212–215).Бгр: НЕ 3 (В. Петровић). – Lj. JAZU 36 (1922) 62–63 (Đ. Körbler). – 100најзнаменитијих Срба, 433–437 (М. Пантић).Бгр, ббл: СКА Год. 22 (1909) 351–354 и 28 (1921) 248–251 и 35 (1927)226–230 и 40 (1932) 200–203 и 43 (1935) 214–217 и 47 (1938) 202–204. –П. Поповић и историјска критика. Нови Сад, Бгд 1970. Стр. 565–572 (П.Палавестра). – ЕСИ 594–595 (З. Бојовић).Ббл: ПКЈИФ 18 (1938) 657–669 (В. Милетић, Ђ. Живановић). – Ј.Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 515–516(Ж. П. Јовановић).Нек: Страни преглед 9–10 (1938/1939) 203–204 (M. Ибровац). – ЈИЧ 5(1939) 388–392 (П. Стевановић). – ЛМС 352 (1939) 26–27 (Р. Врховац). –Sl. R 11 (1939) 244–247 (E. Ljackij). – Sl. Rev. 18 (1939) 206–208 (R. W.Seaton-Weatson). – ČJR 9 (1939) 136–138 (J. Hch. ). – СКА Год. 49 (1940)172–173 (J. Радонић) + 333–336 (A. Белић). – ГНЧ 49 (1940) 119–153 (У.Џонић). – Браство 31 (1940) 241–247 (J. Хаџи Васиљевић). – ПКЈИФ 19(1940) 5–7 (Аноним). – RSU 12 (1947) 191–193 (A. Pražák).Лит: M. Решетар: Поводом књиге г. П. Поповића о Горском вијенцу. БК 8(1902) 141–149. – M. Rešetar: Р. Popović, O Gorskom vijencu. ASPh 24(1902) 292–304. – J. Nagy: П. Поповић, Преглед српске књижевности...ASPh 32 (1911) 580–587. – А. Pražák: Ρ. Popović a Československo.ПКЈИФ18 (1938) 279–287. – П. Албала: У част П. Поповића. ЛМС 351(1939) 374–380. – И. Мамузић: Неколико докумената о П. Поповићу. ЛМС352 (1939) 426–428. – С. Мишић: П. Поповић и Универзитетска библио-тека. СКГ н. с. 57 (1939) 348–352. – Н. Стојановић: П. Поповић у Југосло-венском одбору. СКГ н. с. 57 (1939) 344–345. – П. Стевановић: П. Поповићкао научник. ЛМС 353 (1940) 9–16. – Ј. Скерлић: Историја нове српскекњижевности, Бгд 1953. Стр. 461–462. – Д. Павловић: П. Поповић као нау-

262

чник и књижевни историчар. ПКЈИФ 25 (1959) 197–208. – М. Ст. Ђури-чић: Сећања на П. Поповића. KJ 6 (1959) 63–65. – П. Поповић и историј-ска критика. Нови Сад, МС; Бгд, Институт за књижевност, 1970. – M. Ми-линчевић: Библиотека П. Поповића. Библиотекар 24 : 5 (1972) 643–654. –М. Фрајнд: П. Поповић о српској драми 19. века. У: Студије и грађа заисторију књижевности, 2. Бгд 1986. Стр. 319–326. – Љ. Трговчевић: Нау-чници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В. Грујић: Лицеј и Великашкола. САНУ 1987. (Споменик 128). – П. Милосављевић: Књижевно-историјска мисао П. Поповића. ЗМС/КЈ 42: 1–3 (1994) 339–351.Споменица: ПКЈИФ 18 (1938) цела свеска. – СКГ н. с. 57 (1939) целасвеска.Сабрана дела: Сабрана дела П. Поповића. Књ. 1–12. Бгд 1999.Фотографија: САНУ–Ф 264, 264/1–5, 264/бг-бг

ПОПОВИЋ Петар(Прилеп, 23. V 1873 – Београд, 4. II 1945) архитекта; начелник Архи-тектонског одељења у Министарству грађевина.СКА: дописник (Академије уметности) од 16. II 1925.Бгр: НЕ 3 (В. Петровић). – ELU 3 (В. Nestorović). – LEJ 2 (В. Nestorović).Бгр, ббл: СКА Год. 33 (1925) 164–165 и 35 (1927) 288–289.Лит: М. М. Васић: Архитекта П. Ј. Поповић. Покрет 2 (1924) 142–147. –И. Здравковић: Архитекти научници. Старинар н. с. 19 (1969) 281–285. –З. Шипка-Ергелашев: П. Ј. Поповић, живот и делатност. ЗЛУМС 16(1980) 159–202. – Д. Ђурић-Замоло: Градитељи Београда 1815–1914. Бгд1981. Стр. 86–87 + 135: Поповић Петар. – Б. Несторовић: Прегледспоменика архитектуре у Србији 19. века. Саопштења 10 (1974) 141–169. – З. Шипка-Ергелешев: П. Ј. Поповић, живот и делатност.ЗЛУМС 16 (1980) 159–202. – В. Ристић: Рестаурација Лазарице П. Ј.Поповића из 1904 – 1908. године. Саопштења 15 (1983) 129–146. – В.Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. –Високошколска настава архитектуре у Србији 1846–1971. Бгд 1996. Стр.134–135. – А. Кадијевић: Један век тражења националног стила усрпској архитектури (средина XIX – средина XX века). Бгд 1997. – S.Bogunović: Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II :Arhitekti. Bgd 2005. Str. 1046–1050.Фотографија: САНУ–Ф 386

ПОПОВИЋ Стеван В.чика Стева(Стари Бечеј, 21. IX / 3. X 1844 – Земун, 26. I / 8. II 1918) књижевник иполитичар; школски надзорник и посланик у хрватском и угарскомсабору.СУД: дописни члан од 27. II 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић). – Савременици и последници Ρ 425/10(В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 237–241.Нек: Književni jug 1 (1918) 206–207 (J. Grčić).Лит: Α. Μ. Матић: Хемија. Написао X. К. Роскве... превео С. В. Поповић.Јавор 6 (1879) 444–446. – Јавор 6 (1879) 508–510 + 602–606 + 663–666

263

[Полемика са А. M. Матићем]. – Аноним: 30-годишњица књижевнограда C. B. Поповића. БК 3 (1897) 125–126. – С. Личинић: Сећање наИлариона Руварца. ГИДНС 5 (1932) 323 : И. Руварац и чика Стева. – М.Лесковац: Писма Ст. Новаковића Стевану В. Поповићу. ПКЈИФ 18(1938) 215–224. – С. Васиљев: Коло младих Срба у Будимпешти 1881–1899. ГИДНС 12 (1939) 356–381. – М. Лесковац: Дванаест писама ЛазеКостића. ЛМС 385 (1960) 351–360. – М. Савић: Успомене о српскимкњижевницима. Књижевност 34 (1962) 144–149. – М. Дабижић: Прилогбиографији С. В. Поповића. ГГБ 45–46 (1998–1999) 63–69. – М.Кнежевић: Стеван В. Поповић у српској култури. Сомбор 2006.Фотографија: САНУ–Ф 153

ПОПОВИЋ Стеван Д.(Шабац, 24. VII 1844 – Београд, 24. IX / 7. X 1902) политичар и педагог;професор и управник Учитељске школе у Новом Саду, министарпросвете, финансија и члан Државног савета.СУД: редовни члан (Одсека филолошког и философског) од 25. I 1870.Секретар и благајник СУД 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (Сл. Јовановић).Бгр, ббл: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 82–83.Нек: ПГ 23 (1902) 793–805 (Ј. Миодраговић). – Учитељ 22 (1902) 130–135 (Аноним =J. ). – Коло 4 (1902) 436 (Аноним). – ГНЧ 22 (1903) 311–321 (Аноним). – СКА Год. 16 (1903) 251–259 (М. Марковић).Лит: Ј. Миодраговић: С. Д. Поповић као педагог. ГНЧ 28 (1909) 1–19. – В.Гајић: Основношколско образовање у Србији, 72–76. – В. Грујић:Гимназијско образовање.Фотографија: САНУ–Ф 154

ПОПОВИЋ Стеван P.(Чачак, 3/15. II 1841 – Београд, 3/16. I 1902) правник и економиста;професор Велике школе, министар народне привреде, државни саветники сенатор.СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 30. I 1872.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Нек: СКА Год. 15 (1902) 261–264 (J. M. Жујовић).Лит: О. Благојевић: Економска мисао у Србији, 101+ 231. – В. Грујић:Лицеј и Велика школа, 112. – Љ. Кандић: Утицај европских универзи-тета на образовање професора Правног факултета Велике школе удругоj половини 19. века. У: Научно наслеђе Правног факултета у Бео-граду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 311–333. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић:Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.Фотографија: САНУ–Ф 155, 155/1

ПРЕДИЋ Урош(Орловат, 25. XI / 7. XII 1857 – Београд, 11. II 1953) сликар.СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије уметности) од26. I 1909. Прави члан (Академије уметности) од 3. II 1910.

264

САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III1948. Секретар Академије уметности СКА од 7. III 1921. до 7. III 1922;од 7. III 1931. до 6. III 1932.Приступна беседа: Изложба сликарских радова приређена за Свечанискуп СКА од 7. III 1920. Проглашен 7. III 1920 (СКА Год. 28 (1914–1919)99, 203–204).Аутобгр: СКА Год. 28 (1921) 282–310.Бгр, ббл, лит/ббл: Удружење ликовних уметника у Београду 1919. Бгд1969. Стр. 145–146 + 154–155 (Љ. Никић). – ELU 4 (M. Kolarić). – LEJ(K. Pavlovic). – Енциклопедија Новог Сада 22 (2003) 58–62.Ббл: ЗМС/ДН 34 (1963) 143–171 (M. Томандл) и 39 (1964) 176 (И. Балат).– BLZ 12, 662.Нек: ЛМС 371 (1953) 239–242 (К. Милутиновић). – Гл. СПЦ 34 : 2–3(1953) 50–51 (Л. Јојић).Лит: Б. Поповић: Седамдесетогодишњица У. Предића. СКГ н. с. 22 (1927)514–547. – A. Kully: U. Predić. Vijenac 7 (1927) 467–471. – M. Кашанин: У.Предић. ЛМС 320 (1929) 50–58. – П. Лагарић: У. Предић. ЛМС 339 (1934)226–231. – К. Милутиновић: Лик и дело У. Предића. Глас MC 4 : 80 (1. XII1937) 174–176. – З. Кулунџић: Сликар У. Предић. Београдске општинскеновине 57 : 9 (1939) 554–560. – М. Кашанин: Два века српског сликарства.Бгд 1942. Стр. 38–39. – Ј. Радонић: У. Предић и „Покретачи“ 1899. ЛМС374 (1954) 413–416. – Н. Шаулић: У. Предић прича о себи. ЗМС/ДН 11(1955) 146–154. – М. Коларић: У. Предић [каталог изложбе]. Зрењанин1957. – С. Трумић: У. Предић. ЛМС 380 (1957) 405–413. – Д. Медаковић:У. Предић. ЛМС 388 (1961) 1–16. – К. Милутиновић: У. Предић и његоводоба. Рад BM 12/13 (1964) 23–35. – Д. Медаковић: Српски сликари XVIII–XX века. MC 1968. Стр. 315–333. – В. Поповић: Легат У. Предића.Зрењанин 1973. – В. Поповић, Л. Вујаклија: О дневнику из Италије У.Предића. Улазница (Зрењанин) 9 : 46–50 (1975) и 10 : 51–54 (1976). – В.Ристић: У. Предић. Крагујевац 1976. – Д. Тошић: Једна оставка У.Предића. ЗФФ 14:1 (1979) 361–370. – Д. Медаковић: Српска уметност у19. веку. Бгд 1981. – М. Јовановић: Урош Предић. Сомбор 1998.Архив: АСАНУ ИЗ 14283 (тестамент).Фотографија: САНУ–Ф 265, 265/1–6г, ΧΙΙΙ, ΧΙV

ПРЕМЕРШТАЈН Антон фонAnton von Premerstein(Љубљана, 6. IV 1869 – Марбург на Лани, 6. II 1935) класични филолог,археолог и историчар; др историјских наука, професор универзитета(Беч, Праг, Марбург на Лани).СКА: дописник (Академије философских наука) од 12. II 1934.Бгр: СКА Год. 42 (1934) 213–220.Бгр, ббл: Jahresbericht über die Fortschritte der Klassischen Altertum-swissenschaft 262 (1938) 73–99 (H. Volkmann). – SBL 2 : 8 (1933–1952) 489(Klmc). – ÖBL 38 (1981) 262–263 (V. Losemann).Лит: К. Christ: A Ritter von Premerstein. In: Marburger Gelehrte in der erstenHälfte des 20. Jh. Wien 1977. Str. 390 passim.Фотографија: САНУ–Ф 387

265

ПРИЦА Симеон(Глина, 1816 – Београд, 1. II 1845) математичар и правник; професорЛицеја (Београд; математика).ДСС: редовни члан од 1. VIII 1844.Нек: Сербске народне новине (Пешта) 8 (1845) 47–48.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Вл. Грујић: Први професори егзактно-приро-дних наука на Лицеју. Наука и природа 9 (1954) 409–415. – Р. Љушић: Ли-цеј. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. Стр. 33 и даље. – Научно наслеђеПравног факултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 372. – В. Шолајаи A. Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – П. Р. Пери-шић: Математика у обновљеној Србији. У: Пола века науке и технике уобновљеној Србији : 1804–1854. Стр. 386–403. – Љ. Кандић, J. Даниловић:Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. Стр. 80.

ПРОДАНОВИЋ Јаша(Чачак, 14/26. IV 1867 – Београд, 1. VI 1948) политичар и књижевникритичар, уредник Српског књижевног гласника; народни посланик,министар народне привреде и потпредседник владе ФНРЈ за Србију.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 17. II 1936. Редовничлан од 18. III 1948.САН: редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр: Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 134–135.Бгр, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 489–490 (Н. Sundhaussen).Нек: Год. САН 55 (1951) 271–272. – ГЕИ 1 (1952) 559–562 (Б. Ковачевић).Лит: С. Ристић: Наша народна књижевност у тумачењу J. Продановића.СКГ н. с. 41 (1934) 498–503. – Република 15 : 136 (8. VI 1948) цео број и137 (15. VI 1948) 3 и 138 (22. VI 1948) 3 и 139 (29. VI 1948) 3 [написи o J.Продановићу]. – Б. Ковачевић: Учешће Ј. Продановића у књижевности инашем културном животу. Књижевност 7 (1948) 521–525. – Д. Суботић:Политички погледи Ј. Продановића. Зборник радова Народног музеја 19(1990) 219–240. – A. Раденић: О масонима и масонерији у Србији, мит истварност. ИЧ 42–43 (1995–1996) 169–226. – Д. Костадиновић: Новипоглед на живот и дело Ј. Продановића. Славистика 5 (2001) 332–334. –Јаша Продановић – живот и дело : зборник радова са Округлог столаодржаног у Пироту 28. децембра 2000. Ниш 2003.Споменица: Споменица J. M. Продановића. Бгд 1958.Фотографија: САНУ–Ф 388

ПРОТАСОВ Николај АлександровичНиколай Александровичь граф Протасовь(27. XII 1798 – 16. I 1855) правник, државник и официр; генерал, чланДржавног савета и оберпрокуратор св. Синода.ДСС: почасни члан од 3. I 1854.Бгр, лит/ббл: ЭС 50 (1898) 506 (В. Рудаковъ). – СИЭ 11 (1968) 636(Аноним).Лит: Перуничић, 409. – Југословени и Русија: документи из архива Μ. Φ.Рајевског. T. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: ФД–461

266

ПРОТИЋ Ђорђе(Бела Црква, 1793 – Београд, 25. XI 1857) политичар; попечитељ уну-трашњих, иностраних дела и књажевски представник.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.Бгр: Поменик, 576–580 (М.Ђ. Милићевић). – НЕ 3 (С. Јовановић) –Савременици и последници Ρ 425/10 (В. Алексијевић).Нек: Гл. ДСС 10 (1858) 387–388 (Аноним).Лит: Аноним: Старе мане, стари яди. У Бгд 1869 [садржи полемику Ст.Симића са Ђ. Протићем]. – M. Петровић: Финансије и установе обно-вљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Б. Куниберт: Српски устанак ипрва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Бгд 1901. – М. М. Жујо-вић: Белешке. Бгд 1902. – М. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд1912. – Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – С. Војино-вић: Животопис Ђорђа Протића. Браничево 31:4 (1985) 43–47. – P. Љу-шић: Кнежевина Србија (1830 – 1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – P. Љушић:Лицеј. – Водич кроз архив ДСС. – Р. Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995. – М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листуAllgemeine Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ2001 (ПИ 649).

ПРОТИЋ Петар(Негришори, III 1825 – Београд, 4. IX 1863) артиљеријски официр;начелник техничког одељења у Министарству војном, штабс-капетанартиљерије и управитељ Тополивнице у Крагујевцу.ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1857.Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 100–135. –Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Бгд1925. Стр. 218. – Ж. Спасић: Петар Протић Драгачевац, животни пут идело. Крагујевац 1984. – Р. Љушић: Лицеј. – Ж. Спасић: Образовањепрвих српских питомаца у страним високошколским установама. У:Пола века науке и технике у обновљеној Србији : 1804–1854. Стр. 468–485. – Ж. Спасић: Почеци тополивнице у Крагујевцу. У: Пола века наукеи технике у обновљеној Србији : 1804–1854. Стр. 486–502. – Љ.Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на Универзитету уБерлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљенојСрбији 1804–1854. Стр. 570–579. – В. Грујић: Гимназијско образовање.Архив: АСАНУ 7380/42 [Аутобиографија] – Архив Војноисторијског института уБеограду, пописник 14, кутија 21, бр. 29/1–13: Мемоар П. Протића о првимгодинама рада Тополивнице у Крагујевцу.

ПУЛСКИ ФеренцFerenc fon Cselfalva und Lubócz Pulszky(Прешова, 17. IX 1814 – Будимпешта, 9. IX 1897) археолог, политичар ипублициста; директор Народног музеја у Пешти и члан председништваМађарске академије наука.СУД: почасни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: Életem és Korom. 4 vol. Budapest 1880–1882.

267

Бгр: MTA Megbízásából. Szerkeszti Szily Kálmán. Tizennegyedik kötet,157–168, Füzet. Budapest 1903. Str. 323–373. – Encyclopêdia Slovenska 4(1980) 591.Бгр, ббл: OSN 20 (1903) 903.Бгр, ббл, лит/ббл: GE 27 (J. Kont). – Szinnyei 11, 222–246. – ÖBL 39(1982) 332–333 (Z. Fallenbüchl). – M. Életr. Lex. 2, 448–449.Бгр, лит/ббл: BLGS 3 (1979) 496–498 (Р. Bódy).Лит: A Magyar Tudós Társaság Evkönyve I. Hatodik kötet. Budán 1845. Str.18–34: Pulszky F. – A. Berzevizy, H. Marczali, G. Nagy: Pulszky Ferencz,Emlékünepe. Budapest, MTA 1915. Str. 443–528 (MTA Emlékbeszédek; 16;14). – D. Jánossy: A Kossuth-emigracio Angliában es Amerikában. T. 1–2,1940–1944. – Th. G. Kabdebo: F. Pulszky's Political activities in England1849–1860. London 1969. – J. Fenyő: Haza és Tudomány. Budapest 1969.Str. 125–319: Egy reformkori polihisztor, Pulszky F. indulása.Фотографија: САНУ–Ф 156, 156/1

ПУПИН Михајло(Идвор, 27. IX.1854 – Њујорк, 12. III 1935) електро инжењер, физичар ипроналазач; др физичке хемије, професор универзитета (Колумбијауниверзитет, САД; математичка физика).СКА: дописник (Академије природних наука) од 6. II 1912.Аутобгр: M. Pupin: From imigrant to inventor. New York, 1923. – M. Пупин: Од пашњака до научњака. MC 1929.Бгр: НЕ 3 (M. Поповић).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 39 (1982) 336–337 (J. Braunbeck). – Poggendorff 6,2094. – DSB 11 (1975) 213 (Ch. Süsskind). – Живот и дело српскихнаучника, 1. САНУ 1996.Нек: ЖР 21 (1935) 446–448 (Д. Данић). – ГИДНС 8 (1935) 315–336 (С.Бокшан). – СКА Год. 44 (1936) 159–175 (Б. Гавриловић).Лит: М. Јевтић: M. Пупин на Мировној конференции. ЛМС 331 (1932) 101–110. – M. Pupin: Pupinova reč о znanosti. Нова Европа 26: 4 (1933) 145–150.– Педесетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови. СКА 1936. Стр. 137–144 : Задужбина Михаила Пупина. (ПИ 117). – M. Радонић: Даљнателефонија. Наука и техника 2 (1946) 408–416. – С. Бокшан: M. Пупин ињегово доба. MC 1951 [347–349: ббл. патената M. П.]. – Ж. Куманов:Грађа о М. Пупину у Војвођанском музеју. Рад BM 3 (1954) 325–327. – Б.Ђурић: Живот и рад М. Пупина са освртом на нека нова документа.ЗМС/ПН 19 (1960) 156–194. – D. Markey: Explorer of sound, M. Pupin. NewYork 1964. – V. Popović: M. Pupin. Bgd 1967. – B. Лолић: M. И. Пупин,живот и дело. ХПр 20: 6 (1979) 125–129. – М. Поповић: Извори запроучавање Пупинове делатности у домовини у фондовима АрхиваСрбије. Архивски преглед 1 (1979) 115–124. – А. Маслеша: Поклони M.Пупина Универзитетској библиотеци у Београду. Библиотекар 32 (1980)127–132. – А. Marinčić: M. Pupin, �ivot i delo. Physics today 21 (1980) 61–65.– D. Ivanovic: M. Pupin. Ljubljana 1982. – Живот и дело Михајла ИдворскогПупина. Нови Сад 1985 [481–542: Ббл. и лит/ббл..]. – И. Матовић: M.Идворски Пупин. Горњи Милановац 1987. – 100 најзнаменитијих Срба,351–356 (A. Маринчић). – Живот и дело српских научника, 1. САНУ 1996.

268

Стр. 263–289 (A. Маринчић). – Д. Капор, М. Весковић: М. Пупин и почецисавремене физике. У: Природне и математичке науке у Срба до 1918. НовиСад 2007. Стр. 9–15. – К. Марицки Гађански: Хеленска философија уАутобиографији М. Пупина... У: Природне и математичке науке у Срба до1918. Нови Сад 2007. Стр. 109–116.Сабрана дела: Изабрана дела М. Пупина. Књ. 1–7. Бгд 1996–1999.Фотографија: САНУ–Ф 389, 389/1

ПУРКИЊЕ ЕмануилEmanuel von Purkyné(Вроцлав, 17. XII 1831 – Вајсвасер, 23. V 1882) ботаничар и метеоролог;др филозофије, кустос Националног музеја у Прагу и гимназијскипрофесор.СУД: дописни члан од 24. VI 1879.Бгр: MSN 5 (1931) 1103. – Sl. N 6 (1867) 1119–1120.Бгр, лит/ббл: ÖBL 39 (1982) 338–339 (M. Vávra).Лит: V. Maiwald: Geschichte der Botanik in Böhmen. Wien 1904. – A.Černý: Vlastní �ivotopis J. A. Smolera. Slovansky přehled 12 (1909/1910) 6–11, 62–69, 204–212. – M. Matoušek: Život Jana Evangelisty Purkyně. Praha1946. – J. Beneš : Purkyňův odkaz ve vědě a filosofii. Praha 1957. – E.Trávníčková: J. E. Purkyně : život a dílo. Praha 1986. – P. Kunze: J. A.Smoler. Budyšin 1995.Фотографија: САНУ–Ф 51, 51/1

ПУЦИЋ Медо, кнез од ЗагорјаConte Pozza Orsatto(Дубровник, 12. III 1821 – Дубровник, 30. VI 1882) песник и историчаркњижевности; властелин дубровачки.ДСС: кореспондентни члан од 10. I 1860.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864. Редовни члан проглашен25. I 1870.Бгр: СИЭ 11 (1968) 715.Ббл: ВLZ 9, 89.Бгр, ббл, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић). – ÖBL 39 (1982) 323–324 (Ν.Stančić). – ЕСИ 601–602 (Д. Синдик).Лит: С. В. Поповић: Наша новија лирика. VI. Пјесме M. ПуцићаДубровчанина. ЛМС 129 (1882) 137–159. – F. Marković: Knez M. Pucić. RadJAZU 67 (1883) 125–206. – A. Fabris: M. Pucić. Dubrovnik, kalendar za 1897(1896) 48 i dalje – История Славянской Филологiи, 618–619 (В. Ягичъ). – F.Kulišić: O М. Puciću. Dubrovnik 1912. – M. Car: Moje simpatije. Zadar, 1913.Str. 61–91. – A. Cronia: Storia della letteratura serbo-croata. Milano 1956. Str.279. – K. Milutinovic: M. Pucić i narodni preporod u Dubrovniku. Dubrovnik 5: 3–4 (1962) 13 i dalje. – Н. Стипчевић: Необјављени чланак М. Пуцића оглагољском рукопису у Порту. Анали ФФ 12 (1976) 319–327. – K.Milutinović: O vezama Dalmacije i Vojvodine u doba ilirskog pokreta. U:Dalmacija u narodnom preporodu 1835–1848. Zadar 1987. Str. 285–306. – Н.Стипчевић: Пуцићева „Цвијета“ и новела у стиху. ПКЈИФ 57/58 (1993)43–51. – Н. Стипчевић: Поређења. Бгд 2000.

269

Преписка: Anali HID 2 (1953). – В. Вукмировић: Писма М. Пуцића В.Богишићу. ПКЈИФ 63/64 (1997/98) 61–89.Архив: АСАНУ ИЗ 7380/43 (Аутобгр.).Фотографија: САНУ–Ф 52, 52/1

ПУШИН Никола(Саратов, 7. II 1875 – Београд, 22. X 1947) хемичар; др хемије, професоруниверзитета (Београд и Загреб).СКА: дописник (Академије природних наука) од 29. III 1947.Нек: Arkiv za kemiju 19 (1947) 149–150 (S. Miholić). – САН Год 54 [1951]527–530 (M. Миланковић).Бгр: ХПр. 13 : 5 (1972) 149. – Монографија о развоју и раду Технолошко-металуршког факултета 1925–1975. Бгд 1975. Стр. 297–298.Ббл: Педесет година Пољопривредног факултета 1919/29–1969/79. Бгд1970. Стр. 426–427 (аноним). – Материалы для библioграфiи 1, 251–253 и 2 :1, 268–270 (Аноним).Нек, ббл: ГХД 12 : 4 (1947) 189–197 (П. С. Тутунџић) + 197–204 (Аноним).Лит: Живот и дело српских научника, 3. САНУ 1998. Стр. 417–445 (Д.Дражић).Фотографија: САНУ–Ф 390, 390/1

ПФУЛ Крешћан БохуверKrešćan Bohuver Pfuhl(Пришеци, 28. III 1825 – Пирна, 21. XII 1889) филолог, слависта; про-фесор гимназије.СУД: дописни члан од 6. II 1869.Бгр. ббл, лит : NBS, 438–439 (J. Petr).Лит: История Славянской Филологіи, 731 (В. Ягичъ). – J. Petr: KresćanBohuwer Pful. Budyšin 1979.Напомена: Перул који ce спомиње у списку чланова СУД (ПИ 116) jeПфул; погрешно је прочитан његов својеручни потпис у писму од 2.VIII1869 (Архив САНУ 1869–73) којим потврђује чланство у СУД.Фотографија: ФД–469

РАДИЋ Ђорђе(Велики Бечкерек, 22. IV / 4. V 1839 – Краљево, 11. X 1922) агроном; дрфилозофије, професор и управник Ратарске школе (Краљево).СУД: редовни члан (Одсека јестаственичког и математичарског) од 25. I1870.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Савременици и последници P 425/11 (В. Алексијевић).Нек: Тежак 49 (1922) 381–382 (Аноним).Лит: Аноним: Др-а Ђ. Радића пољопривредни списи XV. Јавор 5 (1878)1392–1393. – Аноним: Кромпир. Написао проф. др Ђ. Радић. Јавор 9 (1882) 763–764. – Аноним: Др Ђ. Радић. Opao 20 (1893) 117–119. – Ђ. Ра-дић: Moja педесетогодишњица... Бгд 1911 [са ббл.]. – С. Петровић: Сто

270

година пољопривредних школа у Србији. Бгд 1953. – Љ. Павићевић: ДрЂ. Радић, свјетли лик наше културне прошлости. Савремена пољопри-вреда 9 (1966) 793–800. – Стогодишњица САНУ II. Стр. 187–203: Пољо-привредне науке у САНУ... (Ј. Белић). – В. Шолаја и A. Магдић: Инже-њери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Живот и дело српских нау-чника, 1. САНУ 1996. Стр. 95–128 (Љ. Павићевић, M. Мијушковић). –Љ. Павићевић, М. Мијушковић: Ђорђе Радић. Нови Сад 2000. – С. Мир-чов: Пољопривредни стручњаци у Србији 19. века. У: Природне иматематичке науке у Срба до 1918. Нови Сад 2007. Стр. 199–208.Фотографија: САНУ–Ф 157

РАДИШИЋ Вукашин(Батајница, 1810 – Београд, 15. XII 1843) класични филолог; професоргимназије (Крагујевац; грчки језик).ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр, ббл: Поменик, 588–589 (M. Ђ. Милићевић). Савременици ипоследници P 425/11 (B. Алексијевић).Нек: Сербске народне новине (Пешта) 6 (1843) 411–412.Лит: В. Ђорђевић: Грчка и српска просвета. СКА 1896. Стр. 129–131(Бгр, ббл.). – Б. Миљковић: ДСС. – М. Λάσκαρις: Σέρβος μεταφραστής τουΚοραή. Ο Βоυκασιν Ραδισιτς. Ελληνικά 6 (1933) 78–80. – Μ. Μ. Николић:Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац, 1934. – M. Лесковац: Kaбиографији Вукашина Радишића. ЗМС/КЈ 22 (1974) 517–518. – A.Папахристу: Грчке школе y Београду y 19. веку. Настава и васпитање 19(1970) 354–375. – Г. Вури: Први уџбеник грчког језика у Србији. ИЧ 25–26(1978–1979) 285–291. – Г. Вури: Почетак предавања грчког језика уСрпској гимназији за време кнеза Милоша. ИЧ 24 (1977) 293–298. – М.М. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу. Крагујевац, 1988.– Р. Љушић: Лицеј. – М. Стојановић: В. Радишић – први српски (нео)хеленист. У: Античке студије код Срба. САНУ 1989. Стр. 81–94. –Споменица Гимназије у Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – Д.Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – С. Терзић: Србија иГрчка. Бгд, 1992. Стр. 30–31. – M. Stojanović: Les débuts de ľ enseignementde la langue greque chez les Serbes. Balcanica 27 (1996) 263–271. – Водичкроз архив ДСС.

РАДОВАНОВИЋ Војислав(Павлица, 14/27. I 1894 – Београд, 26. IV 1957) географ и антропогеограф;др филозофије, професор универзитета (Београд) и управник Етно-графског института САН.СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1940.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр, ббл: НЕ 3 (П. Вујовић). – EJ 7 (M. Barjaktarović). – САН Год. 54 (1951)560–583.Ббл: Год. СФФ 1 (1930) 333–334 [В. Радовановић]. – GBJ 1, 243–244.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 604 (М. Радовановић).Нек: ГСГД 37 (1957) 3–6 (В. Ђурић, M. Костић). – Гл. САН 9 (1958) 97–99 (Б. Дробњаковић) + 138–140 (Д. Недељковић). – ГЕИ 7 (1958) 9–12 (Б.Дробњаковић).

271

Лит: П. С. Влаховић: Рад д-ра В. Радовановића на етнологији. ГЕМ 19(1956) 250–256. – М. и М. Радовановић: Шабачка Посавина и Поцеринау антропогеографским проучавањима В. Радовановића. ГЕИ 25 (1976)49–58. – М. Костић: В. С. Радовановић. ГСГД 57 : 2 (1977) 3–7. – М.Јовановић: В. С. Радовановић и његов допринос проучавању нашенародне ношње. ГЕИ 26 (1977) 35–42. – М. Васовић: В. Радовановић –научник, учитетљ и opгaнизатор научноистраживачког рада. ГЕИ 26(1977) 27–33. – П. Влаховић: Уз 25-годишњицу смрти проф. др В. С.Радовановића... ГЕИ 31 (1982) 91–93. – Д. Антонијевић: Лик и научнодело В. Радовановића. ГЕИ 41 (1992) 27–34.Фотографија: САНУ–Ф 391, 391/1–2

РАДОВАНОВИЋ Маринко(Богатић, 15. VI 1813 – Београд, 20. I 1881)Kao министар просвете био председник Друштва српске словесностиод 27. IX до 22. X 1859. на основу члана 4 Устава ДСС који прописуједа „Попечитељ просвешченија правилно je Предсједатељ... Дружтва“.M. Радовановић није био члан ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 153, 53/1

РАДОВАНОВИЋ Михаило(Шабац, 13. VIII 1840 – ?, IV 1863) правник, писац и преводилац;секретар Министaрства правде.ДСС: редовни члан од 13. I 1863.Бгр: Савременици и последници Ρ 425/11 (В. Алексијевић).Нек: Гл. СУД 16 (1863) 293–294 (Д. Матић).Лит. В. Грујић: Лицеј и Велика школа, 107. – Р. Љушић: Лицеј. – Водичкроз архив ДСС.

РАДОВАНОВИЋ Петар(Нови Сад, 1808 – Београд, 3. III 1857) правник и адвокат; професорЛицеја (Београд), председник окружног суда (Чачак) и управитељ свихосновних школа у Србији.ДСС: редовни члан од 11. VI 1842.Бгр, ббл. : Поменик 589–590 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици и после-дници Ρ 425/11 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 23 (2004)26.Нек: Гл. ДСС 9 (1857) 323. – Шумадинка 6 : 27 (1857) 107 (ГаврилоПоповић).Лит: Шумадинка 5 : 53 (1856) Стр. 372 (приказ Радовановићевог рада). –М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ј.Драгашевић: Истинске приче : автобиографија у одломцима, књ. 1. Бгд1888. Стр. 50–51. – Б. Миљковић: ДСС. – М. М. Николић: Крагујевачкагимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – Ж. Царић: Настава немачкогјезика на Лицеју (1838–1863). ГГБ 27 (1980) 131–142. – Ђ. Живановић:Стеријине полемике. САНУ 1985 (ПИ 564). – M. Николић: Лицеумкњажества србског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Споменица Гимназије

272

y Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Грујић:Лицеј и Велика школа. – В. Гајић: Основношколско образовање у Србији.– Водич кроз архив ДСС. – В. Маријан: Оснивање школе на Врачару. ГГБ45/46 (1998–1999) 53–61.

РАДОВАНОВИЋ Светолик(Прћиловица, 23. III 1863 – Београд, 17. VII 1928) геолог; др геологије,професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 5. II 1897. Прави члан(Академије природних наука) од 31. I 1902.Приступну беседу није одржао.Бгр, ббл: СКА Год. 9 (1899) 130–141. – НЕ 3 (Н. Кошанин).Ббл: GBJ 1, 241–243. – Живот и дело српских научника, 2. САНУ 1996.Нек: СКА Год. 37 (1929) 93–94 (Сл. Јовановић).Нек, ббл: СКГ н. с. 24 (1928) 559–560 (Н. Кошанин). – ГА 10 : 2 (1931) 1–10 (К. В. Петковић).Лит: В. Грујић: Лицеј и Велика школа. – A. Грубић, H. Пантић: С.Радовановић. У: Симпозијум из регионалне геологије и палеонтологије –Сто година геолошке школе и науке у Србији. Бгд 1981. Стр. 17–22. –Стогодишњица САНУ II, 100–158: Развитак геолошких наука у САНУ.(П. Стевановић). – A. Грубић: Регионално-геолошки и палеонтолошкирадови С. Радовановића. ГА 53 :1 (1990) 15–19. – Живот и дело српскихнаучника, 2. САНУ 1997. Стр. 105–149 (A. Грубић). – В. Јовић: Изисторије геологије у Србији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 266, 266/1–2

РАДОЈКОВИЋ Милета(Ђунис, 1778 – Јагодина 26. IX 1852) официр; ђенерал, министар војни ичлан Државног савета.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.Бгр: Поменик, 597–602 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић II, 341–342. – HE3 (J. Продановић).Нек: CH 19: 113 (1852) 2.Лит. M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ.1 и 3. Бгд, 1898 и 1901. – M. M. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – M.Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд 1912. – Мемоари СтефанаСтевче Михаиловића. СКА 1928. – Р. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1987 (ПИ 570). – P. Љушић: Лицеј. – Водич кроз архив ДСС.– М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу AllgemeineZeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИСАНУ 649).Фотографија: ФД–477 (портрет У. Кнежевића у Народном музеју, инв. бр. 139, С1223).

РАДОЈЧИЋ Никола(Кузмин, 17/29. VIII 1882 – Београд, 12. XI 1964) историчар; др фило-зофије, професор универзитета (Љубљана).

273

СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 15. II 1930. Правичлан (Академије друштвених наука) од 12. II 1934. Секретар Академиједруштвених наука СКА од 26. II 1942. до 10. III 1944.САН: редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Секретар Одељења друштвених наука САН од 27. VI 1956. до 3. XII1956 [в.д.] ; 10. X 1962. до 12. XI 1964 [заменик ].Приступна беседа: Српски државни сабори у средњем веку. Шт.: СКАПИ 130 (1940) [I–IV] +1–318. Проглашен 7. III 1938. (СКА Год. 47 (1937)150, 191).Бгр, ббл: СКА Год. 38 (1930) 176–183. – Lj. JAZU 40 (1927) 138–141 (G.Manojlović). – HE 3 (Д. Поповић). – EJ 7 (Đ. Sp. Radojičić). – Енцикло-педија Новог Сада 23 (2004) 34–36.Бгр, лит/ббл: SBL 9 (1960) 7–8 (M. Miklavčič) – ЕСИ 607–608 (С. Ћирко-вић).Ббл: Zgovovina Slovenske univerze v Ljubljani do leta 1929. Ljubljana 1929.Str. 523–524. – ГИДНС 10 (1937) 104–120 (H. Радојчић). – ЗМС/ДН 13–14(1956) 327–347 (H. Радојчић).Нек: ЗМС/ДН 39 (1964) 177–180 (Ђ. Сп. Радојичић). – ЈИЧ 4 (1964) 158–159 (С. Ћирковић). – Südost-F. 23 (1964) 333–334 (В. Saria). – BSci. Sec. В.1 (10) : 7–8 (1965) 193–195 (Dj. Sp. Radojičić). – ЗМС/КЈ 13 (1965) 390–391(T. Петровић). – ПКЈИФ 31 (1965) 136–137 (Д. Павловић). – ЛМС 395(1965) 96–97 (М. Лесковац). – BZ 58 (1965) 285–287 (A. Ostrogorsky). – ZČ21 (1967) 231–233 (В. Grafenauer).Нек, ббл: ИЧ 14–15 (1965) 595–618.Лит: Т. Тарановски: Н. Радојчић, Снага закона по Душановом законику...Архив 11 : друго коло (1925) 68–71. – Ж. М. Перић: Реферат о расправиН. Радојчића „Снага закона по Душановом законику“. СКА Год. 32 (1926)36–53. – К. Н. Милутиновић: Зборник И. Руварца. ЛМС 341 (1934) 117–120. – Б. Магарашевић: 30-годишњица научног рада др Н. Радојчића. ЛМС348 (1937) 59–62. – V. Mošin: Dušanov zakonik. HZ 3 (1950) 349–364. – H.Радојчић: Дух и смисао српске историје. Гл. СПЦ 35 (1954) 105–109. – Д.Страњаковић: H. Радојчић. Гл. СПЦ 37 (1956) 130–140. – Н. Радојчић:Дужности наше историографије. ЛМС 379 (1957) 538–539. – К. В.Хвостова: К вопросу о терминологии Летописи Попа Дуклянина.Славянский архив: сборник статей. АН СССР. 1959. Стр. 30–45. – Đ. Sp.Radojičić: N. Radojčić zur Vollendung des 80 lebensjahres. Südost-F. 21 (1962)406–408. – D. Kermavner: Hegemonistična prekonstrukcija jugoslavenskegakongresa v Ljubljani leta 1870. ZČ 16 (1962) 81–144 и 17 (1963) 225–254. –F. Zwitter: Nekaj preoblemov okroj jugoslovenskega... ZČ 16 (1962) 145–170 и18 (1964) 243–250. – Е. П. Наумов: Некоторые проблемы историизаконодательства в Сербо-греческом царстве. ВВр 26 (1965) 271–277. – J.Pošvar: Poznámky k Radojčićove edici Zákona despota Stepana Lazaroviće.Slavia 36 (1967) 462–469. – J. Šidak: Problem J. Kri�anića u hrvatskoj isrpskoj literaturi. HZ 23–24 (1970–71) 147–178. – F. Zwitter: Oddelek zazgodovino na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani. ZČ 27 (1973) 133–143.– Љ. Трговчевић: Јован Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – Ј. Пејић: Мит о прекиду у развитку српске књижевности. КИ 27 :96 (1995) 207. – Зборник радова научног скупа Браћа Руварац у српскојисториографији и култури. Нови Сад, Сремска Митровица 1997. –

274

Зборник радова научног скупа Јован Рајић – историчар, песник и црквенивеликодостојник. Нови Сад 2002. – Законик цара Стефана Душана :зборник радова. САНУ 2005.Фотографија: САНУ–Ф 267, 267/1–5г

РАДОНИЋ Јован(Мол, 28. I / 9. II 1873 – Београд, 25. XI 1956) историчар; др филозофије,професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 26. I 1909. до 1. II1914. када је примљена к знању његова оставка на чланство дописника.Прави члан (Академије друштвених наука) од 16. II 1920.Секретар Академије друштвених наука СКА од 7. III 1931. до 7. III 1937.Привремени секретар СКА од 1–11. III 1937 [в.д.] и од 11. III 1937. до 2.V 1945, 2–11. V 1945 [в.д.].САН: редовни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Секретар Одељења друштвених наука САН од 10. VI 1952. до 25. XI1956.Приступна беседа: Критовул, византијски историк XV века. Шт.: СКАГлас 138 (1930) 59–83. Проглашен 29. XII 1926. (СКА Год. 35 (1926)123–126).Аутобгр: СКГ н. с. 54 (1938) 277–284. – ЛМС 374 (1954) 324–329 + 413–416.Бгр, ббл: СКА Год. 22 (1909) 355–359 и 28 (1921) 353–357 и 50 (1941)313–217. – Нови живот 21 (1924) 144–145 (Аноним). – НЕ 3 (Н.Радојчић). – Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 39–41.Ббл: ИЧ 5 (1955) 443–461 (Р. Перишић, H. Сотировски и др.).Бгр, лит/ббл: BLGS 4 (1981) 13–14 (M. Stoy). – ЕСИ 610–611 (Ђ. Тошић).Нек: ИЧ 6 (1956) 270–274 (Н. Радојчић). – Гл. САН 8 (1957) 260–263 (H.Радојчић). – ПКЈИФ 23 (1957) 171–172 (Д. Стрњаковић). – ЗМС/ДН 17(1957) 164 (Д. Ј. Поповић). – Südost-F. 18 (1959) 178–180 (Dj. Sp.Radojičić).Лит: M. Црњански: Др J. Радонић, Ђ. Бранковић, деспот Илирика. СКГн. с 30 (1930) 73–75. – A. Ивић: Монографија „Војводина“ и гроф Ђ.Бранковић. ЛМС 353 (1940) 278–284. – Ј. Радонић: Напомена накритику г. Ивића. ЛМС 353 (1940) 284–285. – V. Bogdanov: O nekimosnovnim problemima četrdesetosme. HZ 2 : 1–4 (1949) 280–306. – V.Štefanić: Dr J. Radonić, Štamparije i škole rimske kurije... HZ 4 : 1–4 (1951)258–270. – H. Радојчић: Осамдесетогодишњица J. Радонића. ЛМС 372(1953) 62–77. – Д. Страњковић: Др J. Радонић. Гл. СПЦ 34: 2–3 (1953)32–35. – H. Радојчић: [Посвета тома часописа]. ИЧ 5 (1955) V–VI. – Н. С.Мартиновић: Радови проф. др Ј. Радонића, академика 1893–1955. ИЗ 9 :12 (1956) 353–355. – Н. Радојчић: J. Радонић. ЛМС 379 (1957) 99–107. –Љ. Трговчевић: J. Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231.– Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986.Преписка: WSJ 8 (1960) [63 pisma Jagiću]. – J. Kurz: Slavistická korespon-dence adresovaná Frant. Pastrnkovi. Slavia 33 (1964) 343–345.Фотографија: САНУ–Ф 268, 268/1-Зг

275

РАДОНИЋ Новак(Мол, 13. III 1826 – Каменица (Срем), 11. VII 1890) сликар и писац;библиотекар Матице српске.СУД: дописни члан од 18. VI 1878.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (В. Петровић). – Саременици и последници Ρ 425/11(В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 41–43.Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (V. Ristić). – LEJ 2 (O. Milanović-Jović).Лит: С. В. Поповић: H. Радонић. Јавор 5 (1878) 743–746. – M. Савић:Новак Радонић, поглед на његов уметнички и књижевни рад. Јавор 19(1892) 45–46. – В. Петровић, M. Кашанин: Српска уметност yВојводини. Нови Сад 1927. – П. Васић: Цртежи H. Радонића. УП 3:1/2(1940) 25–31. – М. Коларић: Н. Радонић 1826–1890. Бгд : Народни музеј,1962 [11 : Литература и 12–20: Радови). – Д. Медаковић: H. Радонић.ЛМС 389 (1962) 27–41. – В. Краут: Цртежи Н. Радонића. ЗЛУМС 13(1977) 285–295. – М. Јовановић: Н. Радонић. Ада 1979. – Д. Медаковић:Српска уметност у 19. веку. Бгд 1981. – М. Коларић: Освит новога доба,19. век. Бгд, Загреб, Мостар 1982 (Уметност на тлу Југославије).Сабрана дела: Н. Радонић: Молска мудровања. Нови Сад 1878.Фотографија: ФД–480

РАЗЛАГ Радослав Јакоб(Радославци, 12. VI 1826 – Брежице, 5. VI 1880) писац и политичар;адвокат у Брежицама и Љубљани и издавач Зоре (Грац, Загреб).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: EJ 7 (S. Kranjec).Бгр, ббл, лит/ббл: SBL 9 (1960) 53–55 (S. Kranjec). – ÖBL 40 (1983) 447(V. Murko).Лит: F. Mohorič: Dr J. R. Razlag. Časopis za zgodovino in narodopisje 14(1918) 1–56 [sa popisom radova]. – Југословени и Русија : документи изархива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 54

РАЈИЋ Јован(Осијек, 1805 – Темишвар, 24. IX 1856 ) правник и инжењер; професорЛицеја (Београд; право) начелник Одељења попечитељства правосуђа исекретар Намесништва у Темишвару.ДСС: редовни члан од 11. IV 1842.Бгр: Саременици и последници P 425/11 (В. Алексијевић). –Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 99–100.Нек: ЛМС 97 (1858) 224.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – В. Стајић: Новосадске биографије, књ. 4.Нови Сад 1939. Стр. 252. – И. Пржић: Оснивање Правног факултета уБеограду. Архив (јули-август 1940) 11–19. – M. M. Николић: Лицеумкњажества србског у Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Р. Љушић: Лицеј. –В. Грујић: Лицеј и Велика школа, 41–43. – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија

276

у Србији у 19 в. Бгд 1989. – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери у књаж. икраљ. Србији. Бгд. 1994. – Научно наслеђе Правног факултета уБеограду 1841–1941, Бгд 1994. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј.Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997.

РАЈАЧИЋ Јосифсветовно име Илија(Лучани, 20. VII 1785 – Сремски Карловци, 1. XII 1861) патријархсрпски.ДСС: почасни члан од 2. I 1849.Аутобгр: Ј. Радонић: Аутобиографија патријарха Ј. Рајачића. ПИ САНУ178 (1951) 1–108.Бгр: HE 3 (P. Грујић). – ELZ 5 (Anonim). – Енциклопедија Новог Сада 23(2004) 90–93.Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 40 (1983) 400–401 (S.K. Kostić).Бгр, лит/ббл: EJ 7 (Ν. Petrović). – BLZ 9, 129–134.Нек: ЛМС 107 (1864)164–165 (A. Хаџић).Лит: Д. Руварац: Патријарх J. Рајачић и владика П. Атанацковић. СрпскиСион 13 (1903) 13–15 passim. – Д. Руварац: Патријарх J. Рајачић ицрногорска митрополија. Српски Сион 17 (1907) 243–245. – Д. Руварац:Патријарх Рајачић и народна архива из 1848. и 1849. год. Нова Европа 16(1927) 202–204. – Љ. Влачић: Прва канонска noceта епископа РајачићаДубровнику и Котору. ГИДНС 5 (1932) 385–393. – Љ. Влачић: Ј. Рајачићкао далматински епископ. ГИДНС 8 (1934) 164–178. – Ј. Радонић: Патри-јарх J. Рајачић. ЛМС 349 (1938) 225–253 + 305–324. – J. Радонић: Теста-мент патријарха J. Рајачића. Гл. СПЦ 29 (1948) 139–145. – J. Радонић:Патријарх Ј. Рајачић и генерал Ђуро Рукавина. Глас САНУ 193 (1949)143–243. – Д. Поповић: Аутобиографија патријарха Ј. Рајачића. ЛМС368 : 5 (1951) 390–396. – Ђ. Слијепчевић: Историја Српске православнецркве. Књ. 2. Минхен 1966. – Ж. Бошков: Књижевни лик патријарха Раја-чића. ЗМС/КЈ 20 : 2 (1972) 307–318. – Ж. Милисавац: Историја Матицесрпске, Део 1. MC 1986. – Д. Петровић: Јосиф Рајачић: визитација далма-тинске епархије 1832–1833. год. Зборник о Србима у Хрватској 2 (1991)485–496. – Српски јерарси, 259–261 (С. Вуковић). – Водич кроз архивДСС. – Зборник радова научног скупа Српски покрет у револицији 1848–1849. Нови Сад 2000. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској1791–1914. Бгд 2003.Преписка: Вукова преписка, 6. Бгд 1912. Стр. 240–251. – Д. Руварац: Коре-спонденција буковинског владике Евгенија Хакмана и владике вршачког Ј.Рајачића. Богословље 5 (1930) 195–205.Архив: АСАНУ аутобиографија на немачком (готицом). – Перуничић, 262–263.Фотографија: САНУ–Ф 55 (постоји и портрет, уље, Јован Радонић; својинаЕпархије бачке)

РАКИЋ Милан(Београд, 18/30. IX 1876 – Загреб, 30. VI 1938) књижевник, песник идипломата; шеф конзулата у Приштини, генерални конзул у Скадру ипосланик у Копенхагену, Софији и Риму.

277

СКА: дописник (Академије уметности) од 18. II 1922. Прави члан(Академије уметности) од 12. II 1934.Приступну беседу није одржао. (СКА Год. 48 (1938) 149).Бгр: ELZ 5 (Anonim).Бгр, ббл, лит/ббл: М. Ракић: Песме. Бгд 1952. Стр. 149–154 (Ж. П.Јовановић). – ЛМС 373 (1954) 519–525 (Ж. П. Јовановић).Бгр, ббл: ЕЈ 7 (M. M. Pešić).Бгр, ббл, лит/ббл: JKL, 690–691 (В. Novaković).Ббл, лит/ббл: СКГ н. с. 54 (1938) 506–508 (Н. Мирковић, Ж. П.Јовановић) + 509 и 55 (1938) 145. – НЕ 3 (В. Петровић). – KJ 4 (1966)394–397 (Д. Морачић).Лит/ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр.484 + 510–511.Нек: СКГ н. с. 54 (1938) 449–459 (А. Арнаутовић). – Нова Европа 31 : 8(26. VIII 1938) 233–237 (М. Ћурчин). – Vidici 1 (1938) 79–82 (Л.Смодлака). – ČJR 8 (1938) 201–204 (Đ. Gavella). – Страни преглед 9–10(1938–1939) 151–154 (M. Ибровац).Лит: Б. Лазаревић: Версификација M. Ракића. Хрватскосрпски алманахза год. 1911. Загреб, Бгд 1911. Стр. 124–128. – A. G. Matoš: Lirska šetnja.Savremenik 7 [6!] (1911) 492–498. – J. Скерлић: Рецензија o Новимпесмама M. M. Ракића. СКА Год 26 (1914) 93–98. – T. Манојловић: Сапесником нашег ослобођеног Југа. Идеје 1 : 1 (6. X 1934) 2. – И. Секулић:Једна духовна силуета M. Ракића. Мисао 44 : 5–8 (1937) 161–168. – И.Секулић: M. Ракић. Бгд 1938. – P. Плетњев: О утицајима на M. Ракића, Iи II. ГЈПД 19 : 3 (1938) 192–201. – В. Kovačević: M. Rakić. SI. R 10 (1938)316–323. – Б. Поповић: M. M. Ракић. ГНЧ 48 (1939) 303–311. – M.Ćurčin: M. Rakić and the idea of Kosovo. S. Rev. 18 : 52 (1939) 170–174. –Ст. Зафировић: Из мојих успомена o M. Ракићу. ЈП 13 (1939) 22–25 + 75–79. – M. Чемерикић: M. Ракић y Јужној Србији. ЈП 13 (1939) 65–74. – Ј.Kršić: Pesničko delo M. Rakića. Slavia 17 (1939) 200–211. – A. Андрејевић:Μ. Ракић y мојим успоменама. Бгд 1946. – Ј. Скерлић: Историја новесрпске књижевности, Бгд 1953. Стр. 438–439. – M. Ћурчин: О личностии пјесмама M. M. Ракића. ПКЈИФ 22 (1956) 218–231. – В. Ђурић: M.Ракић. Бгд 1957. – A. Белић: Поводом Ракићева језика. НЈ н. с. 9 (1958–1959) 217–219. – В. Ј. Вучковић: Пензионисање М. Ракића. ЗИК 2 (1961 )233–244. – Ж. Симоновић: М. Ракић и Косово. KJ 2 (1963) 144–150. – В.Недић: M. Ракић. KJ 1 (1964) 33–40. – M. Ибровац: M. Ракић – песник ичовек. САНУ ПИ 434. Стр. 141–152. – М. Ракић: Конзулска писма 1905–1911. Приредио, поговор и коментаре написао A. Митровић. Бгд 1985(379–383: Хронологија Ракићевог службовања). – Милан Ракић – животи дело, каталог изложбе. Бгд, Народна библиотека 1989. – A. Митровић:Шест фрагмената за биографију М. Ракића. Књижевност 3–4 (1993)242–253. – A. Митровић: О дану рођења M. Ракића. Књижевност (1993)800–803. – 100 најзнаменитијих Срба, 480–484 (С. Лукић).Споменица: СКГ н. с. 54 и 55 (1938).Преписка: Књижевност 23 (1956) 245–248 и 63 (1976) 922–936.Архив: АСАНУ 14331.Фотографија: САНУ–Ф 269, 269/1–5

278

РАКИЋ Мита(Мионица, 15. X 1846 – Београд, 5. III 1890) политичар, писац и прево-дилац; министар финансија.СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 30. I 1872. и(Одсека филолошког и философског).Бгр: Дод. Поменику, 139 (М. Ђ. Милићевић). – Милан Ракић – живот идело, каталог изложбе. Бгд, Народна библиотека 1989.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (Сл. Јовановић).Бгр, ббл: ЕЈ 7 (М. М. Pešić). – Саременици и последници Ρ 425/11 (В.Алексијевић).Нек: ГНЧ 14 (1894) 391–397.Лит: Аноним: Како je Г. M. Ракић бележио старине из „Нове Србије“.Нови век 1 : 70 (1881) 3. – Ђ. Живановић: Срби и пољска књижевност(1800–1871). Бгд 1941. – Уједињена омладина српска: зборник радова.Нови Сад 1968. – В. Стојанчевић: M. Ракић и његово дело о ослобођенимкрајевима Србије 1877/8. У: M. Ракић: Из Нове Србије. Лесковац 1987.Стр. 185–194. – Б. Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам уXIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 56, 56/1–2

РАМБО АлфредAlfred Rambaud(Безансон, 2. VII 1842 – Париз, 10. XI 1905) историчар; професор уни-верзитета (Париз-Сорбона). Члан Француске академије наука, министарпросвете.СУД: дописни члан од 18. VI 1878.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије друштвенихнаука) од 5. II 1896.Бгр. ббл: GE 28 (Anonim). – ЕВ 18 (Anonim).Лит/ббл. : BLZ 10, 284.Нек: СКГ 15 (1905) 877–880 (J. Радонић). – Дело 37 (1905) 399–400(Аноним). – СКА Год. 19 (1906) 362–377 (Ст. Бошковић).Нек. ббл: BZ 15 (1906) 509–511 (Ch. Diehl). – BBp. 12 (1906) 577–579 (А,Васильевъ).Лит: A. Митровић: Како je купљена библиотека А. Рамбоа. Библиотекар18 (1966) 386–392.Архив: Дипломатски архив Државног секретаријата за иностране послове уБеоградуФотографија: САНУ–Ф 392

РАМОВШ Фран(Љубљана, 14. IX 1890 – Љубљана,16. IX 1952) филолог, слависта; дрфилологије, професор универзитета (Љубљана).СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1929.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Бгр: НЕ З (М. Кос).

279

Бгр, ббл: Lj. JAZU 40 (1927) 141–143. – СКА Год. 37 (1929) 128–135. – L.SAZU 1 (1943) 105–110. – Slavistična revija 3 (1950) 441–458 (J. Šolar, Z.Bizjak).Бгр, ббл, лит/ббл: SBL 9 (1960) 22–24 (R. Kolarič).Ббл: Zgodovina Slovenske univerze v Ljubljani do 1929. Str. 524–525.Нек: Arheološki vestnik 3 : 2 (1952) 335 (J. Korošec). – Slovo 1 (1952) 45–46(Anonim) и 2 (1953) 80. – Sl. R 31 (1952–1953) 540–542 (T. Logar). – Südost--F 12 (1953) 295–298 (J. Matl). – RES 30 (1953) 318–320 (A. Vaillant). – ЈФ20 (1953–1954) 577–578 (A. Белић). – AIF 2 ser. 2–3 (1953–1954) 37–40 (A.Slodnjak). – L. SAZU 5 (1954) 148–160 (Anonim). – ZČ 8 (1954) 177–178(M. Kos). – Slavistična revija 5–7 (1954) 1–2 (A. Slodnjak).Лит: Аноним (Т. П.): Четири словеначка јубилеја. СКГ н. с. 61 (1940) 232–235. – F. Bezlaj: F. Ramovš, pogled na njegovo delo. Slavistična revija 3 (1950)225–236. – A. Ocvirk: F. Ramovšu za šezdesetletnico. Slavistična revija 3(1950) 223–224. – Razprave 13 (1990) ceo broj. – Л. Перовић: О једнојпреписци – значајан историјски извор о односима између Срба и Слове-наца. Дело 38 : 5/8 (1992) 208–221 [преписка А. Белић – Ф. Рамовш]Преписка: Korespondenca Frana Ramovša. Ljubljana 1985. – Pisma F. Ki-driča F. Ramovšu. Ljubljana 2001.Споменица: F. Ramovšu ob šezdesetletnici... SAZU 1950.Фотографија: САНУ–Ф 393

РАНКЕ ЛеополдLeopold von Ranke(Вие (окр. Хале), 21. XII 1795 – Берлин, 23. V 1886) историчар; професоруниверзитета (Берлин).ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1849.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, лит/ббл: EJ 7 (R. Mihaljčić). – ЕСИ 616–617 (А. Митровић).Бгр, лит: НЕ 3 (Н. Радојчић). – EJ 7 (R. Mihaljčić). – Brockhaus 15 (Ano-nim). – Meyers Lexicon 19 (Anonim).Лит: J. Ристић: Л. Ранке и ослобођење Србије. СКА Глас 31 (1892) 1–29. –Л. Ранке: Србија и Турска у 19. веку. Бгд 1892. Стр. I–XXIV: Ст.Новаковић, Предговор. – Е. Gulia: Leopold von Ranke's Leben und Wirken.Leipzig 1893. – Д. Павловић: Л. Ранке. Дело 8 (1895) 428–444. – J. Б.Јовановић: Ранкеово схватање историје. Бгд 1906. – H. Helmolt: Leopoldvon Ranke's Leben und Wirken. Leipzig 1921. – H. Oncken: Aus RankesFrühzeit. Gotha 1922. – H. Радојчић: Увођење Србије y светску науку. ЛМС323 (1930) 29–43. – С Јовановић: Карађорђе и његове војводе. СКА Глас179 (1938) 1–28. – A. Ивић: Л. Ранке и српско-аустријски односи за времепрвог српског устанка. СКА Глас 179 (1938) 119–134. – А. Либерт:Положај Л. Ранкеа у духовном свету. СКА Глас 179 (1938) 135–164. – М.Поповић: Die srbische Revolution. ПКЈИФ 29 (1963) 45–58. – Η. Радојчић:Српска револуција Л. Ранкеа и Вук. ЛМС 394 (1964) 113–118. – J. G. Henz:L. Ranke. Köln 1968. – В. Стојанчевић: Л. Ранке и његова Српскареволуција. У: Л. Ранке, Српска револуција. 2. изд. СКЗ 1991. Стр. 9–23. –Н. Радојчић: Ранкеова нова концепција српске историје. У: Л. Ранке,Српска револуција. СКЗ 1991. Стр. 185–226 (= Razprave Znanstvenegadruštva za humanistične vede 2 (1925) 1–54). – A. Митровић: Л. Ранке писац

280

„Српске револуције“. ЛМС (1996) 502–515. – A. Митровић: Љубав ипоштовање за Л. Ранкеа. У: Стојану Новаковићу у спомен. Бгд 1996. Стр.89–130. – Љ. Петровић: Срби о знаменитим Немцима. Бгд 1998. – М.Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung подописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ 649). – Т. Бекић:Српска револуција у видокругу немачке културне јавности: од Л. Ранкеа доС. Капера. У: Germanoslavica. Књ. 2. Нови Сад 2003. Стр. 123–190. – М.Мојашевић: Срби у немачком мњењу Вуковог доба. САНУ 2006 (ПИСАНУ 658).Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 656–674.Сабрана дела: Leopold von Ranke's Sämmtlische Werke. Leipzig 1890.Фотографија: ФД–488

РАЧКИ Фрањо(Фужине, 25. XI 1828 – Загреб, 13. II 1894) историчар, политичар и теолог;др филозофије, каноник првостне загребачке цркве и председник ЈАЗУ.СУД : дописни члан од 8. I 1867.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.Бгр, ббл: СКА Год. 2 ( 1889) 321–330. – ЕЈ 7 (J. Šidak).Бгр, лит/ббл: BLGS 75 : 4 (1981) 2–4 (В. Grolshammer).Бгр, ббл, лит/ббл: НЕ 3 (В. Новак). – ЕСИ 619–620 (С. Ћирковић). –КМЕ 3, 446–449 (Л. Лашкова).Ббл: Lj. JAZU 2 (1887) 102–104 и 3 (1888) 160–161 и 4 (1889) 172 и 5(1890) 145–146 и 6 (1891) 156 и 7 (1892) 189 и 8 (1893) 130 и 9 (1894) 174.Ббл, лит/ббл: Zbornik Zavoda za povijestne znanosti Istraživačkog centraJAZU 9 (1979) 275–373 (A. Gulin).Нек: СКА Год. 7 (1894) 188–189 (М.Ђ. Милићевић). – ASPh 16 (1894)320 (V. Jagić). – ЛМС 183 (1895) 1–15 (M. Полит-Десанчић).Лит: T. Smičiklas: Život i djela dra F. Račkog. JAZU 1895. – J. Lorković: Ra-čki. U: Narodna misao. Zagreb 1897. Str. 78–226. – V. Zagorsky: F. Rački et larenaissance scientifique et politique de la Croatie. Paris 1909. – ИсторияСлавянской Филологіи, 721–722 (В. Ягичъ). – В. Новак: Највећи Југосла-вен 19 столећа. Нова Европа 9 : 6 (1924) 165–180. – H. Радојчић: Југосло-венска идеолоија Ф. Рачког. ЛМС 306 (1925) 209–211. – V. Novak: F. Račkiu govorima i raspravama. Zagreb 1925. – Сл. Јовановић: Φ. Рачки. СКА Год.37 (1929) 94–97. – В. Новак: Ф. Рачки. Браство 23 (1929) 183–259. – Pro-slava 100–godišnjice rođenja F. Račkog... JAZU 1929. – N. Radojčić:Strossmayer i Rački. ГИДНС 2 (1929) 237–247. – M. Prelog: Rusija u svetlostikorespondencije Rački – Strossmayer. Руски архив 12 (1931) 75–91. – P. Skok:F Rački i Balkan. Vidici 2 (1939) 393–395. – V. Novak: F. Rački. Bgd 1958. –Н. Стипчевић: Да ли су Штросмајер и Рачки походили Николу Томазеа.ИГ 1–2 (1975) 141–144. – M. Gross: „Ideja jugoslovjenstva“ F. Račkoga u ra-zdoblju njezine formulacije (1860–1862). HZ 29–30 (1976–1977) 331–345. – F.Zenko: Problem odnosa znanosti i filozofije u F. Račkog. Prilozi za istraživanjehrvatske filozofske baštine 7–8 (1978) 27–37. – К. Милутиновић: Фрањо Ра-чки и Иларион Руварац. ЗМС/И (1980) 159–170. – С. Ћирковић: Косовскабитка у контексту српске и балканске историје. У: Бој на Косову – ста-рија и новија сазнања. Бгд 1992. Стр. 361–364. – К. Милутиновић: Штро-смајер и Рачки и окупација Босне и Херцеговине. Домети 76/77 (1994) 53–66. – В. Крестић: Слободан Јовановић о Хрватима и српско-хрватскимодносима. ЗМС/И 56 (1997) 125–136.

281

Преписка: F. Šišić: Korespondencija Rački – Štrosmajer. JAZU 1928. – ГНЧ38 (1929) 231–281 (M. Новаковић). – Građa za povijest književnosti Hrvatske18 (1950) 9–101 (I. Esih i R. Maixner). – Славянский архив. АН СССР 1959.Стр. 139–172 (В. И. Фрейдзон). – ZHI JAZU 2 (1959) 263–288 (J. Erceg). –V. Novak: V. Bogišič i F. Rački. САНУ 1960. – В. Новак: Српски научници икњижевници у преписци са Ф. Рачким. САНУ 1964. – HZ 21–22 (1968–1969) 455–500. – Anali Zavoda za povijest znanosti Istraživačkog centra JAZUu Dubrovniku 18 (1980) 313–340 (J. Perić).Фотографија: САНУ–Ф 394, 394/1

РАШКОВИЋ Михаило(Тител, Шајкашки батаљон, 1827 – Београд, 3. X 1872) хемичар итехнолог; професор Лицеја и Велике школе (Београд).ДСС: редовни члан од 13. I 1857.СУД: редовни члан (Одсека за науке природословне и математичке)наименован 29. VII 1864. Секретар Одсека за науке природословне иматематичке СУД 1867, 1868.Бгр: Енциклопедија Новог Сада 23 (2004) 235–236.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Споменица седамдесетпетогодишњице Војнеакадемије: 1850–1925. Бгд 1925. Стр. 221. – С. Д. Матвејев: Орнитолошкаистраживања у Србији (1836–1912). HT 2 (1946) 896–903. – В. Михаило-вић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860. САНУ 1951(ПИ 180). – О. Ђурковић: M. Рашковић, први професор хемије... ГласникХемијског друштва 19 (1954). – С. Бојовић: Утемељивачи хемије у СрбијиМ. Рашковић, С. Лозанић и M. Леко. Гласник Хемијског друштва 48 : 3(1983) 79–105. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. – В. Шолаја и A. Ма-гдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Р. Љушић: Лицеј. –С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – С Бојовић: По-чеци хемије у обновљеној Србији. У: Пола века науке и технике у обновље-ној Србији 1804–1854. Стр. 65–67. – Живот и дело српских научника, 1.САНУ 1996. Стр. 63–94 (С. Бојовић).Фотографија: ФД–490

РЕНДИЋ Иван(Имотски, 27. VIII 1849 – Сплит, 29. VI 1932) вајар.СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 3 (A. Шнајдер).Ббл, лит/ббл: BLZ 12, 665.Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (D. Kečkemet). – ÖBL 41 (1984) 77–78 (Ž.Domljan).Нек: ČJR 3 (1932–1933) 30–31 (Anonim = J. K. S.)Лит: Б. Ловрић: И. Рендић. ЛМС 258 : 6 (1909) 92–95. – Lj. Babić:Umjetnost kod Hrvata u 19 st. Zagreb 1934. Str. 84–87. – D. Kečkemet:Detinjstvo I. Rendića. Brački zbornik 2 (1954) 127–146. – D. Kečkemet: I.Rendić, život i djelo. Zgb 1969.Архив: Галерија умјетнина Сплит (Аутобгр.)Фотографија: ФД–491

282

РЕНИЈЕРИС МаркоΜάρκος Ρενιέρης(Трст, 1815 – Атина, 1897) правник и дипломата; професор универзи-тета (Атина; римско и приватно право) адвокат и посланик у Цари-граду.ДСС: кореспондентни члан од 8. I 1861.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Εγκυκλοπαίδεια Δομή 13 (Аноним).Лит: Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнезаМихаила. Бгд 1963. – С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд, 1992. – Водичкроз архив ДСС.Фотографија: ФД–492 (С. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. Стр. 80–81)

РЕШЕТАР Миланкрштено име Карло(Дубровник, 1. II 1860 – Фиренца, 14. I 1942) филолог, слависта и истори-чар књижевности; др филозофије, професор универзитета (Беч, Загреб).СКА: дописник (Академије философских наука) од 5. II 1897. Правичлан (Академије философских наука) од 16. II 1940.Приступна беседа: Најстарији дубровачки говор. Le plus ancien parler deDubrovnik. Шт.: САН Глас 201 (1951) 1–47. Проглашен 7. III 1941. (СКАГод. 50 (1940) 145, 187–193).Бгр, ббл: СКА Год. 11 (1899) 155–157 и 49 (1940) 234–239. – Lj. JAZU 54(1949) 336–361 (M. Deanović).Бгр: Lj. JAZU 39 (1926) 48 (T. Maretić). – НЕ 3 (A. Белић). – ELU 4 (V.Foretić). – EJ 7 (M. Deanović).Бгр, лит/ббл: BLGS 4 (1981) 44–45 (E. Albrecht). – ЕСИ 621 (С.Марјановић-Душанић). – КМЕ 3, 466–468 (Л. Лашкова).Нек: Nastavni vjesnik 50 (1941–1942) 244–247 (T. Matić). – САН Год. 51(1946) 81–82 (J. Радонић). – RSU 12 (1947) 196–198 (J. Doležal). – RES 24(1948) 306–308 (A. Vaillant). – ЈФ 18 (1949–1950) 506–508 (A. Белић).Лит: J. Живановић: Vorläufige Berichte der Balkan-Commission... БК 3(1897) 1594–1596. – A. Leskien: M. Rešetar, Die serbokroatische Betonung...ASPh 23 (1901) 561–571. – P. Bulat: Jugoslovenstvo i civilizacija. J. Nj. 2(1922) 309–316. – G. Čremošnik: Prilozi dubrovačkoj i srpskoj numizmatici.Slavia 7 (1929) 564–584. – I. Esih: Dr M. Rešetar. Obzor 3. II 1940. – M.Jagoditsch: Zum Studium der Geschichte der Slavistik in Österreich. WSJ 8(1960) 172–181. – R. Bogišić: Holandski slavist o starom dubrovačkomjeziku. Filologija 3 (1962) 291–294. – M. R. Leto: M. Rešetar. Zagreb 1989. –M. R. Leto: Pisma M. Rešetara u arhivu JAZU. Građa za povijestknjiževnosti Hrvatske 33 (1991) 327–353. – Zbornik o Milanu Rešetaruknjiževnom kritičaru i filologu. Zagreb 2005.Споменица: Zbornik iz dubrovačke prošlosti. Dubrovnik 1931. [487–495: bbl.].Преписка: ЗМС/ФЛ 19:2 (1976) 159–186 и 20 : 1 (1977) 203–231 (К.Дудић). – ПКЈИФ 63/64 (1997–98) 94–100 (Б. Ђорђевић).Сабрана дела: M. Rešetar: Izabrana djela. Zagreb 1983.Фотографија: САНУ–Ф 270

283

РИГЕР Франтишек ЛадиславFrantišek Ladislav Rieger(Семили, 10. XII 1818 – Праг, 3. III 1903) правник и политичар; др права.СУД: почасни члан од 30. I 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: ELZ 6, 445.Бгр, лит/ббл: OSN 21 (1904) 703–714 (Št). – BLGS 75 : 4 (1981) 48–50 (G.Seewann).Нек: Časopis Musea Království Českého 77 (1903) 424 (Anonim).Лит: J. Jahn: Fr. L. Rieger. Praha 1890. – S. Z. Pech: Fr. L. Rieger. CentralEuropean Affairs 17 (1957) 3–23. – J. Šidak: Češki narodni pokret 1848/9.Istoriski pregled 3–4 (1961). 188–200. – J. Šidak: Češko pitanje u austrijskojpolitici 1874–1914. HP 4 (1962) 255–271. – Уједињена омладина српска:зборник радова. Нови Сад 1968. – К. Милутиновић: Еволуција федерали-стичких концепција Светозара Милетића. ЗМС/И 15 (1977) 51–78. –Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ ИЗ 7380/56Фотографија: САНУ–Ф 158, 158/1–2, IV

РИЗНИЋ Јован(Трст, 18. IX 1793 – Гопчица (Русија), 14. XI 1861) правник и трговац;саветник на Руском двору и директор Државне банке у Кијеву.ДСС: почасни члан од 3. I 1854.Нек: Гл. СУД 15 (1862) 321–322 (Аноним). – ЛМС 107 (1864) 163–164(A. Хаџић).Лит: A. Васиљевић: J. Ризнић. Трговачки гласник 24 (1906). – Љ.Дурковић-Јакшић: Први српски питомци богослови у Русији. Гл. СПЦ 26(1945) 32–35. – Љ. Дурковић-Јакшић: Митрополит Михаило и Пољаци.Гл. СПЦ 29 (1948) 13–17 + [27–31]. [садржи и податке о преписци Ј.Ризнића као и о документима у АСБ]. – Перуничић, 407, 414–415. – Р.Љушић: Лицеј. – Д. Петровић-Милојевић: Из „Мојих успомена“ АлимпијаВасиљевића у Русији... Miscellanea 19 (1989) 73–103. – A. Васиљевић: Mojeуспомене. СКЗ 1990. – Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ ИЗ 7380/44

РИСТИЋ Јован(Крагујевац, 4. I 1831 – Београд, 23. VIII / 4. IX 1899) државник иисторичар, др филозофије; посланик у Цариграду, министар спољнихпослова и краљевски намесник.ДСС: редовни члан од 2. I 1855.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) од 11. IX 1864.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 6. I 1890.Председник СКА од 11/18. I до 23. VIII 1899.Приступна беседа: Леополд Ранке и ослобођење Србије. Шт.: (а) СКАГлас 31 (1892) 3–29; (б) Semliner Wochenblatt, Semlin, XIII, 1892, 13/1–2,14/1–5, 15/1–5: Leopold Ranke und die Befreiung Serbiens, и посебноSemlin, 1892, 1–33. Überzetzt von Ignaz Soppron. Проглашен 22. II 1892.(СКА Год. 5 (1891) 123, 143).

284

Бгр: Дод. Поменику, 143–148 (М. Ђ. Милићевић).Бгр, лит/ббл: BLGS 75 : 4 (1931) 50–52 (A. Moritsch). – НЕ 3 (Сл.Јовановић). – EJ 7 (M. Živanović). – ЕСИ 622–623 (P. Љушић).Ббл, лит/ббл: Arhivist 12 (1962) 217–239 (R. Popović-Petković).Лит/ббл: M. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.2. Бгд 1972. Стр. 348–349.Нек: СКА Год. 13 (1900) 165–166 (С. M. Лозанић) + 238–242 (A.Протић). – ΠΓ 20 (1899) 1 (Аноним).Лит: Распра између пређашње владе и Друштва српске словесности. Гл.ДСС 11 (1859) 463–482. – М. Миловановић: Дипломатска историја од Ј.Ристића. Дело 10 (1896) 296–305 и 14 (1898) 143–161. – Б. Петровић: Ј.Ристић. Бгд 1912. – Љ. Јовановић (=Хроничар): Мисија Ј. Ристића у Бечупочетком јуна 1876. Нови живот 6 (1924) 106–108 + 139–142 + 328–331. –С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд 1926–1927. –Ловчевић I и II. – ПИ 116 (A. Белић). – С. Јовановић: Друга влада Милошаи Михаила. Бгд 1923. – Ж. Живановић: Политичка историја Србије, књ. 4.Бгд 1925. Стр. 140–185: J. Ристић. – Г. Јакшић: Пре пола века, владикаШтросмајер и намесник Ристић о српско-хрватском уједињењу 1871.Политика 26 : 7546 (4, 5, 6 и 7 V 1929) 2. – Ж. Живановић: J. Ристић. Бгд1929 [= Браство 23 (1929) 260–280]. – Sl. Jovanović: J. Ristić. Annuaire del'Association yougoslave de droit international 2 (1934) 61–63. – B. Чубри-ловић: J. Ристић. СКГ н. с. 32 (1931) 398–406. – Г. Јакшић: Први предлогконкордата између Ватикана и Србије 1878. Политика 29 : 8612 (1, 2, 3. V1932). – С. Милутиновић: Рад J. Ристића на књижевности. ПКЈИФ 18(1938) 205–215. – Сл. Јовановић: О приступној академској беседи J. Ри-стића. СКГ н. с. 61 (1940) 97–103. – Сл. Јовановић: J. Ристић. У: Исто-ријски списи J. Ристића. СКЗ 1940. – R. Popović-Petković: Zbirka dokume-nata J. Ristića u Arhivu Istorijskog instituta SAN. Arhivski pregled 2 : 3–4(1956) 39–43. – R. Popović-Petković: J. Ristić i pitanje prikupljanja naše građeu stranim arhivima polovinom prošlog veka. Arhivist 7 : 3–4 (1957) 36–40. –Ж. Живановић: Србија у ратовима. СКЗ 1958. Стр. 209–270. – Г. Јакшић,В. Вучковић: Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963.– Р. Поповић-Петковић: Аутобиографија J. Ристића. Архивски преглед 1–2 (1968) 194–219. – Уједињена омладина српска: зборник радова. НовиСад 1968. – H. Љубинковић: Новија књижевност у Срба Ј. Ристића. КИ 1(1969) 941–945. – М. Поповић: Историја српске књижевности : романти-зам. Књ. 2. Бгд 1972. Стр. 223–232. – M. Ж. Живановић: О последњем нео-бјављеном рукопису Ј. Ристића „Дворска завера у Београду 1. IV 1893“.Miscellanea 5 (1977) 161–199. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладинасрпска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад1977. – V. Milinčević: Priznanje srpskih studenata u Berlinu 1852... КИ 55(1982) 437–444. – P. Самарџић: Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986.[Стр. 109–128: J. Ристић]. – C. Терзић: Србија и Грчка. Бгд 1992. – 100најзнаменитијих Срба, 225–231 (P. Љушић). – С. Рајић: Мемоари српскихлиберала. У: Перо и повест – српско друштво у сећањима. Бгд 1999. Стр.81–103. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000. –Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци,Нови Сад 2005.

285

Преписка: Преписка између кн. Михаила и српског заступника уЦариграду Ј. Ристића 1861–1867. Бгд 1897. – Писма Jована РистићаФилипу Христићу од 1870 до 1873. и од 1877 до 1880. СКА 1931.Архив: Архив Историјског института, Ристићева заоставштина. – АСАНУ писма(ПИ 116, 215).Фотографија: САНУ–Ф 271, 271/1–3, I

РЈЕПИН Иља ЈефимовичИлья Ефимович Репин(Чугујев, 5. VIII 1844 – Куокала (Рјепиново имање Пенати), 29. IX 1930)сликар.СКА: дописник (Академије уметности) од 5. II 1907.Аутобгр: И. Е. Репин: Далекое близкое. Москва – Ленинград 1944.Бгр, ббл, лит/ббл: БСЭ 22 (1975) 97–101 (Аноним).Бгр, ббл: Bénézit 8 (1976) 698.Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (1966) 102 (S. Batušić).Ббл: И. E. Репин: Каталог выставки эго призведений. Ленинград 1936.Лит: С. Стојановић: Импресије из Русије. Бгд 1928. – П. Аскоченски:Репин. Нова Европа 21 (1930) 63–67. – Fr. Táborsky: I. J. Repin. AČAVU 41(1931) 93–956. – И. А. Бродский и Ш. Н. Маламуд: Репин в „Пенатах“.Ленинград – Москва 1940. – Репин в Третьяковской галлерие. Москва1944. – К. Чуковский: Репин. Москва – Ленинград 1945. – Н. Г.Машковцев: И. J. Рјепин. Бгд, Загреб 1948 [162–163: лит/ббл; 165–166:ббл.]. – М. В. Бабенчиков: И. Репин. Москва 1949. – И. А. Репин, сборникдокладов и материалов. Москва 1952. – И. Грабар: Репин, т. 1–2. Москва1963–1964. – Г. С. Чурак: И. Ј. Рјепин 1844–1930. САНУ 1986 (Галерија57). – Творчество И. Е. Репина и русское искусство 2-й половины 19–20 в.Ленинград 1987. – Н. Кусовац: Рјепину у част. Свеске 10 : 18 (1987) 106–113. – Ј. Brodski: I. Riepin. Warszawa 1987.Преписка: И. Е. Репин: Преписка с Третьяковым 1873–1898. Москва –Ленинград 1946. – И. Е. Репин: Письма к художникам и художественнымделятелям. Москва 1952.Фотографија: САНУ–Ф 395, 395/1–6

РОБЕР СиприенCyprien Robert(Анже, 1. II 1807 – ?) филолог, слависта; професор на Collège de France.ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1849.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: НЕ 3 (М. Ибровац).Лит: Michel Obrenovitch: Miloch Obrénovitch, un coup d'oeuil sur l'histoirede la Serbie, de 1813 à 1839 pour servir de réponse à M. Cyprien Robert.Paris 1850 = Михаило Обреновић: Милош Обреновић или поглед наисторију Србије од 1813 до 1839. [Земун] 1850 и Бгд 1863 и 1891. – J.Живановић: Неколико примечанија на књигу Славени у Турској од К.Роберта. СКА, 1890 (Споменик 6). – Н. Петровић: Оглед францускебиблиографије о Србима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – Б.Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–

286

1850. Бгд 1901. – Б. Миљковић: ДСС. – Rudolf Maixner: Cyprien Robert igrupa oko „Slavenskog juga“. Građa za povjest književnosti hrvatske 19(1950) 145–162. – H. Прибић: Један позив С. Робера у Српскимновинама. ЛМС 384 (1959) 198–202. – Дурковић-Јакшић: СарадњаЈугословена и Пољака 1848–1849. ИЧ 19 (1972) 185–261. – П. Секеруш:С. Робер и Јужни Словени. ЗзС 41 (1991) 7–49. – Водич кроз архив ДСС.– Р. Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995.

РОЗВАДОВСКИ ЈанJan Rozwadowski(Чарна, 7. XII 1867 – Варшава, 13. III 1935) филолог; др филозофије,професор универзитета (Краков).СКА: дописник (Академије философских наука) од 6. II 1912.Бгр: ЛБАН 9 (1927) 36 (Л. Милетичь, В. Н. Златарски).Бгр, ббл: СКА Год. 25 (1912) 334–339.Бгр, лит/ббл: NBS, 484 (J. Petr).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 305–306 (W. Bienkowski). – КМЕ 3,482–485 (Е. Томова, П. Пенев).Нек: ЈФ 13 (1933–1934) 180–182 (A. Белић). – ПКЈИФ 15 (1935) 322–327(П. Ђорђић). – S. Rev. 14 (1935–1936) 692–694 (W. J. Rose). – RES 16(1936) 185–189 (T. Lehr-Spławiński). – СКА Год. 44 (1936) 157–158 (Б.Гавриловић). – ЛБАН 18 (1936) 50–64 (Ст. Романски). – SO 15 (1936) 1–6(M. Rudnički). – RSU 8 (1936) 99–111 (M. Weingart).Лит: A. Белић: Два пољска јубилеја. ЈФ 6 (1926–1927) 221–222. – E.Klich: Działalność J. Rozwadowskiego w zakresie polonistyki. SO 15 (1936)6–15. – К. Nitsch: Ze wspomnień językoznawcy. Warszawa 1960. Str. 217–230. – J. Petr: Styky A. Muky s krakowskymi slavisty. Wroclaw 1970. Str. 21–34. – W. Kupiszewski: Das Wirken polonischer Sprachwissenschaftler an derLeipziger Univerzität. ZS 21 (1976) 669–677.Преписка: Ј. Rozwadowski: Wybór pism, I–III. Warszawa 1959–1960.Фотографија: САНУ–Ф 396, 396/1–2

РОСАНДИЋ Томакрштено име : Tomaso Vincenzo(Сплит, 22. I 1878 – Сплит, 1. III 1958) вајар; професор Уметничкешколе (Београд).СКА: прави члан ( Академије уметности) од 2. III 1946.САН: редовни члан (Одељења ликовне и музичке уметности) од 22. III1948.Приступну беседу није одржао.Бгр: СКА Год. 53 (1950) 163–169.Бгр, ббл, лит/ббл: Р. Антић: T. Росандић. Бгд 1963.Бгр, лит/ббл: ELU 4 (R. Antić).Нек: Bulletin JAZU 6 (1958) 129–132 (Α. V. Mihičić). – Гл. САН 10(1959) 46–50 (С. Стојановић).Лит: A. Ujević: Т. Rosandić. Zagreb 1920. – Т. Манојловић: T. Росандић. Ми-сао 6 (1921) 262–267. – К. Страјнић: T. Росандић. СКГ н. с. 22 (1927) 127–

287

131. – К. Страјнић: T. Росандић – поводом маузолеја породице Петрино-вића у Супетру. ЛMC 313 (1927) 223–233. – V. Brajević: Mauzolej porodicePetrinovića u Supetru. Алманах Јадранска стража за 1927. Бгд 1927. Стр.590–594. – J. R. van Stuwe: Т. Rosandić. Elsevier's geïllustreerd mandschritt(sept. 1927) 153–167 / види: Аноним [=Б. С. П. ]: Т. Росандић од J. Р. ванСтувеа. СКГ н. с. 22 (1927) 620–623. – Đ. Oraovac: Т. Rosandić. УП 1: 3(1937/38) 83–86. – З. Кулунџић: Вајар Т. Росандић. Београдске општинскеновине 58 (мај 1940) 467–479. – И. Секулић: Аналатички моменти – Т.Росандић... СКГ н. с. 6 (1940) 355–364. – М. Kašanin: Savremeni beogradskiumetnici. Bgd 1953. – Аноним: Легати Музеју града Београда. ГГБ 2 (1955)537–540. – M. Kolarić: T. Rosandić. Bgd 1959. – T. Росандић. Глас САНУ252 (1961) 40–48. – Р. Антић: T. Росандић. Бгд 1963. – M. Кашанин: Су-срети и писма – Т. Росандић. ЛМС 409 (1972) 319–328. – J. Марковић:Мајсторска радионица Т. Росандића. Бгд 1985. – К. Шуловић, А. Карано-вић: Тома Росандић (1878–1958): каталог изложбе. Нови Сад 2003.Фотографија: САНУ–Ф 272, 272/1–3

РУБЕРТИС Ђовани деGiovanni de Rubertis(Аквавива, 25. XII 1813 – Аквавива, 20. IV 1889) директор гимназије(Cosacolende).СУД: дописни члан од 30. I 1885.Лит: G. Vegezzi-Ruscalla: Le colonie serbo-croate del circondario di Larino,provincia di Molise. Torino 1864. – [Писмо СУД]. Гл СУД 63 (1885) 36–37.– P. Ковачић: Српске насеобине у јужној Италији. Гл. СУД 62 (1885)273–340. – Д. A. Живаљевић: Неколике биографско-библиографскебиљешке. БВ 16 (1901) 133–135. – История Славянской Филологіи, 618(В. Ягичъ). – J. Barač: Hrvatske kolonije u Italiji. Split 1904. – J. Smodlaka:Poseta apeninskim Hrvatima. Svačić, kalendar 3 (1906) 42–45. – M. Rešetar:Die Serbokroatischen Kolonien Süditaliens. Wien 1911. – G. Scotti: Z onebane mora – tragom hrvatskih naselja u srednjoj i ju�noj Italiji. Rijeka 1980.Str. 66–67. – S. Krpan: Giovanni – Ivan de Rubertis (1813–1889). Matica,iseljenički kalendar. Zagreb 1983. Str. 202–204. – P. Neri: I paesi slavi delMolise. Campobasso 1987. Str. 150–152.Фотографија: ФД–501

РУВАРАЦ Димитрије(Стари Бановци, 25. X 1842 – Сремски Карловци, 3. XII 1931) свештеники историчар; протојереј и библиотекар Патријаршијске библиотеке уСремским Карловцима.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 3. II 1906.Бгр: НЕ 3 (Н. Радојчић). – EJ 7 (R. Veselinović). – Енциклопедија НовогСада 24 (2004) 45–47.Бгр, ббл: СКА Год. 19 (1906) 428–456. – Д. Руварац: Аутобиографија ибиблиографија. Нови Сад 1927. – ELU 4 (M. Kolarić).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 341–342 (S. К. Kostić). – BLZ 10, 296–297. – ЕСИ 626–627 (A. Веселиновић).Нек: СКГ н. с. 34 (1931) 637–638 (У. Џонић). – Гл. СПЦ 12 (1931) 376–377 (Аноним = Д. Ј.). – СКА Год. 40 (1932) 115–116 (Б. Гавриловић). –

288

ГИДНС 5 (1932) 145–156 (Н. Радојчић). – ЛМС 331 (1932) 243–244(Аноним). – Браство 26 (1932) 254–256 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – Записи10 [11!] (1932) 37–42 (Р. Ковијанић). – ПКЈИФ 12 (1932) 163–164 (У.Џонић).Лит: Д. Руварац: Moja седамдесетогодишњица. Архив за историју Српскеправославне карловачке митрополије 2 (1912) 321–327. – Свечана седницау част поч. члана г. Д. Руварца. ГИДНС 3 (1930) 342–350. – У. Џонић: Д.Руварац. ГНЧ 41 (1932) 229–244. – Р. Перовић: Д. Руварац. ЈИЧ 1 (1935)262–265. – Браћа Руварац у српској историографији и култури. САНУ1997. – Зборник радова научног скупа Јован Рајић – историчар, песник ицрквени великодостојник. Нови Сад 2002. – Д. Медаковић: ДимитријеРуварац (1842–1931) и његов Архив (1911–1914). Архив за историју Српскеправославне карловачке митрополије 1 (2006) 8–11.Преписка: БК 17 (1911) 366–367 + 382 + 444–445 + 478–479 + 509 +537–538 + 559–560 (M. Грбић Д. Руварцу).Архив: АСАНУ рукописна заоставштина (ПИ 116, 215)Фотографија: САНУ–Ф 397, 397/1

РУВАРАЦ Иларионсветовно име Јован(Сремска Митровица, 1. IX 1832 – Гргетег, 8. VIII 1905) историчар;архимандрит манастира Гргетег и ректор Карловачке богословије.СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 6. II 1869.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.Приступна беседа: Писмо – изјава од 19. IV 1888. Шт.: СКА Год. 2(1888) 167–168. Проглашен 19. VI 1888. (СКА Год. 2 (1888) 165–170).Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 261–265. – Енциклопедија Новог Сада 24(2004) 56–57.Ббл: Српски Сион 15 (1905) 505–510 + 545 + 571 (Д. Руварац). – ГИДНС5 (1932) 245–247 (Ф. Гранић). – BLZ 10, 297.Бгр, лит/ббл: BLGS 4 (1981) 69–70 (М. Stoy).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 342 (S. К. Kostić). – EJ 7 (Đ. Sp.Radojičić). – ЕСИ 627–629 (A. Веселиновић).Нек: ЛМС 233 (1905) 106–120 (J. Радонић). – Српски Сион 15 (1905)469–474 (J. Вучковић) и 475–476 (Д. Бранковић). – ASPh 27 (1905) 634–635 (V. Jagić). – Дело 6 (1905) 227–232 (Љ. Јовановић). – СКГ 15 (1905)397–400 (J. H. Томић). – Богословски гласник 8 (1905) 107–113 (В.Прибићевић). – СКА Год. 19 (1906) 348–362 (Ј. Н. Томић). – ВВр. 13(1906) 256 ( Аноним = Г. И.).Нек, ббл: Lj. JAZU 21 (1907) 168–173 (T. Smičiklas).Лит: J. Радонић: О И. Руварцу. ЛМС 244 (1907) 1–21 и 245 (1907) 51–70. –Н. Радојчић: Руварчева тежња за истином. БК 15 (1909) 241–259. – M.Костић: „Serbia sacra“ И. Руварца. ГИДНС 5 (1932) 256–261. – С. Станоје-вић: У спомен И. Руварца. СКГ н. с. 36 (1932) 581–584. – Н. Радојчић: И.Руварац и црвена Хрватска. Записи 12 (1933) 31–34. – Ј. Радонић: И. Рува-рац. ЛМС 331 (1932) 56–73. – Д. Вуксан: И. Руварац и Ј. Сундечић. ЛМС341 (1934) 243–249. – ПИ 116 (A. Белић). – J. Радонић: Слике из историјекњижевности. Бгд 1938. Стр. 469–499: И. Руварац. – В. Новак: Штро-

289

смајерово интересовање за разлоге због којих се одрекао И. Руварацизбора за вршачког владику. ЛМС 354 (1940) 409–412. – Д. Страњковић:Поводом 50-годишњице смрти И. Руварца. Гл. СПЦ 36 (1955) 122–133. –Ђ. Сп. Радојичић: Руварчево место у српској историографији. ЗМС/ДН13–14 (1956) 193–206. – M. Жеравчић: Др H. Милаш, задарски епископ иИ. Руварац... о питању патарена. Гл. СПЦ 57 (1976) 154–155. – К.Милутиновић: И. Руварац и Ј. Томић. ЈИЧ 19 (1980) 1–43. – 100 најзна-менитијих Срба, 237–242 (Р. Самарџић). – Браћа Руварац у српскојисториографији и култури. САНУ 1997. – М. Ђорђевић: И. Руварац и срп-ска епика као историјски извор. Зборник Филозофског факултета у При-штини 8 (1998) 241–247. – Ч. Попов: О историји и историчарима. СремскиКарловци 1999. Стр. 161–179 : И. Руварац и Јован Ристић. – Ј. Томић:Критика Руварчеве школе. Бгд 2000. – М. Ђорђевић: Стваралачки дух ианалитички чин, 1. Приштина 2001. – Б. Сувајџић: Иларион Руварацизмеђу историје и традиције. У: Словенско средњевековно наслеђе. Бгд2002. Стр. 637–652. – К. Шуловић: Иларион Руварац (1832–1905) : каталогизложбе. Нови Сад 2007.Споменица: Д. Руварац [прир.]: Споменица умрломе архимандритугргетешком И. Руварцу од братства манастира. Ср. Карловци 1905. –Зборник И. Руварца. СКА 1934. – Н. Радојчић [прир.]: Споменица И.Руварцу. Нови Сад 1955 (148–161: ббл.).Преписка: БК 11 (1905) и 15 (1909) и 16 (1910) и 17 (1911). –Богословски гласник 21 (1912) 32–39. – Писма И. Руварца игуману СавиОрловићу. Сремски Карловци 2005.Архив: АСАНУ рукописна заоставштина и преписка са више од 2.000 докумената(ПИ 116, 215). АСАНУ 6801 (заоставштина). Део заоставштине и у Историјскоминституту САНУ.Фотографија: САНУ–Ф 273, 273/1–2

РУЖИЧИЋ Никанорсветовно име Никола(Свилеува, 15. IV 1843 – Београд, 15/28. X 1916) епископ; епископ ни-шки и жички и професор и ректор Београдске богословије.СУД: редовни члан Одбора за науке философске и филолошке од 27. II1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Савременици и последници P 425/11 (В. Алексијевић). – Српскијерарси, 357 (С. Вуковић).Ббл: Каталог књига на језицима југословенских народа 1868–1972. Бгд :Народна библиотека Србије, 1982. Стр. 259–261.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 629 (С. Рудић).Лит: Ј. Tomljenović: Istorija... N. Ru�ičića. Vienac 25 : 27 (1893) 435–440. –Православна Српска црква у Краљевини Србији. Бгд 1895. Стр. 230–233.– Н. Дучић: Одговор на критику г. еп. Н. Ружичића. Бгд 1898. – Ј. Радонић:Историја... H. Ружичића. ASPh 22 (1898) 456–457. – Аноним (=Мирски):E. Никанор као историчар. Хришћански весник 27 : 9 (1910) 666–672.Сабрана дела: Књижевна дела еп. нишког Никанора. Ниш 1907–1909.Преписка: Богословска смотра 25 (1937) 161–172 + 291–300.Фотографија: CAHУ–Ф 159, 159/1

290

РУЖИЧКА Лавослав(Вуковар, 13. IX 1887 – Цирих, 26. IX 1976) хемичар; др хемије, профе-сор у Савезној техничкој великој школи у Цириху (ΕΤΗ). Нобелову на-граду за хемију добио 1939.СКА: прави члан (Академије природних наука) од 9. IV 1947.САН: редовни члан (Одељења природно – математичких наука) од 22. III1948. Инострани члан (Одељења природно – математичких наука) од 31.VII 1960.Аутобгр: L. Ružička: In the borderland between bioorganic chemistry...Annual review of Biochemistry 42 (1973) 1–20.Бгр: Lj. JAZU 53 (1941) 125 (V. Varićak et al.). – EJ 7 (R. Podhorsy).Бгр, ббл, лит/ббл: ME 5 (M. D. G). – Biografical Memoirs of Fellows of theRoyal Society 26 (1980) 411–501 (V. Prelog, O. Jeger).Нек: ÖAW 127 (1978) 467–470 (U. Schmidt). – JBAW (1978) 222–227 (F.Lynen). – Lj. JAZU 80 (1979) 193–200 (К. Balenović). – САНУ Год. 85(1979) 541–545 (В. М. Мићовић).Лит: М. Deželić: Prof. L. Ru�ička i njegov rad. Arkiv za kemiju i tehnologiju13 (1939) 73–97. – A. Friedrich, J. Butenandt: L. S. Ru�ička. U: Nobel Lectures: Chemistry 1922–1941. Amsterdam 1966. Str. 466–496 (493–496: bgr). – Ед.Paj: Л. Ружичка и његов утицај на развој хемије... XПр. 17(1976) 26–34. –Spomen muzej nobelovcu L. Ružički u rodnoj kući u Vukovaru – osnovan1977. Vukovar 1977. – V. Prelog, O. Jeger: L. Ružička : 1887–1976. Zagreb1987.Споменица: L. Ružička – centennial symposium. Zurich 1987. – L. Ružička– centennial symposium. Rad JAZU 443 (1989) ceo broj.Фотографија: САНУ–Ф 274, 274/1–2

РУМИ Ђорђе КарлоKarl Georg Rumy(Спишска Нова Вес, 18. XI 1780 – Острогон, 5. IV 1847) правник, поли-хистор; професор права у Острогону и директор гимназије у СремскимКарловцима.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр: Савременици и последници P 425/11 (В. Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 327–328 (I. Chalupecky, Z. Fallenbüchl).Лит: Ђ. Магарашевић: Руми Карло. ЛМС 7 (1826) 179–182. – Б.Миљковић: ДСС. – М. Костић: Један латински пасквил карловачкихгимназиста против директора Румија. ГИДНС 10 (1937) 348–350. – К.Петровић: Из историје Карловачке гимназије 1751–1851. ГИДНС 12(1939) 145–166. – Историја Карловачке гимназије. MC 1951. – H.Радојчић: Карловачка гимназија и Димитрије Давидовић. ЗМС/ДН 4(1952) 95–99. – М. Јовановић: Др К. Руми, некадашњи директорКарловачке гимназије и J. Хаџић Светић. ЗМС/ДН 6 (1953) 196. – H.Радојчић: Трећи директор Карловачке гимназије – Ђ. К. Руми. ЛМС384 (1959) 140–143. – И. Удовички: Два писма Теодора ПавловићаРуми Карољу. ЗМС/КЈ 29 (1981 ) 95–98. – Ж. Милисавац: ИсторијаМатице српске, 1. MC 1986.

291

РУТАР Симон(Крн код Толмина, 12. Χ 1851 – Љубљана, 3. V 1903) историчар, архео-лог и географ; професор гимназије (Горица, Котор, Сплит и Љубљана).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 31. I 1902.Аутобгр: Ѕ. Rutar: Dnevnik (1869–1874). Trst, Nova Gorica 1972.Бгр, лит/ббл: НЕ 3 (М. Кос). – BLZ 10, 296. – SBL 9 (1960) 175–177 (V.Bohinec). – ÖBL 44 (1987) 337 (M. Rybár).Нек: СКА Год. 17 (1904) 339–343 (Аноним).Лит: Р. Перушек: С. Рутар, биографско-библиографске цртице. Коло 5(1903) 555–558. – B. Marušić: S. Rutar i njegova „Zgodovina Tolminskega“.U: S. Rutar: Zgodovina Tolminskega. Nova Gorica 1972. Str. III–XVI.Фотографија: САНУ–Ф 398, 398/1–2

САБИНА КарелKarel Sabina(Праг, 29. XII 1813 – Праг, 9. XI 1877) књижевник и новинар.СУД: дописни члан од 25. I 1870.Бгр, ббл: Sl. N 8 (1870) 7–8 (Anonim). – MSN 6 (1932) 413–414(Anonim).Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 44 (1987) 361–362 (J. Koralka).Лит: История Славянской Филологіи, 594–595 (В. Ягичъ). – V. H.Blahnik: К. Sabina. Praha 1911. – J. Purš: K prípadu K. Sabini. ČAV 1959.– M. Tomčik: Slovenska literarna kritika. Bratislava 1977.Фотографија: ФД–508 (MSN 6 (1932) 413)

САВИЋ Павле(Солун, 10. I 1909 – Београд, 30. V 1994) физико-хемичар; професор уни-верзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 2. III 1946.САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III 1948, и једновремено, до 20. IV 1949. иредовни члан (Одељења техничких наука). Члан Одбора за вођењепослова Академије од 3. V до 17. VII 1947. Председник САНУ од 16. XII1971. до 28. V 1981. Члан Председништва САНУ од 22. III 1948. до 21.XII 1961.Приступну беседу није одржао.Бгр, ббл: САН Год. 53 (1950) 186–188 и 84 (1978) 189–194 и 94 (1988) 289–292. – Lј. JAZU 54 (1949) 278. – L. SAZU 23 (1973) 59–61. – SpomenicaANU BiH 1951–1976. Sarajevo 1976. Str. 295–296. – Годишњак ЦАНУ 9(1983) 114–117. – Л. МАНУ за 1974 (1975) 123–124. – Slovenska akademijaznanosti in umetnosti ob petdesetletnici. SAZU 1988. Str. 217–218.Нек: САНУ Год. 101 (1995) 635–637 (С. Рибникар).Лит: S. Bokšan: Desetogodisnjica Kiri-Savićevog otkrića lantana dobivenogcepanjem urana. Nauka i tehnika 3 (1947) 591–592. – S. Bokšan: Kiri-

292

Savićevo otkriće radioaktivnog lantana i cepanja urana. Nauka i tehnika 3(1947) 593–614 + 689–697 + 820–827 + 1022–1028 i 4 (1948) 30–37 + 154–158 + 235–242. – Д. Трифуновић: Теорија o понашању материјала подвисоким притиском. Васиона 24 : 2–3 (1976) 33–49. – М. Bertolino:„Nauka i društvo“ P. Savića. Dijalektika 14 : 3–4 (1979) 159–163. – M. M.Марковић: Академици. Бгд 1986 (25–34: Један од пионира нуклеарненауке). – P. Savić, R. Đorđević: Akademik P. Savić o otkriću fisije iistra�ivanjima u savremenoj fizici [intervju]. Dijalektika 24: 3–4 (1989) 5–9. –S. V. Ribnikar: Doprinos P. Savića atomističkim naukama. Dijalektika 24 : 1–2 (1989) 5–18. – E. Stipanić: Domaći i strani naučnici o akad. P. Saviću.Dijalektika 24 : 1–2 (1989) 19–28. – П. Савић: Казивања П. Савића опериоду 1944–1960. Бгд 1993. – С. Коички: Развој физике код Срба.Стогодишњица САНУ II, 63–73 (70–73: П. Савић). – П. Савић, С. Аст:„Ништа није вечно сем природе“ [интервју]. Флогистон 1 (1995) 115–133. – Живот и дело српских научника, 5. САНУ,1999. Стр. 415–422 (С.Рибникар).Сабрана дела: Изабрана дела: П. Савић: Наука и друштво. СКЗ 1978 (В.Дедијер: Прилози животопису, 183–337; М. Мужијевић: ббл, лит/ббл.339–367).Фотографија: САНУ–Ф 399

САЛТИКОВ Никола(Вишњиј Волочок, 11. V 1872 – Београд, 28. IX 1961) математичар; дрматематике, професор универзитета (Харков и Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 12. II 1934. Прави члан(Академије природних наука) од 2. III 1946.САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948.Приступну беседу није одржао.Бгр: Руска емиграција II, 300 (A. Арсењев).Бгр, ббл: СКА Год. 42 (1934) 221–229 и 53 (1950) 133–153.Ббл: Материалы для библіографіи књ. 1, 273–274 + књ. 2, 289–293.Нек: Весник математичра и физичра HP Србије 13 (1961) 281–284 (Т.Пејовић).Лит: H. Салтиков: Извештај о научном путовању у Келн и Дубровник.СКА Год. 44 (1936) 291–296. – К. Орлов, Б. Рашајски, Ђ. Карапанџић: ДрH. Салтиков, 1886–1961. Математички весник 5 : 18 : 33 (1981) 335–339.– Стогодишњица САНУ II, 25–26 (М. Томић). – Живот и дело српскихнаучника, 6. САНУ 2000. Стр. 43–71 (Ј. Кнежевић-Милановић).Фотографија: САНУ–Ф 275

СЕКУЛИЋ Исидора(Мошорин, 4/16. II 1877 – Београд, 5. IV 1958) књижевник; професоргимназије (Друга женска, Београд).СКА: дописник (Академије уметности) од 16. II 1939.

293

САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948. иредовни члан од 14. XI 1950. Дописни члан (Одељења ликовне имузичке уметности) од 20. IV 1949. и редовни члан од 14. XI 1950.Приступна беседа: Говор академика Исидоре Секулић. Шт.: Гл. САН 2 :2 (1950) 250–254. Проглашена 23. XI 1950.Бгр: НЕ 4 (В. Петровић).Бгр, ббл: САН Год. 57 (1951) 521–522.Бгр, ббл, лит/ббл: Живот 7 (1958) 309–311 + 566–568 (Ж. П. Јовановић).– Критички радови И. Секулић. МС итд, 1977. Стр. 409–433(С. Леовац).Ббл: Књижевност 32 (1961) 441–462 (Е. Поповић). – Сабрана дела И.Секулић. МС 1966. Књ. 12, стр. 457–539 (Љ. Милачић и др.).Ббл, лит/ббл.. : КЈ 13 [XIV] (1966) 101–113 (И. Разић-Удовички) и 24(1977) 321–325 (Д. Морачић).Лит/ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр.485 + 514.Нек: Гл. САН 10 : 2 (1958) 147–154 (A. Белић, В. Глигорић, Д. Павловић).– НЈ н. с. 9 : 3–4 (1958) 141–142 (Б. Николић).Лит: Т. Манојловић: И. Секулић, Сапутници. ЛМС 295 (1913) 78–81. – Ј.Дучић: И. Секулић, Сапутници. СКГ 32 (1914) 581–589. – Р. Петровић: И.Секулић. Време (1. III 1931) 4. – M. Ђилас: Легенда о Његошу. Бгд 1952. –J. Скерлић: Писци и књиге. Бгд 1955. Књ. 3, стр. 457–473. – A. Белић: И.Секулић „Говор и језик – културна смотра народа". НЈ 7 : н. с. 5–6 (1956)131–139. – М. Лесковац: Госпођа И. Секулић. ЛМС 380 (1957) 3–7. – Ј.Христић: Духовни лик И. Секулић. Књижевност 26 (1958) 129–134. – С.Леовац: Хеленска мисао у делу И. Секулић. Израз 12 (1962) 33–55. – M.Павловић: И. Секулић као критичар поезије. Дело 11 (1965) 361–371. – С.Велмар-Јанковић: Осећање пролазности у прози И. Секулић. У:Књижевност између два рата. Бгд 1965. Књ. 1, стр. 98–112. – M. Кашанин:Сусрети и писма II. ЛМС 405 (1970) 597–617 (= Сусрети и писма. МС1974). – Ж. Стојковић: Књижевна служба И. Секулић. У: И. Секулић:Проза. МС, СКЗ 1971. Стр. 7–20 (Српска књижевност у 100 књига, 73). –И. Удовички: Есеј И. Секулић. Бгд 1977. – С Леовац, И. Секулић. У:Критички радови И. Секулић. МС итд, 1977. Стр. 7–24. – П. Палавестра:Критика и авангарда у модерној српској књижевности. Бгд 1979. – P.Поповић: Исидорина бројаница. Бгд 1979. – Ј. В. Вукчевић: И. Секулић иСрпска академија наука. ЗМС/КЈ 28 (1980) 117–122. – С. Вукобрат: ИзИсидорине енглеске мастионице. ЗМС/КЈ 30 (1982) 41–52. – М. Флашар:Проза у поезији и Хомер у прози: поетолошка разматрања И. Секулић.ЛМС 431 (1983) 234–249. – В. Рибникар: Појам књижевне критике у делуИ. Секулић. Књижевност 39 : 78 (1984) 1623–1639. – ЗИК 11 (1986) цеоброј. – С. Леовац: Књижевно дело И. Секулић. Бгд 1986. – В. Рибникар:Књижевни погледи И. Секулић. Бгд 1986. – M. Лесковац: Српскекњижевне теме. MC 1988. – 100 најзнаменитијих Срба, 495–500 (A.Пејовић). – В. Крњевић: Исидорине опомене. Бгд 2000.Сабрана дела: Сабрана дела И. Секулић. Књ. 1–12. MC 1961–1966.Фотографија: САНУ–Ф 400, 400/1–2

294

СЕНТКЛАРАЈИ ЈенеJenő Szentkláray(раније презиме Недић променио око 1867)(Нови Бечеј, 21. I 1843 – Темишвар, 12. X 1925) књижевник, историчар;др филозофије, директор Немачке гимназије (Кикинда).СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит/ббл: М. Életr. Lex. 2, 757. – Szinnyei, 760–762. – ЕСИ 633–634 (С. Ћирковић).Лит: Гл. СУД 63 (1895) Додатак, стр. 34. – М. Јакшић: [Историја парохијабискупије чанадске, написао др Е. Сентклараји...] ЛМС 203 (1900) 325–330. – Ј. Радонић: Szentkláray J., A szerb monastreregyharak...ЛMC 251(1908) 93–98. – J. Karácsonyi: Szentkláray J. MTA 1926. – K. Ђурић: Др ЈенеСенткларај. ГИДНС 12 (1939) 186–192.Фотографија: САНУ–Ф 160

СИМИЋ Алекса(Бољевци, 18. III 1800 – Београд, 10. II 1872 ) политичар; члан Државногсавета и попечитељ просвешченија, финансија, иностраних дела,правосуђа и унутрашњих дела.ДСС: почасни члан од 4. I 1853. Председник ДСС 16. XI 1849. до 25. XI1852.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Кнез Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – Поменик637–642 (M. Ђ. Милићевић). – M. Петровић: Финансије и установеобновљене Србије до 1841. Књ. 1 и 3. Бгд 1898 и 1901. – Ловчевић I, 19. –HE 4 (Сл. Јовановић). – Савременици и последници Ρ 425/12 (В.Алексијевић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 46–47:Алекса Симић.Лит: M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд1899–1901. – Б. Куниберт: Српски устанак и прва владавина МилошаОбреновића 1804–1850. Бгд 1901. – М. Гавриловић: Милош Обреновић.Књ. 2 и 3. Бгд 1909–1912. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–2. СКА 1922–1923 (ЗИЈК 7, 8). – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд1925. – Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – Ловчевић I.– Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. – В. Михаиловић:Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860. САНУ 1951 (ПИ180). – Перуничић, 561–562. – P. Љушић: Лицеј. – Р. Љушић: КнежевинаСрбија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – P. Љушић: Прво наме-сништво (1839–1840). Бгд 1995. – Сећања A. Симића на књаза Милоша.Крагујевац, Каленић, 1997. – М. Маринковић: A. Симић, капућехаја уЦариграду од 1842 до 1843. ЗМС/И 58 (1998) 145–157. – М. Мојашевић:Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописимаВилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649). – С. Гаврило-вић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849.САНУ 2004 (Споменик 138).Преписка: Вукова преписка, 5. Бгд 1910. Стр. 204–223.Архив: АСАНУ 7380/45Фотографија: САНУ–Ф 57, 57/1–2

295

СИМИЋ Милан(Београд, 17. III 1827 – Београд, 14. VII 1880) правник; управник Наро-дног позоришта у Београду.ДСС: редовни члан од 3. I 1851. Казначеј ДСС 1856, 1857, 1858 (до 25. IX)СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: НЕ 4 (Р. Одавић). – Савременици и последници Ρ 425/12 (В.Алексијевић). – Театрон 89 (1994) 152.Нек: Србадија 1 (1881) 333–336.Лит: Ђ. Малетић: Грађа за историју Српског народног позоришта уБеограду. Бгд 1884. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народномпозоришту у Београду. Бгд 1971. – Р. Љушић: Лицеј. – Р. Јовановић и др.:125 година Народног позоришта у Београду. САНУ 1994 (Галерија 77).Фотографија: САНУ–Ф 58, 58/1–2

СИМИЋ Стојан(Бољевци, 15. III 1797 – Београд, 10. III 1852) трговац и политичар;изасланик кнеза Милоша и председник Државног савета.ДСС: почасни члан од 5. II 1845.Бгр. Поменик, 643–648 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 7–8.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (Сл. Јовановић).Нек. бел.: Гл. ДСС 5 (1853) 294 (Аноним).Лит: Аноним: Старе мане, стари яди. У Бгд 1869 [садржи полемику Ст.Симића са Ђ. Протићем]. – Ђ. Симић: Шта је био Ст. Симић?. Бгд 1875.– Кнез Милош прича о себи. СКА 1893 (Споменик 21). – М. Петровић:Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ. 1 и 3. Бгд, 1898 и1901. – Б. Куниберт: Српски устанак и прва владавина Милоша Обрено-вића 1804–1850. Бгд 1901. – М. М. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – М.Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 2 и 3. Бгд 1909–1912. – МемоариСтефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – Ловчевић I. – Д. Страњако-вић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. – Из мемоара С. Симића. Развитак3 : 2 (1963) 52–58. – Р. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ1986 (ПИ 570). – P. Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995. –М. Мојашевић: Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitungпо дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ САНУ 649). –С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Фотографија: ФД–515

СИМОНОВИЋ Евгеније [Симеоновић]световно име Јевтимије(Бела Црква, 6. I 1815 – Неготин, 24. IV 1880) епископ; епископнеготински и професор и ректор Богословије (Београд).ДСС: почасни члан од 1. VIII 1848.СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне)наименован 29. VII 1864.Бгр: Православна Српска црква у Кр. Србији. Бгд 1895. Стр. 214: ЕпископЕвгеније. – НЕ 4 (Р. Грујић). – Споменица Тимочке епархије 1834–1934.Сремски Карловци 1934. Стр. 9. – Савременици и последници Ρ 425/12 (В.Алексијевић). – Српски јерарси, 182 (С. Вуковић).

296

Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24 (1868)136–165. – A. Илић: Петар Јовановић, митрополит београдски. Бгд 1911.– Б. Миљковић: ДСС.Архив: АСАНУ ИЗ 7380/ 47 [аутобиографија]Фотографија: САНУ–Ф 59, 59/1

СИМОНОВИЋ Максим(Темишвар, 1797 – стрељан негде у Банату (Велики Бечкерек ?) 1849)правник адвокат професор Лицеја (Београд), издавач новина „Српскиулак".Може се претпоставити да je из политичких разлога изостављан саспискова чланова Друштва. Стрељан je, гроб му се не зна. Спомиње сесамо у: Гласник СУД 18, XIX.Бгр: Савременици и последници Ρ 425/12 (В. Алексијевић).Лит: С. Шумаревић: Читалиште. Бгд 1938. Стр. 14, 25. – A. Radenić:Prve novine u Srbiji. U: Počeci štampe jugoslovenskih naroda. Bgd 1969.Str. 59–120. – B. Грујић. Лицеј и Велика школа. – Р. Љушић: Лицеј. –Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941. Бгд 1994.Стр. 193–194. – Љ. Кандић, Ј. Даниловић: Историја Правног факултета(1808–1905). Бгд 1997.

СИМОНОВИЋ Платон(Сремска Каменица, 15. VI 1795 – Београд, 14. VII 1866) професор;главни инспектор училишта у Србији, императорски руски саветник уОдеси.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Ловчевић I, 165. – Енциклопедија Новог Сада 25 (2005) 56–57.Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Ђ.Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД 24 (1868)136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – M. M. Николић: Крагујевачка гимназија1833–1933. Крагујевац 1934. – Ј. Митровић: Платон Симоновић 1795–1866. ЗМС/И 14 (1976) 159–170. – В. Грујић: Гимназијско образовање уБеограду за време уставобранитељског режима. ГГБ 24 (1977) 77–106. –Споменица Гимназије у Крагујевцу 1933–1983. Крагујевац 1989. – Р.Љушић: Лицеј. – В. Гајић: Основношколско образовање у Србији, 54–55.– В. Грујић: Лицеј и Велика школа. – Научно наслеђе Правног факултета уБеограду 1841–1941. Бгд 1994. Стр. 374 итд. – В. Грујић: Гимназијскообразовање. – Водич кроз архив ДСС.

СЈЕНКЈЕВИЧ ХенрикHenryk Sienkiewicz(Вола Окшејска, 5. V 1846 – Вевеј (Швајцарска), 15. XI 1916) књижев-ник.СКА: дописник (Академије уметности) од 3. II 1906.Бгр, лит/ббл: WEP 10 (Ј. Krzyżanovski). – EBri 20 (L.R.Lr.).

297

Бгр. ббл. лит/ббл: Лауреаты нобеловской премии. Москва 1992. Стр.386–389.Ббл.лит/ббл: Pamiętnik słowiański 8 (1959) 189–206 (J. Wierzbicki:Bibliografia Jugosłowiańskich Sienkiewiczianów).Нек,ббл: AČAV27(1917) 169–183 (A. Černý).Лит: Аноним: X. Сјенкијевић. БК 6 (1900) 1645–1646. – Ж. Калинић: Исто-ријски романи X. Сјенкјевича. ЛMC 351 (1939) 18–35. – J. Jurnjak: Bi-bliografski pregled hrvatskih i srpskih prijevoda iz poljske literature od god.1835 do 1947. U: Današnja Poljska. Zagreb 1948. Str. 207–252. – J. Benešić:Przekłady z literatury Polskiej u Chorwatów i Serbów od 1835 do 1947. Pamięt-nik Słowiański 2 (1951) 89–106. – Ж. П. Јовановић: X. Сјенкијевич код Срба.Република 21 : 429 (19. I 1954) 5. – Ђ. Живановић: H. Sienkiewicz, Dzieła,LIX. Państwowy Instytut Wydawniczny. Warszawa 1953. ПКЈИФ 23 (1957)140–143. – J. Sliziński: Sienkiewicziana słoweńskie. Slavistična revija 13 (1961–1962) 298–301. – С. Суботин: X. Сјенкјевич у српској и хрватској књиже-вној критици и публицистици. ПКЈИФ 29 (1963) 209–220. – J. Krzyża-nowski: H. Sienkiewicz, 1846–1916. U: Literatura polska w okresie realizmu inaturalizmu. Knj. 2. Warszawa (PAN) 1966. Str. 201–239 [bbl.: 229–239]. – Đ.Živanović: Sienkiewicz w literaturach serbskiej i chorwackej. PamiętnikSłowiański 17 (1967) 96–119. – H. Sienkiewicz: Quo vadis?. Ed. Rombaldi1969. (La Collection de Prix Nobel de Littérature) [Sadrži studije i bibliografju].– J. Krzyżanowski: Twórczość H. Sienkiewicza. Warszawa 1973. – D. Płyga-wko: Sienkiewicz w Szwajcarii. Poznań 1986. – П. Буњак: Почеци рецепцијеСјенкјевичевог романа Quo vadis? код Срба. У: Сто година полонистике уСрбији: зборник радова. Бгд 1996. Стр. 177–185. – Р. Bunjak: Zarys recepcjidziel H. Sienkiewicza wsród Serbów. ЗзС 52 (1997) 129–138. – П. Буњак:Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Бгд 1999.Сабрана дела: H. Sienkiewicz, Dzieła, Państwowy Instytut Wydawniczny.Warszawa 1953.(60 knjiga u redakiji J. Kšižanovskog).Фотографија: САНУ–Ф 401, 401/1–2

СЈЕРПИНСКИ ВацлавWacław Sierpinski(Варшава,14. III 1882 – Варшава, 21. Χ 1969) математичар; др матема-тике, професор универзитета (Лавов и Варшава).СКА: дописник (Академије природних наука) од 15. II 1932.САН: дописни члан (Одељења природно математичких наука) од 22. III1948, а од 31. VII 1960, инострани члан (Одељења природно математи-чких наука).Бгр: СКА Год. 40 (1932) 193–195. – Lj. JAZU 51 (1939) 129–130 (Ž.Marković, V. Varićak). – Lj. JAZU 66 (1962) 186 (Anonim). – Biogramyuczonych polskich. Warszawa, PAN, 1986. Knj. 3, 330–337 (A. Sródka et al.).Бгр, ббл: W. Sierpinski: Oeuvres choisies. PAN 1974. Knj. I, str. 9–14 (К.Kuratowski) + 15–62 (A. Schnizel) i knj. III, 687–688. – Scienziati etecnologi contemporanei. Milano 1974. Knj. 2, 497–498 (K. Kuratowski).Нек: Nauka Polska 17 : 6 (1969) 169–172 (К. Kuratowski). – Гл. САНУ 21 :2 (1970) 147–149 (M. Стојаковић). – Vestník ČSAV 79 (1970) 549–560 (M.Katetov). – Lj. JAZU 75 (1971) 381–383 (Đ. Kurepa). – Математичкивесник н. с. 9 (1972) 313–321 (Ђ. Kypeпа).

298

Лит: K. Kuratowski: W. Sierpinski, wiceprezes PAN. Nauka Polska 4 : 1 (1956)67–70. – A. Schnizel: Travaux de W. Sierpinski sur la théorie des nombres. U:W. Sierpinski: Oeuvres choisies. Warszawa, PAN, 1974. Knj. I, 65–72. – S.Hartman: Les travaux de W. Sierpinski sur l'analyse. U: W. Sierpinski: Oeuvreschoisies. Warszawa, PAN, 1974. Knj. I, 217–221. – A. Mostowski et al.:Travaux de W. Sierpinski sur la théorie des ensembles et ses applications. U: W.Sierpinski: Oeuvres choisies. Warszawa, PAN, 1975. Knj. II, 9–36.Сабрана дела: W. Sierpinski: Oeuvres choisies, I–III. Warszawa, PAN 1974–1976.Фотографија: САНУ–Ф 402, 402/1

СКАРИЋ Владислав(Сарајево, 10/22. VI 1869 – Сарајево, 6. VIII 1943) историчар и географ;директор Земаљског музеја у Сарајеву.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 18. II 1935.Бгр, ббл: СКА Год. 43 (1935) 220–226.Ббл: ГЗМ н. с. 3 (1948) 261–264 (М. Марковић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 637–638 (Ђ. Тошић).Нек: САН Год. 51 (1946) 239 (Ј. Радонић). – Godišnjak Istorijskog društvaBiH 1 (1949) 233–235 (H. Kapidžić).Лит: J. H. Томић: [Реферат о спису В. Карића „Српска православна цркваи народ у Сарајеву у 17. и 18. в.]. СКА Год. 27 (1914) 69–70. – Н. Радојчић:Из српског 17. и 18. века. ЛМС 334 (1932) 277–280. – М. Екмечић: В.Скарић – човјек и дјело. У: В. Скарић, Изабрана дјела, 2. Сарајево 1985.Стр. 9–25.Сабрана дела: В. Скарић: Изабрана дјела 1–3. Сарајево, 1985.Фотографија: САНУ–Ф 403

СКЕРЛИЋ Јован(Београд 8/20. VIII 1877 – Београд, 2/15. V 1914) историчар књижевностии књижевни критичар; др књижевности, професор универзитета (Великашкола, Универзитет; Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1910.Бгр, ббл: СКА Год. 23 (1910) 469–475 и 26 (1914) 264–266.Бгр, ббл, лит/ббл: М. Begić: J. Skerlić, čovek i delo. Bgd 1966. Str. 353–581(M. Rizvić i M. Begić). – J. Скерлићу y спомен o 50-годишњици његовесмрти. Бгд 1969 [Ббл, лит/ббл. Стр. 241–382 + 413–417 (M. Живанов)].Ббл: ПГ 38 (1921) 567–572 + 628–635 (У. Џонић). – ПКЈИФ 6 (1926) 123–125 (Р. Димитријевић). – Венац 13 (1927–1928) 343–345 (Р. Димитријевић).Лит/ббл: ПКЈИФ 22 (1956) 359–363 и 23 (1957) 178–180 (Љ. Поповић). –KJ 11 : 3 (1964) 120–125 (Д. Морачић). – Б. Грбић, С. Филипи-Матути-новић: Библиографија о Београдском универзитету 1838–1987. Бгд 1988.Стр. 313–319.Нек: ЛМС 299 (1914) 104–113 (Аноним).Лит: Б. Лазаревић: Др Ј. Скерлић. ЛМС 299 (1914) 32–60. – Б. Поповић: J.Скерлић као књижевни критичар. Бгд 1921. – У. Џонић: Скерлићева поделасрпске књижевности. У: Зборник у част Б. Поповића. Бгд 1929. Стр. 158–

299

161. – В. Глушац: Др Ј. Скерлић. Бгд 1931. – В. Милојевић: J. Скерлић. Бгд1937. [225–245: ббл, лит/ббл.]. – Ж. Младеновић: Младост J. Скерлића.Бгд 1940. – J. Живановић: J. Скерлић као политички човек. СКГ н. с. 61(1940) 580–586. – M. P. Николић: J. Скерлић y Минхену и Паризу. ПКЈИФ23 (1957) 291–294. – Ж. Младеновић: J. Скерлић и Бугари. ПКЈИФ 29(1963) 157–185. – Ж. Младеновић: Ј. Скерлић и Стефан Бопчев. ПКЈИФ30 (1964) 21–35. – Ј. Скерлић-Ћоровић: О Скерлићевим родитељима.ПКЈИФ 30 (1964) 5–19. – М. Begić: J. Skerlić, čovek i delo. Bgd 1966. – Ује-дињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – П. Протић:Последњи бард националног романтизма. Књижевност 52 : 2 (1971) 143–168. – С. Гордић: Књижевна мерила Б. Поповића и Ј. Скерлића. КЈ 17 : 3–4(1971 ) 18–27. – Ј. Скерлић у српској књижевности 1877–1977: зборник ра-дова. Бгд 1980. – Р. Самарџић: Писци српске историје. Књ. 2. Бгд 1981.[Стр. 271–281: J. Скерлић и историја]. – M. Црњански: Есеји и прикази.Нови Сад 1991. – 100 најзнаменитијих Срба, 506–512 (М. Пантић). – Ж.Младеновић: Живот и дело Ј. Скерлића. Бгд 1998. – С. Стипчевић: Скер-лић у Дубровнику. Даница 6 (1999) 221–225. – В. Крестић: Ј. Скерлић о Хр-ватима и југословенству. ЛМС 464 (1999) 149–171. – Друштвено-полити-чка мисао Јована Скерлића : зборник радова са научног скупа САНУ одр-жаног 27. и 28. септембра 2001. Бгд 2004. – С. Шаранчић-Чутура: ЈованСкерлић у Андрићевим есејима и критикама. Међај 57/58 (2005) 47–59. –А. Ћосић-Вукић: Сагласја Богдана Поповића и Јована Скерлића. КИ125/126 (2005) 149–159.Споменица: Скерлићева споменица – свечана седница Југословенскогодбора. Ниш 1915. – СКГ н. с. 12 (1924) цео број. – СКГ н. с. 42 (1934)цео број. – Скерлићева споменица. СКЗ 1964. – Ј. Скерлићу у спомен о50-годишњици његове смрти. Бгд 1969 [Ббл, лит/ббл. Стр. 241–382 +413–417 (M. Живанов)].Сабрана дела: Изабрана дела J. Скерлића. Бгд 1967. – J. Скерлић: Крити-чки радови. Приредио П. Палавестра. МС итд. 1977. [П. Палавестра: Кри-тичка традиција J. Скерлића. Стр. 7–41 ; Ббл, лит/ббл. Стр. 613–630]. –Изабрана дела Јована Скерлића. Бгд : Завод за уџбенике и наставне сред-ства, 2000–Преписка: ПКЈИФ 30 (1964) 77–112 (J. Скерлић-Ћоровић).Фотографија: САНУ–Ф 404, 404/1–3, 404/4г

СКОК Петар(Јурково Село (Јастребарско) 1. III 1881 – Загреб, 3. II 1956) лингвиста,ономастичар и историчар књижевности; др филозофије, професоруниверзитета (Загреб).СКА: дописник (Академије философских наука) од 15. II 1930.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Бгр: НЕ 4 (А. Барац). – EJ 7 (V. Putanec).Бгр, ббл: СКА Год. 38 (1930) 167–172. – Lj. JAZU 54 (1949) 193–213. –L. SAZU 5 (1954) 89–91.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 638 (А. Лома).Ббл: Slavistična revija 10 (1957) 332–333 (Z. Hampejs). – ЗМС/ФЛ 12 (1969)262–266 (Ж. Муљачић).Нек: Slavistična revija 9 (1956) 171–176 (S. Škerlj). – RES 33 (1956) 381–382 (A. Vaillant). – ЖА 5 [1956] 407 (M. Будимир). – ИЧ 6 (1956) 268–270

300

(M. Будимир). – ЈФ 21 (1955–1956) 503–505 (M. Будимир). – ПКЈИФ 22(1956) 163–165 (M. Будимир). – ЗМС/ФЛ 1 (1957) 189–191 (М.Павловић). – Гл. САН 8 (1957) 123–124 (Аноним). – Slovo 6–8 (1957)342–345 (Anonim). – L. SAZU 8 (1958) 77–82 (F. Bezlaj). – Lj. JAZU 63(1959) 199–201 (M. Hraste).Лит: Lj. Jonke: Slovenska solidarnost na lingvističkom polju. ČJR 3 (1932–1933) 253–257. – M. Ибровац: 40-годишњица научног рада г. П. Скока.Страни преглед 9–10 (1938–1939) 221–222. – В. Божовић: Францускакњижевност 19. и 20. века од др-а П. Скока. ЛМС 353 (1940) 446–451. –F. Bezlaj: Р. Skok 70-letnik. Slavistična revija 4 (1951) 93–95. – П. Скок: Oсрпскохрватском језику садашњице. ЛМС 372 (1953) 431–436. – I. Ribar:Souvenirs de jeunesse. AIF 2e s. 4–5 (1955–1956) 5–7. – A. Vaillant: P. Skokromaniste et slaviste. AIF 2e s. 4–5 (1955–1956) 8–10. – G. Nadris: Notes onEast European Toponymy and some Reminiscences of P. Skok. S. Rev. 36(1957–1958) 496–501. – M. Павловић: П. Скок, Етимологијски рјечник..ЈФ 29 (1973) 539–544. – Ž. Klajić: Un précurseur de la linguistiquecontrastive, P. Skok. Studia Romanica et Anglica Zagrabiensia 41–42 (1976)167–179. – Zbornik u čast P. Skoka o stotoj obljetnici rođenja. JAZU 1985. –V. Skračić: Reambulacija Skokovih toponima na otocima sjeverne Dalmacije.Onomastica Jugoslavica 14 (1991) 21–28. – Р. Драгићевић: Нека питањадијахронијске семантике у Етомологијском рјечнику П. Скока. Научнисастанак слависта у Вукове дане 34 : 1 (2005) 165–172.Фотографија: ФД–523

СЛАДКОВСКИ КарелKarel Sladkovský(Праг, 23. VI 1823 – Праг, 4. III 1880) правник, политичар и новинар; дрправа.СУД: почасни члан од 25. I 1870. [Гл. СУД 27 (1870) дод. XXIX].Бгр: Malá československá encyklopedie ČAV 5 (1987) 664 (Anonim).Бгр, лит/ббл: MSN 6, 677–678.Лит: J. Pešek: К. Sladkovský. Praha 1924. – J. Matoušek. К. Sladkovský ačesky radikalism za revoluce a reakce. Praha 1929. – A. Bouček: K.Sladkovský. Praha 1948.Фотографија: САНУ–Ф 60

СМИЧИКЛАС Тадија, Таде(Рештово (крај Сочице), 1. X 1843 – Загреб, 8. VI 1914) историчар иполитичар; професор универзитета (Загреб), заступник у Хрватскомсабору, председник ЈАЗУ (1901–1914) и Матице хрватске.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 6. II 1912.Бгр: СКА Год. 25 (1912) 339–343. – НЕ 4 (В. Новак).Бгр, лит/ббл: BLGS 4 (1981) 145–147 (М. Stoy). – BLZ 10, 316.Бгр, ббл, лит/ббл: Savremenik 11 : 3–4 : suppl. (1916) 14–15 (F. Šišić).Нек: СКГ 32 (1914) 916–923 (Φ. Шишић). – ПГ 35 (1914) 411–412(Аноним). – Veda 4 (1914) 404–407 (A. Jenko). – AČAVU 25 (1915) 148–155 (F. Pastrnek). – Nastavni vjesnik 23 (1915) 55–57 (B. Krnić). – ASPh36 (1916) 599–601 (C. Jireček).

301

Лит: В. Vizner-Livadić: Jugoslavenska enciklopedija ili konverzacijonileksikon. Savremenik 10 (1915) 397–399. – Stj. Širola: Spomen na d-ra T.Smičiklasa. Vijenac 3 (1924) 440. – P. Karlić: T. Smičiklas kao predsjednik„Matice hrvatske“... Vijenac 5 (1925) 26–34. – В. Новак: Настанак инестанак „Monumenta Serbica“ – Дипломатара И. К. Сакцинскога.Глас САН 234 (1959) 1–48. – M. Kostrenčić: T. Smičiklas. JAZU 1962.Фотографија: ФД–525 (Савременик 9 (1914) 341)

СМОЛЕР Јан АрноштJan Arnošt Smoler (Schmaler)пс. Jarosław.(Мерцдорф, 3. III 1816 – Будишин, 13. VI 1884) књижар и књижевник.СУД: дописни члан од 6. II 1869.Бгр, ббл, лит/ббл: NBS, 511–513 (J. Cyž). – P. Kunze: J. A. Smoler.Budyšin 1995.Нек: Časopis Maćicy Serbskeje 37 (1884) 172–185 (K. A. Jenč).Лит: История Славянской Филологіи, 730–731 (В. Ягичъ). – J. Cyž: J.A. Smoler. Budyšin, 1975. – P. Kunze: J. A. Smoler. Budyšin 1995.Фотографија: ФД–526 (NBS, 511)

СОБОЉЕВСКИ Алексеј ИвановичАлексей Иванович Соболевский(Москва, 26. XII 1856 / 7. I 1857 – Москва, 24. V 1929) филолог, славистаи палеограф; др филологије (русской словесности), професор универзи-тета (Кијев и Петроград).СКА: дописник (Академије философских наука) од 26. I 1909.Бгр: СКА Год. 22 (1909) 364–365. – БСЭ, 24 : 1 (1976) 8 (Аноним).Бгр, ббл, лит/ббл: БС ИУ Св. Владиміра, 618–620 (В. С. Икониковь). –Материалы для Біографическаго Словаря 4 (1917) 157–170. – СДР, 311–313 (Р. М. Цейтлин). – Булахов, 200–215. – КМЕ 3, 694–699 (В. Измирли-ева).Ббл: Погодин I–1, 184.Нек: Seminarium Kondakovianum 3 (1929) 286–288 (Α. Прибыловскїй). –RES 9 (1929) 338–340 (G. A. Iľinskij). – Sl. R 1 (1929) 812–814 (E.Karskij). – СКА Год 38 (1930) 127–128 (Сл. Јовановић). – Slavia 8 (1929–1930) 831–839 (H. Дурново). – Časopis pro moderni filologii 16 (1930) 83–87 (M. Weingart). – ЛБАН 12 (1931) 183–187 (M. Попруженко). – ПКЈИФ12 (1932) 297–300 (П. Поповић).Нек, ббл: ИАН СССР VII с. (1930) 17–24 (В. Н. Перетц) + 24–31 (П. К.Симони).Нек, лит/ббл: AČAVU 40 (1930) 132–168 (М. Weingart).Лит: Al. Schachmatow: Изследованія въ области русской грамматики, А.Соболевского. ASPh 7 (1884) 57–77. – В. Качановский: Лекціи по исторіиРусскаго язика... Вестникъ Славянства 3 (1889) 129–137. – V. Jagić: Акад.А. И. Соболевскїй, Лингвистическія и археологическая наблюденїя... ASPh34 (1913) 282–284. – Η. Дурново: К 40-летию „Очерков" А. И. Соболев-ского. Slavia 3 (1924–1925) 757–758. – Л. Милетичь и В. Златарски: А. И

302

Соболевски. ЛБАН 9 (1927) 26–27. – А. Погодин: Теория акад. А. И. Собо-левского о двояком происхожденіи славянскаго племена. Slavia 9 (1930–1931 ) 726–736. – А. Л. Погодинь: А. И. Соболевски. Записки РусскогоНаучнаго Института въ Б±лград± 3 (1931) 31–70. – G. Hüttl-Folter: Α. I.Sobolevskij, istorija russkogo literaturnogo jazyka... WSJ 27 (1981) 182–185.Споменица: ИАН СССР VII с. (1930) цео број.Фотографија: САНУ–Ф 405, 405/1

СОЛОВЈЕВ Сергеј МихаиловичСергей Михайлович Соловьев(Москва, 5/17. V 1820 – Москва, 4/16. X 1879) историчар.СУД: дописни члан од 24. I 1871.Бгр: Sl. N 8 (1870) 783–784 (J. Pervolf).Ббл: С. M. Соловьев: Сочиненія. Спб. 1882. Стр. 529–536 (Н. А. По-пов).Бгр, ббл, лит/ббл: СИЭ 13 (1971) 328–331 (В. И. Корецкий). – БСЭ 24 :1 (1976) 157–158 (В. И. Корецкий). – СДР, 315 (Е. П. Аксенова).Нек: СН 47 : 248 (1879) 1104–1105 и 249 (1879) 1108–1109 (П. А. Кула-ковски). – Rad JAZU 54 (1880) 160–177 (F. Rački).Лит: П. В. Безобразов: С. М. Соловьев. Спб. 1894. – Е. Ф. Шмурло: С.М. Соловјев. Записки Русского Научнаго Института въ Б±лград± 1(1930) 279–295.Сабрана дела: С. М. Соловьев: Собрание Сочиненія. Спб. [1901]. – С.М. Соловьев: История России с древнейших времен. Т. 1–15. Москва1959–1966.Фотографија: ФД–528

СПАСИЋ Алекса(Смедерево, 1831 – Београд, 25. X 1920) економиста и дипломата;секретар посланства Србије у Букурешту, Цариграду и Бечу.СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Л. Павловић: Смедерево у 19. в. Смедерево, 1969. Стр. 241–242.Лит: Г. Марјановић: Један поборник класичне грађанске политичкеекономије у Србији 19. века : Алекса Н. Спасић. Глас САНУ 307 (1978)293–313. – О. Благојевић: Економска мисао у Србији, стр. 261–268: А.Спасић. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији.Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф161, 161/1

СПАСИЋ Милован(Рековац, окр. јагодински, 24. II / 8. III 1818. – Београд, 11/24. VI 1908)политичар и педагог; др философије, начелник у министарству просвете,управник Управе фондова и члан Државног савета.ДСС: редовни члан од 10. II 1845. Казначеј ДСС 1845.

303

СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.Секретар Одсека за науке историјске и државне СУД 1868/1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Савременици и последници Ρ 425/12 (В. Алексијевић).Нек: Тежак 39 : 25 (22. VI 1908) 233–235 (В. Богдановић). – СКА Год. 22(1909) 118 (Ст. Новаковић).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. –Аноним: Са прославе 50-годишњице јавног књижевног рада првогпредседника Српског пољопривредног друштва. Тежак 23 : 7 (23. II 1892) 1.– В. Богдановић: Др М. Спасић. Тежак 23 : 7 (18. II 1892) 51–59. – Аноним= А. Г.: Прослава M. Спасића. Учитељ 11 (1892) 523–524. – Б. Миљковић:ДСС. – M. Подољски: Др М. Спасић и његов рад у Народној библиотеци.Мисао 35 (1931) 62–70 + 195–204 + 331–336. – ПИ 116 (A. Белић). – M.Кићовић: Народна библиотека у Београду... ГГБ 3 (1956) 221–238. – Lj.Durković-Jakšić: Vojćeh Cibuljski i Jugosloveni. U: Polsko-jugoslowianskiestosunki literackie. PAN 1972. Str. 89–107. – Ђ. Живановић: Стеријинеполемике. САНУ 1985 (ПИ 564). – В. Шолаја и A. Магдић: Инжењери укњаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – В. Гајић: Основно школско образовањеу Србији. – Љ. Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије наУниверзитету у Берлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике уобновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579.Архив: АСАНУ ИЗ 7380/48Фотографија: САНУ–Ф 162, 162/1

СПАСОВИЧ ВладимирWłodzimierz Spasowicz(Речица код Минска, 16. I 1829 – Варшава, 26. X 1906) правник, публици-ста, историчар књижевности; професор универзитета (Петроград).СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Sl. N 8 (1870) 828 (Anonim).Бгр, ббл, лит/ббл: Bibliografia Literatury Polskiej, 573–582 (Anonim). –СДР, 316 (А. А. Илюшин).Нек: СКГ 17 (1906) 719 (A. Белић). – СКА Год. 20 (1907) 145 (Ст. Нова-ковић).Лит: V. Jagić: Обзоръ исторіи славянскихъ литературъ... Književnik (Za-greb) З (1866) 152–156. – V. Jagić: Исторія славянскихъ литературъ А. Н.Пыпина и В. Д. Спасовича. ASPh 4 (1880) 465–476. – J. Onyskewič:Исторія славянскихъ литературъ А. Н. Пыпина и В. Д. Спасовича. ASPh4 (1880) 476–482. – К. Tieftrunk: Исторія славянскихъ литературъ, von А.N. Pypin und V. D. Spasovič. ASPh 6 (1882) 273–278. – A. Brückner: Исторіяславянскихъ литературъ Α. Η. Пыпина и В. Д. Спасовича. ASPh 7 (1884)299–308. – История Славянской Филологіи, 584–585 (В. Ягичъ). – Е.Slawecka: Włodzimierz Spasowicz jako krytyk literatury rosyjskiej. PAN 1969.[129–131: bbl]. – J. Kulczycka-Saloni: Włodzimierz Spasowicz, 1829–1906. U:Literatura polska w okresie realizmu i naturalizmu. Warszawa, 1969. Str. 541–563. [558–563: bbl, lit./bbl.]. – В. Вулетић: Руси и Срби у сусрету. MC 1995.– П. Буњак: Преглед пољско-српских књижевних веза (до II светскограта). Бгд 1999.Фотографија: САНУ–Ф 163, 163/1

304

СПЕКТОРСКИ Евгеније(Острог, Украјина, 15. X 1875 – Њујорк, 3. III 1951) правник; др права,професор универзитета (Варшава, Кијев, Београд, Праг, Љубљана иЊујорк).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 12. II 1934.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр, ббл: СКА Год. 42 (1934) 230–239.Бгр: Архив 15 (1927) 160 (Аноним). – Руска емиграција II, 308 (А.Арсењев).Бгр, лит/ббл: SBL 3, 422 (Syr.).Ббл: Материалы для библіографіи вып. 1, 294–297 и 2, 310–317. – С. Па-ланчанин: Руско-српскохрватска књижевна библиографија. MC 1979,132.Лит: Аноним: Два руска правна филозофа. Архив 7 : 3 (1923) 238–239. –Ђ. Тасић: E. Spektorskij, Zgodovina sociјalne filozofije... Архив 24 : 5(1932) 420. – В. Furlan: Šezdesetletnica prof. Spektorskega. Slovenski pra-vnik 49 (1935) 454–455. – A. Билимовић: Индикативне и нормативне на-уке. Архив 38 : 4 (1939) 289–298. – Г. В. Демченко: Нормативне науке иправо. Архив 41 : 1–2 (1940) 17–29. – Ђ. Тасић: Дискусија о индикати-вним и нормативном наукама. Архив 41 : 6 (1940) 425–427. – Д.Станимировић Мацакања: Учење о држави Е. Спекторског. Руска еми-грација I, 198–202. – Ђ. Бодрожић: Е. В. Спекторски, Историја соци-јалне филозофије. Српска политичка мисао 3–4 (1997) 187–197. – С. Вра-чар: Популаризована студија Е. Спекторског о држави. У: Е. Спектор-ски, Држава и њен живот. Бгд 2000. Стр. 5–16. – Д. Суботић: Богослов-ско-руски појмовник по Е. Спекторском. Бгд 2001.Фотографија: САНУ–Ф 406

СПЕРАНСКИ Михаил НесторовичМихаил Несторович Сперанский(Москва, 19. IV / 1. V 1863 – Москва, 12. IV 1938) историчар књижевностии етнограф; др, професор универзитета (Москва).СКА: дописник (Академије философских наука) од 5. II 1907.Бгр: НЕ 4 (A. Белић). – СДР, 317 (А.Н. Горяинов).Бгр, ббл: Историко-филологическїй институтъ в Н±жин± 1875–1900,преподаватели и воспитанники. Н±жинъ 1900. Стр. 60–62. – СКА Год. 20(1907) 300–310. – М. Н. Сперанский: Рукописные сборники 18 века. АНСССР 1963. Стр. 205–265 (Аноним).Бгр, ббл, лит: КМЕ 3, 723–726 (А. Милтенова, К. Минкова).Нек: СКА Год. 48 (1939) 150 (A. Белић).Лит: Б. Цоневъ: М. Н. Сперански. ЛБАН 9 (1927) 28–29. – В. Д.Кузьмина: М. Н. Сперанский как славист. У: Славянские литературы.V Международный съезд славистов, София 1963. АН СССР 1963. Стр.125–152.Фотографија: САНУ–Ф 407, 407/1

305

СРЕЗЊЕВСКИ Измаил ИвановичИсмаил Иванович Срезневский(Јарослав, 1/13. VI 1812 – Пeтeргбург, 9/25. II 1880) слависта; професорунивeрзитeта (Харков).СУД: дописни члан од 18. VI 1878.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (A. Белић).Бгр, ббл, лит/ббл: СДР, 318–321 (С. Б. Бeрнштeйн, M. Ю. Досталъ). –NBS, 518–519 (L. P. Laptewa). – КМЕ 3, 729–736 (М. Йовчева, Л. Тасева).Ббл: СбОРЯС 22 : 6 (1882) 19–129 (Α. Φ. Бычков).Лит: Α. Η. Пипин: И. И. Срезњевски. ПГ 13 (1892) 666–670. – ИсторияСлавянской Филологіи, 319–330 + 466–477 (В. Ягичъ). – A. Гавриловић:Словенска путовања. Бгд 1922. – В. Вулетић: Срезњевски и Вук. АФФ 4(1964) 83–96. – М. Живанчевић: Стогодишњица смрти И. И. Срезњевског.ЗзС 19 (1980) 73–108. – М. Живанчевић: Непознати текстови И. И.Срезњевског на српскохрватском језику. ЗМС/КЈ 29 (1981) 487–493. – M.Ю. Досталъ: Общественно-политические взгляды И. И. Срезневского. У:Исследования по историографии славяноведения и балканистики. Москва1981. Стр. 191–214. – М. Живанчевић: И. И. Срезњевски према илирскомпокрету. ЗзС 22 (1982) 31–58. – В. Вулетић: Руско-српска књижевнапоређења: епоха српског препорода. MC 1987. – Г. Добрашиновић: Вуковживотопис од И. И. Срезњевског. У: И. И. Срезњевски: Вук СтефановићКараџић. Бгд 1987. Стр. 103–119. – Југословени и Русија : документи изархива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Р. Kunze: J. A. Smoler.Budyšin 1995.Споменица: Памяти И. И. Срезневского. СПб 1916. – Славянские языки,пысменостъ и культура. Киев, АН УССР, 1993.Фотографија: ФД–534

СРЕМАЦ Стеван(Сента, 11/23. XI 1855 – Соко Бања, 12/25. VIII 1906) књижевник;професор гимназије (Ниш и Друга београдска).СКА: прави члан (Академије уметности) од 3. II 1906.Приступну беседу није одржао.Бгр: БК 12 (1906) 1137 (Аноним).Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (В. Петровић).Ббл, лит/ббл: СКГ 22 (1909) 609–615 + 678–685 (У. Џонић). – Ст. Сремац:Сабрана дела у 6 књига. Бгд 1977. Књ. 6, стр. 377–382 + 429–437 (Ђ.Гавела).Лит/ббл: В. Глигорић: Антологија српске прозе, I. Бгд 1955. Стр. 318–320 (Ж. П. Јовановић). – KJ 3 (1980) 419–421 (Д. Морачић).Нек: СКГ 17 (1906) 319–320 [419–420!]. – Л MC 239 (1906) 108–114 (С.Матавуљ). – БК 12 (1906) 1025–1028 (Аноним). – Savremenik 2 (1906)263–265 (V. Milićević). – СКА Год. 20 (1907) 142 (Ст. Новаковић). – РадMC 1906–1907 (1907) 69–70 (A. Хаџић). – Дело 42 (1907) 3–5 (M. Шевић).Лит: С. Матић: Сећање на Ст. Сремца. Нови живот 24 (1925) 57–63. – М.Тривунац: Из Успомена на Сремца. ЛМС 313 (1927) 396–405. – М. Шевић:

306

Прво и последње писмо Ст. Сремца. ГИДНС 3 (1930) 490–491. – Г. Гезе-ман: Ст. Сремац и карактерологија Балкана. Мисао 40 (1932) 1–12. – M.Павловић: Родитељи Ст. Сремца. Књижевни север 11 (1935) 304–308. –Аноним: Ka познавању Ст. Сремца. ПКЈИФ 16 (1936) 281–287 (П. Стева-новић, Ђ. Сп. Радојичић, M. Радовић, M. A. Марковић). – M. Петровић: Је-дна недовршена или загубљена приповетка Ст. Сремца. ПКЈИФ 18 (1938)254–258. – М. Павловић: Ст. Сремац. Бгд, Југоисток [б. г.]. – Ђ. Сп.Радојичић: Ст. Сремац као слободни зидар и ложа „Немања" у Нишу.ГИДНС 12 (1939) 93–99. – Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевно-сти, Бгд 1953. Стр. 379–385 + 482, 505–506: Ст. Сремац. – Б. Новаковић:Историске приповетке Ст. Сремца. Годишњак Филозофског факултета уНовом Саду 3 (1958) 185–212. – Б. Новаковић: Прилози биографији Ст.Сремца. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 9 (1966) 207–211. – Љ. Никић: „Праведникова молитва“ Ст. Сремца. ПКЈИФ 40 (1974)267–269. – A. Пејовић: Белешке У. Џонића о Ст. Сремцу. ЗМС/КЈ 22(1974) 369–378. – [У. Џонић]: Белешке о Ст. Сремцу. ЗМС/КЈ 22 (1974)370–378. – М. Кашанин: Судбине и људи. Бгд 1968. Стр. 214–251: Хумор имеланхолија. – M. Селимовић: Писци, мишљења, разговори. Сарајево1972. Стр. 7–38: С. Сремац. – П. Поповић: Павле Поповић и историјскакритика. Бгд 1979. Стр. 191–298: О делу Ст. Сремца. – В. Стојанчевић: С.Сремац о етнопсихичким карактеристикама и менталитету људи на-ших крајева. ГЕИ 30 (1981) 19–40. – А. Радин: Уметност приповедања Ст.Сремца. Ниш 1986 [лит/ббл: 149–153]. – С. Маринковић: С. Сремац : жи-вот и књижевно дело. Бгд 1988. – 100 најзнаменитијих Срба, 363–369 (М.Пантић). – Књижевно дело С. Сремца – ново читање. Ниш 1997.Сабрана дела: Сабрана дела Ст. Сремца. Књ. 1–6. Бгд 1977.Фотографија: САНУ–Ф 276, 276/1–2, XV

СРЕТЕНОВИЋ Сава(Дедовци код Чачка, 14. I 1828 – Београд, 30. IX / 12. X 1893) богослов;начелник у Министарству просвете и професор богословије (Београд).ДСС: редовни члан од 2. I 1855.СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне)наименован 29. VII 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности ународ од 1883. Секретар Одсека философског и филолошког 1869–1870,1889, 1890–1891.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Савременици и последници Ρ 425/12 (В. Алексијевић).Бгр, ббл: Дод. Поменику, 150–151 (М. Ђ. Милићевић).Нек, ббл: ГНЧ 14 (1894) 398–400 (Аноним).Нек: СКА Год. 7 (1894) 182 (М. Ђ. Милићевић). – Наставник 5 (1894)476 (Ђ. С. Ђорђевић).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – И. Грицкат-Радуловић: Један пример борбе заовладавање савременим српским језиком. Упоредна истраживања 14 : 3(1991) 425–428. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 164

307

СРЕЋКОВИЋ Пантелија, Панта(Крчмари, 3. XI 1834 – Београд, 8/21. VII 1903) историчар; професорВелике школе (Београд).ДСС: редовни члан од 21. II 1862.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864. Секретар Одбора за науке друштвене и историјске 1883,1884.СКА: прави члан (Академије друштвених наука) наименован 5. IV 1887.Секретар Академије друштвених наука од 22. II 1898. до 22. II 1900.Приступна беседа: Расправа о Константину Теху. Шт.: СКА Глас 2(1887) 1–90. Проглашен 13. XII 1887 (СКА Год. 1 (1887) 135–137).Аутобгр: П. П. Срећковић: Детињство. Бгд 1986.Бгр, ббл: СКА Год. 1 (1888) 246–247 и 13 (1900) 291–300. – НЕ 4 (Н.Радојчић). – EJ 8 (S. Ćirković).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 644–645 (А. Веселиновић).Лит/ ббл: BLZ 9, 222–223.Нек: БК 9 (1903) 928 (Аноним). – СКГ 9 (1903) 480 (Аноним). – ЛМС 221(1903) 104–105 (J. Радонић). – СКА Год. 17 (1904) 330–339 (J. H. Томић).Лит: И. Руварац: Претходни приказ књиге „Историја српског народа“књ. прва „Жупанијско доба“ (600–1159), написао П. Срећковић, на светиздало СУД у Београду 1884. Бгд 1885. – И. Руварац: Montenegrina. БК 3(1897) 574. – ПИ 116 (A. Белић). – Ј. Грчић: Портрети с писама, 5. НовиСад 1939. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа, 98–102. – Б. Сувајџић: Двапромишљања српске историје: И. Руварац и П. Срећковић. Даница 4(1997) 212–215. – Водич кроз архив ДСС. – Академик ПантелијаСрећковић. Рача 2005 (Митолошки зборник 14). – Б. Бешлин: Европскиутицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, НовиСад 2005.Фотографија: САНУ–Ф 277, 277/1–7

СТАМАТОВИЋ Павле(Јаково, 11. IV 1805 – Нови Сад, 14. IX 1864) књижевник, историчар иполитичар; катихeта и учитељ у Сeгeдину, протопрeзвитeр карловачки иурeдник Српске пчeлe и Летописа Mатице српске.ДСС: корeспондeнтни члан од 11. VI 1842.Бгр: Помeник 659–663 (M. Ђ. Милићевић). – Саврeмeници и последнициP 425/12 (В. Алексијевић). – Енциклопедија Новог Сада 26 (2005) 117–118.Бгр, ббл: НЕ 4 (Н. Радојчић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 646–647 (Ђ. Бубало).Ббл/лит: BLZ 9, 227.Лит: Ђ. Магарашевић: [Писма П. Стаматовићу]. Сербска пчела 5 (1834)143–146. – J. Радонић: Како ce уређивао Летопис. Покрет 1 (1899) 4–13. –Б. Миљковић: ДСС. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – Новосадске биографије 5, 66–72 (В. Стајић). – Ђ. Живановић: Срби ипољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Ж. Милисавац: Прва деце-нија Летописа Матице српске. ЛМС 434 : 6 (1984) 781–807. – Ж.Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC 1986. – К. Милутиновић: Осрпској проилирској ревијалној штампи у доба Илирског покрета. У: Тео-дор Павловић и његово доба. MC 1988. Стр. 91–134. – Југословени и Ру-

308

сија : документи из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Историј-ско-политички и биографски списи Јована Суботића из доба Српског по-крета у Војводини 1848–1849. МС 2003. Стр. 79–82: Представка Славен-ском конгресу Ј. Суботића и П. Стаматовића.Фотографија: ФД–538

СТАМЕНКОВИЋ Андреја(Крагујевац, 1822 – Београд, 14. I 1861) председник окружног и гургусо-вачког суда, члан Државног савета.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. – Казначеј ДСС 1850, 1851.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (Ј. Продановић).Нек: Гл. ДСС 15 (1862) 318–320 (Ј. Грујић).Лит: Ј. Грујић: Живот Андрије Стаменковића. Бгд 1869. – Б. Миљковић:ДСС. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3. СКА 1922–1923. – С. Јовановић:Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Уставобрани-тељи и њихова влада. Бгд 1925. – Ловчевић II. – Перуничић, 221. – Р. Љу-шић: Лицеј. – В. Грујић: Лицеј и Велика школа. – Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ ИЗ 7380/49 [Аутобгр.].

СТАНИМИРОВИЋ Игњат(Суботица, 18. X 1812 – Београд, 12. I 1878) правник; професор Лицеја(Београд; статистика и криминологија) и члан Апелационог суда.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1844.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, ббл, лит/ббл: Алексијевић [5 стр.].Нек: CH 45: 14 (1878) 4.Лит: И. Пржић: Оснивање Правног факултета у Србији. Архив (јули-авг.1940) 11–19. – Б. Миљковић: ДСС. – M. M. Николић: Лицеум књажествасрбског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Грујић:Лицеј и Велика школа, 38–40 +47–49 и даље. – Научно наслеђе Правногфакултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. – Б. Јордановић: РекториЛицеja : 1839–1854. Пола века науке и технике у обновљеној Србији1804–1854. Стр. 192–201. – Љ. Кандић, J. Даниловић: Историја Правногфакултета (1808–1905). Бгд 1997.Фотографија: ФД–540

СТАНИШИЋ Павле(Смедерево, 10. III 1802 – Београд, 21. IX 1863) официр; пуковник, попе-читељ финансија и члан Совета књажества Србије.ДСС: почасни члан од 10. II 1845.Бгр: Поменик, 666–667 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 48. – HE 4 (Сл.Јовановић).Лит: M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ.1 и 3. Бгд 1898 и 1901. – M. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд1912. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – Ловче-вић I. – Водич кроз архив ДСС. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнеже-вине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Архив: АСАНУ ИЗ 7380/50 [Аутобгр.].Фотографија: ФД–541

309

СТАНКОВИЋ Синиша(Зајечар, 26. III 1892 – Београд, 24. II 1974) биолог, зоолог, лимнолог иполитичар; др зоологије, професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 12. II 1934. Прави члан(Академије природних наука) од 2. III 1946.Приступну беседу није одржао.САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948. и Одељења ликовне и музичке уметности од 22. IV 1949. до 1960.Члан Председништва САН од 22. III 1948. до 7. IV 1966.Бгр: НЕ 4 (J. Хаџи). – L. SAZU 5 (1954) 103–104.Бгр, ббл: СКА Год. 42 (1934) 221–227 и 74 (1971) 517–521. – Lj. JAZU 56(1952) 286–288.Лит/ббл: Библиографија о Београдском универзитету 1838–1987. Бгд1988. Стр. 321–322 (Б. Грбић и С. Филипи-Матутиновић).Нек: Савремена биологија 19 (1974) 1–2 (Р. Анђус). – Bulletin scientifique,sér. Α. 19 (1974) 325–326 (P. Stevanović). – Arhiv bioloških nauka 26 (1974)1–8, sa bbl. (M. Todorović). – Dijalektika 9 : 3 (1974) 5–8 (M. Janković, M.Todorović). – Lj. ANU BiH 7 (1975) 93–95 (T. Vuković). – L. SAZU 25(1975) 93–94 (J. Bole). – САНУ Год. 81 (1976) 227–228 (П. Стевановић). –Lj. JAZU 78 (1978) 552–553 (T. Varićak).Лит: С. Станковић: Истраживања на македонским језерима. Приступнипредавања, прилози и библиографија на новитe члeнови на МАНУ. Скопје1970. Стр. 137–149. – Р. Недељковић: С. Станковић, хидробиолог илимнолог. Саврeмeна биологија 19 (1974) 3–6. – J. A. Шапкарeв: Проф. дрС. Станковић... Годишен зборник на ПМФ : Биологија 26 (1974) 5–13. –M. Петровић: Музејски фонд С. Станковића у Историјском музеју Србије.Зборник Историјског музеја Србије 15–16 (1979) 222–227. – С Мучибабићи др.: Проф. С. Станковић, велико име југословенске науке. Савременабиологија 20 (1984) 1–6. – M. Марковић: Академици. Бгд 1986. Стр. 59–66: Продор у непознато. – Стогодишњица САНУ II. Стр. 159–186: САНУи развој биологије (В. Петровић и др). – Живот и дело српских научника, 6.САНУ 2000. Стр. 195–264 (М. Тодоровић, Р. Поповић).Фотографија: САНУ–Ф 408, 408/1–2

СТАНОЈЕВИЋ Станоје(Нови Сад, 12/24. VIII 1874 – Беч, 30. VII 1937) историчар; дрфилозофије, професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 4. II 1905. Правичлан (Академије друштвених наука) од 16. II 1920.Приступна беседа: Постанак српског народа.. Шт.: (а) Политика 30 :9206 (29. XII 1933) 4–5; (б) СКГ н. с. 41 (1934) 110–117, и посебно:Београд 1934, 1–8. Проглашен 28. XII 1933. (СКА Год. 42 (1933) 144–151).Бгр: НЕ 4 (Н. Радојчић). – Енциклопедија Новог Сада 26 (2005) 197–201.Ббл: ПКЈИФ 17 (1937) 369 (Аноним). – ГИДНС 11 (1938) 160–192 (Р.Перовић). – BLZ 9, 231–237.Бгр, ббл: СКА Год. 18 (1905) 372–374 и 28 (1921) 251–253.Бгр, лит/ббл: СКГ н. с. 51 (1937) 637–642 (Ж. П. Јовановић). – BLGS 4(1981) 168–169 (M. Stoy). – ЕСИ 650–651 (M. Спремић).

310

Нек: ЛМС 348 (1937) 98–100 (Аноним). – ПКЈИФ 17 (1937) 267–269 (М.Ласкарис). – Byz. 12 (1937) 708–710 (M. Lascaris). – SeminariumKondakovianum 9 (1937) 86–87 (G. Ostrogorsky). – СКГ н. с. 51 (1937) 595–599 (В. Чубриловић). – ЈИЧ 3 (1937) I–VI (В. Новак). – Glasnik Muzejskegadruštva za Slovenijo 18 (1937) 140–142 (J. Mal). – ГИДНС 10 (1937) 377–378 (Аноним) и 11 (1938) 3–4 + 145–150 (Аноним). – СКА Год. 47 (1938)155–156 (А. Белић). – S. Rev. 16 (1937–1938) 698–700 (D. Stranjaković). –RSU 10 (1938) 205–214 (M. Paulová). – Браство 29 (1938) 221–222 (J. Хаџи-Васиљевић).Лит: Historicus: Istorija srpskog naroda. Savremenik 6 (1911) 100–105. – Д.Страњаковић: Аустријске власти и Историја српског народа... ГИДНС 5(1932) 454–462. – Т. Тарановски: С. Станојевић, Студије о српској дипло-матици... Архив II коло 31 : 6 (1935) 637–638. – Ј. Радонић: О Ст.Станојевићу. ЛМС 348 (1937) 132–148. – В. Ћоровић: С. Станојевић. ЈИЧ4 (1938) 1–39. – Д. Страњаковић: Историја српског народа у cpeдњем веку.СКГ н. с. 53 (1938) 57–59. – С. Станојевић: Дневник... ГИДНС 11 (1938)106–114. – А. Олесницки: Кад је убијен цар Мурат? ЈИЧ 4 (1938) 86–94. –Ј. Радонић: Слике из историје и књижевности. Бгд 1938. Стр. 509–528: С.Станојевић. – Ђ. Тасић: „Расистичке" теорије Цвијића и Ст. Станоје-вића. СКГ н. с. 6 (1940) 146–150. – Ђ. Сп. Радојичић: Јиричекове примедбена докторску дисертацију Ст. Станојевића. ЗМС/КЈ 14 (1966) 375–376.– К. Милутиновић: Прве историјске критике С. Станојевића. ИГ 1–2(1982) 95–107. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије.Бгд 1986. – Љ. Трговчевић: Дневник С. Станојевића, октобар 1915 – јули1916. Miscellanea 19 (1989) 119–154. – J. Митровић: Историографски ликС. Станојевића. ЗМС/И 42 (1990) 173–177. – J. Томић: КритикаСтанојевићеве „Историје српског народа". Бгд 2000. – Ј. Пејин: Истори-чар С. Станојевић према архивској грађи и архивима. У: Архивска грађакао извор за историју: научни скуп. Бгд 2000. Стр. 247–254.Споменица: ГИДНС 11 (1938) цео број.Преписка: Писма Хермана Вендела С. Станојевићу. ЗМС/И 47–48(1994) 167–184.Архив: АСАНУ Инв. бр. 11396 [Дневник 1915–1916].Фотографија: САНУ–Ф 278, 278/1–2, XVI

СТЕВАНОВИЋ Андра(Београд, 12/24. XI 1859 – Београд, 15. XI 1929) архитекта; професоруниверзитета (Београд).СКА: дописник (Академије уметности) од 3. II 1910. Прави члан(Академије уметности) од 6. II 1912. Секретар Академије уметностиСКА од 6. III 1924. до 6. III 1928.Приступна беседа: „О Дечанима“. Беседа није штампана. Проглашен 7.III 1920. (СКА Год. 28 (1914–1919) 99, 204).Бгр, ббл: Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906. Стр. 142–143. –Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996.Књ. 1, стр. 114.Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (1966) 322 (В. Nestorović).Нек: СКГ н. с. 28 (1929) 567 (В. Ћоровић). – СКА Год 38 (1930) 128 (Сл.Јовановић). – Старинар 3. сер. 5 (1930) 233–236 (П. Ј. Поповић). –

311

Браство 24 (1930) 181–182 (Ј. Хаџи-Васиљевић). – ПКЈИФ 11 (1931)270–271 (П. Ј. Поповић).Лит: Љ. Недић: Научно путовање по Старој Србији. Српски преглед 1(15. I 1895) 32–33. – П. J. Поповић: A. J. Стевановић. СКГ н. с. 29 (1930)353–359. – ПИ 116 (A. Белић). – Η. Несторовић: Грађевине и архитекти уБеограду прошлог столећа. Бгд 1937. Стр. 86–88. – И. Здравковић:Архитекти научници. Старинар н. с. 19 (1969) 281–285. – Б. Несторовић:Преглед споменика архитектуре у Србији 19. в. Саопштења 10 (1974)141–169. – Б. Несторовић: Београдски архитекти А. Стевановић и Н.Несторовић. ГГБ 22 (1975) 173–185. – Д. Ђурић-Замоло: ГрадитељиБеограда 1815–1914. Бгд 1981. Стр. 96–99. – A. Jelić: Arhitektura A.Stevanovića. Moment 20 (1991) 106–111. – В. Шолаја и A. Магдић:Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – А. Кадијевић: Један вектражења националног стила у српској архитектури (средина XIX –средина XX века). Бгд 1997. – S. Bogunović: Arhitektonska enciklopedijaBeograda XIX i XX veka, II : Arhitekti. Bgd 2005. Str. 1087–1091.Фотографија: САНУ–Ф 279, 279/1

СТЕЈИЋ Јован(Арад, 1803 – Београд, 23. XI 1853) књижевник и лекар; др медицине,главни секретар Државног савета.ДСС: редовни члан наименован 27. V 1842. Секретар ДСС 1844,потпредседник,1852.Бгр: Поменик, 675–676 (М. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 162. – P.Јеремић: Прилози за биографски речник Срба лекара Војвођана 1756–1940. Нови Сад 1952. Стр. 128. – Савременици и последници Ρ 425/12(В. Алексијевић).Бгр, ббл: JKL, 780 (Ž. Boškov).Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (В. Петровић).Нек: Гл. СУД 6 (1854) 340–341 (Аноним). – ЛМС 89 (1854) 128–134 (Г.Поповић).Лит: Ђ. Рајковић: Писмо др-а J. Стејића В. Караџићу. Јавор 11 (1877) 345–354. – К. Богдановић: Јован Стејић. У: Чланци и прилози о српскојкњижевности прве половине 19. в. MC 1914. Стр. 82–109. – Б. Миљковић:ДСС. – А. Ивић: J. Стејић и Милетина буна. ПКЈИФ 2 (1922) 41–49. – J.Стејић: Из мојих успомена. Нови Сад 1924. – I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi.Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – A. Ивић: Песме Ј. Стејића. ПКЈИФ 14 (1934)182–184. – ПИ 116 (A. Белић). – В. Михаиловић: Први дипломиранилекари у обновљеној Србији. СА 3 (1937) 1–16. – Ј. Скерлић: Историја новесрпске књижевности, Бгд 1953. – М. Селимовић: За и против Вука. Бгд1987. – Ђ. Живановић: Стејићев превод Пушкинове „Полтаве“. ЗзС 16(1979) 125–152. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC1986. – J. Nuorluto: J. Steić's Language. Helsinki 1989. – Д. Јеремић:Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – А. Младеновић: О некимпогледима J. Стејића на српски књижевни језик. ЗМС/ФЛ 37 (1994) 395–402. – Љ. Поповић: Стејићева концепција српског књижевног језика. КЈ 43: 3–4 (1995) 1–31. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатностиАкадемије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83. – Водич кроз архив ДСС. – Ј.Радош: Почеци филозофије права код Срба. Нови Сад 2000. – А.

312

Младеновић: Млади Ј. Стејић – о српском књижевном језику и писму напочетку свог списатељског рада. ЈФ 56 : 1–2 (2000) 687–697.Преписка: Вукова преписка, 6. Бгд 1912. Стр. 79–141.Сабрана дела: Скупљени списи Др-а Ј. Стејића. Део 1–3. Панчево [б.г.]Фотографија: ФД–545

СТЕФАНОВИЋ Лазар(Зајечар, 1834 – Београд, 27. III 1890) лекар; др медицине и хирургије,начелник санитетског одељења Министарства унутрашњих дела.СУД: дописни члан од 6. II 1869.Бгр, ббл: Дод. Поменику, 153–154 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/12 (В. Алексијевић).Лит: В. Грујић: Лицеј и Велика школа. Стр. 63, 64. – Р. Љушић: Лицеј.

СТЕФАНОВИЋ Стеван, Тенка(Пореч, V 1797 – Београд, 2. IX 1865) политичар; министар правде ипросвете и председник Државног савета.ДСС: почасни члан од 5. II 1845. Председник ДСС од 10. III 1848. до 22.VII 1848.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик, 673–675 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 8–9. –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, стр. 38–39: СтефанСтефановић Тенка.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (Ј. Продановић).Ббл/лит: BLZ 10,341.Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – М.Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ. 1 и 3.Бгд 1898 и 1901. – Б. Миљковић: ДСС. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–3.СКА 1922–1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд1925. – Ловчевић I. – Д. Страњаковић: Влада уставобранитеља. Бгд 1932. –Д. Страњаковић: Вучићева буна 1842. г. СКА 1936 (ПИ 112). – В.Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860.САНУ 1951 (ПИ 180). – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ1986 (ПИ 570). – M. M. Николић: Лицеум књажества србског у Крагујевцу.Крагујевац 1988. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Гајић: Основношколскообразовање y Србији, 20. – В. Грујић: Гимназијско образовање. – Р.Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд 1995. – Р. Поповић:Исповест С. Стефановића Тенке. Miscellanea 21 (2003) 21–40.Преписка: Вукова преписка, 7. Бгд 1913. Стр. 604–611.Фотографија: ФД–547 (У. Кнежевић: портрету Народном музеју. репр. уМинистри просвете Србије 1811–1918)

СТОЈАДИНОВИЋ Владислав(Јазак, 1802 – Будим, 1847) секретар Попечитељства просвешченија.ДСС: редовни члан од 11. VI 1842.Бгр: JKL 782 (Т. Militar). – Савременици и последници Ρ 425/12 (В.Алексијевић).Лит. М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд1899–1901. Стр. 555–556, 568, 629. – Б. Миљковић: ДСС. – Ж. Милисавац:

313

Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – A. Ердељанин: Збрка окоЧикоша, Владислав Чикош није Владислав Стојадиновић. ЗМС/КЈ 43(1995) 121–130. – Р. Љушић: Лицеј. стр. 77.

СТОЈАКОВИЋ Ђорђе(Бачка Паланка, 11. IV 1811 – Беч, 16. XI 1863) правник; др права,адвокат, дворски саветник при унгарској канцеларији у Бечу, актуар иписар Матице српске, правни и политички саветник кнеза Милоша иМихаила.ДСС: дописни члан [неутврђено: јавља се само у некролошкој белешциу Гл. ДСС 17 (1864) 330].Бгр: Савременици и последници Ρ 425/12 (В. Алексијевић). –Енциклопедија Новог Сада 27 (2006) 11–13.Бгр. бел.: Ј. Игњатовић, Мемоари. СКЗ 1966, стр. 551 (Ж. Бошков). – Ж.Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC 1986. Стр. 492.Нек: Србски дневник 216 (1863) (С. Милетић). – ЛМС 109 (1865) 292–295 (A. Хаџић).Лит: A. Сандић: Српски гробови: на Санкт-Марксову гробљу у Бечу. БК 3(1897) 531–536. – М. Полит-Десанчић: Покојници. Нови Сад 1899. Стр.83–85. – Н. Грујић: Аутобиографија. Сремски Карловци, 1907. Стр. 59–60. – J. Суботић: Живот (аутобиографија). Књ. 2. Нови Сад 1902. Стр. 80.– В. Стајић: С. Милетић, Живот и рад. Нови Сад 1926. Стр. 144. –Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – М. П. Костић:Нова грађа о Милетићу. У: Документи о Светозару Милетићу. MC[1951]. Стр. 10–11. – M. Костић: Већање у бечкој влади о постулатимаБлаговештенског сабора за обновом Српске Војводине. ИЧ 12–13 (1963)239–270. – Ј. Игњатовић: Мемоари. СКЗ 1966. – Историја српскогнарода. Књ. 5, т. 2. СКЗ 1981. – Р. Љушић: Нацрт устава Ђ.Стојаковића за Кнежевину Србију из 1860. ЗМС/И 26 (1982) 179–209. –Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Д.Медаковић: Срби у Бечу. Нови Сад 1998.Архив: Универзитетска библиотека (Београд), Архив Ј. Вујића: Писма кн. МилошаЂ. Стојаковићу (бр. 1448–1464).Фотографија: ФД–549 (Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986.Стр. 493 (портрет, рад П. Симића)

СТОЈАНОВИЋ Димитрије(Пожаревац, 27. X 1841 – Опатија, 15. IX 1905) инжењер и политичар;професор Велике школе (Београд), директор железница, министар исаветник.СУД: редовни члан (Одсека јестаственичког и математичарског) од 6. II1869. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Нек: Србобран 22 : 198 (1905) 4. – СКА Год. 19 (1906) 380–382 (Б.Гавриловић).Лит: Стогодишњица САНУ II, стр. 14 (M. Томић). – В. Шолаја и A.Магдић: Инжењери у књаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – Р. Љушић: Лицеј.– Путеви српског инжењерства током 19. века. САНУ 1994 (НС 73). –Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996. Бгд 1996. Књ.1, стр. 344; Књ. 2, стр. 326.Фотографија: ФД–550

314

СТОЈАНОВИЋ Исидор(Стари Бечеј, 1808 – Београд, 12. VII 1849) правник; професор Лицеја(Београд; општа историја).ДСС: редовни члан од 27. V 1842. Секретар ДСС 1848.Бгр, ббл: Поменик, 680–681 (М. Ђ. Милићевић). – Утемељење новесрпске државе. Прир. Н. Љубинковић. Велика Плана 1999. Стр. 55–56(M. Радевић).Бгр, ббл, лит/ббл: Алексијевић, [1–5 + I–III]. – Савременици ипоследници Ρ 425/12 (В. Алексијевић).Ббл: BLZ 9, 252.Нек: Гл. ДСС 2 (1849) 285–286 (Аноним).Лит: И. Стојановић: План како би се могло доћи до србске историје. Гл.ДСС 2 (1849) 164–173. – M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД24 (1868) 1–135. – Б. Миљковић: ДСС. – Аноним: Моралне басне истихови И. Стојановића. ЛМС 33 (1833) 177. – П. Срећковић: Изархиве И. Стојановића. Споменик СКА 30 (1896) 1–22. – М. Петровић:Финансије и установе обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – М.М. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – Д.Страњаковић: План И. Стојановића за писање монографије оКарађорђу. ЈИЧ 3 (1937) 292–294. – О. Перић: Три необјављена писмаиз Вукове преписке. Библиотекар 21 : 1 (1969) 5–12. – M. M. Николић:Лицеум књажества србског y Крагујевцу. Крагујевац 1988. – Д.Јеремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – P. Љушић: Лицеј.– Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. Пола века науке итехнике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – В. Грујић:Гимназијско образовање.

СТОЈАНОВИЋ Љубомир(Ужице, 6/18. VIII 1860 – Праг, 16. VI 1930) филолог и политичар;професор Велике школе (Београд), народни посланик, министарпросвете, председник владе и државни саветник.СКА: дописник (Академије философских наука) од 6. I 1890. Прави чланод 25. I 1894. Други привремени секретар СКА од 19. I 1896. до 21. Χ1896 [ван функције 21. Χ 1896 до 20. I 1897]. Привремени секретар СКАод 14. II 1913. до 5. XI 1923 [ван функције 10. IX до 5. XI 1923].Секретар Академије философских наука СКА од 22. II 1900. до 22. II1904; од 22. II 1910. до 22. II 1913.Приступна беседа: Приступна академска беседа Љуб. Стојановића [„оиндивидуалисању српског језика“]. Шт.: СКА Глас 52 (1896) 1–29.Проглашен 11. I 1896. (СКА Год. 9 (1895) 172–179).Аутобгр: СКГ н. с. 30 (1930) 476–480.Бгр: СКА Год. 9 (1896) 233–235 и 32 (1924) 152–165. – НЕ 4 (A. Белић). –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, стр. 126–127: ЉубомирСтојановић.Ббл: ИАН СССР 7 серия (1928) 462–466 (П. Лавров и др.). – СКГ н. с. 30(1930) 557–560 (Аноним). – ПКЈИФ 11 (1931) 277–289 (У. Џонић). – BLZ9, 252–254.

315

Бгр, ббл, лит/ббл: EJ 8 (В. Miljković). – ЕСИ 655–656 (С. Ћирковић). –КМЕ 3, 764–766 (С. Райчинов).Нек: СКГ н. с. 30 (1930) 358–361 (Ј. Продановић). – СКА Год. 39 (1931)110–114 (Б. Гавриловић). – ИАН СССР 7 серия 2 (1931) 131–135 (М. Н.Сперанский). – ЛБАН 13 (1931) 68–70 (Аноним). – RSU 3 (1931) 188–200 (Ј. Polívka). – ТИС 1 (1932) 386–391 (В. Кораблев). – ЈИЧ 1 (1935)259–261 (Д. Страњковић).Лит: V. Jagić: Стари српски хрисовуљи... ASPh 13 (1891) 118–128. – Р.Врховац: Граматика старога словенског jезика. Стражилово 5 (1892)285–287 + 301–303 + 316–318. – J. Живановић: Бранич српскога jезика.Стражилово 5 (1892) 331–333 + 363–368. – В. Јагић: Јагић и Облак оприступној академској беседи Љ. Стојановића. Дело 14 (1897) 347–353[Одговор Љ. Ст. 353–362]. – J. Цвијић: [О раду Љ. Стојановића каосекретарa Академије]. СКА Год. 32 (1924) 113. – П. Поповић: Љ.Стојановић, Живот и рад В. Ст. Караџића. ПКЈИФ 4 (1924) 301–307. –А. Белић: Љ. Стојановић. ЈФ 9 (1930) 296–316. – J. M. Жујовић: ЗаслугеЉ. Стојановића. СКГ н. с. 30 (1930) 342–345. – Љ. Давидовић: Сећањана Љ. Стојановића. СКГ н. с. 30 (1930) 345–349. – A. Белић: Љ.Стојановић човек и научник. СКГ н. с. 30 (1930) 349–355. – В. С.Вељковић: Љ. Стојановић као јавни радник. СКГ н. с. 30 (1930) 355–357. – Ј. М. Продановић: Љ. Стојановић. СКГ н. с. 30 (1930) 358–361. –П. Поповић: Сећање на Љ. Стојановића. ПКЈИФ 11 (1931) 30–49. – У.Џонић: Љ. Стојановић. ГНЧ 40 (1931) 170–185. – В. Ћоровић: Љ.Стојановић. ПКЈИФ 11 (1931) 1–29. – В. Францев: Moj први сусрет саЉ. Стојановићем. ПКЈИФ 11 (1931) 54–56. – A. Белић: Наши учитељи.НЈ 3 : 7 (1935) 193–200. – ПИ 116 (A. Белић). – D. Šepić: O misiji Lj.Stojanovića i A. Belića u Petrogradu 1915. godine. ZHI JAZU 3 (1960) 449–497. – Љ. Никић: Избор П. П. Ђорђевића и Љ. Стојановића за правечланове СКА. ПКЈИФ 45 (1982) 103–108. – Љ. Никић: ЗадужбинарствоЉ. Стојановића. ПКЈИФ 46 (1984) 104–113. – A. Младеновић: Запис оЉ. Стојановићу. Археографски прилози 3 (1981) 335–342. – Р.Самарџић: Писци српске историје. Књ. 3. Бгд 1986. [Стр. 143–156: Љ.Стојановић]. – Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварањеЈугославије. Бгд 1986. – A. Младеновић: Љ. Стојановић о Мркаљевој иВуковој реформи српске ћирилице. ЗМС/ФЛ 31 (1988) 95–100. – Ђ.Трифуновић: Едициона пракса Љ. Стојановића. ЗзС 35 (1988) 83–95. –Д. Медаковић: Љ. Стојановић и српска историја уметности. ЗЛУМС25 (1989) 135–146. – М. Ивић: О језику Вуковом и вуковском. Нови Сад1990. – 100 најзнаменитијих Срба, 404–408 (И. Грицкат-Радуловић). –Сто година Лексикографског рада у САНУ. САНУ 1993. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379(1996) 1–83. – ЕСИ 26–27 (С. Ћирковић) + 29–31 (Р. Михаљчић). – М.Радојевић: Љ. Стојановић у Првом светском рату. Историја 20. века 18(2000) 9–29. – Научни скуп Љ. Стојановић: живот и дело. Ужице 2002. –Н. Родић: Љубомир Стојановић и Мирослављево јеванђеље. У: ЉубомирСтојановић О Мирослављевом јеванђељу. Горњи Милановац, 2004.Стр.183–199.Преписка: ПКЈИФ 11 (1931) 45–53 (M. Решетар). – WSJ 8 (1960).Фотографија: САНУ–Ф 280

316

СТОЈАНОВИЋ Стеван Ћоса(Трњани, 1792 – Београд, 1. VII 1855) официр; капетан Млаве и чланДржавног савета.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.Бгр: Поменик, 681–684 (M. Ђ. Милићевић).Нек: Гл. СУД 7 (1855) 337 (Аноним). – Шумадинка 4 : 55 (1855) 220.Лит: M. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841.Књ. 1 и 3. Бгд 1898 и 1901. – Б. Миљковић: ДСС. – Мемоари СтефанаСтевче Михаиловића. СКА 1928. – Ловчевић I, 14 и 31. – Водич крозархив ДСС. – С. Гавриловић: Грађа за историју Кнежевине Србије иСрба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споменик 138).Фотографија: ФД–553

СТОЈАЧКОВИЋ Александар(Сомбор, 25. V 1822 – Будимпешта, 21. VI 1893) богослов и правник;правно-историјски писац.ДСС: кореспондентни члан од 1. VIII 1848.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 156 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (Н. Радојчић). –Савременици и последници Ρ 425/12 (В. Алексијевић). –Енциклопедија Новог Сада 27 (2006) 52–53.Бгр, ббл, лит/ббл: EJ 8 (V. Krestić). – ЕСИ, 658 (С. Ћирковић).Ббл: BLZ 9, 250–251.Бгр, лит/ббл: BLGS 75 : 4 (1981) 207–208 (В. Grolshammer).Нек: Стражилово 6 (1893) 416 (Аноним). – Српски Сион 3 (1893) 461–462 (Аноним).Лит: Н. Радојчић: A. Стојачковић као историк. У: Извештај Српскевелике гимназије. Сремски Карловци 1910–1911. Стр. 19–55. – Ј.Радонић: Н. Радојчић, А. Стојачковић као историк. ЛМС 280 : 8 (1911)71–74. – Б. Миљковић: ДСС. – Историја Карловачке гимназије. MC1951. – Н. Радојчић: Век и по проучавања Душанова законодавства. У:Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН1951. Стр. 207–268. – M. Вуксановић: Књиге A. Стојачковића.Сомборске новине 27 (25. XI 1981) 8–9. – J. X. Швикер: Политичкаисторија Срба у Угарској. MC 1988. – В. Крестић: Историја српскештампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003.Фотографија: САНУ–Ф165

СТОЈКОВИЋ Арсеније(Мокрин, 28. X 1804 – Сентандреја, 29. III 1892) епископ; епископбудимски.СУД: почасни члан од 30. I 1873 [Гл. СУД XXXVIII, 327]

317

Бгр: НЕ 4 (Р. Грујић). – Српски јерарси, 36 (С. Вуковић). – ЕнциклопедијаНовог Сада 27 (2006) 66–67.Нек: БВ 7 (1892) 159–160. – Весник СЦ З (1892) 408–410. – Јавор 19(1892)270. – Српски Сион 2 (1892) 213–214.Лит: М. Гавриловић: Милош Обреновић. Књ. 3. Бгд 1912. – С. Пециња-чки: Писмо С. М. Љубише администратору Арсенију Стојковићу.ПКЈИФ 40 (1974) 73–75. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1.MC 1986. – Л. Костић: О политици, о уметности: новински чланци 2,1881–1883. МС 1990. – M. Тодоровић: A. Стојковић, епископ будимски ињегова библиотека. Годишњак Библиотеке MC (1995) 79–87.Фотографија: ФД–555

СТОЈКОВИЋ Герасим(Велики Арад (Мађарска) 1811 – Неготин, 11. VII 1865) епископ;епископ неготински, наставник богословије (Београд).ДСС: редовни члан од 13. I 1846.Бгр: Православна Српска црква у краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.213–214: Герасим. – Поменик, 690–691 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (Р.Грујић). – Српски јерарси 128–129 (С. Вуковић).Нек: Србобран 5: 59 (1865).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – J. Пејин: Прилог биографији Г. Стојковић. Гл. СПЦ65 : 2 (1984) 36–38. – Водич кроз архив ДСС.

СУБОТИЋ Јован(Добрињци, 30. I 1817 – Земун, 16. I 1886) књижевник и политичар; дрправа, члан Апелационог суда (Загреб).ДСС: кореспондентни члан од 7. VIII 1844.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Аутобгр: Живот Др Јована Суботића. Књ. 1–5. Нови Сад 1901–1910.Бгр: Поменик, 702–705 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (В. Петровић, H.Радојчић). – Савременици и последници Р 425/12 (В. Алексијевић). –Енциклопедија Новог Сада 27 (2006) 198–202.Бгр, ббл, лит/ббл: EJ 8 (Б. С. Стојковић). – ЕСИ, 664–665 (П. Марјано-вић).Лит/ббл: М. Поповић: Историја српске књижевности : романтизам. Књ.2. Бгд 1972. Стр. 346.Нек: Гл. СУД 68 (1889) 59–60. – Јавор 13 (1886) 97–100. – ЛMC 149(1887) 174–175.Лит: История Славянской Филологіи, 400–401 + 423 (В. Ягичъ). – A.Ивић: J. Суботић у 1850. години. ПКЈИФ 8 (1928) 230–233. – Љ. Марко-вић: Ј. Суботић. ЛМС 344 (1935) 155–188. – Љ. Марковић: Књижевни радJ. Суботића. Глас MC 1938. – T. Петровић: J. Суботић као уредник Лето-писа. ЛМС 366 (1949) 116–127. – Уједињена омладина српска: зборник ра-дова. Нови Сад 1968. – А. Шмаус: Ј. Суботић и Скендербег. ЛМС 404(1969)154–161. – М. Поповић: Историја српске књижевности : романти-зам. Књ. 2. Бгд 1972. Стр. 83–92. – В. Милинчевић: Кукуљевићеве Сла-

318

вјанке и Суботићев Цветник српске словесности. ПКЈИФ 42 (1976) 336–347. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC 1986. – В. Вулетић:О Суботићевом преводу Карамзинове „Марте Посаднице“. ЗМС/КЈ 35(1987) 275–282. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф. Рајев-ског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – А. Влашкалин: Др Ј. Пачу и његов круг. Бгд,Нови Сад 1996. – С. Гавриловић: J. Суботић у српском народном покрету1848/49. ЗМС/И 58 (1998) 55–73. – Г. Ђилас: Шест посленика БиблиотекеМатице српске. Нови Сад 1998. – Водич кроз архив ДСС. – З. Несторовић:Ј. Суботић драмски писац. MC 2000. – С. Војиновић: Српски народни по-крет 1848–1849 у прози Јована Суботића. У: Зборник радова научногскупа Српски покрет у револицији 1848–1849. Нови Сад 2000. Стр. 311–317. – В. Крестић: Историја српске штампе у Угарској 1791–1914. Бгд2003. – Историјско-политички и биографски списи Јована Суботића издоба Српског покрета у Војводини 1848–1849. МС 2003.Фотографија: САНУ–Ф 62, 62/1–3

СУНДЕЧИЋ Јован(Голињево (код Ливна) 24. VI 1825 – Котор, 6/19. VII 1900) песник исвештеник; професор богословије (Задар) и један од оснивача Цетињскебогословије.СУД: почасни члан од 30. I 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 156–158 (М. Ђ. Милићевић).Бгр, ббл: Д. Ј. Мартиновић: Портрети. Књ. 1 и 5. Цетиње 1983, 1990.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (Р. Петровић). – Ј. Скерлић: Историја нове српскекњижевности, Бгд 1953. Стр. 280–282 + 499 (Ж. П. Јовановић).Нек: Српски Сион 10 (1900) 457 (Аноним). – ЛMC 204 (1900) 384–305(Т. Остојић).Лит: М. Цар: J. Сундечић. ЛМС 215 (1902) 1–32. – J. Скерлић: Омладинаи њена књижевност. Бгд 1906. Стр. 474–476: J. Сундечић. – M. П.Божовић: J. Сундечић. Бгд 1928. – Д. Д. Вуксан: В. Јагић и J. Сундечић.Записи 15 (1936) 65–73. – K. Milutinović: O vezama Dalmacije i Vojvodineu doba ilirskog pokreta. U: Dalmacija u narodnom preporodu 1835–1848.Zadar 1987. Str. 285–306. – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладинасрпска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад1977. – S. Kabiljo-Šutić: Posrednici dveju kultura. Bgd 1989.Споменица: Споменица прославе 50-годишњег књижевног радапресвјетлог господина J. Сундечића српског пјесника. Цетиње 1899.Преписка: ЛМС 341 (1934) 243–249 (Д. Вуксан) [преписка И. Руварцаи Ј. Сундечића].Фотографија: САНУ–Ф 166, 166/1

ТАДИЋ Jopjo(Стариград на Хвару, 5. VI 1899 – Београд, 4. X 1969) историчар; дристорије, професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 16. II 1940.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948. Редовничлан од 17. XII 1959. Секретар Одељења друштвених наука САН од 1. III

319

1963. до 6. IV 1966; од 10. V 1966. до 4. X 1969. Члан Председништва САНод 15. IV 1960. до 1. III 1963; од 24. IV до 4. X 1969.Бгр, ббл: СКА Год. 49 (1940) 239–243. – Lj. JAZU 56 (1952) 293–295.Бгр, лит/ ббл: ЕСИ, 667–668 (Ђ. Тошић).Ббл: ЗФФ 11:1 (1970) 17–26 (Д. Живојиновић и Ј. Литричин).Нек: Архивист 19 : 2 (1969) 80–81 (Р. Јеумовић). – ИГ 2 (1969) 193–195(Г. Станојевић). – JIČ 4 (1969) 215–216 (D. Živojinović). – Acta HMPhV 9(1969) 285–288 (D. Živojinović). – Balkan Studies 10 (1969) 450–452 (D.Đorđević). – Гл. САН 21 (1970) 200 (В. Чубриловић). – ZČ 25 (1970) 103–107 (I. Voje). – В. Sci. Sec. В 6 :10–12 (1970) 448 (V. Novak). – EB 1 (1970)113–114 (N.Todorov). – ИЧ 18 (1971) 7–11 (T. Поповић). – Balcanica 2(1971) 459–461 (Д. Ђорђевић).Лит: J. Радонић: [Реч поводом избора J. Тадића за дописног члана]. СКАГод. 49 (1940) 217–218. – P. Самарџић: J. Тадић као историчар. – ЗФФ 11: 1 (1970) 1–16. – Р. Самарџић: Истраживачки метод J. Тадића. ИЧ 29–30 (1982/3) 257–262. – P. Самарџић: Писци српске историје. Књ. 3. Бгд1986. [Стр. 201–207: J. Тадић].Преписка: ЈИЧ 42–43 (1995–6) 327–330 [Ј. Тадић – И. Синдик]Фотографија: САНУ Ф–409, 409/1–2

ТАЉАНДЈЕ Ренезвани Сен РенеRené (Gaspard-Ernest) Taillandier, dit Saint-René(Париз, 16. XII 1817 – Париз, 23. II 1879) књижевник, књижевни критичари историчар; професор универзитета (Сорбона – Париз) и члан Францускеакадемије.СУД: дописни члан од 25. I 1870.Бгр, ббл: GE, 874 (Аноним). – НЕ 4, 112: Сен-Рене Таландије (H. Радој-чић).Ббл: H. Петровић: Оглед француске библиографије о Србима иХрватима 1544–1900. СКА 1900. – С. Рене Таљандије: Србија у 19. веку.Краљево 1990.Фотографија: ФД–560

ТАРАНОВСКИ Теодор ВасильевичΘеодорь Васильевичь Тарановскій(Плонск, 12/24. V 1875 – Београд, 23. I 1936) правник и историчарсловенског права; др права, професор универзитета (Варшава,Петроград, Харков, Симферопољ и Београд).СКА: прави члан (Академије друштвених наука) од 15. II 1932.Приступна беседа: Majestas Carolina и Душанов законик, прилог заисторију сталешке државе у средњевековној Европи... Шт.: СКА Глас 157(1933) 15–88. Проглашен 7. III 1933. (СКА Год. 41 (1932) 129, 171–174).Бгр. НЕ 4 (Д. Поповић). – Руска емиграција II, 311 (A. Арсењев).Ббл: Материалы для библіографіи 1, 309–311 и 2, 337–338.Бгр, ббл: СКА Год. 44 (1936) 207–235.

320

Бгр, лит/ббл: ЕСИ, 669–670 (Р. Михаљчић).Нек: СКА Год. 44 (1936) 154–157 (Б. Гавриловић). – RSU 9 (1936) 130–132 (T. Saturnik). – Гл. СПЦ 16 (1936) 96 (С. Троицки). – ЈИЧ 2 (1936)459–466 (A. Соловјев). – Архив 32 (1936) 205–208 (A. Соловјев).Лит: Аноним: Два руска правна филозофа. Архив 7 (1923) 238–239. – Н.Радојчић: Нове студије о старом српском праву. ЛМС 311 (1927) 207–209.– С. С. Бобчев: Т. Тарановски. ЛБАН 12 (1931) 135–136. – A. Јелачић: Т.Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави. СКГ 36 (1932)381–382. – Е. Спекторски: Живот и личност проф. Т. Тарановског. Архив32 (1936) 217–228. – Ђ. Тасић: О енциклопедији права Тарановског. Архив33 (1936) 1–5. – П. Б. Струве: Θ. В. Тарановскій какь историкь западнаго ирусскаго права. Записки Русскаго научнаго института вь Белграде 13(1936) ХХІ–ХХVIІ. – А. В. Соловьевь: θ. В. Тарановскій как историкславянскaгo права. Записки Русскаго научнаго института вь Белграде 13(1936) XXIX–XLVIII. – А. В. Соловјев: T. Тарановски. ЈИЧ 29 (1936) 459–466. – J. Радонић: Слике из историје и књижевности. Бгд 1938. Стр. 501–507: T. Тарановски. – H. Радојчић: О проучавању старог српског права.СКГ н. с. 61 (1940) 109–114. – Н. Радојчић: Српски државни сабори усредњем веку. СКА 1940 (ПИ 130). – Н. Радојчић: Век и по проучавањаДушанова законодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Зако-ника цара Душана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – Р. Михаљчић: Историјасрпског права у делима Т. Тарановског. Руска емиграција I, 169–179. – J.Даниловић: Допринос T. Тарановског српској правној историографији. Ру-ска емиграција I, 180–190. – M. Д. Симић: Место „Енциклопедије права“Т. Тарановског у српској правној мисли. Руска емиграција I, 191–197. – J.Даниловић: Изучавање наше правне историје између два рата: Т.Тарановски. У: Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841–1941,Бгд 1994. Стр. 334–347. – С. Шаркић: Неколико напомена о законодавнојулози државе у Средњем веку. У: Научно наслеђе Правног факултета уБеограду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 348–355. – М. Поповић: Филозофијавредности, аксиолошке филозофије права и Енциклопедија права Т. Тара-новског. ЗМС/ДН 104/5 (1998) 37–63. – М. Поповић: О филозофији правакод Срба. Бгд 2000.Фотографија: САНУ–Ф 281, 281/1–2

ТЕКЕЛИЈА Сава Поповић(Арад, 17/28. VIII 1761 – Пешта, 21. IX / 7. X 1842) др права, народнидобротвор; председник Матице српске.ДСС: почасни члан од 11. VI 1842.Аутобгр: ЛМС 119 (1877) 1–81 и 120 (1879) 1–96. – С. Текелија: Описа-није живота. Бгд 1966 [ббл: 403–404 (A. Форишковић)]. – Дневник С. Те-келије, бесмртног благодетеља народа српског вођен у Бечу 1795–1797.Темишвар 1992.Бгр: Поменик 706–710 (M. Ђ. Милићевић). – Савременици и последни-ци Ρ 425/13 (В. Алексијевић)Бгр, ббл, лит/ббл: ЕЈ 8 (Ž. Sečanski).Бгр. лит/ббл: JKL 828–829 (Ž. Milisavac).

321

Нек: Сербске народне новине (Пешта) 5 : 75 (1842) 305. – Пештанско –будимски скоротеча 1: 26 (1842) 164.Лит: J. Суботић: Живот С. Текелије. Будим 1861. – Б. Миљковић: ДСС. –I. Mamuzić: Ilirizam i Srbi. Rad JAZU 247 (1933) 1–91. – В. Петровић:Сабрана дела. књ. 2.: Време и догађаји. Нови Сад 1954. – J. Matasović:Putovanja S. Tekelije. Starine JAZU 45 (1955) 7–90. – H. Радојчић: С.Текелија. ИЧ 12–13 (1963) 1–12. – H. Радојчић: Штампани радови СТекелије. ЗМС/КЈ 12 (1964) 189–196. – A. Албин: Прилог проучавањујезика С Текелије. Прилози проучавању језика 4 (1969) 1–21. – Ж.Милисавац: Сава Текелија последњи заточник славено-сербског језика.ПКЈИФ 42 (1976) 270–279. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске,Део 1. MC 1986. – В. Милосављевић: Текелијина библиотека. Нови Сад1990. – С. Војиновић: С. М. Сарајлија о родоначелнику породице Теке-лија. Даница 2 (1995) 63–68. – Р. Мићић: Портрети из српске културнеисторије. MC 1995. Стр.: 7–70: Вук и Текелија. – Водич кроз архив ДСС.– Библиотека С. Текелије. Нови Сад 1997. – В. Милосављевић: СаваТекелија и српска мисао. Бгд 1998. – Ж. Милисавац: Питања инедоумице о Текелији. Темишварски зборник 2 (2000) 5–9. – Б. Бешлин:Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. СремскиКарловци, Нови Сад 2005. – С. Гавриловић: Извештај из 1812 о Сави иПетру Текелији. Темишварски зборник 4 (2006) 111–115.Преписка: С. Текелија – Теодору Павловићу. MC, Рукописно одељење. –ЛMC 107 (1863) 160 и 109 (1865) 169–170 [ Јанко Драшковић – С.Текелија]. – Вукова преписка, 1. Бгд 1907. Стр. 494–504. – Вука Стеф.Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме ПлатонуАтанацковићу... Бгд 2004.Тестамент: ЛМС 97 (1858) 192–200 (J. Ђорђевић).Фотографија: ФД–562

ТЕРМИЈЕ Пјер-МариPierre-Marie Termier(Лион, 3. VII 1859 – Гренобл, 23. X 1930) геолог; професор универзитета(Париз) и генерални надзорник рудника.СКА: дописник (Академије природних наука) од 18. II 1926.Бгр, лит/ббл: DSB 13 (Anonim). – Poggendorff 4 (1904) 1485. – ИАН 6.сер. 19 (1925) 831–832 (А. Карпинский и др.)Нек: СКА Год. 39 (1931) 115 (Б. Гавриловић).Нек, ббл: Bulletin de la Société géologique de France 1 (1931) 429–495 (E.Raguin). – AČAVU 41 (1931) 916–929 (R. Kettner).Лит: E. Raguin: Pierre Termier. Paris 1932. – A. George: P. Termier. Paris1933. – Emmanuel de Marguerie: Funérailles de P. Termier... Notices etdiscours de l'Académie des sciences (Paris) 1 (1937) 317–322. – Ж.Маринковић: Исповест једног научника. Хришћанско дело 4 : 2 (март1938) 153–158.Фотографија: САНУ–Ф 410, 410/1–2

322

ТЕСЛА Никола(Смиљан, 28. VI / 10. VII 1856 – Њујорк, 7. I 1943) инжењер електро-технике, физичар и проналазач.СКА: дописник (Академије природних наука) од 25. I 1894. Прави члан од16. II 1937.Приступна беседа: Писмо – изјава. [Депеша без датума]. Шт.: СКА Год.46 (1936) 225–226. Проглашен 7. III 1937. (СКА Год. 46 (1936) 141, 219,225–226).Бгр: НЕ 4 (М. Поповић).Бгр, ббл, лит/ббл: ЕЈ 8 (V. Popović).Ббл: J. Т. Ratzlaff & L. I. Anderson: Dr Nikola Tesla Bibliography. Palo Alto1979. – P. Дугић, Б. Јовановић: Каталог Теслиних патената. Бгд 1987. –Живот и дело српских научника 2 (1997) 22–67 [са лит/ббл.].Нек: САН Год. 51 (1946) 146–147 (Ј. Радонић) и 52 (1948) 131 (В.Мишковић).Лит: М. Pupin: On Polyphase Generators. AIEE Transactions 12 (1891)562–599. – Mr. Tesla's Lecture. Electrical Review 12 (1892) 192. – Ђ. M.Станојевић: H. Тесла и његова открића. Бгд 1894. – Т. С. Martin: N. Te-sla's Untersuchungen über Mehrphasenstrome und über Wechselstrome hoherSpannung und Frequenz. Halle, 1895. – J. A. Fleming: The Principles of Elec-tric Wave Telegraphy. London 1906. – B. A. Behrend: The Induction Motorand other Alternating Current Motors. New York 1921. – С. Бокшан: ДелоНиколе Тесле. Бгд 1926. – С. Косановић: Код Николе Тесле. Бгд 1927. –С. Бокшан: Н. Тесла и његов пионирски рад у електротехници. Бгд 1930.– S. Bokšan: N. Tesla und Sein Werk. Leipzig-Wien-New York 1932. – J. J.O'Neil: Prodigal Genious. New York 1944. [= на српском: Бгд 1956 и 2006].– С. Бокшан: H. Тесла и његово дело. Бгд 1950. – V. Popović: N. Tesla.Bgd 1951. – Tribute to Tesla. Ed. V. Popović. Bgd 1961. – I. Hunt, W. W.Draper: Lightning in his hand – The life story of N. Tesla. Denver 1964. – Г.K. Цверава: H. Тесла. Ленинград 1974 [= на српском: Бгд 2006]. – N. Te-sla: Dnevnik istraživanja, Kolorado Springs 1899–1900. Bgd 1961 (= na engl.Bgd 1978). – Simpozij Nikola Tesla. Vol. 1–2. JAZU 1978. – M. Cheney: Te-sla, Man out of Time. Prentice Hall 1981 [= на српском: Бгд 2006]. – IVInternational N. Tesla Symposium. SANU 1991. – 100 најзнаменитијихСрба, 387–394 (A. Маринчић). – Α. Маринчић: Живот Николе Тесле.САНУ 1994 (Галерија 76). – Живот и дело српских научника, 2. САНУ1997. Стр. 1–69 (A. Маринчић, Б. Јовановић). – Н. Тесла: Дневник изСтразбура = Tagebuch aus Strassburg [1883–1884]. Бгд 2002. – М. Џ. Сај-фер: Чаробњак : живот и време Николе Тесле – биографија једног генија.Нови Сад 2006. – А. Џ. Бекхард: Геније електрицитета Никола Тесла. Бгд2006. – Nikola Tesla un die Technik in Graz. Graz 2006. – R. Lomas : Tesla –čovjek koji je izumio dvadeseto stoljeće. Zagreb 2006. – С. Шарбох: Па-тенти Николе Тесле. Бгд 2006. – Д. Пит : У трагању за Николом Теслом.Бгд 2006. – А. Маринчић : Живот Николе Тесле. Бгд 2006. – Reprints ofTesla’s Articles in Electrical Experimenter. Bgd 2007. – Тесла : визије, дело,живот : [зборник радова са научног скупа „150 година од рођења Н. Те-сле“ 10 јул 2006]. Бгд 2007. – Теслин чудесни свет електрицитета. Бгд2007. – S. Šarboh, G. Lalović: The Patents of Nikola Tesla – towards the defi-nite catalog. Bgd 2007.

323

Сабрана дела: Изабрана дела: N. Tesla: Lectures, Patents, Articles. Bgd1956. – Η. Тесла: Моји изуми. Бгд 1995. – Η. Тесла: Предавања. Бгд 1995.– Η. Тесла: Чланци. Бгд 1995. – Изабрана дела Н. Тесле. Књ. 1–7. Бгд1995–1997 = N. Tesla Selected Works. Vol 1–7.Споменица: Никола Тесла – споменица поводом његове 80-годишњице.Бгд 1936. – Тесла : издање посвећено 100-годишњици Теслиног рођења...Бгд 1956. – Centenary of the Birth of N. Tesla. Bgd 1959.Преписка: D. Smiljanić, Z. Civrić: N. Tesla, Prepiska s rodbinom. Bgd 1991. –Н. Тесла: Моји изуми [и] Преписка Н. Тесле са Хугом Гернсбеком. Бгд2007.Архив: Музеј Николе Тесле у Београду [заоставштина и др.].Фотографија: САНУ–Ф 282, 282/1–8

ТИЈЕР АнриHenri Thiers(? – 1895) књижевник, публицистаСУД: дописни члан од 24. VI 1879.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Лит. бел.: [E. Р. Лабулеј]: Један француски глас о Србији. Јединство 4 :124 (1872) 255. – Аноним: Како мисли Лабулеј o Србији и Србима.Застава 7 : 67 (1872). – H. Thiers: La Serbie, son passé et son avenir. Paris1862. Str. VII–VIII. – H. Петровић: Оглед француске библиографије оСрбима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900.Архив: АСАНУ (Акта СУД за 1879 = Гл. СУД 49 (1881) 393).

ТИРОЛ Димитрије(Чаково, 31. V 1793 – Темишвар, 18. III 1857) писац, преводилац и издавач;управник српских школа у Темишвару и инспектор Државне штампарије(Београд).ДСС: редовни члан од 27. V 1842. – Казначеј ДСС 1842, 1843.Бгр: ЭС 65 (1901) 233 (А. Л.). – Савременици и последници Ρ 425/13 (В.Алексијевић). – EJ 8 (Ν. Kusovac). – JKL, 830 (V. Milinčević).Бгр, ббл. : Поменик, 713–714 (M. Ђ. Милићевић).Нек: Гл. ДСС 9 (1857) 320–324 (Аноним).Лит: J. Хаџић: [Словенска граматика Д. Тирола]. ЛМС 21 (1830) 128–129. – Н. Мурзакевич: [Д. Тирол, Српски споменици]. ЛМС 54 (1841)112–114. – Б. Куниберт: Српски устанак и прва владавина МилошаОбреновића 1804–1850. Бгд 1901. – Ј. Скерлић: Историја нове српскекњижевности. Бгд 1914. – Б. Миљковић: ДСС. – Љ. Стојановић: Живот ирад Вука Ст. Караџића. Бгд 1924. – М. М. Николић: Крагујевачкагимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – С. Станојевић: Историјасрпског народа у средњем веку. Књ. 1. Бгд 1937. Стр. 313–323. – С.Јосифовић: О Банатском алманаху Д. Тирола. ЗМС/ДН 4 (1952) 56–63. –Б. Павићевић: Казивање старих Требјешана. Никшић 1973. Стр. V–XLVIII. – Споменица посвећена 130-годишњици живота и радаБиблиотеке САНУ. САНУ 1974. Стр. 135–136: С. Комадинић, [Д. Тирол иБиблиотека ДСС]. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC1986. – Г. Добрашиновић: Д. Георгијевић Тирол, сликар и Вуков писар. У:

324

Манастир Шишатовац: зборник радова. САНУ 1989. Стр. 159–174. –Водич кроз архив ДСС. – Љ. и М. Церовић: Ходољубља Д. Тирола. НовиСад 1995.Преписка: Вукова преписка, 4. Бгд 1909. Стр. 564–617.Фотографија: ФД–566

ТИТЕЛБАХ Владислав(Лешница код Прага, 9. VI 1847 – Београд, 6. II 1925) илустратор иетнолог; професор гимназије (Нови Сад, Београд; математика и нацртнагеометрија).СУД: редовни члан (Одбора за уметност) од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Ббл: ГЕМ 6 (1931) 126–130 (П. Ж. Петровић) и 7 (1932) 129–131 (Р.Заплата).Нек: Самоуправа 39 (1925) 3 (М. С. Јовановић).Лит: Аноним: В. Тителбах, професор учитељске школе у Београду. Opao20 (1894) 105–106, 125–126. – Аноним: Изложба етнографских слика. БК3 (1897) 544. – Аноним: За лондонску изложбу. Трговински гласник 17 : 56(1907) 3. – J. Z. Raušar: Vzpomínka na krajana prof. Vlad. Titelbacha vBelehrade. Pardubicich, 1927. – П. Ж Петровић: Живот и рад В. Тителбаха.У: В. Тителбах: Акварели и цртежи. Бгд 1931 (ПИ Етнографског музеја,2). – Д. Маринковић: Питање држављанства неколицине наших сликара19. века. ЗНМ/ Б 4 (1964) 425–431. – Б. Голубовић: В. Тителбах: 1847–1925. Галерија MC 1989 [каталог изложбе]. – Л. Шелмић: Сликар В.Тителбах. Свеске 19 (1991) 69–70.

ТИХОНРАВОВ Николај СавичНиколай Саввич Тихонравов(Шеметово, 3/15. X 1832 – Москва, 27. XI / 9. XII 1893) историчаркњижевности и археограф; професор и ректор универзитета (Москва).СУД: дописни члан од 24. VI 1879.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит/ббл: ЭС 65 (1901) 295–298 (А. С Архангелскiй). – СДР 330–331 (Н. А. Мещерский).Лит: Памяти H. С. Тихонравова. Москва 1894. – История СлавянскойФилологiи, 558–562 (В. Ягичъ). – А. Г. Руднев: Академик Н. С. Тихон-равов и его труды по изучению памятников древнерусской литературы.Варшава 1914. – Н. К. Гудзий: Н. С. Тихонравов. Москва 1956.Сабрана дела: Спб 1898.Фотографија: САНУ–Ф 167, 167/1

ТИЦЕ ЕмилEmil Tietze(Вроцлав, 15. VI 1845 – Беч, 4. III 1931) геолог; директор Геолошког заводау Бечу.СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.

325

Бгр: НЕ 4 (J. М. Жујовић).Бгр, ббл: Poggendorff 3, 1349.Ббл. реф.: J. М. Жујовић: Геологија Србије. Бгд 1893. Књ. 1, 16–17: Е.Тице. – GBJ 1, 288–289.Нек: Priroda 24 : 4 (Brno 1931) 150 (J. V. Zelisko). – Mitteilungen derGeologischen Gesellschaft in Wien 24 (1932) 134–136 (W. Hammer). –Bulletiin of the Geological Society of America 43 (1932) 115 (E. B.Mathews).Лит: W. Hammer: Zur Erinnerung an E. Tietze. Jahrbuch der GeologischeBundes-Anstalt 81 (1931) 403–446. – В. Јовић: Из историје геологије уСрбији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 168, 168/1–3, XXXVII

ТКАЛАЦ ИГЊАТИЈЕВИЋ Имбро(Карловац, 6. V 1824 – Рим, 6. I 1912) публициста и политичар; др праваи философије, секретар Загребачке трговачке коморе и саветник уМинистарству спољњих послова Италије.ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1855.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: И. И. Ткалац: Успомене из младости у Хрватској, 1–2. СКЗ1925, 1926.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (М. Прелог). – Савременици и последници Ρ 425/13(В. Алексијевић).Нек: СКА Год 25 (1912) 221 (Ст. Новаковић). – СКГ 28 (1912) 239–240(У. Џонић).Лит: М. Р. Веснић: И. И. Ткалац. ГНЧ 33 (1914) 1–56. – E. Haumant: LaYougoslavie. Paris 1919. Str. 153–166: La Croatie dans les Souvenirs de M.de Tkalats. – B. Стајић: Др И. И. Ткалац. ЛMC 311 (1927) 234–236. – R.Maixner: La propagande antiautrichienne de Tkalac en 1866. AIF 26–27(1945) 271–279. – V. Bogdanov: Brošura I. I. Tkalca „Croaten, Serben undMagyaren..." HZ 2 (1949) 383–386. – M. Despot: Prilog biografiji I. I.Tkalca. HZ 5 (1952) 189–190. – Г. Добрашиновић: И. И. Ткалац и Вук.Ковчежић 2 (1959) 61–69. – A. Tamborra: I. I. Tkalac in Italia. U: Studi inonore di Ettore lo Gatto e Giovanni Maver. Roma 1962. Str. 623–634. – S.Dvoržak: I. I. Tkalac, �ivot i djela. Starine JAZU 52 (1962) 333–419 [bbl/lit:415–417]. – S. Dvoržak: Karlovački portreti. JAZU 1963. Str. 5–89: I. I.Tkalac [bbl./lit: 88–89]. – B. Raditsa: Angelo Tamborra, I. I. Tkalac e l'Italia.Balkan Studies 7 (1966) 227–231. – Р. Ковијанић: Поводом једне значајнекњиге И. Ткалца. Библиотекар 5/6 (1967) 271–279. – Lj. Kuntić: O nekimproblemima djelatnosti I. I. Tkalca u emigraciji. HZ 19–20 (1966–67) 429–446. – B. Крестић: Подршка српске омладине у Бечу И. И. Ткалцу.ЗМС/КЈ 24 (1976) 178. – Водич кроз архив ДСС. – M. Мојашевић:Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine Zeitung по дописимаВилхелма Хопеа (1831–1844). САНУ 2001 (ПИ 649).Преписка: HZ 19–20 (1966–67) 405–408 (С. Гавриловић).Архив: АСАНУ 7380/51 [Аутобгр, ббл.]Фотографија: САНУ–Ф 169

326

ТОДОРОВИЋ Коста(Београд, 22. VI / 4. VII 1887 – Београд, 19. IX 1975) лекар, инфектолог;др медицине, професор универзитета и управник Инфективне клинике(Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 9. IV 1947.САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења медицинскихнаука) од 22. III 1948. Секретар Одељења медицинских наука САН од 22.III 1948. до 4. V 1972. Члан Председништва САН од 4. V 1972. до 22. V1975.Аутобгр: К. Тодоровић: Предвиђања и остварења. Бгд 1971.Бгр, ббл: Lj. JAZU 54 (1949) 280–284. – САН Год. 65 (1959) 229–238 и 73(1970) 554 и 74 (1971) 515–516. – Kurzer Abriss der Biographie des Prof. DrК. Todorović.Bgd 1962. – Aperçu biographique et scientifique du prof. K.Todorović. Bgd 1964.Бгр, ббл, лит/ббл: ME 6 (Z. Levntal). – Споменица академику КостиТодоровићу поводом стогодишњице његовог рођења. САНУ 1988. Стр.135–208 (J. Павковић)Нек: СА 103 (1975) 911–914 (Ж. Перишић). – Acta HMPhV 15 : 2 (1975)129–132 (J. Туцаков). – САН Год. 82 (1976) 189 (В. Даниловић).Лит: СА 28 (1926) 222–226 + 411–416 (полемика К. Тодоровића и М. Ма-терног о дифтерији). – I. Petrić: К. Todorović, Akutne infektivne bolesti.Liječnički vjesnik 55 (1933) 176–177. – M. Зелић: К. Тодоровић, Акутнеинфективне болести. СКГ н. с. 39 (1933) 387–389. – Р. Јовановић: К. Тодо-ровић, Акутне инфективне болести. Војно-санитетски гласник 4 (1933)229–234. – Ф. Михаљевич: К. Тодоровић, Акутне инфективне болести...Acta Medica Iugoslavica 1 (1947) 326–328. – Б. M. Станојевић: К. Тодоро-вић, Акутне инфективне болести... СА 46 (1948) 479–482. – Зборник ра-дова саопштених у Секцији за историју медицине и фармације СЛД 5(1969) 5–14 (В. Станојевић, M. Велимировић, С. Пејић). – M. Велимиро-вић: Др. К. Тодоровић. Развитак 15 : 4–5 (1975) 58–75. – Педесет годинарада Клинике за инфективне болести Медицинског факултета у Београду1926–1976. Бгд, „Галеника“, 1976. – M. Марковић: Академици. Бгд 1986.Стр. 127–133: Творац савремене инфектологије. – Стогодишњица САНУII, 295–296 + 304. – В. Станојевић: Историја српског војног санитета;Наше ратно санитетско искуство. Бгд 1992. – В. Јокановић: О Хипократо-вим следбеницима у Србији. Нови Сад 1997. – V. Jokanović: Apostoli milo-srđa. Novi Sad 2001. Str. 93–99 : Kosta Todorović. – V. Šuvaković: Kosta Todo-rović, lekar I humanista (1887–1975). Acta Infectologica Yugoslavica 6 : 2(2001) 243–249.Споменица: Споменица академику Кости Тодоровићу поводом стого-дишњице његовог рођења. САНУ 1988.Фотографија: САНУ–Ф 411, 411/1–4, 411/5г

ТОДОРОВИЋ Лазар [ТЕОДОРОВИЋ](Каона, Подриње, 1781 – Цариград, 1. II 1846) политичар; министарправде и просвете, члан Државног савета и посланик Србије уЦариграду.ДСС: почасни члан од 5. II 1845.

327

Бгр: Поменик, 715–716 (M. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (J. Продановић). –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 34–35: ЛазарТеодоровић.Нек: Сербске народне новине (Пешта) 9 : 16 (1846) 63.Лит: J. Павловић: Слово при држаном парастосу многозаслуженогкапућехаје србског... Л. Теодоровића. Бгд 1846. – M. Ђ. Милићевић:Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – M. Петровић: Финансије иустанове обновљене Србије до 1842. Бгд 1899–1901. – Б. Куниберт:Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића 1804–1850. Бгд1901. – М. М. Жујовић: Белешке. Бгд 1902. – М. Гавриловић: МилошОбреновић. Књ. 1–3. Бгд 1908–1912. – Мемоари Стефана СтевчеМихаиловића. СКА 1928. – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839).САНУ 1986 (ПИ 570). – Водич кроз архив ДСС. – С. Гавриловић: Грађаза историју Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004(Споменик 138).Преписка: Вукова преписка, 4. Бгд 1909. Стр. 15–17.Фотографија: ФД–572 (Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994)

ТОДОРОВИЋ Стеван(Нови Сад, 1832 – Београд, 22. V 1925) сликар; професор гимназије(Београд, реалка).СУД: редовни члан (Одсека уметничког) од 6. II 1869. СекретарОдбора уметничког 1884,1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије уметности)од 4. II 1899. Прави члан од 5. II 1901. Секретар Академије уметностиСКА од 22. II 1908. до 7. III 1921.Приступна беседа: Изложба сликарских радова приређена за Свечанискуп СКА од 26. II 1904. Проглашен 26. II 1904. (СКА Год.18 (1904)143–145).Аутобгр. ббл. : С. Тодоровић: Аутобиографија. MC 1951 [Бгр, ббл: 23–61+ 69–89].Бгр, ббл: СКА Год. 12 (1899) 189–207 и 15 (1902) 283–285. – Савреме-ници и последници Р 425/13 (В. Алексијевић).Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (В. Петровић). – ELU 4 (V. Ristić).Ббл, лит/ббл: ЗНМ/Б 13 : 2 (1987) 131–136 (В. Краут). – BLZ 12, 686.Нек: СКГ н. с. 15 (1925) 238–239. – СКА Год. 34 (1926) 267 (A. Белић).Лит: С. В. Поповић: С. Тодоровић. Јавор 5 (1878) 805–810. – С. Тодоровић:Одговор г. Михаилу Валтровићу на његову књижицу „Православност уданашњем живопису у Србији“. Београд 1887. – Аноним: Педесетого-дишњица сликарског рада проф. Ст. Тодоровића. Нова искра 2 (1900) 193–194. – Ст. Тодоровић: Један листак из историје Српског народног позори-шта. СКГ 23 (1909) 680–683. – Љ. Никић: „Аутобиографија С. Тодоро-вића“. Књижевност 13 (1951) 167–176. – Д. Медаковић: Предлог С.Тодоровића за главну завесу Нродног позоришта. У: Један век Народногпозоришта. Бгд 1968. – В. Краут: Скице С. Тодоровића за Таковски уста-нак. ЗЛУМС 7 (1971) 357–363. – Н. Кусовац: Црквено сликарство Ст.Тодоровића. Гл. СПЦ 56 : 10 (1975) 191–193. – В. Краут: С. Тодоровић.ЗЛУМС 18 (1982) 103–130. – 125 година Народног позоришта у Београду.

328

САНУ 1997 (НС 86). – О. Милановић: Позоришне визије С. Тодоровића.Театрон 100 (1997) 37–44. – Н. Кусовац и др: Стеван Тодоровић 1832–1925. Бгд, Нови Сад 2002 (Српска уметност од XVIII до XX века). – Н. Ку-совац: Поводом ретроспективне изложбе Стевана Тодоровића (1832–1925) у Народном музеју у Београду. Viminacium 13/14 (2003) 273–280. – О.Вукотић: Сликарство С. Тодоровића. Кораци 33 : 1–2 (2003) 157–160.Фотографија: САНУ–Ф 283, 283/1

ТОЛСТОJ Лав НиколајевичЛев Николаевич граф Толстой(Јасна Пољана, 28. VIII / 9. IX 1828 – Астапово, 7/20. XI 1910) књи-жевник.СКА: дописник (Академије уметности) од 3. II 1910.Бгр, ббл: СКА Год. 23 (1910) 383–460 (прев. Α. Μ. Иванић).Бгр, ббл, лит/ббл: EBri 22 (1963) 278–281 (Anonim). – БСЭ3 26 (1977) 51–55 (В. Я. Лакшин).Ббл: СКГ 21 (1908) 458–461 + 791 + 792 и н. с. 25 (1928) 73–80 (У.Џонић). – А. Л. Бем, В. И. Срезневский: Библиографический указательтворений Л. Н. Толстого. АН СССР 1926. – Библиографски вјесник 13 :2 (1984) 5–55 (В. Бојович).Лит/ббл: H. H. Гусева: Л. H. Толстой. Москва 1941. – История русскойлитературы 19. в. : библиографический указатель. АН СССР 1962. Стр.681–706. – RES 50 (1977) 375–377 и 52 (1979) 632–636 (Anonim).Ббл, лит/ббл: Погодин I/1, 198–223 и II/2, 293–358. – С. Паланчанин: Руско-српскохрватска књижевна библиографија 1 (1918–1941). MC 1979. Стр.137–151 + 249–254. – J. Užarević, J. Lukšić: Ruska književnost u hrvatskimknjiževnim časopisima 1917–1945. Zagreb 1981. Str. 116–131 + 270–273. –Handbook of Russian Literature. New Haven 1985. Str. 476–480 (G. Jahn).Нек, ббл: СКА Год. 24 (1911) 207–208 (Ст. Новаковић).Лит: М. Глишић: О Толстом. У: Л. Н. Толстој, Рат и мир. СКЗ 1899. Књ. I,5–54. – В. Petronijević: L. Tolstoj i njegova etička doktrina. Savremenik 9(1914) 421–430. – T. Maretić: Govor u spomen L. N. Tolstoju. Lj. JAZU 25(1911) 82–105. – T. Maretić: Govor u spomen stogodišnjice rođenja L. N. Tol-stoja. Lj. JAZU 42 (1930) 82–98. – И. E. Репин и Л. H. Толстой. Москва-Ле-нинград, 1949. – Л. Н. Толстой : сборник статей и материалов. АН СССР,1951. – J. Badalić: Lav Tolstoj kod Hrvata. Radovi Slavenskog instituta 1(1956) 1–30. – V. Bojović: Prilozi o �ivotu i radu L. N. Tolstoja u srpskojknji�evnosti do kraja 19. vijeka. KJ 25 : 1 (1978) 16–25. – С A. Толстој: Mojживот. ЛMC 424 (1979) 808–1173 + 1387–1445. – В. Nabokov: Eseji iz ru-ske književnosti. Bgd 1984. – V. Bojović: Tolstoj u Srba. Ljubljana 1985. – H.Богдановић: Књижевне анализе. Нови Сад 1987. – Џ. Стајнер: Толстој иДостојевски. Нови Сад 1989. – Л. Толстој: Исповест. Бгд 1993. – Р. Вешо-вић: Толстој и проблеми моралног и религиозног васпитања. Подгорица1994. – Б. Петронијевић: Толстојева теорија уметности. У: Критичкамисао филозофа и научника. Нови Сад, Бгд 1995. Стр. 158–182. – М. Логи-нова: Л. Н. Толстой: жизнь и творчество – документы, фотографии, руко-писи. Москва 1995. – Л. Громова-Опульская: Новые материалы Л. Н. Тол-стого и о Толстом : из архива Н. Н. Гусева. München 1997. – Толстой и оТолстом : материалы и исслед. 1–2. Москва 1998. – Л. Н. Толстой : pro et

329

contra. Санкт-Петербург 2000. – И. Буњин: Толстојево ослобађање. Бгд2003. – Ш. Цвајг: Толстој и Ниче. Подгорица 2003. – Н. Милошевић: Тол-стој парапсихолог – Ана Карењина. Златна греда 30 (2004) 15–20. – Б.Ћурчић: Обележавање стогодишњице рођења Л. Н. Толстоја у Београду1928. Славистика 8 (2004) 193–200. – Е. Д. Мелешко: Христианская этикаЛ. Н. Толстого. Москва 2006.Фотографија: САНУ–Ф 412, 412/1–3

ТОМАН Ловро(Камна Горица код Радовљице, 10. VIII 1827 – Родаун код Беча, 15 VIII1870) правник, политичар и песник; адвокат и државни посланик у Бечу.ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан именован 29. VII 1864.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (И. Графенауер). – EJ 8 (F. Kobler). – SBL 12 (1980)100–102 (F. Koblar).Лит: A. Praprotnik: Dr Lovro Toman. Ljubljana 1876. – I. Grafenauer: Zgodo-vina novejšega slovenskega slovstva, II. Ljubljana, 1911. – A. Slodnjak: Zgodo-vina slovenskega slovstva, II. Ljubljana, 1959. – Југословени и Русија : доку-менти из архива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989.Фотографија: САНУ–Ф 63, 63/1

TOMEK Вацлав ВладивојVáclav Vladivoj Tomek(Храдец Кралове, 31. V 1818 – Праг, 12. VI 1905) историчар; професоруниверзитета (Праг).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 30. I 1904.Аутобгр: W. W. Tomek: Pameti z mého žiwota, I–II. Praha, 1904.Бгр: Almanach ÖAW 56 (1906) 342–345 (Anonim).Ббл: Lj. JAZU 1 (1877) 129–130.Бгр, ббл, лит/ббл: Kudĕlka, 476.Нек: AČAVU 16 (1906) 103–108 (J. Kolóusek). – Lj. JAZU 20 (1906)160–161 (T. Smičiklas). – СКА Год. 19 (1906) 394–396.Нек, ббл: AKAW 56 (1906) 342–345 (J. von Karabacek).Лит: V. V. Tomek (1818–1918) na památku jeho stých narozenin. Praha,1918 [bbl.: 50–71].Фотографија: САНУ–Ф 413, 413/1–2

ТОМИЋ Димитрије(? – умро око 1871. [Последњи пут се наводи у ДК 1871]) чланАпелационог суда.ДСС: редовни члан од 8. I 1850.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – М. М. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933.Крагујевац, 1934. – Споменица Гимназије у Крагујевцу 1833–1983.Крагујевац 1989. – Р. Љушић: Прво намесништво (1839–1840). Бгд1995. Стр. 94–97.

330

ТОМИЋ Јован(Нова Варош, 9. V 1869 – Београд, 22. VII 1932) историчар; управникНародне библиотеке (Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 30. I 1903. Прави чланод 3. II 1906. Секретар Академије друштвених наука СКА од 22. II 1908.до 22. II 1913 ; 6. III 1928. до 7. III 1931.Приступна беседа: Град Клис у 1596 години. Шт.: СКА [ПИ 27], 1908, IX+ 298. Проглашен 22. II 1907. (СКА Год. 20 (1906) 136, 174–179).Бгр, ббл: СКА Год. 16 (1903) 284–292 и 18 (1905) 359–360.Ббл: ПКЈИФ 12 (1932) 307–322 (У. Џонић). – BLZ 10, 367.Бгр.ббл, лит/ббл: ЕСИ 678–679 (М. Јанковић).Нек: ПКЈИФ 12 (1932) 127–128 (Е. Оман). – Narodna starina 11 (1932)229–231 (Anonim). – Записи 11 (1932) 147–150 (P. Драгићевић). – СКГ н.с. 36 (1932) 560 (Аноним). – Мисао 39 (1932) 463–464 (J. Тошковић). –СКА Год. 41 (1933) 137–139 (Б. Гавриловић). – ГНЧ 42 (1933) 133–156(У. Џонић). – ЈИЧ 1 (1935) 270–272 (Д. Страњаковић).Лит: В. Ћоровић: J. H. Томић. ПКЈИФ 12 (1932) 70–100. – П. Поповић: J.H. Томић и архивски рад. ПКЈИФ 12 (1932) 101–113. – У. Џонић: Рад J.H. Томића у Народној библиотеци. ПКЈИФ 12 (1932) 114–122. – М.Ибровац: J. Томић као професор књижевности. ПКЈИФ 12 (1932) 123–126. – В. Ћоровић: Рад J. Томића на историји. СКГ н. с. 36 (1932) 503–505. – A. Белић: Рад Ј. Томића у Академији наука. СКГ н. с. 36 (1932)505–507. – М. Л. Зечевић: Рад Ј. Томића у Народној библиотеци. СКГ н.с. 36 (1932) 507–510. – М. Васић: Ј. Томић. СКГ н. с. 36 (1932) 609–615. –Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В.Стојанчевић: Ј. Томић као историчар српског народа. ИЧ 38 (1991) 301–312. – Јован Томић, живот и дело. Историјски институт САНУ 1995. – С.Мирчов: Јован Н. Томић : библиотекар и научник. Бгд 2007. Стр. 345–412 : Библиографија Ј. Н. Томића.Архив: АСАНУ рукописна заоставштина Ј. Н. Томића, сигн. 8711 и 14509.Фотографија: САНУ–Ф 284, 284/1–8

ТОПАЛОВИЋ Димитрије Мита(Панчево, 27. IX / 9. X 1849 – Панчево, 5/18. I 1912) композитор; хоровођаСрпског црквеног певачког друштва, учитељ у Девојачкој школи.СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 4 (К. Манојловић).Бгр, ббл: Прилози биографском речнику српских музичара, 52–55 (В. Р.Ђорђевић). – МГ 1 : 3 (1922) 3 (В. Р. Ђорђевић). – Muz. E 3 (R. Pejović).Ббл: Оглед српске музичке ббл, 139 + 223–225 (В. Р. Ђорђевић). – ЛМС339 (1934) 248–250 (В. Р. Ђорђевић).Нек: ЛМС 285 (1912) 118–120 (П. Коњовић). – СКА Год. 25 (1912) 221 (Ст.Новаковић).Лит: Л. Поповић: Мита Топаловић. Стражилово 5 (1892) 442–443. – Ано-ним: Двадесетпетогодишњица M. Топаловића. БК 6 (1900) 509–510. – П.Коњовић: Личности. Загреб 1919. – M. Томандл: Споменица Панчевачкогцрквеног певачког друштва. Панчево, 1938. – М. Петровић: Ирмоси Н.Ђурковића, К. Станковића и М. Топаловића. Нови звук 7 (1996) 95–104. –

331

К. Светличић: M. Топаловић (1849–1912) : каталог изложбе. Нови Сад1999. – Ч. Ђорђевић: Поводом 150-годишњице рођења М. Топаловића.Свеске 51/52 (2000) 219–221.Фотографија: САНУ–Ф 170, 170/1–2

ТОРБАР Јосип(Крашић (крај Јастребарског), 1. IV 1824 – Загреб, 26. VII 1900) матема-тичар, физичар и педагог; професор гимназије (Загреб), секретар и пред-седник ЈАЗУ.СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: Lj. JAZU 15 (1901) 127–152.Ббл: Lj. JAZU 15 (1901) 152–164 (А. Mohorovčić).Нек: ПГ 21 (1900) 256 (Аноним). – БК 6 (1900) 958 (Аноним).Лит: J. Torbar 1824–1900. HAZU 2002.Фотографија: ФД–580

ТРИВУНАЦ Милош(Алексинац, 16/28. VII 1876 – Београд (?), новембар 1944) филолог,германиста; др филологије, професор универзитета (Београд).СКА: прави члан (Академије философских наука) од 16. II 1939. СекретарАкадемије философских наука СКА од 26. II 1942. до 10. III 1944.Приступна беседа: Божа Кнежевић, човек и мислилац. Беседа нијештампана у интегралном облику. Постоји извод: Политика, 38 : 11383 (9.II 1940) 7. [У оквиру текста: Свечани скуп СКА..]. Проглашен 8. II 1940.(СКА Год. 49 (1939) 148–153).Аутобгр: ЛМС 313 (1927) 396–405.Бгр, ббл: СКА Год. 48 (1939) 205–209. – Споменица о отварању Универ-зитета. Бгд 1906. Стр. 122–123.Бгр, ббл, лит/ббл: Научна критика компаративистичког смера. Нови Сад– Бгд, МС – Институт за књижевност и уметност, 1983. Стр. 501–507. –Љ. Никић, О. Момчиловић: Библиографија часописа Страни преглед I,1927 – Χ, 1939. САНУ 1989. Стр. 50–53.Ббл: M. Тривунац. Бгд, шт. Ђорђа Мунца и М. Карића, 1914.Лит: A. Милићевић: Рад по француској читанци... ГПД 3 (1923) 451–453. –С. Баница: Др М. Тривунац, Гете. ЛМС 332 (1932) 238–240. – Аноним: Трирасправе о Шекспиру. Глас MC 3 : 41–62 (1. VII 1936) [1–2]. – К. H. Милути-новић: Три расправе др М. Тривунца о Шекспиру. Јавност 2 (1936) 977–978.– К. Н. Милутиновић: Др М. Тривунац, „Немачки утисци о нашем језику".Круг 1 (1938) 19–20. – С. Јосифовић: Научни рад др М. Тривунца. ЛМС 351(1939) 420–431. – Аноним: Свечани скуп СКАН. Беогрдске општинске но-вине 58 : 2 (1940) 153–155. – Б. Живојиновић: Теорија M. Тривунца о„Вертеру“ Л. Лазаревића. ПКЈИФ 42 (1976) 431–438. – С. Пековић, С.Слапшак: Истраживања традиције и страних књижевности. У: Научнакритика компаративистичког смера. Нови Сад – Београд, MC – Институт закњижевност и уметност, 1983. Стр. 7–64. – Т. Bekić: M. Trivunac i njegovdoprinos razvoju domaće germanistike. Novi Sad 1990. – M. Мојашевић: Се-ћања и сведочења: M. Тривунац. ПКЈИФ 63/64 (1997/8) 115–126.Фотографија: САНУ–Ф 285, 285/1

332

ТРНСКИ Иван(Рача код Бјеловара, 1. V 1819 – Загреб, 30. VI 1910) књижевник, песники политичар; велики жупан бјеловарски, пуковник и организаторДруштва хрватских књижевника.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (А. Барац).Нек: СКГ 25 (1910) 77–80 (Е. Н.). – Savremenik 5 (1910) 597–600(Anonim) + 549–553 (J. Milaković). – HK 6 (1910) 365–367 (Anonim). –Дело 55 (1910) 479–480 (Аноним).Лит: M. Савић: I. Trnski, Svakolika mu djela. ЛМС 138 (1884) 104–116. –Ђ. Шурмин: И. Трнски. Коло З (1902) 27–31. – Ј. Milaković: Trnski.Savremenik 2 (1907) 166–171 + 233–237. – J. Храниловић: И. витезТрнски. ЛМС 268 (1910) 34–44. – N. Andrić: I. Trnski (1819–1919).Savremenik 14 (1919) 209–210. – V. Dukat: I. Trnski i Šulekovi Riječnici.Rad JAZU 277 (1943) 1–64. – В. Крестић: Змај и Хрвати. ЗМС/И 36(1987) 27–55. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф 171

ТРОЈАНОВИЋ Сима(Шабац, 2. II 1862 – Београд, 21. XI 1935) етнолог и антрополог; дрбиологије и антропологије, професор универзитета и управник Етно-графског музеја (Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 19. II 1921.Бгр: НЕ 4 (Д. Поповић). – Županičev zbornik. Ljubljana 1939. Str 426–428(P. Ž. Petrović). – ГЕМ 41 (1977) 64 (H. Пантелић).Бгр, ббл: СКА Год. 29 (1921) 199–205 и 35 (1927) 270–272.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 685–686 (Н. Павковић).Нек: ЈИЧ 1 (1935) 770–773 (Ј. Ердељановић). – ГЕМ 10 (1935) 165–166(П. Ж. Петровић). – СКА Год. 44 (1936) 158–159 (Б. Гавриловић). –ГЈПД 16 (1936) 294–295 (Б. Дробњаковић). – ПКЈИФ 16 (1936) 414–415(Т. Р. Ђорђевић). – RSU 8 (1936) 131–133 (D. Stránská). – Slavia 14 (1936–37) 279–281 (B. M. Drobnjaković). – Год СФФ 3 (1938) 241–243 (M. С.Филиповић).Лит: M. M. Васић: Старинска српска јела и пића (од С Тројановића). БК6 (1900) 873–878. – П. Влаховић: С. Тројановић као истраживач српскогнарода и његове културе. ГЕИ 25 (1976) 89–97. – О. Московљевић:Успомене једног бившег музеалца. ГЕМ 41 (1977) 65–71. – На почетку :Др С. Тројановић, истраживач, научник и први чувар Етнографскогмузеја. Бгд 2002 [=електронско издање CD ROM 2004]. – Б. Жикић: С.Тројановић као претеча етнолошког проучавања људског тела у Србији.ГЕМ 67/68 (2004) 9–21. – С. Митровић: Преглед архивске грађе о С.Тројановићу. ГЕМ 67/68 (2004) 323–333. – В. Бижић-Омчикус: СимаТројановић из Шапца. Museum : Годишњак Народног музеја у Шапцу 6(2005) 371–388.Фотографија: САНУ–Ф 414, 414/1

333

ТРОЈАНСКИ Александр СтепановичАлександръ Степанович Троянскій(Казан, 2. X 1835 – 28. VIII 1905) кандидат Казанске духовне академије;писац и дипломата (генерални конзул у Палерму и Женеви) државнисаветник.СУД: дописни члан од 25. I 1870.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: ЭС 66 (1901) 914 (Аноним).Лит: [Белешке о избору за члана СУД] Гл. СУД 27 (1870) дод. XXXI–XXXII +XXXXI (sic!). – В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српскаи њено доба 1860–1875 : грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977.Напомена: Рад A. Тројанског: Покушенiя римскихъ папъ подчинить сво-ему престолу православный южно-славянскiя церкви, објављен je у пре-воду Светозара Никетића у Гл. СУД 23 (1868) 74–154: Насртање римскихпапа на српску и хрватску цркву. У Гласнику није нигде наведено да je упитању превод дела A. Тројанског. Ауторство чланка реконструисано наоснову био-библографије A. Тројанског у ЭС 66 (1901) 914.Фотографија: САНУ–Ф172

ТРСТЕЊАК Даворин(Краљевци, 8. XI 1817 – Стари Трг код Словенградеца, 3. II 1890) песники писац; жупник и професор гимназије (Марибор).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (И. Графенауер). – SBL 12 (1980) 196–198 (A.Slodnjak).Лит: История Славянской Филологiи, 614–615 (В. Ягичъ). – F. Ilešić:Četiri priloga istoriji našeg preporoda. Lj. JAZU 31 (1917) 43–69.Фотографија: САНУ–Ф 64, 64/1

ТУЛА ФранцFranz Toula(Беч, 20. XII 1845 – Беч, 3. I 1920) геолог и минералог; професор универзи-тета (Беч).СУД: дописни члан од 30. I 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 4 (J. М. Жујовић).Ббл: Franz Toulas wisenschaftlische Arbeiten bis zum vollendetensiebzigstenLebensjahre. Wien, 1916. – J. M. Жујовић: Геологија Србије. Бгд 1893.Књ. 1, 18–19: Ф. Тула. – GBJ 1, 292–293.Бгр. ббл: Poggendorff 3, 1361 и 4, 1516–1517 и 5, 1265.Нек: ЛБАН 5 (1922) 69–71 (Л. Вакковъ).Лит: В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 173/1–3

334

ТУРОМАН Јован(Уштица код Новске, 1840 – Нови Сад, 20. V 1915) класични филолог; дрфилозофије, професор Велике школе (Београд).СУД: редовни члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 24.VI 1879.СКА: прави члан од 15. XI 1892 (изабран од стране СУД). Прави члан(Академије философских наука) од 28. XII 1892. Секретар Академијефилософских наука СКА од 22. II 1904. до 22. II 1910.Приступна беседа: Борба за хуманистичку гиманазију и борба противње. Шт.: СКА Глас 48 (1895) 1–35. Проглашен 22. II 1895. (СКА Год. 8(1894) 78–79).Бгр: Савременици и последници Ρ 425/13 (В. Алексијевић).Бгр. ббл: СКА Год. 8 (1895) 185–187 и 18 (1905) 356–357.Нек: Политика 12: 4141 (6. IX 1915) 1–3 (Ј. Лукић).Лит: Аноним: Проф. др Ј. Туроман. Јавор 2 (1875) 1023–1024. – J.Бошковић: Др J. Туроман, Латинска синтакса. ЛМС 115 (1876) 254–255.– J. Туроман: Одговор на одговор госп. Вебера. ЛМС 119 (1876) 150–173.– J. Туроман: Шта вреди изучавати класичне jезике и литературу. Јавор3 (1876) 147–154 + 177–184. – Г. Лазић: Допуне и примедбе на латинскуграматику... Сремски Карловци 1902. – Ж. Милисавац: Историја Матицесрпске, 1. MC 1986. – Д. Тодоровић: Полемика Туромана и Малине околатинске граматике. ЗМС/КС 3 (2001) 93–104. – В. Недељковић: ЈованТуроман. У: Saecula confluentia. Бгд 2004. Стр. 91–99.Фотографија: САНУ–Ф 286

ТУЋАН Фран(Дивуша, 26. IX 1878 – Загреб, 22. VII 1954) минералог и петрограф; дрфилозофије, професор универзитета и управник Минералошкопетрографског музеја (Загреб).СКА: дописник (Академије природних наука) од 17. II 1936.САН: дописни члан (Одељења природно – математичких наука) од 22. III1948.Бгр: НЕ 4 (J. M. Жујовић).Бгр, ббл: СКА Год. 44 (1936) 236–243.Ббл: GBJ 1, 294–297 и 2, 360–364.Нек: Muzeji 9 (1954) 14–17 (Lj. Golub). – ЛМС 374 (1954) 431–433 (Д.Чолић). – Гл. САН 6 (1955) 142–143 [С. Павловић]. – Lj. JAZU 61 (1956)215–220 (M. Tajder).Лит: Dr. Thaller: Slučaj dr Tućana. J. Nj. 4 : 12 (1920) 267–269. – F. Buba-nović: Autističko mišljenje i debata o našem narodnom jedinstvu. Javnost 3(1937) 953–955. – F. Tućan: Anketa o pitanjima srpskohrvatskog jezika ipravopisa. ЛМС 374(1954)157–163. – В. Јовић: Из историје геологије у Ср-бији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 415, 415/1–5, XXIII

335

ЋИРИЋ Ђорђе Пироћанац(Дубовац, 1820 – Београд, 25. X 1868) професор и директор гимназије(Крагујевац; математика и земљопис).ДСС: редовни члан од 4. I 1853.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Савременици и последници Ρ 425/13 (В. Алексијевић).Нек: СН 35 : 22 (1868) 1.Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД24 (1868) 136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – М. М. Николић: Крагујевачкагимназија 1833–1933. Крагујевац 1934. – В. Грујић: Гимназијско обра-зовање. – Споменица Гимназије у Крагујевцу 1833–1983. Крагујевац1989. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: ФД–589 (M. M. Николић: Крагујевачка гимназија 1833–1933. Крагу-јевац 1934)

ЋОРОВИЋ Владимир(Мостар, 15/27. X 1885 – 17. IV 1941. погинуо у авионској несрећи кодегипатске обале) историчар, писац и филолог; др филозофије, професоруниверзитета (Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 18. II 1922. Правичлан (Академије друштвених наука) од 12. II 1934. Секретар Академиједруштвених наука СКА од 6. III 1940. до 17. IV 1941.Приступна беседа: Територијални развој босанске државе у Средњемвеку. Шт.: (а) СКА Глас 167 (1935) 1–47+ 3 карте; (б) Mémoires de laSociété de Géographie de Beograd 4 (1935) 1–55: Die Territorialentwicklungdes Bosnischen Staates im Mittelalter. Übersetzt von E. Humbayer.Проглашен 16. V 1935. (СКА Год. 43 (1934) 133, 164–172).Бгр: Споменик САНУ 131 (1992) 241–259 (Ј. Д. Митровић).Бгр, ббл: НЕ 4 (Н. Радојчић). – СКА Год. 30 (1922) 326–330.Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 1, 540–541 (К. Milutinovic). – ЕСИ 688–690 (Р.Михаљчић). – В. Ћоровић: Scripta minora. Ваљево 1998.Нек: RSU 12 (1947) 167–170 (M. Paulova). – САН Год. 52 (1948) 130 (В.В. Мишковић).Лит: М. Rešetar: Dr V. Ćorović, Serbokroatische Gramatik... ASPh 35 (1914)294–296. – К. Meyer: Ćorović, Serbokroatisches Lesebuch mit Glossar... ASPh36 (1916) 276–279. – V. Brajković: Dr V. Ćorović, Pokreti i dela. J. Nj. 5 (1921)898–899. – И. Андрић: В. Ћоровић, Босна и Херцеговина. ЛМС 305 (1925)120–121. – Đ. Šurmin: Građanska lirika. Vijenac 6 (1926) 261–263. – Д. С.Николајевић: Шта je историјска истина? Правда (22–23. III 1933). – Д. J.Поповић: Историја Југославије. Мисао 41 (1933) 501–502. – A. Ивић: В.Ћоровић, Историја Југославије. ЛМС 336 (1933) 180–182. – D. Stranjako-vić: Une nouvelle histoire de Yougoslavie. Le Monde Slave n. s. 3 : 7 (1934)87–129. – F. Šišić: V. Ćorović, istorija Jugoslavije. JIČ 1 (1935) 130–135. – Ст.Станојевић: Територијални развој босанске државе у cpeдњем веку. ЈИЧ 1(1935) 614–615. – Аноним: „На раскрсници“. Глас MC 3 : 41–46 (1936) 79–80. – К. H. Милутиновић: Др Јарослав Бидло о др В. Ћоровићу. Javnost 3(1937) 250. – M. Пурковић: Др В. Ћоровић, Хисторија Босне. ГЈПД 21

336

(1941) 451–458. – В. Поповић: Ћоровићева Историја Босне. СКГ н. с. 62(1941) 390–393. – N. Radojčić: Die wichtigsten Darstellungen der GeschichteBosniens. Südost-F. 19 (1960) 146–163. – 100 најзнаменитијих Срба, 529–534 (P. Самарџић). – T. Јовановић: В. Ћоровић као сакупљач и проучавалацстарих српских записа и натписа. Археографски прилози 19 (1997) 323–328. – М. Стефановић: Непознати рукопис В. Ћоровића. ЛМС 463 (1999)554–562. – С. Тутњевић: Мостарски књижевни круг. 2001. Стр. 331–357:В. Ћоровић. – Б. Маринковић: Скривени свет Владимира Ћоровића. Би-лећа–Гацко 2006.Фотографија: САНУ–Ф 287, 287/1–9, 287/10–13г

ЋУДИНА ЈаковGiacomo Chiudina(Св. Филип код Задра, 17. VII 1826 – Сплит, 11. III 1900) правник ипублициста; др права, јавни бележник у Сплиту и наставник нанаутичко-трговачкој академији у Трсту.СУД: дописни члан од 30. I 1884.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 161–162 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/13 (В. Алексијевић).Ббл/лит: BLZ 10, 72.Бгр, ббл, лит/ббл: Hr E 4 (M. Breyer). – LPJ 1, 550 (D. Berić).Лит: N. Tomaseo. Canti del popolo Slavo... Il Dalmata (Zara) 2 : 99 (1867) 4. –К. Попадић: Др Јаков витез Кјудина. БВ 9 (1894) 161–162. – Аноним:Доктор Јаков командер Ћудина. Нова искра 1 (1899) 104. – Р. Kasandrić: Ilgiornalismo dalmato dal 1848 al 1860. Zadar 1899. – Д. A. Живаљевић:Неколике биографско-библиографске биљешке. БВ 16 (1901) 133–135. – Д.A. Живаљевић: Његош у талијанској књижевности. Коло 2 (1901) 445–448. – Д. Берић: Неколико података о првом преводу Горског вијенца наиталијански језик. ИЗ 7 (1951) 108–113. – A. Cronia: La Conescenza delmondo slavo in Italia. Padova 1958. Str. 435–552.Фотографија: САНУ–Ф 174, 174/1

УБАВКИЋ Петар(Београд, 19. IX 1850 – Београд, 27. VI 1910) вајар; професор гимназије(београдска гимназија; цртање).СУД: редовни члан (Одбора уметничког) од 30. I 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит/ббл: ELU 4 (V. Ristić).Ббл/лит: BLZ 12, 668.Лит: M. Коларић: Грађа за монографију П. Убавкића, вајара. ЗНМ/Б 3(1962) 213–231 [230–231: каталог радова]. – M. Коларић: П. Убавкић ипортрет Ђ. Даничића. ЗЛУМС 8 (1972) 461–463. – Л. Трифуновић:Петар Убавкић. Бгд 1973 [47–53: каталог радова]. – Љ. Никић: Прилози играђа о П. Убавкићу. ЗЛУМС 12 (1976) 321–406 [лит/ббл: 376–405]. – Љ.Никић: Три прилога о П. Убавкићу. ЗЛУМС 13 (1977) 323–338. – H.Симић: П. Убавкић. Бгд 1989.Фотографија: САНУ–Ф 175, 175/1

337

УБИЧИНИ Жан-ОнореJean-Honoré (Abdolonyme) Ubicini(Исудин, 20. Χ 1818 – Рошекорбон, 28. Χ 1884) публициста; професоргимназије (Joigny; реторика).СУД: почасни члан од 8. I 1867.Бгр, ббл: НЕ 4 (М. Ибровац). – GE 31 (A. Bayet).Бгр. бел.: Ловчевић II, 122.Лит: Ђ. Стратимировић: Срби у Турској. Видовдан 6 (1866) 22–29. – Н.Петровић: Оглед француске библиографиje о Србима и Хрватима 1544–1900. СКА 1900. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србије завреме кнеза Михаила. Бгд 1963. Стр. 297–299.

УРОШЕВИЋ Сава(Врмџа код Соко Бање, 13. I 1863 – Београд, 14. IX 1930) минералог игеолог; професор универзитета (Велика школа, Универзитет, Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 30. I 1904. Прави члан(Академије природних наука) од 26. I 1909. Секретар Академијеприродних наука СКА од 22. II 1912. до 22. II 1914.Приступна беседа: Један поглед на постанак кристаластих шкриља-ца. Шт.: СКА Глас 85 (1911) 164–183. Проглашен 22. II 1911. (СКА Год.24 (1910) 175, 208–210).Бгр: НЕ 4 (Н. Кошанин).Ббл: GBJ 1, 99–300.Бгр, ббл: СКА Год. 17 (1904) 381–383.Нек, ббл: ГА 11 (1930) 1–9 (Б. Димитријевић).Нек: СКА Год. 39 (1931) 112–114 (Б. Гавриловић).Лит: Живот и дело српских научника, 4, 1999. Стр. 67–90. (В. Јовић, С.Карамата). – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 288

УСПЕНСКИ Фјодор ИвановичΘеодорь Иванович Успенскй(Горки, 7/19. II 1845 – Лењинград, 10. IX 1928) византолог и слависта; дристорије, професор универзитета (Одеса и Петроград).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.Бгр, ббл: СКА Год. 2 (1889) 331–333. – ĽArt byzantin chez les Slaves. Paris1932. Vol. 2, I–VI + IX–XXXII (V. N. Beneševič).Ббл, лит/ббл: ВBp. 1 (1947) 270–314 и 23 (1963) 308–314 (С. H. Капте-рев).Бгр, ббл, лит/ббл: Материалы для Біографическаго Словаря 2, 194–199. –СДР 338–339 (Г. Г. Литаврин). – БСЭ3 27 (1977) 119–120 (З. В. Удалъцова).– КМЕ 4, 234–237 (К. Иванова).Нек: RES 8 (1928) 323–325 (G. Millet). – Byzantinisch-NeugriechischeJahrbücher. 6 (1928) 598–600 (G. Ostrogorsky). – BZ 28 (1928) 479–480 (A.H.) – Byzantinoslavica 1 (1929) 165–181 (M. Weingart). – Богословље 4(1929) 52–62 (Д. Анастасијевић). – СКА Год. 37 (1929) 98 (A. Белић). –AČAVU 29 (1929) 168–191 (Th. Saturnik). – ЛБАН 12 (1931) 143–156 (Β.Η. Златарски).

338

Лит: J. Радонић: Најстарији датовани ћириловски натпис. БК 6 (1900)83–86. – F. Uspenskij: Notes sur l'histoire des études byzantines en Russie.Byzantion 2 (1926) 1–17. – M. Г. Попруженко: Сорокал±тіе ученойдеятельности ак. θ. И. Успенскаго. Одесса 1912. – Г. Вернадскій: Акаде-микъ Θ. И. Успенскй. Seminarium Kondakovianum 1 (1927) 307–308. – Ch.Diehl: : L'Oeuvre de Th. Uspenskij. U: L' Art byzantin chez les Slaves. Paris1930. Vol. 1, str. VII–X. – G. Millet: Répertoire de la liste des travaux de Th.Uspenskij. U: L' Art byzantin chez les Slaves. Paris 1930. Vol. 2, str. XXXIII–XL. – Б. Т. Горянов: Φ. И. Успенский и его значемние в византиноведении.ВВр. 1 (1947) 29–108. – Г. Острогорски: Ф. И. Успенски, Историявизантискои империи. ИЧ 2 (1949/50) 206–209. – Љ. Максимовић: Ф.Успенски и његова Историја Византијског царства. У: Ф. Успенски:Историја Византијског царства од 6. до 9. века. Бгд 2000. Стр 5–13.Споменица: Памяти Θ. И. Успенского 1845–1928. Ленинград, АН СССР,1929 [Бгр, ббл: 1–23]. – ВВр. 1 (1947) цео број.Фотографија: САНУ–Ф 416, 416/1–4

ФИЛИПОВИЋ Иван(Велика Копаница, 11/23. VI 1823 – Загреб, 16/28. X 1895) педагог; учитељ(Винковци, Нова Горици, Славонска Пожега) и школски надзорник(Загреб).СУД: дописни члан од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл. : Дод. Поменику, 162–164 (М. Ђ. Милићевић). – Савременици ипоследници Ρ 425/14 (В. Алексијевић).Бгр, лит/ббл: НЕ 4 (A. Белић). – LPJ 2 (Р. М. Jeftić). – ÖBL 4 (1956) 314(Anonim). – HBL 4, 230–232 (B. Pleše).Нек: Дело 8 (1895) 160 (Аноним). – Учитељ 15 (1895/6) 214–216.Лит: D. Trstenjak: Život i rad I. Filipovića. Zagreb 1897. – Anonim: I.Filipović. Vijenac 2 (1923) 152–154. – J. Škarić: I. Filipović organizatoručiteljstva i pedagoški rad. Učitelj 20 : 4–5 (1939/40) 257–262.Споменица: Споменица Ивану Филиповићу о стогодишњици од рођења1823–1923. Бгд 1923 (Учитељ 4, 1923).Преписка: V. Šifer: Pisma I. Filipovića i P. Preradovića Josipi pl. Vancaš.Savremenik 5 (1910) 408–414.Фотографија: ФД–596 (HBL 4, 230–232)

ФЛОРИНСКИ Тимофеј ДмитриевичТимофей Дмитриевич Флоринский(Санкт Петербург, 28. X / 9. XI 1854 – Кијев, 2. V 1919) филолог,слависта; професор универзитета (Кијев).СУД: дописни члан од 30. I 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892. Дописник (Академије друштвенихнаука) од 5. II 1897.Бгр: НЕ 4 (A. Белић).Бгр, ббл: Булахов, 261–263.Ббл: Погодин I, 380. – BLZ 10, 97.Бгр, ббл, лит/ббл: СДР 342–344 (Е. П. Наумов). – ЕСИ 697 (С.Ћирковић). – КМЕ 4, 282–286 (М. Милтенова).

339

Нек: AČAVU 33 (1923) 75–80 (V. Francev). – Pamiętnik historyczno-prawny 3 : 5 (1927) 402–406 (T. Taranowski).Лит: A. Сандић: Рус у Карловцима. Застава 22 (1887) 38. – W. Vondrák:Florinskij, Т. Лекціи по славянскому языкознанію. ASPh 20 (1898) 343–360 + 360–367 (V. Jagić). – J. Радонић: Најстарији датовани ћириловскинатпис. БК 6 (1900) 83–86. – Новый сборник по славянов±д±нію, XXXI–XXXIII. – J. Цвијић: Проф. Т. Д. Флоринскiй, Славянское племя. СКГ 21(1908) 554–556. – Н. Радојчић: Век и по проучавања Душановазаконодавства. У: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цараДушана. 1. САН 1951. Стр. 207–268. – С. Данченко: Руски научници уСрбији од 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128.Фотографија: САНУ–Ф 417

ФОРТУНАТОВ Филип ФјодоровичФилип Федорович Фортунатов(Вологда, 2/14. I 1848 – Косолма, 20. IX / 3. X 1914) слависта и индоевро-пеиста; професор универзитета (Москва).СКА: дописник (Академије философских наука) од 5. II 1907.Бгр: НЕ 4 (A. Белић).Бгр, ббл: Indogrmanisches Jahrbuch 8 (1920–1921) 266–271 (M. Vasmer). –Φ. Φ. Фортунатов: Избранные труды, 1. Москва, АНСССР, 1956. Стр. 5–20(M. H. Петерсон, В. К. Поржезинскй). – Булахов 264–272.Бгр, ббл. лит/ббл: Материалы для Біографическаго Словаря 2 (1917) 215–218. – СДР 344–346 (В. В. Колесов). – БСЭ3 27 (1977) 555 (А. А. Рефор-матский). – КМЕ 4, 292–296 (М. Райкова).Нек: ИИАН VI сер. 8 : 14 (1914) 967–974 (А. А. Шахматовъ).Лит: Šahmatov, Jagić: F. F. Fortunatov. ASPh 37 (1920) 243–251. – A. Белић:Руска лингвистичка школа. ЈФ 2 (1921) 169–179. – M. M. Покровский:Памяти Φ. Φ. Фортунатова. Slavia 3 (1924–1925) 776–786. – С. Еремин:Архив акад. Φ. Φ. Фортунатова. Изв±стiя по русскому языку и словесно-сти 1 (1928) 245–249. – Проблеми сравнительно-исторического языкозна-ния сопряжении с лингвистическим наследием Ф. Ф. Фортунатова. Мо-сква 1998. – Фортунатовский сборник. Москва 2000. – Научное наследиеакадемика Ф. Ф. Фортунатова и современное языкознание. Петрозаводск2004.Фотографија: САНУ–Ф 418, 418/1

ФРАКНОЈИ ВилмошFraknόi Vilmоs(Урмени, 27. II 1843. – Будимпешта, 20. XI 1924) историчар; канониквелико-варадински, директор Мађарског историјског института (Рим) ипредседник Мађарске академије наука.СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 6. I 1890.Бгр. ббл, лит: BLGS 1,520–521 (К. Nehring). – M. Életr. Lex. 1, 535. – ÖBL4 (1956) 341 (Anonim).Лит: A. Aldásy: F. Vilmos. Százasdok 57/58 (1923–1924) 837–841. – L. Tóth:Fraknόi Vilmos. Budapest 1925.Фотографија: САНУ–Ф 419

340

ФРАНГЕШ МИХАНОВИЋ Роберт(Митровица, 2. X 1872 – Загреб, 12. I 1940) вајар; професор Уметничкеакадемије (Загреб).СКА: дописник (Академије уметности) од 16. II 1929.Бгр: Lj. JAZU 39 (1926) 55 (К. Crnčić).Ббл/лит: BLZ 12, 595.Бгр, ббл: СКА Год. 37 (1929) 125–128.Бгр, ббл, лит/ббл: НЕ 4 (А. Шнајдер). – ELU 2 (D. Kt. i M. Ve.). – ÖBL 4(1956) 342–343 (Anonim). – HBL 4, 367–371 (I. Šimat Banov).Нек: Obzor 80 (13. V 1940) 1–2 (Anonim). – СКА Год. 49 (1940) 175 (J.Радонић). – Lj. JAZU 53 (1941) 28–30 (Lj. Babić).Лит: V. Lunaček: Franges Mihanović. Zagreb 1920. – Z. Marković: O postankuFrangešovih medalja i plaketa. Književni Jadran 2 : 14 (1953) 1 и 3. – Z.Marković: Frangeš-Mihanović. Zagreb 1954. – M. Montani: KorespondencijaVlaha Bukovca. Bulletin JAZU 1–2 (1961) 90–100. – A. Adamec: Kiparskostvaralaštvo R. Valdeca i R. Frangeš-Mihanovića : izložba u Gliptoteci JAZU.Zagreb 1972. – G. Gamulin: Za R. Frangeš-Mihanovića. Radovi instituta zapovijest umjetnosti 12–13 (1991) 309–313.Фотографија: ФД–600 (HBL 4, 367–371)

ФРИМАН ЕдвардEdward Augustus Freeman(Харборн, 2. VIII 1823. – Аликанте, 16. III 1892) историчар; професоруниверзитета (Оксфорд).СУД: дописни члан од 30. I 1884.Бгр, ббл: GE 18, 128 (Anonim). – EBri 9, 732 (Anonim).Ббл: Bulletin of the John Rylands University Library 72 (1990) 27–71 (P.McNiven).Лит: [Белешка о избору у СУД]. Гл СУД 57 (1884) дод. L и 59 (1884) дод.99–100. – W. R. W. Stephens: The life and the letters of Edward A. Freeman.Vol. 1–2. London 1895. – B. M. Јовановић: Енглеска библиографија оИсточном питању у Европи. СКА 1908 (Споменик 48) и Бгд 1978. – Н.Cronne: E. А. Freeman 1823–1892. History 28 (1943) 78–82. – С. Кнежевић:Фримен у Бару. Овдје 31 : 367/369 (1999) 134–135.Архив: John Rylands University Library of Manchester.Фотографија: ФД–601

ФУКЕ ФердинанFerdinand (André) Fouqué(Мортен, 21. VI 1828 – Париз, 7. III 1904) геолог, вулканолог, петро-граф; професор на Collège de France.СУД: почасни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: DSB 5 (1972) 88–89 (J. В. Burke).Ббл: Notice sur les travaux scientifiques de M. Fouqué. Paris, 1869; новаизд. 1876, 1881.Бгр, ббл, лит/ббл: GE 17 (L. Sagnet). – DBF 81 (1978) 692–694 (St. leTourneur).Нек: AKAW 54 (1904) 338–339 (J. von Karabacek).

341

Лит: M. Lévy: Funérailles de M. F. A. Fouqué membre de l'Académie. Paris: Institut, 1904. – M. Berthelot: Notice sur la vie et les travaux de F. Fouqué.Paris, 1906. – В. Јовић: Из историје геологије у Србији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 176, 176/1

ХАЖДЕУ БогданHasdeu Bogdan Petriceicu(Криштинешти, 26. II 1838 – Кимпина, 25. VIII 1907) историчар и фило-лог; професор универзитета и генерални директор Архива (Букурешт).СУД: почасни члан од 18. VI 1878.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 4 (A. Белић). – EIR, 168 (Anonim).Бгр, ббл: GE 19, 901 (Ν. Iorga).Бгр, лит/ббл: BLGS 2 (1976) 123–125 (Anonim).Лит/ббл: Bibliografia istorica a României I : 1944–1969 (1970) 11 и III :secolul XIX (1974) 145–148 и V : 1974–1979 (1980) 26.Нек. бел.: СКА Год. 21 (1908) 203 (Ст. Новаковић).Лит: P. P. Panaitescu: Rolul lui В. P. Hasdeu in slavistica Romineasca.Romanoslavica 6 (1962) 235–248. – Al. Rosetti: B. Ρ Hasdeu si studiul limbiiromine. AAR 13 (1963) 239–243. – Al. Graur: B. P. Hasdeu si lingvisticaindo-europeana. AAR 13 (1963) 245–248. – A. Dima: В. P. Hasdeu,scritorul. AAR 13 (1963) 249–255. – V. Maciu: Activitea istoriografica a luiB. P. Hasdeu. AAR 13 (1963) 257–267. – V. Maciu: L'activité d'historien B.P. Hasdeu. Revue roumaine d'histoire 3 : 1 (1964) 52–66. – N. Zečev: Sur lesrelations entre B. P. Hasdeu et les savants bulgares à la fin du XIXe s. EB 1(1964) 139–145. – G. Mihaila: Din legaturile lui Fr. Miklosich cu A. I.Odobescu, B. P. Hasdeu si Joan Bogdan. Romanoslavica 12 (1965) 235–239.– V. Gr. Chelaru: Joan Bogdan si scoală istorico-filologica a lui В. Р. Hasdeu.Romanoslavica 13 (1966) 247–271. – Р. Флора: Из преписке Ст.Новаковића Б. П. Хаждеу. ПКЈИФ 32 (1966) 260–264. – С. Poghirc: В. Р.Hasdeu lingvist si filolog. Bucareşti 1968.Фотографија: САНУ–Ф 177, 177/1

ХАНЗЕН ТеофилоTheophilus (Edvard) Hansen(Копенхаген, 18. VII 1813 – Беч, 17. II 1891) архитекта; барон, професорна Академији уметности (Беч).СУД: почасни члан од 9. II 1886.Бгр, ббл, лит/ббл: GE 19, 829 (B-s). – ÖBL 7 (1958) 181–182 (Anonim).Нек, бел: Гл СУД 73 (1891) : дод, стр. 17.Лит: G. Niemann und F. von Feldegg: Th. Hansen und seine Werk. Wien1893. – M. Fischer: Th. Hansen's Leben und Frühwerke. Graz 1946. – R.Wagner-Rieger, M. Reissberger: Theophil von Hansen. Wiesbaden 1980 (DieWiener Ringsrasse, 8). – U. Jenni: Th. Hansen, Entwürfe zur Akademie derBildenden Künste in Wien. Wien 1985. – M. Јовановић: Теофил Ханзен,„Ханзенатика“ и Ханзенови српски ученици. ЗЛУМС 21 (1985) 235–258.– А. Кадијевић: Један век тражења националног стила у српскојархитектури (средина XIX – средина XX века). Бгд 1997.Фотографија: ФД–604

342

ХАТАЛА МартинMartin Hattala(Трстена, 4. XI 1821 – Праг, 11. XII 1903) филолог, слависта; професоруниверзитета (Праг).ДСС: кореспондентни члан од 13. I 1863.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл: GE 19, 913 (Anonim). – Lj. JAZU 1 (1877) 96–97.Бгр, ббл, лит/ббл: ÖBL 8 (1958) 208 (Anonim) – Kudĕlka, 144–146 (E.Jóna). – NBS, 180–181 (J. Petr). – КМЕ 4, 372–373 (М. Младенова).Нек: AČAVU 15 (1905) 137–145 (V. E. Mourek). – ЛБАН 5 (1905) 64–75(Л. Милетичъ). – Lj. JAZU 20 (1906) 158–160 (Α. Musić).Лит: V. Jagić: Obrana rukopisu Královédorskeho... ASPh 33 (1912) 575–578.– История Славянской Филологіи, 725–728 (В. Ягичъ). – Р. Ковијанић:Јован Бошковић у младости. ЗМС/ДН 4 (1952) 24–55. – J. Ružička: M.Hattala 1821–1903. V Trstenej 1971. – J. Mudra: Praska Serbowka w dobjedohladowarstwa M. Hattale. Letopis (Budyšin) A 21(1974) 58–93. – Водичкроз архив ДСС. – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатностиАкадемије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Преписка: Letopis (Budyšin) А 21 (1974) 94–102 (J. Mudra).Фотографија: САНУ–Ф 178, 178/1

ХАУПТМАН Људмил(Грац, 5. II 1884 – Загреб, 19. IV 1968) историчар; др филозофије, про-фесор универзитета (Љубљана и Загреб).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 17. II 1936.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр, Lj. JAZU 41 (1928) 86 (G. Manojlović).Бгр. ббл: Lj. JAZU 40 (1927) 137–138. – СКА Год 44 (1936) 243–247 и 70(1965) 375. – L. SAZU 1 (1943) 166–167.Бгр. ббл. лит/ббл: SBL 2 (1926) 298 (Kd).Бгр, лит/ббл: BLGS 2 (1976) 130–131 (R. Malli).Нек: ZČ 22 (1968)311–312 (В. Grafenauer). – Südost-F. 27 (1968) 371–373(В. Saria). – L. SAZU 19 (1969) 51–62 (В. Grafenauer). – Гл. САНУ 22(1971) 7–9 (В. Новак).Лит: N. Radojčić: Priroda i istorija u Jugoslovenskom razvoju. J. Nj. 7:1(1923) 262–263. – N. Jorga: Hypothèses slaves et avares. RH SE 12 (1933)1–2. – В. Grafenauer: Ob osemdesetletnici Lj. Hauptmanna. Razpreve SAZU5 (1966) 3–9. – F. Zwitter: Oddelek za zgodovino na Filozofski fakultetiUniverze v Ljubljani. ZČ 27 (1973) 133–143.Споменица: Razpreve SAZU 5 (1966) цео број [ббл: 11–15]Фотографија: САНУ–Ф 421

ХАЏИ Јован(Темишвар, 22. XI 1884 – Љубљана, 11. XII 1972) биолог, зоолог; дрфилозофије, професор универзитета (Љубљана).СКА: дописник (Академије природних наука) од 17. II 1936.

343

САН: дописни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948.Бгр: НЕ 4 (Н. Кошанин).Бгр, ббл: Lj. JAZU 35 (1921) 43–46 (D. Gorjanović-Kramberger). – СКАГод 44 (1936) 264–274. – L. SAZU 1 (1943) 29–37. – Biografije inbibliografije univerzitetnih učiteljev in sodelovavcev. Ljubljana 1957, 1969:Knj. 1, 18–22 и Knj. 2, 545–546. – HBL 5, 378–379 (J. Šikić).Ббл: Zgodovina Slovenske univerze v Ljubljani do leta 1929. Ljubljana 1929.Str. 509–510. – Biološki vestnik 3 (1954) 12–17 (M. Zei). – Bibliografiječlanov SAZU. SAZU 1988. Str. 55–66 (M. Fabijančić).Нек: L. SAZU 23 (1973) 119–120 (J. Bole). – Arhiv bioloških nauka 25(1973) 95–97 (M. Pljakić). – Lj. JAZU 77 (1973) 225–231 (L. Lorković). –ЗМС/ПН 45 (1973) 203–205 (В. Хабијан). – Гл. САНУ 24 : 2 (1973) 209–210 [П. Стевановић].Лит: Ј. Хаџи: За унапређење природњачког испитивања отаџбине. ЛМС344 (1935) 42–55. – Ж. Славнић: Ј. Хаџи. ЗМС/ПН 7 (1954) 128–130. – M.Zei: Znanstveno delo prof. J. Had�ija. Biološki vestnik 3 (1954) 7–12. – Жи-вот и дело српских научника, 6. САНУ 2000. Стр. 113–194 (Б. Ћурчић,M. Фабјанчић, О. Карамата). – Б. Ћурчић, M. Фабјанчић, О. Карамата:Живот и дело академика Ј. Хаџија. Бгд 2000, [исто и на енглеском].Фотографија: САНУ–Ф 420, 420/1–5

ХАЏИЋ Антоније(Суботица, 20. XI / 2. XII 1831 – Нови Сад, 17. I 1916) књижевник;управник Народног позоришта (Нови Сад) и председник Матице српске.СУД: редовни члан (Одсека филолошког и философског) од 6. II 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 4 (Р. Одавић). – Савременици и последници P 425/14 (В.Алексијевић).Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 2 (1979) 351–352 (N. Đorđević).Лит: Аноним: A. Хаџић. БК 5 (1899) 743–749. – Аноним: A. Хаџић. БК 7(1901) 126–127. – Б. Будисављевић: Једна педесетогодишњица. БК 15(1909) 545–548. – Anonim: A. Had�ić. Savremenik 4 (1909) 588–589. – P.Врховац: A. Хаџић. ЛМС 318 (1928) 278–281. – Д. Кириловић: Српсконародно позориште: период A. Хаџића 1868–1916. ГИДНС 4 (1931) 241–274. – М. Шевић: Koje се године A. Хаџић родио? ГИДНС 4 (1931) 488. –М. Шевић: Ђ. Јакшић A. Хаџићу – последње познато писмо Ђурино.ЛМС 342 (1935) 136. – M. Шевић: Писмо Ст. В. Каћанскогa. Хаџићу.ЛМС 344 (1935) 128. – Уједињена омладина српска: зборник радова.Нови Сад 1968. – Ж. Петровић: Једна драгоцена књига. KJ 2 (1974) 90–100. – Т. Милитар: A Хаџић и Српско народно позориште. У: СпоменицаСрпског народног позоришта у Новом Саду. Нови Сад 1961. – Л.Ћурчић: Антоније – Тона Хаџић: секретар и председник Матице српске.Рад MC 21 (1984) 69–79. – В. Милинчевић: Творци и тумачи : из српскогромантизма. Бгд 1984. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC1986. – М. Фрајнд: Позоришна периодика – покушај дефинисањаособености, проблема и типологије. ЗМС/КЈ 37 : 2 (1989) 387–397. – Ј.Савић: Драма и позорница. Нови Сад 1996.

344

Преписка: Р. Димитријевић: Писма Ст. Новаковића A. Хаџићу. АналиФФ 3 (1963) 105–126. – Б. Ковачек: Преписка између J. Ђорђевића и A.Хаџића. Нови Сад 1973.Фотографија: САНУ–Ф 179, 179/1

ХАЏИЋ Јованпс. Милош Светић(Сомбор, 8. IX 1799 – Нови Сад, 23. IV 1869) књижевник; др права,оснивач и први председник Матице српске.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Аутобгр: Стражилово 45 (1886).Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 2, 354–356 (Đ. Đorđević). – BLGS 2 (1976) 111–113(G. Hering). – ЕСИ 703 (С. Бојанин).Бгр, лит : EJ 3 (M. Kićović). – Савременици и последници P 425/14 (В.Алексијевић).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – П.Срећковић: Из архиве И. Стојановића Споменик СКА 30 (1896) 1–22. –М. Савић: Живот и рад дра J. Хаџића-Светића. Нови Сад 1899. – Б.Миљковић: ДСС. – Ситнији списи Ђ. Даничића 1. СКА 1925. Стр. 334–337. – Сл. Јовановић: Из наше историје и књижевности. Бгд 1931. Стр. 35–78. – М. Кићовић: J. Хаџић. Нови Сад 1930. – A. Белић: Вукова борба занародни и књижевни језик. Бгд 1948. – J. Данић-Станојчић: О животу ипреводилачкој делатности Л. Зубана. ЗФФ 2 (1952) 405–415. – С. Јосифо-вић: Марцијал и Хаџић Светић. ЗМС/КЈ 3 (1955) 172–173. – K. S.Pavlowitsch: Anglo Rusian Rivalry in Serbia 1837–1839: the Mission of Colo-nel Hodges. Paris, Den Haag 1961. – J. Скерлић: Писци и књиге. Бгд 1964. I,236–240+250–267. – В. Капор: J. Хаџић као писац закона у Србији.ЗМС/ДН 61 (1976) 9–22. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, 1. MC1986. – P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570).– Р. Љушић: Лицеј. – Љ. Суботић: Језик J. Хаџића. Нови Сад 1989. – Д. Је-ремић: Естетика код Срба. САНУ 1989 (ПИ 595). – А. Младеновић: Окњижевном језику J. Хаџића. ЗМС/ФЛ 34 (1991 ) 218–221. – Ж. Милиса-вац: Победе и порази J. Хаџића. ЗМС/ДН 97 (1994) 7–19. – Д. Стојановић:Природноправне и филозофске идеје у великим кодификацијама грађанскогправа 19. века и Српском грађанском законику. У: Пола века науке и те-хнике у обновљеној Србији : 1804–1854. Стр. 522–532. – Сто педесет го-дина од доношења Српског грађанског законика (1844–1994). САНУ 1996(НС 81). – И. Грицкат-Радуловић: Наука о језику у делатности Академије.Глас САНУ 379 (1996) 1–83. – М. Флашар: Хаџићева пастирска песма„Обрад и Златоје“... као просфонетикон. ЗМС/ КС 1(1998) 237–272. – Ч.Попов: Двеста година од рођења Ј. Хаџића. ЛМС 464 : 4 (1999) 519–530. –Љ. Суботић: J. Хаџић: 1799–1869. Даница : српски народни илустрованикалендар за 1999. Бгд 1998. Стр. 339–350. – В. Крестић: Историја српскештампе у Угарској 1791–1914. Бгд 2003. – С. Гавриловић: Грађа за исто-рију Кнежевине Србије и Срба у Угарској 1839–1849. САНУ 2004 (Споме-ник 138). – Н. Јовановић: Космички мотиви у поезији Ј. Хаџића. Стањествари 7 (2004) 239–261.Преписка: Вукова преписка, 4. Бгд 1909. Стр. 22–27.Фотографија: САНУ–Ф 65

345

ХЕРБЕЗ Теодор(Херцеговина, 1790 – Београд, 9/10. III 1866) официр и политичар; пуков-ник, министар финансија и члан Државног савета.ДСС: почасни члан од 3. I 1851.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Ловчевић I, 24. – Савременици и последници P 425/14 (В. Алексије-вић).Нек: Застава 1: 21 (1866).Лит: М. Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1841. Књ.1 и 3. Бгд, 1898 и 1901. – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила.Бгд 1923. – Записи Јевремa Грујића. Књ. 1–2. СКА 1922–1923 (ЗИЈК 7, 8).– Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. – Перуничић, 286. –P. Љушић: Кнежевина Србија (1830–1839). САНУ 1986 (ПИ 570). – H.Павковић: Етнографски записи Јеврема Грујића. СЕЗ 96 (1992) 132–133. –P. Љушић: Лицеј. – M. Лакетић: Кућа Јеврема Грујића. Дуга 533 (6–19.VIII 1994) 88–92. – Водич кроз архив ДСС. – М. Хербез: Једна непознатабиографија – прилог за историју српске полиције. Безбедност 46 : 6 (2004)975–981.Фотографија: ФД 610 [Портрет Т. Хербеза, власништво породице Наумовића,Београд.]

ХОРАК ЈиржиJiří Horák(Бенешов, 4. XII 1884 – Мартин, 14. VIII 1975) слависта, етнограф; дрфилологиje, професор Универзитета (Праг).СКА: дописник (Академије философских наука) од 16. II 1939.САН: дописни члан (Одељења литературе и језика) од 22. III 1948.Инострани члан (Одељења литературе и језика) од 31. VII 1960.Бгр, ббл: Encyciopédia Slovenska 2, 290 (Anonim).Бгр, ббл, лит/ббл: Kudĕlka, 160–162 (M. Kudĕlka).Бгр, лит/ббл: NBS 202 (J. Petr).Нек: Vestnik ČSAV 84 (1975) 335–337 (A. Robek). – Slаvia 45 (1976) 106–109 (К. Krejči). – ЗзС 11 (1976) 217–218 (H. Ђорђевић). – САНУ Год. 83(1977) 286–287 (H. Ђорђевић). – ПКЈИФ 43 (1977) 139–140 (H. Ђор-ђевић).Лит: J. Dolansky: Prof. J. Horák, učitel dějin slovansckych literatur. Českylid 9 [41] (1954) 251–253. – A. Robek, J. Petr, Z. Urban: J. Horák, život adílo. Praha 1975. – A. Robek, J. Petr, Z. Urban: Bibliograficky soupis práciakad. J. Horáka s přehledem jeho činnosti. Praha 1979.Фотографија: САНУ–Ф 422, 422/1

ХОФМАН ФеликсFelix Hofmann(Нова Молдава, 4. XII 1830 – Бела Црква, 17. II 1914) рударски инжењер.СУД: почасни члан од 2. VI 1875. Редовни члан (Одбора за науке при-родне и математичке) од 30. I 1884.

346

СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Ббл: GВЈ 1, 119.Нек: СКА Год. 27 (1914) 204–205 (Ст. Новаковић). – ГСГД 3 (1914) 291–293 (Д. Антула).Лит: V. Simić: Dolazak F. Hofmana u Srbiju. Rudarski glasnik 3 (1962) 70–76. – V. Simić: Rudarstvo na olovno-cinkovom rudištu kod sela Kučajne.Rudarski glasnik 1 (1965) 113–134. – B. Шолаја и A. Магдић: Инжењери укњаж. и краљ. Србији. Бгд. 1994. – В. Јовић: Из историје геологије уСрбији. Бгд 2002.Фотографија: САНУ–Ф 180, 180/1–2, 180/Зг

ХРИСТИЋ Филип(Београд, 15/27. III 1819 – Мантон (Француска), 29. I / 11. II 1905)правник и државник; др права, лични секретар кнеза Милоша, министариностраних дела и просвете и члан Државног савета.ДСС: редовни члан од 13. I 1846. [29. XII 1845, Перуничић].СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Аутобгр: В. Стојанчевић: Две аутобиографије Ф. Христића. Miscellanea17–18 (1988) 161–177.Бгр: НЕ 4 (С. Јовановић). – Савременици и последници P 425/14 (В.Алексијевић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 74–75.– Настајање нове српске државе. Велика Плана 2000. Стр. 27 : Ф.Христић (M. Радевић).Нек: СКА Год. 18 (1905) 159 (С. М. Лозанић).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – М.Христић: Србија и Енглеска пре пола века. Мисија Филипа Христића уЛондону 1863. Бгд 1910. – Ј. Ристић: Спољашњи отношаји Србије новијегвремена, књ. 1–2. Бгд 1887–1898. – Б. Миљковић: ДСС. – С. Јовановић:Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Влада МиланаОбреновића, књ. 2. Бгд 1926. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њиховавлада. Бгд 1925. – Мемоари Стефана Стевче Михаиловића. СКА 1928. –Ловчевић I и II. – Д. Страњаковић: Михаило и Јулија. Бгд 1940. – Ј.Продановић: Историја политичких странака и струја у Србији, књ. 1. Бгд1947. Стр. 267 и даље. – Г. Јакшић, В. Вучковић : Спољна политика Србијеза време кнеза Михаила. Бгд 1963. – Г. Ковијанић: Грађа Архива Србије оНародном позоришту у Београду. Бгд 1971. – Р. Љушић: Лицеј. – С. Терзић:Србија и Грчка. Бгд 1992. – А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1889. Бгд 2000. – Д. М. Ковачевић: Србија и Русија 1878–1889. Бгд 2003.Преписка: Писма Jована Ристића Филипу Христићу. СКА 1931. – ПисмаФилипа Христића Јовану Ристићу. САН 1954.Архив: АСАНУ преписка и Аутобгр. (ИЗ 7380/52).Фотографија: САНУ–Ф 181,181/1–4

347

ХУБЕ РомуалдRomuald Hube(Варшава, 1803 – Варшава, 6. VIII 1890) правник; професор универзитета(Варшава и Петроград) и члан Државног савета.СУД: дописни члан од 19. X 1880.Бгр, ббл: GE 20, 342–343 (L. Léger).Бгр, ббл, лит/ббл: PSB 10 (1962) 70–73 (W. Sobocinski).Нек: Lj. JAZU 6 (1891) 127–146 (F. Rački).Лит: История Славянской Филологіи, 587–589 (В. Ягичъ). – Н.Радојчић: Век и по проучавања Душанова законодавства. У: Зборник участ шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр.207–268. – J. Slizin'ski: Der Briefwechsel F. Miklosich mit R. Hube. WSJ 8(1960) 220–224. – Ђ. Живановић: Пољски извод из Вукове „ЦрнеГоре“... Ковчежић 10 (1972) 104–120.

ХУЈЕР ОлджихOldřich Hujer(Пацержице, 25. XI 1880 – Праг, 4. VI 1942) филолог; др филологије,професор универзитета (Праг).СКА: дописник (Академије философских наука) од 17. II 1936.Бгр: AČAV 24 (1914) 62–63. – ЛБАН 9 (1925–1926) 40. – СКА Год. 44(1936) 274–276.Ббл, лит/ббл: Soupis Práci O. Hujera. Praha 1940. – ЈФ 9 (1930) 327–343 (J.Курц).Бгр, ббл, лит/ббл: Kudĕlka, 175–176 (R. Večerka).Нек: RES 22 (1946) 299–300 (A. Mazon). – RSU 12 (1947) 98–100 (В.Havránek). – ЈФ 18 (1949–1950) 508–512 (P. Бошковић).Лит: A. Белић: O. Хујер. ЈФ 9 (1930) 316–318. – И. Грицкат-Радуловић:Наука о језику у делатности Академије. Глас САНУ 379 (1996) 1–83.Фотографија: САНУ–Ф 423, 423/1

ХУРБАН Милослав ЈозефJozef Miloslav Hurban(Бецко, 19. III 1817 – Хлбоке, 21. II 1888) њижевник; др теологије и еванге-листички пастор.ДСС: кореспондентни члан од 1. VIII 1848.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: GE 20, 417 (L. Léger).Бгр. ббл, лит: Encyclopedia Slovenska 2, 362–363 (Anonim). – Sto slávnyhSlovákov, 83 (M. Ferko).Бгр, лит/ббл: BLGS 2 (1976) 196–198 (H. Glassl).Лит: J. Škultéty: Pamiatka Dr. J. M. Hurbana. Martin 1888. – Б. Миљковић:ДСС, 58. – S. Š. Osušky: Filozofia šturovcov 2., Hurbanova filozofia. Myjava1928. – J. Kusy: J. M. Hurban. Bratislava 1948. – O. Mrlian: J. M. Hurban.Martin 1959. – Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад1968. – Б. Ковачевић: Хурбанови „Slovenské pohlády“ о Вуку и Његошу. Ков-чежић 9 (1971) 150–152. – V. Minač: Zobrané spory J. M. Hurbana. Bratislava

348

1974. – P. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. – T.Winkler: Perom a mečom – biografia J. M. Hurbana. Bratislava 1982.Сабрана дела: Zobrané spory J. M. Hurbana. Bratislava 1974.Фотографија: САНУ–Ф 66

ЦАР Марко(Херцег Нови, 30. VIII 1859 – Београд, 1. XI 1953) књижевник; инспекторУметничког одељења Министарства просвете.СКА: дописник (Академије уметности) од 19. II 1923.САН: дописни члан (Одељења литертуре и језика) од 22. III 1948.Бгр: СКА Год. 32 (1924) 166–168. – EI 8, 919–920 (A. Cronia). – HE 4(B. Петровић).Бгр, ббл: Бока 9 (1977) 351–377 (M. Злоковић).Бгр, ббл, лит/ббл: Д. Витошевић: Критика у Скерлићево доба. MC и др.1975. Стр. 557–563. – LPJ 1, 418–420 (D. Berić). – HBL 2, 577–578 (M.Kaminski).Лит/ббл: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр.417–418 + 510 (Ж. П. Јовановић).Нек: Гласник САН 5 : 2 (1953) 379–380 (Ст. Јаковљевић). – ЛМС 373(1954) 81–82 (К. Н. Милутиновић).Лит: [Аноним:] Изјава M. Цара. БК 8 (1902) 1183–1184. – [Аноним:] М.Цар. БК 9 (1903) 1122–1123. – М. Д. Петрановић: Марко Цар. БВ 19 (1904)21–22. – С. Матавуљ: [Писмо] M. Цару. БК 9 (1903) 1153–1154. – M.Марковић: M. Цар. ЛМС 342 (1935) 61–72. – С. Јосифовић: M. Цар,истине и полуистине. ЛМС 354 (1940) 161–164. – И. Тартаља: Дијалозикритичара: Љ. Недић и M. Цар. ЛМС 415 (1975) 59–68. – К. Милутино-вић: Књижевни лик M. Цара. Бока 9 (1977) 157–217. – О. Ступаревић:Полемике М. Цара у задарском периоду: 1880–1919. ЗМС/КЈ 36 (1988) 83–110. – О. Ступаревић: Вук, часопис-манифест М. Цара... ЗМС/КЈ 37(1989) 239–248. – Д. Иванић: Часопис „Вук“ Марка Цара. Зборник о Ср-бима у Хрватској 1 (1989) 245–255. – О. Ступаревић: M. Цар књижевникритичар. Херцег Нови, Бгд 1991. – Г. Тешић: Српска авангарда у поле-мичком контексту. Бгд, Нови Сад 1991. – С. Војиновић: Покушај М. Царада у Задру покрене књижевни часопис „Књижевник“. Зборник о Србима уХрватској 5 (2004) 129–135.Преписка: О. Ступаревић: Преписка M. Цара са А. Де Губернатисом.3MC/KJ 25 (1977) 171–176.Фотографија: САНУ–Ф 424, 424/1–3

ЦВИЈИЋ Јован(Лозница, 25. IX / 7. X 1865 – Београд, 16. I 1927) географ, антропогео-граф, етнограф; др филозофије, професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 5. II 1896. Прави члан(Академије друштвених наука) од 4. II 1899. Секретар Академијеприродних наука СКА од 22. II 1904. до 22. II 1905; од 22. II 1911. до 22.II 1912. Председник Академије од 12. (18) IV 1921. до 7. (31) III 1924; од13. (31) III 1924. до 16. I 1927.

349

Приступна беседа: Структура и подела планина БалканскогаПолуострва. Шт.: СКА Глас 63 (1902) 1–71. Проглашен 2. I 1900. (СКАГод. 13 (1899) 155–159).Аутобгр: J. Цвијић: Из Успомена из живота. [Нови Сад] 1923. – J. Цвијић:Аутобиографија и други списи. СКЗ 1965.Бгр, ббл: СКА Год. 12 (1899) 180–187 и 16 (1903) 262–266 и 18 (1905) 353–355 и 31 (1923) 169–184. – Споменица о отварању Универзитета. Бгд 1906.Стр. 100–104.Бгр, ббл, лит: НЕ 4 (П. Вујовић). – BLGS 1, 353–355 (J. Matl). – LPJ 1, 470–473 (Ž. P. Jovanović).Ббл: GBJ 1, 65–68. – J. Цвијић, Сабрана дела. Бгд 1987. Књ. 1, стр. 195–202(Б. Ж. Милојевић, Д. Петровић, M. Васовић). – ГСГД 77 : 2 (1997) 3–20 (Д.Петровић). – Б. Грбић, С. Филипи-Матутиновић: Библиографија оБеоградском универзитету. Бгд 1988. Стр. 333–338.Нек: СКА Год. 35 (1927) 133–135 (А. Белић). – ГЈПД 7 (1927) 75–80 (Б. M.Дробњаковић). – ЛМС 311 (1927) 177–182 (В. Стајић). – RES 7 (1927)170–175 (Y. Chataigneau). – AČAVU 38 (1927) 82–97 (J. V. Daneš). – Бра-ство 22 (1928) 225–226 (J. X. Васиљевић).Лит: N. Iorga: J. Cvijić, La Péninsule balkanique... Bulletin de l'Institut pourl'étude de l'Europe sud-orientale 9 (1922) 65–73. – J. V. Daneš: J. Cvijić, k jeho60-tym narozeninám. Praha 1925. – ПИ 116 (A. Белић). – B. Ђоровић:Национални значај J. Цвијића. СКГ н. с. 50 : 3 (1937) 182–189. – Педе-сетогодишњица СКА: Задужбине и Фондови. СКА 1936. Стр. 213–215 :Задужбина Јована Цвијића. (ПИ 117). – В. Милић: Социолошка конце-пција J. Цвијића. Књижевност 23 (1956) 161–179 + 313–335 + 457–468. –В. С. Радовановић: J. Цвијић из перспективе савремене научне мисли...ГЕИ 2–3 (1957) 1–66. – Y. Chataigneau: Quelques termes de géographie enserbo-croate. RES 40 (1964) 43–45. – Б. Букуров: Цвијић и Матица. ЛМС396 (1965) 319–328. – A. Mitrović: Jugoslavija na Konferenciji mira1919/1920. Bgd 1969. – Љ. Трговчевић: Политичка делатност J. Цвијића уЛондону 1915. године. ИЧ 20 (1973) 385–396. – Љ. Трговчевић: Ј. Цвијић уПрвом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. – М. Јовановић: Цвијић оношњи као етничкој одредници. ГЕИ 27 (1978) 57–61. – М. N. Radovano-vić, А. В. Stojković: Naučni rad J. Cvijića po merilima njegovih ocenjivača.Dijalektika 13:1 (1978) 67–101. – A. Грубић: Тектоника у радовима J. Цви-јића. Гласник Природњачког музеја у Београду, сер. A. 35 (1980) 86–108. –Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986. – В.Чубриловић: Живот и рад J. Цвијића. У: Јован Цвијић, Сабрана дела. Бгд1987. Књ. 1, стр. 13–156. – Стогодишњица САНУ II, 100–158 (П. Стевано-вић) + 204–247 (Д. Дукић). – J. Трифуноски: Цвијићево проучавањесловенског становништва у Албанији. Лесковачки зборник 27 (1987) 223–227. – N. Pantić, P. Vlahović: J. Cvijić u svom i našem vremenu. Dijalektika 23 :1–2 (1988) 77–84. – 100 најзнаменитијих Срба, 419–426 (M. Васовић). – M.Васовић: J. Цвијић. Бгд 1996. – С. М. Станковић: J. Цвијић од Лознице добесмртности. ГСГД 77 : 1 (1997) 3–22. – П. Влаховић: Допринос Ј. Цви-јића проучавању етничких садржаја и етноса. ГСГД 77 : 1 (1997) 23–30. –Живот и дело српских научника 2. САНУ 1997. Стр. 235–322 (М. Васо-вић). – В. Милинчевић: Ј. Цвијић – сарадња са чешким научницима и ин-

350

ституцијама. Даница 7 (2000) 75–85. – М. Марковић: Ј. Цвијић о „нацио-налном раду“ и карактеру српског народа. ЛМС 472 : 1–2 (2003) 74–89. –Јован Цвијић и Подриње. Лозница 2004. – С. Ристановић: Јован Цвијић.Бгд 2005. – Cvijić und Karst = Cvijić et Karst. SANU 2005. – K. Clewing, E.Pezo: J. Cvijić als Historiker und Nationsbildner. In: Beruf und Berufung.Münster 2005. Str. 265–297.Споменица: Зборник радова посвећен J. Цвијићу поводом 35-годишњиценаучног рада од пијатеља и сарадника. Бгд 1924. – У спомен 30-годи-шњице смрти J. Цвијића. САНУ 1957. – Цвијићев зборник. САНУ 1968. –Споменица посвећена 100-годишњици рођења J. Цвијића. САНУ 1970. –Научно дело Ј. Цвијића, поводом 50-годишњице његове смрти. САНУ1982.Сабрана дела: Јован Цвијић, Сабрана дела. Књ. 1–14. Бгд 1987–1996.Фотографија: САНУ–Ф 289, 289/1–4, XVIII

ЦЕНИЋ Ђорђе(Београд, 25. I / 6. II 1825 – Беч, 24. IX / 7. X 1903) правник и политичар;професор Лицеја (Београд; кривично право), председник Апелационог суда ичлан Државног савета.ДСС: редовни члан од 8. I 1850. Секретар ДСС 1851.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Ловчевић II, 104. – НЕ 4 (С. Јовановић).Бгр, лит: LPJ 1, 430 (М. Nikolić).Нек: Бранич 9 (1903) 380–382 (М. Миљковић). – Глас права, судства иадминистрације 2 (1903) 957–959 (M. С. Марковић).Лит: П. Срећковић: Одговор г. Ђ. Д. Ценићу на његову критику Ниловекњиге „Србија после Париског мира“. Бгд 1872. – Б. Миљковић: ДСС. –С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић:Влада Милана Обреновића, књ. 1. Бгд 1926. – Ловчевић II. – Т.Васиљевић: Ђорђе Д. Ценић: развој кривичноправне мисли у Србији 19.века. САНУ 1987 (Извори српског права, 7). – Р. Љушић: Лицеј. – Љ.Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије на Универзитету уБерлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике у обновљенојСрбији 1804–1854. Стр. 570–579. – Научно наслеђе Правног факултета уБеограду 1841–1941, Бгд 1994. – Љ. Кандић, J. Даниловић: ИсторијаПравног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Љ. Радуловић: Ђорђе Д.Ценић : допринос развоју кривичноправне мисли у Србији XIX века. У:Наука и техника у Србији друге половине XIX века. Крагујевац 1998.Стр. 551–564. – Водич кроз архив ДСС.Споменица: Споменица Ђ. Д. Ценићу председнику Државног савета упензији. Бгд 1903.Архив: АСАНУ ИЗ 7380/53 [Аутобгр. ]Фотографија: САНУ–Ф 182, 182/1–2

351

ЦИБУЛСКИ Војћеx АдалберWojciech (Adalbert) Cybulski(Конин, 10. IV 1808 – Вроцлав, 16. II 1867) филолог, слависта; др фило-логије, професор универзитета (Берлин и Вроцлав).ДСС: кореспондентни члан од 2. I 1849.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: WEP 2, 644.Лит: Б. Миљковић: ДСС. – Lj. Durković Jakšić: V. Cibuljski i Jugosloveni. U:Polsko-jugosławiańskie stosunki literackie. Wrocław 1972. Str. 89–107. – Lj.Durković Jakšić: Z dziejów stosunków jugosławiańsko-polskich 1772–1840.Wrocław 1977. – Љ. Трговчевић: Први студенти из обновљене Србије наУниверзитету у Берлину : (1842–1853). У: Пола века науке и технике уобновљеној Србији 1804–1854. Стр. 570–579. – П. Буњак: Прегледпољско-српских књижевних веза (до II светског рата). Бгд 1999.Фотографија: ФД–620

ЦИЦИH Николај ВасиљевичНиколай Васильевич Цицин(Саратов, 6/18. XII 1898 – Москва, 17. VII 1980) биолог, ботаничар;директор Главне ботаничке баште АН СССР.СКА: прави члан (Академије природних наука) од 9. IV 1947.САН: редовни члан (Одељења природно-математичких наука) од 22. III1948. Инострани члан (Одељења природно-математичких наука) од 31.VII 1960.Бгр: Вестник АН СССР 39 : 2 (1969) 126–127 и 49 : 4 (1979) 132–133(Аноним). – Lj. JAZU 72 (1967) 182 (Аноним).Нек: Вестник АН СССР 50 : 10 (1980) 107–108 (Аноним). – Lj. JAZU 84(1980) 467–468 (J. Potočanec). – САНУ Год. 88 (1982) 427–428 (Ж. Тешић).Лит: В. Глигић: Борци за бољу бербу и жетву. Бгд 1945. – И. Н. Елагин:Дела всей жизни. Весник АН СССР 58 : 12 (1988) 86–93.Фотографија: ФД–621

ЦРНОБАРАЦ Димитрије(Београд, 25. X 1818 – Беч, 14. VI 1872) правник и политичар; др права,министар правде и просвете и члан Државног савета.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. – Председник ДСС од 3. III 1858. до31. I 1859.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864. – Секретар Одсека за науке историјске и државне 1864. до14. X 1865.Бгр: Поменик, 797–799 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић I, 159–160. – НЕ 4(С. Јовановић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 50–51 :Димитрије Црнобарац.Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – Записи Јеврема Грујића. Књ. 1–2. СКА 1922–1923.(ЗИЈК 7, 8). – С. Јовановић: Друга влада Милоша и Михаила. Бгд 1923. –С. Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада. Бгд 1925. – Ловчевић I–II– Љ. Дурковић-Јакшић: Сарадња Југословена и Пољака 1848–1849. године.

352

ИЧ 19 (1972) 185–261. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Павловић: Српски студен-ти у Паризу 1839–1856. ИЧ 33 (1987) 187–202. – Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ, Мемоари Д. Црнобарца.Фотографија: ФД–622 (Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994 (ориг.фот. у АСБ)

ЦРНОГОРАЦ Коста(Београд, 12. VIII 1836 – Врање, 25. III 1906) агроном; професорприродних наука и пољопривреде и директор гимназије (Београд).СУД: редовни члан (Одсека јестаственичког и математичарског) од 17.II 1874. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Нек: СКА Год 20 (1907) 144 (Ст. Новаковић). – Наставник 17 (1907)172–175 (М. К. Драгутиновић).Лит: В. Грујић: Гимназијско образовање. – Р. Љушић: Лицеј.

ЦУКИЋ Константин Коста(Краљево, 13. IV 1826 – Беч, 5. III 1879) економиста и политичар; дрфилософије, професор Лицеја (Београд; народна економија) министарфинансија и просвете.ДСС: редовни члан од 1. VIII 1848. Председник ДСС од 22. XII 1861.до 1863. Секретар ДСС 1849.СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне илитерарне) наименован 29. VII 1864.Бгр: Поменик, 799–806 (M. Ђ. Милићевић). – Ловчевић II, 6. – HE 4 (С.Јовановић). – Савременици и последници P 425/14 (B. Алексијевић). –Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 64–65: Коста Цукић. –О. Благојевић : Развој економских наука у Србији 1804–1854: посебандопринос К. Цукића. У: Пола века науке и технике у обновљеној Србији1804–1854. Стр. 45–57. – Б. Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. У:Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201.Нек: Беседа коју je на опелу Г. К. Цукића... говорио Чедомиљ Мијатовић.Бгд 1879.Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – Ж. Живановић: Политичка историја Србије, књ. 1–2.Бгд 1923. – Ловчевић II. – ПИ 116 (A. Белић). – С. Јовановић: Друга владаМилоша и Михаила. Бгд 1923. – С. Јовановић: Уставобранитељи и њиховавлада. Бгд 1925. – Писма J. Ристића Ф. Христићу. СКА 1931. – Г. Јакшић,В. Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963.– В. Н. Кондратјева: Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 :грађа из совјетских архива. Нови Сад 1977. – Р. Љушић: Лицеј. – В. Гру-јић: Гимназијско образовање. – Водич кроз архив ДСС. – Љ. Кандић, Ј.Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Д. Бо-аров: Апостоли српских финансија. Бгд 1997. – Б. Бешлин: Европски ути-цаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци, Нови Сад2005.Фотографија. САНУ–Ф 67, 67/1–5

353

ЧАЈКАНОВИЋ Веселин(Београд, 28. III / 9. IV 1881 – Београд, 6. VIII 1946) класични филолог иисторичар религије; др филологије, професор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије философских наука) од 18. II 1922.Бгр: НЕ 4 (В. Новак).Ббл: В. Чајкановић: Мит и религија у Срба. СКЗ 1973. Стр. 653–666 (Р.Марић). – В. Чајкановић: Стара српска религија и митологија. САНУ-СКЗ 1995. Стр. 385–421 (Р. Цајић).Бгр, ббл: Научни и школски рад Б. Чајкановића. Бгд. 1914. – СКА Год. 30(1922) 318–320.Бгр, ббл, лит/ббл: LPJ 1, 479–480 (М. М. Nikolić). – ЕСИ 709–710 (А.Лома).Лит: Д. Карапанџић: Латинске читанке... саставио др В. Чајкановић.ГПД 8 (1928) 454–455. – Р. Марић: Др. В. Чајкановић. ГЕИ 2–3 (1953–1954) 67–80 [ббл: 74–79]. – Ј. Nikolić: Narodne pripovetke iz istočneSrbije u redakciji dr V. Čajkanovića. Slovenski etnograf 18–19 (1966) 115–122. – П. Влаховић: Уз стогодишњицу рођења В. Чајкановића. ГЕИ 30(1981) 157–165. – З. Карановић: Народна поезија у делу В. Чајкановића.ЗМС/КЈ (1994) 227–238. – M. Митровић: В. Чајкановић о старојсрпској вери. ЗМС/ДН 99 (1995) 61–71. – Ј. Божић: Војин Матић о В.Чајкановићу. Гласник Народне библиотеке Србије 1 (2000) 149–158. –М. Мојашевић: Сусрет, једини, с В. Чајкановићем и нешто мало тимповодом. ПКЈИФ 67 : 1–4 (2001) 357–360. – А. Лома: В. Чајкановићкомпаративни историчар религије. У: Saecula confluentia. Бгд 2004.Стр. 51–66. – М. Вранић-Игњачевић: Веселин Чајкановић 1881–1946 :каталог изложбе. Бгд 2006.Сабрана дела: В. Чајкановић: Сабрана дела из српске религије имитологије. Књ. 1–5. Ред. В. Ђурић. СКЗ 1994.Фотографија: САНУ–Ф 425, 425/1–3, 425/4г

ЧАПЛОВИЧ ЈанJán Čaplovič(Хорни Прибељци, 21. IX 1780 – Беч, 29. V 1847) правник, новинар иетнолог; секретар пакрачког епископа.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр: HE 4 (Д. Поповић). – Савременици и последници P 425/14 (В.Алексијевић).Бгр, ббл, лит: LPJ 1 484 (Р. Jeftić). – BLGS 1, 290 (К. Oberdorffer). –ЕСИ 712 (С. Милеуснић). – HBL 3, 25–26 (D. Pinterović).Лит: Б. Миљковић: ДСС. – V. Jankovič: J. Čaplovič, život, osobnost,dielo. Turc. Sv. Martin, 1945. – Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик о новојсрпској књижевности. САНУ 1988. – Овде живе Срби: страни путниции путописци о Карловцима од XV до прве половине XX века. Ветерник2001.Фотографија: ФД–626 (HBL 3, 25–26)

354

ЧВАРКОВИЋ Александар(Сремски Карловци, III 1815 – Београд, 11. X 1872) богослов и правник;професор гимназије (Чачак и Крагујевац).ДСС: редовни члан од 2. I 1855.СУД: почасни члан наименован 29. VII 1864.Бгр: Савременици и последници P 425/14 (В. Алексијевић).Лит: Ђ. Малетић: Историјски развитак гимназије београдске. Гл. СУД24 (1868) 136–165. – Б. Миљковић: ДСС. – Споменица Гимназије уКрагујевцу 1833–1983. Крагујевац 1989. – В. Грујић: Гимназијскообразовање. – Водич кроз архив ДСС.Архив: АСАНУ 7380/54 [ Аутобгр. ]Фотографија: САНУ–Ф 69

ЧЕРМАК ЈарославJaroslav Čermák(Праг, 1. VIII 1831 – Париз, 23. IV 1878) сликар.СУД: дописни члан од 6. II 1869.Бгр: EJ 2, 171 (Anonim).Бгр, ббл, лит: HBL 3, 50–51 (Z. Šenoa).Нек. бел.: Гл. СУД 47 (1879) 321 (Аноним).Нек: Slovinac 1:2 (1878) 15–16. – Vienac 17:18 (1878) 295.Лит: Аноним: Кнез В. А. Черкаси и J. Чермак. Српска зора 3 : 5 (1878)92–93 + 101. – Аноним: А. Чермак. Opao 5 (1879) 97–98. – M. Đurić:Stariji češki umjetnici i grafičari. Umjetnost 4 : 5 (1922) 6–8. – V. Černi: J.Čermаk 1830–1878. Zapisi 3 (1928) 7–15. – Педесетогодишњица једногвеликог чешког сликара. Политика 25 : 7168 (1928) 5. – [Ј. Шеба, М. Леко]: У славу J. Чермака. Гласник Црвеног крста Краљевине Југославије 8 :1(1928) 91–96. – V. Černý [et al.]: Život a dílo J. Čermáka. Praha 1930. – Р.Palavičini: Slovenstvo u češkoj likovnoj umetnosti. Javnost 3:14 (1937) 265–267. – Аноним: Љубав чувеног чешког сликара J. Чермака и лепедубровачке пучанке. Време 17 : 5470 (1937) 2. – Јарослав Чермак 1830–1878 – сликар Црне Горе [каталог изложбе]. Цетиње 1974. – V.Soukupova: J. Čermák. Praha 1981.Фотографија: САНУ–Ф 68

ЧЕРНИ Патрик(? – 12. II 1884) лекар; др медицине, окружни физикус у Неготину.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.Лит: Перуничић, 700. – Водич кроз архив ДСС, 403.

ЧОЛАК-АНТИЋ Лазар(Крушевац, 1839 – Крушевац, 20. IX 1877) официр и војни писац;артиљеријски потпуковник и професор Војне академије (Београд;артиљерија).

355

СУД: прави члан (Одсека јестаственичког и математичарског) од 24. I1871.Нек: Д. Ђурић: Спомен Лазару К. Чолак-Антићу. Надгробна реч. Бгд1877. – CH 44 : 206 (1877) 6.Нек. бел: Гл. СУД 47 (1879) 321 (Аноним).Лит: М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. –Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925.Бгд 1925. Стр. 221.Архив: АСАНУ 7380/55 [аутобиогр. ]Фотографија: ФД–630

ЧОЛОВИЋ [Чолаковић] Виктор(Калофер, Румелија 1797 – Београд, 31. V 1888) епископ; епископ нишки.СУД: почасни члан од 27. II 1883.Бгр: Православна Српска црква у краљевини. Србији. Бгд 1895. Стр.227: Виктор.Ббл, лит: СБР 2, 203–204 (М. Самарџић).Нек: Браник 4:66 (1888) 70. – Хришћански весник 10 : 6–7 (1888) 56.Лит: Православна Српска црква у краљевини Србији. Бгд 1895. Стр.:230–233. – Т. Урошевић: Виктор Чолаковић – Хилендарац. ВесникСрпске цркве. април (1930) 268–272. – J. Mousset: La Serbie et son église(1830–1904). Paris 1938. – С Ојкић: Свргнуће митрополита Михаила иепископа 1881 год. Гл. СПЦ 63 (1982) 106–107. – Српски јерарси, 80–81(С. Вуковић).Фотографија: САНУ–Ф 70

ЧРЕМОШНИК Грегор(Ползела, 24. II 1890 – Љубљана, 12. XI 1958) историчар; др филозофије,професор универзитета (Скопље, Љубљана)СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 15. II 1932.САН: дописни члан (Одељења друштвених наука) од 22. III 1948.Бгр, ббл: СКА Год. 40 (1932) 188–191. – Biografije in bibliografijeuniverzitetnih učiteljev in sodelavcev. Ljubljana 1957. Str. 51–52.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 713 (Д. Ковачевић-Којић).Ббл: ZČ 12–13 (1958–59) 321–325 (Anonim). – BLZ 10, 69.Нек: Südost-F. 18 (1959) 391–394 (J. Žontar). – ZČ 12–13 (1958–59) 313–321 (B. Grafenauer).Лит: V. Mošin: Dr G. Čremošnik, Bosanske i humske povelje srednjegavijeka. HZ 2 (1949) 315–321. – F. Zwitter: Oddelek za zgodovino na Filo-zofski fakulteti Univerze v Ljubljani. ZČ 27 (1973) 133–143. – I. Grdina: G.Čremošnik in ćirilska paleografija. ZČ 44 : 2 (1990) 159–169. – I. Voje:Dele� G. Čremošnika pri proučevanju zgodovine srednjeveškega Dubrovnikain balkanskih dr�av. ZČ 44 : 2 (1990) 278–284.Фотографија: САНУ–Ф426, 426/1–2

356

ЧУМИЋ Аћим(Трешњевица (крагујевачка) 1836 – Кусадак, 27. VII / 9. VIII 1901)правник и политичар; професор Велике школе (Београд), председникбеоградске општине.СУД: редовни члан (Одсека историчког и државничког) од 25. I 1870.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 4 (С. Јовановић).Нек: Бранич 8 (1901) 756–758 (Аноним). – СКА Год. 15 (1902) 257–261(Ј. М. Жујовић).Лит: Ж. Живановић: Политичка историја Србије, књ. 1. Бгд 1923. Стр.299 и даље. – С. Јовановић: Влада Милана Обреновића, књ. 1–2. Бгд1926–1927. – Писма J. Ристића Ф. Христићу. СКА 1931. – К. Христић:Записи старог Београђанина. – P. Љушић: Лицеј. – Љ. Кандић: Утицајевропских универзитета на образовање професора Правног факултетаВелике школе у другој половини 19. века. У: Научно наслеђе Правногфакултета у Београду 1841–1941, Бгд 1994. Стр. 311–333. – Љ. Кандић, J.Даниловић: Историја Правног факултета (1808–1905). Бгд 1997. – Ј.Милојковић-Матић: А. Чумић о проблему традиције и модернизацијеСрбије у претпрошлом веку. Политичка ревија 1 (2002) 75–82. – Ј.Милановић: Аћим Чумић 1836–1901. Бгд 2007.Споменица: Споменица А. Чумићу: 1839–1901. Бгд 1901.Фотографија: САНУ–Ф 183

ЏОНСОН ДагласDouglas Johnson(Паркерсбург, 30. XI 1878 – Себринг (Флорида), 24. II 1944) геоморфо-лог, географ и геолог; професор универзитета (Харвард и Колумбија).СКА: дописник (Академије природних наука) од 16. II 1920.Бгр, ббл: СКА Год. 28 (1921) 322–329.Бгр, ббл, лит/ббл: DSB 7, 143–145 (R. J. Chorley).Нек: Proceedings of the Geological Society of America: Annual Report for1944. New York, 1945. Str. 223–239 (F. J. Wright, A. Z. Wright). – СКА Год.53 (1950) 213–214 (Б. Ж. Милојевић).Лит: Д. Кириловић: Питање Војводине на конференцији мира и улога С.Станојевића на њој као стручњака. ГИДНС 11 (1938) 120–129. – R. J.Chorley: Diastrophic Background to Twentieth – Century GeomorphologicalThought. Bulletin of the Geomorphological Society of America 74 (1963) 953–970. – A. Mitrović: Jugoslavija na Konferenciji mira 1919/1920. Bgd 1969. –Љ. Трговчевић: J. Цвијић у Првом светском рату. ИЧ 22 (1975) 173–231. –Љ. Трговчевић: Научници Србије и стварање Југославије. Бгд 1986.Фотографија: САНУ–Ф 427

ШАПЧАНИН Милорад Поповић(Шабац, 7. VII 1841 – Београд, 14/26. II 1895) књижевник; управникНародног позоришта (Београд), администратор краљеве Цивилне листеи крунских добара.

357

СУД: редовни члан (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне)од 21. I 1868. и Одбора уметничког. Секретар Одбора уметничког СУД1889, 1890, 1891.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: Дод. Поменику, 165–167 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 4 (В. Петровић).– J. Скерлић: Омладина и њена књижевност. Бгд 1906. Стр 516–524.Бгр, лит/ббл: ЛМС 373 (1954) 265–268 + 339–341 (Ж. П. Јовановић). – Ј.Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953. Стр. 319–322 +481+502.Ббл: ПКЈИФ 17 (1937) 376–384 (У. Џонић: Преводи М. П. Шапчанина).Нек: СКА Год. 8 (1895) 113–114 (М. Ђ. Милићевић). – Дело 5 (1895) 349–350(Аноним).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Љ.Недић: M. П. Шапчанин. Српски прегелед 1 : 4 (1895) 108–115. – A.Хаџић: Милорад Шапчанин. БК 2 (1896) 501–505 + 530–541. – Ј.Миодраговић: М. П. Шапчанин као педагог. ГНЧ 24 (1905) 66–101. – У.Џонић: Ka познавању М. П. Шапчанина. ПКЈИФ 16 (1936) 64–77. –Уједињена омладина српска: зборник радова. Нови Сад 1968. – Г.Ковијанић: Грађа Архива Србије о Народном позоришту у Београду. Бгд1971. – Ж. Петровић: Једно путовање М. П. Шапчанина у Пешту.ЗМС/КЈ 28 (1980) 107–115. – Љ. Јеремић: Трагични видови старијегсрпског романа. Нови Сад 1987. – 125 година Народног позоришта уБеограду. САНУ 1994 (Галерија 77). – M. Милинковић: Књижевно делоМ. П. Шапчанина. Шабац 1996.Фотографија: САНУ–Ф 184, 184/1

ШАНТИЋ Алекса(Мостар, 27. V 1868 – Мостар, 2. II 1924) књижевник.СКА: дописник (Академије уметности) од 3. II 1914.Бгр, ббл, лит: Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд 1953.Стр. 402–404 + 483–484 + 508 (Ж. П. Јовановић). – Зборник заславистику 2 (1971) 162 (H. i Z. Wagner). – A. Шантић: Изабрана дјела.Сарајево, 1972. Књ. 5. Стр. 323–623 (Ђ. Хуњак) + 625–707 (М. Богавац)+ 709–712 (Аноним).Бгр: СКА Год. 27 (1914) 215.Ббл: КЈ 3 (1968) 105–109 (Д. Морачић). – Оглед српске музичке ббл,235–236 (B. P. Ђорђевић).Нек: ГЈПД 4 (1924) 46–48 (В. Матић). – СКГ н. с. 11 (1924) 279–283 (С.Петровић). – Нови живот 17 (1924) 92–94 (Аноним). – S. Rev. 3 (1924) 194(Anonim = D. P. S.). – Književna republika 1 (1924) 116–118 (M. Krleža).Лит: В. Ћоровић: Алекса Шантић и критика. СКГ н. с. 11 (1924) 283–290. – П. Поповић: Сећања на A. Шантића. СКГ н. с. 11 (1924) 290–297.– G. Čremošnik: Radna soba pok. A. Šantića. ГЗМ 40 (1928) 161–164: ил. –S. Papierkowsky: Alekzy Szantic. Bgd 1932. – K. Георгијевић: S.Papierkowsky, Alekzy Szantic. СКГ не 38 (1933) 464–467. – В. Ћоровић: AШантић о новијим нашим писцима. СКГ н. с. 41 (1934) 341–344. – Ј. Ду-чић: Алекса Шантић. ГЈПД 17 (1937) 929–941. – В. Сушић: А. Шантић

358

на оптуженичкој клупи. СКГ н. с. 61 (1940) 262–267. – Ј. Радуловић: А.Шантић као музичар и пропагатор српске националне музике. ЛМС 371(1953) 457–467. – М. Павловић: Есеји о српским песницима. Бгд 1981. – Д.Живковић: Европски оквири српске књижевности. Бгд 1994. – М. Ненин:Несклади и судари А. Шантића. ЛМС 462 (1998) 491–503. – П. Поповић:Нова књижевност: од Бранка до Шантића. Бгд 1999 (Сабрана дела П. Попо-вића, 6). – A. Шантић, живот и дјело: зборник радова. Бања Лука 2000.Фотографија: САНУ–Ф 428, 428/1, XV

ШАФАРИК Јанко(Киш Кереш (пештанска жупанија), 14. XI 1814 – Београд, 18. VII 1876)историчар; др медицине, професор Лицеја (Београд).ДСС: редовни члан од 1. VIII 1844. Потпредседник ДСС 1853, 1857–1858,1861–1862.СУД: редовни члан (Одсека за науке историјске и државне) наименован29. VII 1864. Секретар и касир СУД од 29. VII 1864–1865, 1866;председник СУД од 1869–1875.Бгр: НЕ 4 (Н. Радојчић).Ббл: BLZ 10, 353.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 719–720 (Р. Михаљчић).Нек: Јавор 3 (1876) 956–960. – Rad JAZU 41 (1877) 190–226 (St.Novaković).Лит: M. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гл. СУД 24 (1868) 1–135. – Б.Миљковић: ДСС. – ПИ 116 (A. Белић). – M. Кићовић: Први руководиоциНародне библиотеке у Београду. ГГБ 4 (1957) 261–294. – Г. Ковијанић:Библиотека Јанка Шафарика. Библиотекар 21 : 5 (1969) 648–661. – М.Николић: Јанко Шафарик (1814–1876). Годишњак Народне библиотекеСрбије 2 (1978) 11–28. – М. Драгић: Др Јанко Шафарик и његове заслугеза науку, књижевност и просвету у Србији. СА 109 : 8 (1981) 1101–1108.– Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC 1986. – Р. Љушић:Лицеј. – С. Лазаревић-Бојовић: Хемија у Србији у 19 в. Бгд 1989. – Б.Јордановић: Ректори Лицеја : 1839–1854. Пола века науке и технике уобновљеној Србији 1804–1854. Стр. 192–201. – В. Грујић: Гимназијскообразовање. – Водич кроз архив ДСС.Фотографија: САНУ–Ф71, 71/1

ШАФАРИК Павле Јосиф(Кобељарево, 13. V 1795 – Праг, 26. VI 1861) слависта, етнограф иархеолог; професор и директор гимназије (Нови Сад) и библиотекарЧешког музеја у Прагу.ДСС: кореспондентни члан од 11. VI 1842.Бгр: НЕ 4 (А. Белић).Ббл: BLZ 10, 353.Бгр, ббл, лит: Kudĕlka, 443–449 (M. Kudĕlka). – ЕСИ 720–721 (Ђ.Бубало). – КМЕ 4, 524–529 (Л. Лашкова, Д. Атаносова).Нек: ЛМС 107 (1863) 164–165.Лит: Н. Крстић: Разматрања о Душановом законику. Гл. ДСС 6 (1854)88–149. – К. Jireček: P. J. Šafárik mezi Jihoslovany. V Praze 1895. – C. H.

359

Томић: Књижевни и научни рад Павла Joc. Шафарика. Нови Сад 1900.(прештампано из ЛМС 197–202 (1899–1900). – A. Гавриловић:Књижевне слике. Бгд 1904. Стр. 69–103: Шафарик. – ИсторияСлавянской Филологіи, 267–273 + 517–518 (В. Ягичъ). – Б. Миљковић:ДСС. – Ситнији списи Ђ. Даничића 1. СКА 1925. Стр. 262. – В. Стајић:Милетићев магистрат о смрти Шафарика. ГИДНС 9 (1936) 99. – Ђ.Живановић: Срби и пољска књижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Н.Радојчић: Век и по проучавања Душанова законодавства. У: Зборник участ шесте стогодишњице Законика цара Душана. 1. САН 1951. Стр.207–268. – К. Rosenbaum: P. J. Šafárik. Martin 1961. – H. Радојчић:Учитељ наш. У: П. Ј. Шафарик (1795–1861) MC 1963. Стр. 7–22. – Р.Ковијанић: Шафарик, Колар и Палацки у Колу српске омалдине. У: П. Ј.Шафарик (1795–1861) MC 1963. – В. Бехињова: В. Караџић у делимаПавла Шафарика. Ковчежић 7 (1966) 5–18. – Ђ. Живановић: Значајборавка П. Ј. Шафарика у Новом Саду за развитак славистике кодЈугословена. ПКЈИФ 34 (1968) 219–236. – J. Novotný: P. J. Šafárik. Praha1971. – Н. Ђорђевић: Шафарик и наша народна књижевност. ЗзС 5(1973) 174–179. – Ж. Милисавац: Историја Матице српске, Део 1. MC1986. – Ђ. С. Костић: П. Ј. Шафарик о новој српској књижевности.САНУ 1988. – P. J. Šafárik a slovenské národné [Zbornik] Martin 1989. – Stoslávnyh Slovákov, 71 (M. Ferko). – P. Kunze: J. A. Smoler. Budyšin 1995. –З. Бојовић: Место јужнословенских књижевности у историјамакњижевности П. Ј. Шафарика. ЗзС 48/49 (1995) 123–131. – Павел J.Шафарик : живот и дело : зборник радова са скупа... MC, 1996. – PavolJozef Šafárik a Slavistika. Martin 1996. – Павел Јозеф Шафарик : зборник.Стара Пазова, 1997. – Водич кроз архив ДСС. – М. Д. Стефановић:Данашња руска наука о П. Ј. Шафарику. ЗзС 54/55 (1998) 217–279. – Б.Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. СремскиКарловци, Нови Сад 2005.Преписка: Вукова преписка, 4. Бгд 1909. Стр. 618–706.Фотографија: ФД–638

ШАХМАТОВ Алексеј АлександровичАлексей Александрович Шахматов(Нарва, 5/17. VI 1864 – Петроград, 16. VIII 1920) филолог и историчаркњижевности; др филологије; професор универзитета (Петроград).СКА: дописник (Академије философских наука) од 30. I 1904.Аутобгр: Памяти A. A. Шахматова. ИОРЯС 25 (1920).Бгр: СКА Год. 17 (1904) 384–385. – НЕ 4 (A. Белић).Бгр, ббл. лит: СДР, 366–369 (B. B. Колесов). – Булахов 1 (1976) 280–296.– (Л. Т. Жуковская). – A. A. Шахматов 1864–1920. АН СССР, 1930. –КМЕ 4, 529–534 (Д. Димитрова).Бгр, ббл: Материалы для Бioграфическаго Словаря 3 : 2 (1917) 230–235.Нек: ИРАН 14 (1920) 177–184 (B. M. Истринь).Лит: В. Јагић: A. A. Шахматов. СКГ н. с. 1 (1920) 343–348. – S. M.Kul'bakin: L'oeuvre de A. A. Šachmatov. RES 1 (1921) 144–152. – A. Meillet:Les vues de Šachmatov sur la constitution de la nation Russe et des dialectesrusses. RES 1 (1921 ) 181–197. – A. Белић : Руска лингвистичка школа. ЈФ2 (1921) 169–179. – Б. Ляпунов: Памяти A. A. Шахматова. ИОРЯС 28

360

(1924) 214 и 29 (1925) 56–106. – С. Еремин: Бумаги A. A. Шахматова.Известия по русскому языку и словесности АН 2 (1929) 675–686. – A.Јелачић: A. A. Шахматов. ЛМС 326 (1930) 220–223. – В. В. Виноградов:История русского литературного языка в изображении акад. A. A.Шахматова. Filološki pregled 1–2 (1964) 65–88. – В. И. Макаров: А. А.Шахматов : Пособие для учащихся. Москва 1981. – Фольклорноенаследие А. А. Шахматова : сборник. Санкт-Петербург 2005.Фотографија: САНУ–Ф 429, 429/1

ШАХОВИЋ Ксенофон(Охрид, 7. I 1898 – Париз, 5. I 1956) лекар, патолог; др медицине, про-фесор универзитета (Београд).СКА: дописник (Академије природних наука) од 16. II 1940.САН: редовни члан од 18. III 1948. Редовни члан (Одељења медицин-ских наука) од 22. III 1948.Бгр: Споменица СЛД, 222–223 (В. Станојевић).Ббл: К. Шаховић: Излагање титула и научних радова К. Шаховића. Бгд1927.Бгр, ббл: САН Год. 58 (1951) 419–432.Бгр, ббл, лит: ME 6 (Z. L evental).Нек: Гл. САН 8 : 1 (1956) 117–119 (В. Арновљевић). – Универзитетскивесник 9 : 109 (25. I 1956) 3 (М. Нешковић).Лит: Активност и допринос чланова САНУ у развоју медицинске науке.У: Српска академија наука и уметности и развој науке и уметности уСрба. Књ. 1. САНУ 1989. Стр. 269–306.Фотографија: САНУ–Ф 430

ШВИКЕР Јохан ХајнрихJohann Heinrich Schwicker(Бешенова, 28. IV 1839 – Будимпешта, 7. VII 1902) историчар, педагог ипублициста; професор гимназије (Пешта) и посланик Ердељских Caca уСабору.СУД: дописни члан од 30. I 1885.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 721–722 (С. Гавриловић).Бгр, лит: BLGS 4 (1981) 106–107 (G. Seewann).Нек: БК 8 (1902) 864 (Аноним).Лит: [J. X. Швикер: Писмо]. Гл. СУД 63 (1885) Додатак: 35. – М.Томандл: Преписка између J. X. Швикера и епископа ТеофанаЖивковића. ГИДНС 8 (1935) 422–438 и 9 (1936) 65–78. – А. Tafferner:Donauschwäbische Wissenschaft. Donauschwäbisches Archiv 5 (1973) 40–60. – J. X. Швикер: Историја унијаћења Срба у Војној крајини. 2 изд.Нови Сад, Крагујевац 1995. Стр. 4–14: H. Живковић: Предговор. – J. X.Швикер: Политичка историја Срба у Угарској. MC 1998. Стр. 7–9: С.Гавриловић: Реч о J. X. Швикеру.

361

ШИШИЋ Фердо(Винковци, 9. III 1869 – Загреб, 21. I 1940) историчар; др филозофије,професор универзитета (Загреб).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 18. II 1924.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 725–726 (Р. Михаљчић).Бгр, лит: BLGS 4 (1981) 132–133 (M. Stoy).Ббл: Šišićev zbornik. Zagreb 1929. Str. VII–XVI. – Lj. JAZU 54 (1949) 430–443 (V. Novak). – BLZ 10, 356.Нек: ЛМС 353 (1940) 160 (Ф. Малин). – Sl. R 12 (1940) 139–144 (J.Macurek). – Vidici 3 : 1–2 (25. I 1940) 64 (Anonim). – Savremenik 1 (1940)87–89 (S. Antoljak). – Südost-F. 6 (1941) 725 (F. Valjavec). – BS 9 (1947–48)166–169 (V. Novak). – RSU 12 (1947) 200–202 (M. Paulova).Лит: J. Радонић: Хрватска повијест Ф. Шишића, II књ. СКГ 22 (1909)225–226. – М. Tentor: U povodu Šišićeva predavanja: Kako se u Hrvatarazvijala politička i dr�avna svijest. Vijenac 3 (1924) 193–196. – H. Радојчић:Историја Хрвата за народне династије. ЛМС 307 (1926) 180–192. –Anonim: O smrti pok. F. Šišića. Vidici 3 (10. II 1940) 95. – V. Novak: F Šišić.Lj. JAZU 54 (1949) 362–443. – I. Erceg: Bilješke o Šišićevoj korespondenciji.Arhivist 1 (1954) 76–84.Фотографија: САНУ–Ф 431

ШИШМАНОВ Иван(Свиштов, 4. VII 1862 – Осло, 23. VI 1928) историчар књижевности,етнограф и политичар; др филозофије, професор универзитета (Софија).СКА: дописник (Академије друштвених наука) од 5. II 1897.Бгр, лит: БСЕ3 29 (В. И. Блыднев). – BLGS 4 (1981) 133–134 (H. J. Hoppe).Бгр, ббл: СКА Год. 11 (1899) 159–163. – Сто година БАН. София, 1969.Стр. 821–823.Heк.: RES 8 (1928) 320–321 (A. Mazon). – Le Monde Slave 7 (1928) 90–107 (L. Lamouche). – СКГ н. с. 24 (1928) 479–480 (В. Ћоровић). – ЛБАН11 (1929) 75–77 (M. Арнаудовъ). – СКА Год. 37 (1929) 97–98 (A. Белић).– Страни преглед 3 (1929) 92–93 (M. Ибровац).Лит: Г. Димов: И. Шишманов. БАН 1956. – G. Dimov: I. Šišmanov et ľ étudehistorique comparée de la littérature et de la civilisation des peuplesbalkaniques. EB 4 (1966) 31–52. – P. Mijatev: I. Schischmanov und seineBeziehungen zu den ungarischen Gelehrten. Slavica 8 (1968) 171–179. – M.Радева: Философските и политическите вьзгледи на И. Д. Шишманов.Годишник на Софийския Университет 67 (1973–1974) 169–198. – Г.Димов: И. Шишманов. София 1988.Споменица: Сборник въ честь на проф. Ив. Д. Шишманов по случай натридесетогодишната му на научна дейность. София 1920 [стр. 1–13:ббл].Сабрана дела: Иван Д. Шишманов: Изабрани съчинения в два тома.БАН 1966.Преписка: Südost-F. 33 (1974) 234–248 (J. Hahn).Фотографија: САНУ–Ф 432, 432/1

362

ШЛАЈХЕР АвгустAugust Schleicher(Мајнинген, 19. II 1821 – Јена 6. XII 1868) филолог, слависта; професоруниверзитета (Праг и Лајпциг).СУД: почасни члан од 21. I 1868.Бгр: НЕ 4 (A. Белић). – EJ 6 (Anonim).Нек: Rad JAZU 6 (1869) 180–203 (V. Jagić).Бгр, ббл, лит: КМЕ 4, 547–549 (А. Стойкова).Лит: К. Руварац: Кратки нацрт повеснице словенског jезика (поШлајхеру). ЛМС 103 (1862) 70–81. – История Славянской Филологіи,716–718 (В. Ягичъ). – J. Dietze: August Schleicher als Slawist, Sein Lebenund Werk in der Sicht der Indogermanistik. Berlin 1966. – K. Körner:Linguistics end evolution theory. Amsterdam 1983. – Th. Syllaba: AugustSchleicher und Böhmen. Prague 1995.Фотографија: ФД–644

ШТРЕКЕЉ Карел(Горјанско на Красу, 24. II 1859 – Грац, 7. VII 1912) филолог, слависта иетнограф; др филологије, професор универзитета (Грац).СКА: дописник (Академије философских наука) од 3. II 1910.Бгр, ббл: СКА Год. 23 (1910) 463–469.Бгр, ббл, лит: SBL 3, 693–696.Нек: Veda 2 (1912) 529–542 (M. Murko). – ASPh 34 (1913) 317–320 (V.Jagić). – СКА Год. 26 (1914) 134 (Ст. Новаковић).Лит: J. В. de Courtenay: Morfologie des Görzer Mittelkarstdialectes... von К.Štrekelj. ASPh 10 (1887) 603–615. – V. Jagić: O Levčevom slovenskempravopisu in njega kritikah. ASPh 33 (1912) 493–497. – M. Murko:Rozpravy z oboru slovanské filologie. Praha 1937. Str. 425–438. – J. Matl:Zur Geschichte der slavischen Philologie an der Universität Graz. WSJ 8(1960) 190–194. – M. Murko: Izabrano delo. Ljubljana 1962. Str. 158–171 +373. – V. Novak: Raziskovalci slovenskega življenja. Ljubljana 1986.Фотографија: САНУ–Ф 433, 433/1

ШТРОСМАЈЕР Јосип ЈурајJosip Juraj Strossmayer(Осијек, 4. II 1815 – Ђаково, 8. IV 1905) бискуп и политичар; др тео-логије, бискуп ђаковачки и професор универзитета (Беч; канонскоправо).СУД: почасни члан од 30. I 1869.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 4 (М. Прелог). – NÖB 9 (1956) 73–83 (Ј. Matl). – ELU 4 (Z. Ša).Бгр, лит: BLGS 4 (1981) 214–217 (S. M. Džaja).Ббл: BLZ 10, 345–346.Нек: Српски Сион 15 (1905) 182–184 (Д. Руварац). – ЛМС 231 (1905)125–128 (J. Радонић). – СКА Год. 19 (1906) 139–140 (Ст. Новаковић).

363

Лит: Т. Smičiklas: Misli i djela biskupa Strossmayera. Rad JAZU 89 (1888)210–224. – С. Поточњак: Штросмајер као политичар према нашојнародноj мисли. СКГ 15 (1905) 189–198 + 262–273 + 344–360. – SlavniŠtrosmajer biskup đakovački. Zagreb 1921. – Fr. Grivec: V. Solovjev i biskupStrossmayer. Zagreb 1925. – Strossmayerov spomenik svom narodu. Zagreb1926. – Ф. Шишић: Идеје бискупа Штросмајера. Бгд 1928. – N. Radojčić:Strossmayer i Rački. ГИДНС 2 (1929) 237–247. – M. Prelog: Rusija u svetlostikorespondencije Rački – Strossmayer. Руски архив 12 (1931) 75–91. – N.Bartulović: Štrosmajerova ideologija i uloga Beograda i Zagreba. Krug 1(1938) 101–104. – J. Радонић: Слике из историје и књижевности. Бгд 1938.Стр. 373–379. – Д. Марић: Штросмајер и митрополит Михаило.Хришћанско дело 5 (1939) 35–40. – В. Новак: Штросмајерово интересо-вање за разлоге због којих се одрекао И. Руварац избора за вршачког вла-дику. ЛМС 354 (1940) 409–412. – В. Новак: Гледстон и Штросмајер.Британија 5 (1940) 1–7. – V. Novak: Dva antipoda. Bgd 1940. – M. A. Mujić:Tri turska izveštaja o delovanju J. J. Strossmayera. Prilozi za orijentalnu filolo-giju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vlašću. 6–7 (1956/57) 259–274. – V. Košćak: Strossmayerova ostavština u arhivu JAZU. HZ 11–12(1958/59) 351–371 и 13 (1960) 263–275 и 14 (1961) 329–353. – Г. Јакшић, В.Вучковић : Спољна политика Србије за време кнеза Михаила. Бгд 1963. –В. Крестић: Југословенска политика J. J. Штросмајера. ИГ 1 (1969) 9–30.– A. Kadić: Bishop Strossmayer and the First Vatican Council. Sl. Rev. 49(1971) 382–409. – H. Стипчевић: Да ли су Штросмајер и Рачки походилиН. Томазеа? ИГ 1–2 (1975) 141–144. – С. J. Slovak: J. J. Strossmayer as abalkan bishop. Balkan Studies 18 (1977) 121–144. – В. Н. Кондратјева:Уједињена омладина српска и њено доба 1860–1875 : грађа из совјетскихархива. Нови Сад 1977. – M. Zöller: O односу J. J. Штросмајера премаЦрној Гори. ИЗ 35 (1978) 175–197. – H. Sirotković: O liku J. J. Štrosmajera,pokrovitelja JAZU. JAZU 1980. – Југословени и Русија : документи из ар-хива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – S. Marjanović: Štrosmajer,političar i mecena. Osijek 1990. – B. Крестић: Бискуп Штросмајер у светлунових извора. САНУ 2001.Преписка: Архив 3 (1907) 265–280 + 353–369 и 4 (1907) 1–21 (С.Новаковић). – Дело 63 (1912) 97–106 + 262–266 + 423–429 и 64 (1912)224–230 +416–421 и 65 (1912) 83–93. – F. Šišić: Korespondencija Rački-Strossmayer. T. 1–4. Zagreb 1928–1931.Фотографија: САНУ–Ф 185, 185/1–2

ШТУР Људевит(Ľudovít Štúr)(Зањ-Ухровац, 29. X 1815 – Модра, 12. I 1856) филозоф, политичар и књи-жевник; професор на Лицеју (Братислава; чешки језик и књижевност).ДСС: кореспондентни члан од 7. VIII 1844.Бгр, ббл, лит: Kudĕlka, 466–468 (V. Blanár). – Sto slávnyh Slovákov, 81 (M.Ferko).Лит: A. Гавриловић: Књижевне слике. Бгд 1904. Стр. 153–179: Штур. –История Славянской Филологіи, 520–521 (В. Ягичъ). – М. Шевић: ИзБранкова и Даничићева круга. У: Даничићев зборник. СКА 1925. Стр.227–287. – М. Клицин: Љ. Штур учитељ Св. Милетића и будилацсловенске узајамности. Нови Сад 1927. – Ђ. Живановић: Срби и пољскакњижевност (1800–1871). Бгд 1941. – Р. Ковијанић: Јован Бошковић у

364

младости. ЗМС/ДН 4 (1952) 24–55. – Н. Ђорђевић: Његошева песмаШтуру и њен превод на словачки језик. ПКЈИФ 25 (1959) 44–53. – L. Štúr[Zbornik], Bratislava, 1956. – И. Тартаља: Ђуре Даничића лекције изестетике. Бгд 1968. – Уједињена омладина српска: зборник радова. НовиСад 1968. – Р. Ковијанић: Српски романтичари у Словачкој. MC 1979. –P. Ковијанић: Његошева пјесма Штуру. ЗМС/КЈ 30 (1982) 69–86. – Ј.Hučko; Život a dielo L. Štura. Martin 1984. – Ж. Милисавац: ИсторијаМатице српске, 1. MC 1986. – M. Живанчевић: Љ. Штур у илирскомпокрету. ЗзС 34 (1988) 49–96. – Југословени и Русија : документи изархива М. Ф. Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Р. Kunze: J. A. Smoler.Budyšin 1995. – V. Benková: Z našej minulosti. Nový Sad 2002. – Б.Бешлин: Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. СремскиКарловци, Нови Сад 2005.Фотографија: ФД–647

ШУЛЕК Богослав(Соботиште (Словачка), 20. IV 1816 – Загреб, 30. XI 1895) публициста,полихистор и природњак; др филозофије, секретар ЈАЗУ.ДСС: кореспондентни члан од 21. I 1862.СУД: дописни члан наименован 29. VII 1864.СКА: почасни члан од 15. XI 1892.Бгр: НЕ 4 (A. Белић).Ббл: В. Šulek: Izabrani članci. JAZU 1952. Str. 34–43 (R. Maixner, I. Esih).Бгр, лит: BLGS 4 (1981) 226–228 (A. Moritsch).Бгр, ббл, лит: Kudĕlka, 468 (J. F.).Нек: Дело 8 (1895) 327–328 (Аноним). – СКА Год. 9 (1896) 363–370 (Ј. M.Жујовић). – Mjesečnik Pravničkoga družtva u Zagrebu 22 (1896) 58–62.Лит: J. Torbar: O �ivotu i djelovanju dra В. Šuleka. Lj. JAZU 11 (1897) 101–193. – История Славянской Филологіи, 430–432 (В. Ягичъ). – A. Baneko-vić: Dr В. Šulek. ČJR 2 (1931–1932) 21–24. – V. Dukat: Ivan Trnski i Šulekovirječnici. Rad JAZU 277 (1943) 1–64. – R. Maixner: Prilozi poznavanjunovinarske djelatnosti В. Šuleka i M. Bogovića. Građa za povjest književnostihrvatske 25 (1955) 179–191. – V. Matula: Mladi Šulek i Slovačka. StarineJAZU 55 (1971) 101–111. – M. Живанчевић: Б. Шулек у илирском покрету.ЗзС 36 (1989) 57–84. – Југословени и Русија : документи из архива М. Ф.Рајевског. Т. 2, књ. 1. Бгд 1989. – Водич кроз архив ДСС.Преписка: S. Gavrilović: Pisma В. Šuleka u Matici srpskoj. Starine JAZU53 (1966) 205–222.Фотографија: ФД–648

ШУЛЦЕР МИГЕНБУРГ СтефанStefan Schulzer von Müggenburg(Видушевац, 19. VIII 1802 – Винковци, 5. II 1892) ботаничар (миколог);директор Војне школе у Винковцима.СУД: дописни члан од 14. I 1871.Бгр: НЕ 4 (Н. Кошанин). – M. Életr. Lex. 2, 603.

365

Лит: F. Rački: Zanovetanje Sch. v. M-а. Obzor 30 (1889) 1–3.Напомена: Постоји белешка J. Панчића о Шулцеру у: Гл. СУД 45(1877) 350 и 49 (1881) 391.

ШУРМИН Ђуро(Сишчани, 13. IX 1867 – Загреб 22. III 1937) историчар књижевности;професор универзитета (Загреб).СКА: дописник (Академије философских наука) од 6. II 1912.Бгр: НЕ 4 (А. Барац). – ЕЈ 8 (M. Šicel, H. Matković).Бгр, ббл: СКА Год. 25 (1912) 332–334.Бгр, ббл, лит/ббл: ЕСИ 732–733 (Ђ. Бубало).Нек: Sl. R 9 (1937) 209–210 (O. Berkopec). – ČJR 7 (1937) 35 (Anonm). –Javnost 3 (1937) 258 (Anonim). – ЛМС 347 : 2 (1937) 211 (Ј. Грчић). –СКА Год. 47 (1938) 158 (А. Белић) + 160 (Ј. Радонић).Лит: V. Jagić: Povjest knji�evnosti hrvatske i srpske. ASPh 21 (1899) 245–251 = Дело 22 (1899) 475–481. – T. Матић: Gјuro Šurmin, Hrvatskipreporod I. ЛМС 231 (1905) 104–111. – A. Barac: Đuro Šurmin. Slavia 17(1939–1940) 212–217.Преписка: Građa za povјest književnosti hrvatske 23 (1952) 7–35 (B.Magarašević)

366

367

СКРАЋЕНИЦЕ

АAAR = Analele Academiei Române. BucureştiABAW = Almanach der Königlich Bayerischen Akademie der Wissenschaften, MünchenActa HMPhV = Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae / Acta historica medicinae,pharmaciae, veterinae / Acta historica medicinae, stomatologiae, pharmaciae, veterinae, BeogradAIF = Annales de I' Institut Français de ZagrebAKAW = Almanach der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, WienАлексијевић = В. Алексијевић: Биографије и библиографије професора, суплената и предавача у Београду на Великојшколи и Лицеју. Рукопис се чува у Библиотеци Правног факултета (Београд), сигн. 159. 903.Almanach ÖAW = Almanach. Akademie der Wissenschaften / Österreichische Akademie der Wissenschaften, WienAH = Академия наукАнналы = Анналы. Журнал всеобщей истории Российской АН. С. ПетербургАнали ФФ = Анали Филолошког факултета, БеоградAnali HID = Anali Historijskog instituta u DubrovnikuАПФ = Анали Правног факултета у БеоградуАрхив = Архив за правне и друштвене науке, БеоградАСАНУ = Архив Српске академије наука и уметностиАСБ = Архив Србије, БеоградASPh = Archiv für slavische Philologie, WienАутобгр. = АутобиографијаАČА = Almanach České Akademie Cisare Františka Josefa pro vědy, slovesnost a umêni, PrahaAČAVU = Almanach České Akademie ved a umeníˆ

ББАН = Блгарска академия на науките, СофияBAW = Bayerische Akademie der Wissenschaften, MünchenБбл. = библиографијаБбл / лит. = библиографија члана и библиографија литературе о члануБгр. = биографијаБгр /лит. = биографија и литература о члануБВ = Босанска вила, СарајевоBeiträge zur Geschichte der Slawistik = Beiträge zur Geschichte der Slawistik. Deutsche Akademie der Wissenschaftenzu Berlin 1964 (Veröffentlichungen des Instituts für Slawistik, 30).Bénézit = E, Bénézit: Dictionnaire critique et documentaire des peintres, sculpteurs, dessinateurs et graveurs. Nouvelleédition. T. 1–10. Paris 1976.БК = Бранково коло, Сремски КарловциBLGS = Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, MünchenBLZ = Bibliografija rasprava i članaka. T. 1–14. Zagreb, Jugoslavenski leksikografski zavod., 1956–1986.Б. Миљковић: ДСС = Б. Миљковић: Друштво српске словесности од 1841 до 1864. У: Чланци и прилози о српскојкњижевности прве половине XIX века. Нови Сад, Матица српска, 1914. Стр. 18–81. (Књиге MC, 46)Brockhaus = Brockhaus Enzyklopäedie. T. 1–20. F. A. Brockhaus, Wiesbaden 1966–1974.BS = Byzantinoslavica, PrahaBSci = Bulletin Scientifique. Conseil des Académies de la RPF YougoslavieБС ИУ Св. Владимїра = Бїографическïй словарь професоровъ и преподавателей Им. Университета Св. Владимïра(1834–1884). Составленъ и под ред. проф. В. С. Иконникова. Кïевъ 1884.БСЭ = Большая советская энциклопедия, МоскваБулахов = М. Г. Булахов, Восточнославянские јазьковеды. Библиографический словарь, Минск 1976.Bulletin JAZU = Bulletin Instituta za likovne umjetnosti JAZU, ZagrebByz. = Byzantion, BruxellesBZ = Byzantinische Zeitschrift, Leipzig

368

ВВ. Гајић: Основношколско образовање у Србији = Владимир Гајић: Основношколско образовање и васпитање уСрбији до стицања државне независности. САНУ 1994. (Споменик САНУ 133)В. Грујић: Гимназијско образовање = В. Грујић: Гимназијско образовање у Србији до I светског рата. САНУ 1997(Споменик САНУ 135).В. Грујић: Лицеј и Велика школа = В. Грујић: Лицеј и Велика школа. САНУ, 1989. (Споменик САНУ 128)BBp. = Византийскій временникъ, С. ПетербургVZA = Vjesnik Kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskoga Zemaljskog arkiva, ZagrebVE = Vojna enciklopedija. T 1–10, 1970–1975, BeogradВенгеровъ = С. А. Венгеровъ, Критико-Бioграфическій словарь русских писателей и ученыхь, С. Петербург, 1897.Весник СЦ = Весник Српске цркве, БеоградВодич кроз архив ДСС = С. Илић, M. Станић: Водич кроз архив Друштва српске словесности (1842, 1845–1864),Београд 1999.WEP = Wielka Encyklopedia Powszechna PWN, WarszawaWSJ = Wiener Slavistisches Jahrbuch, Wien – Köln – Graz

ГГА = Геолошки анали Балканског полуострва, БеоградGBJ = Geološka bibliografija Jugoslavije / sredio S. Milojević. Beograd, 1952-GE = Grande Encyclopédie, ParisГЕМ = Гласник Етнографског музеја у БеоградуГЕИ = Гласник Етнографског института САНУ, БеоградГЗМ = Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини / Гласник Земаљског музеја у СарајевуГГБ = Годишњак града Београда / Годишњак Музеја града БеоградаГГД = Гласник Географског друштва, Београд види и ГСГДГИДБиХ = Годишњак Историског друштва Босне и Херцеговине, СарајевоГИДНС = Гласник Историјског друштва у Новом СадуГЈПД (GJPD) = Гласник Југословенског професорског друштваГл. ДСС = Гласник Друштва српске словесностиГл. САН = Гласник Српске академије наука, БеоградГл. СПЦ = Гласник Српске православне патријаршије / Гласник Српске православие цркве, БеоградГл. СУД = Гласник Српског ученог друштва, БеоградGMFA = Glasnik matematičko-fizički i astronomski. ZagrebГНЧ = Годишњица Николе Чупића, БеоградГПД = Гласник Професорског друштва, БгдГСГД = Гласник Српског географског друштва, БеоградГод СФФ = Годишњак Скопског филозофског факултетаГПД = Гласник Професорског друштва,. БеоградГХД = Гласник Хемиског друштва Краљевине Југославије, Београд

ДDBF = Dictionnaire de Biographie Française, ParisДК = Државни календар Краљевине СрбијеDNB = Dictionary of National Biography, LondonDSB = Dictionary of scientific biography, New YorkДСС = Друштво српске словесности (1841 – 1864)Дод. Поменику = M. Ђ. Милићевић: Додатак Поменику од 1888. Београд 1901. (Издања Чупићеве задужбине, књ.46 [45]).

ЕЕА = Encyclopedia Americana. New York, Chicago, WashingtonEB = Études balkaniques, SofiaЕ Бълг. = Енциклопедия България. БАН, СофияEBri = Encyclopaedia Britanica

369

EI = Enciclopedia Italiana, RomaEIR = Enciclopedia istoriografiei româneşti, Bucureşti, 1978.EJ = Enciklopedija Jugoslavije / Leksikografski zavod. Zagreb, 1955–1971.ЭС = Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. Т. 1–82ELU = Enciklopedija likovnih umetnosti / Leksikografski zavod, Zagreb, 1959–1966ELZ = Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb, 1966–1969ЕСИ = Енциклопедија српске историографије / приредили С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997.ESl = Encyclopaedia Slovenska

ЖЖА = ŽA = Жива антика, СкопљеЖивот и дело српских научника = Живот и дело српских научника. САНУ, 1996 (Биографије и библиографије 1-)ЖМНП = Журналъ министерства народнаго просвъщеыя, Санкт ПетербургъЖР = Живот и рад, Београд

ЗЗабавник = Забавник, Додатак „Српских новина“, КрфЗаписи = Записи. Гласник Цетињског историјског друштва, ЦетињеЗИАН = Записки Императорской академии наукЗИЈК = Зборник за историју, језик и књижевност, Београд, СКА; САНУЗИК = Зборник историје књижевности,. Београд, САНУЗЛУМС = Зборник за ликовне уметности Матице српске = Зборник Матице српске за ликовне уметностиЗМС/ДН = Зборник Матице српске, серија друштвених наукаЗМС/И = Зборник Матице српске за историјуЗМС/КЈ = Зборник Матице српске за књижевност и језик.ЗМС/КС = Зборник Матице српске за класичне студијеЗМС/ПН = Зборник Матице српске, серија природних наука / Зборник MC за природне наукеЗМС/ФЛ = Зборник Матице српске за филологију и лингвистикуЗзС = Зборник за славистику, Нови Сад = Зборник Матице српске за славистикуЗнаменити Срби = A. Гавриловић: Знаменити Срби XIX века I–III, Загреб 1901–1904ЗОИФП = Записки Общества истории, филологии и права при Варшавском университетеЗРВИ = Зборник радова, Византолошког института, БеоградЗНМ/Б = Зборник Народног музеја, БеоградZSPh = Zeitschrift für Slavische Philologie, LeipzigZS = Zeitschrift für Slawistik, BerlinЗФФ = Зборник Филозофског факултета, БеоградZHI JAZU = Zbornik Historijskog instituta JAZUZČ = Zgodovinski časopis, Ljubljana

ИИГ = Историјски гласник, БеоградИЗ = Историјски записи, ЦетињеИАН = Известия Академии наукъ СССР, ЛенинградИИАН = Извъстія Императорской Академіи наукъ, С. – ПетербургъИОРЯС = ИзвъстіяОтделения русского языка и словесности Академіи наукъ, С-ПетербургъИРАН = Известия Российской Академии наук, ЛенинградИсторија Карловачке гимназије = К. Петровић Историја Православне Велике гимназије Карловачке, Нови Сад :Матица српска, 1951.История Славянской Филологіи = И. В. Ягичъ: История Славянской Филологіи, С-Петербургъ 1910 (ЭнциклопедияСлавянской Филологіи, 1).ИЧ = Историјски часопис, Београд

ЈJAZU = Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, ZagrebJBAW = Jahrbuch. Bayerische Akademie der Wissenschaften, München

370

Јеремић = Ристо Јеремић: Прилози за биографски речник војвођанских Срба лекара од 1756 до конца 1940. године,Нови Сад 1952.Јеремић, Грађа = Ристо Јеремић: Прилог историји здравствене културе Војводства Србије, САНУ 1974 (Грађа 17).JKL = Jugoslovenski književni leksikon. 2. izd. Novi Sad, Matica srpska, 1984.J. Nj. = Jugoslavenska njiva, ZagrebЈП = Јужни преглед,. СкопљеЈФ = Јужнословенски филолог, Београд

ККИ = Књижевна историја, БеоградKJ = Књижевност и језик, БеоградКМЕ = Кирило-Методијевска енциклопедия, I–IV, БАН, София, 1985–2003.КН = Књижевне новине, БеоградКСИС = Краткие сообщения Института славяноведения АН СССР, МоскваKudĕlka = M. Kudĕlka, Z. Šimeček et al.: Československé práce o jazyce, dejinách a kulture slovansk'y národu od r. 1760: Biograficko–bibliografický slovnik. Česka akademia vêd a umênî 1972

ЛL. SAZU = Letopis Slovenske akademije znanosti in umetnosti, LjubljanaЛБАН = Лътопис на Българската академия на науките, СофияЛБКД = Лътопис на Българското книжовно дружество въ СофияLEJ = Likovna enciklopedija Jugoslavije. Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, 1984–1987.Letopis (Budyšin) А = Letopis Instituta za serbski ludospyt w Budyšinje / Akademie der Wissenschaften der DDR. Rjad A,BudyšinЛит. = литература о члануЛит/ббл. = библиографија литературе о члануЛИФО = Лътопись Историко-филологическаго общества при Императорскомъ Новороссмскомъ университетъ, ОдессаЛ. МАНУ = Летопис / Македонска академија на науките и уметностите, СкопјеЛМС = Летопис Матице српске. Нови СадЛовчевић I и II = Ст. Ловчевић: Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу. Књ. 1 и 2. САНУ, 1931 (ЗИЈК 21 и22).LPJ = Leksikon pisaca Jugoslavije, Novi Sad

ЉLj. ANU BiH = Ljetopis Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, SarajevoLj. JAZU = Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb

MМали поменик = Л. Лазаревић: Мали поменик, Београд : „Планета“, б. г.Материалы для библioграфiи = Материалы для библioграфiи русскихъ научныхъ трудовъ за рубежомъ Вып. 1(1920–1930) и 2 (1930–1940). Изданіе Русскаго научнаго института въ Б±лград± 1931, 1941.Материалы для Біографическаго Словаря = Материалы для Біографическаго Словаря д±йствительныхъ членовъИмператорской Академіи Наукъ. Петроградъ 1915–1917–Mеyers Lexicon = Mеyers Enzyklopädisches Lexicon. T. 1–25. Mannheim, Wien, Zürich, 1971–1980.МГ = Музички гласник, Београд.МЕ = Medicinska enciklopedija. Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“. ZagrebM. Életr. Lex. = Magyar Életrajzi Lexikon, Budapest 1967–1981.Министри просвете = Министри просвете Србије 1811–1918, Београд, 1994.Miscellanea = Мешовита грађа / Miscellanea, Београд (Историјски институт)Михаиловић: Из историје санитета = В. Михаиловић: Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860.САНУ 1951 (ПИ 180).МП = Македонски преглед, СофияMPD = Mjesečnik Pravničkoga družtva u ZagrebuMC = Матица српска, Нови Сад

371

MSN = Masarykův slovník naučný, Praha 1925–1933.MTA = A Magyar tudományos akademiaMTAT = A Magyar tudományos akademia tagjai, Budapest 1975.Muz. E. = Muzička enciklopedija. Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb.MH = Matica hrvatska

HNV = Nastavni vjesnik, ZagrebHE = Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београднек. = некрологНЈ = Наш језик, БеоградNBS = Nowy biografiski słownik : k stawiznam a kulturje Serbów, Budyšin 1984.Новый сборник по славянов±д±нію = Новый сборник статей по славянов±д±нію Составленный и изданныйучениками В. И. Ламанскаго, С. Петербргъ, 1905.NÖB = Neue Österreichische biographie 1915–1918. Zürich, Leipzig, Wien Amalthea-VerlagНовосадске биографије = В. Стајић: Новосадске биографије. Св. 1–7, Нови Сад, 1936 –Noesis = Noesis : travaux du Comité roumain d'histoire et de philosophie des sciences. Académie de la RépubliqueSocialiste de Roumanie, BucarestHC = Научни скупови САНУNS = Narodna starina, ZagrebHT = Наука и техника, Београд

OО. Благојевић: Економска мисао у Србији = О. Благојевић: Економска мисао у Србији до другог светског рата. Бгд1980 (ПИ САНУ 525).OBL = Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950. Graz, Köln, 1961Overs. Dan. Vid. Selsk. = Oversigt over selskabets virksomhed det Kongelige Danske Videnskabernes Selskab, KøbenhavnОглед српске музичке ббл. = В. Р. Ђорђевић: Оглед српске музичке библиографије: до 1914. године, Београд 1969.OSN = Ottův Slovník nаučný, Praha

ПPAN = Polska Akademia Nauk, WarszawaПГ = Просветни гласник, БеоградПеруничић = Б. Перуничић: Друштво српске словесности 1841–1864, САНУ 1973.ПИ 116 = Педесетогодишњица Српске краљевске академије. Књ. 1: Друштво српске словесности 1841–1864 –Српско учено друштво 1864–1892 – Српска краљевска академија 1886–1936. СКА 1939–1941 (Посебна издањаСКА. 116. Споменице, 7)ПИ 117 = Педесетогодишњица Српске краљевске академије. Књ. 2: Задужбине и фондови. Београд 1936.(Посебна издања СКА. 117. Споменице, 8)ПИ САНУ = Посебна издања Српске академије наука и уметности, БеоградПИ СКА = Посебна издања Српске краљевске академије, БеоградPIM = Publications de L'Institut Mathématique. Académie serbe des sciences, BelgradeПКЈИФ = Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, БеоградPoggendorff = J. C. Poggendorff's Biographisch-Literarisches Handwörterbuch zur Geschichte der exacten Wissenschaften,LeipzigПогодин I–1 и I–2 = А. Погодин: Руско-српска библиографија 1800–1925. СКА. Књ. I, део I 1932; Књ. I, део II, 1936(ПИ СКА 92, 110).Пола века науке и технике = Пола века науке и технике у обновљеној Србији 1804–1854: реферати са научногскупа одржаног 25. и 26. октобра 1995, Крагујевац, 1996.Поменик = М. Ђ. Милићевић: Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Београд 1888.PSB = Polski Słownik Biograficzky, PAN, Warszawa et al.Прилози биографском речнику српских музичара = В. Р. Ђорђевић: Прилози биографском речнику српскихмузичара. САН1950 (ПИ САН 169).

372

РP. Љушић: Лицеј = Лицеј 1838–1863 : зборник докумената. Приредио Р. Љушић, Београд : Универзитет, 1988.Стр. XXIV, 713.Рад BM = Рад Војвођанских музеја, Нови СадREB = Revue des études byzantines, BucarestРектори = Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду 1838–1988, Београд: Универзитет, 1988.RES = Revue des études slaves, ParisRIEB = Revue international des études balkaniques, BeogradRSU = Ročenka Slovanského Ústavu v Praze, PrahaРуска емиграција = Руска емиграција y српској култури XX века : зборник радова. I–II. Београд : Филолошкифакултет, 1994.RH SE = Revue historique du sud-est européen, Bucarest

ССА = Српски архив за целокупно лекарство, БеоградСавременици и последници = В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф.Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке уБеограду. Сигн.: P 425/1–16SAZU = Slovenska akademija znanosti in umetnosti, LjubljanaСАН = Српска академија наука (1947 – 1960)САНУ = Српска академија наука и уметности ( 1960 –САНУ Год. = Годишњак Српске академије наука и уметностиСаопштења = Саопштења / Републички завод за заштиту споменика културе CP Србије, БеоградSBL = Slovenski biografski leksikon. Ljubljana, SAZU.Сборникъ Н. П. Кондакова = Сборникъ статей посвященныхъ памяти Н. П. Кондакова = Recueil d'études dédiée àla mémoire de N. P. Kondakov, Прага = Prague : Seminarium Kondakovianum, 1926.СбОРЯС = Сборник Отделения русского языка и словесности Императорской АНСБР = Српски биографски речник. Матица српска 2004 –Свеске = Свеске. Душтво историчара уметности Србије, БеоградСДЗ = Српски дијалектолошки зборник / Београд, СКА – САНУСДР = Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979.СЭ = Славянскій Эжегодникъ. Составлен подъ редакциею Т. Д. Флоринскаго, КїевъСЕЗ = Српски етнографски зборник, Београд, СКА – САНSeminarium Kondakovianum = Анналы Института им. Н. П. Кондакова, Прага.Szinnyei = József Szinnyei: Magyar írók élete és munkái. T. I–XIV. Budapest 1890–1914.СИ = Славянскія Известя, С. – ПетербургъСИЭ = Советская историческая энциклопедия, Москва 1961-Sitzungsberichte BAW = Sitzungsberichte der Königlich Bayerischen Akademie der Wissenschaften, MünchenСКА = Српска краљевска академија (1886–1947)СКА Год. = Годишњак / Српска краљевска академијаСКГ = Српски књижевни гласник, БеоградСКЗ = Српска књижевна задруга, БеоградCH = Српске новине, Београд.Sl. N = Slovník naučný. Red. Fr. Lad. Rieger, Praha 1865.Sl. R = Slavische Rundschau, PragSO = Slаvia Occidentalis, Warszawa – PoznanСпоменица СЛД = Споменица Српског лекарског друштва 1872–1972, Београд 1972.Споменица УБ = Споменица о отварању Универзитета, Београд 1906.СПЦ = Српска православна цркваS. Rev. = The Slavonic and East European Review, LondonСрпске илустроване новине = Српске илустроване новине за забаву, поуку, уметност и књижевност. Нови СадСрпски јерарси = Вуковић Сава: Српски јерарски од деветог до двадесетог века. Београд, Подгорица, Крагујевац, 1996.100 најзнаменитијих Срба = Сто најзнаменитијих Срба. Београд, Нови Сад 1993.Стогодишњица САНУ II = Српска академија наука и уметности и развој науке и уметности у Срба. Књ. 1:Природно-математичке, техничке и медицинске науке. Београд : САНУ, 1989. (Стогодишњица Српске академијенаука и уметности 1886–1986, књ. 2).

373

Sto slávnyh Slovákov = M. Ferko, Sto slávnyh Slovákov, Matica slovenská Martin, 1997.Studia Slavica Hung. = Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae, BudapestSüdost-F. = Südost-Forschungen. MünchenSWPP = Słownik współczesnych pisarzy polsckich, PAN, Warszawa et al. 1964.

ТТИС = Труды Института Славяноведения АН СССР, МоскваУУВ = Универзитетски весник, БеоградУЖ = Универзитетски живот, БеоградУЗИС АНСССР = Ученые записки Института славяноведения АН СССР, МоскваУП = Уметнички преглед, Београд

ФД = Фотодокументација Библиографског одељења Библиотеке САНУ

XHBL = Hrvatski biografski leksikon, Zagreb, 1983–Хемија у Србији = Лазаревић-Бојовић, Снежана: Хемија у Србији у XIX веку, Београд 1989.HК = Hrvatsko kolo, ZagrebHZ = Historijski zbornik, ZagrebH Nj = Hrvatska njiva, ZagrebХПр. = Хемијски преглед, БеоградHP = Historijski pregled. ZagrebHr В Rj = Hrvatski biografijski rječnik, Zagreb (JAZU) 1916, ogledni arak (Prilog br. III i IV god. XI Savremenika)Hr E = Hrvatska enciklopedija, Zagreb, 1941–1945

ЧČAV = Československá akademie věd, PrahaČJR = Československo-Jihoslovanská revue, Praha-BeogradČČH = Český časopis historický. PrahaČMF = Časopis pro moderní filologii. Brzen

374

375

Љубомир Никић

ПРИЛОЗИ

Председништво Академије 1886–1947Академија природних наука 1886–1947

Академија философских наука 1886–1947Академија друштвених наука 1886–1947

Академија уметности 1886–1947

Хронологија избора правих чланова 1886–1947Хронологија избора дописника 1886–1947

Хронологија проглашења правих чланова 1886–1947

Почасни чланови Српске краљевске академије

376

377

ПРЕДСЕДНИШТВО АКАДЕМИЈЕ 1886–1947.

Према Основном закону Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. (чл. 19) ПредседништвоАкадемије чине: председник Академије, стални секретар Академије и секретари стручних академија – Академијеприродних наука, Академије философских наука, Академије друштвених наука и Академије уметности.

ПРЕДСЕДНИЦИ АКАДЕМИЈЕ 1886–1947.

Јосиф ПАНЧИЋ5. апр. [28. апр.] 1887 – 25. фебр. 1888.

Чедомиљ МИЈАТОВИЋ6. фебр. 1888 – 24. дец. 1888 [3. јан. 1889] [заступник] ;24. дец. 1888. [3. јан. 1889] – 18. окт. [30. окт.] 1889.

Димитрије НЕШИЋ18. нов. [30. нов.] 1892 – 18. нов. 1895 [З. јан. 1896]

Милан Ђ. МИЛИЋЕВИЋ1. јан. [3. јан.] 1896 – 1. jан. [18. јан.] 1899.

Јован РИСТИЋ11. јан. [18. јан.] 1899 – 23. авг. 1899.

Сима М. ЛОЗАНИЋ1. септ. [10. септ.] 1899 – 2. март [13. март] 1900.

Јован МИШКОВИЋ16. апр. [24. апр.] 1900 – 1. фебр. [10. фебр.] 1903 ; [ванфункције: 2. дец. 1902 – 1. фебр. [10. фебр.] 1903]

Сима М. ЛОЗАНИЋ1. фебр. [10. фебр.] 1903 – 1. фебр. [3. фебр.] 1906.

Стојан НОВАКОВИЋ1. фебр. [3. фебр.] 1906 – 1. фебр. [3. фебр.] 1909; 1.фебр. [3. фебр.] 1909 – 1. фебр. [17. фебр.] 1912 ; 7.фебр. [17. фебр.] 1912 – 4. фебр. 1915.

Јован М. ЖУЈОВИЋ2. апр. 1915 – 31. окт. 1918; 31. окт. 1918 – 7 – март [11.апр.] 1921.

Јован ЦВИЈИЋ12. апр. [18. апр.] 1921 – 7. март [31. март] 1924; 13.март [31. март] 1924 – 16. јан. 1927.

Слободан ЈОВАНОВИЋ31. јан. [13. фебр.] 1928 – 31. jан. [16. фебр.] 1931.

Богдан ГАВРИЛОВИЋ12. фебр. [16. фебр.] 1931 – 25. jан. [12. фебр.] 1934;25. jан. [12. фебр.] 1934 – 25. јан. [1. март] 1937.

Александар БЕЛИЋ17. фебр. [1. март] 1937 – 17. фебр. [6. март] 1940;28. мај [12. јун] 1940 – 22. март 1948 [ван функције: 4.нов. 1941 – 30. jан. 1945; 25. апр. 1947 – 17. Јун 1947. ]

Сви датуми закључно са 14. јан. 1919. год. пo старом су календару, у то време званичноме у Краљевини Србији.

Према Основном закону Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. (чл. 27, ст. 3) председникаАкадемије постављао je Краљ Србије указом, на предлог министра просвете и црквених послова, „између правихчланова, a на три године дана“.

Одлуку да Ч. Мијатовић буде заступник председника донело je, због болести Ј. Панчића, ПредседништвоАкадемије (XIII састанак, 6. фебр. 1888) и Мијатовић je ту дужност вршио и после Панчићеве смрти, све до по-стављења за председника Академије. Иначе, председника „замењује у дужности стални секретар“, како топрописује Основни закон (чл. 19, ст. 2) и како je доцније и чињено.

Датуми у загради означавају: код почетног датума – датум ступања на дужност, a код завршнога – датумпрестанка вршења дужности председника.

378

СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ 1886–1947.

Јован М. ЖУЈОВИЋ28. апр. 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 13.март 1889.

Милан Ђ. МИЛИЋЕВИЋ13. март 1889 – 4. септ. 1895.

Јован М. ЖУЈОВИЋ4. септ. 1895 – 28. дец. 1905 [први привременисекретар: 19. јан. 1896 – 20. јан. 1897; 27. септ. 1899 –18. нов. 1902].

Љубомир СТОЈАНОВИЋ19. јан. 1896 – 20. јан. 1897 [други привременисекретар; ван функције: 21. окт. 1896 – 20. јан. 1897].

Пера П. ЂОРЂЕВИЋ27. септ. 1899 – 18. нов. 1902 [други привременисекретар]

Љубомир КОВАЧЕВИЋ28. дец. 1905 – 29. март 1912; 29. март 1912 – 14. фебр.1913 [в.д.] .

Љубомир СТОЈАНОВИЋ14. фебр. 1913 – 19. фебр. 1921; 19. фебр. 1921 – 5. нов.1923 [ван функције: 10. септ. 1923 – 5. нов. 1923].

Александар БЕЛИЋ10. септ. 1923 – 5. нов. 1923 [в.д.]; 5. нов. 1923 – 18.фебр. 1927; 18. фебр. 1927 – 15. фебр. 1930; 15. фебр.1930 – 10. фебр. 1933; 10. фебр, 1933 – 17. фебр. 1936;17. фебр. 1936 – 17. фебр. [1. март] 1937.

Јован РАДОНИЋ1 – 11. март 1937 [в.д.] ; 11. март 1937 – 16. фебр. 1940;16. фебр. 1940 – 10. фебр. 1943; 10. фебр. 1943 – 2. мај1945; 2 – 11. мај 1945 [в.д.].

Војислав В. МИШКОВИЋ11. мај 1945 – 22. март 1948 [ван функције: 3. мај 1947– 17. jул 1947].

Сви датуми закључно са 14. јан. 1919. год. пo старом су календару, у то време званичноме у Краљевини Србији.

Основни закон Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. прописивао je да Академија имасталнога секретара који има положај и права професора Велике школе (чл. 19, ст. 2 и чл. 21, ст. 4). Сталногасекретара постављао je Краљ Србије указом, на предлог министра просвете и црквених послова, измеђутројице правих чланова кандидованих од стране Академије, a постављење се вршило „стално“, тј. не наодређено време (чл. 26, ст. 2 и чл. 27, ст. 3 и 4).

Закон о изменама и допунама у Основном закону Краљевско-српске академије од 10. фебр. 1892. год.узаконио je од почетка Академијина рада уведену праксу бирања привременог секретара, прописујући: „Аконије попуњено место сталног секретара, ову дужност може привремено вршити академик, којег изабереСрпска Краљевска Академија, и којем награду одређује из свога годишњег буџета“ (чл. VI).

За сво време важења Основног закона од 1. нов. 1886. год. Академија није имала сталног секретара; свисекретари Академије у периоду 1886–1947. били су бирани од стране Академије и имали су, пo закону, статуспривременог секретара.

Једно време (19. јан. 1896 – 20. јан. 1897 и 27. септ. 1899 – 18. нов. 1902) Академија je имала двапривремена секретара – првога и другога, и између којих je била извршена подела дужности секретара.

379

СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ ПРИРОДНИХ НАУКА 1886–1947.

Димитрије НЕШИЋ27. мај 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 2. апр.1889; 2. апр. 1889 – 22. фебр. 1890; 22. фебр. 1890 – 22.фебр. 1891; 22. фебр. 1891 – 22. фебр. 1892.

Љубомир КЛЕРИЋ22. фебр. 1892 – 22. фебр. 1893; 22. фебр. 1893 – 22.фебр. 1894; 22. фебр. 1894 – 22. фебр. 1895.

Јован М. ЖУЈОВМЋ22. фебр. 1895 – 22. фебр. 1896.

Сима М. Л03АНИЋ22. фебр. 1896 – 22. фебр. 1897; 22. фебр. 1897 – 22.фебр. 1898.

Љубомир КЛЕРИЋ22. фебр. 1898 – 22. фебр. 1899; 22. фебр. 1899 – 22.фебр. 1900.

Димитрије НЕШИЋ22. фебр. 1900 – 22. апр. 1901; 22. апр. 1901 – 22. фебр.1902.

Михаило ПЕТРОВИЋ22. фебр. 1902 – 22. фебр. 1903; 22. фебр. 1903 – 22.фебр. 1904.

Јован ЦВИЈИЋ22. фебр. 1904 – 22. фебр. 1905.

Михаило ПЕТРОВИЋ22. фебр. 1905 – 22. фебр. 1906.

Јован М. ЖУЈОВИЋ22. фебр. 1906 – 8. маЈ 1907; 8. мај 1907 – 22. фебр.1908; 22. фебр. 1908 – 30. јун 1909; 30. јун 1909 – 22.фебр. 1910; 22. фебр. 1910 – 22. фебр. 1911.

Јован ЦВИЈИЋ22. фебр. 1911 – 22. фебр. 1912.

Сава УРОШЕВИћ22. фебр. 1932 – 22. фебр. 1913; 22. фебр. 1913 – 22,фебр. 1914.

Сима М. ЛОЗАНИЋ22. фебр. 1914 – 7. март 1920; 7. март 1920 – 7. март1921; 7. март 1921 – 7. март 1922; 7. март 1922 – 7.март 1923.

Јован М. ЖУЈОВИЋ7. март 1923 – 6. март 1924; 6. март 1924 – 7. март1925; 7. март 1925 – 7. март 1926; 7. март 1926 – 7.март 1927; 7. март 1927 – 6. март 1928.

Богдан ГАВРИЛОВИЋ6. март 1928 – 7. март 1929; 7. март 1929 – 7. март1930; 7. март 1930 – 7. март 1931.

Владимир К. ПЕТКОВИЋ7. март 1931 – 6. март 1932; 6. март 1932 – 7. март1933.

Живојин ЂОРЂЕВИЋ7. март 1933 – 7. март 1934; 7. март 1934 – 16. мај1935.

Милутин МИЛАНКОВИЋ16. мај 1935 – 6. март 1936; 6. март 1936 – 7. март1937.

Иван ЂАЈА7. март 1937 – 7. март 1938; 7. март 1938 – 7. март1939.

Антон Д. БИЛИМОВИЋ7. март 1939 – 6. март 1940; 6. март 1940 – 7. март1941.

Михаило ПЕТРОВИЋ7. март 1941 – 26. фебр. 1942 [ ван функције: 6. апр.1941 – 6. окт. 1941] .

Милутин МИЛАНКОВИЋ19. jул 1941 – 6. окт. 1941 [ в.д.].

Михаило ПЕТРОВИЋ26. фебр. 1942 – 10. фебр. 1943; 30. фебр. 1943 – 8. Јун1943.

Војислав В. МИШКОВИЋ8. јун 1943 – 10. март 1944; 10. март 1944 – 2. мај 1945.

Живојин ЂОРЂЕВИЋ2. мај 1945 – 28. март 1946; 28. март 1946 – 17. jул1947 [ван функције: 3. мај 1947 – 17. jул 1947.]

Милутин МИЛАНКОВИЋ17. jул 1947 – 22. март 1948.

380

СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ ФИЛОСОФСКИХ НАУКА 1886–1947.

Милан КУЈУНЏИЋ27. мај 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 2. апр.1889; 2. апр. 1889 – 22. фебр. 1890; 22. фебр. 1890 – 22.фебр. 1891.

Светислав ВУЛОВИЋ22. фебр. 1891 – 22. фебр. 1892.Стојан НОВАКОВИЋ22. фебр. 1892 – 22. фебр. 1893; 22. фебр. 1893 – 22.фебр. 1894; 22. фебр. 1894 – 22. фебр. 1895; 22. фебр.1895 – 22. фебр. 1896.

Светислав ВУЛОВИЋ22. фебр. 1896 – 22. фебр. 1897.

Пера П. ЂОРЂЕВИЋ22. фебр. 1897 – 22. фебр. 1898; 22. фебр. 1898 – 22.фебр. 1899; 22. фебр. 1899 – 22. фебр. 1900.

Љубомир СТОЈАНОВИЋ22. фебр. 1900 – 22. апр. 1901; 22. апр. 1901 – 22. фебр.1902; 22. фебр. 1902 – 22. фебр. 1903; 22. фебр. 1903 –22. фебр. 1904.

Јован ТУРОМАН22. фебр. 1904 – 22. фебр. 1905; 22. фебр. 1905 – 22.фебр. 1906; 22. фебр. 1906 – 8. мај 1907; 8. мај 1907 – 22.фебр. 1908; 22. фебр. 1908 – 30. јун 1909; 30. јун 1909 –22. фебр. 1910.

Љубомир СТОЈАНОВИЋ22. фебр. 1910 – 22. фебр. 1911; 22. фебр. 1911 – 22.фебр. 1912; 22. фебр. 1912 – 22. фебр. 1913.

Алексдндaр БЕЛИЋ22. фебр. 1913 – 22. фебр. 1914; 22. фебр. 1914 – 7. март1920; 7. март 1920 – 7. март 1921; 7. март 1921 – 7. март1922; 7. март 1922 – 7. март 1923; 7. март 1923 – 6. март1924.

Павле ПОПОВИЋ6. март 1924 – 7. март 1925; 7. март 1925 – 7. март 1926;7. март 1926 – 7. март 1927; 7. март 1927 – 6. март 1928.Никола ВУЛИЋ6. март 1928 – 7. март 1929; 7. март 1929 – 7. март 1930;7. март 1930 – 7. март 1931; 7. март 1931 – 6. март 1932.

Бранислав ПЕТРОНИЈЕВИЋ6. март 1932 – 7. март 1933.

Владимир Р. ПЕТКОВИЋ7. март 1933 – 7. март 1934; 7. март 1934 – 16. мај 1935.

Јован ЕРДЕЉАНОВИЋ16. мај 1935 – 6. март 1936; 6. март 1936 – 7. март 1937.

Никола ВУЛИЋ7. март 1937 – 7. март 1938; 7. март 1938 – 7. март 1939.

Владимир Р. ПЕТКОВИЋ7. март 1939 – 6. март 1940; 6. март 1940 – 7. март 1941.

Јован ЕРДЕЉАНОВИЋ7. март 1941 – 26. фебр. 1942 [од 12. нов. 1941 заступаога Владимир Р. Петковић].

Милош ТРИВУНАЦ26. фебр. 1942 – 10. фебр. 1943; 10. фебр. 1943 – 10.март 1944.

Никола ВУЛИЋ10. март 1944 – 2. мај 1945.Владимир Р. ПЕТКОВИЋ2. мај 1945 – 28. март 1946; 28. март 1946 – 17. јул 1947[заједнички секретар Академиjе философских наука иАкадемије друштвених наука; ван функције: 3. мај 1947– 17. jул 1947] ; 17. jул 1947 – 22. март 1948 [заједничкисекретар Академије философских наука и Академиједруштвених наука].

381

СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА 1886–1947.

Чедомиљ МИЈАТОВИЋ27. мај 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 2. апр.1889.

Милан Ђ. МИЛИЋЕВИЋ2. апр. 1889 – 22. фебр. 1890 [од 18. дец. 1889. заступаога Пантелија С. Срећковић].

Пантелија С. СРЕЋКОВИЋ22. фебр. 1890 – 22. фебр. 1891; 22. фебр. 1891 – 22.фебр. 1892.

Љубомир КОВАЧЕВИЋ22. фебр. 1892 – 22. фебр. 1893; 22. фебр. 1893 – 22,фебр. 1894; 22. фебр. 1894 – 22. фебр. 1895; 22. фебр.1895 – 22. фебр. 1896.

Стојан БОШКОВИЋ22. фебр. 1896 – 22. фебр. 1897; 22. фебр. 1897 – 22.фебр. 1898.

Пантелиjа С. СРЕЋКОВИЋ22. фебр. 1898 – 22. фебр. 1899; 22. фебр. 1899 – 22.фебр. 1900.

Љубомир КОВАЧЕВИЋ22. фебр. 1900 – 22. апр. 1901; 22. апр. 1901 – 22. фебр.1902; 22. фебр. 1902 – 22. фебр. 1903; 22. фебр. 1903 –22. фебр. 1904; 22. фебр. 1904 – 22. фебр. 1905; 22. фебр.1905 – 22. фебр. 1906.

Јован МИШКОВИЋ22. фебр. 1906 – 8. маj 1907; 8. мај 1907 – 22. фебр. 1908.

Јован Н. ТОМИЋ22. фебр. 1908 – 30. јун 1909; 30. јун 1909 – 22. фебр.1910; 22. фебр. 1910 – 22. фебр. 1911; 22. фебр. 1911 –22. фебр. 1912; 22. фебр. 1912 – 22. фебр. 1913.

Љубомир КОВАЧЕВИЋ22. фебр. 1913 – 22. фебр. 1914.

Слободан ЈОВАНОВИЋ22. фебр. 1914 – 7. март 1920; 7. март 1920 – 7. март1921; 7. март 1921 – 7. март 1922; 7. март 1922 – 7. март1923; 7. март 1923 – 6. март 1924; 6. март 1924 – 7. март1925.

Живко Г. ПАВЛОВИЋ7. март 1925 – 7. март 1926; 7. март 1926 – 7. март 1927;7. март 1927 – 6. март 1928.

Јован Н. ТОМИЋ6. март 1928 – 7. март 1929; 7. март 1929 – 7. март 1930;7. март 1930 – 7. март 1931.

Јован РАДОНИЋ7. март 1931 – 6. март 1932; 6. март 1932 – 7. март 1933;7. март 1933 – 7. март 1934; 7. март 1934 – 16. мај 1935;16. мај 1935 – 6. март 1936; 6. март 1936 – 7. март 1937.Тома ЖИВАНОВИЋ7. март 1937 – 7. март 1938; 7. март 1938 – 7. март 1939;7. март 1939 – 6. март 1940.

Владимир ЋОРОВИЋ6. март 1940 – 7. март 1941; 7. март 1941 – 17. апр. 1941.

Тома ЖИВАНОВИЋ19. јул 1941 – 26. фебр. 1942 [в.д.] .

Никола РАДОЈЧИЋ26. фебр. 1942 – 10. фебр. 1943; 10. фебр. 1943 – 10.март 1944.

Тома ЖИВАНОВИЋ10. март 1944 – 2. мај 1945.

Владимир Р. ПЕТКОВИЋ2. мај 1945 – 28. март 1946 [в.д]; 28. март 1946 – 17. јул1947 [заједнички секретар Академије философскихнаука и Академије друштвених наука; ван функције: 3.мај 1947 – 17. jул 1947] ; 17. jул 1947 – 22. март 1948 [заједнички секретар Академије философских наука иАкадемије друштвених наука].

382

СЕКРЕТАРИ АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ 1886–1947.

Матија БАН27. мај 1887 – 22. фебр. 1888; 22. фебр. 1888 – 2. апр. 1889[од 18. дец. 1889. заступао га, пo потреби, МихаилоВалтровић]; 2. апр. 1889 – 22. фебр. 1890; 22. фебр. 1890 –22. фебр. 1891; 22. фебр. 1891 – 22. фебр. 1892.

Михаило ВАЛТРОВИЋ22. фебр. 1892 – 22. фебр. 1893; 22. фебр. 1893 – 22.фебр. 1894; 22. фебр. 1894 – 22. фебр. 1895; 22. фебр.1895 – 22. фебр. 1896; 22. фебр. 1896 – 22. фебр. 1897;22. фебр. 1897 – 22. фебр. 1898; 22. фебр. 1898 – 22.фебр. 1899; 22. фебр. 1899 – 22. фебр. 1900; 22. фебр.1900 – 22. апр. 1901; 22. апр. 1901 – 22. фебр. 1902; 22.фебр. 1902 – 22. фебр. 1903; 22. фебр. 1903 – 22. фебр.1904; 22. фебр. 1904 – 22. фебр. 1905; 22. фебр. 1905 –22. фебр. 1906; 22. фебр. 1906 – 8. мај 1907; 8. мај 1907 –22. фебр. 1908.

Стеван ТОДОРОВИЋ22. фебр. 1908 – 30. јун 1909; 30. Јун 1909 – 22. фебр.1910; 22. фебр. 1910 – 22. фебр. 1911; 22. фебр. 1911 –22. фебр. 1912; 22. фебр. 1912 – 22. фебр. 1913; 22. фебр.1913 – 22. фебр. 1914; 22. фебр. 1914 – 7. март 1920; 7.март 1920 – 7. март 1921.

Урош ПРЕДИЋ7. март 1921 – 7. март 1922.

Ђорђе ЈОВАНОВИЋ7. март 1922 – 7. март 1923; 7. март 1923 – 6. март 1924.

Андра Ј. СТЕВАНОВИЋ6. март 1924 – 7. март 1925; 7. март 1925 – 7. март 1926;7. март 1926 – 7. март 1927; 7. март 1927 – 6. март 1928.

Богдан ПОПОВИЋ6. март 1928 – 7. март 1929; 7. март 1929 – 7. март 1930;7. март 1930 – 7. март 1931.

Урош ПРЕДИЋ7. март 1931 – 6. март 1932.Ђорђе ЈОВАНОВИЋ6. март 1932 – 7. март 1933; 7. март 1933 – 7. март 1934;7. март 1934 – 16. мај 1935.

Бранислав Ђ. НУШИЋ16. мај 1935 – 6. март 1936; 6. март 1936 – 7. март 1937.

Ђорђе ЈОВАНОВИЋ7. март 1937 – 7. март 1938; 7. март 1938 – 7. март 1939;7. март 1939 – 6. март 1940; 6. март 1940 – 7. март 1941;7. март 1941 – 26. фебр. 1942; 26. фебр. 1942 – 10. фебр.1943; 10. фебр. 1943 – 10. март 1944; 10. март 1944 – 2.мај 1945.

Владимир Р. ПЕТКОВИЋ2. мај 1945 – 28. март 1946 [в. д.].

Вељко ПЕТРОВИЋ28. март 1946 – 17. jул 1947 [ван функције: 25. апр. 1947– 17. јул 1947]; 17. јул 1947 – 22. март 1948.

Према Основном закону Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. секретари стручних академијабирани су од стране Главног годишњег скупа Академије „већином гласова свих академика“, и то „на годинудана“ (Чл. 25, ст. 2; чл. 26, ст. 1). Нејасна стилизација ових одредби у Основном закону учинила јe да су у почеткуАкадемијина рада секретари стручних академија бирани неких година не од стране Главног годишњег скупа, већод скупа Целокупне Академије (2. фебр. 1888, 2. јан. 1895, 19. jан. 1896; a такође и 27. маја 1887, када седругачије није могло ни поступити).

Према Основном закону (чл. 27, ст. 1) „Изабрани секретaри ступају у дужност тек пошто се на свечаномскупу Академије прогласе“, – тако да мандат секретарима стручних академија није текао од дана избора, већ оддана проглашења тј, од једног до другог Свечаног годишњег скупа. Од овога законског прописа одступило се уредовним приликама само два пута, 1907. и 1909. год, када Главни годишњи скуп није могао, због недостаткакворума, извршити избор секретара стручних академија, пa je то учињено на првом пo реду скупу ЦелокупнеАкадемије у новој Академијиној радној години (8. мај 1907; 30. јун 1909), али и у овим случајевима одлука јeгласила да се дотадањим секретарима продужи мандат. Исто тако и избори извршени у време ратних година(1942, 1943, 1944, 1945) нису могли бити поднети на одобрење Свечаном годишњем скупу, пошто он у то добаније могао бити одржан. Такође, с обзиром на решење Владе Народне Републике Србије В. С. Бр. 464 од 3. маја1947. год, није одржан ни Свечани годишњи скуп 1947. год. У свим овим случајевима изабраним секретаримамандат je текао од дана избора, a у 1947. год. од стављања ван снаге решења Владе Народне Републике Србије В.С. Бр. 464 од 3. маја 1947. год, одн. од датума његовог спровођења (17. јул 1947).

383

ОДБОР ЗА ВОЂЕЊЕ ПОСЛОВА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА3. MAJ 1947 – 17. ЈУЛ 1947.

Председник: Александар БЕЛИЋ

Секретар: Вељко ПЕТРОВИЋ

Чланови: Милутин МИЛАНКОВИЋПетар КОЛЕНДИЋПавле САВИЋПаја ЈОВАНОВИЋ

Влада Народне Републике Србије донела je 3. маја 1947. год. решење В. С. Бр. 464 да се „услед указанепотребе“ –“Пошто јe 11 чланова Српске академије наука са претседником поднело оставку“ – образује „Одборкоји ћe обављати послове Српске академије наука и претстављати je до даљега“ и у овај Одбор именовала: Але-ксандра Белића, Милутина Миланковића, Вељка Петровића, Петра Колендића, Павла Савића и Пају Јовановића,одређујући, да ће Одбор сам „на првој седници из своје средине изабрати председника и секретара“. Одбор je у Iседници, 6. маја 1947. год, изабрао за председника A. Белића, a за секретара В. Петровића, и саслушао извештајA. Белића „да јe једна од првих Одборових дужности вођење текућих послова и скупљање грађе за стављање нарасположење меродавним факторима при изради новог закона о Академији“ (САН Год. LIV, 1947, 101–105).

После доношења Закона о Српској академији наука од 30. јуна 1947. год. Влада Народне РепубликеСрбије донела je 15. јула 1947. год. решење В. С. Бр. 660: „Да Српска академија наука преузима све послове уонаквом саставу какав je имала на дан 25 априла 1947 год“, тако да „Овим решењем ставља се ван снаге решењеВладе Народне Републике Србије В. С. Бр. 464, од 3 маја 1947, којим се образује Одбор за вођење пословаСрпске академије наука“. Одбор je у XIII седници, 17. јула 1947. год, узео на знање ово решење и тиме jeфункција Одбора престала (САН Год. LIV, 1947, 143–144).

384

АКАДЕМИЈА ПРИРОДНИХ НАУКА 1886–1947

ПРАВИ ЧЛАНОВИ

1887. апр. 5 : Јосиф ПАНЧИЋДимитрије НЕШИЋЉубомир КЛЕРИЋЈован М. ЖУЈОВИЋ

1890. јан. 6 : Сима М. ЛОЗАНИЋ1899. фебр. 4 : Јован ЦВИЈИЋ*

Михаило ПЕТРОВИЋ1902. јан. 31 : Светолик РАДОВАНОВИЋ1905. фебр. 4 : Богдан ГАВРИЛОВИЋ1909. јан. 26 : Сава УРОШЕВИЋ1922. фебр. 18 : Живојин ЂОРЂЕВИЋ

Петар С. ПАВЛОВИЋНедељко КОШАНИН

1924. фебр. 18 : Милутин МИЛАНКОВИЋ

1929. фебр. 16 : Владимир К. ПЕТКОВИЋ

1931. фебр. 16 : Иван ЂАЈА

1936. фебр. 17 : Антон Д. БИЛИМОВИЋ

1937. фебр. 16 : Никола ТЕСЛА

1939. фебр. 16 : Војислав В. МИШКОВИЋ1946. март 2 : Никола Н. САЛТИКОВ

Синиша СТАНКОВИЋ1947. март 29 : Владимир Д. ЛАСКАРЕВ

Ђорђе НЕШИЋ

апр. 9 : Лавослав РУЖИЧКАНиколај Васиљевич ЦИЦИНЛав АлександровичЗЕНКЕВИЧСтанислав КУЛЧИЊСКИ

Курзивом су штампана имена оних правих чланова који су претходно били бирани за дописникеАкадемије природних наука.

Звездица [*] уз име штампано курзивом означава да је дотични прави члан претходно био биран задописника Академије друштвених наука.

385

ДОПИСНИЦИ

1888. јан. 23 : Сима М. ЛОЗАНИЋСпиридон БРУСИНАМита ПЕТРОВИЋ

1889. јан. 8 : Сава ПЕТРОВИЋЂуро ПИЛАР

1894. јан. 25 : Никола ТЕСЛАКарел ЗАХРАДНИКПетар Ј. ЖИВКОВИЋ *

1895. јан. 16 : Петар МАТКОВИЋ *1897. фебр. 5 : Светолик РАДОВАНОВИЋ

Михаило ПЕТРОВИЋ1900. фебр. 7 : Георгиј Николов ЗЛАТАРСКИ *1902. јан. 31 : Богдан ГАВРИЛОВИЋ1904. јан. 30 : Сава УРОШЕВИЋ

Дмитриј ИвановичМЕНДЕЉЕЈЕВ

1906. фебр. 3 : Петар С. ПАВЛОВИЋЖивојин ЂОРЂЕВИЋМилорад 3. ЈОВИЧИЋ

1912. фебр. 6 : Михаило ПУПИН1914. фебр. 3 : Недељко КОШАНИН

Владимир ВАРИЋАКДрагутин ГОРЈАНОВИЋКРАМБЕРГЕР

1920. фебр. 16 : Милутин МИЛАНКОВИЋДаглас ЏОНСОН

1922. фебр. 18 : Иван ЂАЈАВладимир К. ПЕТКОВИЋ

1924. фебр. 18 : Фридрих КАЦЕР

1926. фебр. 18 : Карел ДОМИНЈиржи ДАНЕШРихард БУРИЈАНПјер ТЕРМИЈЕЂорђе ЈОАННОВИЋАнтон Д. БИЛИМОВИЧАлфред ЛАКРОА

1929. фебр. 16 : Воjислав В. МИШКОВИЋ1930. фебр. 15 : Јосип ПЛЕМЕЉ1932. фебр. 15 : Стеван П. БОШКОВИЋ

Владимир Д. ЛАСКАРЕВВацлав СЈЕРПИНСКИ

1934. фебр. 12 : Синиша СТАНКОВИЋНикола Н. САЛТИКОВ

1936. фебр. 17 : Вале ВОУКФран ТУЋАНЈован ХАЏИ

1939. фебр. 16 : Јован КАРАМАТА1940. фебр. 16 : Ксенофон ШАХОВИЋ

Димитрије ПОМПЕЈУ1946. март 2 : Радивој КАШАНИН

Петар С. ЈОВАНОВИЋПавле САВИЋСтефан ЂЕЛИНЕО

1947. март 29 : Боривоје Ж. МИЛОЈЕВИЋНикола А. ПУШИН

апр. 9 : Коста ТОДОРОВИЋ

Курзивом су штампана имена оних дописника који су доцније изабрани за праве чланове Академијеприродних наука.

Подвучена су имена оних дописника који су у другом периоду Академијина живота и рада, после 1947.год, изабрани за редовне чланове Aкадемије.

Звездица [*] уз име означава да је дотични дописник претходно био почасни члан Академије.

386

АКАДЕМИЈА ФИЛОСОФСКИХ НАУКА 1886–1947.

ПРАВИ ЧЛАНОВИ

1887. апр. 5 : Стојан НОВАКОВИЋМилан КУЈУНЏИЋСветислав ВУЛОВИЋСветомир НИКОЛАЈЕВИЋ

1888. јан. 23 : Франц МИКЛОШИЧВатрослав ЈАГИЋ

1892. дец. 28 : Владан ЂОРЂЕВИЋЈован ТУРОМАН

1894. јан. 25 : Пера П. ЂОРЂЕВИЋЉубомир СТОЈАНОВИЋ

1897. фебр. 5 : Андра НИКОЛИЋ

1906. фебр. 3 : Александар БЕЛИЋ1920. фебр. 16 : Павле ПОПОВИЋ

Бранислав ПЕТРОНИЈЕВИЋ

1921. фебр. 19 : Никола ВУЛИЋ

1925. фебр. 16 : Степан Н. КУЉБАКИН1929. фебр. 16 : Томислав МАРЕТИЋ1932. фебр. 15 : Владимир Р. ПЕТКОВИЋ

1933. фебр. 10 : Јован ЕРДЕЉАНОВИЋ1937. фебр. 16 : Тихомир Р. ЂОРЂЕВИЋ1939. фебр. 16 : Милош ТРИВУНАЦ1940. фебр. 16 : Милан РЕШЕТАР1946. март 2 : Драгутин Н.

АНАСТАСИЈЕВИЋПетар КОЛЕНДИЋ

1947. апр. 9 : Франце КИДРИЧ

Курзивом су штампана имена оних правих чланова који су претходно били бирани за дописникеАкадемије философских наука.

387

ДОПИСНИЦИ

1888. јан. 23 : Владан ЂОРЂЕВИЋАугуст ЛЕСКИНПетар БУДМАНИИван СтепановичЈАСТРЕБОВЈован ЖИВАНОВИЋ

1890. јан. 6 : Армин ВАМБЕРИПера П. ЂОРЂЕВИЋЉубомир СТОЈАНОВИЋ

1895. јан. 16 : Александр НиколајевичВЕСЕЛОВСКИ

1897. фебр. 5 : Томислав МАРЕТИЋМилан РЕШЕТАР

1899. фебр. 4 : Луко ЗОРЕ *1903. јан. 30 : Арношт К. МУКА

Момчило ИВАНИЋ

1904. јан. 30 : Алексеј АлександровичШАХМАТОВ

1905. фебр. 4 : Александар БЕЛИЋМатија МУРКО

1906. фебр. 3 : Пјотр Алексејевич ЛАВРОВАлександер БРИКНЕРБранислав ПЕТРОНИЈЕВИЋ

1907. фебр. 5 : Филип ФјодоровичФОРТУНАТОВМихаил НесторовичСПЕРАНСКИЈиржи П0ЛИВКАЕмил ОМАН

1908. фебр. 4 : Карл КРУМБАХЕР

1937. фебр. 16 : Жак ЗЕЈЕ

1939. фебр. 16 : Јиржи ХОРАК1940. фебр. 16 : Војислав С. РАДОВАНОВИЋ

Тадеуш ЛЕР-СПЛАВИЊСКИЕјнар ДИГВЕ

1946. март 2 : Душан НЕДЕЉКОВИЋГлиша ЕЛЕЗОВИЋ

Курзивом су штампана имена оних дописника који су доцније изабрани за праве чланове АкадемијеФилософских наука.

Звездица [*] уз име штампано курзивом означава да је дотични дописник доцније изабран за правогчлана Академије друштвених наука.

Подвучена су имена оних дописника који су у другом периоду Академијина живота и рада, после 1947.год, изабрани за редовне чланове Академије.

Звездица [*] уз име штампано обичним слогом означава дa је дотични дописник претходно биопочасни члан Академије.

388

АКАДЕМИЈА ДРУШТВЕНИХ НАУКА 1886–1947.

ПРАВИ ЧЛАНОВИ

1887. апр. 5 : Чедомиљ МИЈАТОВИЋМилан Ђ. МИЛИЋЕВИЋЉубомир КОВАЧЕВИЋПантелија С. СРЕЋКОВИЋ

1888. јан. 23 : Валтазар БОГИШИЋИларион РУВАРАЦ

1890. јан. 6 : Јован РИСТИЋГлиша ГЕРШИЋ

1892. дец. 28 : Стојан БОШКОВИЋНићифор ДУЧИЋЈован МИШКОВИЋЈован Ђ. АВАКУМОВИЋМилутин И. ГАРАШАНИН

1901. фебр. 7 : Љубомир ЈОВАНОВИЋ1901. фебр. 5 : Михаило В. Вујић

1906. фебр. 3 : Јован Н. ТОМИЋЂорђе ПАВЛОВИЋ

1908. фебр. 4 : Слободан ЈОВАНОВИЋ1910. фебр. 3 : Андра ЂОРЂЕВИЋ1914. фебр. 3 : Михаило ГАВРИЛОВИЋ

1920. фебр. 16 : Драгољуб-Дража М. ПАВЛОВИЋСтаноје СТAНОЈЕВИЋЈован РАДОНИЋ

1921. фебр. 19 : Живко Г. ПАВЛОВИЋ

1926. фебр. 18 : Тома ЖИВАНОВИЋ1932. фебр. 15 : Теодор В. ТАРАНОВСКИ

1934. фебр. 12 : Владимир ЋОРОВИЋ *Никола РАДОЈЧИЋ

1940. фебр. 16 : Филарет ГРАНИЋ1947. апр. 9 : Борис Дмитријевич ГРЕКОВ

Здењек НЕЈЕДЛИ

Курзивом су штампана имена оних правих чланова који су претходно били бирани за дописникеАкадемије друштвених наука.

Звездица [*] уз име штампано курзивом означава да је дотични прави члан претходно био биран задописника Академије философских наука.

Подвученим су имена оних пpaвих чланова који су у време избора за правог члана били почасничланови Академије.

389

ДОПИСНИЦИ

1888. јан. 23 : Глиша ГЕРШИЋСтојан БОШКОВИЋФрањо РАЧКИВасилиј ГригорјевичВАСИЉЕВСКИФјодор Иванович УСПЕНСКИ

1890. јан. 6 : Вилмош ФРАКНОЈИЉубомир ЈОВАНОВИЋ

1892. јан. 25 : Константин Ј. ЈИРЕЧЕК *1896. фебр. 5 : Јован ЦВИЈИЋ *

Алфред РАМБО *1897. фебр. 5 : Иван Д. ШИШМАНОВ

Тимофеј ДмитријевичФЛОРИНСКИ *

1902. јан. 31 : Никодим МИЛАШ *Симон РУТАР

1903. јан. 30 : Јован Н. ТОМИЋ1904. јан. 30 : Вацлав ТОМЕК

Лубор НИДЕРЛЕ1905. фебр. 4 : Драгољуб-Дража М. ПАВЛОВИЋ

Слободан ЈОВАНОВИЋСтаноје СТАНОЈЕВИЋЖивојин М. ПЕРИЋ

1906. фебр. 3 : Андра Ђ0РЂЕВИЋДимитрије РУВАРАЦ

1907. фебр. 5 : Михал БОБЖИЊСКИВид Вулетић ВУКАСОВИЋ

1909. јан. 26 : Никола ЈОРГАЈован РАДОНИЋКарел КАДЛЕЦ

1910. фебр. 3 : Натко НОДИЛОГавро МАНОЈЛОВИЋ

1912. фебр. 6 : Таде СМИЧИКЛАСЕрнест ДЕНИ

1920. фебр. 16 : Огист ГОВЕНЖан БРИНВиктор БЕРАР

1922. фебр. 18 : Тома ЖИВАНОВИЋФране БУЛИЋ

1924. фебр. 18 : Фердо ШИШИЋ1929. фебр. 16 : Антоније ВУЧЕТИЋ1930.фебр. 15 : Марко КОСТРЕНЧИЋ

Никола РАДОЈЧИЋ1932. фебр. 15 : Душан ПАНТЕЛИЋ

Грегор ЧРЕМОШНИК1934. фебр. 12 : Евгеније В. СПЕКТОРСКИ

Рудолф ЕГЕРАлександр АлександровичВАСИЉЕВ

1935. фебр. 18 : Владислав СКАРИћФиларет ГРАНИЋ

1936. фебр. 17 : Јаша М. ПРОДАНОВИЋЉудмил ХАУПТМАНШарл ДИЛ

1937. фебр. 16 : Момчило НИНЧИЋБорис МИРКИН-ГЕЦЕВИЧ

1939. фебр. 16 : Радослав М. ГРУЈИЋНико ЖУПАНИЧ

1940. фебр. 16 : Јорјо ТАДИЋ1946. март 2 : Георгије А. ОСТРОГОРСКИ

Курзивом су штампана имена оних дописника који су доцније изабрани за праве чланове Академиједруштвених наука.

Звездица [*] уз име штампано курзивом означава да је дотични дописник доцније изабран за правог чланаАкадемије природних наука.

Подвученим су имена оних дописника који су у другом периоду Академијина живота и рада, после 1947.год, изабрани за редовне чланове Академије.

Звездица [*] уз име штампано обичним слогом означава да је дотични дописник претходно био почасничлан Академије.

390

АКАДЕМИЈА УМЕТНОСТИ 1886–1947.

ПРАВИ ЧЛАНОВИ

1887. апр. 5 : Љубомир П. НЕНАДОВИЋМатија БАНМихаило ВАЛТРОВИЋДаворин ЈЕНКО

1888. јан. 23 : Паја ЈОВАНОВИЋ1892. дец. 28 : Милан ЈОВАНОВИЋ МОРСКИ1896. фебр. 5 : Јован ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ1901. фебр. 5 : Стеван ТОДОРОВИЋ1904. јан. 30 : Симо МАТАВУЉ1906. фебр. 3 : Стеван СРЕМАЦ1909. јан. 26 : Лаза КОСТИЋ1910. фебр. 3 : Урош ПРЕДИЋ

1912. фебр. 6 : Андра Ј. СТЕВАНОВИЋ1914. фебр. 3 : Богдан ПОПОВИЋ1920. фебр. 16 : Ђорђе ЈОВАНОВИЋ1924. фебр. 18 : Иван МЕШТРОВИЋ1931. фебр. 16 : Јован ДУЧИЋ1933. фебр. 10 : Бранислав Ђ. НУШИЋ1934. фебр. 12 : Милан М. РАКИЋ1936. фебр. 17 : Вељко ПЕТРОВИЋ1939. фебр. 16 : Иво АНДРИЋ1940. фебр. 16 : Марко МУРАТ1946. март 2 : Тома РОСАНДИЋ

Петар КОЊОВИЋ

Курзивом су штампана имена оних правих чланова који су претходно били бирани за дописникеАкадемије уметности .

Подвученим су имена оних правих чланова који су у време избора за правог члана били почасничланови Академије.

391

ДОПИСНИЦИ

1888. јан. 23 : Лаза К. ЛАЗАРЕВИЋЈаков ИГЊАТОВИЋАнтоњин ДВОРЖАК

1890. јан. 6 : Милан ЈОВАНОВИЋ МОРСКИ1899. фебр. 4 : Стеван ТОДОРОВИЋ *1901. фебр. 5 : Никодим Павлович КОНДАКОВ1905. фебр. 4 : Влахо БУКОВАЦ *

Ксавер Шандор ЂАЛСКИ1906. фебр. 3 : Хенрик СЈЕНКЈЕВИЧ

Стеван Ст. МОКРАЊАЦ1907. фебр. 5 : Иља Јефимович РЈЕПИН

Јосиф МАРИНКОВИЋ *1909. јан. 26 : Урош ПРЕДИЋ *1910. фебр. 3 : Лав Николајевич ТОЛСТОЈ

Андра Ј. СТЕВАНОВИЋ1912. фебр. 6 : Иван МЕШТРОВИЋ1914. фебр. 3 : Алекса ШАНТИЋ

1920. фебр. 16 : Марко МУРАТДрагутин Ј. ЂОРЂЕВИЋ

1922. фебр. 18 : Милан М. РАКИЋЉубомир ИВАНОВИЋЕмануел ВИДОВИЋ

1923. фебр. 19 : Марко ЦАР1924. фебр. 18 : Иво ВОЈНОВИЋ

Јован ДУЧИЋ1925. фебр. 16 : Петар Ј. ПОПОВИЋ

Вељко ПЕТРОВИЋ1926. фебр. 18 : Иво АНДРИЋ1929. фебр. 16 : Роберт ФРАНГЕШ МИХАНОВИЋ1934. фебр. 12 : Драгиша ВАСИЋ1937. фебр. 16 : Стеван Ј. ЈАКОВЉЕВИЋ1939. фебр. 16 : Исидора СЕКУЛИЋ

Курзивом су штампана имена оних дописника који су доцније изабрани за праве чланове Академијеуметности.

Подвученим су имена оних дописника који су у другом периоду Академијина живота и рада, после1947. год, изабрани за редовне чланове Академије.

Звездица [*] уз име означава да је дотични дописник претходно био почасни члан Академије.

392

ХРОНОЛОГИЈА ИЗБОРА ПРАВИХ ЧЛАНОВА 1886–1947.

1887. апр. 5: Јосиф ПАНЧИЋАкад. прир. наука

Димитрије НЕШИЋАкад. прир. наука

Љубомир КЛЕРИЋАкад. прир. наука

Јован М. ЖУЈОВИЋАкад. прир. наука

Стојан НОВАКОВИЋАкад. филос. наука

Милан КУЈУНЏИЋАкад. филос. наука

Светислав ВУЛОВИЋАкад. филос. наука

Светомир НИКОЛАЈЕВИЋАкад. филос. наука

Чедомиљ МИЈАТОВИЋАкад. друшт. наука

Милан Ђ. МИЛИЋЕВИЋАкад. друшт. наука

Љубомир КОВАЧЕВИЋАкад. друшт. наука

Пантелија С. СРЕЋКОВИЋАкад. друшт. наука

Љубомир П. НЕНАДОВИЋАкад. уметн.

Матија БАНАкад. уметн.

Михаило ВАЛТРОВИЋАкад. уметн.

Даворин ЈЕНКОАкад. уметн.

1888. јан. 23: Франц МИКЛОШИЧАкад. филос. наука

Ватрослав ЈАГИЋАкад. филос. наука

Валтазар БОГИШИЋАкад. друшт. наука

Иларион РУВАРАЦАкад. друшт. наука

Паја ЈОВАНОВИЋАкад. уметн.

1890. јан. 6: Сима М. ЛОЗАНИЋАкад. прир. наука

Јован РИСТИЋАкад. друшт. наука

Глиша ГЕРШИЋАкад. друшт. наука

1892. нов.дец.

1528:

Јован БОШКОВИЋАкад. друшт. наука

Стојан БОШКОВИЋАкад. друшт. наука

Нићифор ДУЧИЋАкад. друшт. наука

Јован МИШКОВИЋАкад. друшт. наука

Владан ЂОРЂЕВИЋАкад. филос. наука

Милан ЈОВАНОВИЋ МОРСКИАкад. уметн.

Јован Ђ. АВАКУМОВИЋАкад. друшт. наука

Јован ТУРОМАНАкад. филос. наука

дец. 28: Милутин И. ГАРАШАНИНАкад. друшт. наука

1894. јан. 25: Пера П. ЂОРЂЕВИЋАкад. филос. наука

Љубомир СТОЈАНОВИЋАкад. филос. наука

1896. фебр. 5: Јован ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈАкад. уметн.

1897. фебр. 5: Андра НИКОЛИЋАкад. филос. наука

1899. фебр. 4: Јован ЦВИЈИЋАкад. прир. наука

Михаило ПЕТРОВИЋАкад. прир. наука

1900. фебр. 7: Љубомир ЈОВАНОВИЋАкад. друшт. наука

1901. фебр. 5: Михаило В. ВујићАкад. друшт. наука

Стеван ТОДОРОВИЋАкад. уметн.

393

1902. јан. 31: Светолик РАДОВАНОВИЋАкад. прир. наука

1904. јан. 30: Симо МАТАВУЉАкад. уметн.

1905. фебр. 4: Богдан ГАВРИЛОВИЋАкад. прир. наука

1906. фебр. 3: Александар БЕЛИЋАкад. филос. наука

Јован Н. ТОМИЋАкад. друшт. наука

Ђорђе ПАВЛОВИЋАкад. друшт. наука

Стеван СРЕМАЦАкад. уметн.

1908. фебр. 4: Слободан ЈОВАНОВИЋАкад. друшт. наука

1909. јан. 26: Сава УРОШЕВИЋАкад. прир. наука

Лаза КостићАкад. уметн.

1910. фебр. 3: Андра ЂОРЂЕВИЋАкад. друшт. наука

Урош ПРЕДИЋАкад. уметн.

1912. фебр. 6: Андра Ј. СТЕВАНОВИЋАкад. уметн.

1914 фебр. 3: Михаило ГАВРИЛОВИЋАкад. друшт. наука

Богдан ПОПОВИЋАкад. уметн.

1920. фебр. 16: Павле ПОПОВИЋАкад. филос. наука

Бранислав ПЕТРОНИЈЕВИЋАкад. филос. наука

Драгољуб-Дража М. ПАВЛОВИЋАкад. друшт. наука

Станоје СТАНОЈЕВИЋАкад. друшт. наука

Јован РАДОНИЋАкад. друшт. наука

Ђорђе ЈОВАНОВИЋАкад. уметн.

1921. фебр. 19: Никола ВУЛИЋАкад. филос. наука

Живко Г. ПАВЛОВИЋАкад. друшт. наука

1922. фебр. 18: Живојин ЂОРЂЕВИЋАкад. прир. наука

Петар С. ПАВЛОВИЋАкад. прир. наука

Недељко КОШАНИНАкад. прир. наука

1924. фебр. 18: Милутин МИЛАНКОВИЋАкад. прир. наука

Иван МЕШТРОВИЋАкад. уметн.

1925. фебр. 16: Степан М. КУЉБАКИНАкад. филос. наука

1926. фебр. 18: Тома ЖИВАНОВИЋАкад. друшт. наука

1929. фебр. 16: Томислав МАРЕТИЋАкад. филос. наука

Владимир К. ПЕТКОВИЋАкад. прир. наука

1931. фебр. 16: Иван ЂАЈААкад. прир. наука

Јован ДУЧИЋАкад. уметн.

1932. фебр. 15: Владимир Р. ПЕТКОВИЋАкад. филос. наука

Теодор В. ТАРАНОВСКИАкад. друшт. наука

1933. фебр. 10: Јован ЕРДЕЉАНОВИЋАкад. филос. наука

Бранислав Ђ. НУШИЋАкад. уметн.

1934 фебр. 12: Милан М. РАКИЋАкад. уметн.

Владимир ЋОРОВИЋАкад. друшт. наука

Никола РАДОЈЧИЋАкад. друшт. наука

1936. фебр. 17: Антон Д. БИЛИМОВИЧАкад. прир. наука

Вељко ПЕТРОВИЋАкад. уметн.

1937. фебр. 16: Никола ТЕСЛААкад. прир. наука

394

Тихомир Р. ЂОРЂЕВИЋАкад. филос. наука

1939. фебр. 16: Војислав В. МИШКОВИЋАкад. прир. наука

Милош ТРИВУНАЦАкад. филос. наука

Иво АНДРИЋАкад. уметн.

1940. фебр. 16: Милан РЕШЕТАРАкад. филос. наука

Филарет ГРАНИЋАкад. друшт. наука

Марко МУРАТАкад. уметн.

1946. март 2: Никола Н. САЛТИКОВАкад. прир. наука

Синиша СТАНКОВИЋАкад. прир. наука

Драгутин Н. АНАСТАСИЈЕВИЋАкад. филос. наука

Петар КОЛЕНДИЋАкад. филос. наука

Тома РОСАНДИЋАкад. уметн.

Петар КОЊОВИЋАкад. уметн.

1947. март 29: Владимир Д. ЛАСКАРЕВАкад. прир. наука

Ђорђе НЕШИЋАкад. прир. наука

апр. 9: Лавослав РУЖИЧКААкад. прир. наука

Франце КИДРИЧАкад. филос. наука

Николај Васиљевич ЦИЦИНАкад. прир. наука

Борис Дмитријевич ГРЕКОВАкад. друшт. наука

Лав Александрович ЗЕНКЕВИЧАкад. прир. наука. .

Здењек НЕЈЕДЛИАкад. друшт. наука

Станислав КУЛЧИЊСКИАкад. прир. наука

На основу чл. 29 ст. 1 Основног закона Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. прве правечланове Српске краљевске академије наименовао је Милан l, Краљ Србије, 5. апр. 1887. год.

На основу чл. VII Закона о изменама и допунама у Основном закону Краљевско-српске академије од10. фебр. 1892. год. Српско учено друштво изабрало је 15. нов. 1892. год. осморицу својих редовних члановаза праве чланове Српске краљевске академије, али без опредељења „за извесени и одређени ред Академије“ –мада је и то било дужно да учини. Одлуку о распореду тих чланова у поједине академије донео је Скупцелокупне Академије [Главни годишњи скуп] 28. дец. 1892. год, осим за Јована Бошковића који је умеђувремену, 25. дец. 1892. умро.

Курзивом су штампана имена оних правих чланова који су претходно били бирани за дописнике.Подвученим штампана су имена оних правих чланова који су у време избора за правог члана били

почасни чланови Академије.

395

ХРОНОЛОГИЈА ИЗБОРА ДОПИСНИКА 1886–1947.

1888. јан. 23: Сима М. ЛОЗАНИЋАкад. прир. наука

Владан ЂОРЂЕВИЋАкад. филос. наука

Глиша ГЕРШИЋАкад. друшт. наука

Стојан БОШКОВИЋАкад. друшт. наука

Лаза К. ЛАЗАРЕВИЋАкад. уметн.

Спиридон БРУСИНААкад. прир. наука

Мита ПЕТРОВИЋАкад. прир. наука

Аугуст ЛЕСКИНАкад. филос. наука

Петар БУДМАНИАкад. филос. наука

Иван Степанович ЈАСТРЕБОВАкад. филос. наука

Јован ЖИВАНОВИЋАкад. филос. наука

Фрањо РАЧКИАкад. друшт. наука

Василиј ГригорјевичВАСИЉЕВСКИАкад. друшт. наукаФјодор Иванович УСПЕНСКИАкад. друшт. наука

Јаков ИГЊАТОВИЋАкад. уметн.

Антоњин ДВОРЖАКАкад. уметн.

1889. јан. 8: Сава ПЕТРОВИЋАкад. прир. наука

Ђуро ПИЛАРАкад. прир. наука

1890. јан. 6: Армин ВАМБЕРИАкад. филос. наука

Пера П. ЂОРЂЕВИЋАкад. филос. наука

Љубомир СТОЈАНОВИЋАкад. филос. наука

Вилмош ФРАКНОЈИАкад. друшт. наука

Љубомир ЈОВАНОВИЋАкад. друшт. наука

Милан ЈОВАНОВИЋ МОРСКИАкад. уметн.

1894. јан. 25: Никола ТЕСЛААкад. прир. наука.

Карел ЗАХРАДНИКАкад. прир. наука

Петар Ј. ЖИВКОВИЋАкад. прир. наука

Константин Ј. ЈИРЕЧЕКАкад. друшт. наука

1895. јан. 16: Петар МАТКОВИЋАкад. прир. наука

Александр НиколајевичВЕСЕЛОВСКИАкад. филос. наука

1896. фебр. 5: Јован ЦВИЈИЋАкад. друшт. наука

Алфред РАМБОАкад. друшт. наука

1897. фебр. 5: Светолик РАДОВАНОВИЋАкад. прир. наука

Михаило ПЕТРОВИЋАкад. прир. наука

Томислав МАРЕТИЋАкад. филос. наука

Милан РЕШЕТАРАкад. филос. наука

Иван Д. ШИШМАНОВАкад. друшт. наука

Тимофеј ДмитријевичФЛОРИНСКИАкад. друшт. наука

1899. фебр. 4: Луко ЗОРЕАкад. филос. наука

Стеван ТОДОРОВИЋАкад. уметн.

396

1900. фебр. 7: Георгиј Николов ЗЛАТАРСКИАкад. прир. наука

1901. фебр. 5: Никодим Павлович КОНДАКОВАкад. уметн.

1902. јан. 31: Никодим МИЛАШАкад. друшт. наука

Богдан ГАВРИЛОВИЋАкад. прир. наука

Симон РУТАРАкад. друшт. наука

1903. јан. 30: Арношт К. МУКААкад. филос. наука

Момчило ИВАНИЋАкад. филос. наука

Јован Н. ТОМИЋАкад. друшт. наука

1904. јан. 30: Сава УРОШЕВИЋАкад. прир. наука

Дмитриј ИвановичМЕНДЕЉЕЈЕВАкад. прир. наукаАлексеј АлександровичШАХМАТОВАкад. филос. наукаВацлав ТОМЕКАкад. друшт. наука

Лубор НИДЕРЛЕАкад. друшт. наука

1905. фебр. 4: Александар БЕЛИЋАкад. филос. наука

Матија МУРКОАкад,филос. наука

Драгољуб-Дража М.ПАВЛОВИЋАкад. друшт. наукаСлободан ЈОВАНОВИЋАкад. друшт. наука

Станоје СТАНОЈЕВИЋАкад. друшт. наука

Влахо БУКОВАЦАкад. уметн.

Ксавер Шандор ЂАЛСКИАкад. уметн.

Живојин М. ПЕРИЋАкад. друшт. наука

1906. фебр. 3: Петар С. ПАВЛОВИЋАкад. прир. наука

Живојин ЂОРЂЕВИЋАкад. прир. наука

Милорад 3. ЈОВИЧИЋАкад. прир. наука

Пјотр Алексејевич ЛАВРОВАкад. филос. наука

Александер БРИКНЕРАкад. филос. наука

Бранислав ПЕТРОНИЈЕВИЋАкад. филос. наука

Андра ЂОРЂЕВИЋАкад. друшт. наука

Хенрик СЈЕНКЈЕВИЧАкад. уметн.

Стеван Ст. МОКРАЊАЦАкад. уметн.

Димитрије РУВАРАЦАкад. друшт. наука

1907. фебр. 5: Филип ФјодоровичФОРТУНАТОВАкад. филос. наукаМихаил НесторовичСПЕРАНСКИАкад. филос. наукаЈиржи ПОЛИВКААкад. филос. наука

Емил ОМАНАкад. филос. наука

Михал БОБЖИЊСКИАкад. друшт. наука

Вид Вулетић ВУКАСОВИЋАкад. друшт. наука

Иља Јефимович РЈЕПИНАкад. уметн.

Јосиф МАРИНКОВИЋАкад. уметн.

1908. фебр. 4: Карл КРУМБАХЕРАкад. филос. наука

1909. јан. 26: Алексеј ИвановичСОБОЉЕВСКИАкад. филос. наукаПавле ПОПОВИЋАкад. филос. наука

397

Никола ЈОРГААкад. друшт. наука

Јован РАДОНИЋАкад. друшт. наука

Карел КАДЛЕЦАкад. друшт. наука

Урош ПРЕДИЋАкад. уметн.

1910. фебр. 3: Карел ШТРЕКЕЉАкад. филос. наука

Тихомир ОСТОЈИЋАкад. филос. наука

Јован СКЕРЛИЋАкад. филос. наука

Натко НОДИЛОАкад. друшт. наука

Гавро МАНОЈЛОВИЋАкад. друшт. наука

Лав Николајевич ТОЛСТОЈАкад. уметн.

Андра Ј. СТЕВАНОВИЋАкад. уметн.

1912. фебр. 6: Михаило ПУПИНАкад. прир. наука

Ђуро ШУРМИНАкад. филос. наука

Јан Р03ВАД0ВСКИАкад. филос. наука

Таде СМИЧИКЛАСАкад. друшт. наука

Ернест ДЕНИАкад. друшт. наука

Иван МЕШТРОВИЋАкад. уметн.

1914. фебр. 3: Недељко КОШАНИНАкад. прир. наука

Владимир ВАРИЋАКАкад. прир. наука

Драгутин ГОРЈАНОВИЋ-КРАМБЕРГЕРАкад. прир. наукаЈоан БОГДАНАкад. филос. наука

Илије БАРБУЛЕСКУАкад. филос. наука

Алекса ШАНТИЋАкад. уметн.

1920. фебр. 16: Милутин МИЛАНКОВИЋАкад. прир. наука

Даглас ЏОНСОНАкад. прир. наука

Антоан МЕЈЕАкад. филос. наука

Габријел МИЈЕАкад. филос. наука

Џемс Марк БОЛДВИНАкад. филос. наука

Олаф БРОКАкад. филос. наука

Огист ГОВЕНАкад. друшт. наука

Жан БРИНАкад. друшт. наука

Виктор БЕРАРАкад. друшт. наука

Марко МУРАТАкад. уметн.

Драгутин Ј. ЂОРЂЕВИЋАкад. уметн.

1921. фебр. 19: Степан М. КУЉБАКИНАкад. филос. наука

Сима ТРОЈАНОВИЋАкад. филос. наука

Тихомир Р. ЂОРЂЕВИЋАкад. филос. наука

1922. фебр. 18: Иван ЂАЈААкад. прир. наука

Владимир К. ПЕТКОВИЋАкад. прир. наука

Јован ЕРДЕЉАНОВИЋАкад. филос. наука

Веселин ЧАЈКАНОВИЋДкад. филос. наука

Владимир ЋОРОВИЋАкад. филос. наука

Тома ЖИВАНОВИЋАкад. друшт. наука

Фране БУЛИЋАкад. друшт. наука

398

Милан М. РАКИЋАкад. уметн.

Љубомир ИВАНОВИЋАкад. уметн.

Емануел ВИДОВИЋАкад. уметн.

1923. фебр. 19: Марко ЦАРАкад. уметн.

1924. фебр. 18: Фридрих КАЦЕРАкад. прир. наука

Фердо ШИШИЋАкад. друшт. наука

Иво ВОЈНОВИЋАкад. уметн.

Јован ДУЧИЋАкад. уметн.

1925. фебр. 16: Петар Ј. ПОПОВИЋАкад. уметн.

Вељко ПЕТРОВИЋАкад. уметн.

1926. фебр. 18: Карел ДОМИНАкад. прир. наука

Јиржи ДАНЕШДкад. прир. наука

Рихард БУРИЈАНАкад. прир. наука

Пјер ТЕРМИЈЕАкад. прир. наука

Ђopђe ЈОАННОВИЋАкад. прир. наука

Антон Д. БИЛИМОВИЧАкад. прир. наука

Алфред ЛАКРОААкад. прир. наука

Јозеф ЗУБАТИАкад. филос. наука

Аугуст МУСИЋАкад. филос. наука

Иво АНДРИЋАкад. уметн.

1929. фебр. 16: Војислав В. МИШКОВИЋАкад. прир. наука

Фран РАМОВШАкад. филос. наука

Антоније ВУЧЕТИЋАкад. друшт. наука

Роберт ФРАНГЕШМИХАНОВИЋАкад. уметн.

1930. фебр. 15: Марко КОСТРЕНЧИЋАкад. друшт. наука

Никола РАДОЈЧИЋАкад. друшт. наука

Јосип ПЛЕМЕЉАкад. прир. наука

Рајко НАХТИГАЛАкад. филос. наука

Петар СКОКАкад. филос. наука

1932. фебр. 15: Стеван П. БОШКОВИЋАкад. прир. наука

Владимир Д. ЛАСКАРЕВАкад. прир. наука

Вацлав СЈЕРПИНСКИАкад. прир. наука

Стјепан ИВШИЋАкад. филос. наука

Петар КОЛЕНДИЋАкад. филос. наука

Душан ПАНТЕЛИЋАкад. друшт. наука

Грегор ЧРЕМОШНИКАкад. друшт. наука

1934. фебр. 12: Синиша СТАНКОВИЋАкад. прир. наука

Никола Н. САЛТИКОВАкад. прир. наука

Антон ПРЕМЕРШТАЈНАкад. филос. наука

Евгеније В. СПЕКТОРСКИАкад. друшт. наука

Рудолф ЕГЕРАкад. друшт. наука

Александр АлександровичВАСИЉЕВАкад. друшт. наукаДрагиша ВАСИЋАкад. уметн.

1935. фебр. 18: Владислав СКАРИЋАкад. друшт. наука

399

Филарет ГРАНИЋАкад. друшт. наука

1936. фебр. 17: Вале ВОУКАкад. прир. наука

Фран ТУЋАНАкад. прир. наука

Јован ХАЏИАкад. прир. наука

Казимјеж ЊИЧАкад. филос. наука

Олджих ХУЈЕРАкад. филос. наука

Јаша М. ПРОДАНОВИЋАкад. друшт. наука

Људмил ХАУПТМАНАкад. друшт. наука

Шарл ДИЛАкад. друшт. наука

1937. фебр. 16: Момчило НИНЧИЋАкад. друшт. наука

Борис МИРКИН-ГЕЦЕВИЧАкад. друшт. наука

Жак ЗЕЈЕАкад. филос. наука

Стеван Ј. ЈАКОВЉЕВИЋАкад. уметн.

1939. фебр. 16: Јован КАРАМАТААкад. прир. наука

Јиржи ХОРАКАкад. филос. наука

Радослав М. ГРУЈИЋАкад. друшт. наука

Нико ЖУПАНИЧАкад. друшт. наука

Исидора СЕКУЛИЋАкад. уметн.

1940. фебр. 16: Ксенофон ШАХОВИЋАкад. прир. наука

Димитрије ПОМПЕЈУАкад. прир. наука

Војислав С. РАДОВАНОВИЋАкад. филос. наука

Тадеуш ЛЕР-СПЛАВИЊСКИАкад. филос. наука

Ејнар ДИГВЕАкад. филос. наука

Јорјо ТАДИЋАкад. друшт. наука'

1946. март 2: Радивој КАШАНИНАкад. прир. наука

Петар С. ЈОВАНОВИЋАкад. прир. наука

Павле САВИЋ

Стефан ЂЕЛИНЕОАкад. прир. наука

Душан НЕДЕЉКОВИЋАкад. филос. наука

Глиша ЕЛЕЗОВИЋАкад. филос. наука

Георгије ОСТРОГОРСКИАкад. друшт. наука

1947. март 29: Боривоје Ж. МИЛОЈЕВИЋАкад. прир. наука

Никола А. ПУШИНАкад. прир. наука

апр. 9: Коста ТОДОРОВИЋАкад. прир. наука

Курзивом су штампана имена оних дописника који су доцније изабрани за праве чланове.Подвученим су имена оних дописника који су у другом периоду Академијина живота и рада, после

1947. год, изабрани за редовне чланове.

400

ХРОНОЛОГИЈА ПРОГЛАШЕЊА ПРАВИХ ЧЛАНОВА 1886–1947.

1887. септ. 20: Стојан НОВАКОВИЋсепт. 27: Чедомиљ МИЈАТОВИЋдец. 13: Пантелија С. СРЕЋКОВИЋдец. 27: Матија БАН

1888. фебр. 2: Милан Ђ. МИЛИЋЕВИЋфебр. 7: Димитрије НЕШИЋфебр. 14: Љубомир КОВАЧЕВИЋфебр. 21: Светислав ВУЛОВИЋфебр. 22: Милан КУЈУНЏИЋмарт 13: Љубомир КЛЕРИЋмарт 20: Даворин ЈЕНКОјун 19: Ватрослав ЈАГИЋ

Валтазар БОГИШИЋИларион РУВАРАЦПаја ЈОВАНОВИЋЈован М. ЖУЈОВИЋ

јун 26: Љубомир П. НЕНАДОВИЋсепт. 4: Франц МИКЛОШИЧ

Светомир НИКОЛАЈЕВИЋокт. 30: Михаило ВАЛТРОВИЋ

1890. нов. 4: Сима М. ЛОЗАНИЋ

1892. фебр. 22: Јован РИСТИЋ

1893. фебр. 16: Глиша ГЕРШИЋфебр. 22: Нићифор ДУЧИЋокт. 6: Паја ЈОВАНОВИЋ

1894. фебр. 8: Милутин И. ГАРАШАНИНфебр. 22: Стојан БОШКОВИЋапр. 3: Јован Ђ. АВАКУМОВИЋапр. 30: Владан ЂОРЂЕВИЋокт. 2: Милан ЈОВАНОВИЋ МОРСКИдец. 11: Јован МИШКОВИЋ

1895. фебр. 22: Јован ТУРОМАН

1896. јан. 11: Љубомир СТОЈАНОВИЋфебр. 4: Пера П. ЂОРЂЕВИЋјун 15: Јован ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

1899. фебр. 22: Андра НИКОЛИЋ

1900. јан. 2: Јован ЦВИЈИЋјан. 9: Михаило ПЕТРОВИЋ

1902. фебр. 22: Љубомир ЈОВАНОВИЋ

1903. јан. 26: Михаило ВУЈИЋ

1904. фебр. 26: Стеван Т0Д0Р0ВИЋ

1905. окт. 30: Симо МАТАВУЉ

1907. фебр. 22: Јован Н. ТОМИЋ

1908. фебр. 22: Ђорђе ПАВЛОВИЋдец. 14: Александар БЕЛИЋ

1911. фебр. 22: Сава УРОШЕВИЋдец. 15: Слободан ЈОВАНОВИЋ

1920. март 7: Урош ПРЕДИЋАндра Ј. СТЕВАНОВИЋ

1921. јан. 2: Бранислав ПЕТРОНИЈЕВИЋмарт 7: Ђорђе ЈОВАНОВИЋмарт 31: Богдан ПОПОВИЋапр. 10: Никола ВУЛИЋокт. 25: Живко Г. ПАВЛОВИЋ

1922. фебр. 11: Павле ПОПОВИЋ

1923. јан. 28: Недељко КОШАНИНПетар С. ПАВЛОВИЋ

март 7: Живојин ЂОРЂЕВИЋ

1925. март 7: Милутин МИЛАНКОВИЋ

1926. март 7: Богдан ГАВРИЛОВИЋмај 16: Тома ЖИВАНОВИЋдец. 29: Јован РАДОНИЋ

1927. фебр. 10: Степан М. КУЉБАКИН1930. март 7: Владимир К. ПЕТКОВИЋ1931. март 7: Томислав МАРЕТИЋ

1932. март 6: Иван ЂАЈАнов. 10: Владимир Р. ПЕТКОВИЋ

1933. март 7: Теодор В. ТАРАНОВСКИдец. 28: Станоје СТАНОЈЕВИЋ

Бранислав Ђ. НУШИЋ

1934. март 7: Јован ЕРДЕЉАНОВИЋ1935. мај 16: Владимир ЋОРОВИЋ

1937. март 7: Антон Д. БИЛИМОВИЋНикола ТЕСЛА

1938. јан. 2: Тихомир Р. ЂОРЂЕВИЋт март 7: Никола РАДОЈЧИЋ

1939. март 7: Јован ДУЧИЋ

1940. фебр. 8: Милош ТРИВУНАЦВојислав В. МИШКОВИЋ

1941. март 7: Милан РЕШЕТАРМарко МУРАТ

1946. јан. 24: Иво АНДРИЋВељко ПЕТРОВИЋ

401

Нису проглашени:

Драгутин Н. АНАСТАСИЈЕВИЋЈован БОШКОВИЋМихаило ГАВРИЛОВИЋФиларет ГРАНИЋБорис Дмитријевич ГРЕКОВАндра ЂОРЂЕВИЋЛав Александрович ЗЕНКЕВИЧФранце КИДРИЧПетар КОЛЕНДИЋПетар КОЊОВИЋЛаза КОСТИЋСтанислав КУЛЧИЊСКИВладимир Д. ЛАСКАРЕВ

Иван МЕШТРОВИЋЗдењек НЕЈЕДЛИЂорђе НЕШИЋДрагољуб-Дража М. ПАВЛОВИЋЈосиф ПАНЧИЋСветолик РАДОВАНОВИЋМилан М. РАКИЋТома РОСАНДИЋЛавослав РУЖИЧКАНикола Н. САЛТИКОВСтеван СРЕМАЦСиниша СТАНКОВИЋНиколај Васиљевич ЦИЦИН

Основни закон Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. прописивао је да „Изабрани Академикпостаје тек од оног часа чланом Академије и ступа у њезина права, кад на свечаном скупу буде проглашен и кад изобласти оне Академије за коју је изабран прочита своју расправу или изложи своје уметничко дело“ (чл. 14, ст. 1).

Правни домашај ове законске одредбе лежи у томе што изабрани академик пpe читања приступне беседеи проглашења за правог члана није могао пуноправно учествовати у раду Академије: он није могао бирати нинове чланове ни функционере Академије, нити бити биран на изборне функције у Академији (председник, секре-тар, секретари појединих академија).

Од обавезе држања приступне беседе били су изузети „Академици ван Србије“ за које је Основни закон(чл, 14, ст. 2) прописивао да „могу место тога послати само изјаву којом се примају чланства Академије“. А то субили „Академици који нису српски грађани“, али се и њихова писмена изјава морала прогласити на свечаномскупу (Пословник Српске краљевске академије од 18. дец. 1887. год, чл. 21).

Постоји и пример да је у једном случају дошло до примене оба ова законска прописа: Паја Јовановићпроглашен је 19. јуна 1888. на основу изјаве да се прима „чланства Академије (чл. 14, ст. 2 Основног закона), а 6.окт. 1893. проглашен је поново, на основу изложбе сликарских радова приређене за Свечани скуп Академије (чл.14, ст. 1 Основног закона),

Закон о Српској академији наука од 30. јуна 1947 – не садржи одредбу о приступној беседи као услову заступање у сва права редовних – правих чланова Академије, тако да они чланови који су изабрани по прописимаОсновног закона од 1. нов. 1886. год, а нису држали приступну беседу, ту обавезу сада нису морали да испуне.

402

ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Основни закон Краљевско-српске академије од 1. нов. 1886. год. није предвиђао почасне чланове. Шта-више, он изричито прописује да Академија таквих чланова не може имати: „Ван почасти, која се добија члан-ством Академије, нема других почасних чланова“ (чл. 12, ст. 1).

Закон о изменама и допунама у Основном закону Краљевско-српске академије од 10. фебр. 1892. год. –донет у циљу да Српско учено друштво заврши свој живот на частан начин, не укидањем, већ удруживањем саСрпском краљевском академијом, изменио је горњу одредбу (чл. lll) и прописао: да „Српско Учено Друштвобира у току 1892. године између својих редовних чланова осморицу за сталне чланове Српске Краљевске Акаде-мије“, а „Остали редовни као и сви дописни и почасни чланови Српског Ученог Друштва постају почасни чла-нови Српске Краљевске Академије“ (чл. VII).

Закон од 10. фебр. 1892. год. ништа не говори о правима и дужностима почасних чланова. У пракси поча-сни чланови, сем ове звучне титуле, нису у Академији имали никаквих посебних права, нити су, иначе, премањој имали каквих дужности. У раду Академије они су били третирани као лица ван Академије: њихови радовиподлегали су, уколико су били поднесени за Академијина издања, оцени стручне академије и могли су битиодбијени (исп. СКА Год. XXII, 1908, 37, 45). Истина, известан број почасних чланова био је доцније изабран задописнике, па чак и непосредно за праве чланове Академије, али ти избори нису стајали у вези са њиховим поча-сним чланством, већ са њиховим радом на пољу науке или уметности. Остављајући по страни чланове из ино-странства, чије је чланство у свакој академији у суштини само једна почаст, везе почасних чланова из Србије саАкадемијом биле су уопште веома лабаве: на свечаним скуповима Академије тек по каткада појавио би се понеки почасни члан, а ретки су били и случајеви да ко од почасних чланова поднесе неки свој рад за Академијинаиздања. Томе се не треба ни чудити. Ако се изузму они који су доцније изабрани за дописнике и праве чланове,огромна већина почасних чланова из Србије били су људи ван науке и уметности, у поодмаклом животном добу,без способности и могућности да узму стварна учешћа у раду Академије.

У вези са почасним члановима на основу Закона од 10. фебр. 1892. год. – а сем њих Српска краљевскаакадемија других почасних чланова није ни имала – постављају се неколика питања; (I) од кога дана тече њиховочланство у Српској краљевској академији; (II) да ли су спискови почасних чланова објављени у Академијинимпубликацијама тачни и потпуни; (III) ако то не би био случај, какве су могућности за исправке и допуне.

IПо првоме питању не постоји никаква одлука Академије1, нити СКА Год. што о томе говори. Једино је уз

списак почасних чланова израђен поводом Академијине педесетогодишњице (СКА ПИ CXVI, 1939–1941, 369–372) дата белешка: „(сви наименовани 10–II–1892 као чланови С. У. Друштва, које је тада укинуто)“.

Овај податак, међутим, ни у ком погледу није тачан: 10. фебр. 1892. год. нити је укинуто Српско ученодруштво, нити су његови чланови наименовани за почасне чланове Академије. Тога дана само је донет Закон оизменама и допунама у Основном закону Краљевско-српске академије који у чл. VII прописује начин на који сеСрпско учено друштво удружује са Српском краљевском академијом у једну целину. Када се пажљиво прочитатај члан види се, и по начину излагања и по логичком редоследу, да на првом месту Српско учено друштво имаизабрати „у току 1892. године између својих редовних чланова осморицу за сталне чланове Српске КраљевскеАкадемије“ и да тек потом „Остали редовни као и сви дописни и почасни чланови Српског Ученог Друштва по-стају почасни чланови Српске Краљевске Академије“. Овај избор осморице својих редовних чланова за правечланове Академије Српско учено друштво извршило је 15. нов. 1892. год. (СКА Год. VI, 1892, 65–68) и тек саиспуњењем ове одредбе сви остали чланови Друштва постали су почасни чланови Академије.

Према томе, дан од којега члановима Српског ученог друштва почиње тећи почасно чланство у Акаде-мији јесте: 15. нов. 1892. год.

1 Академија је под ANо – 293 од 11. маја 1893. упутила акт члановима бив. Српског ученог друштва којим ихизвештава о Закону од 10. фебр. 1892. год. и саопштава да је Друштво 15. нов. 1892. год. „осморицу чланова изабрало иупутило их у Академију“, а уз акт шаље свакоме „и примерак Закона, из кога (чл. 29, тач. 3) можете видети оно што се вастиче“ (Архив САНУ, адм. арх. СКА: 621/1912). На концепту није означено поименично коме је све овај акт послат, већстоји: „Члану бившег Српског Ученог Друштва Г. . . . . у“.

403

IIСКА Год. VII, 1893 – XLIV, 1935, доносио је сваке године списак почасних чланова Академије, а закљу-

чно са XXVIII, 1914–1919, и кумулативни списак преминулих чланова.Треба одмах нагласити да списак објављен у СКА Год. VII, 1893, 55–61, није и први списак почасних чла-

нова Академије објављен уопште. Пре тога такав списак, састављен од стране Академије, објављен је два пута: уСхематизму Краљевине Србије са календаром за годину 1893, Београд [1892], 57–58, и у Државном календаруКраљевине Србије за годину 1894, Београд [1893], 17–18. Ти спискови су, међутим, остали заборављени и нисуузети у обзир приликом састављања списка почасних чланова о Академијиној педесетогодишњици (СКА ПИCXVI, 1939–1941, 369–372).

У томе почетном списку (Схематизам Краљевине Србије с календаром за годину 1893, Београд [1892],57–58), коме је као основ послужио списак чланова Српског ученог друштва за год. 1892 (Шематизам Краље-вине Србије с календаром за годину 1892, Београд [1891], 39–42), уочавају се ове грешке и пропусти:

(1) У списак је унет и известан број чланова Српског ученог друштва који су већ пре 15. нов. 1892.били изабрани за чланове Академије (дописници: Ф. Рачки, П. Будмани, И. С. Јастребов, Ф. И.Успенски, В. Г. Васиљевски, Ђ. Пилар, Ј. Живановић, А. Лескин, С. Брусина и прави члан П.Јовановић) и који, према томе, нису ни могли постати њени почасни чланови;

(2) унети су и неки чланови СУД преминули пре 15. нов. 1892. (Ђ. Р. Веђеци, Ј. Весел Косески, А.Ајншпилер, Р. Хубе, К. Папаригопулос) који, самим тим, нису могли стећи својство почасног чланаАкадемије;

(3) унети су и чланови СУД за које није извесно да су били у животу на дан 15. нов. 1892. год.: Ђ. ДеРубертис, А. Тијер;

(4) из списка су испуштена три члана који се налазе у списку чланова СУД за 1892, а били су у животуна дан 15. нов. 1892. год: К. Л. Мишеле, Ф. И. Буслајев, Ф. Ваничек.

Следећи списак почасних чланова, објављен у Државном календару Краљевине Србије за 1894, Београд[1893], 17–18, мало је шта исправио од грешака у претходном списку.

Од оних који су већ били чланови Академије на дан 15. нов. 1892. изоставио је само Ђ. Пилара (умро1893), а од покојника који нису ни могли постати почасним члановима Академије изоставио је само К.Папаригопулоса. Што се тиче оних који су имали својство почасног члана, изостављени су, поред преминулих утоку 1893. год. (А. Алексић, А. Медовић, Д. Ђурић, Ј. Мариновић, Л. Докић, С. Сретеновић, А. Стојачковић, Ј.Матејко, Н. С. Тихонравов, Ј. К. Грот, – док је А. Андрејевић, такође преминуо 1893, остао у списку) и неки којису били у животу: С. Милетић и Ф. И. Леонтович.

СКА Год. VII, 1893, 55–61, донео је по први пут у Академијиним публикацијама списак почасних чла-нова. Овај списак, рађен на основу онога из Државног календара Краљевине Србије за 1894, по нешто је у њемупоправио, али је учинио и неке нове грешке.

И у томе списку наводе се као почасни чланови неки дописници: П. Будмани, В. Г. Васиљевски, А. Ле-скин. Од оних за које није извесно да су били живи на дан 15. нов. 1892. изостављен је Ђ. Де Рубертис. Изоста-вљен је такође и А. Андрејевић који је преминуо 1893. Али је изостављено и неколико чланова који су били уживоту: В. Бакић, Ј. Јовановић Змај, М. Јанковић, П. Ј. Живковић, В. Е. Гледстон, К. Ј. Јиречек, П. Ирби. Изоста-вљање П. Ј. Живковића и К. Ј. Јиречека оправдано је, пошто су они крајем Академијине радне 1893. год. иза-брани за дописнике. Неки од ових касније су опет унети у списак, док се други (Ј. Јовановић Змај, П. Ј. Живко-вић, К. Ј. Јиречек) губе сасвим из спискова почасних чланова. Насупрот овим изостављањима у списак је унетМилан Ранковић, иначе име потпуно непознато у нашем јавном и културном животу тога доба.

СКА Год. VII, 1893, 62, донео је и списак преминулих чланова Академије. У томе списку од почаснихчланова изостављени су: А. Андрејевић, Ј. Мариновић, А. Стојачковић, Ј. Матејко, Н. С. Тихонравов, Ј. К. Грот.Од ових је у списак враћен, и то доста времена доцније, једино Ј. Мариновић (СКА Год. XIX, 1905, 19), док сеостали овим изостављањем сасвим губе из списка почасних чланова.

СКА Год. IX, 1895, унео је неколике измене у односу на претходно стање. У списак су поново уврштеничланови изостављени из СКА Год. VII: В. Бакић, М. Јанковић, В. Е. Гледстон, П. Ирби, као и Ђ. Де Рубертис. Изсписка су изостављени: Р. Хубе, А. Тијер, М. Ранковић и то сасвим, будући да нису уврштени ни међу преми-нуле чланове.

СКА Год. XI, 1897, увршћује међу преминуле чланове З. Милковског и чак му доноси и некролог (стр.85–87), мада је Милковски тада био жив (умро 1915).

СКА Год. XII, 1898, увршћује у списак почасних чланова М. А. Петронијевића – који се није налазио ни уједноме од дотле објављених спискова. Из списка су изостављени: Ђ. Де Рубертис, А. Ајншпилер, Ђ. Р. Веђеци и

404

С. Димитријевић – с тим што се ни један од њих не уводи у списак преминулих чланова. Из списка преминулихчланова искључен је З. Милковски, али није укључен међу живе почасне чланове.

У даљим књигама СКА Год. углавном нема неких битнијих промена, сем што умрли нису свакад ажурнопревођени у списак преминулих чланова. То је нарочито био случај са мање познатим личностима ван наше зе-мље о чијој смрти Академија није била обавештена, па је накнадно за то сазнавала2. Међутим, пада у очи да се усвима списковима почасних чланова (СКА Год. VII, 1893 – XLIV, 1935) налази Ј. Весел Косески, словеначкипесник, мада је он умро још 1884. год. и није ни могао постати почасним чланом Академије.

Списак почасних чланова објављен поводом Академијине педесетогодишњице (СКА ПИ CXVI, 1939–1941, З69–372) рађен је на основу спискова објављених у СКА Год. Неке грешке из тих спискова он је исправио,неке није, а начинио је и нове. Унети су неки чланови СУД преминули пре 15. нов. 1892 (Ђ. Р. Веђеци, А.Ајншпилер) или за које није извесно да су тај датум доживели (А. Тијер)3, а унет је и Милан Ранковић, мада је,ако се упореди редослед у списковима, јасно да је реч о погрешно означеном имену Милована Јанковића.

Као што се види, спискови почасних чланова Српске краљевске академије (СКА Год. VII, 1893 – XLIV,1935; СКА ПИ CXVI, 1939–1941) нису чисти од грешака, нити су потпуни. Из њих су, омашком, испуштени сле-дећи почасни чланови:

1. Карл Лудвиг Мишеле2. Фјодор Иванович БуслајевЗ. Фрањо Ваничек4. Светозар Милетић5. Фјодор Иванович Леонтович6. Јован Јовановић Змај7. Петар Ј. Живковић8. Константин Јозеф Јиречек9. Андреја Андрејевић

10. Александар Стојачковић11. Јан Матејко12. Николај Савич Тихонравов13. Јаков Карлович Грот

Ове омашке нису настале једновремено. Чланови под 1–3 испуштени су приликом састављања првогсписка почасних чланова (Схематизам Краљевине Србије с календаром за годину 1893, Београд [1892], 57–58);чланови под 4–5 испуштени су приликом састављања хронолошки другог списка почасних чланова (Државникалендар Краљевине Србије за годину 1894, Београд [1893], 17–18); члан под 6. испуштен је приликомсастављања списка почасних чланова објављеног у СКА Год. VII, 1893 [1894], 55–61; чланови под 9–13 –испуштени су приликом састављања списка преминулих чланова Академије (СКА Год. VII, 1893, 62); за члановепод 7–8 омашка је у томе што нигде није означено да су пре избора за дописнике били почасни чланoвиАкадемије.

*

Приликом састављања првога списка почасних чланова СКА пошло се од списка чланова Српског ученогдруштва за 1892. год. (Шематизам Краљевине Србије с календаром за годину 1892, Београд [1891], 39–42).Поставља се, оправдано, питање: да ли је тај списак чланова СУД потпун и није ли, можда, и из њега ко од чла-нова Друштва омашком изостављен.

Детаљна истраживања у овом правцу – сравњивање спискова чланова из године у годину, прегледадминистративне архиве Друштва, провера датума смрти за све чланове Друштва4 – нису, на жалост, остала без

2 Тако се наводе: закљ. са СКА Год. XXXI, 1922 – А. Друе (� 1900), Р. Ковачић (� 1909), С. Ламброс (� 1919);закљ. са СКА Год XXXVI, 1927 – Е. де Борхграв (� 1917); закљ. са СКА Год. XLIV, 1935 – Џ. А. Тин, Маркиз Бат (�1896), Ј. Вацлик (� 1918), Е. Тице (� 1931).

3 Исте ове грешке налазе се и у списку почасних чланова СКА које доноси САНУ Год. LXX, 1963 – ХСI, 1984.4 Датум смрти није могао бити установљен за ове чланове Српског ученог друштва (година у загради означава

када се дотични члан последњи пут јавља у списку чланова СУД): Димитрије Томић [1871] Исак Никифоровић [1884],Лука Павловић [1889], Ђовани Де Рубертис [1892], Анри Тијер [1892].

405

резултата. Показало се да је током времена, приликом састављања годишњих спискова чланова Српског ученогдруштва5, испуштен већи број чланова који су, иначе, били у животу на дан 15. нов. 1892. год.Те омашке нису учињене истовремено, већ током низа година (година у загради означава када је дотични чланиспуштен из списка), а истраживања у архиви Српског ученог друштва не дају никаквог основа претпоставци даје ко од ових чланова дао оставку на чланство у Друштву, те да би по томе основу био брисан6. То су следећичланови Српског ученог друштва:

14. Димитрије Голубовић [1873]15. Коста Јовановић [1873]16. Александр Степанович Тројански [1873]17. Ђорђе Берисављевић [1874]18. Мојсеј [Максим] Вересић [1877]19. Ђорђе Ценић [1880]20. Стефан Верковић [1881]21. Јан Коларж [1883]22. Јан Франтишек Језбера [1884]23. Милан А. Петронијевић [1891]24 Марко Драговић [1892]

IIIКод разматрања питања какве су могућности за исправке и допуне постојећег списка почасних чланова

Српске краљевске академије (СКА Год. VII–XLIV и СКА ПИ CXVI ) треба рећи да се ово питање не поставља наисти начин за све омашком испуштене чланове.

За чланове који су унети у први штампани списак почасних чланова Академије (Схематизам КраљевинеСрбије с календаром за годину 1893) то се питање стварно и не поставља. Реч је у ствари о оним члановима којеАкадемија омашком није унела у свој први списак (р. бр. 1–3) и оним члановима који омашком Српског ученогдруштва нису унети у списак Друштва на основу којега је Академија саставила тај свој основни списак (р. бр.14–24).

При расправљању овога питања има се на првоме месту узети у обзир Закон од 10. фебр. 1892. год, а за-тим пракса које се Академија држала у овоме питању.

За стицање почасног чланства Српске краљевске академије Закон од 10. фебр. 1892. поставља само једануслов: чланство у Српском ученом друштву на дан у који Друштво буде изабрало између својих редовних чла-нова осморицу за праве чланове Академије.

У сагласности са овом законском одредбом кретала је се и пракса Академије када је некоме од омашкомиспуштених чланова Српског ученог друштва требало рачунати почасно чланство у Академији.

Такав је био случај Милана А. Петронијевића. Испуштен приликом састављања списка чланова Друштваза 1891. год. Петронијевић се до 1898. не наводи ни у једном списку почасних чланова Академије. Тек те године

5 Списак чланова Српског ученог друштва објављен је у Гласнику СУД два пута: XVIII, 1865, ХIII–ХХ: Списакчланова Српског ученог друштва године 1864/5; 52, 1883, 312–316: Именик Српскога ученог друштва. У периоду 1866–1892. списак чланова објављиван је сваке године у званичној државној публикацији: Календар са шематизмом СрбскогаКњажества (1866), Календар са шематизмом Књажества Србије (1867–1875, 1882), Календар са шематизмомКњажевства Србије (1876–1881), Календар са шематизмом Краљевине Србије (1883–1890), Шематизам КраљевинеСрбије с календаром (1891–1892). Ове годишње спискове састављало је Друштво.

6 Према Устројству Српског ученог друштва од 29. јула 1864. год. (чл. 15) чланство у Друштву губило се, поредсудске пресуде која за собом повлачи губитак грађанске части, и изјављене жеље самога члана, и „решењем скупа попредлогу и изјави одбора, да се члан не одазива позиву одбора, било да се чланства прими, или да друштву могућимрадом у помоћ притече“. Према Уређењу Српскога ученог друштва у Београду од 3. јан. 1869, год. (чл. 15) Друштво вишеније ималo права да само, по сопственој иницијативи, кога од чланова брише из чланства. Према Изменама и допунама уУређењу Српског ученог друштва, усвојеним од главног скупа СУД 12. и 13. јуна 1877. год. (чл. 8), Друштво није моглоникога брисати из чланства, али је имало право да оне редовне чланове „који престану учествовати у раду на задаткудруштвеном и то покажу тиме што без довољних узрока три пута једно за другим на редовне састанке друштвене не дођу“уврсти из редовних у почасне чланове (исп. СКА ПИ CXVI, 1939–1941, 256–292; Гласник СУД XLV, 1877, 364–384).Међутим, ова одредба никада није била примењена, мада је било озбиљних иницијатива за то, и најзад је била укинута одСкупа СУД 30. јан. 1884. год. (Архив САНУ: А 3472, А 3476–3483, А 3487, А 3499; Гласник СУД 57, 1884, XLIV–L).

406

ова омашка бившег Српског ученог друштва исправљена је и то кратким административним путем, бездонoшења одлуке од стране било Председништва било Целокупне Академије, тј. простим увођењемПетронијевића у списак почасних чланова (СКА Год. XII, 1898, 20). Штавише, у Академијинојадминистративној архиви није регистрован ни захтев М. А. Петронијевића да се ово учини.

Други случај ове врсте био је Марка Драговића. Драговић се приватно, писмом од 12. марта 1898. год,обратио Ј. М. Жујовићу, секретару Академије, с молбом да му се као дописном члану бившег Српског ученогдруштва пошаље диплома на почасно чланство Српске краљевске академије. У своме писму Драговић уопштене доводи у сумњу своје почасно чланство у Академији – за законске одредбе о почасним члановима он једознао из Гласника СУД 73, 1892, тако да није ни знао да је изостављен из списка чланова Друштва, а самим тими из списка почасних чланова Академије. Овакво Драговићево писање није, природно, Ј. М. Жујовића ни навелона помисао да би Драговић могао бити изостављен из списка и да би то требало проверити и исправити. А да јето Жујовић знао, свакако би то и учинио о чему сведочи његова забелешка на Драговићеву писму: „Одговорено23–III да сви почасни чланови задржавају дипломе С. У. Д. . . . ЈМЖ.“.

Тако је Драговић живео у уверењу да је почасни члан Академије што је у ствари и био – све до 1912. год.када му је дошао до руке СКА Год. и видео да га у списку почасних чланова нема. Тим поводом он се 8. јула1912. обратио писмом, приватним, председнику Академије Ст. Новаковићу с молбом да га обавести зашто се ње-гово име не налази међу почасним члановима. Новаковић је по овоме питању затражио од Академијине админи-страције да му поднесе извештај („Да се види: је ли доиста г. М. Драговић био члан Српског Ученог Друштва ида ли је само погрешком избачен, или је што друго“) и на основу писменог реферата да је по среди омашка („сва-како нечијом погрешком“) одредио да се ова ствар „стави на дневни ред Управе“, – и о томе известио Драговића.Овакав Новаковићев став недвосмислено упућује на закључак да би одлука Председништва Академије билапозитивна. Али на Драговићеву изричиту молбу, упућену Ст. Новаковићу у приватном писму (20. авг. 1912), дасе то питање не износи пред седницу („За ово Вас уљудно молим и по стотину пута молим“), предмет није ниизнет пред Председништво.7

Из одговора се види да у свима овим случајевима – било да неко Академијином омашком није уведен усписак почасних чланова, било да је омашком Српског ученог друштва био испуштен из списка не постоје ника-кве сметње да се та лица сада уведу у списак почасних чланова Српске краљевске академије, будући да су тосвојство несумњиво стекла на основу Закона од 10. фебр. 1982. год.

7 Архив САНУ, адм. арх. СКА: 621/1912.

407

ПОЧАСНИ ЧЛАНОВИ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ [15. нов. 1892]

а)Андреја АНДРЕЈЕВИЋ *Алекса Н. СПАСИЋАлимпије ВАСИЉЕВИЋАнта АЛЕКСИЋАћим МЕДОВИЋАћим ЧУМИЋБогољуб ЈОВАНОВИЋВладимир ЈАКШИЋВладимир ЈОВАНОВИЋВладислав ТИТЕЛБАХВојислав БАКИЋГаврило ВИТКОВИЋДимитрије ЂУРИЋДимитрије СТОЈАНОВИЋДрагутин С. МИЛУТИНОВИЋЂорђе КРСТИЋЂорђе МИЛОВАНОВИЋЂорђе ПАВЛОВИЋЂорђе Р. ПАНТЕЛИЋЂорђе ПОПОВИЋЂорђе РАДИЋЕмилијан ЈОСИМОВИЋЈероним [Јован] ЈОВАНОВИЋЈеврем ГРУЈИЋЈован ДРАГАШЕВИЋЈован ЂОРЂЕВИЋЈован ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ *Јован ИЛИЋЈован МАРИНОВИЋЈосиф МАРИНКОВИЋЈосиф ПЕЦИЋКоста АЛКОВИЋ

Коста ЦРНОГОРАЦЛазар Ђ. ДОКИЋЛаза КОСТИЋЉубомир КАЉЕВИЋМарко Т. ЛЕКОМилан Ј. АНДОНОВИЋМилован ЈАНКОВИЋМилован СПАСИЋМилорад Поповић ШАПЧАНИНМилорад МЕДАКОВИЋМилош ЗЕЧЕВИЋМилош С. МИЛОЈЕВИЋМихаило В. BУЈИЋМихаило ПЕТКОВИЋМихаил [Милоје] ЈОВАНОВИЋНиканор [Никола] РУЖИЧИЋНикола КРСТИЋПетар Ј. ЖИВКОВИЋ *Петар УБАВКИЋСава ГРУЈИЋСава СРЕТЕНОВИЋСветозар ИВАЧКОВИЋСветозар Ј. НИКЕТИЋСтеван ЗДРАВКОВИЋСтеван Р. ПАНТЕЛИЋСтеван Д. ПОПОВИЋСтеван Р. ПОПОВИЋСтеван ТОДОРОВИЋСтојан ВЕЉКОВИЋФилип ХРИСТИЋФеликс ХОФМАН

б)Јосип Јурај ШТРОСМАЈЕРЛадислав Франтишек РИГЕРЈован СУНДЕЧИЋБогдан П. ХАЖДЕУВилијам Еварт ГЛЕДСТОНКонстантин Петрович ПОБЈЕДОНОСЦЕВМарин Стојанов ДРИНОВАнри ДРУЕВасилиј Васиљевич ВЕРЕШЧАГИНЏон Александер ТИН, Маркиз БАТСава КОСАНОВИЋФердинан Андре ФУКЕФеренц ПУЛСКИТеодор МОМЗЕН

Ђорђе НИКОЛАЈЕВИЋАлександар СТОЈАЧКОВИЋ *Имбро ТКАЛАЦ ИГЊАТИЈЕВИЋАполон Александрович МАЈКОВМарко РЕНИЈЕРСветозар МИЛЕТИЋ *Иван ТРНСКИБогослав ШУЛЕКЈан ВАЦЛИКВладимир Иванович ЛАМАНСКИПјотр Алексејевич БЕЗСОНОВМартин ХАТАЛАШиме ЉУБИЋМихаило ПОЛИТ ДЕСАНЧИЋ

408

Јосип ТОРБАРИван ФИЛИПОВИЋТодор Стојанов БУРМОВАнтон МАЛЕЦКИЗигмунт МИЛКОВСКИПантелејмон Александрович КУЛИШАлександр Николајевич ПИПИНМихаил Осипович МИКЕШИНЈан МАТЕЈКО*Феликс КАНИЦЛуј ЛЕЖЕАдолф д' АВРИЛФјодор Иванович ЛЕОНТОВИЧ*Герасим ПЕТРАНОВИЋПлатон Андрејевич КУЛАКОВСКИПетар МАТКОВИЋФрањо Ксавер КУХАЧАнтоније ХАЏИЋЕмил ПИКОКонстантин Јозеф ЈИРЕЧЕК *Алфред РАМБОГрегор КРЕКНиколај Савич ТИХОНРАВОВЈаков Карлович ГPOT *Гаврил Спиридонович ДЕСТУНИССтефан КУМАНУДИСпиридон ЛАМБРОСЛуко ЗОРЕФранц ТУЛАГеорги Николов ЗЛАТАРСКИНикола Ђ. ВУКИЋЕВИЋ

Ристо КОВАЧИЋКонстантин Јаковлевич ГРОТТимофеј Дмитријевич ФЛОРИНСКИСтеван ПАВЛОВИЋСтеван В. ПОПОВИЋИлија ОГЊАНОВИЋНикодим [Никола] МИЛАШАртур Џон ЕВАНСЛука ЗИМАМатија ВАЉАВЕЦЈаков ЋУДИНАУрош ПРЕДИЋСава ДИМИТРИЈЕВИЋВлахо БУКОВАЦНикола МАШИЋИван РЕНДИЋЕмил ТИЦЕНикола ВУЈИЋГрацијадио АСКОЛИВладимир Данилович СПАСОВИЧАрмин ПАВИЋФрањо МАЈКСНЕРЕмил де БОРХГРАВПолин ИРБИЈене СЕНТКЛАРАЈИАнђело ВЕТАЈохан Хајнрих ШВИКЕРЈован ПАЧУМита ТОПАЛОВИЋАнтон Семјонович БУДИЛОВИЧАнђело ДЕ ГУБЕРНАТИС

в)Карл Лудвиг МИШЕЛЕ *Фјодор Иванович БУСЛАЈЕВ *Фрањо ВАНИЧЕК *

г)Коста ЈОВАНОВИЋ * [1873]Димитрије ГОЛУБОВИЋ * [1873]Александр Степанович ТРОЈАНСКИ * [1873]Ђорђе БЕРИСАВЉЕВИЂ * [1874]Мојсеј [Максим] ВЕРЕСИЋ * [1877]Ђорђе ЦЕНИЋ * [1880]

Стефан ВЕРКОВИЋ * [1881]Јан КОЛАРЖ * [1883]Јан Франтишек ЈЕЗБЕРА * [1884]Милан А. ПЕТРОНИЈЕВИЋ [1891]Мако ДРАГОВИЋ * [1892]

Приликом навођења пoчасних чланова, будући да је хронологија за све иста (15. нов. 1892), поштован јередослед који је дат у првоме штампаном списку почасних чланова Српске краљевске академије (СхематизамКраљевине Србије с календаром за годину 1893, Београд [1892], 57–58: Српска краљевска академија. Почасничланови. а) домаћи; б) спољашњи).

Из тога списка овде су изостављени они који су умрли пpe 15. нов. 1892. год, као и чланови који су пре тогадатума изабрани за чланове Академије, пошто ни једни ни други нису могли постати почасним члановима Српскекраљевске академије. Исто тако изостављени су и они чланови СУД за које се није могло установити да. су били уживоту на дан 15. нов. 1892. год.

409

Одељак в) обухвата оне чланове Српског ученог друштва који се наводе у списку чланова Друштва за 1892.год. и били су у животу на дан 15. нов. 1892. год, а који, омашком, нису унети у тај први списак почасних члановаСКА.

Одељак г) обухвата оне чланове Српског ученог друштва који су, омашком, изостављени приликомправљења спискова чланова Друштва за поједине године, а били су у животу на дан 15. нов. 1892. год. Ти члановинаведени су према редоследу ЊИХОВОГ изостављања из годишњих спискова Друштва. Те године означене су кодсваког члана у загради.

Датум 15. нов. 1892. год. по старом је календару, у то време званичноме у Краљевини Србији.Курзивом су штампана имена оних почасних чланова који су доцније изабрани за дописнике.Подвученим су имена оних почасних чланова који су доцније изабрани непосредно за праве чланове.Звездица [*] уз имена појединих чланова означава да се та лица не налазе у списковима почасних чланова

објављеним у издањима Академије.

410