1. Objasniti pojam monetarnog multiplikatora.

Bankarski sistem preko tzv. Monetarnog multiplikatora utice na formiranje vece ili manje kolicine novcane mase. Monetarni multiplikator predstavlja broj jedinica novcane mase koja se kreiraju po osnovu jedinice primarnog novca. Odnosno, monetarni multiplikator pokazuje sposobnost bankarskog sistema da na bazi odredjene dodatne mase primarnog novca formira vecu ili manju kolicinu ukupne novcane mase. Odredjivanjem monetarnog multiplikatora, centralna banka kontrolise formiranje novcane mase. On je definisan kao kompleksni parametar sa nekoliko koeficijenata.

2. Navesti i objasniti tri oblika likvidnosti banaka.

Likvidnost banaka se uglavnom posmatra u tri oblika: primarna, sekundarna i tercijalna

Primarna likvidnost se tretira lao gotovina u blagajni i sredstva na poslovnom racunu. Ova likvidnost je merilo platne sposobnosti banaka i prelivanje novca i kapitala u privredi.

Sekundarna likvidnost, uz primarnu likvidnost, obuhvata i najlikvidniji deo aktive koje se moze u kratkom roku pretvoriti u novac (menice, zapisi, itd.)

Tercijalan likvidnost predstavlja strateski i dugorocni cilj svake bake. Je r obuhvata delove plasmana banaka koji se do isteka odredjenog roka ne mogu pretvoriti u gotov novac (dugorocni krediti, menice koje se ne mogu eskontovati, obligacije i sl.)

3. Navesti podelu banaka prema vrsti izvora, prirode sredstava i nacinu njihove upotrebe

Imajuci u vidu ove kriterijume, uobicajena podela banaka je na:

Centralne ili emisione banke Poslovne Komercijalne (depozitne) Investicione Univerzalne Ostale vrste banaka

4. Objasniti dve osnovne funkcije centralne banke

Dve osnovne funkcije centralne banke su:

a) Vodjenje monetarne politike b) Funkcija „poslednjeg utocista banaka“ ili „zajmodavca u krajnjoj instanci“

a) Centralna banka je nadlezna za vodjenje monetarne politike. Ako se govori o osnovnim ciljevima monetarne politike, kao sto su stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnotezen platnio bilans, onda prioritet ima stabilnost cena. Time se valorizuje znacaj stabilnosti nacionalne valute za ravnotezna privredna kretanja. Ujedno, centralna banka je novcana institucija u meri u

kojoj formira opticajni novac, ali i institucija u kojoj se uspostavljaju brojni novcani odnosi sa bankama, drzavom i inostranstvom.

b) Posmatrajuci funkcije banke kao „poslednjeg utocista banaka“ zakljucujemo da se radi o obezbedjenju likvidnosti za snabdevanje poslovnih banaka potrebnim kolicinama novca i kredita. Takodje, centralna banka ima funkciju sprecavanja masovnog bankrotstva banka, tako sto se javlja kao „zajmodavac u krajnjoj instanci“. To uliva osecaj stabilnosti i sigurnosti transaktorima i stanovnistvu.

5. Koji instrumenti su na raspolaganju centralnoj banci u vodjenju njene mikro i makropolitike

Na raspolaganju su joj sledeci instrumenti:

Eskontna (diskontna) kamatna stopa Stopa obaveznih rezervi Specijalni depoziti Monetarne operacije na otvorenom trzistu Direktivne mere Rediskontni krediti bankama Neformalni uticaj centralne banke

Najbolji rezultati se postizu pomocu kombinovane metode, mere i instrumente.

6. Poslovne banke

Poslovne banke se, pretezno, zasnivaju na sopstvenim finansijskim sredstvima. Zbog toga, u aktivnostima ovih banaka dominiraju sopstveni poslovi. Poslovne banke mogu biti vlasnici ili suvlasnici mnogih preduzeca preko cijeg profita se uvecava sopstveni kapital poslovnih banaka. Poslovne banke su organizovane kao akcionarska drustva koja obavljaju kratkorocne i dugorocne bankarske poslove.

7. Komercijalne banke

Osnovna karakteristika komercijalnih (depozitnih) banaka je da one mobilisu kratkorocne izvore u cilju njihobog plasmana.

Komercijalne banke mobilisu kratkorocne izvore od svih transaktora u privredi (drzavnih organa, institucija, privrednih subjekata, stanovnistva). Kratkorocne depozite usmeravaju za kreditiranje robnog prometa, zaliha u privredi, kupovinu trajnih i potrosnih dobara od strane stanovnistva idr.

Komercijalne banke imaju razgranatu mrezu filijala i drugih poslovnih organizacionih delova. Ova organizacija komercijalnih banaka preuzeta je iz americkog koncepta 1933 god. Po kojem je izvrseno izdvajanje na kratkorocne i dugorocne bankarske poslove.

Bitna karakteristika komercijalnih banaka je rocna transformacija kratkorocnih depozitnih pasiva (likvidnijih) u dugorocnije aktive (manje likvidne), sto predstavlja problem likvidnosti banaka i komplikuje bancinu teznje ka maksimizaciji profita

8. Investicione banke

Za razliku od komercijalnih banaka kje mobilisu sredstva na kratak rok, investicione banke mobilisu sredstva, najmanje na srednji rok, a najcesce na duzi rok. Finansijski potencijal investicionih banaka formira se na bazi emitovanja dugorocnih hartija od vrednosti . Sredstva se usmeravaju za dugorocne plasmane u poljoprivredu , industriju, stambenu izgradnju i infrastrukturu. Samim tim, investiciona banka se javlja kao posrednik na trzistu kapitala.

Najstariji organizacioni oblik investicionih banaka jesu hipotekarne banke. Ove banke svoje plasmane obezbedjuju hipotekom, kojom se blokira pravo prodaje nepokretnosti duznika do isteka kredita. U slucaju da duznik ne vrati kredit, investiciona banka svoje potrazivanje namiruje prodajom blokirane nepokretnosti.

9. Koje su osnovne funkcije investicionih banaka

Strucno-savetodavne funkcije (sposobnost i iskustvo) u izboru vrste hartija od vrednosti i nacinu njihove emisije

Posrednicko-distributivne funkcije (tzv, market making) u distribuciji i prodaji hartija od vrednosti

Funkcija preuzimanja rizika emisije, cime se garantuje ukupna cena emisije

10. Univerzalne banke

Istorijski posmatrano, univerzalne banke su prvi organizacioni oblik banaka. Osnovna karakteristika univerzalne banke je univerzalnost aktivnih i pasivnih bankarskih poslova. Dominantnu ulogu imaju depozitni izvori i kratkorocni krediti.

Univerzalne banke su finansijske institucije koje mogu ponuditi citav niz finansijskih usluga, kao sto su prodaja osiguranja, garancije pri emisiji hartija od vrednosti, transakcije vrednosnim papirima u tudje ime i za tudj racun, mogu imati akcije u drugim firmama, mogu osnovati finansijske kompanije idr.

Univerzalne banke mogu biti znacajan posrednik u situaciji kada specijalizovane banke nisu u mogucnosti da odgovore zahtevima trzista.

11. Institucionalna struktura bankarskog sistema Engleske

Formiranjem Bank of England, Engleska je medju prvima institucionalizovala centralnu banku i zahvaljujuci svojoj razvijenosti uticala na razvoj bankarskih sistema i u i u drugim zemljama.

Osnovne karakteristike engleskog bankarskog sistema oduvek su bile koncentracija kapitala i specijalizacija bankarskog poslovanja, da bi u danasnje vreme i engleske banke postale univerzalne finansijske institucije koje pruzaju sve vrste usluga. Za engleske banke je karakteristicno i strogo pridrzavanje bankarskih principa.

Institucionalna struktura:

Bank of England, centralna banka Engleske, koja nadzire i kontrolise ostale banke, odredjuje zvanicnu eskontnu stopu koja je osnov za odredjivanje kamatnih stopa ostalih banaka idr.

Komercijalne banke, koje raspolazu velikim iznosima depozitnih i vlasnickih sredstava, odobravaju kratkorocne kredite, obavljaju platni promet za svoje komitente, efikasno i organizovano obracunavaju klirinska dugovanja i potrazivanja izmedju komercijalnih i drugih banaka idr.

Eskontne banke, banke u privatnoj svojini koje su specijalizovane za eskontne poslove (eskontovanje menica i drzavnih vrednosnih papira isl.)

Efektne banke, specijalizovane banke za poslove sa vrednosnim papirima koje se kotiraju na Londonskoj berzi

Banke za medjunarodni promet tj. akceptne banke , specijalizovane banke za posredovanje u medjunarodnom platnom prometu

Korporacije za dugorocno finansiranje koje dugorocno finansiraju industrija i trgovina, pri cemu su najpoznatije FCI – Finance Corporation for Industry, Finansijska kompanija za razvoj Komonvelta itd

12. Koje funkcije vrse federalne rezerve za komercijalne banke SAD-a

Federalne rezervne banke vrse za komercijalne banke:

Snabdevanje papirnim novcem bez naplate transportnih troskova Obavljanje bezgotovinskog platnog prometa Plasiranje drzavnih vrednosnih papira Obavljanje telegrafskih transfera banaka clanica drugim bankama na citavom nacionalnom

podrucju.

Osim navedenih poslova federalne rezervne banke vrse i znacajnu ulogu fiskalnog agenta SAD, jer drze vladine depozite, placaju obaveze drzavne blagajne, primaju i menjaju razlicite oblike novca itd.

13. Institucionalna struktura nemackog bankarskog sistema

Bankarski sistem Nemacke je institucionalizovan Zakonom iz 1875 god kojim je regulisan status emisione banke i omogucen razvoj vecih banaka koje ce delovati na citavom podrucju.

Sadasnji nemacki bankarski sistem ima sledecu institucionalnu strukturu:

Deutsche Bundesbank – banka I stepena, centralna banka koja emituje novac, vodi eskontnu politiku, politiku monetarnih rezervi idr. I obavlja sve finansijske i blagajnicke poslove za centralnu vladu

Ladeszentral Banen (Zemaljske banke) – banke II stepena, organizovanje po ugledu na americke rezervne banke, s tim sto se u nemackom slucaju poklapaju sa fderalnim jedinicama (11 banaka) i ciji je osnovni zadatak da regulise novcani opticaj, ne obavljaju poslove direktno sa privredom vec obavljaju obracun cekovnog i virmanskog prometa za ostale banke, a finansijske i blagajnicke poslove za federalne jedinice

Privatne i javne banke- banke III stepena, koje obavljaju sve vrste bankarskih poslova na bazi velikih depozitnih sredstava

Stedionice , kreditne zadruge i kreditni instituti, koji se formiraju na nivou gradskih podrucja i obavljaju ziro promet za mala i srednja preduzeca, odobravaju kredite za stambenu izgradnju, osiguranje imovine i lica i druge bankarske poslove

14. Sta treba da se omoguci reformom sadasnjeg bankarskog sistema?

Reformom sadasnjeg bankarskog sistema treba da se omoguci:

Privatizacija banaka Prestruktuiranje banaka Ocuvanje realno pozitivnih kamatnih stopa Kontrola i revizija bankarskog sistema Razvoj finansijskog trzista idr.

15. Za koje procese se banke obicno vezuju prilikom finansijske transformacije

Uobicajene mere u finansijskom rekonstruisanju (transformaciji) banaka obicno se vezuje za sledece procese:

Ponistavanje dugova (pri cemu drzava preuzima na sebe lose plasmane banaka). Ovo bi znacilo ogromno redistributivne transfere u brojna neperspektivna preduzeca – duznike, a s druge strane amnestija banaka za pogresnu i promasenu depozitno-kreditnu politiku

Transfer duga, pri cemu duznicka obaveza ostaje u preduzecu – duzniku, kao i preuzimanje dugova od strane odgovarajuce drzavne institucije, uz emisiju odgovarajucih hartija od vrednosti, za preuzeti dug.

Otplata dugova bankama, pri cemu se dugovi mogu otplacivati i kroz proces bankrotstva preduzeca

16. Navedite tendencije u procesu koncentracije banaka

Koncentracija banaka je proces snazno prisutan u modernom svetskom bankarstvu. Njegove osnovne sekularne karakteristike su sledece: Koncentracija, Univerzalizacija, Ekspanzija bankarske aktivnosti i Evolucija drzavnog intervencionizma. U sustini, to se svodi na inovacije, deregulaciju, marketizaciju, dezintermedijacijui konglomeraciju u savremenom bankarstvu. Taj proces po praviluprati proces diversifikacije poslovnih jedinica i organizacionih delova banaka koja omogucava diversifikaciju finansijskih usluga u funkciji razvoja banke i stabilizacije privrednih tokova nacionalne ekonomije. Radi se u osnovi o trzisno osmisljenom konceptu koncentracije kapitala u cilju programiranog rasta banaka, trzisnog prodora na nova bankarska trzista, jacanja bankarske konkurencije, imidza i goodwila banaka, sto sve rezultira rastom bankarskih profita, rastom kapitala banaka i sigurnosti (stabilnosti) bankarskog sistema u celini.

17. Sa stanovista funkcije savremenog bankarstva koja su najpoznatija nacela bankarskog poslovanja?

Funkcija savremenih banaka, sve raznovrsniji poslovi koje obavljaju svrstavaju ih u krug organizacija od posebnog drustvenog interesa. Funkcija kreiranja novca, poslovi sa depozitima, davanje kredita, zadovoljavanje privrednih tokova kratkorocnim i dugorocnim sredstvima, poslovanje deviznim sredstvima i poslovi platnog prometa sa inostranstvom, namecu obavezu bankama da svoju poslovnu politiku uskladjuju i podredjuju osnovnim uslovima makroekonomske politike. Sa tog stanovista i poznata nacela bankarskog poslovanja – likvidnost, sigurnost, rentabilnost i poverljivost, dobijaju posebno na znacaju

18. Navedite inovacije na podrucju nove poslovne strategije i politike vodjenja ukupnih poslova koje vode banke.

Nova bankarska strategija odvija se u nekoliko pravaca: Deregulacija i liberalizacija – Deregulacija predstavlja proces stalnog smanjivanja ili uklanjanja

barijera za uspesno i fleksibilno poslovanje banaka. To je proces vezan za revitalizaciju trzisnog mehanizma i pretvaranje banaka u samostalne i odgovorne finansijske institucije, cije se poslovanje orijentise uglavnom na profitne efekte. Deregulacija ne znaci suspendovanje funkcija Centralne banke u odrzavanju odredjene kontrolne funkcije. Proces liberalizacije se uglavnom odnosi na slobodnije trzisno formiranje kamata, slobodno istupanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom trzistu. Uz navedeno dolazi do sve veceg koriscenja novih fleksibilnih instrumenata, kao sto su opcije, swop-aranzmani, terminski poslovi isl.

Sekjuritizacija bilansa banaka i promene u tokovima stednje – Sekjuritizacija predstavlja proces u kojem se banke kroz svoju poslovnu politiku preusmeravaju na izdavanje, kupovinu i prodaju i trasfere hartija od vrednosti. Istovremeno dolazi do relativnog opadanja znacaja klasicnih depozitno-kreditnih poslova.

Globalizacija i internacionalizacija- Strateski pravci transformacije poslovnog bankarstva u trzisnom svetu ogledaju se kroz stvaranje snaznih bankarskih institucija koje mogu garantovati finansijsku sigurnost i stabilnost, diverzifikaciju investicionih ulaganja i rast medjunarodne trgovine.

Supervizorstvo (monitoring) Despecijalizacija i nova konkurencija u bankarstvu – ubrzanjem inovacioonih finansijskih i

bakarskih procesa i ekspanzijom finansijske liberalizacije i deregulacije finansijskih institucija tokom 80 tih i 90 tih godina proslog veka , vodila se snazna bankarska konkurentska borba. Nestalo je striktno bilansno funkcionalno razgranicenje izmedju komercijalnih banaka i stednih i drugih finansijskih institucija.

Tehnoloska revolucija u bankarstvu i finansijske inovacije

19. Koje funkcije obavlja Narodna Banka Srbije

a) Utvrdjuje i sprovodi monetarnu politikub) Samostalno vodi politiku kursa dinara, i uz saglasnost Vlade utvrdjuje rezim kursa dinarac) Cuva i upravlja deviznim rezervamad) Izdaje novcanice i kovani novace) Uredjuje, kontrolise i unapredjuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa

inostranstvomf) Izdaje i oduzima dozvole za rad, vrsi kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih

finansijskih organizacija i donosi propise iz te oblastig) Obavlja zakonom utvrdjene poslove za Republiku Srbijuh) Obavlja druge poslove utvrdjene ovim i drugim zakonom u skladu s principima poslovanja

centralnih banaka.

20. Koji su organi Narodne Banke Srbije

a) Monetarni odbor NBSb) Guvernerc) Savet NBS

a) Monetarni odbor cine guverner i viceguverneri NBS. Monetarni odbor utvrdjuje monetarnu politiku (utvrdjuje: uslove i nacin izdavanja kratkorocnih hartija od vrednosti, politiku kursa dinara itd)

b) Sednicama Monetarnog odbora predsedava guverner koji ujedno i predstavlja i zastupa NBS. Guvernera bira Narodna skupstina na predlog odbora Narodne skupstine nadleznog za finansije. Guverner je nadlezan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva NBS. (nadlezan je za: sprovodjenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizaciju i poslovanje NBS, pripremanje akata iz nadleznostiNBS itd.)

c) Savet ima predsednika i cetiri clana koje bira Narodna skupstina. Savet po potrebi, a nalmanje jednog godisnje , Narodnoj skupstini podnosi izvestaj o svom radu. (na predlog guvernera usvaja: finansijski plan NBS, godisnji racun NBS itd.)

21. Navedite kako NBS ostvaruje prihode

NBS ostvaruje prihode:

Od kamate i drugih prihoda na sredstva deponovana u inostranstvu Od kamate na kredite i na plasmane iz primarne emisije Od naknada za vrsenje usluga Kupovinom i prodajom hartija od vrednosti Od pozitivnih kursnih razlika Ostale prihode koje ostvaruje svojim poslovanjem i poslovanjem specijalizovane organizacije u

svom sastavu

22. Koji su komercijalni bankarski poslovi

U obavljanju svojih aktivnosti banka je samostalna i poslove realizuje u cilju ostvarivanja dobiti . Ti poslovi obuhvataju:

Depozitne poslove Kreditne poslove Menjacke poslove Emisione poslove Depo poslove Poslove s efektima Garancijske poslove Specificne poslove platnog prometa

Pored ovih poslova banke obavljaju i poslove u tudje ime i za tudj racun, kao sto su:

Posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti Kupovina i naplata potrazivanja i Pruzanje drugih finansijskih usluga

23. Sta se smatra velikim kreditom, a sta najvecim mogucim kreditom u kreditnim poslovima komercijalne banke

Velikim kreditom se smatra kredit, ili neko drugo potrazivanje i garancija, koji su dati jednom zajmodavcu, koji je veci od 20% kapitala bankeNajveci m mogucim kreditom jednom zajmodavcu smatra se kredit, drugo potrazivanje i garancija, koji ukupno iznose do 30% kapitala bankeUkupan iznos velikih kredita i najvecih mogucih kredita ne moze biti veci od 80% kapitala banke.

24. Prema bilansnom kriterijumu kakvi mogu biti bankarski poslovi

Mogu biti:

Pasivni Aktivni Neutralni sopstveni

25. Prema funkcionalnom kriterijumu kakvi mogu biti bankarski poslovi

Mogu biti:

Poslovi mobilizacije i koncentracije sredstava Kreditni poslovi Komisioni poslovi Sopstveni (vlastiti) poslovi

26. Prema vremenskom kriterijumu kakvi mogu biti bankarski poslovi

Mogu biti:

Kratkorocni Srednjerocni Dugorocni poslovi

27. Objasniti sustinu pasivnih bankarskih poslova

Banke obavljaju pasivne bankarske poslove vrseci funkciju mobilizacije i koncentracije slobodnih finansijskih sredstava. Bilansno posmatrano, radi se o tudjim mobilisanim i koncentrisanim sredstvima, koja su s aspekta banke, njen dug (zbog cega se evidentira u njenoj pasivi).Obavljajuci pasivne bankarske poslove, banka vrsi dve znacajne funkcije:

Mobilizaciju i koncentraciju finansijskih sredstava i Transformaciju mobilisanih i koncentrisanih finansijskih sredstava

Poslovi mobilizacije i koncentracije sredstava su od specificnog znacaja za banku, jer su polazni uslov za osnivanje i funkcionisanje banke kao i zbog stalno rastuce traznje za finansijskim sredstvima.

28. Koje su vrste kratkorocnih pasivnih bankarskih poslova

Najznacajniji kratkorocni bankarski poslovi su:

Depozitni poslovi Emisija novca Reeskontni poslovi Relombadni poslovi Kratkorocni vrednosni papiri (izdavanje blagajnickih zapisa, obveznica i drugih kratkorocnih

hartija od vrednosti) i Kratkorocni krediti od drugih banaka

29. Depozitni poslovi

Pod pasivnim depozitnim poslovima se podrazumevaju mobilizacija i koncentracija razlicitih vrsta depozita, kao sto su: depoziti po vidjenju privrednih subjekata, neoroceni stedni ulozi gradjana, ogranicena i namenska sredstva privrede i stanovnistva.

30. Sekundarna emisija novca

Sekundarna emisija novca koju vrse banke predstavlja kombinaciju aktivnog i pasivnog posla, jer se odobravanjem kredita od strane banke istovremeno stvara i obaveza u vidu depozita

31. Reeskontni poslovi

Reeskontni poslovi se sastoje u eskontovanju menica poslovne banke kod centralne banke, do kojih je poslovna baka dosla prethodnim odobravanjem kredita svojim komitentima. Radi se o ponovnom eskontovanju jednom vec eskontovanih menica

32. Navedi razliku izmedju eskonta i reeskonta

Eskont se odvija izmedju poslovne banke i njenih komitenata, a reeskont izmedju poslovnih banaka i centralne banke. U prvom slucaju poslovna banka odobrava kredit komitentu na bazi njegove menice, da bi joj ta ista menica posluzila za uzimanje kreditaod centralne banke. Preko reeskontnih kredita poslovna banka kompenzira prethodno smanjenje kreditnog potencijala. Medjutim obicno ne postoji kvantitativna jednakost izmedju eskonta i reeskonta vec je reeskontni kredit manji od eskontnog kredita (20-50%) sto zavisi od stepena restriktivnosti monetarne politike.. Eskontovanje je aktivan posao za poslovnu banku dok je reeskontni kredit pasivan posao.

33. Relombard

Relombard je pasivan posao koji nastaje izmedju poslovne banke i centralne banke. Pocetni uslov za nastanak relombardnog posla jeste lombardni kredit, koji odobrava poslovna banka komitentima (pri cemu su vrednosni papiri pokrice kredita). S aspekta poslovne banke lombardni kredit je aktivni posao. Ukoliko poslovna banka iskoristi dobijeno pokrice za lombardni kredit i doznaci ga centralnoj banci dobice relombardni kredit, koji s aspekta poslovne banke predstavlja pasivan posao.

34. Koji su kratkorocni instrumenti za mobilizacije sredstava od strane komercijalnih banaka

Emisijom kratkorocnih vrednosnih papira, kao sto su blagajnicki zapisi, obveznice, depozitni certifikati, poslovna banka je u poziciji da mobilise finansijske resurse s finansijskog trzista. Ovi poslovi su veoma razvijeni u trzisnim privredama a i posledica su promene u teorijskom i strateskom konceptu banaka, u smislu da banka nije pasivni akceptant obaveza. To znaci, da banka nece prilagodjavati svoje aktivne poslove zavisno od postojeceg potencijala, vec ce kreditni potencijal povecavati u skladu sa traznjom za bankarskim resursima.Kratkorocni krediti od drugih banaka predstavljaju obavezu banke, koja je uzela kredit, prema banci kreditoru. Na mobilizaciju ovih sredstava banka se odlucuje da bi ocuvala ili poboljsala likvidnost, ili da bi disperzovala svoje plasmane. S obzirom da se odobreni kredit od strane banke automatski pretvara u

raspolozivi depozit bancinog komitenta, emisiona aktivnost banke se smatra kratkorocnim pasivnim bankarskim poslom

35. Koje su vrste dugorocnih pasivnih bankarskih poslova

U dugorocne pasivne bankarske poslove spadaju:

Emisija dugorocnih hartija od vrednosti (akcije i dugorocne obveznice) Prikupljanje orocenih i ogranicenih depozita Prikupljanje fondova i dugorocnih sredstava preduzeca i javnih institucija Inostrani dugorocni krediti i Emisija založnica

36. Navedite najznacajnije kratkorocne aktivne bankarske poslove

Su:

Eskontni krediti Lombardni krediti Akceptni kredit Rambusni kredit Kontokorektni kredit Avalni kredit Vinkulacioni kredit Faktoring i Kratkorocne hartije od vrednosti

37. Eskontni krediti

Eskontni kredit je najstariji kratkorocni aktivni bankarski posao koji se sastoji u otkupu menica komitenata pre njihovog roka dospeca. Prema tome, menica je osnov za odobravanje kredita. Pri eskontovanju menice, kredit nije u visini menicnog pokrica, vec se umanjuje za iznos kamate od trenutka eskontovanja do datuma dospeca menica. Kamata za koju se smanjuje eskontni kredit zove se eskont ili diskont. Eskontni kredit je sa aspekta poslovne banke veoma siguran jer se ona moze pojaviti kod centralne banke za zahtevom za reeskont. Eskontni kredit je u principu pokriven robom jer je menica nastala kao produkt duznicko-poverilackih odnosa, zbog cega se smatra da stabilizaciono deluje u odnosu na privredna kretanja.

38. Lombardni kredit

Lombardni kredit se odobrava od strane banke na bazi pokrica u vrednosnim papirima, zlatu ili trgovackoj robi. Razlika izmedju eskontnog i lombardnog kredita je u sledecem:

Kod eskonta za dug jemci duznik celom svojom imovinom, dok kod lombarda jedino zalog koristi kao pokrice

Kod lombarda je moguce zahtevati dopunu pokrica, ukoliko mu trzasna vrednost opadne preko 10%

Lombardni kredit iznosi do 75% vrednosnih zaloga i Lombardni kredit je povoljan za duznika, jer dolazi do sredstava bez prodaje zaloga

Dobijeni lombardni kredit banka moze iskoristiti za odrzavanje sopstvenog kreditnog potencijala, tako sto ce traziti relombardni kredit kod centralne banke ili kod neke vece i snaznije poslovne banke

39. Akceptni kredit

Akceptni kredit se sastoji u mogucnosti koju pruzaju banke svojim komitentima da na njih trasiraju menice do odredjene visine i sa odredjenim rokom. Prema tome, akceptiranjem menice svojih komitenata banka postaje glavni menicni duznik. Akceptni kredit se realizuje onog trenutka kada vlasnik takve menice, nakon isteka njenog dospeca, zatrazi od banke naplatu.

40. Rambursni kredit

Rambusni kredit je specificna vrsta akceptnog kredita koji je karakteristican za spoljnu trgovinu. Banka odobrava akceptni kredit uvozniku, a u korist izvoznika, pri cemu kao pokrice sluze, na njeno ime, preneti robni dokumenti – teretnice i ostali papiri. Ovi papiri sluze kao garancija za nesmetanu isplatu menica, jer kod rambusnog kredita kupac (uvoznik) ne placa robu u gotovu, vec izvoznik prima rambus tj isplatu preko kupceve bancine veze u inostranstvu, u vidu akcepta. Zbog toga se ovim poslom bave samo banke sa medjunarodnim ugledom, uz mogucnost da manje banke posluju uz posredovanje vecih i snaznijih banaka.

41. Kontokorentni kredit

Kontokorentni kredit ili kredit po tekucem racunu se realizuje tako sto banka odobrava svom komitentu kredit na tekuci racun, cime je komitent u poziciji da njima raspolaze izdavanjem naloga banci za isplatu sa tekuceg racuna. Kredit je u funkciji kreditiranja obrtnih potreba preduzeca komitenta

42. Avalni kredit

Avalni kredit se odobrava u vidu posebne garancije na licu menice, zbog cega predstavlja menicno jemstvo banke. Banka garantuje da ce neko od potpisnika menice ispuniti svoju menicnu obavezu. Prema tome, davanjem avala banka prihvata obavezu da u slucaju kada menicni duznik ne isplati obavezu menicnom poveriocu, istu ona u potpunosti izmiri.

43. Vinkulacioni kredit

Vunkulacioni kredit (lat. Vinculare-spojiti,zaduziti, obavezati) znaci vrstu kredita koji odobrava banka na bazi prethodne obaveze duznika da doznaci tovarni list, na osnovu koga se potpuno ili delimicno raspolaze vrednoscu robe. Koristi se u trgovini na veliko pri otkupu robe na terenu. Na osnovu ovog kredita trgovina ana veliko ne mora cekati na naplatu robe od krajnjeg kupca, vec dobija sredstva kojim raspolaze. Time krajnji kupac isplacuje vrednost rove banci, a banka mu vraca tovarni list u cilju preuzimanja robe.

44. Faktoring

Faktoring poslovi predstavljaju oblik kratkorocnog plasmana, gde banka ili specijalizovan faktoring kompanija otkupljuje kratkorocna potrazivanja koje izvoznik ima prema nekom trecem licu. Time banka ili faktoring kompanija preuzima ruzik naplate potrazivanja. Na taj nacin izvoznik se kratkorocno kreditira i do 90% vrednosti izvoza, dok mu se preostali iznos stavlja na raspolaganje kada kupac primi robu, uz odbitak kamate i provizije.

45. Koji su najznacajniji dugorocni aktivni bakarski poslovi

Su:

Hipotekarni kredit Gradjevinski kredit Investicioni kredit Konzorcijalni kredit Stambeni kredit Forfetiranje Potrosacki kredit i Portfolio investicija

46. Objasniti hipotekarni, gradjevinski i investicioni kredit

Hipotekarni kredit je oblik dugorocnog kredita koji je pokriven realnim nepokretnim dobrima- hipotekom. Pri tome, za dug jamci samo hipoteka.Gradjevinski kredit banka odobrava komitentima za objekte u izgradnji, najcesce na rok od 3-5 godina.Investicioni kredit je u funkciji finansiranja razvoja, ali i za nabavku trajnih obrtnih sredstava.

47. Konzorcijalni kredit

Konzorcijalni kredit se odobrava preko privremenih ili stalnih konzorcijuma, koji se sastoje iz grupacije zainteresovanih banaka. Konzorcijumi se formiraju povodom emisije velikih javnih zajmova. Konzorcijum preuzima hartije od vrednosti po nesto nizem kursu u odnosu na nominalnu vrednost, da bi ih plasirao po nesto visem kursu, ostvarujuci pri tome odredjenu dobit. Ukoliko prodaja obveznica ne uspe, konzorcijum moze preuzeti neprodate obveznice i time postati kreditor na duzi rok.

48. Stambeni kredit

Stambeni kredit se smatra posebnim oblikom gradjevinskog kredita, cija je funkcija da domacinstva lakse dolaze do stanova, kao i da stimulise razvoj gradjevinarstva. Osim banaka, stambene kredite odobravaju privredna i javna preduzeca, fondovi za stambenu izgradnju, fondovi solidarnosti i penzioni fondovi. Kada banke odobravaju stambene kredite, one ih odobravaju po nizim kamatama nego u slucaju drugih vrsta kredita.

49. Forfeting

Forfeting je oblik dugorocnog finansiranja izvoza koji se realizuje kao otkup dugorocnih potrazivanja izvoznika od strane banke ili forfeting kompanije. Pri otkupu potrazivanja dobija se fiksni iznos kao provizija (koja se prevaljuje na krajnjeg kupca) jer se ugovor o forfetingu zakljucuje pre zakljucivanja izvoznog posla. Time izvoznik dolazi do sredstava i pre nego sto mu kupac plati robu.

50. Potrosacki kredit

Potrosacki kredit omogucuje anticipiranu potrosnju onih delova stanovnistva koji trenutno imaju vece potrebe za potrosnjom nego sto im omogucuje njihov trenutni nivo dohotka. S obzirom da se potrosacki krediti odobravaju na teret onih delova stanovnistva koji odlazu svoju potrosnju za buduci period moze se oceniti da ovi krediti prodsticu proizvodnju i promet, uravnotezavaju robno-novcane odnose i povecavaju opsti nivo zivotnog standarda stanovnistva. Pored banaka, potrosacki kredit mogu odobravati proizvodna i trgovinska preduzeca

51. Objasniti kreditnu liniju

Pod kreditnom linijom se podrazumeva maksimalni iznos kratkorocnih iznosa kredita za obrtna sredstva koga korisnik kredita moze da koristi bez obaveze ponovnog podnosenja zahteva, u bilo koje vreme u ugovorenom roku.

52. Revolving kredit

Revolving krediti su takvi kratkorocni krediti za obrtna sredstva koji se automatski, po iskoriscenju, obnavljaju – sve do iskoriscenja ugovorenog maksimalnog iznosa u ugovorenom roku. Oni omogucuju korisnicima datih kredita da povlace novcana sredstva u skladu sa dinamikom svojih potreba i da ih otplacuju prema svojim finansijskim mogucnostima u okviru ugovorenog roka. Banke, kao davaoci revolving kredita, moraju (s obzirom na to da drze raspoloziva novcana sredstva u pripravnosti) od korisnika ovih kredita traziti placanje (pored redovne kamate) i proviziju na neiskorisceni iznos odobrenog kredita.

53. Navesti podelu komisionih neutralnih bankarskih poslova

Uobicajena je podela na : posrednicke i komisione bankarske posloveKarakteristika posrednickih neutralnih bakarskih poslova je da ih banka obavlja u tudje ime i za tudj racun, uz naplatu odgovarajuce naknade. Najznacajniji posrednicki poslovi su poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu i poslovi raznih naplata i isplata. Pod platnim prometom se podrazumevaju aktivnosti vezane za placanja izmedju fizickih i pravnih lica, zatim izmedju pravnih lica kao i izmedju fizickih lica.Komisione neutralne bankarske poslove banka obavlja u svoje ime ali za tudj racun. Najznacajniji komisioni neutralni bankarski poslovi su:

Emisija obveznica i drugih HOV Izdavanje kreditnih pisama i otvaranje skreditiva Izdavanje garancija i garantnih pisama Otvaranje akreditiva Cuvanje i upravljanje vrednostima (depo-poslovi, kupovine i prodaje HOV idr.)

54. Depo poslovi

Depo poslovi su neutralni bankarski poslovi, sto znaci da se banka ne javlja ni u uozi poverioca ni u ulozi duznika. Sastoje se u primanju zatvorenih i otvorenih stvari od vrednosti na cuvanje i upravljanje, kao sto su hartije od vrednosti, umetnicke slike, plemeniti metali idr. Za svaki zakljuceni (ugovoreni) depo posao sklapa se poseban ugovor izmedju banke i deponenta kojim se detaljno regulisu prava i oabveze i jedne i druge strane. Banka je duzna da primljene stvari od vrednosti na cuvanje i upravljanje preda u ugovorenom roku ili na zahtev deponenta u neostecenom stanju, tj. u obliku u kome ih je primila. Ona je duzna kod otvorenih depoa, koji se odnosi samo na hartije od vrednosti , da vrsi administriranje, u smislu naplate dospele glavnice i makate, dividende isl. Sto znaci da upravlja njima a ne samo da ih cuva.Deponenti su duzni da bankci za obavljeni depo posao plate odredjenu proviziju.Banke se bave i iznajmljivanjem sefova za cuvanje stvari od vrednosti preduzecima i gradjanima, uz naplatu odredjene zakupnine, kao posebna vrsta prihoda.

55. Komisioni poslovi

Komisioni poslovi su takvi poslovi koje banka, kao uredan trgovac, obavlja u svoje ime a za racun klijenta, kao sto su kupovina i prodaja trgovackih efekata, vucenje ili akceptiranje menica itd. U ovom poslu ucestvuju dva lica: komisionar i komitent. Komisionar je lice (banka)koje obavlja dati komisioni posao u svoje ime a za racun komitenta. Komitent je lice za ciji racun komisionar obavlja dati komisioni posao. Sve prednosti ili negativne posledice datog komisionog posla snosi komitent za ciji se racun on obavlje.Obavljanje datog komisionog posla se vrsi na bazi unapred sklopljenog komisionog ugovora izmedju banke kao komisionara i komitenta.

56. Navedi podelu kratkorocnih sopstvenih bankarskih poslova

U kratkorocne sopstvene bankarske poslove ubrajaju se:

Arbitrazni poslovi (bake zaradjuju na razlici u kursevima HOV na razlicitim trzistima) Berzanski poslovi gde banka kupuje HOV na berzi po jednom kursu da bi ih kasnije uz veci kurs

prodala (swich i swap) Spekulacije s hartijama od vrednosti i Trgovane i participacija u poslovima komitenata

57. Swich

Swich je robni osao sa inostranstvom koji omogucuje nekoj zemlji da u rezimu kliringa, dodje do konvertibilnih valuta, a njeni izvoznici do zarada na osnovu kursne razlike izmedju deviza i robnih cena (koje postoje izmedju zemlje porekla robe i zemlje stvarne uvoznice robe). Razlika se naziva swich premija.

58. Swap poslovi

Swap poslovi banke obavljaju na berzama ili deviznim trzistima, gde se u isto vreme i sa istim partnerom zakljucuje posao kupovine odredjenog iznosa deviza s odredjenim rokom dospeca i prodaje istog iznosa s drugim rokom dospeca. Tu postoji terminska kupoprodaja deviza, pri cemu je cilj zarada ili na kursu ili na kamatama (moze i jedno i drugo)

59. Navesti podelu dugorocnih sopstvenih bankarskih poslova

Osnivanje sopstvenih preduzeca i akcionarskih drustava u cilju maksimiziranja profita Ucestvovanje u kapitalu drugih preduzeca, kupovinom njihovih akcija

60. Koji su bazicni elementi opste kreditne politike banke

Regulativne odredbe koje limitiraju obim i strukturu kredita Opsti ekonomski uslovi formulisanja odredjenog koncepta kreditne politike Monetarna i fiskalna politika zemlje Definisanje optimalnog ekonomsko- finansijskog podrucja delovanja banke Standardizacija strukture prihvatljivih kreditnih oblika Definisanje opstih obrazaca uslova, rizika i rentabilnosti najvaznijih oblika kredita Stepen pokrivenosti kapitalom Profil procedure odobravanja kredita

61. Pasivna investiciona politika formiranja portfolia obveznica

Opredeljujuci se za pasivnu investicionu politiku, banka preferira adekvatnu stopu prinosa koje daju obveznice boljeg kvaliteta. U tu svrhu menadzment banke formira odredjeni portfolio kvalitetnih

obveznica koji ce drzati do isteka njihove rocnosti. Opredeljujuci se za visok kreditni rejting obveznice, znacaj stope prinosa se relativizira. U sklopu opredeljenja za kvalitetne i manje prinosne obveznice, bankarski menadzment je zainteresovan da utvrdi maksimalne rokove dospeca obveznica koji su za banke prihvatljivi. S obzirom na sustinu pasivne investicione politike i cinjenice da dugorocne obveznice po pravilu nose vise stope prinosa ali uz visi stepen kamatnog rizika, banka se odlucuje za kratkorocne obveznice manjih stopa prinosa, ali vece sigurnosti. Operacionalizacija investicione politike moguca je na dva nacina. Jedna jod konkretizacija pasivne strategije portfolio obvezica jeste strategija rocnih merdevina. Radi se o pristupu u kojem portfolio menadzeri inicijalno odredjuju maksimalno prihvatljivu rocnost obveznica koje drze do roka dospeca. To je osnova da se ukupan portfolio obveznica za usvojeni period podeli na jednake delove obveznice koje dospevaju svake godine.Pasivnu strategiju je moguce realizovati i kroz „barbell“ rocnu strukturu. Prema ovoj varijanti banka permanentno drzi kombinaciju kratkorocnih i vrlo dugorocnih obveznica u svom portfoliu. Strategija se zasniva na razlicitoj ulozi navedenih vrednosnih papira u aktivi banaka, pri cemu su kratkorocne obveznice u funkciji likvidnosti a dugorocne u funkciji obezbedjenja vece stope prinosa.

62. Aktivna investiciona politika formiranja portfolia obveznica

Za razliku od pasivne investicione politike, aktivna investiciona politika se zasniva na stalnih promenama portfolio strukture obveznica, sto se realizuje kratkorocnim transakcijama na finansijskim trzistima. U ovom slucaju banka prodaje obveznice iz portfolia pre isteka rokova dospeca, uz istovremenu kupovinu drugih obveznica radi ostvarenja dobiti po osnovu promena njihovih trzisnih cena

63. Pasivna politika kompleksnog portfolia

Pasivna politika kompleksnog portfolia moze se operacionalizovati u dve varijante. Prva varijanta se zasniva na koncepciji „kupiti i drzati“ tj. radi se o strategiji zadrzavanja inicijalno formirane portfolio strukture do roka dospeca svih tipova vrednosnih papira. Zbog toga je znacajna prvobitno formirana struktura kompleksnog portfolia.Opredeljujuci se za pasivnu portfolio strategiju menadzeri nemaju za cilj dobit iz tekucih transakcija na finansijskom trzistu vec im je cilj adekvatan prinos za preuzeti stepen rizika.Druga varijanta se zasniva na indeksnim fondovima. U okviru ove varijante portfolio menadzeri vrse sto je moguce vecu diversifikaciju portfolio strukture, da bi minimizirali netrzisne rizike. Akcenat je na diversifikaciji akcija, kje i nose srazmerno veci rizik.

64. Aktivna politika kompleksnog portfolia

Ova politika podrazumeva kontinuirane kupovine i prodaje vrednosnih papira da bi se povecao profit po osnovu neravnoteznih cena akcija i obveznica na finansijskom trzistu. Shodno tome, strategija se zasniva na otkrivanju obveznica i akcija sa neravnoteznim cenama, a pretpostavka je d aih uvek ima. Stoga je neophodno angazovanje investicionih analiticara koji bi stalnim izucavanjem trzista dolazili do saznanja

o obveznicama i akcijama sa neravnoteznim cenama. Ako se tome doda i cesta promena zeljene portfolio strukture normalno je da finansijska institucija u slucaju aktivne strategije imaju povecane transakcione troskove.

Aktivna strategija se moze realizovati u dve varijante. Jednostavnija varijanta se zsniva na koriscenju fundamentalne i tehnicke analize vrednosnih papira, narocito akcija. Analizom performansi kompanija koje su emitovale vrednosne papire, fundamentalna analiza ima za cilj da identifikuje precenjene i potcenjene vrednosne hartije.Druga varijanta se zasniva na kompjuterizovanom programskom trgovanju koji pomaze da se automatski identifikuju potrebne transakcije na trzistu u funkciji permanentne optimizacije portfolio strukture.

65. Koji su klasicni poslovi koje obavlja ju investicione banke

Su:

Organizovanje emisije hartija od vrednosti Otkup i distribucija hartija od vrednosti Trgovina hartijama od vrednosti Restruktuiranje preduzeca Promena vlasnicke strukture preduzeca Konsultantske usluge isl.

66. Koje su osnovne aktivnosti koje se obavljaju na trzistima hartija od vrednosti

Osnovne aktivnosti koje se obavljaju na trzistima hartija od vrednosti mogu se klasifikovati u pet kategorija:

Poslovi upisa i distribucije Poslovi market makersa Poslovi brokersko-dilerski Poravnanje Poslovi upravljanja investicijama i saveti

67. Koje su tri funkcije investicionih banaka na primarnom trzistu kapitala

Funkcija prema kojoj se najcesce identifikuju investicione banke jeste upis hartija od vrednosti i njihova distribucija. Investicione banke, na principu trgovine na veliko, otkupljuju emisiju, a zatim je rasprodaju. Delujuci kao prodavac, one angazuju svoj kapital i svoje kratkorocne kreditne linije. Na osnovu toga njihova kompleksna funkcija moze se podeliti na:

Funkciju pokretanja emisije (ukljucuje razvoj i registraciju emisija hartija od vrednosti)

Preuzimanje emisije (ukljucuje otkup cele emisije hartija od vrednosti emitenta, od strane konzorcijuma banaka)

Plasiranje ili distribucija emisije, ukljucujuci finalnu prodaju hartija od vrednosti sirokoj publici

68. Koje prednosti ostvaruju korporacije koje pribavljaju kapital uz pomoc investicionih banaka

Ostvaruju sledece prednosti:

Manji troskovi pribavljanja kapitala Brze dolazenje do potrebnog kapitala po emisiji hartija od vrednosti Sira distribucija i brza realizacija hartija od vrednosti Strucnoj pomoci i savetima u vezi sa izborom vrste hartija od vrednosti, uslovima i finansijskim

tehnikama emisije isl. Pruzanje odredjene finansijske pomoci u kriznim situacijama

69. Koje koristi imaju investicione banke od brokersko dilerskih poslova

Jedna od osnovnih aktivnosti investicionih banaka je pruzanje brokersko dilerskih usluga, kojima se uspostavlja veza izmedju kupaca (investitora) i prodavaca (emitenata i holdera) hartija od vrednosti.. Investicione banke , obavljajuci ove poslove, ostvaruju proviziju (sticu prihod). Koristi imaju i investitori – zbog odrzavanja likvidnosti kao i emitenti – jer placaju nizi prinos (imaju nize troskove finansiranja)Investicione banke se javljaju na sekundarnom trzistu kao dileri iz sledecih razloga

Dilerske operacije predstavljaju profitni centar za banku Razvijanje i odrzavanje vestine odredjivanja cene hartija od vrednosti Razvijanje sekundarnog trzista za hartije od vrednosti

70. Kakve vrste investicionih saveta prizaju investicione banke

Postoje razne vrste saveta koje pruzaju investicione banke:

Za upravljanje aktivom i pasivom Za zastitu od rizika Za preuzimanje drugih kompanja Za odbranu ciljane kompanije od neprijateljskog preuzimanja Struktuiranje svih vrsta finansijskih aranzmana Pravni, racunovodstveni i poreski saveti i td.