BIBLIOTEKADELA MILOŠA N. ĐURIĆA

Naslednici autorskih prava Miloša N. Đurića

Copyright © ovog izdanja Dereta

Dr Miloš N. Đurić

ISTORIJAHELENSKE ETIKE

Beograd2020

DERETA

UVOD NE REČI

I. PODE LA HELEN SKE ETI KE

Isto ri ja helen ske eti ke može se pode li ti na dva dela: 1) d o f i l o s o f i j s k i i 2) f i l o s o f i j s k i.

D o f i l o s o f i j s k i d e o obu hva ta ove odelj ke: 1) miste rij ske reli gi je, 2) počet ke eti ke u knji žev no sti: epo pe ji, liri ci, dra mi (tra ge di ji i kome di ji), 3) počet ke eti ke u filo so fi ji i 4) u sofi sti ci.

Dofi lo so fij ska eti ka ima dva glav na obe lež ja. Prvo nje no glav no obe lež je sasto ji se u tome što nije siste mat ski izgra đe na i što je kon kret na.

Dofi lo so fij sku eti ku čine samo poje di ne obla sti iz pro ble ma ti ke helen skog shva­ta nja sve ta i živo ta, i mno ga i raz lič na uput stva za moral no pona ša nje u raz lič nim situ a ci ja ma u živo tu, ali u tome izo bi lju nema s i s t e m a t i č n o s t i, koja bi život na pra vi la pove zi va la i dovo di la ih u funk ci o nal no­gene tič ku celi nu. U tome izo bi lju nеmа ni osnov ne misli, na osno vu koje bi se mogle raz u me ti poje di nač ne nor me, kao ni odre đe nih život nih svr ha, koji ma bi sve sno bili pod re đe ni poje di ni pro pi si kao sred stva za svr hu.

Sva pra vi la u dofi lo so fij skoj eti ci for mu li sa na su s a s v i m k o n k r e t n o. Etič ka shva ta nja zavi se od soci jal ne tra di ci je, od poli tič kih pred ra su da ili od naro­či tog vas pi ta nja uko li ko je ono izraz kla snog, sta leš kog ili poro dič nog pogle da na druš tvo. Teog ni do ve ele gi je, na pri mer, mla dom rodov skom vla ste li nu daju save te i uput stva kako on tre ba da se pona ša u ovoj ili onoj odre đe noj situ a ci ji. One obu hva­ta ju svu sfe ru sta rog vla ste lin skog vas pi ta nja i mla đem naraš ta ju obra ća ju pažnju na sva ku vrli nu dor skog ple me na, tako da se one mogu uze ti kao vla ste lin ski etič ko­ ­poli tič ki treb nik iz vre me na u kome su puča ni i tira ni ja ugro ža va li ari sto krat ski pore dak stva ri.

Miloš N. Đurić8

Dru go glav no obe lež je dofi lo so fij ske eti ke sasto ji se u tome što ona svoj auto­ri tet ne crpe iz nekih apso lut nih raci o nal no doka zi vih nače la, nego iz svag daš njeg pre da nja. Naj vi šu instan ci ju i posled nji raz log sva ke etič ke oba ve zno sti čini pri mer pret hod nih naraš ta ja, pre da ka, poro di ce i ple me na. Home rov Ahi lej, na pri mer, drži se nače la koje mu je otac Pelej ista kao kao zve zdu vodi lju u živo tu, kao i Hipo loh svo me sinu Gla u ku, i koje je važi lo za sve homer ske juna ke:

Svag da naj bo lji biti i odli čan izme đu dru gih(Il. VI 208, IX 784).

Tome nače lu ostao je Ahi lej veran do krаја živo ta.F i l o s o f i j s k i d e o obu hva ta izla ga nje raz vit ka nauč ne eti ke. To su

logič ki ure đe ni i raci o nal no zasno va ni zatvo re ni s i s t e m i, dakle eti ka kojoj je osno va isprav nost koja se tiče sva kog čove ka i koja je izgra đe na neza vi sno od pret­po stav ki koje važe u živo tu ili u reli gi ji, ili neza vi sno od auto ri te ta obi ča ja, pre da ka ili pozi tiv nog zako na, јеr o nauč no­etič kom siste mu može se govo ri ti tek u suprot no­sti рrеmа teo loš ko­nauč nom siste mu. Tek onde gde se moral oslo bo dio iz reli gij ske veza no sti izgra đu ju se etič ka shva ta nja kao filo so fij sko uče nje o moral nom pona ša­nju. Helen ska filo so fij ska eti ka nije dru go nego raci o nal na obra da misli koje su već odav no pri pre mlje ne u dofi lo so fij skoj eti ci. Ona je ili eti ka čistog sazna nja, ili eti ka zado volj stva, ili eti ka volje, ili eti ka vrli ne, ili eti ka dužno sti. U ovom delu obra du dofi lo so fij ske eti ke čine ovi odelj ci: 5) Sokrat, 6) sokra tov ci, 7) Pla ton, 8) Ari sto tel, 9) peri pa te ti ča ri, skep ti ča ri i Epi ku ro va ško la i 10) sto i ča ri.

Glav no obe lež je filo so fij ske eti ke sasto ji se u tome što su se njo me bavi li s a m o f i l o s o f i i obra đi va li je k a o p r a k t i č k i d e o f i l o s o f i j e u o k v i r u s v o g a f i l o s o f s k o g s i s t e m a. Zato je sasvim pri rod no što je i ceo pra vac etič kog ispi ti va nja bio uslo vljen nji ho vim filo so fij skim shva ta­njem sve ta i živo ta. Zato je pisac ovo ga dela, da bi čita o ci bolje raz u me li prak tič ku filo so fi ju, obra ćao pažnju i na teo rij ski deo samih filo so fe ma.

IstorIja helenske etIke 9

II. TRAJ NA AKTU AL NOST HELEN SKE ETI KE

Ono što važi za helen sku filo so fi ju uopšte važi i za helen sku eti ku: ona je uči te lji ca ne samo naše eti ke i naših nau ka nego i cele naše duhov ne kul tu re. Od etič kog mi­ š lje nja istoč nih naro da sti gla je na Zapad tek pone ka misao, i to рrеkо Hele na, ali na sam raz vi tak zapad nih etič kih siste ma istoč ni naro di, zbog svo je geo graf ske odvo­je no sti, nisu uti ca li. Kako prak tič ka tako i teo rij ska helen ska misao dale su osno vu svi ma doc ni jim siste mi ma, te se doc ni ja etič ka misao, u reša va nju svo jih pro ble ma, od vre me na do vre me na, vra ća la helen skoj eti ci i nje nim reše nji ma. „Eti ka može nasta ti samo onde”, kaže E. Schwartz, „gde su lju di u većem bro ju upu će ni jed ni na dru ge, gde posto ji zajed ni ca i gde poje di nac ne može čini ti ili ne čini ti šta hoće. Time ona po svo joj suš ti ni uvek sto ji u odre đe nu odno su рrеmа drža vi ili pre ma onom što nju zame nju je. Ali kako je drža va naj pre kod Hele na posta la pro blem, tako je i eti­ka posta la pro blem i raz vi la krug pro ble ma. Tu, na helen skom zemljiš tu, naj pre se misli lo o svi ma bit nim etič kim pro ble mi ma i tu su naj pre izre če ni – i osta li živi sve do današ nje ga dana.”1 Helen ska misao uopšte jeste nepre kid na, ako ne i posto ja na, pokret na sna ga evrop ske kul tu re i nje nu pri vlač nost čove čan stvo ose ća sva ki put kad god poku ša da se od nje uda lji. Sve duhov ne epo he: i hele ni zam i roma ni zam i patri sti ka i sho la sti ka, pre po rod i resta u ra ci ja, pro sve će nost i kla si ci zam, nisu dru go nego nova uob li ča va nja helen skog duha. Kao što se u muzič koj kom po zi ci ji zva noj ron do glav na tema poja vlju je povre me no, a pre sva kog ponov nog javlja nja raz vi ja se neka dru ga, uzgred na ili pomoć na, tako i u raz vit ku evrop ske kul tu re helen ska kul­tu ra čini glav nu temu, a pre po ro di u tome raz vit ku nisu dru go nego refre ni helen ske kul tu re kao glav ne teme. I helen ska etič ka shva ta nja zra če kroz ceo sred nji vek, ona uti ču i na raz vi tak novih etič kih siste ma i još vrše svo ju isto rij sku misi ju, јеr je raz­vi tak helen skih etič kih shva ta nja doneo pro ble me za koje se inte re su je etič ka svest i današ njeg čove čan stva.

Od svo jih poče ta ka pa sve do nepo sred ne sadaš njo sti eti ka novi jih vre me na nije done la nijed nu pre sud nu misao a da to nije uči ni la pod veo ma dubo kim uti ca jem helen ske eti ke, u kojoj se naho de osno ve svih novi jih etič kih siste ma i pra va ca, i V. fon Hum bolt s pra vom je rekao da su Hele ni „za nas ono što su za njih bili nji ho vi bogo vi”, a F. Niče da su oni „uzdo dr že naše i sva ke kul tu re”.

Zato je pro u ča va nje helen ske eti ke i danas potreb no radi dublje ga raz u me va nja etič kih pro ble ma, a za počet ni ka, osim toga, i naro či to pouč no. Na veli ko Sokra to vo

1 E. Schwartz, Ethik der Gri ec hen, Stut tgart, 1951, 13.

Miloš N. Đurić10

nače lo auto no mi je i auto kra ti je moral ne sve sti nai la zi mo, na pri mer, u sto i ča ra, Spi­no ze i Kan ta, tako da se može reći da je tu Sokrat izvr šio zai sta jak uti caj. Etič ku vred nost rado sti, koju Epi kur obe le ža va kao naj vi še bla go, uvi deo je u novi je doba Spi no za (IV 45), a i Gete je rekao da je radost mајка svih vrli na. Sto i čar Pane ti je sasta vio je naro čit spis o dužno sti ma, i uče nje o nji ma posta lo je neo bi la zan sastav ni deo sva ke nauč ne eti ke.

Isto ri ja raz vit ka helen ske eti ke nije isto ri ja minu lih shva ta nja sve ta i živo ta, ni izvor isto rij skih sazna nja, nego maj dan nepro la znih život nih vred no sti i živa moć koja iz boga tog Amal te ji na roga svo jih ide ja i današ njem vre me nu može dati dopu na i korek tu ra naj vi še vred no sti. Pone kad se čini da su Hele ni sa svo jim filo so fij skim siste mi ma odi gra li svo ju ulo gu, da su zasvag da uto nu li ispod povr ši ne vre me na, ali oni nepre sta no, od vre me na do vre me na, dobri pli va či i rоnioci, kao i nji hov Odi sej, izla ze na sve tlost, ali ne da nam budu nor ma, nego, kao što je rekao T. Zje lin ski, da budu seme i da iza zi va ju smi sao za raz vi tak etič ke sve sti.

U Beo gra du, 15. febru a ra 1958.MILOŠ N. ĐURIĆ

PRVI ODE LJAK

MISTE RIJ SKE RELI GI JE I NJI HOV ETIČ KI ZNA ČAJ

I. UVOD

U miste rij skim reli gi ja ma i nji ho vim mistič kim kul to vi ma dola zi le su do izra za naj či sti je oso bi ne čove ko va bića. Miste rij ski ver nik, da govo ri mo reči ma Mak si ma Tir sko ga, reli gi o zno naj ob da re ni jeg čove ka koji je živeo za rim skog саrа Komo da, nala zio je u nji ma svo je pri sno sje di nje nje sa božan stvom i time podi zao svo je posto­ja nje i povi ša vao svo je ose ća nje živo ta. To sje di nje nje posti za no je ili s i l o m, tj. time što bi se pri zagluš noj svi r ci, vrto gla vu igra nju, kla nja nju, gle da nju u sve tao pred met, gubi la poje di nač na svest, ili p r e d s t a v l j a n j e m s j e d i n j e n j a p o z n a m e n j i m a, t a j n a m a (σύμβολα, μυστήρια, sac ra men ta). Takva zna me nja, na pri mer, jesu: nosi se vetre nja ča, τὸ λίκνον, van nus mysti ca2 koja čisti zrno od plje ve i dušu od gre ha; uzi ma ju se naro či ta jela i pića (= pri čest); naro či te žene obla če se kao bogi nje te se ven ča va ju sa bogom (= sim bo lič ka hije ro ga mi ja).

Od helen skih miste rij skih kul to va naj po zna ti ji su nam ele u sin ski, samo trač ki i orfič ki. Cilj im je bio jača nje i ospo so blja va nje čove ka za sva ko dnev no ispu nja va nje teš kih dužno sti i spre ma nje za život posle smr ti. Ono što je zajed nič ko tim reli gi ja ma sasto ji se u tome što je taj na živo ta i smr ti i vas kr sa posta la i nji ho va taj na.

2 Upor. Jane E. Har ri son u Jou r nal of Hel le nic stu di es ΧΧΙIΙ (1903), 292 ss; A. Die te rich, Mut ter Erde, ein Ver such über Vol ksre li gion, Leip zig –Ber lin, 19153, pg. 101 ss.

Miloš N. Đurić12

U e l e u s i n s k i m miste ri ja ma te taj ne, kao taj ne seme na, kli ce i kla sa koji sazre va, veza ne su za kult bogi nje Deme tre i nje ne ćer ke, Per se fo ne, koja se u ovo me kul tu svag da zove samo Коrа (= Devoj ka).

U s a m o t r a č k i m one su veza ne za poš to va nje boga Kabi ra i nje go va sina, koji se u teban skom kul tu zove Dečak, a u samo trač kom Kad mil.

O r f i č k e miste ri je sto je u vezi sa Orfe je vim taj na ma, koje se osni va ju na poš to va nju hto nič no ga Dio ni sa Zagre ja.

Dru ga zajed nič ka crta pome nu tih reli gi ja jeste dav ni na nji ho va postan ka i taj no vrše nje kul to va. Žive le su na helen skom zemljiš tu u vre me nu рrе nego što su osva ja či sa seve ra pro dr li sa svo jim novim bogo vi ma i stvo ri li i utvr di li tako zva nu homer sku reli gi ju, reli gi ju gospo da ra, koja je širi la uran sko­patri jar hal ne, a odba ci va la hton­sko­matri jar hal ne kul to ve, pra sta ru pra vu veru zate če no ga sta nov niš tva. Mada su reli gi je sta ri na ca igno ri sa li osva jač ki doš lja ci, one su se ipak odr ža le i bile moć ni je od nove reli gi je, јеr su bile neraz luč no veza ne za tlo na kome su poni kle. Kao reli gi je pod vlaš će nog sta nov niš tva, one su poti ski va ne, i sto ga je razu mlji vo što su se klo ni le dnev ne sve tlo sti i svo je kult ne rad nje vrši le noću, čak i onda kad su se u helen skom sve tu afi r mi sa le i, kao ele u sin ske, uži va le držav nu zaš ti tu. Dio dor nas izveš ta va da su posve ći va nja u Ele u si ni, na Samo tra ci i u Kiko na ca u Tra ki ji vrše na μυστικῶς (= taj no), a na Kre ti φανερῶς (= jav no, V 77, 3).3

II. MIT O DEME TRI I KORI KAO OSNO VA ELE U SIN SKIH MISTE RI JA

1. SADR ŽAJ HIM NE DEME TRI

Sveš te na eti o loš ka legen da ἱερὸς λόγος, koja objaš nja va kul tič ke akte u ele u sin skim miste ri ja ma jeste, pre ma homer skoj Him ni Deme tri, ovaj mit.

Had, gospo dar pod zem no ga sve ta, koji se u ovo me kul tu zove Plu ton, tj. Plu to dot (= dava lac bogat stva), ugra bio je ćer ku Diva i Deme tre, Koru, kad se sa dru ga ri ca ma, Oke a no vim ćer ka ma, igra la na polja ni i bra la cve će. Devet dana, ne jedu ći ambro zi ju i ne piju ći nek tar, oja đe na maj ka tra ži ćer ku i luta po sve tu sa buk ti nja ma u ruka ma, i u tome tra ga nju poma že joj Heka ta, tro lič na bogi nja čaro li ja. Jed no ga dana zamo li mајkа Heli ja, boga sun ca, da joj pomog ne naći ćer ku, a kad joj on saopšti da je Koru ugra bio Plu ton, i to po volji samo ga Diva, ona u gne vu osta vi Olimp i pođe na zemlju

3 Upor. O. Kern, Reli gion der Gri ec hen, Bd. I, pg. 135–136.

IstorIja helenske etIke 13

da na njoj pre bi va. Klo ne ći se olim pskog bogov skog druš tva i taje ći svo je božan sko pore klo, ona ide od gra da do gra da, ali nig de ćer ku da nađe. Niko je ne pozna je.

Pre ru še na kao seda pro sja ki nja, ona stig ne napo slet ku u Ele u si nu i sed ne na kamen pod masli ne u debe lu hla do vi nu pored Devo jač ko ga stu den ca. Tu je, idu ći po vodu, nađu ćer ke ele u sin sko ga kra lja Kele ja, a naj lep ša od njih, Kali di ka, ponu di joj slu žbu u kući svo jih rodi te lja, gde bi im nego va la bra ta Demo fon ta, koji se baš tada rodio. Bogi nja pri hva ti ponu du i u Kele je vu dvo ru bude lju ba zno i lepo doče ka na.

Pokri ve na kopre nom, ne pri hva ta se nika kva jela i nika kva pića. Napo slet ku, jed noj od robi nja, Jam bi, pođe za rukom da je ras po lo ži sva ko ja kim šala ma i raznim doset ka ma. Bogi nja se naj zad nasme je, i tada joj se pono vo povra ti volja za živo­tom, i ona, koja je dotad nepre sta no ćuta la, pro go vo ri i pri sta ne da jede4, kao i Nio­ba. Bude ponu đe na vinom, ali ga ne uzi ma. Mesto nje ga zatra ži piće napra vlje no od vode i oljuš te na ječ ma. To će joj se piće doc ni je žrtvo va ti o nje noj svet ko vi ni. Na mol bu kra lji ce Meta ni re ona odmah sta ne nego va ti mla do ga kra lje vi ća. Dete je raslo „kao kakav bog”. Nije hra nje no nika kvom zemalj skom hra nom. Kao da je bož je a ne ljud sko dete, Deme tra ga maza la ambro zi jom i hra ni la dahom svo jih usta.5 Zavo­le la ga toli ko da je reši la uči ni ti ga besmrt nim, te ga noću taj no drža la nad vatr om, kao Teti da sina Ahi le ja.6 Jeda red je kod toga posla zate če kra lje vi će va maj ka, pa je u tome ome te svo jim kri kom. Na to Deme tra uzme dete iz pla me na i otkri je Meta ni ri svo je božan stvo i nare di joj da se posta ra da njoj, Deme tri, ceo narod sagra di hram i žrtve nik na brdu iznad Devo jač ko ga stu den ca, pa će ih ona potom nau či ti sve tim orgi ja ma. Kad to reče, vra ti se u svoj božan ski lik i ode.

Kelej, kralj ele u sin ski, izvr ši nare đe nje, i Deme tra uzme hram za svo je bora viš te tugu ju ći jed na ko za ćer kom, a lju di ma poša lje naj straš ni je nerod ne godi ne, i bogo vi osta nu bez daro va i žrta va. Uza man šalje Div raz ne bogo ve da Deme tru pri vo le da se vra ti na Olimp. Ona im jed na ko odgo va ra: tek poš to joj bogo vi vra te ćer ku, vra ti će se ona u miri sno nebo, i pše ni ca će pono vo rasti i nje no kla sje lelu ja ti se po polji ma.

Napo slet ku, Div poša lje Her me sa u pod zem ni svet da dove de Koru. Plu ton se oda zo ve bra to voj mol bi i, poš to je Kori dao da oku si od gra na te, da time obez be di sebi njen povra tak, dove ze je svo jim koli ma u Ele u si nu, i tu ona ispri ča mate ri isto­ri ju svo je otmi ce. Zatim, po Divo vu nare đe nju, pozo ve Reja svo ju ćer ku na Olimp, gde će joj Div dati sve poča sti koje ona želi; Per se fo na će tre ći nu godi ne pro vo di ti u pod zem nom sve tu, a u osva nak pro le ća dola zi će na zemlju, i tu će dve tre ći ne godi­ne pro vo di ti s maj kom. Odmah zemlja poče pono vo rađa ti, i bogi nja ele u sin skim

4 To je jedan slu čaj magič nog sme ha. O nje mu vidi: Vese lin Čaj ka no vić, Stu di je iz reli gi je i fol klo ra, Srp. etno gr. zbo r nik Srp. kralj. aka de mi je knj. 31, Beo grad, 1924, str. 25–42.

5 Upor. E. Loh meyer, Vom göttlichen Wohlge ruch, Sit zungsb. der Hei del ber ger Aka de mie, 1919, 9 Abhdlg; O. Kern. Die Reli gion der Gri ec hen, Bd. I, Ber lin, 1926, pg. 51.

6 Upor. I. G. Fra zer, The gol den bough. A study of Magic and Reli gion, Lon don, 1911–19203, 5, 180.

Miloš N. Đurić14

krаljevima, Trip to le mu, Dio klu, Eumol pu i Kele ju, dade uput stva za vrše nje nje na kul ta i nau či ih žrtva ma i sveš te nim rad nja ma, koje niko ne sme vre đa ti, ni izda va ti ni uho di ti.

Potom maj ka i ćer ka odu na Olimp.Mit o Deme tri i Kori bio je osno va ele u sin skih miste ri ja. Ne sme se smet nu ti

sa uma da Homer nije u sve mu zado vo lja vao reli gi o zne potre be Hele na, a nije ih ni mogao zado vo lji ti, jer je tako zva na homer ska reli gi ja bila reli gi ja neba, i ona nije uzi­ma la u obzir naj ži vot ni je sna ge narod ne reli gi je, koja se ver no drža la sta rih dušev nih potre ba. Kao jed no od kult nih mesta naše bogi nje spo mi nje se u Ili ja di cvet ni Piras (II 695 s), a žito, nje na miloš ta, sve ga dva red (XIII 322 i XXI 76). To je sve. Mada je homer ska reli gi ja posta la tako re ći helen ski Sta ri zavet, ipak je Deme tra osta la s naj du bljom pri snoš ću i pre da noš ću poš to va na bogi nja.

Bla ga i dobra sve maj ka (παμμήτωρ), koja izli va svoj bla go slov na nji ve i use ve i čuva pše ni cu od setve do zre lo sti (εὔχλοος), i koja je u isti mah i oža loš će na mati, Deme tra je zbog svo jih daro va i zbog svo je ga ude sa mora la ući u srce naro či to lju­di ma koji obra đu ju zemlju, kao milo sti va i šte dra maj ka ora ča, seja ča i žete la ca. Ni u kojem dru gom kul tu nije m a t e r i n s k a l j u b a v izra že na u toli koj meri kao u kul tu Deme tre ele u sin ske. Ni Hera, ni Leta, ni Seme la, ni Teti da, nisu toli ko maj ke koli ko Deme tra, mati Kori na i hra ni telj ka živih i zaš tit ni ca pokoj nih. U Ati ci pokoj ni ci se zva hu Δημήτριοι (Plut. De fac. in orb. lun. 28), tj. Deme tri ni uku ća ni, a to ne zna či niš ta dru go nego da su se vra ti li u oblast maj ke zemlje i da sto je pod nje nom zaš ti tom.

Cilj ele u sin skih miste ri ja bio je i obra ća nje pažnje na zagrob ni život i oži vlja­va nje i utvr đi va nje „slat kih nada” koje su za taj život vezi va ne. Sto ga je razu mlji vo što je u Hele na mesto izra za „smrt” upo tre blja van izraz „okre ta nje” (καταστροφή) i mesto izra za „umi ra nje” izraz „menja nje živo ta” (μεταλλάσσειν τὸν βίον).7 – U kul tu je i Per se fo na, koja je kao bogi nja pro la zno ga cve ta nja i ras te nja bila umr la, dakle ugra bio ju je Plu ton i uči nio časnom gospo da ri com donje ga sve ta (ἁγνή, ἐπαινή, ἀγαυή), ali оnа se sva ko ga pro le ća vra ća la na gor nji svet da deli lju di ma bla go slov, napre dak i bogat stvo. Sud bi na Per se fo ne je sli ka pri ro de koja se posle zime budi u pro le će na nov život. – Tu je i Trip to lem, izu mi lac plu ga, kome Deme tra pove ra va kla sje i obra đi va nje zemlje i sve te orgi je za njen kult, i pozajm lju je svo ja zmaj ska kola da obi la zi zemlje, šire ći bla go da ti kopa nja i ora nja i udru žu ju ći lju de u ure đe ne držav ne zajed ni ce.

7 Upor. L. Schmidt, Die Ethik der alten Gri ec hen, Bd. I, Ber lin, 1882, pg. 107. Sa gor njim upor. i Vuk Srp. nar. pesme II 73: Лажив свијете, мој лијепи цвијете!

лијеп ти бјеше, ја за мало ходах! Та за мало, три стотин’година! Земан дође да свијетом п р о м и ј е н и м.

IstorIja helenske etIke 15

2. SMI SAO MITA O DEME TRI I KORI

Mit o Deme tri i nje noj ćer ci koju gra bi Plu ton bio je u miste ri ja ma i sli ka sud bi­ne čove ko ve duše. Među rezul ta ti ma moder ne dubin ske psi ho lo gi je nala zi se i taj da je mit nepo sred no pri ka zi va nje dušev ne dina mi ke mito tvor nog čove ka i da on ima ezo te rič no zna če nje, koje čini nje gov prvo bit ni smi sao. Posma tran u sve tlo sti nove psi ho lo gi je mito tvor nog čove ka, za koga pri rod na poja va nije samo ono što se na njoj vidi spo lja nego i izraz pro ce sa, izraz gene tič kih sna ga pri ro de, smi sao mita o Deme tri i Kori sasto jao bi se u ovom.

Deme tra je sli ka živih i nepre sta no stva ra lač kih kosmič kih sna ga, tj. pra o sno va sve ta i zemalj sko ga deša va nja, te рrеmа tome i pra o sno va ljud ske duše kao poje di­nač no ga čove ka. Te sna ge bile su sadr žaj doži vlja ja prvo bit nog čove ka, koji je njih i nji ho vo stva ra laš tvo doži vlja vao kao rea li te te i živeo s nji ma u har mo ni ji, a zvao ih Per se fo nom. S poja vom razu ma i nje go ve logič ke indu stri je, dakle s poja vom indi vi du a li za ci je, tj. sta vlja njem sebe u pro tiv reč nost sa spo ljaš njim sve tom, čovek se odvo jio od pra i zvo ra, iz veli kog rit ma sve ži vo ta, i Per se fo na, tj. prvo bit na stva­ra lač ka sna ga i nepo sred no doži vlja va nje te sna ge, mora la je uto nu ti u noć nje go ve duše – u nesve sno. Među tim, ako se čovek i odvo jio od sve ži vo ta kao pore kla i time izgu bio i svo je pri sno saži vlja va nje s njim, on je ipak nosio u sebi te sna ge i mogao ih iz pra du bi na, iz noć nog dela svo je duše, iza zi va ti na polje svo je dnev ne sve sti. One su još dej stvo va le u nje mu na taj način što su kao kosmič ka uob li ča va lač ka sna ga izgra đi va le nje gov orga ni zam, ali je ovaj tada – s poja vom indi vi du a li za ci je – slu žio samo za to da se izgra di mozak kao misle ni organ. Raz vi tak mozga jeste, u stva ri, i raz vi tak čove ko va Ja i nje go ve slo bo de. Ali uko li ko se čovek u tome prav cu sve više raz vi jao, resp. uko li ko je rasla sna ga nje go va miš lje nja, reflek si je, i pro ši­ri va la se oblast slo bo de, uto li ko se sve više uda lja vao od prvo bit nog doži vlja va nja bogo va, resp. stva ra lač kih sve mir skih sna ga. Čovek je raz vio svoj razum i svo ju misao na taj način što se izdvo jio iz sve je din stve nog rit ma živo ta i raz vi jao svo je Ja. S posti za njem toga cilja poja vlju je se nužnost novog pre o bra ža ja: iz reflek si je, iz rafi ne ri je razu ma, koja dodi ru je samo povr ši nu stva ri, opa ža čuli ma samo spo ljaš nji tok poja va, a ne pro ce se, mora se naći nov put ka bogo vi ma, u ritam sve ži vo ta, u har mo ni ju s kosmo som.

Mit o Deme tri i nje noj ćer ci, koju gra bi Plu ton, sli ko vi to pri ka zu je kako su kosmo tvor ne sna ge, tj. bogo vi, išče zle iz čove ko ve duše i sasvim uto nu le u nje go vu fizič ku tele snost, a ele u sin ske miste ri je poka zi va le su nov put do bogo va, do več ne suš ti ne čove ko va Ja. U čemu se sasto ja lo to ponov no dola že nje do bogo va? Pišu ći o gno stič kom miš lje nju koje ima svo je pore klo u mistič kom miš lje nju, Hans Lei se­gang isti če ovo:

Miloš N. Đurić16

„Misti čar u često samo krat kim vre me ni ma svo jih eksta za vidi svet druk­či jim oči ma nego mi; on sebe i svo ju oko li nu doži vlja va druk či je nego što smo mi navi kli; nje go vo miš lje nje sle du je druk či jim zako ni ma nego što su oni koje mi obu hva ta mo svo jim ројmom logi ke.”

Miš lje nje kojim mi poi ma mo svet i život i sebe zove Lei se gang r a c i ο n a l n o­ ­n a u č n o miš lje nje, a ono kojim je to poi ma no u miste ri ja ma zove m i t s k o­ ­m i s t i č k i način doži vlje nja sebe i sve ta. U tom doži vlja va nju

„čovek se ne sta vlja pre ma sve tu kao pre ma sasvim od nje ga odvo je noj stva ri po sebi, kojoj se on može pri bli ži ti samo zao bi la znim pute vi ma miš lje­nja i doska ki va njem s veš to izmiš lje nim apa ra ti ma, mikr o sko pom, dur bi nom, metar skom merom i tera zi ja ma, nego se sta vlja u srž nje go vu. On posma tra svet kao velik živ orga ni zam, kome on pri pa da kao sa celi nom organ ski sra stao član, koji zato što veli kom orga ni zmu dugu je svoj sop stve ni život, mora u sebi u manjoj raz me ri sadr ža va ti iste ele men te i život ne sna ge. Za nje ga ne posto ji nika kav nepre ko ra čiv zid izme đu čove ka i sve ta, subjek ta i objek ta, čove ka i čove ka, čove ka i boga. Nje gov sop stve ni orga ni zam živi sa sve tom u organ skoj sve zi, i svet se ogle da u nje mu... Jed na ko za nje ga sazna je se samo kao jed na ko. Sto ga on ne tre ba da naj pre gle da samo u sop stve no Ja, da tu nađe na poslu iste sna ge koje pro ži ma ju i svet: ’On gle da i gle da, i dubo ko rone ći u sebe, drži ceo sve mir u duši.’ Ako u tom prav cu posma tra mo vesti što ih ima mo o antič kim miste ri ja ma, onda se može reći da su miste rij ski kul to vi i sve što je s nji ma bilo u vezi išli baš na to da pro iz ve du takvo gle da nje”.8

Da bismo sve to raz u me li, mora mo se naj pre upo zna ti sa sadr ža jem ele u sin skih miste ri ja.

III. SADR ŽAJ ELE U SIN SKIH MISTE RI JA

1. SVEŠ TEN STVO

Ele u sin skoj bož joj slu žbi sta ja lo je na čelu sveš ten stvo, koje su sači nja va li čla no­vi šest otme nih poro di ca. Veli ki sveš te nik (ἱεροφάντης, tj. onaj koji φαίνει τὰ ἱερά = poka zu je sve ti nje) bio je iz poro di ce Eumol pi da. Kad bi on počeo vrši ti svo ju slu žbu, on se, kao Piti ja u Del fi ma, morao odre ći svo ga gra đan sko ga ime na, i zvao se hije ro fant. On je upra vljao samim bogo služ jem s tro ji com iz poro di ce Keri ki da: sveš te ni kom zubljo no šom (δᾳδοῦχος), sveš te ni kom vesni kom (κῆρυξ) i sveš te ni kom

8 H. Lei se gang, Die Gno sis (Kröners Tasche na us ga be Bd 32), Leip zig, 1924, pg. 9, 14, 18, 9.

IstorIja helenske etIke 17

žrtve nič kim (ὁ ἐπὶ βωμῷ). U miste rij skoj dra mi hije ro fant je pred sta vljao demi jur ga, zubljo no ša Sun ce, vesnik Mesec i žrtve nič ki sveš te nik Her me sa. Sve ove slu žbe tra­ja hu do smr ti. Sveš te ni cu (ίερόφαντις) Deme tre i Per se fo ne dava la je poro di ca Fili­da. Osim pome nu tih sveš te ni ka bilo je i dru gih slu žbe ni ka, koji su vrši li slu žbe više pod re đe nog zna ča ja, a dava le su ih poro di ce Kero ni da, Euda ne ma i Kro ko ni da. Kad je ele u sin ska miste rij ska reli gi ja od stro go zatvo re ne reli gi je rodo va posta la atin ski držav ni kult, sve je nad zi ra la drža va. Svet ko vi nom miste ri ja upra vljao je arhont kralj, a poma gao mu je odbor četvo ri ce (Arist. Ustav atin ski 57).9

2. UVO ĐE NJE U MISTE RI JE

a) Male miste ri je

Ko bi želeo da bude pri mljen u miste ri je – a mogli su da budu pri mlje ni i muš­kar ci i žene (i hete re) – javio bi se kome čla nu pome nu tih poro di ca da ga uve de i posti gao bi cilj, ako bi imao potreb ne uslo ve, tj. ako bi bio Helen i neo ka ljan krvlju. Šta vi še, uvo đe nje nije bilo uskra ći va no ni robo vi ma ako su samo bili helen sko ga roda.10 Var va ri nisu ima li pri stu pa, osim onih koji su od koga Hele na bili adop ti ra ni. Ati nja ni su u tome slu ča ju bili libe ral ni, i u tome pogle du karak te ri stič no je što kaže Iso krat u Pane gi ri ku (28):

„Poš to je Plu ton ugra bio Koru, Deme tra je luta ju ći dospe la u našu zemlju i poka za la se veo ma milo sti va pre ma našim pre ci ma zbog lju ba zno sti koje su joj uči nje ne, a koje se ina če sme ju čini ti samo posve će ni ma, te im je dala dva veo ma važna poklo na, i to polj ske plo do ve, koji su nam pomo gli da ne živi mo kao divlje živo ti nje, i miste ri je, koje oni ma što u nji ma uzi ma ju učeš ća daju pri jat ni je nade za svr še tak nji ho va živo ta i za svu več nost. Sto ga naša drža va ne samo što uži va naro či tu milost božan stva nego je i čove ko lju bi va toli ko da, kao sop stve ni ca tako veli kih doba ra, nije ta dobra iz zavi sti uskra ći va la, nego je sve lju de oba veš ta va la o ono me što je dobi la. I u te miste ri je mi još i sada uvo di mo lju de sva ke godi ne, a što se tiče prvo ga poklo na, nau či la nas je zasvag da pri me ni, obra đi va nju i kori sti koja otu da dola zi.”

Uvo đe nje nije vrše no naje da red, nego na maho ve, i to naj pre o Malim miste ri­ja ma, koje je, po pre da nju, osno vao Hera kle onda kad kao stra nac nije mogao biti uve den u V e l i k e, i koje sho li jast uz Arist. Plu ta (st. 845) zove προκάϑαρσις καὶ προάγνε υσις τῶν μεγάλων.

9 Upor. P. Fou cart, Les mystères d’Eleysis, Paris, 1914, 168 ss.10 Upor. R. Pet ta zo ni, La reli gi o ne nel la Gre cia anti ca, Bolog na, 1921, pg. 312 s, n. 103, 104.

Miloš N. Đurić18

Male miste ri je svet ko va ne su u atin skom pred gra đu Agri, na poto ku Ili su, gde je vrše no ritu al no očiš će nje mista, i zato su nje go ve oba le na tome mestu dobi le ime mistič ke oba le (Him. Eclog. X 16). Bez uvo đe nja u Male miste ri je nije niko mogao pri stu pi ti uvo đe nju u Veli ke miste ri je, u koji ma je sti can ste pen mista i ste­pen epop ta. Uvo đe nje u Male miste ri je vrše no je mese ca ante ste ri jo na, kad se Ati ka već obla či zele nju, i pokri va je šare ni ćilim ane mo na, lju bi či ca, asfo de la i dru go ga cve ća. Рrаznik se otpo či njao pri no še njem žrta va Deme tri i Per se fo ni. Dru gi dan bi se isku še ni ci kupa li u Ili su da se ritu al no oči ste. Očiš će nje je nad zi rao naro či to za to odre đen sveš te nik. Tre ći dan bio je naj va žni ji, jer je toga dana vrše no posve ći va nje. U litur gij skoj dra mi pri ka zi va ni su doga đa ji iz živo ta boga Dio ni sa (μίμημα τῶν περί τὸν Διόνυσον, Steph. Byz. s. Ἄγρα καί Ἄγραι). Napo slet ku je misti ma saopšta va na lozin ka, reč za pre po zna va nje, na osno vu koje su mogli biti puš te ni na zajed nič ke sku po ve. Za one koji su dola zi li iz dale kih kra je va Male miste ri je svet ko va ne su još jeda red, na kra ju leta, da bi stran ci mogli osta ti i za svet ko va nje Veli kih miste ri ja.

b) Veli ke miste ri je

Veli ke miste ri je svet ko va ne su ova ko.Naj pre bi t r i n a e s t o g a dana mese ca boe dro mi jo na (sep tem ba r–ok to bar),

kad su atič ki dani naj lep ši i meseč ne noći naj ča rob ni je, devoj ke, kisto fo re, a doc ni je, u car sko doba, efe bi u sve ča noj povor ci, done li sveš te ne kipo ve (τὰ ἱερά) iz Ele u si ne u Ati nu, gde su se kupi li oni koji su već uve de ni u male miste ri je. Naro či to je bilo važno očiš će nje, pri no še nje žrta va i uzdr ža va nje od izve snih jela.11

Prvi dan miste ri ja – a to je sva ka ko bio p e t n a e s t i dan boe dro mi jo na – kan di da ti za ini ci ja ci ju doš li bi na jed no zbor no mesto (Hesych. s. ἀγυρμός), i tu bi im arhont kralj odr žao sve čan govor. Isto ga dana, po svoj pri li ci, Eumol pi di i Keri ki saopšta va li bi zabra nu kojom se var va ri i ubi ce isklju ču ju iz učeš ća u miste ri ja ma.12

Š e s n a e s t i d a n isto ga mese ca (datum u Polyain. Strat. III 10, 2) zvao se ἅλαδε μύσται (= u more posve će ni!) ili ἅλαδἔ ἔλασις, јеr su se toga dana posve će ni kupa li i čisti li u moru, koje, kao što peva Euri pid, ispi ra sve ljud ske prlja vo sti (Ip­hig T. 1193). Το očiš ća va nje uka zu je na vezu s nosi o cem mate rin skih sna ga živo ta, s vodom kao jedin stvom sve ga s pra sup stan ci jom iz koje je neka da sve pro iz iš lo, a samim očiš će njem oslo ba đa se čovek od sve ga ono ga što ome ta nje go vu vezu sa bogo vi ma. Kao što voda odno si prlja vost s tela, tako se čisti i duša.

S l e d e ć e d a n e tra ja le bi žrtve – obič no se na žrtvu pri no si lo pra se13 – pa bi se išlo u sve ti liš ta. Sve se to deša va lo još u Ati ni, i sve je ima lo obe lež je pri pre ma nja.

11 Upor. Paus I. 37, 4; Porph. De abst. IV, 16.12 Upor. Iso cr. Panegyr. 157; Arist. Ran. 369; Liban Corinth. IV, 356, Rei ske.13 Upor. Plat. Drža va II 378 A; Arist. Ahar nja ni 747, 764, Vite zo vi 337, Mir 374–375.

IstorIja helenske etIke 19

D e v e t n a e s t o g a d a n a mese ca boe dro mi jo na sku pio bi se narod u atin skim uli ca ma, pa bi u veli koj sve ča noj liti ji kre nuo Sveš te nim dru mom u Ele u si nu sa sveš te ni ci ma i gla va ri ma. Često se broj uče sni ka peo na deset hilja da. Onaj koji bi na čelu povor ke stu pao nosio bi kip boga huč no ga vese lja – Ijak ha (ova plo će nje pokli ka ἲακχε, ἲακχε), koji je ina če čuven u Ijak he o nu u Ati ni, a posle svet ko vi ne dono šen natrag u atin sko sve ti liš te. Jed no kao dadi lja Ijak ho va ozna če no lice nosi lo bi Ijak ho ve igrač ke: lop tu, koc ku i čigru. Ti sim bo lič ni pred me ti ima li su prvo bit no dubok smi sao, ali ga je doc ni je veli ka masa zace lo zabo ra vi la. Za nosi o cem Ijak ha išli bi nosi o ci osta lih sve ti nja, od kojih je naj va žni ji bio mistič ki kov čeg (cysta mysti­ca). Misti bi na gla vi nosi li venac od mir te, Per se fo ni na cve ta, a u ruka ma kla sje, buk ti nje, koje ima ju katar ti čan zna čaj,14 a mogu pred sta vlja ti, kao što sve do či Pla ton u Zako ni ma VI 776, i falič ki sim bol rađa nja, i naj zad zemljo rad nič ke ala te, u koje, po Ver gi li ju, idu:

Vomis et infle xi pri mum gra ve robur ara tri,tar da que Ele u si nae matris vol ven tia pla u stra,tri bu la que tra he a e que et ini quo pon de re ras tri;vir gea pra e te rea Celei vili sque supel lex, arbu te ae cra tes et mysti ca van nus Jac chi

(Georg. I, 162–166).

Naj pre rao nik i plug kri vu lja sti teš ki i jakii ele u sin ske maj ke spo ro vo zna kola i vlȁče, zuba če (jed ne i dru ge za mlat nju) i moti ke teš ke, napra ve Kele je ve bez vr’jed no sti od šiblja, bra nepla ni ko ve i k tome tajan stve ne vija če Jak ha

(Pre vod T. Mare ti ća)

Uz vedru šalu i vese lu igru, shva će nu kao pod se ća nje na sluš ki nju Jam bu, kojoj je poš lo za rukom da nasme je žalo snu Deme tru, zatim uz peva nje him ni i moli ta va, ras pe va na povor ka pola ga no bi odmi ca la te bi put do Ele u si ne, sa zadr ža va njem na mno gim mesti ma radi vrše nja kult nih rad nji pred spo me ni ci ma i radi moli ta va i dru gim bogo vi ma, tra jao ceo dan. Tek doc kan uve če, uza sjaj buk ti nja, povor ka bi sti gla u Ele u si nu.

Posle pri no še nja žrta va i mno gih pri pre ma, vrše nih d v a d e s e t o g a dana boe dro mi jo na, misti bi d v a d e s e t i p r v o g a dana pri stu pi li ini ci ja­ci ji prvo ga, a d v a d e s e t i d r u g o g a dana isto ga mese ca ini ci ja ci ji

14 Upor. Milo je Vas sits, Die Fac kel in Kul tus und Kunst der Gri ec hen, Münche ner Diss., Bel grad, 1900, pg. 6 ss, 18 ss.

Miloš N. Đurić20

dru go ga ste pe na. To je vrše no u tam nom Tele ste ri o nu, hra mu Deme tre i Коrе, gde bi misti upo zna va li taj ne ele u sin ske sakral ne insti tu ci je.

3. TAJ NE ELE U SIN SKE SAKRAL NE INSTI TU CI JE

Sadr žaj taj ni ele u sin ske sakral ne insti tu ci je bili su naro či ti mito vi o živo tu, deli­ma i sud bi na ma onih božan sta va koji ma je kult bio name njen, a zatim sli ko vi ti obre di u koji ma bi se na sve ča nim sku po vi ma uče sni ka pri ka zi vao kakav sim bo li čan reli gi­o zan pan to mim (τὰ δρώμενα), poka zi va le sve ti nje (τὰ δεικνύμενα) i na naro čit način dava le pou ke o živo tu, smr ti i vas kre se nju (τὰ λεγόμενα).15 Pan to mi mu je bio cilj da izme nom rado sti i bola, sve tlo sti i tame, u duša ma mista iza zo ve dubok reli gi o zan uti sak: „Ko se toli ko nala zi izvan zemlje ili bogo va... koji ne bi Ele u si nu sma trao za neko zajed nič ko sve to mesto zemlje i sve ga što je lju di ma božan sko, a nje ga samog za mesto koje iza zi va n a j j a č u s v e t u j e z u i dono si naj ve ću sve tlost”, kaže Eli je Ari stid (Ele us. § 2; II 28 Keil). Sve mu što je sakra men tal nim rad nja ma pri ka zi va no bio je cilj da ver ni ci ma obra ti pažnju na tajan stve ne stva ra lač ke sna ge u zemlji, koja u pro le će posta je izvor nova živo ta, ali koja u svo jim dubi na ma kri je i čove ku nepri jat ne sile. Tim rad nja ma ima se pri pi sa ti onaj naro či to jak uti caj koji su na ver ni ke vrši le ele u sin ske miste ri je. U sre diš tu ele u sin ske rеligije sto je, рrе sve ga, Deme tra, maj ka zemlja, i Коrа, nje na ćer ka. U rad nja ma je naro či to izra ža van intim ni odnos maj ke pre ma ćer ci i ćer ke рremа maj ci, koja je svom odra slom dete tu pri san vođa i savet nik. Toplo tu i nežnost toga odno sa naro či to pri ka zu je mala, u Ele u si ni nađe na, votiv na mra mor na gru pa, koja pred sta vlja ćer ku kako sedi i igra se na mate­ri nu kri lu, isto ona ko kao i što sv. Deva Mari ja sedi na kri lu sv. Ane.16

Cen tral no sun ce oko koje ga se kre ta la sva ele u sin ska hije rur gi ja bilo je otkri va nje taj ne sakri ve ne u mistič nom kov če gu, a ona se sasto ja la u pred me tu koji je podra­ža vao ἀπόρρητον σύμβολον (Clem. Alex. Pro tr. II 22, 5), tj. mate ri no kri lo, μήτρα (κτείς, cun nus, The o do ret. Gra ec. affect. cur. VII 11 p. 183 Rae der).17 Isto tako u obre di ma veza nim za kult Dio ni sa nala zi mo koša ru, u kojoj se, u sre di ni među sva­ko ja kim plo do vi ma, isti cao falos kao zna me nje pri rod ne sna ge koja nepre sta no rađa novo. Kult muš kih i žen skih pol nih orga na sto ji u naj u žoj vezi s kul tom zemlje i raši­ren je po celoj zemlji.18 On igra veli ku ulo gu i u helen skim miste rij skim kul to vi ma,

15 Upor. Plut. Alcib. 22; Ps. Lys. Adv. Andoc. 51.16 Ad. Furtwängler, Athen Mitt. XX (1895), pg. 357 ss.17 Upor. A. Körte, Zu den ele u si nischen Myste rien, Arch. f. Relig. XVI II (1915), 122 s. Zatim: A Loisy,

Les mystères païens et le mystère chrétien, Paris, 1919, 2e edit. 1930, pg. 68; O. Kern, Zum Sac ra­ment der Ele u si nischen Myste rien, Arch. f. Relig. XIX (1919) pg. 433; Char les Picard, L’épiso de de Baubô dans les Mystères d’Ele u sis, Revue de l’Hi sto i re des Reli gi ons, 1927, pg. 220–255.

18 G. Wil ke, Die Reli gion der Indo ger ma nen in archäologischer Bele uc htung, Leip zig, 1923, pg. 11 ss.

IstorIja helenske etIke 21

koji su „pol ni život čove kov rano uči ni li taj nom svo ga ozbilj no ga, dubo ko ga uče nja i u rađa nju naš li naj ve ću zago net ku koju su bogo vi zada li lju di ma”.19 To nije nika kva slu žba feti šu, nego dubo ko reli gi o zno vero va nje u več nu oplo đi vač ku sna gu muš ko­ga i u več nu rađa lač ku sna gu žen sko ga prin ci pa. Čudo oplo đi va nja i rađa nja i taj na umi ra nja bili su za miste rij sko ga čove ka izvor naj du blje rеligioznosti. Ele u sin ski misti mora li bi se – ne zna mo kako – dota ći bogi nji na kri la, i zatim izre ći for mu lu, na koju već alu di ra Him na Deme tri st. 49 ss, 200, 210, i koju Kle ment Alek san drij ski zove zna kom (σύνϑημα)20 ele u sin skih miste ri ja:

Ὲνήστε υσα, ἒπιον τόν κυκεῶνα, ἒλαβον ἐκ κίστης, ἐργασάμενος ὰπεϑέμην εἰς κάλαϑον, καὶ ἐκ καλάϑου εἰς κίστην = „postih, pih kike o na,21 uzeh (tj. kri lo) iz kov če ga, izvr ših rad nju, met nuh u koša ru, a iz koša re u kov­čeg” (Pro tr. ΙΙ, 21, 2).

Posto ji i latin ska para fra za te for mu le od Arno bi ja (Adv. gen tes V 26). Tim sakra men tal nim činom misti su se oslo ba đa li stra ha od svr šet ka zemalj sko ga živo ta, pre va zi la zi li svo ju smrt nu sla bost i ogra ni če nost, sti ca li pre po rod, nov život, i posta­ja li deca več no živo to dav ne bogi nje, otpri li ke ona ko kao što je i Hera kle postao sin Herin, (Dio dor IV 39). Na osno vu te sim bo lič ne adop ci je misti bi posta ja li „jed no­ple me ni ci bogo va”, čla no vi bogov ske poro di ce, kao što se to može vide ti iz ovo ga mesta u pse u do pla ton skom Aksi jo hu: „Tu oni koji su posve će ni dobi va ju neku vrstu prvog mesta te i tu pobo žno vrše sve te obre de. Kako, dakle, da i ti ne uče stvu ješ u takvoj časti k a d a s i j e d n o p l e m e n i k b o g o v a? Tu su, kao što kaže mit, i Hera kle i Dio nis, zajed no sa svo jim pra ti o ci ma, kad su sila zi li u Had, bili naj pre posve će ni i zado bi li hra brost za to puto va nje” (371 D). Taj ni sim bo lič ke adop ci je odgo va ra la je taj na litur gij ske dra me, koja je pri ka zi va la sim bo lič ku hije­ro ga mi ju, a zatim doga đaj koji je hije ro fant, vrhov ni sveš te nik, zvon ko obja vlji vao sakra men tal nom for mu lom:

Ἱερὸν ἔτεκε πότνια κοῦρον, Βριμὼ Βριμὸν, τουτέστιν ἰσχυρά ισχυρόν = „sve ta deča ka rodi la je časna gospa, Bri ma Bri mu, to jest Jaka Jako ga” (Hip­polyt Refut. omni um hae res. V 8, 40; 94, 14 Wen dland).

19 O. Kern, Die Reli gion der Gri ec hen, Bd. I, pg. 54.20 O smi slu tog izra za i o tre nut ku kad su te for mu le iska zi va ne upor. P. Rous sel L’ini ti a tion préala ble

et le symbo le éleu si nien, Bul le tin de Cor re spon dan ce Hellénique I (1930), pg. 72–73.21 Tj. sve to piće od ječ me ne pre kru pe, koje u him ni pije Deme tra. Vid. A. Delat te, Le сусéоп bre u va ge

rituel des mystères d’Éleu sis, Bull. de la Clas se des Let tres de l’Acad. R. de Bel gi que 40 (1954), 690–752.

Miloš N. Đurić22

Dru gu for mu lu govo ri li su misti:

Ἐκ τυμπάνου ἔφαγον, ἐκ κυμβάλων ἔπιον, ἐκερνοφόρησα ὑπὸ τὸν παστὸν εἰσέδυν’ = „jeo sam iz tim pa na, pio iz kim va la, nosio žrtve nu čini ju, ušao u bogi nji nu utro bu” (Mig ne, t. СХХII, p. 877).22

Pome nu ti Bri mo, tj. Jaki, mogao je da bude Plut, bož je dete, koje, pre ma završ­nim sti ho vi ma Him ne Deme tri, bogi nje šalju u domo ve pobo žnih i česti tih lju di, a Bri ma, tj. Jaka, mogla je da bude samo Deme tra, a ne Kora, kao što shva ta O. Kern,23 jer je Plut pre ma Hesi o do voj Teo go ni ji st. 969 ss, sin Deme trin.

Cela ta hije rur gi ja s nave de nim i još mno gim dru gim nepo zna tim poje di no sti ma ude ša va na je tako da se ver ni ci ma iz tam nih dubi na nesve sno ga vra ćao sta ri način doži vlja va nja, i oni su nepo sred no ose ća li per se fon sku, tj. kosmo tvor nu sna gu u sebi, onu kojom posto je i žive oni, a njo me oži vlje nom i mistič kim bogo det stvom doži­vlja va li i deme tran sku, tj. kosmo tvor nu sna gu, od koje je nji ho va samo deo i kojom posto ji i živi sve. U tome se sasto ja lo ele u sin sko nala že nje puta ka bogo vi ma.

Tek tako pre po ro đe ni ver ni ci mogli su da gle da ju kult ne sta tue koje u sja ju i sve­tlo sti pri ka zu ju Deme tru kako sedi na mistič kom kov če gu i Koru kako u ruka ma drži jed nu ili dve buk ti nje. Ove, kao što smo rani je napo me nu li, uka zu ju na očiš će nje koje mora pret ho di ti posve ći va nju, јеr vatra očiš ća va, kao i voda. Him na Deme tri izra­ža va to pri ča njem o vatri u koju je Deme tra sta vlja la tek novo ro đe no ga Demo fon ta, da bi dobio besmrt nost i več nu mla dost (st. 239–240). U naj sve ti jem miste rij skom činu poka zi van je epop ti ma, s likom bogi nja, i zreo pše nič ni klas, zna me nje novo­ga živo ta, koji dola zi iz tam no ga kri la maj ke zemlje.24 Potom su ver ni ci posma tra li pri ka zi va nje bla že no ga živo ta na onom sve tu (upor. Arist. Žabe 324 ss, 372 ss, 384 ss, 398 ss). Kao vođa onih koji odla ze na odmor od bolo va živo ta zamiš ljan je Ijak­ho. Sli ka suprot na ovoj pred sta vlja la je one koji su osu đe ni na bora vak u Hado vim kalju ga ma (Arist. Žabe 185, 324 s, 398 ss, 146 ss, 273 ss).

Рrеmа sve mu što je dosad reče no može se reći da je „reli gi o zna ide ja, koja je slu­ži la kao pod lo ga tim sakra men tal nim rad nja ma, bila tro stru ka: taj na rađa nja, pre po rod

22 Nave de ne for mu le upor. sa ovim jevan đel skim mesti ma: „Zai sta, zai sta, kažem vam: Ako ne jede te tela Sina čoveč jeg i ne pije te krvi nje go ve, nema te živo ta u sebi. Ko jede rno je telo i pije moju krv, ima život več ni, i ja ću ga vas kr snu ti u posled nji dan... Ko jede rno je telo i pije moju krv, osta je u meni i ja u nje mu” (Jov. VI 53, 54, 56).

23 O. Kern, Die gri ech. Myste rien der klas sischen Zeit, Ber lin, 1927, pg. 11, 68.24 Upor. s tim Jevan đe lje po Jova nu XII, 24: „Zai sta, zai sta, kažem vam: Ako zrno pše nič no ne pad ne

u zemlju i ne umre, osta je samo: a ako umre, mno go roda rodi”, zatim I Korin ća ni ma XV, 36–38: „Bez um ni če! Ti što seješ, neće oži ve ti ako ne umre. I što seješ ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, pše nič no ili dru go kakvo. A Bog mu daje telo kako hoće, i sva kom seme nu svo je telo” i, naj zad, Prvu posla ni cu Petr o vu: „Јеr ste nano vo rođe ni ne od seme na koje truh ne, nego od onog koje nе truh ne: živom i več nom reč ju Bož jom” (I, 23).

IstorIja helenske etIke 23

i bogo det stvo: prva se otkri va, dru ga sim bo lič no doži vlja va i tre ća se time dobi va. Kako je ona neiz gu blji va, njo me je zajam če na nepro pa dlji vost živo ta”.25

4. STE PEN POSVE ĆI VA NJA U MISTE RI JE

Posve ći va nje u miste ri je (τελητή) ima lo je tri ste pe na: p r v i ste pen bio je očiš­će nje ili katar za (καϑαρμός) i sti cao se u Malim miste ri ja ma. U Veli kim miste ri ja ma sti ca na su osta la dva ste pe na: prvi, resp. d r u g i, zvao se posve ći va nje μύησις, a dru gi, resp. t r e ć i, sti can je gle da njem taj ne, ἐποπ τεία. Cilj je posve ći va nju bio: posti za nje vedri ne u duši i nade u budu ću sre ću na ono me sve tu, ali već i u ovo me živo tu posti že sre ću onaj koga bogi nje vole zbog nje go va česti to ga živo ta. Glav ni mome nat bio je izne na dan pre la zak iz tame u jaku sve tlost (τὸ ἐν Ἐλευσίνι φῶς = ele u sin ska sve tlost), koja je kod Hele na preš la u poslo vi cu. To je iza zva lo impre si­ju na koju Pla ton pra vi alu zi ju u Fedru 250 BC, u Gozbi 210 E, u Drža vi 500 D i u Sed mom pismu 341 CD, gde isti če da čovek samo onda kad nepre sta no i s lju ba vlju raz miš lja o pred me tu kojim se bavi i mistič kom kon cen tra ci jom sve dublje pro ni če u nje ga, doži vlja va tre nu tak u kojem, kao onom koji je oba sjan ele u sin skom sve tloš ću, u duši sine izne nad na sve tlost.26 Jedi no opšir ni je oba veš te nje o poja vlji va nju ele u­sin ske sve tlo sti nala zi mo u Plu tar ha:

„Naj pre muč no luta nje i tuma ra nje i teskob no, bes kraj no hođe nje kroz dubo ku tamu; zatim nepo sred no pred ciljem, svi uža si, strah, drh ta nje, samrt ni znoj i uko če nost. Napo slet ku, poja vi la bi se čude sna sve tlost ili bi se dola zi lo u čiste pre de le, gde se slu ša lo peva nje, igra i uzvi še ne stva ri i gle da le se sve te poja ve. Tu onaj koji je sasvim posve ćen hodi prost i slo bo dan, uče stvu je oven­čan u svet ko vi ni i zajed no se nala zi sa sve tim i čistim lju di ma, i pri tom vidi kako nepo sve će na gomi la bora vi u dubo ku bla tu i kalu i zbog neve ro va nja u ono stra na dobra osta je u samrt nom stra hu” (De ani ma).

Napo slet ku, spo me nu će mo još jedan obred kome je osno va shva ta nje izra že no u jed nom helen skom pra mi tu o nebu kao ocu i zemlji kao maj ci. Sadr žaj toga pra mi ta van red no lepo izra zio je Eshil u jed nom frag men tu iz nje go ve tri lo gi je o Dana i da ma, gde Afro di ta govo ri:

25 W. Nestle, Gri ec hische Religiosität von Homer bis Pin dar und Ӓschylos (Sam mlung Göschen), Ber lin –Le ip zig, 1930, pg. 88.

26 Upor. moje Ogle de iz grč ke filo so fi je i umet no sti, Savre me nik Srp. knjiž. zadru ge, kolo VI, knj. 24, Beo grad, 1936, str. 116–118. Pod uti ca jem miste ri ja, a posred niš tvom Pla to no vim, sto je Filon i Plo tin, Por fi ri je i Jam blih, naj zad Pro klo i Pse u do­Dio ni si je Are o pa git, koji raz li ku je tri ste pe na sazna nja: κάϑαρσις, ἔλαμψις, ἔνωσις, a ovi su preš li i u hriš ćan ski svet, gde su se u kato li ci zmu kao via pur ga ti va, illu mi na ti va i uni ta ti va odr ža li sve do danas.

Miloš N. Đurić24

Sveš te no nebo žudi zemlju obvi ti, i zemlja žudi da je nebo oblju bi; kad s vla žnog neba pla ha kiša uda ri, to zemlju oplo di, i ona lju di mana nji vi rađa plod i tra vu sta di ma;i cve će vla žan stvo rio je zagr ljaj u pro le će. A u svem uče stvu jem ja

(Frg. 44 Nauck2).27

Pome nu ti obred izlo žio je neo pla to ni čar Pro klo:

„Ured be Ati nja na pro pi su ju pra zno va nje bra ka neba i zemlje gle da ju ći na njih: i u ele u sin skom hra mu, gle da ju ći u nebo, kli ču ὗε (= padaj kišo!), a gle­da ju ći u zemlju κῦε (= zač ni!). U tome leži sazna nje da sve stva ri pro iz la ze od jed nog oca i jed ne maj ke” (In. Plat. Tim. 239 C ed. Diehl).

D v a d e s e t i t r e ć i d a n mese ca boe dro mi jo na bio je dan povrat ka u Ati nu. Рrе povrat ka saopšta va na je uče sni ci ma ῥήσις μυστική (Athen, II 496 A).

Sve što se u miste ri ja ma vide lo i čulo bilo je ἂρρητα (Xen. Hel len. VI 3, 6) ili ἀπόρρητα (Dio dor. III 55, V 49, V 77; Suid s. v. ἀπόρρητος), i o tome se mora lo ć u t a t i, kao što sve do či ovo mesto iz Sofo klo va Edi pa na Kolo nu:

„Oh, da mi je onde biti... ili do oba le gde sja ju buk ti nje, i gde se časne bogi nje sta ra ju za sve te taj ne (σεμνὰ τέλη) lju di ma, a nji hov zlat ni ključ, slu ga bož jih Eumol pi da, sila zi im na jezik i vezu je ga” (st. 1050 s).

Smi sao posve ći va nja u ele u sin ske miste ri je nije bio nika kva taj na, tj. nije bilo zabra nje no govo ri ti o nada ma što ih one uli va ju posve će ni ma, ali se stro go vodi lo raču na o tome da se ne govo ri o zna me nji ma koji ma su te nade hra nje ne, zatim da se rad nje i sveš te ni ritual mistič ko ga kul ta ne izvrg nu ruglu fri vol nim podra ža va njem ili da se neš to na nedo sto jan način nepo sve će ni ma ne saopšti. Povre da ele u sin skog zako na ćuta nja zva la se ἁμάρτημα i ἀσέβεια περὶ τὼ ϑεώ (Andoc. De must. 29). Ko bi se ogre šio o taj zakon, osu đi van je na smrt. Alki bi jad, na pri mer, zbog pro fa­ni sa nja miste ri ja bio je osu đen na smrt, ali se spa sao bek stvom (Plut. Alcib. 22). Od nje go vih sau če sni ka jed ne pogu bi še i imo vi nu im zaple ni še, a dru ge prog na še (Iso cr. De iugo 8).28 Ele u sin ski zavet ćuta nja pre se lio se doc ni je ne samo u dru ge helen ske miste rij ske reli gi je nego i u filo so fi ju.29

27 Upor. moju stu di ju Eti ka i poli ti ka u Eshi lo voj tra ge di ji Poseb nih izda nja Srp ske krаljevske aka de­mi je knj. СХ1Х, Beo grad, 1837, str. 17.

28 Upor. i Ari stoph. Av. 1072. ss; Ps. Lys. Adv. Andoc, 17 et 51; Andoc. De myst. 29; Arist. Eth. Nic. 1111 a 9 ss; Liv. XXXI 7 ss.

29 O. Casel, De phi lo sop ho rum Gra e co rum silen tio mysti co (Reli gi on sgeschic htlic he Ver suc he und Vorar be i ten, XVI Bd., 2 Heft), Gies sen, 1919, pg. 28–158.

SADRŽAJ

UVOD NE REČI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

I. PODE LA HELEN SKE ETI KE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

II. TRAJ NA AKTU AL NOST HELEN SKE ETI KE . . . . . . . . . . . . 9

PRVI ODE LJAKMISTE RIJ SKE RELI GI JE I NJI HOV

ETIČ KI ZNA ČAJ

I. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

II. MIT O DEME TRI I KORI KAO OSNO VA ELE U SIN SKIH MISTE RI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121. SADR ŽAJ HIM NE DEME TRI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122. SMI SAO MITA O DEME TRI I KORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

III. SADR ŽAJ ELE U SIN SKIH MISTE RI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . 161. SVEŠ TEN STVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162. UVO ĐE NJE U MISTE RI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

a) Male miste ri je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17b) Veli ke miste ri je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

3. TAJ NE ELE U SIN SKE SAKRAL NE INSTI TU CI JE. . . . . . . . . . 204. STE PEN POSVE ĆI VA NJA U MISTE RI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

IV. SOCI JAL NO-KUL TUR NA FUNK CI JA ELE U SIN SKIH MISTE RI JA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251. MORAL NI UTI CAJ ELE U SIN SKIH MISTE RI JA . . . . . . . . . . 252. SLA VA ELE U SIN SKIH MISTE RI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

V. ETIČ KI ZNA ČAJ ELE U SIN SKIH MISTE RI JA . . . . . . . . . . . 291. MISTIČ KA PAR TI CI PA CI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292. RAZ VI TAK RAZUM SKE INDU STRI JE I STVA RA NJE

MITO VA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313. DOŽI VLJA VA NJE KAO CILJ MISTE RIJ SKIH

PRI KA ZI VA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324. ZNA ČAJ MISTE RI JA ZA MORAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345. ELE U SIN SKI ZAVET ĆUTA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

VI. DIO NI SOV KULT I NJE GO VO OBLA GO RO ĐI VA NJE U ORFI ZMU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381. DIO NI SO VE ORGI JE I NJI HOV CILJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382. ETIČ KO PRO DU BLJI VA NJE DIO NI SO VA KUL TA . . . . . . . . 42

VII. ORFIČ KI MORAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451. UČE NJE O PORE KLU DOBRA I ZLA I GLAV NOM CILJU

ŽIVO TA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 452. UČE NJE O SEO BI DUŠE I BLA ŽE NOM ŽIVO TU POSLE

SMR TI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 473. ORFIČ KA PRA VI LA ZA ŽIVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

VIII. UTI CAJ ORFI ZMA NA HELEN SKU I HRIŠ ĆAN SKU MISAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

1. ODO MA ĆI VA NJE ORFI ZMA U HELA DI . . . . . . . . . . . . . . . . 522. ORFI ZAM I DOPLA TON SKA MISAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 543. ORFI ZAM I PLA TON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 574. ORFI ZAM I HRIŠ ĆAN STVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

IX. SAMO TRAČ KE MISTE RI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

X. OSLO BO ĐE NJE HELEN SKE MISLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

DRUGI ODE LJAKPOČECI ETIKE U KNJIŽEVNOSTI

I. HOMER. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 691. DRUŠ TVE NO­PRI VRED NE PRI LI KE U HOME RO VIM

EPO PE JA MA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 692. HOMER SKI ČOVEK I NJE GO VA ETIČ KA SHVA TA NJA . . . 73

II. HESIOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 761. NAČE LO PRAV DE I PRA VIČ NO STI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 762. RAD KAO IZVOR NAPRET KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 793. NAČE LO NAD ME TA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 824. NAČE LO MERE I PRVOG TRE NUT KA . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

III. JAM BO GRA FI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 861. ARHI LOH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

a) Pre u o bli ča va nje heroj skog ide a la. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86b) Zau zi ma nje sta va pre ma jav nom тišlјепји . . . . . . . . . . . . . . . 88c) Unu traš nja slo bo da čove ko va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

2. HIPO NAKT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

IV. ELE GI ČA RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 901. TIR TEJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 902. MIM NER MO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 933. SOLON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

a) Teš ke druš tve no-pri vred ne pri li ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93b) Solo nov soci jal no-refor ma tor ski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94c) Eti ka u ele gi ja ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

4. TEOG NID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

V. MELI ČA RI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1011. ALKEJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1012. SAP FA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1023. ANA KRE ONT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

VI. HOR SKI LIRI ČA RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1041. SIMO NID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1042. BAK HI LID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1073. PIN DAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

a) Ari sto krat sko-kla sno obe lež je Pin da ro vih epi ni ki ja . . . . . . . . 108b) Etič ki sadr žaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

VII. DRA MA TI ČA RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1121. ETIČ KI ZNA ČAJ TRA GE DI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1122. ESHIL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

a) Moral no-reli gi o zni pogle di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115b) Soci jal no-poli tič ki pogle di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

3. SOFO KLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124a) Sofo klo va reli gi o znost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124b) Etič ki i soci jal no-poli tič ki pogle di. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

4. EURI PID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1355. ARI STO FAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

TREĆI ODE LJAKPOČECI NAUČNE ETIKE U HELENA

I. UVOD: SVI TA NJE ETIČ KE REFLEK SI JE KAO ODRAZ NOVIH SOCI JAL NO-POLI TIČ KIH PRI LI KA . . . . . . . . . . . . 145

II. SED MO RI CA MUDRA CA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

III. MILET SKI HILO ZO I ZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1511. TALES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1512. ANAK SI MAN DAR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1533. ANAK SI MEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

IV. PITA GO RA I PITA GO ROV CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1571. ŽIVOT I LIČ NOST PITA GO RI NA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1572. PITA GO RO VAČ KI SAVEZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1603. ETIČ KO UČE NJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

V. KSE NO FAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1721. ELE JA, KOLEV KA ELEJ SKE FILO SO FIJ SKE ŠKO LE. . . . . . 1722. BIO GRA FIJ SKI PODA CI O KSE NO FA NU . . . . . . . . . . . . . . . . 1723. SPI SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1744. UČE NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

VI. HERA KLIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1791. ŽIVOT I LIČ NOST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1792. ONTO LO GI JA I KOSMO LO GI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1823. ANTRO PO LO GI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

a) Psi ho lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187b) Gno se o lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188c) Eti ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

4. KRI TI ČAR HELEN SKE KUL TU RE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1915. ODJE CI U РОТОNJIМ VRE ME NI MA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

VII. ELEJ SKA FILO SO FIJ SKA ŠKO LA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2001. PAR ME NID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2002. ZENON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2063. MELIS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

VIII. EMPE DO KLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2081. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2082. ŽIVOT I LIČ NOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2083. ONTO LO GI JA, KOSMO LO GI JA I BIO LO GI JA . . . . . . . . . . . 2114. GNO SE O LOŠ KA I PSI HO LOŠ KA OBJAŠ NJE NJA . . . . . . . . . 2145. ETIČ KO­RELI GI O ZNO UČE NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2156. ŽIVOT POSLE SMR TI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

IX. ANAK SA GO RA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2201. ŽIVOT I LIČ NOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2202. ONTO LOŠ KO I KOSMO LOŠ KO UČE NJE . . . . . . . . . . . . . . . 2233. GNO SE O LOŠ KA OBJAŠ NJE NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2254. ZNA ČAJ RUKE. POSMA TRA NJE (ϑεωρία) KAO CILJ

ŽIVO TA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2265. OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

X. DEMO KRIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2291. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2292. ŽIVOT I LIČ NOST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2303. SPI SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2324. UČE NJE Ο ATO MI MA, PUNOM I PRA ZNOM. . . . . . . . . . . . . 2335. PSI HO LO GI JA I GNO SE O LO GI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2346. ETIČ KO UČE NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

a) Euti mi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235b) Uslo vi za posti za nje euti mi je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236c) Pri ja telj stvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239d) Držav ni život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239e) Peda goš ko uče nje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240f) Filo so fi ja kul tu re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

7. DEMO KRI TO VA ŠKO LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2438. OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

ČETVRTI ODE LJAKSOFISTI

I. OPŠTE PRET PO STAV KE I OPŠTA OBE LEŽ JA SOFI STI KE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2471. ATI NA – SRE DIŠ TE POLI TIČ KOG I DUHOV NOG

ŽIVO TA CELE HELA DE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

2. TEŽNJA ZA VIŠOM OBRA ZO VA NOŠ ĆU I POJA VA SOFI STA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248

3. SOFI STI KAO UČI TE LJI POLI TIČ KE DELAT NOSTl . . . . 2504. IZRAZ SOFIST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2515. PRED MET, METO DA I CILJ SOFI STI KE . . . . . . . . . . . . . . 252

II. PRO TA GO RA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2541. ŽIVOT I SPI SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2542. UČE NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

a) Teo ri ja sazna nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255b) Uče nje o čove ko vu živo tu, druš tvu i drža vi. . . . . . . . . . . . . . . 258c) Naj sta ri ji teo re ti čar demo kra ti je. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

3. OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261III. PRO DIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262

1. ŽIVOT I SPI SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2622. UČE NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2643. POHVA LA HERA KLU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266

IV. HIPI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2691. ŽIVOT I SPI SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2692. UČE NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2713. OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

V. GOR GI JA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2751. ŽIVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2752. MAĐIJ SKA MOĆ REČI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2763. NAJ RA NI JI ZASTAV NIK PAN HE LEN SKE IDE JE . . . . . . . 2774. GNO SE O LOŠ KI NIHI LI ZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2775. ETIČ KI NIHI LI ZAM I SOLIP SI ZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2786. UČE NJE O OPRAV DA NOJ OBMA NI . . . . . . . . . . . . . . . . . 2797. KRI TIČ KI OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

VI. GOR GI JI NA ŠKO LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2811. POL, LIKIM NI JE, PRO TARH, AGA TON . . . . . . . . . . . . . . . 2812. ISO KRAT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2823. UČE NJE O PRA VU SLA BI JE GA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

a) Alki da mant . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283b) Liko fron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285

4. UČE NJE O PRA VU JAČE GA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286a) Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286b) Kali kle . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286c) Prok sen, Menon, Tra si mah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

VII. ATIN SKI SOFI STI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2911. DAMON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2912. ANTI FONT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292

a) Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292b) Uče nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293c) Osvrt. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

VIII. KRI TI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2981. ŽIVOT, LIČ NOST, POLI TIČ KI RAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2982. KNJI ŽEV NI RAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3003. KRI TIČ KI OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303

IX. STE SIM BROT I DRU GI MANJI SOFI STI . . . . . . . . . . . . . . . 304

X. ANO NIM NA SOFI STI KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3071. ANO NIM IJAM BLI HOV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

a) Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307b) Uče nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307c) Osvrt. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310

2. DVO STRU KI GOVO RI (Δισσοί λόγοι) . . . . . . . . . . . . . . . . . 310

XI. KON STRUK TO RI UZO R NIH DRŽA VA . . . . . . . . . . . . . . . . 3121. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3122. HIPO DAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3133. FALE JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3144. OSVRT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314

XII. ISTO RIJ SKI ZNA ČAJ SOFI STI KE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315L I T E R A T U R A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321

PETI ODE LJAKSOKRAT

I. O IZVO RI MA ZA REKON STRUK CI JU SOKRA TO VA UČE NJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

II. SOKRA TOV ŽIVOT, LIČ NOST I KARAK TER . . . . . . . . . . . 3311. ŽIVOT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3312. LIČ NOST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3323. KARAK TER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336

III. SOKRA TO VA DIJA LEK TI KA I NJE NI POSTUP CI. . . . . . . . 3411. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3412. IRO NI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3433. MAJE U TI KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3454. INDUK TIV NO­DEFI NI TOR NA METO DA . . . . . . . . . . . . . 347

IV. ZNA ČAJ SOKRA TO VE DIJA LEK TI KE ZA NAUČ NO OSNI VA NJE ETI KE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350

V. FOR MAL NI PRIN CI PI SOKRA TO VE ETI KE . . . . . . . . . . . . 3531. VRLI NA JE ZNA NJE. ONA JE SAMO JED NA I

POSTI ŽNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3532. ΝΙΚΟ NE GRE ŠI NAMER NO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3553. VEŠ TI NA MERE NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356

VI. MATE RI JAL NI PRIN CI PI SOKRA TO VE ETI KE . . . . . . . . . 3571. SAZNA NJE DOBRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3572. SAMO U SA VR ŠA VA NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3583. BLA ŽEN STVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360

VII. POLI TIČ KA I SOCI JAL NA ETI KA SOKRA TO VA . . . . . . . . . 360

VIII. SOKRAT PRED ATIN SKIM SUDOM, U TAM NI CI I PRED SMR ĆU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364

IX. SOKRAT – KON FU CI JE – ISUS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374

X. SOKRAT KAO ODRAZ VEKA PRO SVE ĆE NO STI . . . . . . . . 378

ŠESTI ODE LJAKSOKRATOVCI

I. OPŠTE NAPOMENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383

II. KSE NO FONT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3841. ŽIVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3842. SPI SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386

ΙΙI. ESHIN. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390

IV. MEGAR SKA ŠKO LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3911. EUKLID I NJE GO VI UČE NI CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3912. STIL PON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3943. OSVRT NA MEGAR SKU ŠKO LU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396

V. ELID SKO-ERE TRIJ SKA ŠKO LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3971. FEDON I NJE GOVl UČE NI CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3972. MENE DEM I NJE GO VI UČE NI CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3983. OSVRT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400

VI. STA RI JA KINIČ KA ŠKO LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4001. ANTI STEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400

a) Život . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400b) Spisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 402c) Učenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403

2. ANTI STE NO VI SLED BE NI CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407a) Diogen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407b) Kratet i ostali Kratetovi i Diogenovi učenici. . . . . . . . . . . . . . 412c) Metrokle, Hiparhija i ostali učenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414

3. KINIČARI PREMA SOKRATU I NJIHOV ZNAČAJ. . . . . . . . . 415

VII. KIREN SKA ŠKO LA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4161. KIRE NA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4162. ARI STIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417

a) Život i rad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417b) Učenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 420

3. MLA ĐI KIRE NJA NI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425a) T e o d o r . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425b) H e g e s i j a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426c) A n i k e r i d . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 428

4. KIRE NJA NI PRE MA KINI ČA RI MA I SOKRA TU I NJI HOV ZNA ČAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

SEDMI ODE LJAKPLATON

I. ISTO RIJ SKO-DRUŠ TVE NA POZA DI NA . . . . . . . . . . . . . . . . . 4331. PORE KLO, MLA DOST, OBRA ZO VA NJE. . . . . . . . . . . . . . 4332. POZNANSTVΟ I SAO BRA ĆAJ SA SOKRA TOM . . . . . . . 4353. DOLA ZAK U EGI PAT, KIRE NU I VELI KU HELA DU I

PRVI BORA VAK U SIRA KU SKOM DVO RU . . . . . . . . . . . 4384. OSNI VA NJE AKA DE MI JE I RAD U NJOJ . . . . . . . . . . . . . . . . 4405. DRU GI BORA VAK U SIRA KU SKOM DVO RU . . . . . . . . . 4446. TRE ĆI BORA VAK U SIRA KU SKOM DVO RU. . . . . . . . . . 446

7. OSLO BO ĐE NJE SIRA KU ZE. DIO NO VA POGI BI JA . . . . . 4488. OSTA TAK PLA TO NO VA ŽIVO TA U ATI NI . . . . . . . . . . . . 449

II. PLA TO NO VI SPI SI, NJI HO VA AUTEN TIČ NOST, PODE LA I OBLIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4511. COR PUS PLA TO NI CUM (= PLA TO NOV ZBOR NIK) . . . . . 4512. AUTEN TIČ NOST PLA TO NO VIH SPI SA . . . . . . . . . . . . . . . 4533. PODE LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4534. OBLIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455

III. METO DA, OSNO VA I PODE LA PLA TO NO VE FILO SO FI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4561. METO DA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4562. OSNO VA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4583. PODE LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459

IV. UČE NJE O NAJ VI ŠEM DOBRU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4601. ISTO VET NOST KORI SNOG I PRI JAT NOG SA

DOBRIM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4602. DOBRO KAO CILJ ŽIVO TA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4603. UČE NJE O IDЕЈАМА I IDE JA DOBRA . . . . . . . . . . . . . . . 4614. SLI KA O PEĆI NI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4655. IDE JA DOBRA ILI STA VLJA NJE VRED NO STI IZNAD

ČINJE NI CA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4686. OKRE TA NJE OD POJAV NOG SVE TA . . . . . . . . . . . . . . . . 4707. PRE DA NOST SVE TU I ŽIVO TU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472

V. UČE NJE O VRLI NA MA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4741. U RANIM SPI SI MA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4742. U SPI SI MA PRE LA ZNOG PERI O DA . . . . . . . . . . . . . . . . . 4743. U DOC NI JIM SPI SI MA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476

VI. POLI TIČ KA ILI SOCI JAL NA ETI KA PLA TO NO VA . . . . . . 4781. DRŽA VA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 478

a) Uvod: Značaj Platonove DRŽA VE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 478b) Određivanje pojma pravde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479c) Podela rada i tri staleža u Državi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480d) Ostvarivanje pravde u državi i spajanje državne vlasti

s filosofskom mišlju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 482e) Vaspitanje za uzornu državu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 484

2. DRŽAV NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4863. ΖΑΚΟΝΙ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4894. OSVRT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 492

VII. PLA TO NO VA ŠKO LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4951. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4952. SPE U SIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4953. KSE NO KRAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4964. HERA KLID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4985. EUDOK SO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4996. FILIP IZ OPUN TA. HER MO DOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4997. DOC NI JI NARAŠ TAJ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5008. PRAK TIČ KI POLI TI ČA RI I POLI TIČ KI

REVO LU CI O NA RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 501

OSMI ODE LJAKARISTOTEL

I. ARI STO TE LOV ŽIVOT I RAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5051. POLI TIČ KE I DRUŠ TVE NE PRI LI KE U IV VEKU . . . . . . 5052. ARI STO TE LO VO ROĐE NJE I PORE KLO . . . . . . . . . . . . . 5073. UČE NIK AKA DE MI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5084. BORA VAK U ATI NI, ASU I MITI LE NI . . . . . . . . . . . . . . . . 5095. VAS PI TAČ MAKE DON SKO GA KRA LJE VI ĆA . . . . . . . . . . . 5106. POVRA TAK U ATI NU I OSNI VA NJE LICE JA . . . . . . . . . . 5127. RASTA NAK SA ATI NOM I RASTA NAK SA ŽIVO TOM

U HAL KI DI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5148. LIČ NOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515

II. ARI STO TE LO VI SPI SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5161. ARI STO TE LO VI SPI SI UOPŠTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5162. ETIČ KI SPI SI POSE BI CE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 519

III. GLAV NE OSO BI NE ARI STO TE LA KAO ETI ČA RA . . . . . . 5221. REA LI ZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5222. RACI O NA LI ZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5233. IMA NEN TI ZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5244. ENER GI ZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 526

IV. BLA ŽEN STVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5261. BLA ŽEN STVO KAO CILJ ŽIVO TA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5262. SADR ŽAJ BLA ŽEN STVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 529

V. DELO VI DUŠE I PODE LA VRLI NA. NJI HOV RAZ VI TAK I STI CA NJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5311. DVE OBLA STI DUŠE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5312. RAZ VI TAK VRLI NA I NJI HO VO STI CA NJE. . . . . . . . . . . . . . 532

VI. ETIČ KE VRLI NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5341. VRLI NA KAO SRE DI NA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5342. PRA VIČ NOST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5393. SRE DI NA KAO NAJ VI ŠI STE PEN VRED NO STI . . . . . . . . . . 541

VII. DIA NO E TIČ KE ILI INTE LEK TU AL NE VRLI NE . . . . . . . 5431. PODE LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5432. SAZNA VAČ KE VRLI NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5433. RASU ĐI VAČ KE VRLI NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5444. UMO VA NJE KAO NAJ VI ŠA DIA NO E TIČ KA VRLI NA. . . 546

VIII. PRI JA TELJ STVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5471. ISTO RIJ SKI PRE GLED. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5472. PRI JA TELJ STVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5483. DOBRO NA MER NOST, SLO ŽNOST, DOBRO ČIN STVO. . 550

IX. UČE NJE O DRŽA VI I NJE NOM ETIČ KOM ZADAT KU . . . 5511 ARI STO TE LOV EMPI RI ZAM U PRO U ČA VA NJU

DRŽA VE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5512. ČOVEK JE OD PRI RO DE POLI TIČ KO BIĆE. . . . . . . . . . . 5533. ZABLU DA O ROP STVU I NJEN ODJEK U SHVA TA NJU

PRI RO DE I MATE RI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5544. EKO NOM SKA TEO RI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5565. ODSTU PA NJE OD PLA TO NA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5596. DRŽAV NI OBLI CI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5617. UČE NJE O REVO LU CI JA MA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5638. ARI STO TE LO VA NAJ BO LJA DRŽA VA . . . . . . . . . . . . . . . 5649. POLI TI JA ILI REPU BLI KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 567

X. ZNA ČAJ ARI STO TE LO VA SISTE MA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 568

DEVETI ODE LJAKPERIPATETIČARI, SKEPTIČARI,

EPIKUROVA ŠKOLA

I. PERIPATETIČKA ŠKOLA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5731. UVOD: NAUČ NI SPE CI JA LI ZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5732. NEPO SRED NI UČE NI CI ARI STO TE LO VI . . . . . . . . . . . . . . . . 574

a) Teo frast. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 574Zano ve ta lo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576Hva li ša . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577

b) Eudem. Ari stok sen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 578c) Dike arh. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580

3. POSRED NI UČE NI CI ARI STO TE LO VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581a) Deme tri je iz Fale ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581b) Stra ton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 582

4. GAŠE NJE ORI GI NAL NOG FILO SOF SKOG STVA RA LAŠ TVA. – RAZ VI TAK REA LI ZMA I POTI SKI VA NJE IDE A LI ZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 584

II. SKEP TI ČA RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5851. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5852. STA RI JI SKEP TI CI ZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587

a) Piron. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587b) Timon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 588

3. SKEP TI ČA RI SRED NJE I NOVI JE AKA DE MI JE . . . . . . . . . . 589a) Arke si laj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 589b) Kar nead . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 590

4. POZNI SKEP TI CI ZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 594a) Ene si dem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 594b) Agri pa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 596c) Sekst Empi ri čar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 596

5. OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 599

III. EPI KUR I NJE GO VA ŠKO LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6021. ŽIVOT EPI KU ROV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6022. SPI SI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6063. ΚΑΝΟΝΙΚΑ I UČE NJE O PRI RO DI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607

a) Kano ni ka ili uče nje o sazna nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607

b) Uče nje o pri ro di: ato mi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 609c) Odnos pre ma teo lo gi ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 612

4. PSI HO LO GI JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6135. ETI KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615

a) Posla ni ca Mene ke ju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615b) O zado volj stvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616c) Nao pa ko shva ta nje Epi ku ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 619d) O vrli na ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 620e) O druš tvu i drža vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 620f) O pri ja telj stvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 622g) O mudra cu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 623

6. EPI KU RO VA ŠKO LA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 629

DESETI ODE LJAKSTOIČKA ŠKOLA

I. GLAVNI PREDSTAVNICI STOIČKE ŠKOLE . . . . . . . . . . . . . 633a) Sta ri ji period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 633

1. ZENON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6332. KLE ANT. SFER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6353. HRI SIP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 636

b) Helen sko-rim ski period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6384. PANE TI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6385. POSEJ DO NI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6396. STO I ČA RI U TAR SU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 640

c) Pozni period . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6427. L. ANEJ SENE KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6428. EPIK TET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6449. MAR KO AURE LI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 645

II. ZADA TAK I PODE LA FILO SO FI JE U STO I ČA RA . . . . . . . 647

III. FIZI KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 649

IV. LOGI KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 652

V. ETI KA U STA RI JEM PERI O DU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6561. SVR HA ŽIVO TA. VRLI NA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6562. AFEKTl I NJI HO VO SAVLA ĐI VA NJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6573. VRED NO STI. DUŽNO STI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 659

4. MUDRAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6615. SOCI JAL NA ETI KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 663

VI. ETI KA U HELEN SKO-RIM SKOM PERI O DU . . . . . . . . . . . 6661. PANE TI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6662. POSEJ DO NI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 669

VII. ETI KA U POZNOM PERI O DU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6711. L. A. SENE KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6712. EPIK TET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6763. MAR KO AURE LIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 694

VIII. OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 698

IMENSKI REGI STA R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 703PRED MET NI REGI STA R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 721

Dr Miloš N. Đurić

ISTORIJA HELENSKE ETIKE

Za izdavača Dijana Dereta

Lektura Aleksandra Šašović

Korektura Dijana Stojanović

Likovno-grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978­86­6457­297­2

Tiraž 700 primeraka

Beograd, 2020.

Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

17(38)(091)

ЂУРИЋ, Милош Н., 1892–1967

Istorija helenske etike / Miloš N. Đurić. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2020 (Beograd : Dereta). – 729 str. : ilustr. ; 22 cm. - (Biblioteka Dela Miloša N. Đurića)

Autorova slika. – Tiraž 700. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Registri.

ISBN 978-86-6457-297-2

а) Етика – Историја – Грчка

COBISS.SR-ID 19040521

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град