Termoregulacija unutarTermoregulacija unutar pčelinjeg društvapčelinjeg društva

Spasojević Marija

Iako vremenski ne traje naročito dugo, prava zima sa niskim temperaturama je vrlo kritičan period u životu svake pčelinje zajednice.

U to vreme prividnog mirovanja u košnici se nastavlja intenzivan život pčela.

Posle jesenjeg zatišja već početkom nove godine i produženjem dana, matica započinje sa zaleganjem kako bi blagovremeno zimske pčele odnegovale svoje naslednice i brojčano osnažene dočekale prve prolećne paše.

Sl.1: http://poljoprivredaiselo.com

Ponašanje pčela u direktnoj je zavisnosti od temperature okoline. Ako je temperatura ispod 8 °C nema opštenja pčela sa prirodom, na temperaturama od 9 do 16°C ona je povremena, a raspon od 16 do 32°C im najviše odgovara.

Čim se temperatura okoline smanji na vrednost ispod 10°C pčele, vođene nepogrešivim instinktom, prestaju sa izletanjem i povlače se u svoje stanište.

One posedaju prostor između voštanih satova i tu formairaju klube.

Sl.2: Formiranje klubeta(http://www.poljoprivreda.info/?oid=15&id=299)

Po obodu se raspoređuju nalik na crepove na krovu kuće, čineći ovu formu zatvorenom i toplotno izolovanom.

Gustina pčela nije jednaka, u središtu klubeta je prava letnja klima sa velikom vlažnošću i temperaturama od 33,3 do 43,4 °C u vreme kada je, prema merenjima Ovensa iz 1971. godine, temepratura u unutrašnjosti košnice svega 6,7 °C.

Ova temepretura je stabilna, ma koliko se spoljašnja menjala jer je to uslov za razvoj i opstanak legla.

Sl.3: Pčelinji klubet unutar košnice(www.mycity.rs)

Zahlađenje u pčelinjem gnezdu u periodu visoke aktivnosti društva podstiče brzo povećanje temperature tela pčela.

Pčele koje se nalaze u zoni sa temperaturom oko 33°C imaju temperaturu na grudima 34-34,5°C. Pri snižavanju temperature do

30-32°C, temperatura tela pčela se podiže do 37-38°C, zadržava se na tom nivou u toku 1-2 minuta, zatim se spušta do 35-35,5°C.

Skokovite promene temperature tela (grudi) produžavaju se dotle, dok se vazduh koji okružuje pčelu ne zagreje do početnog nivoa.

Sl.4: Povećanje broja aktivnih pčela u odnosu nadnevnu temperaturu (http://biology.ucsd.edu/labs/nieh/TeachingBee/flight_activity.htm)

Mehanizami termoregulacije-receptori za temperaturu. Visokoosetljivi receptori za hladnoću dozvoljavaju pčelama da kontrolišu

neznatna kolebanja temperature.

Sva toplota stvorena u gnezdu potiče od mase pčela. Podrhtavanje grudnih mišića oslobađa toplotu (nkao što i naše telo drhti

kada nam je hladno).

Pčele za stvaranje toplote koriste par mišića koji su namenjeni za letenje. To su mišići koji pokreću krila. Pri tome se stvara određena toplota koja je tada nekorisna, čak u vrelim danima štetna.

U toku zimovanja, ovi mišiči se samo delimično skupljaju i opružaju, ali velikom brzinom tako da se radi o podrhtavanju koje ima za posledicu intenzivno pretvaranje hemijske energije u toplotnu.

Sl.5: Mišići namenjeni za pokretanje krila(http://www.cals.ncsu.edu)

Gubitak toplote pčele takođe sprečavaju stvaranjem vazdušne izolacije u ćelijama.

Od svih pčela u klubetu, više od polovine njih posedaju prazne ćelije saća, zatvarajući ih telima kako bi stvorile prostor u kome je zarobljen vazduh. On nemože da se kreće i zato je dobar toplotni izolator.

Koliki je efekat ove izolacije govore podaci da je sa unutrašnje strane izmerena temperatura bila 33°C, dok je sa suprotne strane, izmereno samo 8,3°C.

Bez stabilizacije termičkog režima u

staništu, nemoguć je razvoj društva.

Temperatura 33-35°C je neophodna ne

samo za razvoj pčelinjeg legla, već i za

stimulaciju matice da ispunjava svoju

glavnu funkciju – da polaže jaja.

Sl.6: Prazne ćelije saćawww.brnda.com