Beograd - juni 2009. godine

3

Sadržaj

Uvod ...........................................................................................................5

O projektu: CIDEC – dijalog građana i građanki za evropski konsenzus .............................................................................7

Realizacija događaja .................................................................................11

Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija .............................................................13

Međunarodna konferencija, 28. novembar 2008, Beograd, sala Narodne banke Srbije ...........................................................................15

Izveštaj sa događaja ..................................................................................17

Spisak učesnika/ca Druge međunarodne konferencije: .....................67

Okrugli sto u Novom Pazaru, 12. decembar 2009. godine ...................71

Izveštaj sa događaja ...................................................................................73

Spisak učesnika/ca javne debate: ...........................................................94

Okrugli sto u Zrenjaninu, 3. februar 2009. ..............................................97

Izveštaj sa događaja ..................................................................................99

Spisak učesnika/ca debate u Zrenjaninu ...........................................133

Preporuke .............................................................................................139

4

5

Uvod

Pred vama je druga u nizu od tri publikacije, pripremljene u sklopu projekta CIDEC – Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus, koji Građanske inicijative, pod rukovodstvom Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji, sprovode u saradnji sa Fondom za EU integracije, a teh-nički realizuje Press Now.

Ovaj projekat je zamišljen kao set povezanih aktivnosti, među kojima je i izrada ovih publikacija koje prate seriju javnih događaja – međunarodnih konferencija i lokalnih javnih debata, na teme koje su od značaja za uključi-vanje građana i građanki u proces evropskih integracija.

Svaka publikacija sadrži detaljan prikaz ciklusa od tri događaja održa-nih pod zajedničkim nazivom. Prva publikacija se odnosi na temu „Izgrad-nja partnerstva između NVO i javne administracije u procesu EU inte-gracija“ koja je obrađena na prvoj međunarodnoj konferenciji, održanoj 9. oktobra 2008. godine u Beogradu, kao i na javnim debatama u Bujanovcu 31. oktobra i u Novom Sadu, 5. novembra 2008. godine. Druga publikacija izveštava o događajima na temu „Institucionalni oblici i mehanizmi uče-šća građana i građanki u procesu evropskih integracija“ koja je analizi-rana na II međunarodnoj konferenciji u Beogradu, 28. novembra 2008, i na javnim debatama u Novom Pazaru 12. decembra 2008. godine i u Zrenjani-nu, 3. februara 2009. godine. Treća publikacija predstavlja događaje koji su započeli III međunarodnom konferencijom u Beogradu, „Mogućnosti gra-đana/ki i NVO da komuniciraju sa institucijama EU“, 3. marta 2009. godine i pratećim javnim debatama u Kruševcu, 26. marta 2009. godine i Nišu, 20. maja 2009. godine.

6

Svaka publikacija sadrži detaljan prikaz izlaganja eksperata iz inostran-stva i Srbije, njihove prezentacije, tok samih događaja, spiskove učesnika/ca, komentare i diskusiju. Posebno ukazujemo na dokumente koji se nalaze na kraju svake publikacije a čiji je autor prof. dr Tanja Miščević. Oni sumiraju nalaze svakog ciklusa događaja i ujedno sadrže zaključke i preporuke za različite aktere u procesu evropskih integracija.

7

O projektu: CIDEC – dijalog građana i građanki

za evropski konsenzus

Ovaj projekat ima za cilj da pokrene javne rasprave između učesnika/ca iz građanskog društva i državnih zvaničnika/ca o evropskim integracijama Srbije i time doprinese političkom i društvenom konsenzusu o integraciji Srbije u EU. Da bi ovaj dijalog bio uspešan, organizacijama civilnog društva i udruženjima aktivnih građana se mora omogućiti da budu predvodnici i nosioci ovog procesa. To se može postići korišćenjem iskustava drugih zemalja kandidata i članica EU, koje su nedavno prošle kroz različite faze integracije u Evropsku uniju.

Projektom su planirani sledeći ciljevi i rezultati:

a) Opšti cilj projekta:

Doprineti uspostavljanju konsenzusa o evropskim integracijama u Srbiji.

b) Posebni cilj:

Povećati podršku građana i građanki evropskim integracijama kroz stvaranje uslova za njihovo učešće u javnim debatama.

c) Očekivani rezultati:

Povećana svest i nivo znanja o mogućnostima saradnje nevladinih organizacija, javne uprave i medija u evropskim integracijama

Pokretanje javnog dijaloga, razmene informacija i principa dobre prakse vezane za proces EU integracije

8

Osnažene nevladine organizacije za uspostavljanje partnerskog od-nosa sa Vladom u toku procesa pristupanja EU

Bolje informisani građani i građanke, i više uključeni u javnu debatu o EU integracijama

Konkretne aktivnosti koje su planirane u sklopu jednogodišnjeg pro-jekta:

1. Tri jednodnevne tematske međunarodne konferencije - Jedna od ključnih planiranih aktivnosti tokom trajanja projekta su tri jednodnev-ne međunarodne tematske konferencije. Ove konferencije su fokusirane na iskustva zemalja kandidatkinja i članica EU u različitim fazama njihovog integracionog procesa. U direktnoj diskusiji sa organizacijama iz Srbije analiziraće se mogućnosti primene metoda i aktivnosti, koje su u njihovim slučajevima očigledno bile uspešne. Ono što će se naučiti iz prezentovanih modela informisanja i uključivanja građana/ki u integracione tokove će po-moći srpskim nevladinim organizacijama i asocijacijama da izbegnu greške i da svoj posao urade efi kasno i uspešno.

Međunarodne konferencije su planirane da se održe u Beogradu, za oko 35 učesnika/ca, uključujući predstavnike/ce kako građanskog sektora, tako i predstavnike/ce državne uprave, medija (novinara/ki i glavnih urednika/ca), evropskih institucija i stranih ambasada; međunarodni eksperti iz Polj-ske, Slovačke, Slovenije (države članice) i Hrvatske (države kandidatkinje), kao i predstavnici/ce Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije

2. Šest javnih debata - Nakon svake konferencije planirano je orga-nizovanje po dve debate, ukupno šest javnih debata. Debate su zamišljene kao dodatno pojašnjenje sadržine konferencija. One će se organizovati u regionalnim centrima po Srbiji (Zrenjanin, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Bujanovac). Na svakoj će prisustvovati do 50 učesnika/ca, računa-

9

jući i predstavnike/ce lokalnih organizacija za građansko društvo, lokalnih vlasti i medija. Dva domaća eksperta će biti facilitatori na ovim događajima.

3. TV produkcija i emitovanje - svaki događaj će biti snimljen, mon-tiran i ponuđen TV stanicama sa nacionalnom i lokalnom pokrivenošću. Trajanje emisija će biti do 30 minuta. Očekujemo da će Asocijacija lokalnih elektronskih medija emitovati ovaj program po simboličnoj ceni.

4. Publikacije - Na osnovu dokumenata i materijala sa konferencija i diskusija, zaključci i preporuke će biti objedinjeni u tri tematske publika-cije. One će biti štampane u tiražu od po 500 primeraka, a takođe će biti dostupne na našem sajtu.

5. Širenje informacija o aktivnostima i rezultatima posredstvom medija - Informacije će biti saopštavane javnosti tokom čitavog trajanja projekta. Koordinator projekta iz Građanskih inicijativa je odgovoran za sveukupnu strategiju širenja informacija, dok je PR menadžerka zaduže-na za svakodnevne aktivnosti saradnje sa medijima. Uz materijale sa kon-ferencije i tri publikacije, ovaj projekat donosi i niz drugih materijala. To uključuje mesečne izveštaje o aktivnostima, konačni izveštaj sa internom evaluacijom, izveštaje za štampu, MREŽA časopis. Sav ovaj materijal će biti dostupan javnosti i na veb sajtu Građanskih inicijativa, a poseban link će ga povezivati i sa sajtom Kancelarije za pridruživanje EU. Za više informacija, molimo da posetite sajt Građanskih inicijativa.

10

11

Realizacija događaja

U periodu od oktobra 2008. do aprila 2009. godine, održane su tri me-đunarodne konferencije u Beogradu i pet okruglih stolova/javnih debata u Bujanovcu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Zrenjaninu i Kruševcu. Poslednji događaj je planiran za maj 2009. godine.

Na konferencijama su gostovali stručnjaci iz Poljske, Bugarske, Rumu-nije, Slovačke, Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Oni su predstavili iskustva svojih zemalja, kako vladinog, tako i nevladinog sektora, u oblasti mehani-zama saradnje, građanskog učešća, monitoringa procesa, uspostavljanja di-jaloga i debata na različite teme. Predstavnici Kancelarije za pridruživanje EU, kao i Ministarstva fi nansija, predstavili su napore svojih institucija u procesu EU integracija. Konferencijama je prisustvovalo (umesto planira-nih 105), preko 180 učesnika/ca iz vladinog, nevladinog sektora, predstav-nici medija, lokalnih samouprava, sindikata, lokalnih institucija. Debate širom Srbije su iskorišćene za predstavljanje iskustava i preporuka iznetih tokom međunarodnih konferencija, kao i za predstavljanje rada domaćih institucija i nevladinih organizacija u ovom procesu. Interesovanje za ove događaje je prevazišlo sva naša očekivanja – umesto planiranih 250 učesni-ka/ca, na 5 od planiranih 6 događaja je prisustvovalo preko 400 učesnika/ca iz svih sektora društva, uključujući i predstavnike mesnih zajednica.

Sledi detaljan prikaz druge serije događaja, koja je započela međuna-rodnom konferencijom u Beogradu 28. novembra 2008, a završila se okru-glim stolovima/javnim debatama u Novom Pazaru i Zrenjaninu.

12

13

Institucionalni oblici i mehanizmi

učešća građana i građanki

u procesu evropskih integracija

14

15

Međunarodna konferencija,

28. novembar 2008, Beograd,

sala Narodne banke Srbije

PROGRAM

9:00 - 9:30 Registracija

9:30 - 9:45 Otvaranje: Miljenko Dereta, izvršni direktor, Građanske inicijative

9:45 - 10:00 Th omas Gnocchi, prvi sekretar i šef političke sekcije, Delegacija Evrop-

ske komisije u Republici Srbiji

10:00 - 10:20 Ivana Đurić, načelnica Odeljenja za komunikacione aktivnosti i odnose

sa evropskim institucijama, Kancelarija za evropske integracije Vlade

Republike Srbije; Komuniciranje o evropskim integracijama Srbije, Uloga

organizacija civilnog društva

10:20 - 10:45 Assya Kavrakova, direktorka programa za Evropske politike i gra-

đansko učešće, Institut otvoreno društvo, Sofi ja, Bugarska; Izveštaj o

građanskom nadzoru

10.45 - 11.10 Ionut Sibian, izvršni direktor, Fondacija za razvoj civilnog društva, Bu-

kurešt, Rumunija ; Uloga građanskog društva u pregovorima o pristupa-

nju EU - Rumunska perspektiva

11:10 - 11:40 Pauza za kafu

11.40 - 12:00 Nadia Ćuk, Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu

12.00 - 12.20 Jelena Pajović, Ministarstvo fi nansija, Sektor za programiranje, uprav-

ljanje fondovima EU i razvojnu pomoć ; Razvoj sistemskog mehanizma

za konsultacije sa civilnim društvom o IPA programiranju

12.20 - 14.00 Diskusija/pitanja i odgovori

14:00 Ručak za sve učesnike/ce

16

17

Izveštaj sa događaja

Druga međunarodna konferencija pod nazivom “Institucionalni obli-ci i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integra-cija” održana je u petak, 28.11.2008. u Beogradu. Na konferenciji, na kojoj je učestvovalo oko 50 predstavnika/ca državnih i međunarodnih institu-cija, domaćeg i inostranog nevladinog sektora, fondova i fondacija, bilo je reči o procesu približavanja Evropskoj uniji, merama koje treba preduzeti kako bismo što pre postali članica ali i zamkama koje na tom putu treba izbeći. Ključna poruka sa skupa bila je da država i nevladin sektor na putu evropskih integracija moraju tesno da sarađuju jer je članstvo u EU u interesu i jednih i drugih. 

Skup je otvorio izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dere-ta koji je rekao da je namera ovog događaja da saslušamo iskustva država iz regiona koje su već pristupile Evropskoj uniji ili su zemlje kandidati, da se upoznamo sa mehanizmima koje je neophodno da država uspostavi da bi se što uspešnije, uz učešće građana, obavio proces integracija u EU. On je pri-sutnima preneo iskustva gostiju iz Poljske, Hrvatske i Makedonije koji su na prethodnoj konferenciji govorili o uspostavljanju vrlo sofi sticiranih kanala komunikacije koji idu od državnog do lokalnog nivoa. „Taj lokalni nivo je nešto što je, čini mi se, kod nas posebno zanemareno. Ne kažem da je zane-mareno sa zlom namerom, nego je zanemareno zato što druge stvari izgleda imaju prioritet. Za nas je takođe izuzetno važno da se ovi skupovi odvijaju u trenutku kada naša država pokazuje spremnost da uspostavi neke instituci-je koje će se baviti isključivo brigom o nevladinom sektoru“, rekao je Dereta i dodao da „postoji sve intenzivnija saradnja sa nekim ministarstvima čiji su predstavnici prisutni i na ovoj Konferenciji kao i da je sve intenzivnija saradnja između države i NVO“.

18

Šef političke sekcije Delegacije Evropske komisije u Republici Srbiji To-mas Njoki je rekao da je nova srpska vlada za ključni prioritet postavila evropske integracije i reforme i da Srbija treba da uradi sve što je u njenoj moći da te prioritete što pre i ostvari. “Evropska komisija smatra da je pri-stupanje EU snažan pokretač promena i mi ostajemo, kao i do sada, pot-puno privrženi podršci jačanju demokratije u Srbiji i zajedno sa vladinim strukturama i NVO, medijima i svim ostalim spremni smo da pomognemo Srbiji u njenom napretku u smislu evropskih perspektiva”. On je izjavio da evropska budućnost Srbije stoji pre svega u rukama njenog naroda i njenih demokratski izabranih vođa i da približavanje članstvu u EU zahteva i poli-tičku volju i građansku podršku. EU uviđa značajnu ulogu civilnog društva u konsolidaciji demokratije kao i u procesu evropskih integracija, a u Srbiji treba i dalje činiti napore kako bi se produbile slobode udruživanja i olak-šao razvoj organizacija civilnog društva (OCD). Da bi u procesu evropskih integracija imale aktivnu ulogu, lokalnim organizacijama neophodna je obuka i jačenje kapaciteta. Zbog toga je EU pružila, i još uvek pruža, pomoć mnogim OCD, a pre svega onima koje se bave interetničkim odnosima, za-štitom manjinskih prava, uključujući prava Roma, smanjenjem siromaštva, zaštitom životne okoline i društvenim razvojem.

Njoki je izjavio da je za Srbiju, koja prolazi kroz težak proces političke, ekonomske i društvene transformacije, važno da sve zainteresovane strane učestvuju u tom procesu. Uloga OCD je odlučujuća u konsolidaciji demo-kratije. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku iz 2008. godine prizna-la važnost OCD u društvenom, ekonomskom i političkom životu u Srbiji. “Kroz regionalnu kooperaciju i dobre odnose sa civilnim društvom u sused-nim državama, srpsko civilno društvo igra važnu ulogu u regionalnoj sta-bilnosti i u poboljšanju odnosa između država u regionu, ali Srbiji još uvek nedostaje sveobuhvatan zakon koji će stvoriti dobre uslove za uspostavljanje i funkcionisanje građanskog društva”, izjavio je Njoki.

19

Pored toga, u Srbiji postoji potreba za intenzivnim dijalogom između organizacija civilnog društva sa centralnim i lokalnim vlastima. Iako su već uvedeni različiti oblici konsultacija između vlasti i OCD, njihova međusob-na saradnja je i dalje na neredovnoj, ad hoc bazi, dok sistemski dijalog još nije razvijen. Vlada mora sistematski da uključuje civilno društvo u procese stvaranja politika i odlučivanja, ali je neophodno i da civilno društvo unu-tar sebe bude koordinisano.

Njoki je naveo nekoliko važnih stvari koje Evropska unija čini za civilno društvo u Srbiji: povećava uključenost civilnog društva u procese konsulta-cija u oblasti programiranja fi nansijske i tehničke pomoći, pridaje veći zna-čaj ulozi civilnog društva u pripremi godišnjeg izveštaja EK koji pokriva či-tav niz različitih oblasti važnih za pridruženje Srbije EU. Takođe, EU pruža kontinuiranu i značajnu fi nansijsku pomoć civilnom društvu. Programom IPA 2008. (instrument za predpristupnu pomoć) predviđeno je 2 miliona eura za projekte OCD koji za cilj imaju jačanje dijaloga i partnerstva izme-đu srpske vlade i civilnog društva, kao promovisanje i povećanje kapaciteta OCD. Postoji i relativno velika inicijativa, koja je deo opšte strategije podrš-ke civilnom sektoru u regionu, pod nazivom Civil Society Facility, koja se sastoji iz tri dela: pokretanje građanskih inicijativa i izgradnja kapaciteta, sprovođenje programa za pojedince i različitih partnerskih aktivnosti. De-legacija EK spremna je da kroz ove inicijative informiše predstavnike civil-nog sektora o različitim oblicima fi nansiranja koji im stoje na raspolaganju, da ih uključi što je više moguće u diskusije o politikama EU, a pre svega u izradu Izveštaja o napretku.

Predstavnica Kancelarije za evropske integracije u Vladi Republike Sr-bije Ivana Đurić istakla je važnost uloge nevladinog sektora u procesu in-tegracija kao i blagovremenu informisanost javnosti o tom procesu. Ona je rekla da je veoma bitno da se radi na formiranju pozitivnog mišljenja građa-na i građanki Srbije kroz bolje razumevanje procesa evropskih integracija

20

i reformi kao njihovog sastavnog dela. Đurić je predstavila dokument pod nazivom „Strategija komunikacije Vlade Srbije u procesu stabilizacije i pridruživanja“. Strategija predstavlja prvi dokument koji je Kancelarija uputila Vladi na usvajanje, a njen cilj je da proces stabilizacije i pridruži-vanja približi građanima Srbije, da objasni potrebu i značaj reformi koje se sprovode u tom procesu, kao i da obezbedi da građani budu objektivno i pravovremeno informisani o samom procesu kao i o neophodnim refor-mama. Potrebno je shvatiti da proces evropskih integracija nije nešto što nam dolazi spolja i što nam se nameće, već je to nešto što moramo da uči-nimo za sebe. Sprovođenje strategije, koje traje 4 godine, dalo je pozitiv-ne rezultate: građani su se vrlo pozitivno izjašnjavali o procesu evropskih integracija (više od 70% pružilo je podršku EI; taj procenat danas iznosi oko 67%), postignut je širi društveni konsenzus o ovom pitanju i formiran pozitivan stav o Srbiji. Osnovni način na koji se Strategija sprovodi, tj. na koji se komunicira sa ciljnim grupama, je direktan kontakt sa građanima. S tim u vezi, Kancelarija za EI je u saradnji sa civilnim sektorom pre tri go-dine pokrenula kampanju “Evropa kuca na tvoja vrata” koja je doprinela da se u mnogim gradovima Srbije, građani po prvi put, na direktan način uključe u komunikaciju na ovu temu. U kampanju su bile uključene lokalne samouprave, Univerziteti, srednjoškolci, građani na ulicama; pripremljen je veliki broj brošura, web sajt, kako bi građani bili u mogućnosti da direktno komuniciraju sa Kancelarijom i dobiju informacije na tu temu.

Drugi vid komunikacije, kojem je Kancelarija posebno posvetila pa-žnju, je komunikacija sa medijima. Kada je 2004.godine organizovana prva konferencija za štampu u Vladi Srbije kako bi se predstavila novoosnovana Kancelarija za evropske integracije i Strategija za komunikaciju, bilo je pri-sutno samo troje novinara. Tri godine kasnije, 2007. godine, Kancelarija je, od strane predstavnika štampanih medija, proglašena za državni organ koji najbolje sarađuje sa medijima. Od aprila 2004. do aprila 2007. godine Kancelarija je radila na obuci novinara i organizovala veliki broj trenin-

21

ga pre svega za novinare iz lokalnih medija, iz razloga što je istraživanje javnog mnjenja pokazalo da najveći broj građana Srbije (iz sredina koje nisu gradske i nisu najveći gradovi u Srbiji) veoma malo zna o evropskim integracijama, a da su im osnovni izvor informisanja televizija, a na pr-vom mestu lokalni mediji. Takođe, za novinare je organizovan veliki broj studijskih putovanja u nove države članice, ustanovljena je novinarska nagrada za najbolji prilog o evrop-skim integracijama.

Đurić je izjavila da je, u nastupa-jućem periodu, za Kancelariju veoma važno da razvije komunikaciju preko posrednika, odnosno NVO kao ključ-nim partnerima, s obzirom na to da je njihova uloga u procesu evropskih integracija izuzetno važna. U cilju institucionalizovanja te komunikacije i saradnje uopšte, Kancelarija je sa OCD potpisala Memorandum o saradnji; slični memorandumi potpisani su i sa Privrednom komorom i sa Univerzi-tetima u Srbiji (u oktobru 2006).

Kancelariju u 2009. godini očekuje priprema i usvajanje Strategije o ko-munikaciji procesa pristupanja Srbije u Evropsku uniju. Vlada je u oktobru prošle godine usvojila dokument pod nazivom Nacionalni plan za evropsku integraciju koji treba da unapredi buduću komunikaciju i uskladi je sa ovim dokumentima.

Pogledajte prezentaciju Ivane Đurić

22

ЦИДЕЦ – Дијалог грађана за европски консензус„Институционални облици и механизми учешћа

грађана и грађанки у процесу европских интеграција“

28. новембар 2008, Београд

Комуницирање о европским

интеграцијама Србије

Улога организација цивилног друштва

Ивана ЂурићВлада Србије

Канцеларија за европске интеграције

www.seio.gov.rs

• • •Стратегија комуникације Владе Србије о Процесу

стабилизације и придруживања

Припремана 2003; усвојена 2004. године

• Приближавање Процеса стабилизације и придруживања (ПСП) грађанима Србије

• Објашњавање потребе и значаја реформи које се спроводе у овом процесу

23

• Обезбеђивање да грађани буду објективно и на време информисани о ПСП и неопходним реформама

ГЛАВНА ПОРУКА

Процес европских интеграција = економска, политичка, друштвена и ТРАНЗИЦИЈА менталитеа

• • •ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ

• Информисање јавности о ПСП и мотивисање и охрабривање грађана да учествују у процесу и препознају сопствене обавезе на одговоран и конструктиван начин

• Формирање позитивног мишљења грађана Србије о приступању ЕУ кроз боље разумевање процеса европских интеграција и реформи као њиховог саставног дела /да ли високи проценат подрше значи и национални консензус о чланству у ЕУ/

• Постизање ширег друшвеног консензуса и већег доприноса процесу европских интеграција свих делова друштва

• Формирање позитивног става грађана Уније и ЕУ званичника о напорима и достигнућима Србије у процесу европске интеграције

• • •

24

Начини комуницирања са јавношћу и заинтересованим

групама

• Директни контакт са грађанима

• Комуницирање путем медија

• Комуницирање путем мрежа (сарадња кључних преносилаца порука - НВО, медија, пословне заједнице, aкадемских институција, представници држава чланица ЕУ у Србији, еминентни појединци)

• • •Сарадња Канцеларије и организација цивилног друштва

• Меморандум о сарадњи са НВО у процесу европских интеграција, потписан 12. јула 2005. годинеСврха: Институционализација сарадње између Канцеларије и НВО у процесу европских интеграција

• Mеморандум о сарадњи са Привредном комором Србије, потписан 2004. године

• Меморандум о сарадњи са универзитетима у Србији, потписан октобра 2006. године

• • •

25

Зашто је важан цивилни сектор?

• Подстицање јавне дебате

• Власништво над процесом

• Унапређење културе демократског дијалога и социјалне кохезије

• Обезбеђивање учешћа грађана у креирању политика

• • •Облици сарадње Канцеларије и НВО

• Редовни контакти и размена информација

• Заједнички пројекти и активности

• Олакшавање контакта између НВО и потенцијалних донатора

• Организовање Дана Европе и других кампања у вези са ЕУ

• Организовање редовних састанака

• Давање препорука

• Учествовање представника Канцеларије на предавањима и у обукама које организују партнерске НВО

• Заједничка организација конференција и округлих столова

• Канцеларија објављује билтен намењен цивилном друштву

• На веб презентацији Канцеларије посебан део је посвећен цивилном друштву

26

Очекиване активности у 2009. години

• Припрема и усвајање Стратегије комуникације у процесу приступања Србије ЕУ

• Подстицање и допуњавање дебате о ЕУ

• Усклађивање Стратегије комуникације са Националним планом за интеграцију

• Сегментирање порука

• Јачање улоге НВО, приватног сектора и медија као извора информација

• • •Кључни изазови

• Одржавање интересовања јавности, а не подстицање нереалних очекивања

• Пажња медија треба да је више усмерена на питања европских интеграција

• Усмеравање иницијатива цивилног сектора у релеванте предлоге пројеката

• Већа доступност финансијске подршке ЕУ

• Сарадња свих делова друштва

• Заједничка комуникација “промена” у процесу приступања ЕУ како би се унапредила досадашња слика

• Одговорност политичара

27

• • •Хвала на пажњи!

Ивана ЂурићКанцеларија за европске интеграције

idjuric@seio.gov.rs Телефон: +381 11 3061102

www.seio.gov.rs

28

Direktorka programa za evropske politike i građansko učešće Instituta za otvoreno društvo iz Sofi je Asja Kavrakova prenela je iskustva svoje ze-mlje u procesu evropskih integracija. Ona je rekla da je bilo veoma važno izvršiti pritisak na Vladu da uspešno završi započete reforme. Kavrakova je posebno naglasila obavezu države da o tom procesu informiše organizacije civilnog društva i ostalu javnost, kao i da omogući transparentnost celog procesa. Započinjući svoje obraćanje okupljenima, Kavrakova je čestitala Vladi Srbije na onome što je do sada predstavila kao primer strukturnog pristupa za dijalog sa civilnim društvom i dodala da tako nešto nije posto-jalo u Bugarskoj tokom predpristupnog perioda, ali da ni danas ne postoji. Ona je izjavila da se u Bugarskoj radi na novom predlogu normativnog akta koji bi trebalo da obezbedi institucionalizovani i strukturni dijalog pred-stavnika vlasti i civilnog društva. Strukturisana saradnja predstavlja izazov i za samo civilno društvo jer ono zahteva predstavnike u ovom dijalogu. Civilno društvo trebalo bi da bude dovoljno zrelo kako bi se objedinilo i odredilo ko će ga predstavljati pred vladom i naglasiti različite segmente u okviru svojih tematskih područja. To je u Bugarskoj predstavljalo problem, jer je tamo civilni sektor veoma raznovrstan, što je dobro kada se radi o konkurentnosti programa i ideja, ali ne tako dobro kada je reč o izraža-vanju zabrinutosti i preuzimanju zajedničke platforme u razgovorima sa donosiocima odluka. Zbog toga postoji stalni sukob oko toga ko će koga predstavljati i zašto.

Pregovaranje u procesu evropskih integracija nije jednostavno; od sa-mog početka pregovori po svom karakteru postaju tehnički i zahtevaju spe-cifi čnu tehničku ekspertizu, koja je izuzetno važna ako se želi biti jednak partner u tom procesu. Činjenica je da je Srbija mnogo uložila u razvoj preliminirane faze dijaloga, a to će biti od velike koristi kada pregovori o članstvu započnu jer će dati dodatnu vrednost sadržaju procesa i legitimi-zovati ga.

29

Bugarska je pregovore o pridruživanju EU započela 2000. godine, sve obaveze ispunila 2004, a 2005. potpisala Sporazum o pristupanju. U Spo-razumu je stajalo da Bugarska može pristupiti EU 1.1.2007. godine ukoli-ko dokaže da je spremna da sledi upute Evropske komisije u tom periodu, odnosno da će se pristupanje odložiti za godinu dana ako bi se pokazalo da Bugarska nije dovoljno spremna za članstvo. U osnovi, postojala su 4 scenarija za pristupanje Bugarske EU: pristupanje 1.1.2007. bez ispunjenja dodatnih klauzula, pristupanje 1.1.07. uz ispunjenje dve klauzule, 1.1.08. bez klauzula i 1.1.08. sa klauzulama. Bugarska je zbog toga bila predmet najobimnijeg monitoringa koji je sprovodila Evropska komisija. Bugarska Vlada, koja je bila zasnovana na koalicionom dogovoru, trudila se da doka-že da, čak iako nema rezultata, postoji politička volja da se problemi reše. Sve vreme se spekulisalo o tome šta se događa i šta će se dogoditi, kakav bi uticaj na građane imao izbor ove ili one opcije. Vladalo je mišljenje da bi ceo proces bio uspešniji ako bi nezavisne organizacije počele sopstveni nadzor. Tako je nastala ideja o sprovođenju nezavisnog građanskog nadzora i ak-cenat je stavljen na ona pitanja koja su bila u to vreme prioritet, odnosno koja su mogla da uspore, pa čak i ugroze, pristupanje Bugarske Evropskoj uniji. Ta pitanja odnose se na privredno pravo (gde su postojali problemi sa zaštitom autorskih prava), slobodu pružanja usluga, poljoprivredu, regi-onalne politike, pravosuđe, što su i danas akutna područja. Svrha izveštaja bila je da se nezavisno od Vlade i od Evropske komisije dâ procena situacije i da se omogući informisanje građana i građanki o trenutnom stanju stvari, jer tokom pregovora o pristupanju, njihovo iskustvo je bilo da su političari bili skloni da često izvrću činjenice. NVO su želele da predaju ove izveštaje jer je, u odgovoru na ono što je Komisija izdavala, i bugarska vlada spre-mala akcioni plan kako bi odgovorila na zabrinutosti koje su nastale kao rezultat izveštaja Komisije. Taj akcioni plan sastojao se od različitih mera projektovanih tako da reše sve nedostatke. Stoga su NVO odlučile da se fo-kusiraju na nadzor nivoa primene ovih mera, za šta je bilo neophodni imati pristup informacijama o svemu što se događalo i što je Vlada činila. Pitanje

30

transparentnosti i odgovornosti bugarske vlade i njenih delova aktuelno je i danas; to su pitanja na kojima treba raditi kako bi se stanje poboljšalo. Za to je potrebno imati izuzetno važnog saveznika u Vladi. U Bugarskoj je to bila ministarka za evropske poslove, Madlena Kuneva, koja je danas kome-sar Evropske komisije za zaštitu prava potrošača. Ona je, u okviru Saveta ministara, predsedavala odeljenjem koje je bilo odgovorno za koordinisanje svih bugarskih stavova tokom pregovaračkog procesa. Sa njom je potpisan sporazum kojim je predstavnicima NVO dozvoljen pristup sastancima Saveta i uvid u sva dokumenta koja su proizilazila sa ovih sastanaka. Time je omogućen pristup svim informacijama neophodnim za obavljanje posla. Nakon toga formirano je 6 ekspertskih grupa, sastavljenih od ljudi sa iskustvom, stručnjacima iz nevladinog sektora i sa univerziteta, a ne samo

31

iz Vlade, koje su se bavile ključnim problemima u procesu evropskih inte-gracija. Izveštaji proizvedeni u toku tog istraživanja ocenjivali su napredak u izvršavanju preuzetih obaveza i predstavljeni su ambasadorima zemalja članica, različitim ciljnim grupama i široj javnosti. Nalaze do kojih su došle, NVO su prenosile medijima kako bi se obezbedila adekvatna pokrivenost, a obezbedile su i nezavisnost u smislu sopstvene ekspertize i fi nansija. Kada je reč o metodologiji nadzora, nivo primenjenosti mera ocenjivan je prema četvorostepenoj skali: primenjene, neprimenjene, uglavnom primenje-ne, uglavnom neprimenjene. Treba napomenuti da je pre procene jedne mere kao primenjene ili neprimenjene neophodno proceniti da li je ona adekvatno planirana ili nije.

Najvažnija lekcija koju su NVO u Bugarskoj naučile tiče se značaja obezbeđivanja nezavisnosti. To konkretno znači korišćenje sopstvene ekspertize i samostalno fi nansiranje.

Druga važna lekcija odnosi se na diverzifi kaciju poruka. Jednu istu poruku ne treba na isti način, tj. istim jezikom, prenositi različitim ciljnim grupama (npr. predstavnicima domaće vlasti, stranim ambasadorima, ši-rokoj javnosti). Jezik koji se pri tom koristi, pre svega u nevladinom sektoru, prepun je neshvatljivog žargona i mora se prilagodi građanima, a to u osno-vi znači da je potrebno poruke učiniti što jasnijim.

“Ono što se zapravo desilo jeste to da nas je ovaj izveštaj postavio u samo središte pažnje šire javnosti i medija, i to ne samo u Bugarskoj već i u inostranstvu. Samo predstavljanje izveštaja nije bilo ništa u poređenju sa onim što se potom dogodilo. Domaći novinari, novinari iz drugih zemalja članica EU, novinari iz novih članica su dolazili tražeći komentare u vezi sa tim događanjima”, izjavila je Kavrakova.

Pogledajte prezentaciju Asje Kavrakove

32

Izveštaj o građanskom nadzoru

Institut za otvoreno društvo – Sofi ja

• • •Ciljevi nadzora

• Vršenje pritiska na vladu da uspešno sprovede reforme pre prvog januara 2007;

• Informisanje građanskog društva o napretku postignutom u ‘’crvenim oblastima’’ bugarske pripreme za pristupanje EU u isto vreme i nezavisno u odnosu na vladu;

• Stimulisanje transparentnosti i odgovornosti u radu državne administracije.

• • •

33

Oblasti nadzora

• ‘’Crvene oblasti’’ bugarske pripreme za pristupanje EU je defi nisala Evropska Komisija u sveobuhvatnom nadzornom izveštaju iz oktobra 2005. i maja 2006.

• Oblasti u kojima kašnjenje sa sprovođenjem reformi dovodi do ‘’ozbiljne zabrinutosti’’: privredno pravo, sloboda pružanja usluga, poljoprivreda, regionalne politike, pravosuđe i unutrašnji poslovi (Oktobar 2005 – maj 2006)

• Nadzor se fokusira na širinu sprovođenja mera koje su planirane od strane Vlade Republike Bugarske (Akcioni plan), kao odgovor na ključne zamerke Evropske Komisije.

• • •Pristup nadzoru

• Potpisan je sporazum o nadzoru rada državne administracije između Instituta za otvoreno društvo – Sofi ja i ministarske evropskih poslova Meglene Kuneve, 5.10.2005;

• Oformljene su eksperstke grupe da vrše nadzor implementacije preuzetih obaveza bugarske vlade u oblastima koje izazivaju ozbiljnu zabrinutost;

• Rezultati – izveštaji, koji ocenjuju napredak u primeni preuzetih obaveza;

• Konferencije za štampu na kojima se široj javnosti objavljuju nalazi i prezentacije specifi čnim ciljnim grupama.

34

• • •Metodologija nadzora

• Skala od četiri vrednosti određuje nivo primene svake od mera:

• Neprimenjena: rok za implementaciju je prošao, a rad na implementaciji mere nije još počeo;

• Uglavnom neprimenjena: rok za implementaciju je istekao, rad na implementaciji mere je počeo, ali je u početnoj fazi;

• Uglavnom primenjena: rok za implementaciju je istekao, rad na implementaciji je počeo i nalazi se u fi nalnoj fazi;

• Primenjena: mera je primenjena pre isteka rokova.

• • •Struktura nadzornog izveštaja

• Izvršni pregled;

• Uvod;

• Metodi nadzora;

• Procena aktivnosti planiranih od strane Vlade uključuje:

• Procena adekvatnosti mera (da li adekvatno rešavaju problem koji je identivikovao nadzorni izveštaj Evropske Komisije), i

• Procena primenjenosti mere prema skali četiri vrednosti;

• Zaključci po oblastima.

35

• Opšti zaključci građanskog nadzornog tima, i

• Preporuke kako da se obezbedi veća otvorenost prema javnosti, transparentnost i odgovornost.

• Izveštaji za medije (na jednoj stranici) koji sumiraju zaključke izveštaja – ključne poruke javnosti.

• • •Nadzorni izveštaj (15.5.2006) Nalazi po oblastima

36

Glava 24: Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Zaključak (u izveštaju od 15.5.2006.)

Oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova ne bi trebalo da bude prepreka bugarskom članstvu u EU od 1.1.2007.

Ipak, kako svaka od neprimenjenih mera utiče na sistem pravosuđa i sprovođenja zakona u Republici Bugarskoj, zakašnjenje njihovog spro-vođenja dovodi u pitanje pripremljenost kako je defi nisana u Poglavlju 24 i stvara visok rizik da reforme u oblasti pravosuđa i unutrašnjih po-slova budu pravilno sprovedene.

• • •Nalazi opšteg nadzornog izveštaja

37

Institucionalna odgovornost za 13 ‘’uglavnom neprimenjenih’’

mera

• Ministarstvo unutrašnjih poslova – za sedam od ‘’uglavnom neprimenjenih’’ mera. Za 6 od njih ono deli odgovornost sa drugim institucijama;

• Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva – 3;• Komisija za fi nansijski nadzor – 3;• Ministarstvo zdravlja – 2;• Ministarstvo pravde – 2;• Ministarstvo voda i životne sredine – 1;• Ministarstvo fi nansija – 1;• Komisija za zaštitu ličnih podataka – 1;• Nacionalni savet za narkotike – 1;• Garancijski fond – 1.

• • •15.5.2006. Zaključci nadzornog izveštaja

• U svih pet oblasti: privrednog prava, slobode pružanja usluga, regionalne politike i pravosuđa i unutrašnjih poslova, napredak u prevazilaženju zakašnjenja je dostigao kritični minimum i stoga omogućava nastavak reformi, i ove oblasti ne bi trebale da budu prepreka bugarskom članstvu u EU od 1.1.2007.

• Zbog zakašnjenja i neadekvatne efi kasnosti u primeni ključnih reformi u oblasti poljoprivrede i pravosuđa i unutrašnjih poslova,

38

rizik po unutrašnje tržište još nije prevaziđen, dok je rizik od nemogućnosti primene mera u pravosuđu i unutrašnjim poslovima još uvek visok.

• • •Naučene lekcije

• Objektivnost i nezavisnost procesa nadzora – pristupa i metodologije nadzora kao i eksperata koji trebaju da budu prihvaćeni ne samo kao znalci već i kao osobe koje nisu vođene sopstvenim interesima.

• Diverzifi kacija poruka koje predstavljaju nalaze u odnosu na specifi čnost ciljnih grupa.

• Spremnost za izazove koji odmah potom slede – institucija, kao i ekspertski tim moraju da budu spremni da se nose sa svim mogućnostima za aktivnosti koje slede.

• • •Građanski nadzorni izveštaji su dostupni na www.osi.bg

Za dodatne informacije:Assya Kavrakova, Programska direktorka

Program Evropskih politika i građanskog učešćaInstitut za otvoreno društvo - Sofi ja

56, Solunska str., 1000 Sofi a, BulgariaTelefon (+359 2) 930 6654, Faks (+359 2) 951 6518E-mail: akavrakova@osi.bg, Web site: www.osf.bg

39

Izvršni direktor Fondacije za razvoj civilnog društva iz Bukurešta Jo-nut Sibian, govoreći o iskustvima svoje zemlje, a pre svega o ulozi civilnog sektora u tom procesu, rekao je da je pri kabinetu Vlade bila formirana Kancelarija za odnose sa civilnim društvom kao i konsultativna tela o pitanjima evropskih integracija pri kabinetima ministara u kojima je bilo i predstavnika NVO. Sibian je apelovao na civilni sektor u Srbiji da obavezno u procesu EU integracija iskoristi „stres” koji EU ima na pomen civilnog društva. On je rekao da je veoma važno da civilni sektor bude homogen, ima svoju platformu, ali i da gradi partnerstva sa predstavni-cima lokalne vlasti. Na takav način, smatra Sibian, povećaće se i poverenje građana u civilni sektor. Sibian je prisutnima pojasnio put Rumunije do članstva u EU rečima da je misija te zemlje od 1994. godine bila EU i to na taj način što je Rumunija, između ostalog, obezbeđivala sredstva za progra-me civilnog društva.

Ukupna količina novca namenjenog civilnom društvu koju je Rumu-nija dobila od EU od 1994. do 2008.godine iznosila je oko 35 miliona eura. Nakon dobijene pomoći najvažnije je bilo pokrenuti NVO da sa javnom administracijom i lokalnim vlastima apliciraju za zajedničke projekte. Finansirano je oko 2000 projekata različitih NVO. Nivo potrošnje novca se na kraju projekta kretao između 96% i 99%. Javna administracija nikada nije mogla da pređe 90%. NVO su bile primer najbolje prakse i kao takve ocenjene su ne samo od Vlade već i od Delegacije Evropske komisije u Bu-kureštu. Najznačajnija promena koja se odnosi na civilni sektor dogodila se 2000.godine. Tada su promenjeni Zakon o udruživanju i Zakon o osnivanju organizacija, tako da danas postoji veoma dobar Zakon o udruženjima i fondacijama koji građanima pruža mogućnost da u roku od mesec dana osposobe za rad kao nevladina organizacija. Kada je reč o trendovima u civilnom društvu u Rumuniji, treba istaći da tamo postoji 52.000 registro-vanih NVO, od kojih je, prema procenama, aktivno 7.000 do 10.000. Akti-vnim se smatraju one koje svake godine realizuju projekte i koje svake god-

40

ine registruju fi nansijski bilans. Osnovni problem u nevladinom sektoru je što je on dominantno urban. Rumunija je i dalje velika ruralna zemlja, a u ruralnim oblastima ima jako malo NVO, svega 10 – 14% od ukupnog broja NVO. Zbog toga sada postoji potreba za formiranjem NVO i u ru-ralnim oblastima. Za jačanje uloge civilnog društva veoma je važno stva-ranje mreža, širih platformi NVO, a taj proces u Rumuniji odvija se vrlo sporo. Ako želi da bude snažan u odnosu na Vladu i Komisiju, civilni sektor mora imati platforme i mreže, tj. mora nastupati kao jedinstven i imati jedinstven stav u pogledu određenih problema. U Rumuniji postoje samo tri takva primera: Razvojna kooperacija i humanitarna pomoć koja je osnovana 2006, Federacija zaštite dečijih prava i pokret NVO koje se bave

41

problemima osoba sa invaliditetom. U poslednje vreme jačaju i pokreti za zaštitu životne sredine.

Nevladine organizacije u Rumuniji imaju nekoliko važnih uloga. Pre svega, one su vrlo efi kasne u pružanju socijalnih usluga. Postoji oko hiljadu NVO koje su zvanično akreditovane od strane države, Evropske ko-misije i USAI-a da pružaju socijalne usluge. Takođe NVO su bile inicija-tor i pokretač promena u javnim politikama. One su pripremile nacrte mnoštva javnih politika i zakona koji su omogućili Rumuniji da postane članica EU. NVO su promoteri demokratskog razvoja, i kao takve bile su priznate u nadzornom izveštaju koji je izradila EK. Postoji nekoliko zakona koji su u potpunosti razvijeni od strane NVO: Zakon o zaštiti prava dece i Zakon o glasanju za poslanike.

Kada je reč o odnosima civilnog sektora i državnih institucija, u Ru-muniji postoji Odeljenje za odnose sa civilnim društvom u okviru pre-mijerovog kabineta koje sa premijerom ostvaruje konsultativnu saradnju sa udruženjima i fondacijama. Takođe, u okviru svakog ministarstva postoje konsultativna tela za saradnju sa OCD.

Polja gde su, u predpristupnom periodu, NVO u Rumuniji bile veoma aktivne su demokratija i ljudska prava, vladavina zakona, ustavna reforma, izborni sistem, anti- korupcija, sloboda udruživanja, građansko obrazova-nje u školama, zaštita životne sredine, kulturno nasleđe, zdravstvo, kor-porativna i društvena odgovornost. Takođe, NVO su se zalagale za slobo-du izražavanja, ohrabrivale novinare da osnivaju udruženja i organizovale obuku novinara o pitanjima EU kako bi bili sposobni da pišu o pregovorima i izveštavaju o određenim poglavljima.

Unapređena je sposobnost nevladinih organizacija da utiču na vlast jer postoji dobar zakonodavni okvir. Tako NVO imaju pravo da tuže insti-

42

tuciju koja ne pruža informacije ili nije transparentna. Stoga su one primora-ne da budu transparentne i da redovno objavljuju podatke na svojim vebsajtovi-ma. Na taj način je stvoren mehanizam koji u nekim oblastima funkcioniše veo-ma dobro i uspeva da poveže građansko društvo, lokalnu administraciju, mini-starstva, jer se sa više ekspertiza postižu bolji rezultati.

Kada je reč o imidžu civilnog sek-tora, podaci govore da oko 30% građana veruje nevladinim organizacijama i taj

procenat svake godine raste za 2 ili 3 procenta.To nije visok nivo poverenja, ali je i dalje viši od poverenja političarima. Naravno, NVO se ne mogu ta-kmičiti sa crkvom i vojskom, kojima veruje 80% građana.

Posle sticanja statusa članice EU, novina u Rumuniji je to što su tradi-cionalni donatori rumunskih NVO - USAID, ambasade, privatne fondacije, Evropska komisija, privatne kompanije - započele izlaznu strategiju. NVO koje su bile zavisne od samo jednog donatora imaju poteškoće da uopšte opstanu. „Periodu koji smo nazivali „masnim godinama“ je došao kraj i sada vodimo borbu za preživljavanje nevladinih organizacija koje su zavisne od jednog izvora fi nansiranja. Mi sve vreme obučavamo nevladine organi-zacije da balansiraju i da imaju bar tri izvora fi nansiranja” izjavio je Jonut.

Rumunija je postala zemlja donator s obzirom na to da je usvojila Stra-tegiju razvoja kooperacije i humanitarne pomoći i zajedno sa 35 NVO radi u okviru platforme, rumunske mreže. Rumunija je u 2007. odredila 5.000.000 evra za pomoć civilnom sektoru u zemljama kao što su Srbija, Moldavija i

43

Gruzija. Može se očekivati da se sledeće godine pokrenu 2 ili 3 zajednička projekta sa NVO iz Srbije i tako se poboljšaju odnosi između civilnog sek-tora u Rumuniji i Srbiji.

„Vi morate izbeći preteranu zavisnost od EU ili drugih fondova i morate diverzifi kovati izvore fi nansiranja, što znači da morate imati zdravu i samoodrživu organizaciju. Koristite naglasak koji EU daje na građansko društvo, ujedinite se sa sindikatima i zajednicama poslodavaca kada se borite za probleme u toj oblasti, fokusirajte se na zakonodavne pro-mene koristeći čitav niz mogućnosti jer sada je Vlada otvorena prema spolj-nim uticajima. Preuzmite ekspertizu od civilnog društva iz srednje Evrope, iz Brisela. Borite se za promenu zakonodavstva koje će vam kasnije pomoći da lakše radite. Radite na uvođenju Zakona o udruživanju i fondacijama, borite se za uvođenje Zakona o društvenom ugovaranju, uvedite neke anti-korupcijske mere, radite na Zakonu o dodeli grantova, javnim nabavkama, zakonu po kom svaki poreski obveznik ima pravo da 2% svog poreza usmeri NVO kojoj on poželi, čak i na ustavnim promenama ako je potrebno. Sada je trenutak za sve to. Stvorite široku koordinacionu platformu za NVO. Morate to imati ali morate ohrabrivati i razvoj „kišobran“ nevladinih organizacija ili čak federacije u ovom sektoru, kako biste osigurali da istupate u svojim stavovima jednoglasno jer kada ste zajedno i kada pregovarate sa Vladom ili sa Evropskom komisijom ili američkom ambasadom, onda morate biti jednoglasni. Razvijajte snažno partnerstvo sa lokalnom vlašću. Upravo sada, u predpristupnoj fazi, počnite da radite na promeni odnosa nevladi-nih organizacija i lokalnih vlasti. Radite na promeni tih odnosa jer su oni ključni za buduće evropske procese. I, što je najvažnije, sačuvajte stručnost u okvirima civilnog sektora. Mnogo stručnih ljudi je, zbog porasta zarada u poslovnom sektoru i javnoj upravi, napustilo svoje nevladine organizacije što je dovelo do manjka stručnosti“, poručio je prisutnima gost iz Rumunije.

Pogledajte prezentaciju Jonut Sibiana

44

Uloga građanskog društva u

pregovorima o pristupanju EU

Rumunska perspektiva

Jonut Sibijan, FDSC, Beograd, 28.11.20083

• • •Organizacioni nivo rumunskog građanskog društva

• Unapređeno pravno okruženje

• Trenutno aktivni programi EU za podršku građanskom društvu

• Građansko društvo u Rumuniji, promene i trendovi:

• 52 000 registrovanih NVO

• Procenjenjuje se da ima 7000 aktivnih NVO

• Neprofi tni sektor je pretežno urbanog karaktera, dok se svega između 10 i 14 procenata nalazi u ruralnim područjima

• Nejednaka geografska rasprostranjenost

• Stvaranje mreža ili širih NVO platformi je i dalje slabost

• • •

45

Opšta uloga rumunskih NVO

• Pružanje usluga socijalne zaštite

• Inovatori u javnoj oblasti;

• Pokretačka sila promena u javnim politikama;

• Promoteri demokratskog razvoja;

• Predstavljanje lokalnih zahednica i interesa građana i građanki.

• • •Struktura dijaloga između Vlade i građanskog društva

• Odeljenje za odnose sa građanskim društvom u okviru Kancelarije Premijera

• Kolegijum premijera za konsultacije sa udruženjima i fondacijama

• Tela konsultacije sa građanskim društvom u svim ministarstvima (u predpristupnoj fazi)

• • •Polja aktivnosti za NVO u procesu pristupanja EU

• Demokratija i ljudska prava

• Vladavina zakona

• Ustavna reforma i izborni sistem (400 000 potpisa)

46

• Borba protiv korupcije

• Sloboda izražavanja

• Ekonomska, socijalna i kulturna prava

• Društvena arena (reforma zaštite dece, osoba sa invaliditetom, kvalitetne usluge)

• Obrazovanje (građansko obrazovanje)

• Okruženje

• Kulturno nasleđe

• Zdravlje

• Društvena odgovornost kompanija (CSR)

• • •Nova perpektiva posle sticanja članstva u EU

• Kraj ‘’zlatnih godina’’, i početak borbe za opstanak;

• Unapređena sposobnost NVO da utiču na javnu vlast;

• Unapređena slika među građanima (30%), ali i dalje ima problema sa razumevanjem građanskog društva u javnosti;

• Slaba održivost NVO u kontekstu smanjivanja donacija od stranih donatora;

• Produbljivanje jaza između velikih i malih NVO;

47

• Uključenost u strukturne fondove (medveđa usluga za NVO)

• Rumunija kao novi donator – uključenost rumunskih NVO u programima razvojne saradnje (Srbija – strateška zemlja)

• • •Naučene lekcije

• Izbegavati preveliku zavisnost od EU fondova i diverzifi kacija izvora fi nansiranja

• Koristiti naglasak EU na ‘’građansko društvo’’

• Fokus na zakonodavne promene i korišćenje ‘’prozora’’ mogućnosti

• Stvaranje šire platforme za koordinaciju NVO

• Nastupati kao neprofi tni sektor, izbegavati usitnjavanje pojedinačnih NVO

• Razviti snažna partnerstva sa lokalnim vlastima

• Očuvati ekspertize u okviru sektora (Ljuski resursi)

• • •Najbolje prakse – zakon o 2%

• Davanje mogućnosti poreskim obveznicima da dodele 2% od svojih poreza odgovarajućim NVO

• Tokom 2007, 15% rumunskih građana je usmerilo 2% poreza određenoj NVO, što je iznosilo 7,2 miliona evra

48

• Tokom 2006, svega 8% građana je iskoristilo ovu mogućnost (5 miliona evra)

• • •Najbolje prakse - projekti

• Mreža kancelarije za savetovanje građana – za olakšavanje bržeg pristupa informacijama i savetima za građane

• Ne podmićuj!

• Kampanja za čisti parlament!

• Uninominal Vote! (uninominalni sistem glasanja)

• Glasali ste za njih! Oni izglasavaju zakone za vas! Saznajte za šta su glasali narodni poslanici!

• Zakon o sunčevoj svetlosti

• Kampanja o rudnicima zlata u Rozija Montani

• • •FDSC - Fundaţia pentru Dezvoltarea Societăţii Civile

Fondacija za razvoj civilnog društvaSplaiul Independenţei nr. 2K, et. 4, sector 3, Bucureşti

Tel.: 0040021-310 01 77Faks: 0040021-310 01 80E-mail: ionut.sibian@fdsc.ro

Sajt: www.fdsc.ro

49

Predstavnica Ministarstva fi nansija Republike Srbije Jelena Pajović govorila je o razvoju sistemskog mehanizma za konsultacije sa civilnim društvom i IPA programiranju. Ona je prisutne podsetila da je 2007. godi-ne Evropska unija zamenila sve postojeće instrumente fi nansijske pomoći IPA-om koji je jedinstveni fi nansijski instrument za sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate i koji bi trebalo da omogući da se po pojednostav-ljenim pravilima koriste sredstva Evropske unije u procesu pridruživanja.

Pajović je predstavila IPA komponente rekavši da se one odnose na pomoć tranziciji i izgradnji institucija, prekograničnu saradnju, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. Prema njenim rečima, po-moć IPA fondova kroz prvu komponentu treba da omogući reformu držav-ne uprave, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, jačanje demokratskih institucija, vladavina prava, društveno ekonomski razvoj, infrastrukturu ali i da jačaju građansko društvo kroz poštovanje ljudskih i manjinskih prava. Ona je objašnjavajući IPA programe rekla da Srbiji na raspolaganju stoje dve komponente IPA-e: pomoć tranziciji i izgradnji kapaciteta institucija, koja je pre svega namenjena državnim organima, i prekogranična saradnja namenjena NVO. Ostale tri komponente biće na raspolaganju kada Srbija postane zemlja kandidat i kada se uspostavi decentralizovani sistem uprav-ljanja fondovima na čemu se trenutno radi u Vladi.

Prva komponeta (tj. programi/projekti u okviru 1. komponente) treba da pomogne državama koje su u procesu pridruživanja Evropskoj uniji da izgrade institucije, reformišu sopstvenu državnu upravu i uspostave vla-davinu prava, usklade pravni sistem sa tekovinama EU, ubrzaju društve-no ekonomski razvoj, tj. reformu privrede, povećaju zaposlenost, dostignu održivost razvoja, sprovedu Strategiju smanjenja siromaštva, pomognu iz-gradnju infrastrukture, podstaknu jačanje građanskog društva i poštova-nje ljudskih i manjinskih prava i pomognu učešće države u programima zajednice. Za programe u okviru 1. komponente previđeno 78 miliona evra.

50

Za drugu komponentu predviđeno je znatno manje sredstava (11,5 miliona eura); to su manji projekti i njihovi direktni korisnici mogu da budu nevla-dine organizacije.

„IPA je vrlo specifi čna po načinu na koji se programira, to nije dona-torska pomoć u nekom najopštijem smislu. Ona je konkretno namenjena ciljevima evropske integracije i zbog toga je, kada se odobravaju projekti koji dobijaju IPA-u, vrlo važno da oni budu u skladu sa svim onim strategijama i dokumentima koji omogućavaju pridruživanje Srbije Evropskoj uniji”, izja-vila je Pajević. Sa strane Evropske komisije reč je o Strategiji za proširenje, a sa naše o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, višegodišnjem indika-tivnom fi nansijskom okviru, višegodišnjem indikativnom programskom dokumentu (MIPD), Nacionalnom programu za integraciju koji bi trebalo da pruži uvid u to kakva se zakonska rešenja od naše zemlje očekuju u pro-cesu evropskih integracija, i ostala nacionalna strateška dokumenta - Stra-tegija reforme državne uprave, Strategije za smanjenje siromaštva.

MIPD je osnovni dokument na osnovu kog se programira prva kompo-nenta IPA-e. U njemu su defi nisani glavni prioriteti u reformama koje Srbija treba da sprovede. Reč je o političkim zahtevima, društveno-ekonomskim zahtevima, evropskim standardima i prekograničnoj saradnji. U okviru po-litičkih zahteva, neophodna je izgradnja demokratskih institucija, reforma državne uprave, decentralizacija lokalne samouprave, vladavine prava, re-forma pravosuđa, zaštita ljudskih prava. Jačanje građanskog društva i uloge medija, povećanje zaposlenosti, unapređenja poslovnog okruženje, rešava-nje makroekonomskih problema, razvoj infrastrukture, bolji kvalitet obra-zovanja i zdravstvene zaštite, kao i ruralni razvoj, prioriteti su u okviru društveno-ekonomskih zahteva. Uspostavljanje evropskih standarda pre svega znači usklađivanje domaćih pravnih tekovina s tekovinama Evropske unije u svim sektorima, unapređenje procesa programiranja IPA-e i uvođe-nje decentralizovanog sistema upravljanja fondovima.

51

Pajović je objasnila i kako teče ceo proces programiranja u Republici Srbiji. Sektor za programiranje i upravljanje EU fondovima i razvojnom po-moći je zadužen da vodi računa da svi predlozi projekata koji stignu budu u skladu sa svim ovim dokumentima. Što se tiče same Republike Srbije najvažniji programski dokument za Republiku Srbiju je dokument koji se zove Potreba Republike Srbije za međunarodnu pomoć. Ovo je trogo-dišnji dokument. Svrha ovog dokumenta je da se neka strateška dokumenta zapravo transformišu, odnosno prebace u konkretne predloge programa i projekata i oni nama, kao sektoru Ministarstva fi nansija, služe da vidimo da li su projekti koji stižu u skladu sa onim što je zapravo program Vlade za naredne tri godine. Ideja je da ovaj projekat ne menja program Vlade Repu-blike Srbije sa promenom svake konkretne vlade, nego da postoji dokument koji će obavezivati i eventualno i narednog ministra u narednoj vladi da se drži onoga što je program Republike Srbije, koji ne treba da bude vezan samo za političke promene. To je jedan od dokumenata u koji bi u predosto-jećem mehanizmu naše saradnje sa civilnim sektorom, mogle da se uključe konsultacije sa nevladinim sektorom. Tu bi vaš doprinos i vaš uticaj, koji se odnosi na to da se vodi računa da svako ministarstvo zapravo defi niše kon-kretne potrebe koje su u skladu sa stvarnim potrebama Republike Srbije, bio jako važan.

Za prvu komponentu IPA-e postoje jasno određeni ovlašćeni predlaga-či projektnih ideja. To mogu da budu nadležna ministarstva, posebne orga-nizacije ustanovljene Zakonom o ministarstvima, službe Vlade, Narodna skupština i Narodna banka Srbije. Međutim, i civilno društvo je uključeno. U IPA-i 2008. postoji projekat pomoći nevladinom sektoru, direktno pred-ložen od strane Evropske komisije, s obzirom na to da među ovlašćenim predlagačima ne postoji institucija ili organizacija koja bi mogla da predloži ovakav projekat namenjen nevladinom sektoru. Očekuje se da bi eventualno buduća Kancelarija za saradnju sa nevladinim organiza-cijama mogla da bude taj ovlašćeni predlagač u ime civilnog društva.

52

Nacionalni IPA koordinator (NIPAK) je potpredsednik vlade za evrop-ske integracije. Sektor za programiranje i upravljanje EU fondovima i razvoj-nom pomoći se nalazi u okviru Ministarstva fi nanasija, ali što se tiče IPA-e on funkcioniše kao NIPAK-ov sekreterijat. Zadužen je za programiranje po-moći, a za samu implementaciju, evaluaciju i reviziju pomoći je zadužena i dalje Delegacija Evropske komisije. Glavni cilj mehanizma je pre svega pro-mocija principa dobre vladavine kroz aktivno učešće civilnog društva u pro-cesu programiranja IPA-e. Takođe, kroz ovaj mehanizam treba omogućiti redovne konsultacije sa civilnim društvom, ne samo da bi se ceo proces IPA programiranja učinio transparentnijim, već i zbog ideje da evropske integra-cije ne treba da budu samo ekskluzivno vezane za državne institucije, već da aktivno učešće u njemu treba da uzmu što širi društveni slojevi.

Na ovaj način nevladine organizacije i civilno društvo dobili bi glas u javnom sektoru i bilo bi im omogućeno da razviju mehanizme na osnovu kojih će voditi konstruktivne konsultacije sa resornim ministarstvima. S obzirom na to da do Ministarstva fi nansija dolaze gotovo svi predlozi pro-

53

jekta, ono može pomoći u njihovoj razradi, ali ne može uticati na to kako će se resorno ministarstvo ponašati u odnosu na nevladin sektor i koliko će da prihvati njihove sugestije.

Takođe, ne sme se zaboraviti izgradnja kapaciteta samih nevladinih organizacija. S obzirom na to da je reč o jednom specifi čnom projektu, tj. procesu, u kom postoje procedure i pravila koja moraju da se ispoštuju i čiji veliki deo podrazumeva tehničke stvari, potrebno je da u civilnom sekto-ru postoji razumevanje kako taj proces funkcioniše i ko su njegovi glavni nosioci. Imajući to u vidu, važno je napomenuti faze kroz koje treba proći pre nego što sam mehanizam nastupi. Najpre će se, naravno, uraditi anali-za već postojećih mehanizama, odnosno strategija, Kancelarije za evropske integracije, PRSP Tima, Ministarstva omladine i sporta. Zatim je potrebno identifi kovati potrebe, očekivanja i potencijale za učešće u određivanju pri-oriteta Republike Srbije, ne samo države nego i civilnog sektora. Naravno, nephodno je identifi kovati relevantne partnere, kontakt organizacije, „focal points“; to moraju biti organizacije koje imaju iskustva i interes za evropske integracije, a pre svega iskustva u određenom sektoru. Osim postojanja, veoma je važno i umrežavanje kapaciteta organizacija, odnosno uspostav-ljanje saradnje sa drugim nevladinim organizacijama u odgovarajućem sek-toru, a time i stvaranja mogućnosti da se deluje kao predstavnik nevladinih organizacija koje deluju u određenom sektoru. Drugi deo izgradnje meha-nizma podrazumeva procenu potreba za treningom u okviru nevladinih organizacija sa ciljem da se pomogne izgradnja kapaciteta civilnog društva da konstruktivno učestvuje u dijalogu sa vladinim organizacijama u proce-su programiranja IPA-e. Poslednji korak predstavlja formulacija meha-nizma za konsultacije. Očekuje se da će se do sredine 2009. godine znati kako će taj mehanizam izgledati. „Uticaj nevladinog sektora u korišćenju fondova EU pokazao se kao najproduktivniji i on predstavlja osnovu za sve ostale fondove koje koriste državni organi”, naglasila je Pajević.

Pogledajte prezentaciju Jelene Pajović

54

Razvoj sistemskog mehanizma za konsultacije

sa civilnim društvom o IPA programiranju

Jelena Pajovic

CIDEC konferencija 28.11.2008. godine

• • •Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA 2007 - 2013

• • •IPA KOMPONENTE

• Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (unapređenje institucija, acquis communautaire, državna uprava i sudstvo i dr.)

• Prekogranična saradnja (podrška prekograničnoj saradnji)

• Regionalni razvoj (fond za regionalni razvoj - ERDF i kohezioni fond)

• Razvoj ljudskih resursa (programiranje, implementacija i upravljanje evropskim socijalnim fondom)

• Ruralni razvoj (programi ruralnog razvoja)

Phare

ISPA

SAPARD

CARDS

IPA

55

• • •1. Pomoć tranziciji i izgradnji institucija

• Pomoć kroz prvu komponentu treba da pruži podršku za

• Reforma državne uprave

• Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU

• Jačanje demokratskih institucija, vladavina prava

• Društveno ekonomski razvoj (reforma privrede, povećanje zaposlenosti, dostizanje održivog razvoja, smanjenje siromašt.)

• Infrastruktura

• Jačanje građanskog društva, poštovanje ljudskih i manjinskih prava)

• Učešće u programima Zajednice

• • •Višegodišnji fi nansijski okvir - MIFF

SRBIJA

2007 2008 2009Pomoć tranziciji i izgradnji institucija 178.5 179.4 182.6 186.2

Prekogranična saradnja 8,2 11,5 12,2 12,5

Ukupno 186,7 190,9 194,8 198,7

56

IPA – STRATEŠKI OKVIR

• Strategija za proširenje (Enlargement Strategy)

• Evropsko partnerstvo (predviđa kratkoročne i srednjeročne prioritete u pripremama za integraciju u EU)

• Višegodišnji indikativni fi nansijski okvir – MIFF (za svaku zemlju i po komponentama – na 3 godine)

• Višegodišnji indikativni programski dokument - MIPD (za svaku zemlju i po komponentama - na 3 godine)

• Nacionalni program za integraciju u EU (NPI)

• Nacionalna strategijska dokumenta ( strategija za pristupanje Srbije EU, strategija reforme državne uprave, strategija regionalnog razvoja, strategija za smanjenje siromaštva)

Višegodišnji indikativni programski dokument - MIPD

Defi niše prioritete po oblastima. Glavne oblasti podrške:

1. Politički zahtevi

2. Društveno ekonomski razvoj

3. Evropski standardi

4. Prekogranična saradnja

57

Potrebe RS za međunarodnom pomoći

• Trogodišnji, međusektorski, programski dokument, koji se revidira na godišnjem nivou kako bi obuhvatio naredni period da bi odrazio postignut napredak reformi, pregled sredstava obezbeđenih za pojedine projekte kao i nove prioritetne projekte/programe

• Svrha dokumenta je da doprinese sprovođenju reformi i postizanju strateških ciljeva Vlade, uvodeći trogodišnji okvir programiranja koji treba da obezbedi neophodni nivo i strukturu internacionalne pomoći

• Defi niše prioritetne akcione programe, unutar svakog sektora i međusektorskih prioriteta, kao osnovu za internacionalno programiranje pomoći.

• Dokument je baziran na postojećem strateškom okviru, utvrđenim srednjoročnim ciljevima, i postavlja program prioritetnih aktivnosti koji vode ka ostvarenju tih ciljeva.

Ovlašćeni predlagači projektnih ideja i predloga projekata

• Direktni ovlašćeni predlagači su:

• nadležna ministarstva;

• posebne organizacije obrazovane zakonom o ministarstvima;

• Službe Vlade;

• Narodna skupština;

58

• Narodna banka Srbije;

Nacionalni IPA koordinator- NIPAC – potpredsednik vlade za EU inte-gracije

Sektor za programiranje I upravljanje EU fondovima i razvojnom po-moći (DACU) MF – NIPAC sekretarijat

Delegacija EK – implementacija, evaluacija i revizija

Nevladin sektor - stručna i savetodavnu ulogu u identifi kaciji prioriteta i formulisanju koncepta projekata i predloga projekata.

Mehanizam za konsultacije sa civilnim društvom o IPA

programiranju

• Glavni cilj je promocija principa dobre vladavine (good governance) kroz aktivnu učesče civilnog društva u procesu programiranja IPA

Svrha

• Razvoj sistemskog mehanizma kroz koji će DACU facilitirati redovne konsultacije sa civilnim društvom kao sastavni deo transparentnosti IPA programiranja.

• Predložiti metodologiju kojim će DACU podržati resorna ministarstva u vođenju konstruktivnih konsultacija sa civilnim društvom o programiranju IPA.

• Izgraditi kapacitet organizacija civilnog društva da mogu konstruktivno da učestvuju u dijalogu sa vladom.

59

Mehanizam za konsultacije sa civilnim društvom o IPA

programiranju

Analiza

Identifi kacija relevantnih partnera

• Kriterijumi za konsultativne partnere u IPA programiranju

• Iskustvo sa procesom EU integracija

• Iskustvo u određenom sektoru

• Postojanje kapaciteta organizacije da uspostavi mrezu sa drugim NVO u odgovarajućem sektoru

• Mogućnost da deluje kao predstavnik NVO koje deluju u datom sektoru

Procena potreba za treningom

• Cilj da pomogne izgradnji kapaciteta organizacija civilnog društva da konstruktivno učestvuju u dijalogu sa vladinim organizacijama u procesu programiranja IPA.

Formulacija konsultativnih mehanizama

Ministarstvo fi nansija

Sektor za programiranje i upravljanje

fondovima EU i razvojnom pomoći

www.evropa.gov.rs

60

Na skupu u Beogradu, prisutnima se obratila i predstavnica Kancela-rije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk koja je rekla da mehanizmi uče-šća građana u procesu EI predstavljaju samo jedan od oblika participativne demokratije. Participativna demokratija podrazumeva dijalog političara i civilnog društva, tj. građana. Jedna od njenih osnovnih pretpostavki je drugačija koncepcija građanstva koja podrazumeva učešće građana u jav-nom životu kroz alternativne kanale, ali ne znači ukidanje predstavničke demokratije niti supstituiše legitimitet. Legitimitet se bazira na izborima, ali sasvim sigurno su potrebni neki korektivni mehanizmi koji bi donošenje odluka učinili zavisnim od građana i povećali njihov uticaj ne samo u do-nošenju nego i u sprovođenju tih odluka.

Druga pretpostavka je da su uočeni neki od nedostataka institucio-nalnih mehanizama preko kog jedno društvo odlučuje. To znači da se ne može govoriti o učešću građana na nivou međunarodnih organizacija i uopšte u evropskim integracionim procesima, ako se pre toga ne stvore i ne otvore kanali za učešće građana na nivou države ili na lokalnom nivou. To je jedan od principa na kojima danas počiva rad Savet Evrope, koji lokalni nivo zapravo posmatra kao nivo najbliži građanima. Utoliko je saradnja građana i lokalne samouprave od izuzetne važnosti. Nedavno je usvojena rezolucija Saveta Evrope kojom je zapravo predložen jedan model memoranduma koji bi se zaključio između građanskog društva i lokalnih samouprava, i kojim bi se na neki način institucionalizovali kanali dijaloga. Cilj je da se osete rezultati učešća širih struktura u tom dijalogu.

Na osnovu prethodne dve, izvedena je treća pretpostavka koja se tiče postojanja građanskog, tj. civilnog dijaloga. Vrlo često se pogrešno smatra da je civilni dijalog ostvaren već samim tim što nevladinim organizacijama ili uopšte građanima omogućujemo da učestvuju na forumima na kojima su prisutni predstavnici države. Međutim, tu postoji samo jednosmerna komunikacija, odnosno predlaganje, informisanje i eventualno konsultaci-

61

je; nema razmene mišljenja i ne vidi se nikakav rezultat. Stoga je potrebna saradnja zasnovana na obostranom priznanju i uvažavanju. Građanski di-jalog podrazumeva različite vidove formalizacije kanala komunikacije, kao i različite tipove rada (debate informisanje, i dr). Najzad, najbitnije je da se taj dijalog vodi: počevši od faze sastavljanja agende, preko do-nošenja odluka, njihove primene, kontrole i nadzora pa do dobijanja povratne ingormacije. Nevladine organizacije nastupaju kao medijator u procesu učešća građana i zapravo kanališu taj dijalog. One su prepozna-le značaj i evropskih integracionih procesa i svog učešća u tom procesu, ali i u mnogobrojnim međunarodnim organizacijama i na različite načine obezbeđuje prisustvo u njima. Tako u Savetu Evrope i Ujedinjenim naci-jama postoji poseban forum u kome je obezbeđeno stalno prisustvo ne-vladinih organizacija po sistemu akreditacije. Zapravo, u Savetu Evrope se svaka država mora predstaviti putem svojih skupštinskih delegacija, vladi-nih delegacija, delegacija lokalnih organa vlasti i delegacija NVO. Od izu-

62

zetno velikog značaja je što NVO imaju participativni status, što znači da one učestvuju u radu konferencija Saveta Evrope. Međutim, da njihov rad u toku konferencije ne bi bio ad hoc i suviše neprimenljiv (pošto se kon-ferencija organizuje jednom godišnje), pristupilo se grupisanju rada NVO, tako da danas postoje različite grupe - grupe za socijalna pitanja, ljudska prava, obrazovanje i kulturu, odnose nevladinih organizacija i gradova, od-nosno lokalnih samouprava, razvoj civilnog društva i demokratije, zaštitu životne okoline, rodnu ravnopravnost, pitanja socijalne kohezije, odnosno borbe protiv siromaštva. One obrazuju komitete koji imaju i svoje posebne sednice i sastanke koje su redovniji od plenarnih zasedanja. Da bi postojala i jedna administrativna forma, odnosno logistička podrška i konferenciji međunarodnih organizacija i komitetima, ustanovljen je Komitet za vezu (Liaison committee), kao pandan ekonomsko-socijalnom komitetu EU, koji pruža podršku i na ekspertskom nivou.

Nevladine organizacije članice Saveta Evrope imaju brojne mogućnosti. Pre svega, imaju mogućnost da učestvuju u izradi izveštaja za Generalnog sekretara, da učestvuju u takozvanim saslušanjima (hearings) pred Parla-mentarnom skupštinom Saveta Evrope i pred Kongresom lokalnih i regio-nalnih organa vlasti, takođe podnose i svoje izveštaje, mogu da se učlane u različite ekspertske grupe i različita međuvladina tela, za šta im je potreban i pristanak, tj.odobrenje države. Takođe, NVO su u prilici da stalno lobiraju preko Komiteta za vezu, što često dovodi do vrlo praktičnih rezultata kao što su, na primer, Preporuke o pravnom statusu nevladinih organizaci-ja1. U toku je stvaranje novog tela, ekspertskog komiteta za praćenje zakono-davnih reformi u pogledu razvoja civilnog sektora u zemljama članicama. Ali njegov rad se neće iscrpljivati u ekspertskoj izradi različitih zakona, nego će se fokusirati i na nadzor nad primenom tih zakona. NVO učestvuju i u pro-cesu donošenja konvencija Saveta Evrope. Jedna od najpoznatijih je Evropska

1 Tekst Preporuka možete naći u Biltenu MREŽA broj 72, januar 2008. godine, prevod i štampa Građanske inicijative, http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/bulletinNetwork.html.

63

konvencija o ljudskim pravima, na osnovu koje nevladine organizacije imaju pravo da daju savete i zastupaju sve građane i državljane članica Saveta Evro-pe prilikom podnošenja njihovih predstavki Sudu za ljudska prava u Strazbu-ru. Takođe imaju pravo i da kao treća zainteresovana strana po pozivu sudu podnose informacije vezane za određen slučaj. I na taj način su direktno i na vrlo praktičan način uključene u zaštitu ljudskih prava. Socijalnom poveljom, dokumentom koji, nažalost, još uvek nije revidiran, predviđena je mogućnost podnošenja takozvanih kolektivnih predstavki NVO zbog kršenja nekih od socijalnih prava koje garantuje ova konvencija. Konačno, NVO podnose ta-kozvane alternativne izveštaje (shadow reports). Monitoring Saveta Evrope ne podrazumeva samo dijalog sa državom već uvek i sa nevladinim sekto-rom. Dakle, kada se vrši procena stanja u jednoj zemlji, obavezno se obraća i nevladinim organizacijama medijima i stručnim asocijacijama, da bi se dobila prava slika stanja u državi. Naravno, NVO mogu na različite načine da mobilišu javno mnjenje i vrlo često su pokretači nekih kampanja Saveta Evrope.

Nakon obraćanja Nadie Ćuk uspostavljen je dijalog i pokrenuta pitanja na temu članstva u EU ali i o mogućnostima korišćenja IPA fondova kao i o konkurisanju za projekte. Predstavnica Kancelarije za evropske integracije još jednom je ponovila da, nažalost, ova institucija nema sredstva za fi nan-siranje projekata civilnog društva ali da će se na tom pitanju raditi kao i da se nada da će uskoro imati „dobre vesti”.

Prenosimo najzanimljivija pitanja sa debate:

Koji su načini kojima Delegacija Evropske komisije u Srbiji pomaže sektor građanskog društva? Možete li nam navesti neke primere sarad-nje?

Tomas Njoki: Mi želimo da uključimo građanski sektor u formiranje politika, javnih politika, posebno u smislu integracija sa EU. Mislimo da

64

je važno za građansko društvo da u ovom procesu pronađe svoje mesto. Na primer u komentarisanju i informisanju našeg godišnjeg izveštaja o napret-ku, mislimo da je ovo važan način da se čuje glas civilnog društva. Mi takođe pružamo mnogo fi nansijskih sredstava građanskom društvu za mnogo ra-zličitih projekata, koji na primer, imaju za cilj da integrišu romske zajednice u svakodnevni život ili da zbrinjavaju izbeglice u ovoj zemlji. Pomažemo i projekte za zaštitu životne sredine, tako da se naše fi nansiranje rasprostire kroz niz različitih sektora. Tokom 2008, mi smo izdvojili dva miliona evra za različite potrebe OCD“.

Koliko su OCD važne u procesima integracije Srbije u Evropsku uniju? Koja je uloga civilnog društva u poređenju sa drugim civilnim društvima u zemljama članicama Evropske unije?

Jonut Sibian:“Mislim da je uloga civilnog društva od ključne važnosti. Civilno društvo pruža način da politike i reforme koje se sprovode tokom procesa integracija u EU budu usmerene prema celom srpskom društvu, tako da je građansko društvo sredstvo koje prenosi i pruža neku vrstu kon-

65

cenzusa o evropskim integracijama celoj zemlji. Važno je da u vladi imamo značajne sagovornike, ali je isto tako važno i da građansko društvo ima svoj kanal komunikacije“.

U izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila pre mesec dana navodi se takođe da je civilno društvo jedno od ključnih elemena-ta u procesu EU integracija. Da li nam možete samo reći šta još Srbija treba da uradi kako bi izveštaj o napretku za 2009. bio još bolji?

Tomas Njoki: “Srbija mora da usvoji Zakon o udruženjima i u ovom trenutku Evropska komisija pozdravlja nacrt tog zakona. Mislimo da je to važan zakon koji će omogućiti civilnom društvu da radi efi kasnije u Srbiji i da obavlja važnu ulogu u društvu. Nadamo se da će Zakon biti usvojen na vreme pre donošenja izveštaja o napretku za sledeću godinu jer bismo mogli da o tome damo pozitivan komentar u izveštaju“.

Koji su najvažniji primeri bugarskog procesa pridruživanja EU koje možete podeliti sa nama, i koji su najvažniji elementi procesa EU inte-gracija vaše države?

Asja Kavrakova: „To je veoma brz proces, bar je takav bio u slučaju Bu-garske. Trebalo je manje od četiri godine. Mi u osnovi nismo bili dovoljno spremni da učestvujemo na jednakim osnovama u procesu, u smislu kon-sultacija. U vašem primeru vidim da vi činite sjajan pripremni rad u smislu pokušaja da institucionalizujete odnose vlade i civilnog sektora. To je veoma važno jer će vam to pružiti načine i mehanizme da utičete na proces na naj-bolji mogući način u interesu građana i građanki Srbije“.

Koja je uloga civilnog sektora u procesu EU integracija, koliko je ona važna u pogledu približavanja države Evropskoj uniji?

Asja Kavrakova: “Veoma je važna u oba slučaja. Prvo kroz uticanje na vladu da usvoji zakone koje nalaže Evropska unija, ali takođe i u identifi -kovanju potreba, specifi čnih potreba građana, sa jedne strane.To znači da

66

se od civilnog društva očekuje da predstavi mišljenje građana ali takođe i da ima relevantnu ekspertizu kako bi se stvorio relevantni uticaj na proces donošenja zakona. Od NVO se očekuje, kao od organizovanog oblika gra-đanskog društva, da budu sposobni da prenose poruke Evropske unije gra-đanima, što je, rekla bih, podjednako izazovno“.

Kakva je trenutna saradnja saradnja NVO i ostalih sektorskih or-ganizacija sa vladom Bugarske?

Asja Kavrakova: “Po pristupanju u uniju, politički reljef se značajno promenio, da budem iskrena, zato što je došlo do promene profi la sekto-ra. Većina NVO koje su sprovodile projekte, u osnovi, fi nansirane od strane Amerikanaca, kao što su nezavisne nadzorne aktivnosti, razvojne aktivno-sti, one su promenile svoje profi le u pružaoce usluga, jer se novac EU uglav-nom dodeljuje za pružanje različitih usluga. Sada imamo problem očuvanja ove ekspertize nezavisnosti koja se razvijala u procesu tranzicije. Bugarska je ultimativni primer da je podjednako važno imati kritičko razmišljanje i prema civilnom društvu, jer je činjenica da se čuda ne dešavaju preko noći, i da i dalje ima mnogo reformi koje se moraju sprovesti“.

67

Spisak učesnika/ca Druge međunarodne konferencije:

  IME I PREZIME ORGANIZACIJA/INSTITUCIJA GRAD

Miljenko Dereta Građanske inicijative Beograd

Assya Kavrakova Open Society Institute - Sofi a Sofi jaIonut Sibian CSAF Bukurešt

Thomas GnocchiDelegacija Evropske komisije u Republici Srbiji Beograd

Nadia Ćuk Savet evrope, kancelarija u Beogradu BeogradJelena Pajović Ministrastvo fi nansija BeogradIvana Đurić Kancelarija za evropske integracije Beograd

1 Maja Dimitrijević OKZ Romanipen Kragujevac2 Svetozar Vasić D.C. Mali Princ Beograd3 Zorana Ivanković Delegacija Evropske komisije Beograd

4 Suzana Popović ABC Centar za mir, sigurnost i toleranciju Vranje

5 Goran Šehović Agencija NVO i EH Beograd6 Ružica Nikolić Edukativni centar Roma Subotica

7 Miljan Šuković MERR Beograd

8 Olja Ćirić Kancelarija za saradnju sa medijima Beograd

9 Miroslav Tamburić Forca Požega

10 Melanija Kološnjai Nenin UG „Ukrštanje“ Novi Sad

11 Ana Saćipović Udruženje Romkinja „Osvit“ Niš12 Ivana Karalejić FONET Beograd13 Tamara Nikolić Ministrastvo omladine i sporta Beograd14 Vladimir Paunović NVO Milenijum Kragujevac15 Vesna Simendić Centar „Živeti uspravno“ Novi Sad

68

16 Darko Memedović NVO CEDI Smederevo17 Sanja Krsmanović Tasić Dah Teatar Beograd18 Milica Kokotović Ministrastvo fi nansija Beograd19 Aleksandra Krstić PG Mreža Beograd20 Dejan Milev KIC Caribrod Dimitrovgrad21 Saša Kostov KIC Caribrod Dimitrovgrad22 Svetlana Đukić Delegacija Evropske komisije Beograd23 Rajko Atanacković Ministrarstvo pravde Beograd24 Snežana Antonijević Služba za upravljanje kadrovima Beograd25 Snežana Pavković Timočki klub Knjaževac26 Milica Ružičić Novković Centar Živeti uspravno Novi Sad27 Lidija Valtner Danas Beograd28 Suzana Ponjavić Prijatelji dece Novog Beograda Beograd29 Draško Popović eko 030 Majdanpek30 Boban Prokić eko 030 Majdanpek31 Aleksandar Koković FONET Beograd32 Bojana Trbojević Ministarstvo za KiM Beograd33 Miladin Decanović Forum za kulturu Vlaha Bor34 Slavica Rakić NVO Romano Alav Kruševac

35 Ana Mikić ABC Centar za mir, sigurnost i toleranciju Vranje

36 Stevan Nikolić Edukativni centar Roma Subotica37 Ninoslav Stanković KULT - Pokret za lokalni razvoj Grdelica38 Duško Krstić Gradska opština Obrenovac Obrenovac

39 Snežana VoštinarovGrad Beograd - Gradska uprava, Služba za komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima

Beograd

40 Olgica Bajić Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine Niš

69

U ime Građanskih inicijativa1 Dubravka Velat Građanske inicijative Beograd2 Dejana Mitev Građanske inicijative Beograd3 Suzana Đorđević Građanske inicijative Beograd4 Branislav Lovrenski Građanske inicijative Beograd

70

71

Okrugli sto u Novom Pazaru,

12. decembar 2009. godine

PROGRAM

10:30 - 11:00 Registracija

11:00 - 11:10 Pozdravna reč: Vinko Dobrić, zamenik gradonačelnika

11:10 - 11:20 Predstavljanje Projekta „CIDEC – Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus: Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa

11:20 - 11:50 Predstavljanje iskustava drugih zemalja u procesu EU inte-gracija: Vladimir Ateljević, Asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu; Odeljenje za institucionalnu dogradnju i obuku, Kancelarija za evropske integracije

11:50 - 12:10 Programi prekogranične saradnje: Denis Slatina, Ministar-stvo fi nansija

12:10 - 13:30 Diskusija

14:00 Ručak za sve učesnike/ce u Hotelu Tadž

72

73

Izveštaj sa događaja

Javna debata “Institucionalni oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija” održana je u petak, 12. de-cembra 2008. godine, u Multimedijalnom centru u Novom Pazaru.

Skup u Novom Pazaru otvorio je i pozdravio zamenik gradonačelnika Vinko Dobrić koji je rekao da cela država Srbija čini maksimalne napore kako bi se što bolje pripremili i što više približili Evropskoj uniji. „Nažalost, svedoci smo, to se pokazalo na poslednjim izborima, da imamo ogroman broj građana u našoj državi koji imaju odbojnost prema Evropskoj uniji ili integracijama, a razlog za to je nedovoljna informisanost građana o tome šta to nudi Evropska unija i koje su prednosti članstva i pridruživanja jedne države kao što je naša EU. Na tom poslu, cilj svih nas je da što više pribli-žimo sve informacije o EU građanima - šta je to potrebno da mi uradimo u narednom periodu kako bi se pridružili društvu uspešnih država“, naglasio je Dobrić.

Izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta okupljenim predstavnicima nevladinih organizacija i lokalnih institucija predstavio je iskustva Poljske, Hrvatske, Rumunije i Bugarske. On je dodao da je ovaj skup, pre svega, prilika da se uči na iskustvima zemalja regiona koje su po-stale kandidati ili su već članice EU, ali i da se pošalje poruka da država i civilni sektor moraju tesno da sarađuju na tom putu.

On je izjavio da je svim državama članicama EU zajedničko shvatanje da se proces evropskih integracija ne može odvijati bez aktivnog uključenja građana i to pre svega preko udruženih organizacija građana, preko raznih oblika udruženja, nevladinih organizacija, asocijacija. U Poljskoj je taj pro-blem bio rešen kroz takozvani dijalog oko trouglastih stolova za kojima su sedeli predstavnici vlasti, sa druge predstavnici tzv. „krovnih organizacija“,

74

a sa treće predstavnici organizacija koje su zadržale neku svoju samostal-nost ali i uglavnom su bile kritične prema evropskim integracijama. U Slo-veniji je najpre bio objavljen poziv za učešće u rad stručnih grupa na koji se javilo oko 170 nevladinih organizacija. Zatim su formirane komisije koje su se bavile problemima osoba sa invaliditetom, obrazovanja, diskrimina-cije, socijalnim problemima, ženskim pravima, manjinskim pravima, us-postavljanjem standarda koji će istovremeno biti i evropski i bazirati se na njihovim lokalnim iskustvima. Prema rečima Janeza Potočnika, evropskog komesara, Slovenija je fi nansirala te organizacije, ali i organizacije koje su kritikovale njihov rad. Za Srbiju je veoma dragoceno i iskustvo Hrvatske gde je bio formiran niz državnih tela koja su se zvanično, u ime Vlade, bavi-la problemima razvoja civilnog društva, skupljala informacije, distribuirala ih, obaveštavala i lokalne uprave i centralnu vlast u Hrvatskoj, nevladine organizacije, obaveštavala evropske institucije o tome šta se u civilnom društvu događa. Osnovana je kancelarija koja se isključivo bavi stvaranjem povoljnog okruženja za razvoj organizacija civilnog društva. Iz rumunskog iskustva može se uočiti koliko je važno da postoje takozvane „krovne or-ganizacije“ ili koalicije i mreže koje su uglavnom bile tematski povezane. Iskustvo Bugarske zanimljivo je utoliko što su u Bugarskoj, u toku trajanja procesa integracije u EU, nevladine organizacije delovale u dogovoru sa dr-žavom. Civilnom društvu upućen je poziv da kontroliše proces evropskih integracija i dat mu je slobodan pristup svim informacijama i procesima. Očekivalo se da civilno društvo ocenjujete te procese i o tome obaveštava javnost. Na početku je to išlo dosta teško, ali ubrzo su se pokazali prvi re-zultati. OCD su najpre popisale šta je trebalo da bude urađeno od strane ministarstava, a zatim su objavile tzv. listu uspeha, tj. listu svega što je ura-đeno, nije urađeno ili je delimično urađeno. To je najpre dovelo do oštrih kritika među ministarstvima, a potom i do kompeticije kako bi se našla na toj listi. To je iskustvo koje bi trebalo primeniti i u Srbiji.

Predstavnik Kancelarije za evropske integracije Vladimir Ateljević predstavio je, u Novom Pazaru, iskustva drugih zemalja u procesu EU inte-

75

gracija. On je napomenuo da postoje 4 faze do članstva u EU: Proces stabi-lizacije i pridruživanja (pripremna faza za potpisivanje Sporazuma o stabi-lizaciji i pridruživanju (SSP), Studija izvodljivosti, Pregovori o zaključivanju SSP, Potpisivanje i sprovođenje SSP), kandidatura za članstvo, pregovori o

76

punopravnom članstvu, poziv Evropskog saveta i potpisivanje Sporazuma o pristupanju. Ateljević je precizirao da se put Srbije ka EU može podeliti u dve faze - fazu pridruživanja i fazu pristupanja - koje se okončavaju potpi-sivanjem dva sporazuma. Srbija je jedan od njih - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanja, već potpisala i njegova primena otpočela je 1. januara 2009. Međutim, za nas je mnogo važnija faza pristupanja. Iz tog razloga Vlada je pripremila Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evrop-sku uniju koji sadrži set mera i načina na koje će se Srbija u narednih pet godina, tj. do kraja 2012. godine spremati za članstvo. Jedna od mera koje u tom periodu treba sprovesti jeste usklađivanje 156.000 strana domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Kao i sve druge države, Srbija na putu ka EU treba da ispuni i određene političke uslove pristupanja koji se odnose na vladavinu prava, demokratije, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, ra-zvoj civilnog društva. Nacionalnim programom za integraciju u Evropsku uniju defi nisana je osnova pregovaračke pozicije Republike Srbije za prego-vore sa EU. Ateljević je naglasio da lokalni partneri i nevladine organizacije, fakulteti, privredne komore i sindikati mogu i treba u tome da učestvuju pre svega putem saradnje sa institucijama. Potpisivanje Memoranduma o saradnij i rad Saveta za evropske integracije predstavljaju dva mehaniz-ma pomoću kojih lokalni partneri mogu direktno uticati na zakonodavnu i izvršnu granu vlasti, ali i pomoću kojih se može povećati uticaj civilnog društva u procesu integracija. Za OCD trenutno je najvažnije usvajanje i sprovođenje Zakona o udruženjima, ali i njegova institucionalizacija u vidu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. “Takođe, važno je i jačanje lokalnih i regionalnih nevladinih organizacija i jačanje partnerstva sa tim organizacijama ali i sa državom jer, samo tako na osnovu iskustva drugih i jakog partnerstva, možemo uspešno privesti kraju proces koji nas vodi do punopravnog članstva u porodicu evropskih naroda”, izjavio je Ateljević.

Pogledajte prezentaciju Vladimira Ateljevića

77

Република СрбијaВлада

Канцеларија за европске интеграцијеНемањина 34/V, 11000 Београд

тел: +381 11 3061 100offi ce@seio.gov.rs

www.seio.gov.rs www.srbija.gov.rs

Институционални облици и механизми учешћа

грађана и грађанки у процесу европских

интеграција

Владимир Атељевић Канцеларија за европске интеграције

Нови Пазар, 12. децембар 2008. године

• • •Фазе европских интеграција до чланства у ЕУ

• Процес стабилизације и придруживања• Припремна фаза за потписивање ССП• Студија изводљивости• Преговори о закључивању ССП• Потписивање и спровођење ССП

• Кандидатура за чланство

• Преговори о пуноправном чланству

78

• Позив Европског савета и потписивање Споразума о приступању

Четири врсте утицаја европске интеграције на развој

цивилног друштва

• У току испуњавања политичког критеријума за чланство – демократија, владавина права, поштовање људских и мањинских права, правосуђе;

• Програми ЕУ за промоцију и развој демократије и цивилног друштва;

• Рефоме и усклађивање домађег законодавства са комунитариним правом acquis communautaire;

• Транснационалне организације и заступање интереса на нивоу ЕУ.

• • •

79

Планирана структура помоћи из Ипе

• Из прве ИПА компоненте у 2007 и 2008. биће издвојено близу 4,8 милиона евра

• Strengthening Serbia – EU Civil Society Dialogue (2 милиона евра) - ИПА 2007

• Support to Civil Society (2,77 милиона евра) - ИПА 2008

• У оквиру друге ИПА компоненте НВО су потенцијални предлагачи пројеката у оквиру сваког програма прекограничне сарадње (CBC) 

• U okviru Multi benefi ciary ИПА (регионални и хоризонтални програми) издвојено - Civil Society Facility - 14,675 милиона евра

• • • Појединац у ЕУ

• Грађанин

• Потрошач

• Запослени

• Послодавац

• Правно лице

• • •

80

• • •Учешће друштвених актера у “пословима” европских

интеграција:

• Анализа европског законодавства и процене утицаја на конкурентност привреде, запосленост, плате, социјалну заштиту итд

• Информисање грађана о економским и социјалним аспектима чланства у ЕУ

• Усклађивање националног законодавства са европским acquis communautaire

• Спровођење политика ЕУ

• Управљање претприступним инструментом

• Учешће у разматрању преговарачке позиције

• • •

81

Препоруке за даље јачање учешћа цивилног сектора у

процесу европске интеграције

• Неопходно је што скорије усвајање Закона о удружењима, његова институционализација и спровођење

• Од нарочитог је значаја подстицање локалних и регионалних организација цивилног друштва (посебна улога ЕЗ, Владе, европских НВО)

82

• Укључивање у шире организационе облике и сарадња са транснационалним НВО. Даљи развој односа мреже НВО са државним институцијама (Народном скупштином и Владом)

• Већа специјализација НВО и јачање сопствених капацитета предуслови су сваке квалитетне сарадње (обучавати људе за управљање пројектним циклусом, за прађење одређених области европског законодавства)

• Немогуће је остати без идеја за пројектима у процесу европске интеграције –НПИ, ССП, Извештај о напретку, Европско партнерство, итд

• Пожељан је активизам локалне заједнице и цивилног друштва који се демонстрира креирањем програма активности у области европских интеграција

ПРАТИМО ЕВРОПСКУ АГЕНДУ!

• • •

83

Programe prekogranične saradnje predstavio je Denis Slatina iz Mini-starstva fi nansija Srbije. On je okupljenima učesnicima govorio o progra-mima iz kojih se mogu obezbediti sredstva za projekte zemalja kandidata za članstvo u EU, programima prekogranične saradnje - sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Makedonijom, BiH, Jadranskom pro-gramu ali i o funkcionisanju programa prekogranične saradnje (neophod-nosti dva partnera, sa obe strane granice po jedan, koji zajednički planiraju, razvijaju i implementiraju projekat).

U okviru programa prekogranične saradnje, Srbija je sarađivala sa dr-žavama članicama EU - Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. Ovi pro-grami doneli su Srbiji 16 miliona eura, a programi koji će se realizovati u periodu od 2007. do 2013. putem prve i druge komponente IPA, trebalo bi da donesu 190 miliona evra godišnje. Za svaki program prekogranične sa-radnje kvalifi kuje se određena regija iz obe države; na primer, Zlatiborski i

84

Raški region, s jedne, i skoro cela Crna Gora (bez primorja), s druge strane se kvalifi kuju za programe prekogranične saradnje Srbija - Crna Gora. Važ-na karakteristika ovih programa, i ujedno prva faza u njihovoj realizaciji, je identifi kovanje problema, tj. ideje kojom bi se trebalo baviti. Problemi kojima se treba baviti i priorireti koje treba ostvarivati sadržani su u do-kumentima koja postoje u Strategijama razvoja, u Akcionim planovima za svaku opštinu, ali i u posebnim programskim dokumentima za programe prekogranične saradnje. Sledeća faza je pronalaženje partnera koji imaju sličan problem sa druge strane granice, nakon čega bi trebalo napisati za-jednički projekat i aplicirati za sredstva. Slatina je tada najavio da će Mini-starstvo fi nansija u januaru 2009. godine uputiti prvi poziv za prikupljanje projekata za program prekogranične saradnje sa Crnom Gorom. Aplikacija će se predavati Kancelariji zajedničkog tehničkog sekretarijata koja se na-lazi u Prijepolju. Da bi određeni projekat mogao konkurisati za program prekogranične saradnje i da bi bio ocenjen kao relevantan, on mora biti zajednički planiran sa partnerom, njegove aktivnosti moraju obuhvatati događaje i sa jedne i sa druge strane granice. Ceo projekat realizuje se u skladu sa pravilima EU, tačnije uz poštovanje dokumenta, odnosno vodiča pod nazivom PRAG - Praktični vodič za implementaciju projekata fi nan-siranih od strane EK. Nezavisni spoljni ocenjivači ocenjuju projekte, a ko-načnu odluku o predlogu liste projekata koji će se fi nansirati daje nadzorni odbor sastavljen od članova ministarstava Vlade Srbije i Vlade Crne Gore. Nakon toga lista se predaje Evropskoj komisiji sa kojom potpisujete ugovor. Na kraju, Slatina je podsetio da Zajednički tehnički sekreterijat u Prijepolju ima isturenu kancelariju u Bijelom Polju i pruža pomoć nevladinim organi-zacijama prilikom traženja partnera, daje uputstva podnosiocima predloga projekata, prima predloge projekata, obavlja procenu evaluacije projekata, a nakon odobravanja sredstava kancelarija daje savete za realizaciju projeka-ta, obavlja monitoring i pruža pomoć prilikom nabavki.

Pogledajte prezentaciju Denisa Slatine

85

PROGRAMI PREKOGRANIČNE SARADNJE U SRBIJI

Denis Slatina

Šef Zajedničkog tehničkog sekretarijata

Program prekogranične saradnje

Srbija-Crna Gora

• • •

86

• • •

IPAIPAIPA

Zemlje potencijalniZemlje potencijalni

kandidati za

Zemlje kandidati za

kandidati za

j

članstvo u EU

članstvo u EU

članstvo u EU

II

P ć

II

III

IV

VPomoć

t i iji i

II

Regionalna i

III

R i l i

IV

Razvoj

V

R l itranziciji i

Regionalna i

prekograničn

Regionalni

Razvoj

ljudskih

Ruralni

izgradnja

prekograničn

a saradnja

razvoj

ljudskih

resursa

razvoj

institucija

a saradnja resursa

Programi 2004-2006 (CARDS)g ( )

1 Mađ-Srb1. Mađ Srb

2 Rum-Srb2. Rum-Srb

3 Bug Srb3. Bug-Srb

4 J d ki4. Jadranski program

5. CADSES

Ukupna vrednost: 16m EURUkupna vrednost: 16m EUR

P i 2007 2013 (IPA)Programi 2007-2013 (IPA)

1. Mađ-Srb

2. Rum-Srb2. Rum Srb

3 Bug-Srb3. Bug-Srb

4 Jadranski program4. Jadranski program

5 SEE5. SEE

6. Hrv-Srb

7. Srb-Bih

8 Srb-Mne8. Srb Mne

Ukupno na raspolaganju:Ukupno na raspolaganju:

30 EUR30m EUR za prve 3 god.

87

• • •PRAVILA

• Važe pravila EU, priprema za strukturne fondove

• 85% grant – 15% učešće

• Sopstveni izvori

• Budžet opštine

• Druge donacije (ne iz Evropske unije)

• Ne može “in kind”, mora u novcu

• Predfi nansiranje 80%, ostatak po završetku projekta

• • •

• Po 1 partner sa obe• Po 1 partner sa obe

strane granicestrane granice

• 1 aplikacija – 2 budžeta• 1 aplikacija – 2 budžeta

• Projekat zajednički:• Projekat zajednički:

Planiran– Planiran

Razvijan– Razvijan

– Implementiran– Implementiran

– Zajednički tim– Zajednički tim

88

• • •

CiklCiklusCiklus

Bilo koji programj p g

PartnerPartner

PredlogPredlog

Ideja CBCIdeja CBC

Ugovorg

AkcijaAkcija

V ki t kVremenski tokVremenski tok

Mar Aug Nov DecMar

09

Aug

09

Nov

09

Dec

0909 09 09 09

89

• • •POMOĆ

ZAJEDNIČKI TEHNIČKI SEKRETARIJAT

• Prva tačka kontakta za sve potencijalne kandidate i korisnike programa

• Organizovanje info dana – pružanje informacija

• Pomoć pri traženju partnera

• Uputstva podnosiocima predloga projekata

• Prima predloge projekata (u određenoj formi i u određeno vreme)

• Obaveštava aplikante o dobijanju/nedobijanju granta

RECEPT ZA USPEHRECEPT ZA USPEHRECEPT ZA USPEH

Uspešno rešen problemUspešno rešen problem

Dobar predlog projektaDobar predlog projekta

NVO StručnjaciOpština jp

90

• Saveti korisnicima vezani za realizaciju projekata (radionice u vezi izveštavanja, nabavki i monitoringa)

• • •ZAJEDNIČKI TEHNIČKI SEKRETARIJAT U PRIJEPOLJU ZA

PROGRAM PREKOGRANIČNE SARADNJE

SRBIJA – CRNA GORA

Valterova 36, 31300 Prijepolje, Republika Srbija

Tel/fax: + 381 33 712-370

Kontakt osobe: Denis Slatina, šef Zajedničkog tehničkog sekretarijata u Prijepolju

E-mail: denis.slatina@mfi n.gov.rs

Mithat Bahović, task menadžer u ZTS-uE-mail: po.prijepolje@mtel-cg.net

Goran Prebiračević, task menadžer, antena Bijelo PoljeE-mail: po.bijelopolje@mtel-cg.net

www.evropa.gov.rs

91

Na kraju debate pokrenut je dijalog između učesnika događaja, pred-stavnika NVO i lokalnih vlasti o evropskim integracijama gde su se oku-pljeni najviše interesovali za sledeća pitanja:

1. Na koji način način za projekte u okviru programa prekogranične saradnje mogu aplicirati NVO iz delova Srbije koji nisu granični, npr. iz Šumadije?.

Denis Slatina: Ako se radi o programima iz IPA-e, kompletna država se kvalifi kuje za apliciranje. Šumadija je sasvim slučajno u sredini države pa nije ni u jednom okrugu koji se graniči sa zemljama članicama EU. Ali po-sredstvom države kao celine može učestvovati u brojnim transnacionalnim programima.

92

2. Da li su defi nisane mere za podsticanje rada lokalnih NVO?

Ateljević: To u ovom trenutku i u vremenu koje nas očekuje predstavlja najznačajniji prioritet. Za početak, mora postojati jedan normativni okvir koji je preduslov za konkretne vidove pomoći. U predlogu Zakona o udru-ženjima su navedene oblasti u kojima vladin i nevladin sektor treba da sa-rađuju. Da bi takve aktivnosti mogle da se realizuju, neophodno je da se iz budžeta Republike Srbije pruža pomoć lokalnim organizacijama baš kao i onim koje funkcinišu na nivou cele države, ali ništa bez organizacije. Još važnija je institucionalizacija ovog zakona.

3. Da li je rumunsko iskustvo primenjivo u Srbiji u smislu dobijanja pomoći krovnih NVO?

Ateljević: Rumunsko iskustvo za nas može da bude značajno u velikoj meri i u velikom broju oblasti naročito kad je reč o lokalnim organizaci-

93

jama, ali ne samo u toj oblasti. Pre svega, u Rumuniji je postojala kan-celarija na nivou centra vlasti, koja je zapravo imala sličan položaj koji danas ima Kancelarija za evropske integracije, ali se bavila saradnjom sa civilnim sektorom. Dakle, bila bi služba Vlade i bila bi odgovorna predsedniku Vlade. To je, po mom mišljenju, pozicija koja garantuje uspešnu koordinaciju i instituciona-lizaciju saradnje Vlade i nevladinog sektora u procesu EI.

4. Kada će lokalne samoupra-ve priznati lokalne NVO za ravno-pravnog partnera?

Ateljević: Mi smo spremni kao kancelarija, u svakom smislu da pružimo tehničku podršku i pomoć. Ali ne možemo biti inicijator predloga i aktivno-sti pred Vladom jer to nije naš delokrug.

Dobrić: Grad Novi Pazar je za narednu godinu predvideo jedan deo sredstava iz budžeta za razvoj civilnog sektora, u kome mora da postoji čvr-šća saradnja. Ali i civilni sektor mora pružiti neki doprinos, mora se profesi-onalizovati, predlagati kvalitetne programe i projekte.

94

Spisak učesnika/ca javne debate:

  IME I PREZIME ORGANIZACIJA/INSTITUCIJA GRAD

  MILJENKO DERETA Građanske inicijative Beograd

  VLADIMIR ATELJEVIĆ Kancelarija za evropske integracije Beograd

  DENIS SLATINA Ministarstvo fi nansija - Program prekogranične saradnje Srbije - Crna Gora Prijepolje

  VINKO DOBRIĆ Zamenik gradonačelnika Novi Pazar1 Evica Petrović Neformalna grupa građana Rudnice Raška2 Nenad Mihajlović Neformalna grupa građana Rudnice Raška3 Branko Mihalović Eko klub - Zeleni putokazi Raška4 Minhat Memić Eko Pešter Sjenica5 Tarik Memić Eko Pešter Sjenica6 Emina Selmanović Narodna biblioteka Dositej Obradović Novi Pazar7 Rifat Redžović Dom kulture Oslobođenje Novi Pazar

8 Veljović Miomir Opštinsko udruženje za mentalno zaostala lica Tutin

9 Sadrija Hot Opštinsko udruženje za mentalno zaostala lica Tutin

10 Aida Ćorović Urban in Novi Pazar

11 Dženan Palamar Dom kulture Oslobođenje Novi Pazar

12 Semiha Kačar Sandžački odbor za ljudska prava Novi Pazar

13 Elvir Hamidović Gradska uprava grada Novog Pazara Novi Pazar14 Sedat Vrcić UG „Flores“ Sjenica15 Sadeta Zahirović Kuturno prosvetna zajednica Sjenica Sjenica16 Šaban Šarenkapić KC Damad Novi Pazar

17 Marija Đurović UG „Za pomoć deci i odraslima ometenim u razvoju“ Raška

95

18 Slavica Milutinović U.G. Za pomoć deci i odraslima ometenim u razvoju Raška

19 Meradija Nokić Udruženje žena i majki Anna Novi Pazar20 Seadetin Mujezinović UG „Zajedno protiv droge“ Novi Pazar21 Bisera Šećeragić EPuS - LV Novi Pazar Novi Pazar22 Tahir Delić Društvo za pomož MNRL Novi Pazar23 Šreif Rujović Udruženje invalida Dilavni Sjenica24 Ramiz Selmanović Prijatelji dece Tutin25 Nazim Halilović Fotos Tutin26 Semir Halilović Fotos Tutin27 Redžep Renda NVO Aura Novi Pazar28 Slobodan Marković Udruženje Roma Novi Pazar29 Brničanin Esada UG „25. Maj“ Novi Pazar30 Đanko Suljević Centar za prava Roma Novi Pazar31 Esad Nicević UGS Nezavisnost Novi Pazar

32 Enisa Kojić Grad Novi Pazar Novi Pazar

33 Mileva Malešić Forum žena Prijepolja Prijepolje34 Mithat Eminović Eko pokret Vidra Tutin35 Rifat Hodović Sandžački Bošnjački klub Novi Pazar36 Hodo Katal NVO Ruka Tutin37 Bulatović Zoran Udruženje tekstilnih radnika Novi Pazar38 Mladen Tomašević NVO Nova Vizija Prijepolje39 Erol Nadžak Kancelarija za mlade Prijepolje40 Dino Bašović Kancelarija za mlade Prijepolje41 Anel Grbović CBS Sandžačke novine Novi Pazar42 Mirela Balija Sandžački ćilim Sjenica43 Hasanović Mersiha Sandžački ćilim Sjenica44 Hasanović Mediha Sandžački ćilim Sjenica

96

45 Ivana Milić Opština Novi Pazar Novi Pazar46 Sead Biberović Urban in Novi Pazar47 Marko Stevanović PG Mreža Beograd48 Kadrija Mehmedović Reintegracija Novi Pazar

U ime Građanskih inicijativa

1 Dubravka Velat Građanske inicijative Beograd2 Dejana Mitev Građanske inicijative Beograd3 Branislav Lovrenski Građanske inicijative Beograd

97

Okrugli sto u Zrenjaninu,

3. februar 2009.

PROGRAM

10:30 - 11:00 Registracija

11:00 - 11:10 Pozdravna reč: Predrag Stankov, pomoćnik gradonačelnika

11:10 - 11:20 Predstavljanje Projekta „CIDEC – Dijalog građana i

građanki za evropski konsenzus: Miljenko Dereta, izvršni

direktor Građanskih inicijativa

11:20 - 11:50 Predstavljanje iskustava drugih zemalja u procesu EU integraci-

ja: Vladimir Ateljević, asistent na Fakultetu političkih nauka u

Beogradu; Odeljenje za institucionalnu dogradnju i obuku, Kance-

larija za evropske integracije

11:50 - 12:10 Program prekogranične saradnje Srbija - Rumunija: Jelena Stojo-

vić, Ministarstvo fi nansija Srbije

12:10 - 12:30 Lokalna samouprava i proces evropskih integracija: Đorđe Stani-

čić, Stalna konferencija gradova i opština

12:30 - 13:30 Diskusija

14:00 Ručak za sve učesnike/ce

98

99

Izveštaj sa događaja

Javna debata pod nazivom “Institucionalni oblici i mehanizmi uče-šća građana i građanki u procesu evropskih integracija” održana je 03. februara 2009. u Skupštinskoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu, kojoj je pri-sustvovalo 100 učesnika/ca.

Prisutne je pozdravio Predrag Stankov, pomoćnik gradonačelnika, koji je istakao da je izuzetno veliki odziv predstavnka civilnog društva i institucija pokazatelj zainteresovanosti za evropske integracije, projekte, dijalog između nevladinog i javnog sektora. “Grad Zrenjanin već niz godi-na učestvuje u projektima prekogranične saradnje. Nekoliko projekata smo uspešno implementirali, a trenutno najveći projekat koji radimo je infra-strukturno opremanje industrijske zone Jugoistok koji fi nansira Evropska komisija. Nadam se da će naša zemlja uskoro steći ime kandidata članice za Evropsku uniju i da će nam biti dostupno mnogo više fondova za koje može-mo da konkurišemo. “On je istakao da, iako postoji mnogo ideja na osnovu kojih se mogu povući sredstava, u našoj zemlji još uvek nema dovoljno ljudi koji pišu projekte i, što je mnogo veći problem, čak i kada neki projekat pro-đe i budu mu odobrena sredstva, nema ljudi koji će ga realizovati. Najviše ljudi koji mogu da sprovode te projekte nalazi se u nevladinom sektoru, odakle i treba crpeti ljudske resurse kako bi ti projekti bili uspešno sprove-deni. Saradnja javnog i poslovnog sektora sa nevladinim u Zrenjaninu izu-zetno dobro funkcioniše, a u prilog tome govori i podatak da je 600 hiljada evra povučeno iz poslednjeg granta u opštini Zrenjanin. Prema njegovim rečima, Zrenjanin ima veliki potencijal da i dalje privlači takva sredstva, pogotovo zbog blizine EU (tj. njenih članica Rumunije i Mađarske) i zbog prekogranične saradnje koja će se uskoro početi ostvarivati i sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom. “Treba mnogo raditi, treba naučiti metodo-logiju sprovođenja projekata, treba naučiti engleski jezik, treba znati raditi na računarima, ali je najvažnije da to pre svega treba da rade mladi ljudi,

100

oni koji žele da što pre uđemo u Evropsku uniju i oni koji vide Srbiju u bu-dućnosti u Evropskoj uniji “, naglasio je Stankov.

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, predstav-nicima lokalnih institucija, i NVO ukratko je predstavio projekat CIDEC i iskustva zemalja koje se nalaze u različitim fazama i odnosima prema Evropskoj uniji - Poljske, Rumunije, Bugarske, i Hrvatske. Iskustvo Poljske, kao relativno nove zemlje članice EU, govori o transparentnosti procesa in-tegracija. Naime, od samog početka u ceo proces uključeni su ne samo oni koji podržavaju taj proces, nego i oni koji se protive tom procesu, polazeći od pretpostavke da se od njih takođe može mnogo naučiti. Iz rumunskog iskustva može se izvući i zaključak o neophodnosti i važnosti umrežavanja aktera civilnog društva. To je nešto što je kod nas slabo razvijeno i na lokal-nom i na nacionalnom nivou.

101

Dereta je učesnicima debate preneo i bugarsko iskustvo koje pre sve-ga ukazuje na neophodnost kontrole države u procesu integracija. Svrha te kontrole je u tome da se vidi u kojoj meri država zaista ispunjava sve oba-veze koje joj nameće proces pregovaranja sa EU. “To je jedan signal našoj državi da mora uključivati građane najbolje naravno kroz neke platforme ili kako se to zove kišobran organizacije ali i kroz pojedinačne organizacije koje se specifi čno bave temama koje ih interesuju”, rekao je Dereta. Gošće iz Hrvatske, na jedan plastičan način, objasnile su da proces evropskih in-tegracija, koji mi doživljavamo kao nešto što je daleko od nas s obzirom na to da se odvija na nivou države, nacionalnom nivou, zapravo mora da uđe duboko u sistem i da se zaista spusti do nivoa mesnih zajednica koje mu se takođe moraju prilagoditi u svom radu, ne samo u cilju zadovoljavanja različitih standarda, nego i u cilju iskorišćavanja mogućnosti koje članstvo u EU jednog dana treba da im donese.”Cilj našeg projekta jeste da vas in-formišemo o tome na koji način se moramo prilagođavati onome što nam donose evropske integracije, na koji način možemo doprinositi tom procesu i na koji način treba i mora da se uključimo u taj proces da se on ne bi otrgao i otišao u jednu potpuno birokratizovanu fazu koja će nas onda opet suočiti sa problemima i sa zakonima koji možda jesu prilagođeni nekim standar-dima Evrope, ali se ne mogu primeniti u našoj zemlji”, naglasio je Dereta.

O procesu evropskih integracija uopšte, iskustvima drugih zemalja u njemu i njegovom uticju na OCD govorio je Vladimir Ateljević, savetnik u Kancelariji za evropske integracije. On je podsetio da proces evropskih in-tegracija obuhvata dve faze - fazu pridruživanja i fazu pristupanja. Naša ze-mlja pokušava da uspešno izađe iz faze pridruživanja; prvi korak načinjen je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a ono što je mnogo važnije očekujemo da taj sporazum počne da se primenjuje. Druga faza za koju se pripremamo - faza pristupanja - otpočinje procesom kandidovanja za članstvo u EU. Sa kandidaturom za članstvo počinje ta ključna faza gde će uloga svih nas biti mnogo veća. Kancelarija je usvojila plan na osnovu

102

kog Srbija do 2012. godine treba da bude spremna da preuzme sve obaveze koje proističu iz članstva u EU. To konkretno znači da do kraja 2012. treba uskladiti domaće zakonodavstvo sa evropskim i što je mnogo važnije učini-ti ga primerenim i primenljivim u nacionalnom pravnom okviru. Problem koji se pri tom javlja jeste da to neće biti moguće učiniti u svim oblastima.

U ovom procesu veoma je važna uloga građana i građanskog društva. Proces evropskih integracija nije vlasništvo Vlade, nije vlasništvo drža-ve. Najveći deo posla jeste na Vladi, najveća odgovornost je na Vladi, ali u prvom planu su građani. Posmatrajući proces evropskih integracija, a u

103

prvom redu iskustava drugih država, uočeno je da evropske integracije na četiri načina utiču na organizaciju civilnog društva: ispunjavanjem političkog kriterijuma za prijem u članstvo, kroz fi nansijska sredstva i programe podrške za promociju i razvoj demokratije i civilnog druš-tva, reformama i usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa komuni-tarnim pravom, formiranjem transnacionalnih organizacija i zastu-panjem interesa na nivou EU. Ono što je suštinsko u odnosu institucija države i građana jeste i pitanje koje često sebi postavljamo: Da li smo mi kao pojedinci, kao građani svesni prava koja ćemo jednog dana imati kao građani Evropske unije? U odgovoru na to pitanje izdvaja se nekoliko ključ-nih aspekata. Pojedinac/građanin u Evropskoj uniji ima određena politička i građanska prava: ima prava kao građanin, kao potrošač, kao pravno lice i prava koja proističu iz radnog odnosa - kao poslodavac i kao zaposleni. Ono što možemo da očekujemo od EU jeste visok nivo zaštite, u prvom redu,

104

političkih prava - pravo da kao građani Evropske unije učestvujemo na iz-borima za Evropski parlament ma koje države članice, pravo da se izvan granica EU obraćamo bilo kom konzularnom odeljenju ili predstavništvu zarad zaštite svojih prava, pravo zaštite u pogledu delovanja prema insti-tucijama EU. Prava pojedinca kao potrošača danas su praktično zaštićena i predstavljaju nešto što je sveto u Evropskoj uniji. Danas, jedan od najzna-čajnijih propisa u ovoj oblasti jeste direktiva bezbednosti proizvoda, koja se uvodi u naš pravni sistem (gde pojedinac, na primer, ima sva prava kontrole jednog proizvoda na tržištu, a organizacija koja proizvod pušta u promet ima obavezu da kontroliše bezbednost tog proizvoda i u slučaju da je taj proizvod nebezbedan ima obavezu da ga povuče na period od godinu dana). Postoji niz prava koja se mogu zaštititi i ne samo pred državom, nego i što je mnogo važnije pred sudskom instancom Evropske unije. I to je ono što je najvažnije - pojedinac u EU ima pravo da se žali ne samo državi već pravne lekove može da potraži i pred institucijama EU, u prvom redu pred Sudom pravde Evropskih zajednica.

Veoma važno pitanje za našu državu jeste na koji način organizacije civilnog društva i Vlada treba da uspostave ili da jačaju partnerski odnos? Problem je u tome što je nemoguće uvek izaći u susret potrebama i jednih i drugih prilikom usklađivanja zakonodavstva. U postupku usklađivanja za-konodavstva stručna podrška nevladinog sektora je od nemerljivog značaja za Vladu, a sa druge strane i za civilno društvo u onoj meru u kojoj želi da obezbedi svoje interese. U ovom trenutku oblast gde Vlada najbolje sarađuje sa civilnim društvom je informisanje građana o procesu evropskih integra-cija. Kancelarija za evropske integracije ima zaključen jedan sporazum sa nevladinim organizacijama - Memorandum o saradnji u procesu evropskih integracija, koji je istaknut kao primer dobre saradnje sa nevladinim sekto-rom ali sama Kancelarija nikad ne bi mogla da približi ovu temu građanima da ne postoji izuzetno dobra saradnja sa civilnim društvom.

105

Kordinatorka Susedskog pro-grama Srbija - Rumunija u Mini-starstvu fi nansija, Jelena Stojo-vić, učesnike/ce debate podsetila je da su susedski programi “pro-grami Evropske unije kojima se želi uspostaviti ravnomerni i uravnoteženiji društveno-eko-nomski razvoj u pograničnoj obla-sti”. Njihov cilj je razvoj civilnog društva i rešavanje niza zajednič-kih problema koji postoje u po-graničnim područjima pomoću sredstava Evropske unije. Evrop-ska unija nastavlja sa pružanjem pomoći civilnom sektoru preko novog instrumenta za predpri-stupnu pomoć- IPA, kojim se fi -nansira prekogranična saradnja i koji predstavlja nastavak progra-ma CARDS. U okviru IPA pro-grama biće fi nansirano ukupno osam programa, a po prvi put fi nansiraće se i prekogranična saradnja sa bivšim jugoslovenskim republikama - Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Važno je istaći da postoji određena razlika u programu koji je namenjen saradnji sa zemljama koje su potencijalni kandidati ili kandidati i prekogranične saradnje sa zemljama koje su članice Evropske unije. Programi prekogranične saradnje sa zemljama članicama sprovodiće se u okviru takozvanog zajedničkog upravljanja ili „shared management“, što predstavlja jednu novinu u primeni susedskih programa. Na ovaj način Evropska unija je podelila odgovornost sa zemljom članicom, te ugovarač

106

za našu stranu, tj. srpske aplikante više neće biti Delegacija Evropske ko-misije ili ranije Evropska agencija za rekonstrukciju, već nadležno mini-starstvo, tj. ministarstvo koje je zapravo zaduženo za vođenje i sprovođenje čitavog programa i koje nosi svu odgovornost. Za druge programe koji se tiču saradnje Republike Srbije sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i sa Crnom Gorom i dalje će postojati odvojeni fondovi i ugovarači će biti sa jedne, odnosno sa druge strane. Za našu stranu to će biti Delegacija Evrop-ske komisije u Rebuplici Srbiji u Beogradu. Susedski programi saradnje sa zemljama članicama predstavljaju zapravo odličnu praksu za kasnije fondo-ve - strukturne fondove kojima će Srbija imati pristup kada dobije kandida-turu za članstvo u EU.

U okviru programa prekogranične saradnje sa Rumunijom za tri godi-ne (2007/08/09) predviđeno je da se alocira više od 19 miliona evra. Od toga će Srbija potpisati sporazum na nešto više od 7 miliona evra. Međutim, zajednički fond fi zički će se nalaziti u Rumuniji, te stoga Delegacija EK u Republici Srbiji više neće biti nadležna za potpisivanje ugovora, već rumun-sko ministarstvo, koje ima ulogu direktorata u ovom programu. Kada je reč o načinu apliciranja za sredstva iz IPA programa treba istaći da postoji jedinstveni fond, da se formira jedinstvena lista za aplikante sa obe strane, da partnerske organizacije aplikanata takođe mogu da dobiju novac. Sa ru-munskom stranom vode se pregovori o postavljanju ograničenja u smislu postojanja bar jednog partnera sa rumunske odnosno srpske strane i dava-nja mogućnosti da oba partnera budu fi nansirana. Postoje četiri principa koja moraju biti zadovoljena u programima prekogranične saradnje, a to su: zajedničko fi nansiranje, zajedničko sprovođenje, zajedničko implemen-tiranje projekata i zajedničko osoblje. Svaki od vodećih aplikanata, bilo sa srpske ili sa rumunske strane, ne odgovara samo za sprovođenje koje je de-fi nisao za samoga sebe, već i za sve svoje partnere bilo da se oni nalaze u Rumuniji ili u Srbiji - od toga kako su im sredstva raspodeljena do toga kako ih oni troše. Još jedna novina u ovom programu jeste mnogo veća konku-

107

rencija, s obzirom na to da konkurenti nisu samo aplikanti koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije već i na teritoriji Rumunije. Kako bi aplikacije bile što bolje rangirane, Ministarstvo fi nansija, u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije, organizovaće obuke, treninge, radionice, o pisanju projekata i sa učesnicima prolaziti kroz aplikacione formulare. Ona je ista-kla da će kancelarija ministarstva fi nansija u Vršcu od marta zvanično po-četi da deluje kao “antena” za zajednički tehnički sekretarijat iz Temišvara i biće zadužena da pruži svu pomoć pri apliciranju. Prvi poziv za apliciranje za sredstva iz programa prekogranične saradnje sa Rumunijom biće objav-ljen u prvoj polovini aprila. Ono što predstavlja još jednu novinu jeste da će ovaj put u okviru ekonomskog i društvenog razvoja biti fi nansirani i veći infrastrukturni projekti vrednosti između pola miliona i 1,5 milion evra.

Drugi prioritet u okviru ovog programa jeste zaštita životne sredine gde će se tretirati neki zajednički problemi iz samih pograničnih regiona, kao što su otpadne vode i otpad, zatim različiti drugi problemi u oblasti zaštite životne sredine.

Najvažnija karakteristika IPA programa jeste nepostojanje ograničenja za oblasti koje će biti fi nansirane - sem infrastrukturnih projekta, fi nan-siraće se i saradnja u oblasti sporta, kulture, obrazovanja, zaštite životne sredine, socijalne infrastrukture, razvoja nevladinog sektora i pospešenja građanskog društva, ali najveći deo sredstava alocira se za projekte eko-nomsko-društvenog razvoja.

Pogledajte prezentaciju Jelene Stojović

108

ПРОГРАМИ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ

НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

CARDS 2004-2006

IPA 2007-2013

Зрењанин, 03. фебруар 2009. године

• • •Шта су су програми прекограничне сарадње?

Подршка ЕУ за сарадњу пограничних региона земаља чланица, кандидата и земаља изван ЕУ које се са њима граниче

Циљеви:

• Постизање равномерног и одрживог друштвено-економског развоја региона

• Приближавање и упознавање земаља које нису чланице ЕУ са праксом и процедурама ЕУ

• Заједничко ангажовање на пројектима како би се решавали заједнички проблеми

• Обезбеђење веће сигурности у пограничном појасу

Делегација

Европске комисије

Влада Републике Србије

Министарство финансија

109

Прекогранични програми на територији Републике Србије

ИПА II компонента – прекогранична сарадња 1/3

• Бесповратна средства (85% грант: 15% кофинансирање IPA)

• Пројекти се спроводе по правилима ЕУ – припрема за структурне фондове

• Систем “Заједничког управљања”

• Сaрадња са земљама суседима

Мађарска-СрбијаМађарска Србија

ДС)ДС)

Румунија-СрбијаРумунија Србија

С б јСрбија-

Босна и Херцеговина

Б С б ј

рц

Бугарска-Србија

С б ј Ц ГСрбија-Црна Гора

33

Програми 2004-2006 (КАРДС)Програми 2004-2006 (КАРДС)Мађ-СрбМађ-СрбРум-СрбРум-СрбБуг-СрбБуг-СрбЈадрански програм KАДСЕСЈадрански програм KАДСЕС

Програми 2007-2013 (ИПА)Програми 2007-2013 (ИПА)Мађ-СрбМађ-СрбРум-СрбРум-СрбБуг-СрбБуг-СрбЈадрански програм СЕЕЈадрански програм СЕЕХрв-СрбХрв-СрбБих-СрбБих-СрбЦГ-СрбЦГ-Срб

110

ИПА II компонента – прекогранична сарадња 2/3

Национални координатор:

Министарство финансија Републике Србије

Уговарач и финансијер:

Делегација Европске комисије (ДЕК)

Корисници:

Непрофитне организације регистроване на територији покривеној програмом

ИПА II компонента – прекогранична сарадња 3/3

У оквиру ИПА II, Републици Србији одобрени су програми прекограничне сарадње са земљама чланицама, кандидатима и потенцијалним кандидатима:

EУ 2007 2008 2009 Укупно • Србија – Maђарска 1,334 2,790 2,486 6,600 • Србија- Румунија 1,580 2,698 2,943 7,221 • Србија - Бугарска 1,265 2,160 2,356 5,681 • Јадрански програм 0,319 0,546 0,596 1,461 • Програм сарадње Југоисточна Европа - SEE 1,140 0,600 0,600 2,340 23,103

111

Земље кандидати и потенцијални кандидати 2007 2008 2009 Укупно • Србија - Хрватска 1,000 1,000 1,000 3,000 • Србија – Босна и Херцеговина 1,100 1,100 1,100 3,300 • Србија – Црна Гора 0,500 0,500 0,500 1,500 7,800

Хрватска-Србија ИПА прекогранични програм

Годишњи буџет: 1.8 мил €- Хрватска: 0.8 мил € -Србија: 1 мил €

Антена: Сремска Митровица

Србија – Хрватска (11 703км2)

Управни окрузи:СевернобачкиЗападнобачкиЈужнобачкиСремски

112

Србија-Босна и Херцеговина ИПА прекогранични програм

Годишњи буџет: 1,8 мил €-БиХ: 0.7 мил €-Србија: 1.1 mil €

Заједнички технички секретаријат: Ужице

Србија – БиХ (15 370 км2)

Управни окрузи:Сремски МачванскиКолубарски Златиборски

113

Србија-Црна Гора ИПА прекогранични програм

Годишњи буџет: 1.1 мил €- Србија: 0.5 мил €- ЦГ: 0.6 мил €

Заједнички технички секретаријат: Пријепоље

Србија - Црна Гора (10 063 км2)

Управни окрузи:ЗлатиборскиРашки

114

Мађарска-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013

Годишњи буџет:2007 - 4 032 5002008 - 6 889 5252009 - 7 530 765УКУПНО 18 452 790

Информативни центар: Суботица

Управни окрузи:Западнобачки Севернобачки Севернобанатски Јужнобачки Средњебанатски

Прикључени управни окрузи:Јужнобанатски и Сремски

115

Бугарска-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013

Годишњи буџет2007 - 2 524 3102008 - 4 312 7802009 - 4 714 194УКУПНО 11 551 284

Антена: Ниш

Управни окрузи:БорскиЗајечарскиНишавскиПиротскиЈабланичкиПчињски

116

Румунија-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013

Годишњи буџет:2007 - 4 274 2522008 - 7 302 5632009 – 7 982 247УКУПНО 19 559 062

Антена: Вршац

Управни окрузи:СевернобанатскиСредњебанатскиЈужнобанатскиБраничевскиБорски

117

Румунија-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013/

Приоритети

Приоритет 1. Економски и друштвени развој 

1.1.Подршка локалној/регионалној друштвено-економској инфраструктури

1.2.Развој туризма, укљчујући и стварање регионалног туристичког идентитета пограничне области као туристичке дестинације

1.3.Промоција развоја малих и средња предузећа

1.4. Подршка вишем нивоу истраживачко-развојних активности и иновативности

Приоритет 2. Заштита животне средине и реаговање у ванредним ситуацијама 

2.1 Унапређење система и приступа у решавању прекограничних проблема у области заштите животне средине

2.2 Развој и примена стратегија у области управљања отпадним водама и отпадом 

2.3 Ефикаснији системи и приступи у хитним случајевима

Приоритет 3. Акције “Људи људима“

3.1.Подршка развоју грађанског друштва

3.2 Унапређење локалног управљања кроз пружање услуга

118

заједницама у пограничном региону

3.3 Унапређење образовне, културне и сарадње у области спорта

3.4 Социјална и културна интеграција пограничних региона

Приоритет 4. Техничка помоћ

4.1.Подршка реализацији, општем управљању и евалуацији програма

4.2 Подршка пропагандним активностима и информисању о Програму

Румунија-Србија ИПА прекогранични програм 2007-2013/

Алокација

Приоритет ИПА Национално кофинансирање

Укупан фонд (1)+(2)

Проценат ЕУ учешћа

Економски и друштвени развој 9.779.531 1.725.799 11.505.330 85%

Заштита животне средине и реаговање у ванредним ситуацијама

5.085.356 897.416 5.982.772 85%

Промоција акција “Људи људима 2.738.269 483.224 3.221.493 85%

Техничка помоћ 1.955.906 345.160 2.301.066 85%

УКУПНО 19.559.062 3.451.599 23.010.661 85%

119

Хвала на пажњи!

Контактwww.evropa.gov.rs

cbc@mfi n.gov.rs

Министарство финансијаСектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ

и развојном помоћиКнеза Милоша 20

11000 БеоградСрбија

Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i op-ština (SKGO), rekao je da je ta organizacija učestvovala u pripremi mnogo-brojnih zakona koji se tiču lokalne samouprave - samog zakona o lokalnoj samoupravi, različitih sektorskih zakona i drugih zakonskih akata koji se sprovode najvećim delom u lokalnim samoupravama, i na taj način uče-stvovala u procesu harmonizacije pravnog i političkog sistema naše zemlje sa pravnim sistemom EU. S obzirom da je reč o ogromnom broju propisa koji će, onog trenutka kada postanemo članica EU, postati deo unutrašnjeg prava Srbije, važno je da što veći krug ljudi stekne svest o tome šta nas čeka na putu ka Evropskoj uniji, a šta kada postanemo deo nje. Zbog činjenice da se preko 60% ovih propisa odnosi i primenjuje u lokalnoj zajednici, SKGO smatra da je neophodno upoznati sve gradove i opštine u Srbiji sa time šta ih čeka i na koji način treba da učestvuju u procesu primene usaglašenih zako-na. Posledice pristupanja EU najdirektnije utiču na ekonomsku politiku na

120

nivou lokalne samouprave, javnih nabavki, javnog fi nansija i propisa u sferi komunalnih službi, primene standarda za zaštitu životne sredine, itd. “To je zaista velika odgovornost koju će lokalne samouprave morati da preuzmu, jer se bez toga ne može razumeti šta se očekuje od lokalne samouprave u procesu evropskih integracija, a iz ugla potrebe aktiviranja civilnog društva i građana u tom procesu. Naime, često veliki broj ljudi misli da se njihovo angažovanje u političkoj sferi završava danom za glasanje i ubacivanjem listića u kutiju. Međutim, nije tako i ne treba da bude tako, odnosno, može da bude mnogo drugačije, mnogo kvalitetnije, mnogo zanimljivije za sve i sa mnogo boljim rezultatom nego što ga imamo sada. Ali da bi se to desilo, u ovom pripremnom procesu je veoma važno da politički predstavnici, a to znači gradonačelnici, članovi veća, predstavnici skupština, odbornici u lo-

121

kalnim samoupravama, takođe imaju svest o vašoj potrebi da učestvujete u tim procesima na jedan kvalitetan i odgovoran način sa punim doprinosom. Bez toga teško može da se uspe u ubrzavanju procesa odnosno skraćivanju rokova”. Da bi građani i civilno društvo razumeli o čemu se radi i šta treba uraditi, veoma je važan način komunikacije, pravovremeno informisanje i izlaganje pojedinih aktivnosti. Najveći deo aktivnosti SKGO usmeren je u pravcu podizanja kapaciteta lokalne samouprave kako bi bila što je moguće bolji i ravnopravniji učesnik u procesima koji prethode pristupanju Evrop-skoj uniji. U tom procesu neophodno je uspostaviti međusobno poverenje i saradnju u regionu. Susedski programi su od velikog značaja, a ono što SKGO radi na tom planu je pre svega saradnja sa njihovim lokalnim samo-upravama. SKGO ima jedan poseban projekat koji se zove “Priprema lo-kalnih vlasti u Srbiji za proces evropskih integracija” u kome su predložene aktivnosti za podizanje kapaciteta lokalne samouprave za vođenje ovakvih procesa. Iako se govori o potrebi smanjenja broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, u mnogim opštinama nema dovoljno obra-zovanih ljudi koji su prošli potrebnu edukaciju i stekli znanja i veštine koje su neophodne da bi se vodili projekti u procesima Evropskih integracija u meri u kojoj lokalna samouprava u tome treba da učestvuje. Zaposleni u lokalnoj samoupravi takođe moraju biti spremni da pripreme odgovarajuće projekte da sa njima apliciraju na vreme i na način na koji se to očekuje od njih, ali i da se pripreme za momenat kada projekat bude odobren, za imple-mentaciju projekta, izveštavanje u toku implementacije projekta i fi nalno izveštavanje. Zbog toga je edukacija veoma važna. Takođe, veoma je važno sprovoditi projekte jačanja građanskog učešća u Srbiji, pre svega na lokal-nom nivou. SKGO je dobila podršku Švajcarske za realizaciju pilot-projekta u nekoliko opština ali dodatni efekti takvog rada su da se u tim opštinama pokrenu procesi građanskog učešća, učešća nevladinog sektora u pripremi, realizaciji i apliciranju za odgovarajuća sredstva.

Pogledajte prezentaciju Đorđa Staničića

122

СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНАНационална асоцијација локалних власти Србије

„Институционални облици и механизми

учешћа грађана и грађанки у процесу

европских интеграција”

Локална самоуправа и процес европских интеграција Ђорђе Станичић

Зрењанин, 3. фебруар 2009.

• • •Локална самоуправа и ЕИ

• У процесу приближавања Србије ЕУ, локална самоуправа је кроз активности СКГО учествовала у припреми закона и других прописа од значаја за ЛС, и хармонизацију правног и политичког система наше земље са правом ЕУ, (“acquis communautaire”), али није била укључена у процес преговара о закључивању ССП.

• Активнија улога ЛС очекује се у процесу примене усаглашених закона и других прописа са правним системом ЕУ.

• Приступање ЕУ, као и усвајањe “acquis communautaire” (европског система права) врши се знатан утицај на национални, и локални ниво власти.

123

• локалне власти су централне тачке живота заједнице у којима политичке одлуке и прописи непосредно погађају сваког грађанина,

• последице приступања Унији најдиректније утичу на економску политику на нивоу локалних самоуправа, јавне набавке, јавне финансије, и прописе у сфери комуналних служби, примене стандарда за заштиту животне средине...

Припремни процес:

Веома је важно да политички представници градова и општина буду укључени у разматрање питања која се тичу ЕИ и одговарајућих процесе на националном нивоу.

Они су веома важни у креирању и изражавању јавног мњења, и сигуран начин да се код грађана, путем интензивног информисања подстакне заинтересованост и мотивисаност за европске интеграционе процесе. Овакве кампање у сфери односа са јавношћу су веома важне, када приступању Унији претходи изјашњавање грађана на референдуму.

Најважније припремне мере за ЕИ биле би следеће:

Локална самоуправа и грађани који живе на њеној територији би свакако требало да буде информисани и консултовани о току процеса преговора и креирања закона у областима које се директно односе на њих. То су следеће области:

124

• Регионална сарадња

• Економски критеријуми, који се односе на постојање социјално економских савета

• Интегрисано спречавање и контрола загађивања животне средине

• Заштита од пожара

• Заштита и управљање водама

Програми и пројекти СКГО “Припрема локалних власти у

Србији за процес европских интеграција”

Циљ програма је да се установи разумевање значаја ЕИ у српском друштву, тако што ће се локалним самоуправама, као нивоу власти који је најближи грађанима, пружити прилика да активно учествују у приступном процесу Европској унији

Главне активности на пројекту

• Припремне активности

• Развој Акционог плана за припрему локалних властиза процес европских интеграција

• Едукација и усавршавање

• Активности информисања и промоције.

125

Програми и пројекти СКГО “Подршка јачању грађанског

учешћа у Србији – друга фаза”

• Полазна основа за овај пројекат је документ Непосредно учешће грађана у јавном животу на локалном нивоу, који представља један од резултат прве фазе пројекта.

• Циљ пројекта је унапређење демократског управљања на локалном нивоу кроз укључивање грађана у јавни живот и организовање процеса у коме ће се грађани укључивати у разматрање тема важних за локалну заједницу.

Стратешка питања...

Моделима градских/општинских статута дефинисани су:

• Савет за праћење примене етичког кодекса (понашање у сладу са одредбама Кодекса, доставља мишљења функционерима, грађанима, средствима јавног информисања, органима и организацијама у вези са применом етичког кодекса)

• Савет за младе: (иницира и учествује у изради локалне омладинске политике у области образовања, спорта, коришћења слободног времена, повећања запослености, информисања, активног учешћа, обезбеђивању једнаких шанси, здравства, културе, равноправности полова, иницира припрему пројеката или учешће Општине у програмима и пројектима за младе, подстиче сарадњу између Општине и омладинских организација и удружења и даје подршку реализацији њихових активности...)

126

НЕПОСРЕДНО УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА ...

• Референдум

• Грађанска иницијатива

• Збор грађана

• Референдум

• Притужбе грађана

• Учешће на изборима

• Јавна анкета

• Јавна расправа

• Месна самоуправа

• Савет за развој заједнице (општине- града)

• ETИЧКИ КОДЕКС ПОНАШАЊА ЛОКАЛНИХ ФУНКЦИОНЕРА

Стална конференција градова и општина

Национална асоцијација локалних власти Србије

www.skgo.orgМакедонска 22, Београд

011/ 3223- 446

127

Posle izlaganja predstavnika Vlade i civilnog sektora pokrenut je dija-log sa predstavnicima lokalnih vlasti i NVO. Slede pitanja i odgovori:

1. Da li integracija sa nekim gradom iz Evropske unije, iz Rumuni-je recimo pošto mi je to bliže, doprineti da nam onda i fondovi te iste Evropske unije budu dostupniji?

Jelena Stojović: Sredstvima EU fi nansiraju se aktivnosti koje se sprovo-de na teritoriji koja je obuhvaćena programom. Ako govorimo o programu prekogranične saradnje sa Rumunijom, to je severni, srednji i južni Banat, Braničevski i Borski okrug s naše strane, Karaš, Mehedinci, Turnum, Seve-rin sa rumunske strane. Za sada mogu da se fi nansiraju aktivnosti samo iz

128

područja koja su obuhvaćena datim programom. To znači da, ako biste vi otpočeli saradnju sa nekim gradom koji je izvan ovog područja, to ne bi bila aktivnost koja bi se fi nansirala iz sredstava granta, ali biste vi mogli, ako že-lite, da to fi nansirate kao jednu od dodatnih aktivnosti na nekom od proje-kata prekogranične saradnje, gde ćete jedne aktivnosti fi nansirati iz granta, a tu dodatnu iz sopstvenih sredstava ili nekog drugog izvora. U programima prekogranične saradnje partnerstvo je obavezno. Znači ne možete da spro-vodite jednostrani projekat, tj. da ga sprovodite samo na jednoj strani. Vi svakako morate imati partnera sa druge strane granice.

Miljenko Dereta: Svaki put kada imate partnere iz Evropske unije vaše šanse da dobijete sredstva su neuporedivo veće. Često je preduslov da biste uopšte mogli da konkurišete, da imate, u bilo kom programu, neku partner-sku organizaciju iz države članice Evropske unije i u tom smislu je velika pogodnost za sve nas naša tradicionalna veza i sa Rumunijom i sa Mađar-skom i sa Bugarskom koje su nove članice.

2. Kako rešiti prob-lem uključivanja izbe-glih i raseljenih lica u lokalne zajednice?

Đorđe Staničić: Pi-tanje izbeglih i raseljenih lica je zaista problem ši-rom Srbije. Često se po-javljuju organizacije koje nude programe za uključi-vanje izbeglih i raseljenih lica u zajednicu, traži se podrška lokalne samou-prave i cele zajednice oko toga. Ali je čest slučaj i da

129

se nailazi na nerazumevanje u lokalnoj zajednici. A multikulturalnost, to je nešto na čemu i Evropa radi tako da postoje mnogobrojne organizacije i programi u Evropskoj uniji. Kako ćemo se i na koji način mi uključiti u to i eventualno provući sredstva kroz specifi čne projekte, to još ostaje da se vidi. Znate, možete pokušati da razgovate sa ljudima koji su odbornici u opštini ili sa ljudima koji su u opštinskom veću, da vidite da li je to sastavni deo statuta ili nije i na koji način bi sve to moglo da se unapredi. Prosto se mora napraviti sistem u lokalnoj zajednici koji će pružati podršku. Jer, vi svi znate kako Evropska unija obezbeđuje sredstva - postoje specifi čni programi, zna se kome su namenjeni, ko može da aplicira.

3. Kakav je položaj osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija u procesu EI?

Jelena Stojović: Što se tiče susedskih programa, naravno da su sve takve organizacije dobrodošle da apliciraju. Nije nužno povezati se sa istorodnom organizacijom, ali je svakako neophodno povezati se sa nekom orgnizaci-jom da bi to partnerstvo imalo smisla u implementaciji projekata. Naravno, kao i svi koji će učestvovati na projekatima porekogranične saradnje, morate imati prekograničnog partnera. Ali svakako svi projekti takve vrste mogu biti fi nansirani iz ovih sredstava.

Vladimir Ateljević: Jedna izuzetno važna oblast u Evropskoj uniji i je-dan od prioriteta za nas u usklađivanju zakonodavstva, u tehničkom smi-slu, jeste Antidiskriminaciono zakonodavstvo. Moram da napomenem da je u razvoju antidiskriminacionog zakonodavstva i pitanjima socijalne inklu-zije u Evropskoj uniji najviše doprineo nevladin sektor i organizacije civilnog društva, ali pre svega uz podršku Evropske komisije.

4. Kakva je budućnost mesnih zajednica, tj. da li postaju prevazi-đene?

Đorđe Staničić: Ne, mesne zajednice nisu prevaziđene. U našem sistemu lokalne samouprave opštine su velike, odnosno među najvećima u Evropi.

130

Možda i najveće. A pri tom imamo monotipnu lokalnu samoupravu. I to je nešto što je uočeno kao problem. Jedan od načina da se taj problem reši jeste razvijanje mesne samouprave na jedan kvalitetniji način od onoga kako se to ranije radilo i sa različitim mogućnostima koje treba da se pruže kroz statute lokalnih samouprava. Statuti u mesnim zajednicama u gradu ili mesnim samoupravama u gradu, u centrima gradova su bitno različiti od onih koje se organizuju na teritoriji jednog naseljenog mesta ili sela. To mora da se defi niše kroz odgovarajuće norme u samom Statutu lokalne samou-prave i odgovarajućim odlukama koje to prate, a za šta je opština ovlašćena. Ključni problem u našoj zemlji, ali ne samo kod nas, je zapravo primena principa subsidijarnosti na šta smo mi kao zemlja pristali i kad smo potpi-sali Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi. To znači da se tačno zna ko je za šta nadležan, za šta ima sredstva obezbeđena zakonom, a ne političkom voljom ili aktuelnošću nekog od ministara.

Nažalost to je nešto čemu težimo ali to još uvek nemamo defi nisano u našem unutrašnjem zakonodavstvu.

5. Problem naplate carina i PDV za donacije iz fondova EU?

Jelena Stojović: Prema zakonu koji je donet 2000. a izmenjen 2001, izu-zeće od carina ne odnosi se na automobile, tj. carina se mora platiti. Me-đutim, iz tog razloga je važan sporazum koji je potpisan i prošao Parlament 2003. godine, a odnosi se na CARDS sredstva, gde se kaže da su sva sredstva koja se se nabavljala u okviru ovog programa, izuzeta od carina i PDV-a. Neke carinske ispostave znaju za to, neke ne.

6. Kako zainteresovati građane da aktivnije učestvuju u radu me-snh zajednica i lokalne samouprave?

Đorđe Staničić: Zainteresovanost uvek podrazumeva interaktivnost. Suština onoga što treba i kako bi moglo da se uradi na dobar način izložena je u statutu. Statut grada Zrenjanina defi niše nadležnosti mesnih zajedni-cama, defi niše kako funkcioniše, na primer, mesna kancelarija u vašoj me-

131

snoj zajednici, da li je to deo opštinske uprave ili nije, da li vi možete da završi-te sve što treba ovde, u ovoj zgradi ili ne, to je jedna od stvari koja prosto omogu-ćava da se ta mesna zajednica prepozna kao mesto gde je organizovan život na dobar način. A s druge strane, baš kroz budžet opštine, odnosno grada u ovom slučaju, trebalo bi da se obezbede sred-stva za mesne zajednice. Ali to mora da se uredi kroz sistem, tj. kroz statut grada i kroz odgovarajuću odluku o tome šta radi mesna samouprava, na koji način bira svoje organe.

Miljenko Dereta: U radu mesne za-jednice učestvuju oni koji žele da ostvare neki interes. Mi patimo od jedne bolesti koja se zove svi svi svi, pa ako nisu uključeni svi onda mi žalimo one koji nisu uključeni. Ono što mora da postoji je informisanje građana o mogućnostima koje im mesna zajednica pruža, a oni će se sami opredeliti da li će te mogućnosti koristiti ili neće koristiti. Ako ih ne koriste, sami su krivi. Kako ih animirati? Jedan od vrlo stimulativnih načina je uspeh, nešto što se ostvari na nivou mesne zajednice, kao uspeh jednog dela te mesne zajednice. To će sigurno biti, ako ništa drugo iz naše tradicionalne zavisti, podsticajno za nekog drugog koji ima sličnan problem.

Jelena Stojović: Promovišući susedske projekte, vi možete u vašoj mesnoj zajednici naći nešto što je problem ili zadovoljstvo većine stanovnika. Mesne zajednice treba to da stave na papir kao projektnu ideju, s obzirom na to da je mesna zajednica pravno lice koje može aplicirati za sredstva EU. Na taj način će neki od njih imati materijalnu korist, na taj način će neki drugi iz te iste mesne zajednice saznati za to, zatim se uključiti možda već sledeći

132

put, a na vama je da odredite šta je to što bi njih motivisalo, koja je to ideja koja bi ih vodi-la da se uključe.

7. Da li se pitanje rodne ravnopravnosti posmatra samo kao formalno pitanje imajući u vidu da još nije donet Zakon o rodnoj ravno-pravnosti?

Đorđe Staničić: To je tema sa kojom se mi u Stalnoj kon-ferenciji gradova i opština

susrećemo vrlo često kad razgovaramo sa našim partnerima, odnosno sa asocijacijama lokalnih samouprava iz drugih zemalja, pogotovo zapadnoe-vropskih. Tamo je pitanje rodne ravnopravnosti nešto što se već potpuno po-drazumeva, o čemu se veoma vodi računa, ali o čemu i njhov zakonodavac vodi računa, pa su i njihovi budžeti usmereni na tu stranu i na taj način. Ono što je kod nas problem to je da smo mi daleko od svega toga i prosto ne možemo primeniti njihova sadašnja iskustva na sopstvenu situaciju. Zato je za nas vrlo važno da pokušamo da vidimo gde smo i da uz njihovu podršku i znanjem koje imaju iz vremena kada su počinjali o tom pitanju da razmi-šljaju na ozbiljan način uočimo koji su prvi koraci, kako se postiže rezultat. Imajuću u vidu da je poslednja javna rasprava o Zakonu o zabrani diskri-minacije bila pre četiri godine ovde, može se zaključiti da nemamo jasno opredeljenje zakonodavca, tj. Vlade odnosno parlamenta, da se stremi ka donošenju takvog zakona. Pitanje tog zakona je pitanje konsenzusa u druš-tvu. To nije samo pitanje političke volje i neke skupštinske većine.

133

Spisak učesnika/ca debate u Zrenjaninu

  IME I PREZIME ORGANIZACIJA/INSTITUCIJA GRADPREDRAG STANKOV Pomoćnik gradonačelnika Zrenjanin

MILJENKO DERETA Građanske inicijative Beograd

VLADIMIR ATELJEVIĆ Kancelarija za evropske integracije Beograd

Jelena Stojović Ministrastvo fi nansija Beograd

ĐORĐE STANIČIĆ Stalna konferencija gradova i opština Beograd

1 Mačov Dragan UG “Nezavisnost” LSV Zrenjanin

2 Marina Davidovac KTV Televizija Zrenjanin

3 Vesna Piščević Zona unapređenog poslovanja- BID Zrenjanin

4 Nenad Nikolić UG “EKO-Talas” Tomaševac

5 Vijatov Anđa Asocijacija žena Tamiški cvet Tomaševac

6 Darko Vukoje S.O. Sečanj Sečanj

7 Nada Sikimić Centar za socijalan rad Sečanj Sečanj

8 Aleksandar Stojkov Savez NVO “Dekada Roma” Kikinda

9 Jozef Nikolić NVO “Zvezda Vodilja” Zrenjanin

10 Dobrila Nikolić Gradska uprava - koordinator za romska pitanja Zrenjanin

11 Dragoslav Reljin Multikulturalni Banat Kikinda

12 Žurko Tanja CIRS Nova Crnja

13 Uzalac Biljana Romnjako Ilo Ečka

14 Kolarov Tanja Udruženje Roma Novog Bečeja Novi Bečej

15 Mirjana Kiš Udruženje Roma Novog Bečeja Novi Bečej

134

16 Stanislav Pančić Tehnički fakultet Zrenjanin

17 Jelena Sokref Centar “Živeti uspravno” Novi Sad

18 Igor Pejin Centar za eko-ruralni razvoj Aleksandrovo Aleksandrovo

19 Lučić Nedeljko Udruženje mladih “Vojvoda Stepa” Vojvoda Stepa

20 Kasa Čaba Omladinski klub Nova Crnja Nova Crnja

21 Snežana Lakić Opštinska uprava Žitište Žitište

22 Aleksandar Tomin Kikindska inicijativa mladih Kikinda

23 Tijana Šaldić Kikindska inicijativa mladih Kikinda

24 Svetlana Marčeta Kikindska inicijativa mladih Kikinda

25 Željko Radu Parlament ekonomske škole Kikinda

26 Tijana Velemirov Kikindska inicijativa mladih-KIM Kikinda

27 Aleksandar Đokić Kikindska inicijativa mladih Kikinda

28 Biljana Stojanović Kikindska inicijativa mladih-KIM Kikinda

29 Gordana Perunović Fijat CPŽ Kikinda-SO Kikinda Kikinda

30 Nikola Krnić CPŽ Kikinda Kikinda

31 Mišković Ivan KPD Roma Sonta

32 Srđan Balog KPD Roma Sonta

33 Antun Čonka SO Apatin Apatin

34 Buheker Ervin Nemačko udruženje “Bečkerek” Zrenjanin

35 Nađ Andrea Savez Žena Zrenjanin

36 Milica Jovanov Savez Žena Zrenjanin

37 Steva Jovanov Savez Žena Zrenjanin

38 Sanja Koso Savez Žena Zrenjenin

135

39 Maja Milanov Savez Žena, Asocijacija žena Jugoistočne Evrope Zrenjanin

40 Danuc Mata Društvo Rumuna “BEGA” Zrenjanin

41 Aleksandra Čubranović “EUPROGRESS” Novi Sad

42 Radomir Čubranović “EUPROGRESS” Novi Sad

43 Jelena Mihajlov Zrenjaninski edukativni centar- ZEC Zrenjanin

44 Marjana Ivančevića Zrenjaninski edukativni centar- ZEC Zrenjanin

45 Radovan Vuletin Asocijacija “Veljko Vlahović” Zrenjanin

46 Rašković Biljana Novosadski humanitarni centar Novi Sad

47 Ponjičan Zoenko UG “Photoexpo” Aradac Aradac

48 Vladimir Matejin UG “Photoexpo” Aradac Aradac

49 Marjana Ječmenica M.Z. “Mala Amerika” Zrenjanin

50 Miroslav Meržan UG “RROMA-ROTA” Kikinda

51 Miodrag Veldi Udruženje Roma “URMA” Mokrin

52 Dragana Padejski UG “SIGA” Perlez

53 Dragana Bogojević UG “SIGA” Perlez

54 Zorka Obradović UG “SIGA” Perlez

55 Trajan Pankaričan Ombudsman Zrenjanina Zrenjanin

56 Dragana Radlovački zamenik Ombudsmana Zrenjanin

57 Janković Slobodan UG “SPAS” Zrenjanin

58  Steva Prujović U.G. “SPAS” Zrenjanin

59 Snežana Ubović Gradska uprava - kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Zrenjanin

60 Alma Fevhat Gradska uprava Zrenjanin

61 Zdravko Stojanov Gradska uprava Zrenjanin

136

62 Murselin Danica Udruženje turizmologa ZR Zrenjanin

63 Predrag Vrzić Udruženje turizmologa ZR Zrenjanin

64 Sanja Vrzić Narodni muzej Zrenjanin Zrenjanin

65 Gordana Bulatović S.O. Kikinda Kikinda

66 Belošev Stevan S.O. Kikinda Kikinda

67 Aleksandra P. Hrubik UG “Harmonija” Arada Aradac

68 Ljiljana Babović Gradska uprava Zrenjanin Zrenjanin

69 Vesna Mađarov OŠ “Đura Jakšić” .Zrenjanin

71 Vera Damjanov OŠ “Dr Jovan Cvijić” Zrenjanin

72 Marijana Mauka Rusko društvo Zrenjanin

73 Alisa Kockar Đački parlament, omladinska grupa Hou ZR Zrenjanin

74 Rudolf Tot Društvo Slovenaca “Planika” Zrenjanin

75 Zoran Novaković JP Radio Zrenjanin Zrenjanin

76 Margareta Vojin Društvo Rumuna “BEGA” Zr Zrenjanin

77 Kalina Rajović SO Žitište - opštinska uprava Žitište

78 Viorel Gereu Opštinsko veće Žitište Žitište

79 Jonel Filip SO Žitište Žitište

80 Aranka Molnar Radio Zrenjanin Zrenjanin

81 Đurica Danilov Vorgić Udruženja stočara “Perlez” Perlez

82 Lekić Kosara Udruženja stočara “Perlez” Perlez

83 Smiljka Momirov MZ “Centar” Zrenjanin

84 Vesna Rajković UG “Ukrštanje” Novi Sad

85 Vladimir Teofanović Udruženje cerebralne paralize Novi Bečaj

86 Igor Markov Savez mladih “Krug” Melenci

137

87 Ana Farkaš Opštinska komisija za rodnu ravnopravnost Kovačica

88 Novica Trajković Opštinska komisija za rodnu ravnopravnost Kovačica

89 Ivana Perić Omladina Jazas-a Žitište

90 Novica Nedić Omladina Jazas-a Žitište

91 Robert Sabo NVO “Bonafi de” (u osnivanju) Mužlja

92 Sandor Balanji Feher To - DNTE Lukino Selo

93 Stankulov Đura Feher To Lukino Selo

94 Solija Škorić Volonterski centar Zrenjanin Zrenjanin

95 Gordana Nikolić Ženske studije i istraživanja Zrenjanin

96 Danijela Bogdanov Televizija Santos Zrenjanin

97 Dragomir Ignjatov Televizija Santos Zrenjanin

98 Mile Novaković RTS Zrenjanin Zrenjanin

99 Miroslava Rudar List “Danas” Zrenjanin

100 Branka Jajić List “Zrenjanin” Zrenjanin

U ime Građanskih inicijativa

1. Dejana Mitev Građanske inicijative Beograd

2. Branislav Lovrenski Građanske inicijative Beograd

138

139

Preporuke

Proces evropske integracije države, približavanje članstvu u EU koji po-drazumeva, pre svega, njenu unutrašnju tranziciju, na više različitih nači-na utiče na razvoj civilnog društva. Taj uticaj je, na osnovu iskustava drža-va koje su proces već prošle, pre svega onih iz Centralne i Istočne Evrope, raznolik u različitim fazama procesa, te ga je moguće modelovati u četiri modela uticaja, sa svojim posebnim obeležjima.

Prvi način ili model uticaja koje proces ima na civilno društvo jeste kroz neophodnost države da ispuni političke kriterijume za članstvo u EU, kao prvog i osnovnog elementa Kriterijuma iz Kopenhagena (1993. godina). Potreba poštovanja vladavine prava, unapređenje zaštite ljudskih prava, razvoj demokratije, direktno utiču i na razvoj civilnog društva u dr-žavama koje kreću ka ostvarivanju ovih ciljeva. Međutim, iskustva najvećeg broja država koje su postale članice pokazuje da ova mogućnost nije u veli-koj meri iskorišćena.

Sa svoje strane, Evropska komisija prati stanje razvoja civilnog sektora u državi, kako suštinski tako i u odnosu na fi nansijsku podršku, a nalaze pre-zentuje u godišnjem izveštaju o napretku. EU priznaje da civilno društvo igra veliku ulogu u procesu približavanja EU, da je za uspešnost ovog procesa neophodna i politička volja i građanska podrška, a organizacije civilnog društva mogu da pomognu u ostvarivanju ovih ciljeva. Nevladi-ne organizacije šire evropski duh kroz promovisanje osnovnih vrednosti demokratije, ljudskih prava, dobre javne uprave i vladavine zakona. U tom smislu je očigledno da civilni sektor u Srbiji i dalje ima izazove pred sobom koje mora da reši, a dalji napori zahtevaju da se prodube slobode udruži-vanja i da se olakša razvoj organizacija civilnog društva. U velikoj meri za-

140

nemarenim lokalnim NVO treba obuka, kao i jačanje kapaciteta kako bi imale efektivnu ulogu u procesu evropskih integracija. EU svoju pomoć može pružiti širokom spektru organizacija civilnog društva, kao što su one koje rade na interetničkim odnosima, zaštiti manjinskih prava, uključuju-ći prava Roma, smanjenju siromaštva, zaštiti životne okoline i društvenog razvoja. Ove organizacije imaju odlučujuću ulogu u konsolidaciji demokra-tije, ali i u društvenom, ekonomskom i političkom životu. Kroz regionalnu saradnju i dobre odnose sa civilnim društvom u susednim državama, civil-no društvo igra važnu ulogu u regionalnoj stabilnosti i u poboljšanju odnosa između država u regionu. Za ostvarivanje svih ovih ciljeva mo-raju biti obezbeđeni pogodni uslovi za razvoj civilnog društva, čemu bi pravna osnova bio sveobuhvatan zakon koji treba da stvori dobre uslove za uspostavljanje i funkcionisanje građanskog društva.

Osim toga, postoji takođe i potreba za intenzivnim dijalogom izme-đu organizacija civilnog društva sa, kako centralnim, tako i lokalnim vlastima. Uprkos uvođenju različitih oblika konsultacija između vlasti i organizacija civilnog društva u Srbiji, kao i dobre saradnje sa nekim mini-starstvima u implementaciji određenih projekata (dobar primer jeste im-plementacija strategije za smanjenje siromaštva, dijaloga oko zakonodav-stva organizovan od strane skupštinskog odbora za Evropske integracije i sprovođenja projekata koji su deo Nacionalne strategije za mlade), ova sa-radnja i dalje ostaje na neredovnoj, ad hoc bazi, dok sistemski dijalog još nije razvijen. Izvršna vlast, da bi u procesu evropske integracije bila efi -kasnija, mora da sistematski uključuje civilno društvo u procese stva-ranja politika i odlučivanja, ali i nevladine organizacije moraju da se i same između sebe koordinišu. Pored toga, ostale organizacije i zaintereso-vane strane koje čine deo civilnog društva, kao što su sindikati, društvene organizacije, organizacije za zaštitu životne sredine takođe bi morale imati mogućnost da aktivno učestvuju u procesu institucionalizacije saradnje sa vladom.

141

Jačanje lokalnih i regionalnih organizacija, kao i njihovo umre-žavanje, za lokalnu samoupravu i regionalne organe vlasti ima razvojni efekat, i nesumljivo predstavlja važan deo procesa evropske integracije dr-žave. Naime, ovi subnacionalni organi vlasti su veoma značajni u procesu evropske integracije, pre svega u primeni zakonodavstva koje je usklađeno sa standardima EU – čak do 60% takvog zakonodavstva primenjuju lokalni i regionalni organi vlasti (u zavisnosti od stepena decentralizacije), naročito u segmentima zaštite životne sredine, ali i infrastrukture, transporta, soci-jalne politike, politike zapošljavanja i poljoprivrede.

Neophodan element je da javnost bude što više informisana od stra-ne glavnih nosilaca procesa evropske integracije, kako bi bila motivisana da učestvuje u procesu pristupanja i da građani prepoznaju koje su njihove obaveze.Veoma je česta situacija da se građani pozitivno i u visokom pro-centu izjašnjavaju o tome da su za evropske integracije, što je očekivani rezultat pokušaja postizanja šireg društvenog konsenzusa. Iskustva u Sr-biji (pre svega kroz aktivnost Kancelarije za evropske integracije) pokazu-ju da se može učiniti puno na obuci novinara, organizovanju većeg broja treninga, pre svega za novinare iz lokalnih medija, studijskih putovanja za novinare u nove države članice. Ustanovljena je i tradicionalna novinarska nagrada, kako bi pažnja medija bila usmerena na konkretna životna pita-nja evropskih integracija. Ono što postaje sve važnije u kasnijim fazama integracije, a što je korišćeno u slučajevima ranijih pristupanja EU, jeste komuniciranje preko posrednika, odnosno preko prenosioca poruka, gde su nevladine organizacije, odnosno organizacije civilnog društva ključni partneri, kao i medija i poslovnih zajednica. Za takav usklađen nastup ne-ophodno je postojanje konzistentne strategije komunikacije procesa pristu-panja, kako bi se što bolje sprovele sve informativne aktivnosti, naročito za one ciljne grupe koje te nevladine organizacije predstavljaju, s obzirom na to da je verodostojnost informacija koje se dobijaju od nevladinog sektora veća od one koje može da obezbedi izvršna vlast. Ključni izazov jeste kako

142

održati interesovanje javnosti a da se ne podstaknu sa jedne strane ne-realna očekivanja a sa druge strane ne proizvede razočaranje u ceo pro-ces? I ovde iskustva drugih mogu pomoći – organizovanje razgovora unu-tar organizacija civilnog društva su veoma korisne u pripremnoj fazi, jer predstavnici starijih članica i Evropske komisije mogu preneti znanje i uliti hrabrost i ukazati na to da je civilno društvo zapravo ključni igrač u predpristupnom procesu. Tako je, zapravo, predpristupna faza, iako veoma teška, najbolji period za razvoj civilnog društva.

Snagu civilnog društva pokazuje i uticaj preko Evropske komisije koji se primenjuje u izradi godišnjeg izveštaja o napretku države u pro-cesu evropske integracije. Uticaj je mnogo bolji a nastup snažniji ako postoje platforme i mreže koje zajednički deluju. To je uticalo u mnogim državama da se promeni uloga nevladinih organizacija, koje sada pružaju i socijalne usluge, ali su i motor promena u javnim politikama (pripremaju nacrte velikog broja javnih politika i zakona koji su omogućili članstvo u EU, kao što je slučaj u Rumuniji). One su i promoteri demokratskog razvoja, po-sebno uticaj na zaštitu prava dece, promene izbornih zakona, predstavljanje lokalnih zajednica i interesa građana, javnih nabavki. Uslov za takvu pro-menjenu ulogu civilnog društva jeste da postoji uspostavljen strukturni dijalog sa vladom, i podizanje nivoa konsultacija sa civilnim društvom na najviši nivo (najčešće, preko kabineta premijera). Korisnim se po-kazalo i formiranje konsultativnih tela sa civilnim društvom na nivou ministarstava, koja su svoju ulogu posebno imala u procesu pregovora za članstvo, i to u oblastima za koje su one same izgradile ekspertizu. Najčešće je reč o oblastima kao što su demokratija i ljudska prava, vladavina prava, ustavna reforma, izborni sistem, borba protiv korupcije, ali i obuka novi-nara, građansko obrazovanje u školama, zaštita životne sredine, kulturno nasleđe, zdravstvo, korporativna i društvena odgovornost.

143

Drugi način ili model uticaja se pokazao od mnogo veće koristi i pomoći, posebno u prvom trenutku, a to su programi i fondovi EU kao podrška razvoju demokratije i civilnog društva (odlični primeri Češka, Slovačka, ali i Rumunija). Evropska unija povećava uključenost civilnog društva u procese konsultacija u pogledu programiranja fi nansijske i tehničke pomoći državama, kako se dublje zalazi u proces evropske integracije. Što se tiče pomoći civilnom društvu, EU u fazi potencijalnog kandidata daje pomoć svim segmentima civilnog društva kroz centralni sistem obrade zahteva za pomoć, preko opšteg instrumenta IPA i EIDHR - što je program koji pokreće delegacija Komisije u državi. Ovaj tip pomoći zapadnom Balkanu tokom perioda 2008-2010 je gotovo tri puta veći nego onaj u periodu 2005-2007. godine, i brojevima izražava da postoji prava želja da se poveća fi nansiranje u ovoj oblasti. Dokaz tome, ali i dopuna pro-gramima pomoći, je novostvoreni Civil Society Facility, koji fi nansijsku po-moć usmerava preko tri glavna kanala: prvi deo su građanske inicijative i izgradnja kapaciteta, zatim programi za pojedince i konačno različite par-tnerske aktivnosti.

Iskustva u državama Centralne i Istočne Evrope pokazuju da je i tamo Evropska komisija formirala slične načine pomoći, kao što je na primer postojanja Fondacije za razvoj građanskog društva (pre svega Rumunija, ali i drugim državama), koja je direktno obezbeđivala sredstva za nevladine organizacije, ali ta sredstva nisu bila usmeravana preko izvrš-ne vlasti. Upravljačka struktura je u potpunosti bila u rukama građanskog društva, veoma transparentno, a cilj je da preko obuke, fi nansiranja, dodele grantova, istraživanja i savetovanja, razvija kapacitete građanskog društva, kako bi unapredili živote ljudi i lokalnih zajednica. Preko ovih grantova vršena su istraživanja za neprofi tni sektor i za potrebe Evropske komisije, a time je promovisana ideja da je civilni sektor taj u koga građani treba da imaju poverenja. Iskustvo je pokazalo da je neophodno baviti se umre-žavanjem, ali i povezivanjem nevladinih organizacija, kako bi bile u

144

stanju da imaju partnerske projekte sa javnom administracijom i lo-kalnim vlastima, zarad boljeg i efi kasnijeg učešća u ovim programima. Upravo su takvi projekti primer najbolje prakse, jer u njihovom korišće-nju nije bilo korupcije, a nivo absorpcije sredstava se kretao od 96-99%.

Treći način ili model uticaja jeste usklađivanje zakonodavstva i uče-šće organizacija civilnog društva u stvaranju novog, sa EU usklađenim zakonodavnim okvirom i to u kratkom vremenskom periodu. Brzina pri-bližavanja Uniji u smislu usklađivanja prava, međutim, u sebi rađa i jedan značajan problem, a to je nedostatak vremena za javnu raspravu o predlo-ženim zakonskim rešenjima, posebno u domenu ocene efekata takvih za-kona na građane i civilno društvo. U rešavanju ovog značajnog problema može se koristiti iskustvo same EU, odnosno zahteva za transparentnošću rada njenih institucija, koji je 1997. godine regulisan međuinstitucionalnim protokolom Evropskih zajednica. Naime, ovim zahtevom se u svim fazama procesa odlučivanja otvara mogućnost učešća svih zainteresovanih subje-kata, a Evropska komisija je dužna da pozove nevladine organizacije koje se bave temom o kojoj je reč da u procesu učestvuje, te tako građani preko svojih organizacija mogu najdirektnije da utiču na kreiranje zajedničkih politika Unije. Ovo iskustvo, zapravo, podstiče da i u državi treba da bude kreiran sličan mehanizam u procesu evropske integracije, neka vrsta memoranduma o mestu i ulozi organizacija civilnog društva u kreiranju javnih politika.

Međutim, strukturisana saradnja je izazov i za samo civilno društvo jer zahteva predstavnike učesnika u njoj, što znači da civilno društvo treba da bude dovoljno zrelo kako bi se objedinilo i odlučilo ko će ga predstavljati i naglasiti pojedine različite segmente u okviru tematskih područja civil-nog društva. Kada započnu pregovori o članstvu oni postaju u svom ka-rakteru veoma tehnički i zahtevaju specifi čnu tehničku ekspertizu, ali je zato dobro da već u preliminarnoj fazi priprema okvira za njihovo

145

vođenje budu uključene organizacije civilnog društva, jer će to done-ti dodatnu vrednost sadržaju procesa, ali će ga takođe i legitimizova-ti. Tokom takvih priprema, kod nekih država (Bugarska) nastala je ideja o sprovođenju nezavisnog građanskog izveštaja o nadzoru, gde se pažnja monitoringa usmerava na ona pitanja koja su se kao problem pojavila u izveštajima Evropske komisije, što znači da su to pitanja koja su mogla da ugroze, zapravo uspore pristupanje države Evropskoj uniji. Glavna svrha ovih izveštaja bila je da se pruži procena stanja u državi, nezavisno od vlade i od Evropske komisije, ali i da se stvori mogućnost da građani budu odgo-varajuće informisani. Metodologija tih nezavisnih izveštaja je podrazume-vala da vlada pripremi akcioni plan kako bi odgovorila na preporuke koje su nastale kao rezultat izveštaja Komisije, i koga čine različite mere koje su bile projektovane tako da se reše nedostaci, a nadzor je bio usmeren na oce-nu nivoa implementacije ovih mera. Ocena implementacije je imala četiri nivoa (primenjene, neprimenjene, uglavnom primenjene, uglavnom nepri-menjene mere), ali je naravno, pre procene jedne mere u smislu primene, morala biti najpre data procena da li je ona adekvatno planirana, te je me-todologija podrazumevala i diskrecionu procenu adekvatnosti plana mere. Neophodni uslov da takav nadzor bude ostvaren jeste da postoji neograni-čen pristup informacijama, onome što se događa i šta izvršna vlast zapravo radi. U slučaju Bugarske upravo je glavni pregovarač dopustila pristup sa-stancima saveta i svim dokumentima koji su proizilazili sa ovih sastanaka, čime je civilnom društvu otvoren pristup informacijama koje su bile važne za obavljanje ovog posla. Tokom praćenja ostvarivanja obaveza iz akcionog plana, formirane su ekspertske grupe (od pitanja autorskih prava do poljo-privrede), koje su u svom sastavu nosile iskustva i ekspertize iz nevladinog sektora i sa univerziteta, ali i izvršne vlasti. Rezultat su bili izveštaji koji ocenjuju napredak u implementaciji obaveza koje država preuzima. Nalazi tih izveštaja su predstavljeni i pred ambasadorima država članica, pred ši-rom javnošću, pred različitim ciljnim grupama. Zaključak nadzora govori o aktuelnoj implementaciji mera, pruža preporuke vladi kako da se obezbedi

146

veća transparentnost i odgovornost, i naravno daje nalaze medijima zarad bolje informisanosti javnosti (u formi saopštenja za javnost).

Četvrti način ili model uticaja Potpuno je drugačiji uticaj procesa evropske integracije kada država postane članica EU, jer tada njeno ci-vilno društvo postaje deo šire mreže evropskih organizacija a polje uticaja se pomera ka Briselu, kao centru odlučivanja, te se tako vrši uticaj na kre-iranje politika i usvajanje odluka u EU koje imaju povratni uticaj na gra-đane, države i društva članica Unije. Pojedinac je u EU pre svega građanin sa svim svojim građanskim političkim pravima, ali i potrošač u tržišnoj privredi koja mora zaštititi sva njegova prava; on ima prava kao zaposlen, kao poslodavac i na kraju kao subjekt privrednog prava. Pored toga, on ima prava učešća na izborima za Evropski parlament i lokalnim izborima, pravo na peticiju, kao i na dobru administraciju, te je njegova uloga monitoringa veoma značajna.

Posle sticanja statusa kandidata nema više previše sredstava za nevla-dine organizacije, jer tradicionalni donatori okreću svoju pažnju ka manje razvijenim društvima, tako da je primetno da organizacije civilnog druš-tva u uslovima članstva u EU često vode borbu za svoje preživljavanje. Osnovni razlog za to je činjenica da su one u prethodnim fazama integracije bile zavisne od jednog izvora fi nansiranja, usmerene na EU, te ih je zato ne-ophodno obučavati da balansiraju, i da imaju više izvora za obezbeđivanje svojih fi nansijskih sredstava. Istovremeno, to podrazumeva da je država prethodno obezbedila institucionalni okvir i uspostavila podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, te uslove za fi nansiranje civilnog društva iz domaćih izvora (kroz uspostavljanje fondova i fondacija, fi -nansiranje iz budžeta, poreske olakšice, podsticanje fi lantropije u naj-širem smislu).

147

U uslovima članstva države u EU unapređuje se sposobnost nevladinih organizacija da utiču na vlasti, pre svega zbog dobrog zakonodavnog okvira i principa vladavine prava. Zato je izvršna vlast primorana da bude tran-sparentna, i da redovno objavljuju podatke na svojim veb stranicama. Tako se stvara i mehanizam, koji u nekim oblastima funkcioniše veoma do-bro, kojim se uspeva da poveže građansko društvo, lokalna administracija, državna uprava, u smislu daljeg napretka, jer više ekspertize koristi i kada država postane članica EU.

Iz svih ovih procesa, mogu se sumirati lekcije koje su tokom njih nau-čene u praksi drugih država:

Veoma je važno obezbediti nezavisnost, sopstvenu ekspertizu, i obez-bediti raznovrsne izvore fi nansiranja organizacija civilnog društva

U smislu informisanja, neophodno je imati na umu potrebu diversi-fi kacija poruka – ako želite da govorite o tome kakva je pravna situacija i predstavnicima država članica EU, ali i svojoj vladi i javnosti, ne može se sve činiti na isti način, mora se koristiti drugačiji jezik. Moraju se pratiti događanja, razvoj i to veoma pažljivo – mora se biti pripremljen i imati jasne poruke i interpretacije.

Značajno je koristiti naglasak koji EU daje građanskom društvu, uje-diniti se sa drugim organizacijama (sa sindikatima i zajednicama po-slodavaca, npr.) kada se žele pronaći rešenja za probleme u socijalno-eko-nomskoj oblasti.

Fokus na zakonodavne promene u državi moraju iskoristiti i orga-nizacije civilnog društva, tako što će koristiti čitav niz mogućnosti, jer je tokom procesa približavanja EU izvršna vlast pod velikim spoljnim utica-jima. Takve aktivnosti posebno podrazumevaju rad na uvođenju zako-

148

na o udruženjima i fondacijama, zakona o društvenom ugovaranju, uvođenju mera borbe protiv korupcije, kvalitetnog zakona o dodeli grantova, javnim nabavkama, ali i na ustavnim promenama.

Neophodno je stvoriti široku koordinacionu platformu za nevladine organizacije, ohrabriti osnivanje „kišobrana“ organizacija, ili čak federaci-ja u ovom sektoru kako bi se osigurala jednoglasnost u nastupu nevladinih organizacija.

Veoma važan je razvoj snažnog partnerstva sa lokalnom vlašću, a sa njima zajedno raditi na dobrobiti građana – uvek je dobro formirati mrežu kancelarija za savetovanje građana, koja bi postojala u svakom gradu i većem broju sela, gde građani mogu dobiti besplatne savete. Za ispunjavanje svih ovih aktivnosti, primarno je sačuvati stručnost u okvirima civilnog sektora.

Izdavač:Građanske inicijative, Beograd

Za izdavača:Miljenko Dereta

Lektura:Katarina Krajnović

Korice:Ivan Valenčak

Priprema i štampa:Yu TOP agencija, Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

061.2:339.924(4)(082)

INSTITUCIONALNI oblici i mehanizmi učešća građana i građanki u procesu evropskih integracija (CIDEC - Dijalog građana i građanki za evropski konsenzus ; 2). Beograd : Građanske inici-jative, 2009 (Novi Sad : Yu top agencija). - 148 str. : ilustr.; 20 cm

Tiraž 500.

ISBN 978-86-7408-030-6

а) Nevlasine organizacije - Evropske integracije - Zbornici

COBISS.SR-ID 240492551