Biljni organi

Podela biljnih organa1. Vegetativnih, koji odravaju biljku u ivotu:

koren, stablo list

2. reproduktivnih (generativnih) organa koji

omoguavaju razmnoavanje jedinki i bioloki opstanak vrste: cvet - cvasti, plod i seme.

Koren

Koren je osovinski vegetativni biljni organ kojim se biljka privruje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. . Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa

ijom aktivnou koren raste neprekidno tokom ivota.

Vegetaciona kupa je zatiena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi otetila pri probijanju kroz podlogu

Graa korena Na korenu se morfoloki razlikuje vie

delova (zona): zona

korenske kape zona rastenja zona izduivanja zona apsorpcije zona provoenja.

zona korenskih dlaka povrinske elije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljita.

Graa korena

zonu izduivanja elije koje se izduuju (rastu u duinu) i ine

zona korenske kape povrinski sloj grade mrtve,

osluznjavele elije koje se ljute i tako smanjuju trenje pri rastu korena. elije korenske kape se stalno obnavljaju deobama elija vegetacione kupe

zona rastenja deo vegetacione kupe Koren deobama ovih elija raste.

Zona rasta

Zona korenske kape

Anatomska graa korena Ako se u zoni korenskih dlaka napravi

poprean presek korena, uoie se njegova primarna graa: na

periferiji korena je rizodermis (epiblem), vieslojna zona primarne kore i u centru je centralni cilindar .

PRIMARNA GRAA KORENA Popreni presek korena iznad zone korenskih dlaka

centralni cilindar

rizodermis (epiblem)

zona primarne kore

Rizodermis je povrinski sloj mladih, vrnih

delova korena. elije ovog tkiva obrazuju korenske dlake kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije. Primarna kora je graena od vie slojeva parenhimskih elija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na centralni cilindar, sadri elije propusnice. One proputaju vodu sa mineralnim materijama, koju su upile elije rizodermisa, u centralni cilindar.

Popreni presek radijalnog provodnog snopia

Centralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde izmeu ijih zrakova su umetnuti elementi floema.

Detalj radijalnog sprovodnog snopia: 1. parenhim kore 2. endodermis 2a. elija propusnica 3. pericikl 4. ksilem 5. floem

2a

Sekundarna graa korenaI kora sa peridermom II kambijum III sekundarno drvo

Uzduni presek korena u zoni korenskih dlaka

apoplast

elijski zid

simplast

Korenov sistem Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. A. Osovinski korenov sistem Koren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bone korenove, koji su obino slabije razvijeni od glavnog korena. Svi boni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila.

B. iliast korenov sistem Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski korenovi). iliast korenov sistem izgraen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

Metamorfoze korena Osim glavnih uloga, koren moe da dobije i neku

drugu funkciju. Tada se oblik i graa korena menjaju i on je metamorfoziran. Najea dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija:

ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobraava se u repu (npr. argarepa). kada se hranljive materije negomilavaju u bonim korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine). kod nekih tropskih biljaka koje ive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad povrine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Beta cicla cvekla

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Daucus carota subsp. sativus

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Ficaria verna, koren

Skrobna zrna u parenhimskim elijama

Daskasti korenovi tropskog drvea

Stablo - izdanak Stablo je osovinski deo izdanka koji raste

neprekidno tokom ivota biljke. Stablo sa listovima naziva se izdanak. Osnovne uloge stabla su: provoenje

vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija; stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji poloaj za primanje Suneve svetlosti.

IZDANAK (stablo sa listovima i pupoljcima)TEMENI PUPOLJAK

BONI PUPOLJAK NODUS INTERNODIJA

LIST

cvet Temeni pupoljakNodus ili cvor internodija Bocni pupoljak Temeni pupoljak

Sistem Izdanaka

List

Lisna drska Lisna ploca

StabloOsovinski koren Bocni korenovi

Korenov sistem

Apikalni meristem stabla (Vegetaciona kupa izdanka)

Vegetaciona kupa stabla se sastoji od: Protoderma (epidermis); Osnovnog meristema (parenhim);

Prokambijum (provodna I mehanika tkiva)

Vrste izdanaka Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa. Pri

osnovi vegetacione kupe obrazuju se zaeci listova. U njihovom pazuhu obrazuju se boni izdanci.Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se vor (nodus), a deo stabla izmeu dva vora je lanak (internodia). U zavisnosti od duine lanaka izdanci mogu biti:

kratki, kod kojih su listovi priblieni i dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajuoj udaljenosti.

Kod nekih biljaka, npr. kod maslaka, listovi su zbijeni pa

grade rozetu. Kod voaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri emu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).

DUGI I KRATKI IZDANCIKRATAK IZDANAK

DUGI ZDANAK

DUGI I KRATKI IZDANCI ARIA

Izdanak se razvija od pupoljia klice, tako da onaj

Grananje izdanka

izdanak iji rast vodi klicin pupolji se naziva osnovni izdanak. Boni izdanci su oni koji nastaju od bonih pupoljaka. Pupoljak je, u stvari, mlad, jo nerazvijen izdanak, iji je najvaniji deo vegetaciona kupa. Deobom elija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka. Odmah ispod vrha vegetacione kupe zainju se listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se boni (pazuni) pupoljci iz kojih postaju boni izdanci. Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem izdanaka, kojim se postie poveanje povrine biljnog tela.

PUPOLJAKA.B.

TEMENI PUPOLJAKBONI ILI PAZUNI PUPOLJAK

ADVENTIVNI PUPOLJCI

GRANANJE

Razlikuju se tri osnovna tipa grananja: 1. dihotomo 2. monopodijalno i 3. simpodijalno.

2.

3.

Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien=

noica, osovina) se odlikuje time to je jedna osovina glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vue rast, dok bone grane polaze sa nje i zaostaju u rastu. Primer monopodijalnog grananja su etinari, jasen, hrast, javor, dren i dr. Simpodijalno grananje se odlikuje time to glavna osovina ne raste stalno vrhom, ve prekida rastenje, a jedna od bonih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta biljke.

Monopodijalno grananje Simpodijalno grananje

Quercus sp., hrast

Picea omorica, Panieva omorika

Metamorfoze Nadzemni izdanak, takoe, moe da

metamorfozira obavljajui neku drugu funkciju:trn ima zatitnu ulogu, raljike slue za prihvatanje za neku vrstu podlogu, stolone u vidu dugakih izdanaka slue za vegetativno razmnoavanje, filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listi i u njegovom pazuhu cvet i plod.

METAMORFOZE NADZEMNOG IZDANKAFILOKLADIJE

Ruscus hypoglosum L.

KLADODIJE predstavnici fam. Cactaceae, kaktusi

REPASTO ZADEBLJALO STABLO

Brassica oleraceae var. gongyloides, keleraba

STOLONI kod jagode, Fragaria vesca

IZDANCI PREOBRAENI U TRNOVE Gleditschia sp., glediija

IZDANCI PREOBRAENI U RALJIKE

Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod povrine

podloge pa se nazivaju podzemni izdanci. Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane. Razlikuju se od korena po tome to koren nikada ne nosi listove. Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi. Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku:

rizoma, krtole i lukovice.

METAMORFOZE PODZEMNIH IZDANKARIZOM

Zingiber officinale Rosc., umbir

KRTOLA

Solanum tuberosum L., krompir

Krtola krompira poreklom od izdanka i krtola georgine poreklom od korena su ANALOGNI organi. (imaju istu grau i funkciju ali su razliitog porekla). HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali razliite funkcije (fotosintetiki listovi, krunini listii i aini listii)

LUKOVICA

Allium cepa L., crni luk

Gagea sp., baloe

Urginea maritima, primorski luk sa najveom lukovicom u Evropi

Primarna i sekundarna graa stabla U poetnim fazama razvia izdanka

stvara se njegova primarna graa. Kod monokotila ta graa ostaje tokom itavog ivota, dok se kod dikotila i golosemenica primarna graa zamenjuje sekundarnom.

Apikalni meristem Primarni meristemi Protoderm Osnovni meristem Prokambijum floem kambijum Primarni ksilem epidermis primarna kora sr

Provodni snopiLisni trag

ANATOMIJA STABLA

Stablo primarne grae

Primarnu grau stabla, kao i kod korena,

ine tri zone : epidermis,

koji se najee sastoji od jednog

sloja elija; primarna kora koju ini nekoliko slojeva ivih parenhimskih elija i mehanike elije (najee kolenhim). centralni cilindar, koga izgrauju provodna tkiva (floem i ksilem) i tkivo sri. Provodni snopii su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten. Izmeu floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum.

Aristolochia sp.

I EPIDERMIS

II PRIMARNA KORA

PERICIKLIII CENTRALN I CILINDAR

Primarna graa stabla dikotila i

golosemenica se ve krajem prvog vegetacionog perioda gubi i poinje sekundarno debljanje. Izmeu susednih provodnih snopia zainje se sekundarni kambijum koji se spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni prsten. Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji.

KAKO STABLO DEBLJA

ILISEKUNDARNI RAST STABLA KOD GOLOSEMENICA I DRVENASTIH DIKOTILA Formiranjem kambijalnog prstena i peridermaepidermis

ksilem sr kora

floemkambijum

Tip stabla sa provodnim snopiima1. Kod biljaka klase Liliopsida (Monocotyledones) 2. Kod biljaka klase Magnoliopsida (Dicotyledones)

1

2

SEKUNDARNA GRAA STABLA

I.

KORA

II. SEKUNDARNO DRVO

III. SR

ListList je deo izdanka koji

obavlja tri veoma vane funkcije :fotosintezu,

transpiraciju

i razmenu gasova.

Graa lista List nastaje od istog tvornog tkiva kao i

stablo vegetacione kupe stabla. Potpuno razvijen list se sastoji od: lisne osnove, lisne drke i lisne ploe (liske)

DELOVI LISTALisna ploa, liska, lamina

Lisna drka petiola Lisna osnova

Lisni zalisci stipule

Lisna osnova se moe razviti u lisni rukavac ili lisne zalistke

Lisna osnova je deo kojim je

list privren za stablo. Iz lisne osnove se razvijaju zalisci i lisni rukavac. Zalisci mogu biti razliito razvijeni kod razliitih biljaka u obliku trna, skoro neprimetni ili razrasli toliko da zamenjuju listove, koji obavljaju neku drugu funkciju (npr. kod graka listovi su preobraeni u raljiku, a zalisci obavljaju fotosintezu).

Lisna drka je uski deo

lista kojim je liska privrena za stablo. postavlja lisku u najpovoljniji poloaj prema svetlosti i, s obzirom da je veoma savitljiva, titi lisku od udara vetra i kie. List koji nema lisnu drku naziva se sedei.

Lisna ploa (liska) je deo koji obavlja sve osnovne

funkcije lista i najee je spljotena. Na njoj se razlikuju dve povrine lice (tamnije) i nalije (svetlije). Liska moe biti razliita po veliini, obliku i izgledu oboda.

LICE LISTA

BIFACIJALAN LIST

NALIJE LISTA

bifacijalni ekvifacijalni unifacijalni listovi

Vrste listova U zavisnosti od

toga koliko liski polazi sa jedne lisne drke razlikuju se: prosti i sloeni listovi.

Prosti listovi su oni kod

kojih se na jednoj lisnoj drki nalazi jedna liska.Listovi sa ijih lisnih drki polazi

vei broj liski su sloeni.

Sloeni listovi mogu biti

prststo sloeni i perasto sloeni. Perasto sloeni listovi mogu biti parno ili neparno perasto sloeni.

LIST PO OBLIKU LISKE MOE BITI

igliast, lancelast, linearan, jajast, elipsoidan, okruglast, bubreast, srcast, kopljast, strelast, trouglast

OBOD LISTA

Obod liske moe biti ceo ili na razliite naine urezan. odnosu na osobine oboda, listovi mogu biti: nazubljeni, perasto ili prstasto useeni, testerasto useeni, renjeviti itd.

VRH LISTA

OSNOVA LISTA

Prema funkciji i poloaju na izdanku, razlikuju se sledee

vrste : kotiledoni, donji listovi, srednji (pravi) listovi i gornji listovi. Donji listovi se nalaze na podzemnim izdancima i u donjem delu nadzemnih izdanaka zeljastih biljaka. Oni su mrki, ljuspasti i tite pupoljak u svom pazuhu. Srednji obavljaju sve funkcije lista i najbrojniji su pa se zato nazivaju pravi listovi. Gornji se nalaze zajedno sa cvetovima i cvastima i tite ih. U gornje listove spadaju priperci (brakteje), involukrum i spata. Priperci su listii iz ijeg se pazuha razvija cvet. Involukrum je omota cvasti (npr. kod glavoika i titonoa), a spata je list koji obavija cvast (npr. kod kozlaca i anturijuma).

Nervatura lista Sistem provodnih snopia

u liski predstavlja nervaturu lista. Ona se jasno uoava na naliju liske. Obino se razlikuje jae istaknuti glavni nerv i slabije razvijeni boni nervi (mreasta nervatura). Svi oni ine nervaturu lista.

Veina monokotila ima paralelenu nervaturu (svi su nervi podjednako razvijeni)

Dikotile imaju mreastu nervaturu. U zavisnosti od oblika liske mreasta nervatura moe biti prstasta ili perasta.

PERASTA NERVATURA

PRSTASTA NERVATURA

Raspored listova Listovi su na stablu tako rasporeeni da ne

zaklanjaju jedan drugom svetlost i da ravnomerno opterete stablo svojom teinom. Sa istog vora stabla moe polaziti jedan, dva ili vei broj listova pa prema tome njihov raspored moe biti :naizmenian, naspraman i prljenast.

Kada sa istog vora polazi samo jedan list, tada je

naizmenian raspored. Ako sa jednog vora polaze dva lista, onda je to naspraman, a ako polazi vei broj listova onda je prljenast raspored

RASPORED LISTOVA NA STABLUPRLJENAST (CIKLIAN) NAIZMENIAN (SPIRALAN)

NASPRAMAN

Graa lista mezofita

Na licu i naliju lista nalazi se jednoslojni epidermis, a

izmeu njih lee dve vrste tkiva, koje ine mezofil. Epidermis je pokriven kutikulom i u njemu se nalaze stome (ee su na naliju lista). Mezofil je graen od palisadnog i sunerastog tkiva, a u njemu se nalaze i provodni snopii. Palisadno tkivo ine izduene elije koje sadre veliku koliinu hloroplasta pa se u tom tkivu najintezivnije odvija fotosinteza. elije sunerastog tkiva su razdvojene krupnim intercelularima, tako da je ovo tkivo rastresito, upljikavo kao suner. Kroz intercelulare se vri razmena gasova u tkivima lista. Provodni snopii se sastoje od ksilema (okrenut ka licu lista) i floema (okrenut ka naliju lista).

Uz provodne snopie zastupljena su mehanika tkiva (likina vlakna, kolenhim). Provodni sistem lista povezan je sa provodnim sistemom stabla.

GRAA LISTAKutikula lica Epidermis lica Palisadni parenhim

Sunerasti parenhim Ksilem Floem

Epidermis nalija Kutikula nalija

Funkcija lista

O2, H2O CO2

Ksilem i floem