Biljna tkiva

U organizmu skrivenosemenica se razlikuju dve osnovne grupe biljnih tkiva: tvorna tkivatrajna tkiva

Tvorna tkiva-Meristemi-

Tvorna tkiva grade elije koje imaju sposobnost da se neprekidno dele i od njih nastaju i razvijaju se sva ostala trajna tkivaRastenje biljke odvija se samo u zonama koje sadre meristemske elije sposobne za viestruke deobeVie biljke se odlikuju rastenjem tokom itavog ivota

Vrste tvornih tkivaPrema nainu postanka razlikuju se dve osnovne grupe meristemskih tkiva: Primarna vode poreklo od klice i zadravaju sposobnost deobe tokom itavog ivota nazivaju se primarni meristemiSekundarnanastaju od elija nekog trajnog tkiva koje su naknadno postale sposobne da se delenazivaju se sekundarni meristemi

Boni meristemiKako biljke rastu ?Vrni (primarni) meristemi izdanka (u pupoljcima)Vrni (primarni) meristemi korena

Bona tvorna tkiva cilindrinog su oblikapomou njih stablo i koren sekundarno debljaju (rastu u irinu)pripadaju sekundarnim meristemimapripadaju im: kambijumfelogenPrema poloaju koji zauzimaju u biljci tvorna tkiva se dele na: Vrna tvorna tkiva nalaze se na vrhovima korena i stabla nazivaju se vegetacione kupe. deobama elija ovog tkiva biljka raste u duinupripadaju primarnim meristemima

Tkiva rane nastaju na mestima povrede biljnih organa. Umetnuta tvorna tkiva interkalarna tkiva obrazuju se izmeu trajnih tkiva, kao npr. u osnovi lista koji raste

Trajna tkiva

Trajna tkiva su izgraene od elija koje vre odreenu funkcijuTrajno su ili delimino izgubile sposobnost deobeNeka od trajnih tkiva mogu ponovo stei sposobnost deobe i na taj nain od njih postaju sekundarni meristemi. elije ovih tkiva su krupnije od meristemskih i imaju vee vakuole

Zavisno od funkcije koju vre, trajna tkiva su podeljena na: povrinska osnovna mehanika provodna lezdana

Povrinska tkivaPovrinska (pokorina) tkiva se nalaze na povrini svih biljnih organa. Imaju ulogu da: zatite unutranjost organa od nepovoljnih uticaja spoljanje sredineomogue razmenu materija tih organa i sredine.

U zavisnosti od kog tvornog tkiva nastaju, razlikuju se dva tipa povrinskog tkiva: primarno, kome pripada epidermis i sekundarno u koje spadaju: plutamrtva kora

EpidermisEpidermis ine ive elije koje su tesno pripijene jedna uz drugu. Kutikula je masna materija skoro nepropustljiva za vodu i gasove. U epidermisu se obrazuju stome preko kojih se vri razmena gasova i odavanje vode.

Zidovi ovih elija su zadebljali prema spoljanjoj sredini i pokriveni su kutikulom, dlakama i drugim tvorevinama radi to bolje zatite.

Sekundrarna povrinska tkivaPluta Plutu obrazuje felogen plute (naziva se jo i plutin kambijum)elije plute su vrsto meusobno spojene, mrtve i ispunjene vazduhom. Pluta je nepropusna za vodu i gasove pa se zbog toga obrazuju otvori za provetravanje lenticele. Lenticele imaju oblik brazde ili kvrice.

Sekundrarna povrinska tkivaMrtva koraPluta ne dozvoljava dovod hranljivih materija. Sva tkiva koja lee ispred plute (ka periferiji stabla) pre ili kasnije uginuKompleks mrtvih tkiva i plute ini mrtvu koru.

Osnovna tkivaine osnovnu masu biljnog tela. Parenhimska tkiva ili osnovna tkiva biljaka su prosta trajna tkiva izgraena od jedne vrste elijaPruaju se kroz itavo biljno telo obrazujui jedan neprekidni sistem u koji su uronjena sva tkiva osim pokorinih.

Parenhimska elijaCitoplazmaelijski zidVakuolaVakuolaParenhimsko tkivo

Tipovi parenhimskih tkivaZavisno od funkcije koju obavljaju ova tkiva se dele na: parenhim za apsorpciju vode i mineralnih materija (apsorpcioni parenhim) parenhim za fotosintezu (hlorenhim) parenhim za magacioniranje rezervnih materija provodni parenhim parenhim za magacioniranje vazduha (aerenhim).

Parenhim za apsorpcijuParenhim za apsorpciju vode i mineralnih materija (rizodermis) kao i rastvorenih organskih materija su tkiva koja zauzimaju periferni poloaj na biljci. elije su tankih zidova, sa krupnim jedrom i dosta citoplazme, a esto i sa sposobnou da izluuju odreene materije koje omoguavaju ili poveavaju apsorpciju materija. Rizodermis (epiblem) je jednoslojno tkivo koje se nalazi u odreenom delu korenaelije ovog tkiva su esto produene u korenske dlake, ime se mnogo poveava njihova povrina, a samim tim i njihova mo upijanja.

Parenhim za fotosintezuParenhim za fotosintezu nalazi se u listovima i mladim, zelenim stablima. Njegove elije sadre sve elijske organele, a posebno su dobro razvijeni hloroplasti u kojima se obavlja proces fotosinteze. Tkivo za fotosintezu povezano je sa provodnim tkivom da bi se materije stvorene u fotosintezi prenosile do svih delova biljke.

U listu je ovo tkivo izgraeno od dve vrste elija: prema naliju lista nalazi se sunerasto tkivo graeno od elija nepravilnog loptastog oblika, izmeu kojih se nalaze prostrani intercelulari. prema licu lista nalazi se palisadno tkivo, graeno od zbijenih elija oblika tetraedra;

Parenhim za magacioniranjeParenhim za magacioniranje ine elije koje imaju sposobnost da nagomilavaju organske materije ili vodu. Takvo tkivo se nalazi u krtolama, rizomima ili zadebljalim korenovima. Drvenaste biljke magacioniraju hranljive materije u stablima, a neke u listovima (aloja, uvarkua). Ova tkiva su esta u plodovima i semenima. Biljke sunih predela prilagoene su tako da mogu nagomilavati velike koliine vode u liu (agava) ili u stablu (kaktusi).

Provodni parenhimSlui za provoenje materija pa su elije koje ga grade izduene u pravcu u kome se materije provode.Nalazi se u floemu i ksilemu.

AerenhimParenhim za magacioniranje vazduha nalazi se u biljnim delovima koji se razvijaju u sredinama sa nedovoljno kiseonika, kao to su mulj i voda. Vazduh se magacionira u krupnim intercelularima koji su glavni nosioci funkcije ovog tkiva.

Parenhim za uvanje vodeSukulentne biljke - biljke sa sonim, mesnatim stablima ili listovima; ive na toplim i sunim stanitima; ali ih ima i u hladnijim predelima uvarkue.Kod kaktusa (fam. Cactaceae) stablo je sukulentno

Mehanika tkivaelije mehanikog tkiva su tesno meusobno spojene i imaju debele celulozne zidove sa malobrojnim i sitnim porama, pa daju vrstinu biljci. Mehaniki elementi su u biljnim organima specifino rasporeeni tako da se uz najmanji utroak materijala obezbeuju najvea mogua vrstoa. Razlikuju se dve osnovne vrste ovog tkiva: kolenhim i sklerenhim

Kolenhim mehaniko tkivo mladih organa koji jo rastu. Sastoji se od ivih elija iji su zidovi neravnomerno zadebljali. elije su sakupljene u trake ili cilindre, koji se obino nalaze ispod epidermisa mladih stabala

Sklerenhim je graen od mrtvih elija jako zadebljalih i odrvenelih elijskih zidova. Nalazi se u svim delovima biljke koji su prestali sa rastom. Deli se na: sklereidelikina vlakna i drvena vlakna.

Sklereidi (kamene elije) su elije sa jako zadebljalim elijskim zidom, razbacane izmeu elija drugih tkiva. Ima ih i u masi, kao npr. u plodu kruke.

Likina vlakna su elije izduenog oblika, sa zailjenim vrhovima, te imaju oblik vretena. Likina vlakna konoplje mogu biti dugaka 10 mm, lana 40 mm, a kod nekih biljaka dostiu duinu do 20 cm. Zidovi ovih elija su celulozni i zbog toga su cenjena u industriji (lan, konoplja, kopriva). Drvena vlakna (libriform vlakna) se nalaze u drvenom delu stabla. Kraa su od likinih vlakana i njihovi zidovi su jako odrveneli

Raspored mehanikih tkiva u biljnim organima

Provodna tkivaProvodno tkivo je specijalizovano za provoenje materija kroz biljku. Razlikuju se dve vrste ovog tkiva: ksilem i floem. FLOEMKSILEMprovodni snopikambijum

KsilemKsilem provodi vodu i u njoj rastvorene neorganske materije od korena ka listovima i drugim delovima biljkeKsilem je izgraen od mrtvih elija sa odrvenelim zidovima, koje se nazivaju: traheje i traheidi

Traheje dugake cevi nastale uzdunim spajanjem elija. Uzduni zidovi elija koje e obrazovati traheju odrvenjavaju, a njihovi popreni zidovi nestaju. Traheide su izduene elije najee sa iljatim vrhovima.

FloemFloem provodi rastvorene organske materije od mesta gde se stvaraju fotosintezom, odnosno od lista pa do svih delova biljke. Grade ga ive elije: sitaste cevi i elije pratilice

Sitaste cevi nastaju od niza elija, na ijim se poprenim zidovima stvaraju perforacije (lat. perforare = probuiti), pa imaju izgled sita (otuda im i naziv). Ove elije su bez jedra i imaju malo citoplazme. elije pratilice su priljubljene uz sitaste cevi i sa njima su u vezi preko otvora u bonim zidovima. Kroz te otvore prolaze plazmodezme (konci citoplazme koji povezuju elije). elije pratilice imaju jedroParenhim floema

Floem i ksilem ine provodne snopie. Provodni snopii mogu biti prosti provodni snopii. izgraeni samo od jedne vrste tkiva (ili ksilema ili floema)sloeni provodni snopii. kada sadre i floem i ksilemProvodni snopii ine nervaturu listova

lezdana tkivaelije lezdanih tkiva stvaraju i izluuju razliite sekrete. Sekreti su proizvodi metabolizma koji biljni organizam izluuje spolja ili sakuplja u svom telu (u vakuolama). Sekreti se mogu sakupljati u cevima ili kanalima, kao to su npr. mlene cevi, kod familije mleika (Euphorbiaceae) i smolni kanali (kod etinara). mlene cevi maslaka Taraxacum sp.Uljne elije u kruninim listiima magnolije, Magnolia sp.

Izluivanje sekreta van biljnog tela ostvaruje se pomou lezdanih elija koje grade posebne strukture: lezdane dlakenektarijehidatode

lezdane dlake lue eterina ulja (alfija, lavanda) ili odbrambene materije (kopriva) Lavanda sp., lezdane i nelezdane dlakealfija (Salvia sclarea)lezdane arne dlake kod koprive - Urtica dioica

Nektarije su lezde koje izluuju sladak sok (nektar), koji ima vanu ulogu u opraivanju cvetova. Pomou hidatoda se izluuje voda iz biljke. Izluivanje vode u kapima naziva se gutacija (biljna rosa). Hidatode po obodu lista vrste Alchemilla sp.etiri ute (2) cvetne nektarije kod mleike Euphorbia cyparissias

Literatura

Biologija za I razred gimnazije, udbenikVizuelni renik botanike, NNK Internacional, Beograd, 2001. Jani, R: Botanika farmaceutika, Slubeni list SCG, Beograd, 2004. Koji, M: Botanika, Nauna knjiga, Beograd, 1989. Marinkovi, R, Tati, B, Blaeni, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979. www.bionet-skola.com

Stablo i koren, za razliku od lista, kao viegodinji organi sem rastenja u duinu jo i sekundarno debljaju. Neno tkivo epidermisa ne moe da prati to debljanje organa, ve bi pod dejstvom novonastale mase popucalo. Da biljni organi ne bi ostali bez zatite, odmah se stvara sekundarno pokorino tkivo pluta i mrtva kora.