BAZE PODATAKABaza podatakamoe se definisatikao nezavisan skup podataka uskladiten namedijumu za uvanje podataka raunara,koji omoguava razliite naine njihovogpregleda u skladu sa potrebama.Razvoj modela baze podataka premalogikoj strukturi ELEMENTI BAZE PODATAKAOsnovni elementi baza podataka su:entitet, atribut, klju, polje, slog i relaija. Entitet je svaka realna injenia, doga!ajilipojava, bez obzira na svoju sutinu "naprimer sastanak, mainska operaija i sl.#. Atributipredstavljaju entitet, odnosnoopisuju njegove osobine "na primer zaentitet $maina$ atributi su proizvo!a,godina proizvodnje, snaga, ...#.Klju je jedan od atributa koji je jedinstven islui za ure!vanje i pretraivanje podataka.%azivaseprimarnimkljueminajeejeto ifra, odnosno identifikaioni brojodgovarajueg entiteta.Poljeje osnovna jedinia baze podataka,sadrijedanpodatakikarakterie se tipom"tekstualni, numeriki, datumski,...#.Sloili zapisje grupa polja, odnosno skuppodataka o jednom entitetu za odgovarajueatribute.!ela"ijaje veza izme!u dva entiteta u iljupovezivanjaodre!enihgrupapodatakaradilakeg korienja tih podataka. &ovezivanjeje mogue samo ako entiteti sadrezajednike, kljuneatributekojimasevripovezivanje.O!#ANIZA$I%A PODATAKAOraniza"ija podataka predstavlja nainure!ivanja podataka u memoriji, toodre!uje nain pristupa podaima. Serijski nain' podai su pore!anipo hronolokom redosledu unoenja.Ovaj nainorganizovanja podatakaposebnosekoristi pri hronolokomevidentiranju doga!aja "na primerevidentiranjeotkazamaine, radnihsastanaka i sl.#. Sekvencijalni nain' podai suorganizovani prema unapredutvr!enomredosledu, a osnova zaredosled podataka je primarni klju. Indeksiraninain'ujednomfajlupodai su smeteni serijski ilisekvenijalno, a pristup, odnosnopronalaenje podataka izvodi sepreko indeksa koji se nalazi udrugom fajlu i koji omoguavadirektani brzpristupbezobzirananain smetanja podataka. Indeks-sekvencijalni nain'omoguavadirektani sekvenijalnipristup podaima. &odai suorganizovani tako to pore!aniprema primarnom kljuu, a vezaizme!u kljua i fizike adrese slogau memoriji uspostavlja se prekoindeksa. Direktan nain ' omoguava najbrimogui pristup podaima. (zme!ukljua sloga i njegove fizike adreseuspostavlja se matematika veza"hashingalgotitam#, kojomsekljutransformie u adresu. MODELI BAZA PODATAKA)odeli baza podataka prema strukturimogu biti:a# Hijerarhijski model*truktura hijerarhijskog modela je uobliku drveta. &odai su organizovani uentitete, pri emu je entitet na najviemnivou, tzv. koren. *vaki entitet viegnivoa povezan je sa entitetomniegnivoa relaijom tipa roditelj ' dete, takoda je jednom entitetu vieg nivoapodre!enovie entiteta niegnivoa, ajedan entitet nieg nivoa ima samo jedannadre!eni entitet. +ijerarhijskomstrukturom moe se prikazati odnos,:vie, dokseodnosvie:vienemoedobro izvesti. Osnovni nedostati hijerarhijskogmodela, poredkrutosti suproblemi priunoenju, brisanju i auriranju. b# Mreni model)reni model je nastao kaoposledia ogranienja hijerarhijskogmodela.-asniva se na mrei podataka ukojoj nepostojenadre!eni i podre!enientiteti i u nju je mogue ui sa bilo kogvora. )rena struktura prikazujerelaije me!u podaima u oblikuvie:vie. *a ovom strukturom u odnosuna hijerarhijsku smanjuje seredudantnost i skraujevremepristupapodaima, ali je sama struktura sloenija# Relacioni modelRelaione baze podataka sezasnivaju na relaionoj algebri. .relaionoj bazi podataka podai seorganizujuuoblikudvodimenzionalnihtabela.Relaioni modeli ispoljavajusnagu, posebnousluajevima kada jepotrebno povezati razliite podatke izvie tabela, to je omoguenozajednikimelementompodatakautimtabelama. d# Objektni modelObjektnoorijentisana,bazapodatakaomoguava, za razliku od predhodnihbaza podataka, memorisanje ipretraivanje informaija u obliku teksta,slikei zvukai njihovihkombinaija./ojeposebnovanozapojedineposlovnesisteme, kao to su Radio, /0, projektnibiroi, bolnie, kole i sl. SISTEMI ZA &P!A'L%AN%EBAZAMA PODATAKASistem za upravljanje bazamapodataka "*.1 je sistemski softverpomou koga se organizuju, uvaju ipretrauju podai. *.1& treba da omogui: lako i brzokreiranje i auriranje 1&, kontroluredudantnosti podataka, jednostavanpristup podaima i izdavanje izvetaja iefikasno odravanje 1&.-arazlikuodklasineorganizaijepodataka, bazirane na me!usobnonezavisnim datotekama, *.1& imasledee karakteristike fleksibilnost ' poto su programii podai nezavisni, mogu se vritiizmene podataka bez izmena uprogramima, podai su integrisani u jednojbazi, to omoguavaentralizovano upravljanje izajedniko korienje tihpodataka, kao i bri pristup, podai se u bazu unose samo najednom mestu, ime se eliminieredudantnost i smanjujememorijski prostor, atotako!edoprinosi efikasnijemsprovo!enju promena, omogueno je ostvarivanje$prirodnih$ veza me!u podaimakoje proistiu iz prirode podatakai zahteva koji se postavljaju.1itnifaktori vezanizakreiranjetoefikasnijeg raunarskog sistemazapodrkuinformaionom sistemu su:,.Svrsishodnost i sadraj' usamompoetkuradatrebadefinisati svrhusistema, odnosno namenu, korisnike injihovezahteve. *adraj podatakajebitandeo sistema i zato treba razmotriti kojepodatke treba prikupljati, za koje korisnike ina koji nain.2.ristup' treba obezbediti darazliite slube mogu da pristupajurazliitim podaima u skladu saproedurama pristupa koje postoje uposlovnom sistemu, to posebno vai za svemenaderske nivoe.3. Or!anizacija' podatke trebaorganizovati tako da se oni mogu to lakepozvati, aurirati, sortirati i prezentirati.4."anost' u radu sa podaimapostoji mogunost greaka, poev odprikupljanja netanih podataka, do greki priunoenju, kao i greaka pri obradi.%eophodno je zato da se u svakoj ovoj fazivri redovna kontrola podataka od stranekadra koji radi u datoj fazi, kao i od stranemenaderskog dela.#$ %ezbednost' kodinformaionihsistema sa velikim brojem korisnika,bezbednosneproeduresusastavni deotihsistema. -adatak programera je, da nazahtev menadera projektuju bezbednosneelementesistema takodasistembudetosigurniji.5."ro&kovi' %ajvii menadmentodre!uje finansijska sredstva, koja se ulauu informaioni sistemda se ne ugrozenjegove funkije.&ored ene projektovanjasistema, opreme i uvo!enja, potrebno jeukljuiti trokove odravanja rada sistema injegovog proirenja.'('M')"I SIS"'M* +*,R*-(.*).' %*+*M* OD*"*/*Osnovni elementi *.1& su: 1&,softver *.1&, renik podataka i aplikaioniprogrami. %aza podataka fiziki se smeta na nekomodmemorijskihmedija, najeenadisku.&ri tome su podai smeteni na jednommestu, ne ponavljaju se i koriste ih sveaplikaije. So0tverS,% delujekaointerfejsizme!uaplikaionih programa i fizike bazepodataka. *.1& paket sadri jezikzaopispodataka "DDL# i jezik za rad sa podaima "DML#.DDL se koristi za opis eme baze podataka,odnosno njene logike strukture "entiteta,atributa i njihovih veza#.667 se koristi prirazvoju baze podataka.DMLslui zarazvoj aplikaije. &rogramerpomouovogjezikavri prenos podatakaizme!u baze i aplikativnih programa,pretraivanje i auriranje podataka, kao idruge operaije. *plikacioni pro!ramipredstavljajuinterfejs korisnika sa bazom podataka.8plikaioni program poziva elementepodataka, a *.1& ih pronalazi i isporuuje,tako da programer nema potrebe daspeifiira lokaiju podataka.Renikpodatakajeustvari datotekakojasadri definiiju "opis# elemenata podataka,kao i karakteristike podataka "upotrebu,pripadnost, autorizaiju i zatitu#. Renikpodataka se, pored ostalih namenskihprograma, koristi za administraiju 1&. *dministracija baze podataka je jedna odkljunihfunkijauradusa1&,poevodkreiranja, pa do korienja i odravanja.8dministrator pri kreiranju odluuje koji epodai i u kom formatu ui u bazu, odre!ujelogiku i fiziku strukturu 1&, odre!ujeprava pristupa i obezbe!uje integritet izatitu 1&, prati rad, vri izmene, inoviranja,modifikaije itd.