• појма Биљни карантин,• организације, врста и значаја биљног карантина у заштити биља,• функционисање карантинске службе,• метода прегледа и утврђивања присуства карантинских

организама, • врсте карантинских организама које се налазе на важећим

листама за нашу земљу.• познавање патогена са карантинске листе А1 и А2,• познавање метода за откривање и доказивање карантинских

патогена.• оспособљеност да се препознају болести које изазивају

патогени са карантинске листе, • узоркује биљни материјал и изврши доказивање карантинских

патогена

БИЉНИ КАРАНТИН

Циљ je познавање:

Појaм Биљни карантин

у најужем смислу представља поступак држања биљака у условима изолације док се не утврди њихово здравствено стање.

Савремено значење• Подразумева низ прописа и

процедура који се као ограничења превентивно примењују при промету биља и биљних производа у оквиру националне територије , између територија појединих земаља или континената , у циљу спречавања или барем што дужег одлагања уношења опасних болести и штеточина у нова подручја ипредузимања мера њиховог искорењавања.

Значај биљног карантина

• Биљни карантин је део стратегије службе заштите биља у борби против биљних болести ,штеточина и корова.То је превентивна метода борбе у комплексу мера заштите од биолошких агенаса.

Историјат биљног карантина• Први пропис о биљном карантину као мери

спречавања ширења једне штеточине у Европи донет је у Немачкој 1863.г. Непосредно после преношења филоксере из Америке у Европу.

• 1881.г. У Берну донета је Међународна конвеција о спровођењу карантинских мера у циљу спречављња ширења филоксере.

• Законом о сузбијању болести и штеточина културних биљака од 1929.г. била је прописана контрола увоза биља коју су спроводиле пољопривредне огледне и контролне станице.

• У првих десетак година након Другог светског рата здравствена контрола биља при увозу и превозу није постојала .

• Године 1976 донешен је Закон о заштити биља од болести и штеточина које угрожавају целу земљу и око тридесетак подзаконских савезних прописа којима су први пут ближе уређена сва питања око карантина.

• Како су се мењале прилике у земљи и распадом Југославије велике промене али и запостављање доживела је и карантинска служба.

• Због тих проблема дошло је до ширења неких врло опасних болести као бактериозна пламењача воћа , кукурузна златица ...

• После свих дешавања у земљи 1998 .г. донет је нов Закон о заштити биља као и неопходни подзаконски прописи који су битни у фитосанитарној инспекцији , међународном и унутрашњем биљном карантину.

• У периоду од 1953-1956.г. Донето је доста Закона , прописа и правилника нужних за организацију и функционалисање биљног карантина.

Извештајно-прогнозна служба

• Према препоруци Међународне или регионалних конвенција све земље требе да организују институције које ће се бавити извештајно-прогнозним и

обавештајним пословима заштите биља применом најсавременијих метода.

Организација биљног карантина

• поштовање принципа од општег значаја

• болести и штеточине због којих се организује мора да представљају стварну опасност за одређену територију

• служба биљног карантина организационо и функционално треба да буде потпуно назависна од других утицаја а њеним извршиоцима да се омогућиперманентно усавршавање.

Спољни биљни карантин

Са америчког континента пренете су:• Пламењача кромпира (1830.г.) , пламењача

винове лозе (1876.г.), Филоксера (1863.г.)...• Уводи се међународни фитосанитарни

цертификат

• Европска и медитеранска организација за заштиту биља (ОЕПП) са својим чланицама

уводи Листу А1 и А 2

међународни фитосанитарни цертификат

Унутрашњи биљни карантин

• Спречавање ширења економски значајних болести и штеточина из заражених у незражене рејоне, органицазија сровођење мера и процедура засноване на прописима.

• Процедура подразумева фитосанитарну контролу објеката у којима се производи семенски и садни материјал и издавање фитосанитарног

цертификата у уутрашњем промету пошиљка.

Оперативне фитосанитарне процедуре у промету

пошиљака• Завршни чин у коме фитосанитарни

инспектор , на основу свог прегледа , прикупљених докумената и евентуалних допунских консултација доноси суд о здравственом стању пошиљке и одобрава њен промет или доноси одговарајуће мере ограничења.

• Место прегледа пошиљке- број прегледних места односно граничних прелаза за увоз и превоз пошиљака

• Преглед пошиљака у извозу по правилу се обавља у месту утовара и дужност је извозника да на тим местима омогући фитосанитарном инспектору квалитетно извршење прегледа.

- пријава пошиљке за преглед- припрема инспектора за извршење процедуре прегледа

• Извршење прегледа пошиљака• контрола докумената који су поднети уз

пријаву( фитоцертификат, товатни лист, дозвола за увоз...)

• Преглед превозног срдства• Преглед саме пошиљке и амбалаже врши се

сукцесивно при чему се издвајају сумњиви примерци . • Ако се посумња у здравствену исправност формирају се

узорци за лабораториска испитивања на одређене патогене , према прописаним методама и у ограниченом року који се шаљу овлашеној институцији.

Карантински надзор

• Приликом увоза садног материјала , расадa и пошиљака за научна истраживања постоји опасност од присуства скривених карантинских зараза које ће се манифестовати тек током вегетације , након садње.

• Зато се одређује карантински надзор у трајању једне или две године у зависности од врсте пошиљака.

• Надзор се одређује решењем у коме надлежни инспектор дефинише : место, начин, услове,време, извршиоце и извештај о надзору.

Идентификација обољења

• Koch (1883.g.) - фитопатолошка тријада

За идентуфикацију је потребно:- да изазивач обољења буде присутан

у организму- да би се идентификовао мора се

издвојити- тај микроорганизам унет у здрав и

одговарајући организам мора изазвати исто обољење.

Идентификација миколошких обољења

Пет поступака неопходних за доказивање патогена

• Микроскопски преглед узорака• Издвајање патогена у чисту културу• Инокулација здравих одговарајућих

биљака ради провере патогености• Реизолација патогена из вештачки

инфицираних ткива• Проучавање морфолошких,

еколошких и других особина изолата

Идентификација бактеријских

обољења• Микроскопски преглед узорака• Проверавање и гајење чисте културе

бактерија• Проверавање патогености издвојених изолата• Реизолација паразита и добијање чисте

културе бактерија• Проучавање морфолошких и одгајивачких

одлика изолата и реизолата • Проучавање биохемијских особина • Испитивање серолошких својстава

Идентификација вирусних обољења

• Биолошке методе:Морфолошка дијагностикаДијагностика помоћу индикатор биљака. Преношење вирусамеханичко преношењепреношење вируса калемљењемпреношење вируса семеномпреношење вируса векторимавилина косица као вектор

• Издвајање вируса из комплексних зараза

• Физичко хемијска својства вируса

• Пречишћавање вируса• Испитивање својстава

пречишћених вирусних изолата:-електронска микроскопија-имуно- електронска микроскопија-серолошке методе доказивања

вируса