1.POJAM I VRSTE BANKARSKIH POSLOVA

Bankarski poslovi su pravni poslovi koji se zakljucuju izmedju bankarskih organizacija u vezi sa pravnim prometom novca i obavljanjem privrednih usluga sa novcem.Kod pojma bankarskih poslova bitno je da je jedan subjekt kod ovih pravnih poslova bankarska organizacija i da se radi o prometu i uslugama u vezi sa novcem.Bankarski poslovi su u skladu sa ovim bitnim specificnostima, posebna vrsta pravnih poslova u robno-novcanom prometu, a ova konstatacija znaci da se opsta nacela i principi robno novcanog prometa primenjuju i kada su u pitanju bankarski poslovi.Specificnosti bankarskih poslova, pored specificnosti u pogledu subjekata ovih poslova, izrazavaju se prvenstveno u izuzetnom znacaju pismene forme u koju se ukljucuju ovi poslovi i u jednoobraznom, masovnom i tipiziranom sadrzaju ovih poslova. Ovi poslovi se najcesce zakljucuju adhezionim putem tj pristupanjem unapred pripremljenih i sastavljanih tipskih i stadnardnih ugovora ili opstim uslovima poslovanja bankarskih organizacija.Pored opstih uslova poslovanja cija je primena ugovorena u konkretnom ugovornom odnosu sa bankarskom organizacijom, mogu se ugovoriti i posebne ugovorne klauzule koje tada imaju prioritet u primeni u odnosu na opste odredbe iz opstih uslova poslovanja.*Prema teritorijalnom principu, tj prema podrucju na kome se obavljaju pojedini bankarski poslovi treba razlikovati domace i medjunarodne bankarske poslove. *Pojedine vrste bankarskih poslova utvrdjuju se od svojstva bancinih klijenata i tada razlikujemo bankarske poslove sa pravnim licima i bankarske poslove sa gradjanima.*Prilikom utvdjivanja pojedinih bankarskih poslova polazi se od polozaja bankarske organizacije u konkretnom poslu. Ukoliko banka obavlja pojedine poslove u cilju prikupljanja sredstava banka se kod tih poslova pojavljuje u polazaju duznika. A ako se radi o bankarskim poslovima plasmana prikupljenih novcanih sredstava, bankarska organizacija je u polozaju poverioca. Trecu grupu bankarskih poslova cine uglavnom specijalizovane usluge bankarskih organizacija u platnom prometu u zemlji i platnom prometu sa inostranstvom.

*Pojedini autori predlazu grupisanje bankarskih poslova u sledece tri grupe: 1. Novcani poslovi.2. Kreditni poslovi,3. Poslovi u platnom prometu.

Bankarske poslove cemo u daljem izlaganju svrstati u tri osnovne grupe bankarskih poslova:1. Aktivni bankarski poslovi- su poslovi u kojima se bankarska organizacija pojavljuje u ulozi poverioca.2. Pasivni bankarski poslovi- su poslovi u kojima se banka pojavljuje u ulozi duznika.3. Neuralni poslovi- su poslovi u kojima se regulisu pojedine specijalizovane bankarske usluge na taj nacin da

banku u tim poslovima nije ni u ulozi poverioca a nije ni u ulozi duznika u vezi novcanih potrazivanja.

2.UGOVOR O NOVCANOM DEPOZITU-POJAM,VRSTE,ZAKLJUCENJE I FORMA

Ugovor o novcanom depozitu je ugovor kojim se banka obavezuje da primi, a deponent da polozi odredjeni novcani iznos.U bankarske novcane depozite se redovno ubrajaju:ugovor o novcanom depozitu i ugovor o ulogu na stednju. U sirem smislu reci, u praksi se ponekad pod bankarskim poslovima smatraju i : ugovor o tekucem racunu i ugovor o deponovanju hartija od vrednosti, pa i ugovor o sefu.Polaganje novca se sastoji u predaji novcanog iznosa banci uz istovremeni prenos prava raspolaganja novcem sa deponenta na banku. Prenosom prava raspolaganja deponent gubi svojinu u novcu a stice potrazivanje prema banci na isti novcani iznos uvecan za kamatu. Bitno je da novcani iznos bude odredjen, tj da se utvrdi njegova visina pri zakljucenju ugovora, odnosno da se utvrde nacini uplate novih novcanih iznosa na racun koji se po ugovoru o depozitu vodi.Predmet depozita po ovom ugovoru je novac. To moze biti gotov novac i novac sa racuna-ziralni novac.

1

Osnovna svrha ugovora o novcanom depozitu je to da se omoguci banci da privremeno raspolaze slobodnim novcanim sredstvima svojih komitenata.

S obzirom na vremensku dimenziju raspolaganja deponovanim novcem, mogu se razlikovati:1) depozit po vidjenju- deponent moze u svakom trenutku raspolagati svim deponovanim sredstvima, kako

preko racuna novcanog depozita tako i nalogom za isplatu.2) oroceni depozit- banka ima pravo da u roku koji je ugovorom utvrdjen, iskljucivo raspolaze deponovanim

novcem. Tek po proteku ovog roka deponent moze zahtevati isplatu ili na drugi nacin raspolagati novcem.Po drugom kriterijumu, ugovori o novcanom depozitu se dele na:

1) ugovori sa otkaznim rokom-deponent moze raspolagati deponovanim sredstvima tek po proteku otkaznog roka, do tada iskljucivo raspolaganje ima banka. Ugovaranje otkaznog roka je moguce kod ugovora o novcanom depozitu po vidjenju i kod ugovora sa orocenim depozitom.

2) Ugovori bez otkaznog roka- deponent moze raspolagati novcem u svakom trenutku kod depozita po vidjenju, odnosno u svakom trenutku po isteku vremena orocenja kod orocenog depozita.

Ugovori o novcanom depozitu mogu biti:1) Namenski- banka moze deponovani novac koristiti samo za ugovorom odredjenu namenu. Ako novac

koristi nenamenski deponent moze otkazati ugovor i zahtevati naknadu stete koja mu je na taj nacin pricinjena.

2) Nenamenski-banka moze deponovani novac koristiti u bilo koje svrhe.

Ugovorom o novcanom depozitu se u nasem pravu smatra zakljucenim kada se banka obaveze da primi a deponent da polozi kod nje odredjeni novcani iznos. Rec je o konsesualnom ugovoru. Ugovorne strane mogu usloviti punovaznost ugovora odredjenom formom, ali ta cinjenica ne menja konsesualni karakter ovog ugovora.Mada neformalan, ugovor o novcanom depozitu se u praksi redovno zakljucuje u pismenoj formi, po pravilu na osnovu unapred pripremljenog formulara. Ako se novcana sredstva deponuju na rok preko jedne godine, banka je duzna da deponentu izda certifikat o deponovanim sredstvima, koji predstavlja hov.

3.OBAVEZE I PRAVA BANKE KOD UGOVORA O NOVCANOM DEPOZITU

Moze se reci da su osnovne obaveze banke:1. Obaveza vracanja novcanog iznosa- banka je duzna, prema uslovima koji su predvidjeni ugovorom, da

deponentu na njegov zahtev vrati isti novcani iznos koji je po psnovu ugovora primio. Zavisno od ugovora banka moze imati obavezu da deponovani novac vrati odjednom ili na rate.

2. Obaveza otvaranja i vodjenja racuna novcanog depozita- u korist i na teret tog racuna banka je duzna da upisuje sva potrazivanja i dugovanja koja prizadju iz poslova koje banka ima sa deponentom kao i iz poslova koje deponent ima sa trecim licima. Upisivanje potrazivanja i dugovanja iz poslovanja banke i deponenta relativno je jednostavno. Kada su u pitanju potrazivanja i dugovanja koja su nastala u poslovanju deponenta sa trecim licima sitacija je slozenija. Banka u ovim slucajevima ima obavezu upisa potrazivanja i dugovanja u korist i na teret novcanog depozita, ali ona to cini za racun svog deponenta. Banka najcesce istupa u svoje ime a za racun deponenta, tj pruza bankarsku komisionu uslugu. Medjutim, istupanje banke moze biti i zastupnicko, tj banka moze istupiti i za ime i za racun svog deponenta. S obzirom na to da se po osnovu novcanog depozita otvara racun preko koga deponent posluje, moze se postaviti pitanje razlike izmedju ovog racuna i tekuceg racuna koji nastaje po osnovu posebnog bankarskog ugovora. Po osnovu ugovora o novcanom depozitu banka ima obavezu da plati kamatu, dok kod ugovora o tekucem racunu to nije slucaj. Za vodje tekuceg racuna banka ima pravo da naplacuje proviziju, dok nema to pravo kod ugovora o novcanom depozitu. I kod ugovora o novcanom depozitu deponent u trenutku zakljucivanja ugovora preuzima obavezu deponovanja odredjene sume novca, dok kod ugovora o tekucem racunu nema takvu obavezu.

2

3. Obaveza izvrsavanja deponovanih naloga- banka je duzna da izvrsava sve deponovane naloge na koje se ugovorom obavezala. Najvazniji su pri tome nalozi koji se ticu raspolaganja sredstvima na racunu novcanog depozita. Moze se desiti da banka dobije naloge za placanje sa racuna, cije bi izvrsavanje dovelo racun u pasivu. Onda treba smatrati da banka nije duzna da takav nalog izvrsi, odnosno duzna je da ga izvrsi samo do iznosa raspolozivih sredstava na racunu. U nasem pravu je uredjeno mesto placanja po osnovu racuna novcanog depozita, a to je sediste banke kod koje je racun otvoren.

4. Obaveza obavestavanja- obaveza je banke da obavestava deponenta o svakoj promeni koja na racunu nastane. To znaci da banka mora izvestiti deponenta o svakoj uplati na racun i svakoj isplati sa racuna. Banka je duzna da krajem svake godine dostavi deponentu izvestaj o stanju racuna (saldo).

5. Obaveza placanja kamate- banka ima obavezu da placa naknadu za koriscenje tudjeg novca, tj naknadu za prenos prava raspolaganja tim novcem za odredjeni vremenski period. Duzna je da plati deponentu kamatu na deponovana sredstva.

Po ugovoru o bankarskom novcanom depozitu banka ima sledeca prava:1. Pravo raspolaganja deponovanim novcem- ovom pravu banke odgovara obaveza deponenta da po

osnovu zakljucenog ugovora deponuje, tj stavi banci na raspolaganje odredjeni novcani iznos.2. Pravo na pokrice i kamatu za slucaj negativnog salda na racunu- ako se na racunu iskaze negativan

saldo, banka ima pravo da od deponenta zahteva pokrice. Pored toga za iznos prekoracen po racunu banka ima pravo na zakonsku ili ugovornu kamatu, jer za taj iznos novca banka se prema deponentu javlja u ulozi svojevrsnog kreditnog poverioca.

4.UGOVOR O ULOGU NA STEDNJU-POJAM, VRSTE I FORMA

Pod ugovorom o uloga na stednju podrazumeva se takav ugovor kojim banka stice pravo raspolaganja novcanim sredstvima ulozenim na stednju, uz obavezu da ta sredstva, zajedno sa kamatom vrati ulagacu na njegov zahtev.Po svom karekteru ugovor o ulogu na stednju predstavlja posebnu vrstu ugovora o novcanom depozitu. Razlike se iskazuju pre svega u pogledu subjekata. Prikupljanjem stednih uloga i zakljucivanjem ugovora o ulogu na stednju mogu se baviti ne smao banke vec i druge finansijske organizacije. Ulagac kod ugovora o ulogu na stednju moze biti samo fizicko lice. Kod ugovora o ulogu na stednju se stanje sredstava ulagaca prati na drugi nacin, uz upotrebu posebne pismene isprave- stedne knjizice. Kod ove vrste ugovore ne moze doci do pasivnog salda. Kod ugovora o ulogu na stednju uvek se ulagacu izdaje stedna knjizica kao posebna pismena isprava sa svojstvima legitimacionog papira.U nasoj pravnoj teoriji se smatra da je ugovor o ulogu na stednju neformalan. Prisutan je i stav da je ovaj ugovor realan. Smatra se da ugovor nastaje u trenutku kada je polozen ulog na stednju, a ne kada je ostvarena saglasnost ugovornih strana.Sto se tice vrsta ovog ugovora, oni mogu biti:

3

1. Oroceni- karakteristicno je to da je prenos prava raspolaganja novcem na banku utvrdjen za tacno odredjeni vremenski period u kome ulagac ne sme zahtevati vracanje ulozenog novca. Klauzula orocenosti se unosi u stednu knjizicu.

2. Po vidjenju3. Sa otkaznim rokom- otkazni rok se najcesce javlja kod neorocenog stednog uloga ali se moze javiti i kod

orocenog.4. Bez otkaznog roka-5. Nenamenski- sto je redovan slucaj,6. Namenski- moze se utvrditi npr za stambenu izgradnju.

5.OBAVEZE I PRAVA BANKE KOD UGOVORA O ULOGU NA STEDNJU

U najvaznije obaveze banke spadaju sledece obaveze:1. Obaveza izdavanja stedne knjizice- najstaje za banku vec u trenutku zakljucenja ugovora o ulogu na

stednju, jer je ona pretpostavka za ostvarivanje prava ulagaca. Banka je duzna da izda stednu njizicu na dinare ili na stranu valutu.

2. Obaveza primanja uplata i vrsenja isplata- po osnovu uloga je obaveza koju banka ima sve vreme trajanja ugovora. Obaveza isplate je ogranicena visinom sredstava na racunu uloga.

3. Obaveza placanja kamate- je obaveza koju banka ima na osnovu prenosa prava koriscenja ulozenog novca na nju. Kamata se obracunava jednom godisnje po stopama koje su odredjene propisima odnosno ugovorom. Valuta u kojoj ce se obracunavati kamata zavisi od karaktera osnovnog uloga, odredaba ugovora i imperativnih propisa.

4. Obaveza cuvanja podataka o ulogu kao poslovne tajne- je obaveza koju banka ima prakticno kod svih bankarskih poslova, ali je ona kod stednih uloga posebno znacajna. Tajnost uloga je vazan motiv i interes ulagaca pa je u nasem pravu predvidjeno da banka moze podatke o ulogu saopstavati samo na pismeni zahtev suda.

Osnovno pravo banke je pravo na raspolaganje sredstvima uloga. Banka stice svojinu na sredstvima uloga tako da moze njima dalje raspolagati. Za uloge po vidjenju banka u svakom trenutku mora raspolagati odgovarajucim sredstvima za isplate po zahtevima ulagaca.

6.STEDNA KNJIZICA

Vaznu specificnost kod ugovora o ulogu na stednju predstavlja stedna knjizica. Stedna knjizica je pismena izjava koju izdaje banka ulagacu u koju se unose uplate i podizanje novca po ugovoru o ulogu na stednju. Ona ima dvojaku funkciju. S jedne strane ona predstavlja dokaz o postojanju i visini uloga na stednju. Druga joj je funkcija legitimacionog karaktera. Stednom knjizicom se ulagac legitimise pred bankom kao ovlasceni korisnik uloga na stednju. Stedna knjizica ovlascuje njenog imaoca da zahteva isplatu kod druge poslovne jedinice iste banke ili cak kod druge korespondentne banke.Stedna knjizica najcesce glasi na ime, ali moze da glasi i na donosioca. Ako glasi na ime tada se njome moze pri uplatama i podizanjima novca koristiti samo to lice ili lice koje ono ovlasti kao svog punomocnika. Kod stednih knjizica na donosioca, svaki njen posednik se smatra ovlascenim posednikom.Po svojoj pravnoj prirodi stedna knjizica je kvalifikovani legitimacioni papir, a u nekim pravima se tretira i kao prava hov.

7.UGOVOR O DEPONOVANJU HARTIJA OD VREDNOSTI-POJAM,VRSTE,ZAKLJUCENJE I FORMA

4

Ugovor o deponovanju hov se u nasem pravu definise kao ugovor kojim se banka obavezuje da ce uz naknadu, preuzeti hov radi cuvanja i vrsenja prava i obaveza koje su u vezi sa tim zahtevaju.Ova vrsta ugovora pripada ugovorima o nenovcanim depozitima. Kod ovog ugovora predmet depozita je nenovcanog karaktera.Kod ugovora o deponovanju hov posebno je izrazena zastita interesa deponenta. Prenosenjem hov na banku i davanjem ovlascenja da u njegov racun vrsi prava po tim hartijama, deponent je iskazao izuzetno poverenje u banku.Iz pojma ugovora o deponovanju hov proizilazi da se njime ostvaruju dve funkcije. Pre sve banka preuzima obavezu cuvanja hov(depozitna funkcija). Ova obaveza je osnovna i ostvaruje se kod svih ugovora o deponovanju hov. Osim toga banka redovno preuzima i obavezu vrsenja prava i obaveza po deponovanim hov (usluzna funkcija). Za banku je preuzimanje ove dodatne obaveze takodje korisno jer bolje iskoriscava svoj inkaso aparat koji i inace mora imati, a pored toga ima pravo na vecu proviziju.Predmet depozita momgu biti sve hov, ali se smatra da su posebno pogodne one hartije koje se lako prenose.Ovaj ugovor se od ostalih depozitnih ugovora razlikuje pre svega po predmetu depozitu. Pored toga, kod ove vrste ugovora banka redovno preuzima i obavezu vrsenja prava i obaveza po hov, sto kod novcanih i drugih nenovcanih depozita nije slucaj. Banka kod ugovora o deponovanju hov ima pravo na proviziju.

Zavisno od karaktera obaveza koje banka preuzima, ugovori o depozitu hov se javljaju kao:1. Ugovori sa obavezom cuvanja, i2. Ugovori sa obavezom cuvanja i vrsenja prava iz hov.

Ugovori o depozitu hov, mogu biti:1. Otvoreni- banka preuzima hov i upoznaje se sa brojem i karakterom svake deponovane hartije.2. Zatvoreni- kod zatvorenog depozita deponent predaje banci hov u zatvorenom i zapecacenom omotu.

Banka je duzna da po isteku ugovora vrati deponentu hartije u istom zapecacenom omotu, u istom stanju u kome ih je primila. Deponent ne moze u zatvorenom omotu deponovati stvari koje banka ne prima u depozit.

S obzirom na predmet depozita, ugovori se mogu podeliti na:1. Ugovori sa zbirnim (skupnim) depozitom- banka prima u depozit istovrsne hartije od vrednosti razlicitih

deponenata.2. Ugovori sa pojedinacnim depozitom- banka zakljucuje ugovor o deponovanju hov sa jednim

deponentom.

Ovaj ugovor nastaje obicnom saglasnoscu volja, mada se u praksi redovno zakljucuju u pismenoj formi. Ovaj ugovor nije realan, mada se bez preuzimanja hov od strane banke ugovor ne moze izvrsiti.Kako je za dejstvo ugovora neophodno preuzimanje hov od strane banke, moze se postaviti pitanje kakav pravni karakter ima ova radnja preuzimanja. Ako se hartija od vrednosti deponuje u zatvorenom depozitu preuzimanje se sastoji od obicnog prijema zapecacenog omota. Kod otvorenih depozita preuzimanje obicnim preijemom se vrsi kod hov na donosioca. Kod hov po naredbi preuzimanje se sastoji u unosenju punomocnickog indosamenta u svaku hov.

8.OBAVEZE I PRAVA BANKE KOD UGOVORA O DEPONOVANJU HOV

Na osnovu ugovora o deponovanju hov, banka ima sledece obaveze:

5

1. Obaveza cuvanja deponovanih hov- to je osnovna obaveza banke. Ova obaveza postoji i kada se posebno ne ugovori, buduci da nastaje na osnovu poseda hov od strane banke. Sustina ove obaveze je u obezbedjivanju sigurnosti deponovanih hartija od bilo kakvih rizika. Zbog toga banka deponovane hartije cuva u trezoru.

2. Vrsenje prava i obaveza iz deponovanih hov- je obaveza koja se redovno javllja iako nije neophodna za postojanje ugovora. Smisao velike vecine ovih ugovora u savremenoj praksi nije u prostom cuvanju hov vec naprotiv u omogucavanju banke da tim hartijama rukuje. Kada je ova obaveza ugovorena, banka je duzna da vrsi sva prava po deponovanim hartijama. Prava iz hov banka vrsi za racun deponenta. Po pravilu banka istupa kao punomocnik ili kao komisionar. Ugovorom se moze predvideti da ce banka istupiti u svoje ime i za svoj racun,, ali to prakticno znaci da je banka postala novi imalac hov. Ovakav slucaj nastaje kod tzv pravog faktoringa i kod eskonta hov. Banka je duzna da vrsi prava iz deponovanih hartija u skladu sa ugovorom, po nalozima deponenta i po pravilima koja vaze za urednog finansijskog strucnjaka.

3. Obaveza naplate dospelih potrazivanja- je pretpostavljena obaveza banke, ako ugovorom nije drugacije predvidjeno. Bank aje duzna na naplati glavnicu. Duzna je da redovno naplacuje i sva periodicna potrazivanja, kao sto su kamate, dividende i sve druge sume na koju hov ovlascuje svoh imaoca.

4. Obaveza stavljanja na raspolaganje naplacenih suma- banka je duzna da deponentu stavi na raspolaganje sve naplacene sume. Ovo stavljanje na raspolaganje moze biti dvojako. Ako deponent ima kod banke racun novcanog depozita, banka naplacene sume stavlja na raspolaganje na taj nacin sto ih upisuje u korist tog racuna. Ukoliko nema racun, banka obavestava deponenta o naplacenim sumama.

5. Obaveza obavestavanja o zahtevima trecih lica- je obaveza koja traje sve vreme trajanja ugovora. Zahtevi trecih lica mogu biti razliciti. Moguce je da treca lica polazu pravo na samu hartiju kao sto je moguce da iskazu i druge stvarno-pravne ili obligacione zahteve u vezi sa hartijama.

6. Obaveza vracanja hov- je obaveza koju banka ostvaruje na isteku ugovora o deponovanju hov. Banka je duzna da deponovane hartije vrati na zahtev deponenta u svako doba. Osnovno je pravilo da je banka duzna da vrati ono sto je primila. S obzirom na vrsenje prava i obaveza po hartiji od strane banke, spoljni izgled hartije moze biti promenjen. Hartija moze biti akceptirana, avalirana, a mogu nedostajati i odredjeni delovi koji su posluzili pri naplati potrazivanja. Vazno je medjutim i korektivno pravilo prema kome bancina obaveza vracanja moze biti izvrsena i placanjem odgovarajuce sume novca, bez vracanja same hov. Hov se vracaju iskljucivo deponentu odnosno njegovim sledbenicima i licima koje on ovlasti. Banka nije ni ovlascena ni duzna da ispituje osnov po kome se hartije nalaze u posedu deponenta.

Osnovna prava koje banka ima su:1. Pravo na naknadu(proviziju)- ima banka kod svih vrsta ovih ugovora. Visina provizije zavisi od karaktera

ugovora, tj od broja i karaktera obaveza koje banka preuzima. Ako uz obavezu cuvanja preuzima i obavezu vrsenja prava , provizija je visa. Visina provizije se odredjuje ugovorom.

2. Pravo zadrzavanja hov- banka moze koristiti sve dok joj deponent ne isplati naknadu za izvrsene obaveze iz ugovora.

9.UGOVOR O SEFU-POJAM,ZAKLJUCENJE I FORMA

Ugovor o sefu je takav ugovor kojim se banka obavezuje da stavi na upotrebu korisniku sef na odredjeni vremenski period, a korisnik se obavezuje da za to plati banci odredjenu naknadu.Po svom karakteru ugovor o sefu je dvostrano obavezan ugovor. Banka se obavezuje da korisniku stavi na upotrebu, tj da mu omoguci nesmetano koriscenje sefa u roku koji je ugovorom odredjen. Korisnik u svakom slucaju ne sme u sef stavljati stvari koje su opasne za sam sef, za druge korisnike i za banku. Ako bi takve stvari drzao u sefu, korisnik bi bio duzan da naknadi stetu koja je zbog toga nastala, cak i ako nije znao za opasna svojstva stvari koje je stavio u sef. Banka se obavezuje da osigura sef od svih rizika i da omoguci korisniku iskljucivo pravo koriscenja sefa.Sef je inace posebno obezbedjen i numerisan prostor u vidu kasete, faha, pregratka, i sl u trezorima banke, koji ona stavlja na upotrebu zainteresovanim licima uz naknadu.Tehnicki posmatrano, upotreba sefa se ostvaruje na taj nacin sto banka po zakljucenom ugovoru daje kljuc sefa korisniku a ovaj, kada to zeli, stavlja u sef odredjene predmete, zakljucava i kljuc zadrzava radi ponovnog otvaranja

6

sefa. S ciljem kontrole i sto boljeg obezbedjenja iskljucivosti sefa od korisnika, danas se cesto koriste sefovi uz upotrebu dva kljuc a, s tim sto jedan ostaje kod banke a drugi zadrzava korisnik.Za zakljucenje ugovora o sefu ne zahteva se nikakva forma. Ugovor se zakljucuje prostom saglasnoscu volja, mada se zakljucuje u pismenoj formi, na osnovu unapred pripremljenog formulara banke. U zakonu se ne odredjuju bitni elementi ovog ugovora, ali se mogu utvrditi po prirodi posla. Ti elementi bi svakako bili: oznacenje sefa koje se iznajmljuje, vreme iznajmljivanja sefa i naknada koju je klijent duzan da plati.

10.OBAVEZE I PRAVA BANKE KOD UGOVORA O SEFU I PRESTANAK UGOVORA

Osnovne obaveze banke su:1. Obaveza stavljanja sefa na upotrebu- banka ostvaruje davanjem kljuca od sefa korisniku. Korisnik

upotrebljava sef po svom nahodjenju, tj stavlja i uzim apredmete po zelji, a banka je duzna da mu to omoguci.

2. Obaveza obezbedjenja- je posebno vazna i naglasena obaveza kod ove vrste ugovora. Korisnikov osnovni motiv je to da ima iskljucivo pravo koriscenja sefa, da predmet sefa bude nepoznat drugima i da bude sto je moguce vise obezbedjen od svih rizika. Ako bi sef bio otvoren, obijen ili ako bi predmeti u njemu izgoreli, banka bi bila odgovorna za stetu. Banke ponekad svojim uslovima poslovanja ogranicavaju sopstvenu odgovornost do unapred limitiranog iznosa.

3. Obaveza obezbedjenja iskljucivosti pristupa sefu- banka mora svoju obavezu obezbedjenja i nadzora nad trezorskom prostorijom i samim sefom vrsiti tako da pristup sefu iskljucivo ima korisnik ili lice koje on ovlasti. Obicno se pri pristupu sefu zahteva dodatno legitimisanje. Legitimisanje korisnika moze biti razlicito, a najcesce se korisnik legitimise propusnicom, potpisom ili saopstavanjem sifre.

Osnovna prava banke iz ugovora o sefu su:1. Pravo na naknadu(proviziju)- ako naknada nije ugovorena banka ima pravo na uobicajenu naknadu.

Redovno se ugovara periodicno, obrocno placanje naknade za koriscenje sefa.2. Zalozno pravo- na predmetima u sefu banka ima samo u slucaju da korisnik nije izmirio svoju dospelu

obavezu placanja naknade. Banka ima u tom slucaju prvenstveno pravo naplate svog potrazivanja iz nadjenog novcanog iznosa ili iz iznosa ostvarenog prodajom predmeta nadjenih u sefu.

Ugovor moze prestati na nacin na koji prestaju i drugi ugovori bankarskog prava, ali su dva nacina prestanka karakteristicna za ugovor o sefu. A to su:

1. Prestanak ugovora na osnovu raskida- do raskida moze doci ako ugovorne strane ne izvrsavaju svoje ugovorene obaveze. Tako banka moze izjaviti raskid ugovora ako korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti. Da bi raskinula ugovor banka mora korisniku uputiti opomenu preporucenim pismom ili mu dati rok za ispunjenje od mesec dana. Ako korisnik to ne ucini banka moze zahtevati od korisnika da isprazni sef i da joj preda kljuceve. Ako korisnik to ne ucini,banka moze zahtevati da se sef otvori putem suda i to na trosak i rizik korisnika, da se utvrdi njegova sadrzina i da se nadjene stvari stave u sudski depozit. Pravo na raskid ugovora ima i ako se korisnik ne pridrzava obaveze stavljanja u sef onih predmeta koji ne ugrozavaju sigurnost banke i drugih sefova. Pravo na raskid moze imati i korisnik, ako banka ne izvrsava svoje ugovorene obaveze, tj ako ne omogucava korisniku nesmetanu upotrebu sefa.

2. Prestanak ugovora na osnovu isteka vremena- ako je ugovor zakljucen na odredjeno vreme, istekom tog vremena on prestaje da vazi otkazom jedne ugovorne strane.

11.POJAM, ZAKLJUCENJE I FORMA UGOVORA O KREDITU

7

Kredit je, uz placanja, najstariji i najznacajniji bankarski posao. Ugovorom o bankarskom kreditu jedna strana ( kreditor) se obavezuje da ce drugoj strani (debitor, duznik) staviti na raspolaganje odredjenu sumu novca ili da ce za nju preuzeti odgovornost prema trecem licu, dok se druga strana obavezuje da ce dobijenu sumu koristiti u skladu sa uslovima ugovora i da ce nakon proteka odredjenog vremena vratiti sa kamatom, a za slucaj preuzimanja odgovornosti prema trecem, platiti odredjenu proviziju.U Zakonu o obligacionim odnosima ugovor o kreditu se odredjuje kao ugovor kojim se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odredjeni iznos novcanih sredstava na odredjeno ili neodredjeno vreme, za neku namenu ili bez namene, a korisnik se obavezuje da banci placa ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na nacin kako je utvrdjeno ugovorom. Krediti odgovornosti, kao druga velika grupa kreditnih poslova, kod kojih banka ne ustupa korisniku svoja novcana sredstva vec mu stavlja na raspolaganje svoju odgovornost, svoj kredibilitet, cime mu olaksava da dodje do gotovog novca ili mu omogucava da ispuni svoje novcane obaveze prema trecim licima bez upotrebe gotovog novca. Za zakljucenje ugovora o kreditu u nasem pravu se zahteva pismena forma. Ugovor o kreditu nije realan ugovor. Za njegov nastanak nije neophodan prenos novca na korisnika kredita. Po osnovu zakljucenog ugovora korisnik ima samo pravo da zahteva, a banka obavezu da izvrsi prenos kreditne sume. U praksi se ugovor o kreditu zakljucuje na osnovu unapred pripremljenih formulara, uz primenu opstih uslova poslovanja banke. Ugovori o kreditu su najcesce ugovori po pristupu. Prema ZOO, bitni elementi ugovora o kreditu su:

1. Iznos kredita- izrazava se u dinarima ili u stranoj valuti kada je to u skladu sa deviznim propisima.2. Uslovi davanja kredita- to se podrazumevaju okolnosti pod kojima se kredit daje, kao sto su: rok, nacin

prenosa kreditnog iznosa, da li kredit ima revolving karakter, da li se trazi polaganje sredstava obezbedjenja.

3. Uslovi koriscenja kredita- posebno znacajni kod namenskih kredita.4. Uslovi vracanja kredita- potrebno je da se precizno utvrde. A to su najcesce: rokovi vracanja, da li se vraca

u celini ili u ratama, visina kamate.

12.VRSTE KREDITA

U poslovnoj praksi se koriste brojne vrste ugovora o kreditu. Pored podele na novcane kredite i kredite odgovornosti, mogu se razlikovati i druge vrste.S obzirom na namenu, mozemo ih podeliti na:

1. Namenski krediti- kod kojih korisnik moze kredit upotrebiti samo za ugovorom utvrdjenu namenu, npr kredit za stambenu izgradnju.

2. Nenamenski krediti- mogu se koristiti u bilo koje svrhe, zavisno od potreba korisnika kredita.Prema vremenskom kriterijumu, razlikujemo:

1. Krediti na odredjeno vreme- redovan je slucaj da se kredit daje na odredjeno vreme.2. Kredit na neodredjeno vreme- oni se u praksi retko srecu, i to obicno u formi revolvnog kredita.

Zavisno od duzine vremena nakon koga se kredit vraca, razlikuju se:1. Kratkorocni-do jedne godine,2. Srednjorocni- do pet godina,3. Dugorocni- preko pet godina.

Zavisno od nacina stavljanja kredita korisniku na raspolaganje, razlikuju se:1. Gotovinski kredit- korisniku se isplacuje kreditna suma u efektivnom, gotovom novcu,2. Bezgotovinski krediti- kod njih se vrsi prenos podobrene kreditne sume na racun korisnika.

Obaveza klijenta u pogledu vracanja kredita pojacava se nekim sredstvima obezbedjenja. Ta sredstva mogu biti realna(stvarna) i licna. Tako se kredit moze obezbediti zaloznim pravom na pokretnim stvarima,na hov ili nepokretnostima (hipotekarni kredit). Obaveza korisnika kredita se moze pojacati obavezom jemca ili avaliste po menici, garanta a moze se obezbediti i preko osiguranja.

8

13.OBAVEZE I PRAVA BANKE KOD UGOVORA O KREDITU I PRESTANAK UGOVORA

Na osnovu ugovora o kreditu banka ima sledece obaveze:1. Obaveza stavljanja na raspolaganje kreditnog iznosa- ova obaveza nastaje vec u trenutku zakljucenja

ugovora, ali se uslovni nacin njene realizacije utvrdjuje ugovorom. Ugovorom se predvidja da li se stavljanje na raspolaganje kreditnog iznosa vrsi odjednom ili u ratama. Prenosom novcane sume odobrenog kredita na korisnika na njega prelazi i svojina na novcu.

2. Obaveza izvrsavanja drugih radnji kreditnog karaktera- javlja se kod pojedinih vrsta kredita, posebno kod kredita odgovornosti. Obaveza banke moze biti izrazena u obavezi akceptiranja, avaliranja, eskontovanja hov.

Banka po ugovoru o kreditu ima sledeca prava, a to su:1. Pravo na povracaj kreditnog iznosa- to je osnovna obaveza kreditnog korisnika. Ugovorom se utvrdjuju

rokovi i nacin ove obaveze korisnika.2. Pravo na kamatu- se pretpostavlja i kada nije ugovoreno, buduci da je rec o bankarskom poslu koji se

obavlja profesionalno. Kamata predstavlja cenu upotrebe kredita. Visina kamatne stope se odredjuje ugovorom u skladu sa zakonom.

3. Pravo na sredstva obezbedjenja- ovo pravo banka ima kada je takvo sredstvo ugovoreno.4. Pravo kontrole upotrebe kredita- ovo pravo banka ima kod namenskih kredita. Ako korisnik sredstva

kosisti protivno ugovorenoj nameni, banka moze raskinuti ugovor na stetu korisnika.

Ugovor o kreditu prestaje redovno vracanjem kredita u skladu sa ugovorom, ali moze prestati i na druge nacine. Posebno su znacajna dva nacina prestanka:

1. Otkazom davaoca kredita- banaka moze da otkaze ugovor pre isteka ugovorenog roka ako je kredit koriscen u suprotnosti sa njegovom namenom. Banka nije duzna da daje bilo kakav otkazni rok, a korisnik je obavezan da odmah vrati ceo iznos kredita. Banka moze otkazati ugovor o kreditu i pre isteka ugovorenog roka i u slucaju insolventnosti korisnika, cak i kada ona nije utvrdjena sudskom odlukom, kao i u slucaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika. Ovo pravilo je predvidjeno radi zastite interesa banke.

2. Odustankom korisnika kredita- u nasem pravu je predvidjeno pravo korisnika da u odredjenim slucajevima odustane od ugovora. Korisnik moze odustati od ugovora ako jos nije poceo sa koriscenjem kredita. Pored toga, korisnik moze vratiti kredit i pre roka odredjenog za vracanje, ali je duzan o tome unapred obavestiti banku.

14.UGOVOR O AKCEPTNOM KREDITU (POJAM I PRAVNI ODNOSI IZMEDJU UCESNIKA U POSLU AKCEPTNOG KREDITA)

Ugovorom o akceptnom kreditu banka se obavezuje na to da ce akceptirati menicu koju njen klijent bude izdao i na nju vukao, cime kao akceptnt, prihvata da menicu isplati o njenoj dospelosti. Klijent menicu eskontuje u istoj ili drugoj banci i na taj nacin dolazi odmah do gotovog novca, ali menicom moze neposredno placati z akupljenu robu ili izvrsenu privrednu uslugu, ako je indosira na svog poverioca. Klijent se uglavnom obavezuje da ce obezbediti pokrice za isplatu menicne sume najkasnije u trenutku dospelosti menice.Akceptni kredit je tipican kredit odgovornosti, dakle kredit za koji banka ne ustupa klijentu svoja novcana sredstva, vec mu stavlja na raspolaganje svoju odgovornost, kredibilitet, cime mu olaksava da dodje do gotovog novca ili mu omogucava da ispuni novcane obaveze bez upotrebe novca. Kada dodje do naplate menice, banka ne angazuje svoja novcana sredstva, vec isplacuje od sredstava svog klijenta. Od eskontnog kredita akceptni kredit se razlikuje po tome sto se pri eskontnom kreditu korisnik kredita javlja kao imalac menice koju u banci eskontuje i dobija

9

odmah gotov novac, dok se pri akceptom kreditu korisnik sredita javlja kao izdavalac menice koju vuce na banku, a nakon dobijanja bancinog akcepta menicu ili eskontuje ili upotrebljava kao platezno sredstvo.U odnosu na novcane kredite, akceptni kredit pokazuje odredjene prednosti. Za korisnika, ova vrsta kredita se pokazuje pogodnom, jer je uz prakticno istu proviziju u mnogim zemljama povoljnija kamatna stopa pri eskontovanju akceptirane menice od kamatne stope koja se primenjuje kod kontokorentnog ili lambardnog kreidta. Pogodnost je za banku to sto pri davanju ovog kredita ne angazuje spostvena novcana sredstva.Korisnik kredita akceptiranu menice moze da eskontuje ili da je kosisti kao sredstvo placanja. Kada banka sama eskontuje menicu koju je akceptirala, tako eskontovanu menicu moze da drzi trajno u svom potrfelju menica,a moze je radi refinansiranja eskontovati. Moguca je situacija da banka svom klijentu isplati odgovarajucu sumu novca na taj nacin sto menicu koju je akceptirala eskontuje u drugoj banci u ime i za racun svog klijenta. Banka je zainteresovana za ovakve transakcije iz dva razloga. Na ovaj nacin banka klijenta drzi podalje od poslovnih veza sa drugim bankama, a uz akceptnu proviziju klijentu zaracunava i siskont, odnosno proviziju eskontovanja menice u drugoj banci.

-Pravni odnosi izmedju ucesnika u poslu akceptnog kredita-

1. Odnos izmedju akceptne banke i korisnika kredita

ovo je osnovni pravni odnos kod akceptnog kredita. On nastaje zakljucenjem ugovora o akceptnom kreditu izmedju banke i njenog klijenta. Ugovor o akceptnom kreditu zakljucuje se u pismenoj formi. Po osnovu ugovora o akceptnom kreditu, korisnik kredita stice prema banci dva osnovna prava: 1)pravo da od banke zahteva akceptiranje menice, i 2)pravo da zahteva vracanje akceptirane menice.Korisnik kao izdavalac menice ima pravo da zahteva od banke akceptiranje menice u vreme i na nacin kako je ugovorom predvidjeno. Moze da zahteva odmah po zakljucenju ugovora. Ako se ugovorom uslovi akceptiranje davanjem banci nekog sredstva obezbedjenja, banka moze da odbije akcept menice sve do trenutka davanja tog sredstva. Bancin akcept mora da bude potpun. Pravo da zahteva vracanje menice korisnik stice neposredno po akceptiranju. Korisnik ce da zahteva vracanje u onim slucajevima kada menicu zeli da koristi kao sredstvo placanja ili sredstvo obezbedjenja prema svojim poveriocima iz drzgih poslovnih odnosa.Banka po osnovu ugovora o akceptnom kreditu ima sledeca prava: 1)pravo na akceptnu proviziju, i 2)pravo na pokrice.Pravo na proviziju banka ima i kada ona nije ugovorena, buduci da se bankarske usluge pruzaju uz naknadu. Pravo na pokrice proizlazi iz sustine akceptnog kredita, jer banka ne treba da isplacuje menicu iz sopstvenih novcanih sredstava, izuzev ako je sama eskontuje. Zato je korisnik duzan da banci pre dospelosti menice obezbedi pokrice. Smatra se da je duzan da obezbedi pokrice najkasnije jedan dan pre dospelosti menice. Banka moze da ima pravo da zahteva pruzanje sredstava obezbedjenja od korisnika ali samo u slucaju da je to ugovorom predvidjeno. Osim toga ako banka sama eskontuje menicu ima pravo i na diskont. Ako se banka obaveze da menicu eskontuje u drugoj banci, tada za dodatnu uslugu ima pravo na posebnu komisioni ili zastupnicku proviziju.

2. Odnos izmedju akceptne banke i imaoca menice

Ovaj odnos je menicno pravnog,a ne bankarskopravnog karaktera, sto znaci da ce se za regulisanje prava i obaveza ucesnika primenjivati pravila menicnog prava. Banka akceptant je glavni duznik po menici i za isplatu menicne sume odgovara iskljucivo prema samoj menici i prema normama Zakona o menici.

3. Odnos izdavaoca i prvog primaoca menice

Karakter odnosa bancinog klijenta ( korisnika akceptnog kredita) kaoizdavaoca menice i prvog njenog primaoca zavisi od nacina na koji je menica posle akceptiranja upotrebljena. Ako je korisnik kredita menicu upotrebljavao kao sredstvo placanja ili sredstvo obezbedjenja onda ce se ovakva upotreba menice prosudjivati prema pravilima o

10

ispunjenju ugovorne obaveze placanja, odnosno davanja sredstava obezbedjenja iz tog drugogo ugovora davanjem akceptirane menice. Kada bancin klijent menicu eskontuje kod iste ili druge banke, taj odnos se ravna prema pravilima ugovora o eskontu.

15.RAMBURSNI, LOMBARDNI I VINKULACIONI KREDIT

Rambursni kredit je vrste akceptnog kredita koji banka odobrava uvozniku za placanje vrednosti uvezene robe, na osnovi pokrica u robnim dokumentima. Kod ovog kredita koji se cesto koristi u medjunarodnom prometu, uvoznik daje nalog svojoj banci da mu sama (direkti ramurs) ili preko korespondentne banke u trcoj zemlji (indirektni ramburs) odobri rambursni kredit na taj nacin sto ce akceptirati uvoznikovu menicu vucenu na nju. Akceptiranu menicu rambursna banka uplacuje banci uvoznika sa nalogom da je preda izvozniku tek posto od njega primi sva predvidjena robna i druga dokumenta kojima potvrdjuje otpremu ugovorene robe. Izvoznik menicu meze ekontovati ili je naplatiti o dospelosti. Pre dospelosti akceptirane menice uvoznik dostavlja rambursnoj banci pokrice za isplatu menicne sume, a banka prenosi na njega primljena dokumenta.Lambardni kredit je kredit koji banka odobrava klijentu na bazi zaloge pokretne stvari( zlatnih predmeta, drugih dragocenosti, hov). Ako klijent ne vrati kreditnu sumu i kamatu u ugovorenom predvidjenom roku banka je ovlascena da se namiri iz predmeta zaloge. Ugovorom o relombardu banka moze dobiti kredit na osnovu zalozenih stvari kod druge banke. Ako se zaloga konstituise na nepokretnosti rec je o hipotekarnom kreditu.

Vinkulacioni kredit je vrsta kredita koji banka odobrava prodavcu (izvozniku) na bazi robe koja sluzi kao sredstvo obezbedjenja. Ovaj kredit se koristi pri izvozu robe koja se transportuje suvozemnim putem. Na osnovu zakljucenog ugovora o vinkulacionom kreditu banka stavlja odmah na raspolaganje prodavcu robem kao korisniku kredita, odredjenu sumu novca, po pravilu manju od prodajne cene robe, pod uslovom da joj prodavac preda duplikat tovarnog lista i druge ugovorom predvidjene dokumente. U tovarnom listu je vinkulaciona banka oznacena kao posiljalac robe, a kao primlac je oznacena korespodentna banka ili spediter u zemlji uvoznika. Korespodentna banka ne moze preneti robna dokumenta koja je dobila od vinkulacione banke na kupca, sve dok ovaj ne isplati prodajnu cenu.

Avalni kredit-banka avalira (ne akceptira) menicu koju je izdao njen klijent.

Eskontni kredit- klijent prodaje banci svoja nedospela potrazivanja po menici, a banka mu isplacuje nominalni iznos potrazivanja umanjen za diskont.

Revolving kredit- nakon vracanja kredita korisnik stice pravo da pod istim uslovima kredit ponovo koristi, do utvrdjenog limita, sve do isteka ugovorenog roka. Naziva se rotacioni i broj ponavljanja je unapred ugovoren

16.KREDITNA KARTA-POJAM I VRSTE

Kreditna karta je pismena isprava na osnovu koje njen imalac moze da kupuje robu ili da koristi usluge odredjenih preduzeca, bez placanja u gotovini.U praksi su se javile dve vrste kreditnih karata. Prvu vrstu cine obicne, potrosacke kreditne karte, a drgu tzv univerzalne kreditne karte.Kod obicnih kreditnih karata javljaju se u poslu dva ucesnika: izdavalac kreditne karte i imlac kreditne karte. Izdavalac kreditne karte se obavezuje da se imaocu kreditne karte prodati robu ili pruziti usluge uz odlozeno placanje na rok koji se ugovorom utvrdi. Kreditnu kartu imalac moze koristiti samo kod izdavaoca, u njegovim filijalama.Kod univerzalnih kreditnih karata javljaju se u poslu tri strane: izdavalac kreditne karte, imalac kreditne karte i tzv ugovoreno preduzece. Izdavalac ovakvih karata je najcesce banka ili specijalizovano preduzece za poslovanje kreditnim kartama. Pri izdavanju kreditne karte izdavalac redovno ispituje kreditnu i plateznu sposobnost lica koje zeli da postane imalac kreditne karte.

11

Za sistem univerzalnih kreditnih karata karakteristicno je postojanje lanca preduzeca u razlicitim bransama koja su sa izdavaocem kreditnih karata povezana posebnim ugovorima. Na osnovu zakljucenih ugovora sa izdavaocem kreditnih karata ova preduzeca se obavezuju na to da ce svakom imaocu kreditne karte prodati robu odnosno pruziti uslugu, bez naplacivanja cene u gotovom ili u cekovima. Kreditnu kartu imalac moze da koristi bez ogranicenja. Ugovorno preduzece tada upucuje sakupljene racune razlicitih korisnika izdavaocu kreditne karte a ovaj odobrava (isplacuje) iznose iz racuna umanjene za ugovorenu proviziju.U vremenskim intervalima utvrdjenim ugovorom, izdavalac kreditne karte podnosi zbirni racun imaocu kreditne karte i naplacuje sa njegovog racuna iznose koje je platio ugovorenim preduzecima.Kao sto se vidi kreditna karta nema samo bezgotovinsku plateznu funkciju, vec istovremeno sluzi i kao dvostruko kreditno sredstvo.Kod univerzalnih kreditnih karata ugovoreno preduzece je prakticno oslobodjeno kratkorocnog kreditnog rizika jer izdavalac kreditne karte garantuje za isplatu iznosa po racunima.

17.PRAVNI ODNOSI IZMEDJU UCESNIKA U POSLU KREDITNE KARTE

1. Pravni odnos izmedju izdavaoca kreditne karte i ugovorenog preduzeca

O prirodi ovog pravnog odnosa postoje razlicita misljenja, zajednicko za sva misljenja je shvatanje da izdavalac kreditne karte i ugovoreno preduzece zakljucuju trajniji ugovor okvirnog karaktera. Nesporno je da se ovim ugovorom obavezuje ugovorno preduzece da ce prihvatiti kreditnu kartu izdavaoca kao platezno sredstvo kao sto je nesporno i to da izdavalac karte prihvata obavezu izmirenja iznosa iz racuna koje mu ugovoreno preduzece dostavi.U pravnoj teoriji se srecu dva objasnjenja pravne prirode odnosa izmedju izdavaoca kreditne karte i ugovornog preduzeca.Prema prvom misljenu, izdavalac kreditne karte zaprvo garantuje da ce svi iznosi na racunima koji su nastali regularnim koriscenjem kreditne karte biti izmireni.Prema drugom, odnos izmedju izdavaoca i preduzeca je po svojoj prirodi apstraktno obecanje duga. Ugovorno preduzece, se pri upotrebi kreditne karte odrice istovremenog gotovinskog placanja, ali za uzvrat stice pravno samostalan zahtev za placanje prema izdavaocu kreditne karte.Prema nasem misljenu, prvni odnos izmedju izdavaoca kreditne karte i ugovornog preduzeca pokazuje brojne specificnosti. Ovaj pravni odnos ima dva osnovna izgleda. U odnosu na imaoca karte on se javlja kao ugovor u korist treceg lica. Kada se ugovorom predvidja da izdavalac kreditne karte kupuje od ugovornog preduzeca potrazivanja prema imaocu kreditne karte, to se mora pravno uvazavati pa se i po svojoj pravnoj prirodi takav pravni odnos mora kvalifikovati kao ugovor o kupovini potrazivanja. Ako to medjutim nije slucaj, prirodi odnosa izmedju ucesnika u poslu vise odgovara kvalifikacija ovog odnosa kao apstraktnog obecanja duga.Iz pravnog odnosa izmedju izdavaoca i preduzeca ne nastaju obaveze samo za izdavaoca. Ugovorno preduzece takodje preuzima obavezu da ce akceptirati, prihvatiti kreditnu kartu sto znaci da ce se odredi gotovinskog placanja od strane imaoca kreditne karte. Ovde je nesumnjivo rec o pravnom ugovoru u korist treceg, jer imalac kreditne karte moze da plati svoj dug pomocu kreditne karte. Osim toga, ugovorno preduzece se obavezuje na odobravanje odredjene provizije izdavaocu kreditne karte.

2. Pravni odnos izmedju izdavaoca i imaoca kreditne karte

Ugovor koji izdavalac kreditne karte zakljucii sa imaocem kreditne karte predstavlja posebnu vrstu ugovora. Obicno se smatra da po svojoj prirodi ovaj ugovor predstavlja ugovor o vodjenju poslova. Kako ugovor o vodjenju poslova u nasem pravu nije posebno regulisan, to se za utvrdjivanje odnosa izmedju izdavaoca i imaoca kreditne karte mogu shodno primenjivati samo pravila ugovora o nalogu i ugovora o delu.Ugovor izmedju izdavaoca i imaoca kreditne karte je po svom karakteru dvostrano obavezan. Na osnovu ovog ugovora imalac kreditne karte se obavezuje na to da izdavaocu plati odredjenu proviziju. Uglavnom se ugovorom predvidja placanje godisnje provizije.Za imaoca kreditne karte nije odredjen nikakav limit u pogledu iznosa do kojeg moze koristiti kreditnu kartu.Imalac kreditne karte je obavezan da naknadi svaki iznos koji je izdavalac platio po njegovoj kreditnoj karti.

12

Osnovna obaveza izdavaoca je da omoguci njenom imaocu koriscenje kreditne karte kao sredstva bezgotovinskog placanja prema ugovornim preduzecima. U ostvarivanju ove obaveze izdavalac kreditne karte je duzan da honorise (prihvati i plati) ugovornim preduzecima sve racune koje je potpisao imalac kreditne karte. Izdavalac ima dodatnu obavezu da odrzava i prosiruje sistem ugovornih preduzeca da ne bi imaocu pogorsao uslove i mogucnosti koriscenja te karte. S tim u vezi je obaveza izdavaoca da obezbedjuje pruzanje usluga ugovornih preduzeca imaocu kreditne karte.Ugovor izmedju izdavaoca i imaoca kreditne karte je trajnog karaktera. Periodicno obnavljanje kreditne karte sluzi samo kao sredstvo provere i obezbedjenja, a ne dovodi do prestanka i ponovnog zakljucivanja ugovora izmedju ovih lica.

3. Odnos izmedju ugovornog preduzeca i imaoca kreditne karte

Ovaj odnos se regulise pravilima koja vaze za onu vrstu ugovora koju se ova lica zakljucila. Obicno je rec o ugovoru o prodaji, amoze biti i ugovor o delu, ugovor o radu itd.Pri zakljucenju ugovora sa ugovornim preduzecem imalac kreditne karte je ovlascen da se koristi odlozenim placanjem. Umesto da odmah plati za kupljenu robu, imalac potpisuje racun ugovornog preduzeca koji ce ono podneti izdavaocu na honorisanje. Kako je ovaj ugovor po svojoj prirodi ugovor u korist treceg, to imalac kreditne karte ima pravo da od svakog ugovornog preduzeca zahteva bezgotovinsko placanja i odlozeno placanje. Sporno je medjutim da li je ugovorno preduzece obavezno da zakljuci ugovor sa imaocem kreditne karte ili moze da odbije zakljucenje ugovora. Po jednom shvatanju ugovorno preduzece je obavezno da zakljuci ugovor sa svakim imaocem kreditne karte u okviru svog redovnog poslovanja. U prilog ovom stavu moze se navesti cinjenica da bi izbegavanje zakljucivanja ugovora ugovorna preduzeca mogla dovesti u pitanje ceo sistem kreditne karte, pa i smisao njenog postojanja.

18.ESKONTNI POSAO-POJAM I KARAKTERISTIKE

Ugovor o eskontu se moze definisati kao ugovor o kupovini menica i cekova pre njihove dospelosti. Kao ugovorne strane javljaju se banka u ulozi kupca nedospelih potrazivanja iz hov, i bancin klijent, u ulozi prodavca tih portazivanja.Ako je banka zakljucila sa klijentom ugovor o primanju hov na eskont, tada banka mora zasnovati eskontni odnos po svakoj hartiji koju joj klijent podnese, u skladu sa uslovima iz tog ugovora.Eskontni posao ima pre svega kreditnu funkciju. Posto ugovorom o eskontu banka kupuje nedospela potrazivanja, to ona prodavcu tih potrazivanja odobrava kredit.Kreditni odnos se uspostavlja izmedju davaoca i prvog primaoca menice kao ucesnika u osnovnom pravnom poslu. Kreditiranje se prema tome ostvaruje na dva nacina. Prvi nacin se sastoji u tome da davalac kredita akceptira finansijsku menicu, cime njenom imaocu omogucuje da je eskontuje i na taj nacin pribavi gotov novac pre dospelosti. Druga je mogucnost da primalac menice kreditira davaoca na taj nacin sto prihvata njegovu robnu menicu za ispunjenje obaveze iz osnovnog posla, odricuci se jednostrano i istovremeno naplate svog dospelog potrazivanja. U ovom slucaju menica ima ne samo kreditnu nego i plateznu funkciju.Za razliku od eskontnog posla, bankarski inkaso je usluzni posao. Menice i cekovi podneti na inkaso se ne prenose svojinski na banku, kakav je slucaj kod eskonta, vec se ove hartije prenose samo radi naplate. Banka se kod inkasa javlja kao punomocnik.Eskontnom poslu je blizak i akceptni kredit, jer se kroz oba posla bancinom klijentu odobrava kredit uz upotrebu menice. Kod eskontnog posla banka isplacuje menice sa akceptom drugih lica,a kod akceptnog kredita ona akceptira menicu koju je klijent vukao na nju.Eskontnom poslu je blizak i faktorig. Osnovna razlika je u tome sto kod eskonta dolazi do kupovine menica i cekova, dok kod faktoringa banka kupuje nedospela potrazivanja druge vrste.

13

19.PRAVNI ODNOSI U ESKONTNOM POSLU

1. Pravni odnosi izmedju banke i korisnika eskonta

1.obaveze banke iz ugovora o eskontu—osnovna obaveza banke je obaveza isplate eskontne sume, tj menicne ili cekovne sume umanjene za medjukamatu(diskont) bankarsku proviziju i troskove. Da bi banka mogla pripisati eskontnu sumu kontokorentnom racunu neophodno je da je na to ugovorom ovlascena. Ovim pravilom se osigurava ostvarivanje kreditne funkcije eskontnog posla. U protivnom, ako bi se eskontna suma pripisivala kontokorentnom racunu, ona bi se mogla prebiti sa nekim dugom bancinog klijenta, pa se eskontom ne bi ostvarilo kreditiranje klijenta, vec pokrivanje njegovog duga. Banka je obavezna da eskontovanu hartiju od vrednosti uredno naplati i da pri tome vodi racuna o zastiti interesa korisnika eskonta. Ako banka ne bi ispunila svoju obavezu uredne naplate hartije i zastite prava i interesa korisnika eskonta, bila bi odgovorna korisniku za stetu, a mogla bi i da izgubi pravo na povratni zahtev prema njemu. Posebno je pitanje da li korisnik eskonta ima pravo na opoziv. Ako se ugovor o eskont tretira kao ugovor o prodaji onda banka stice pravo svojine na hov. To znaci da korisnik ne bi imao pravo da zahteva vracanje ove hartije. Ako se medjutim ugovor o eskontu tretira kao ugovor o zajmu odnosno kreditu, korisnik bi mogao da kredit prevremeno vrati i da po tom osnovu zahteva vracanje hov.

2.prava banke—osnovno pravo banke je pravo na diskont(medjukamatu), proviziju i troskove. Ako se ugovor o eskontu shvata kao prodajni ugovor, onda se diskont, provizija i troskovi ne javljaju kao pravo banke iz ugovora, vec banka zbog nedospelosti potrazivanja iz eskotovanih hartija kupuje te hartije po nizoj ceni od minimalne. Banka ima pravo da zahteva prenos prava na hartiji i prava iz hartije na sebe. Ako hartija ne bi imala potpis korisnika banka bi imala i pravo da zahteva indosiranje hartije na sebe. Banka nema pravo na naknadu posebnih troskova koje bi imala zbog ispitivanja hartije.Ako odbije eskontovanje, banka nema pravo zaloge na hov koje su joj podnete, bez obzira sto joj je podnosilac tih hartija duznik po nekom drugom osnovu.

3.povratni zahtevi banke—a) povratni zahtev po osnovu eskontovanog posla—banci se priznaje pravo na povratni zahtev prema korisniku eskonta, ako eskontovane hartije ne uspe da naplati. Priznaje joj se pravo na povratni zahtev u situaciji kad je ostvarivanje nekij prava po eskontovanim hartijama ugrozeno kao i kada eskontovane hartije nisu mogle biti naplacene. Pravo na povratni zahtev proizilazi iz garantne odgovornosti korisnika eskonta ne samo za postojanje i ispravnost hov vec i za njihovu naplativost i slobodno raspolaganje naplacenom sumom. Banka ima pravo na povratni zahtev prema korisniku i za slucaj da eskontovane hartije postanu prejudicirane, pod uslovom da do prejudiciranja nije doslo krivicom banke.b)menicni i cekovni regresni zahtev banke—ako banka ne naplati hov koje je eskontovala, ima pravo na regresni zahtev prema korisniku eskonta. Regresni zahtev banka ima pod dva uslova i to: da je korisnik eskonta potpisao menicu odnosno cek kao izdavalac ili indosant i a hov nije postala prejudicirana.c)snosenje kursnog rizika—kod deviznih menica i cekova poseban problem predstavlja snosenje izmene deviznog kursa. Banka sama snosi rizik promene kursa valuta, jer je po osnovu eskontnog posla definitivno stekla hov, bez obzira na to da li se on kvalifikuje kao prodajni ili kreditni posao. Banka eventualnu pozitivnu kursnu razliku nije duzna da plati korisniku eskonta.

2. Pravni odnosi banke i drugih ucesnika

Izmedju banke i drugih lica, a povodom eskontovanih hov, ne uspostavljaju se odnosi bankarskopravnog karaktera, vec odnosi koji su opste stvarno-pravne ili obligacionopravne prirode.Druga lica prema banci mogu imati zahteve stvarnopravnog karaktera, pre svega vindikacioni zahtev u pogledu eskontovanih hov.

14

Banka moze imati zahteve prema trecim licima. To su pre svega zahtevi koje banka ima prema menicnim i cekovnim duznicima na osnovu posedovanja hartije. Osim toga banka moze imati i zahteve po osnovu pratecih poslova, po osnovu davanja sredstava obezbedjenja od strane trecih lica za potrazivanja koja su eskontnim poslom preneta na banku.

20.UGOVOR O FORFETIRANJU

Ugovorom o forfetiranju, koji se smatra posebnom vrstom eskonta, prenose se uz pausalnu cenu, potrazivanja sa dotadasnjeg imaoca na banku (forfetera) uz odricanje prava banci na povratni zahtev prema ranijem imaocu potrazivanja, u slucaju da potrazivanje o dospelosti ne bude naplaceno. Prenosilac potrazivanja se oslobadja svakog rizika, a odgovoran je samo za pravno postojanje potrazivanja.Forfetni posao se srece u medjunarodnom prometu. Forfetiranjem imalac potrazivanja postize znacajne efekte od kojih su najvazniji: poboljsanje sopstvene likvidnosti pretvaranjem dugorocnog potrazivanja u gotov novac i oslobadjanje od kreditnog rizika.Prenos potrazivanja se u medjunarodnoj bankarskoj praksi ostvaruje menicom koju je izvoznik za svoje novcano potrazivanje zahtevao od duznika. Prema tome su moguce dve situacije. Ako je u pitanju trasirana menica izdata od izvoznika a akceptirana od uvoznika i po pravilu pojacana avalom uvoznikove banke tada se odricanje od prava regresa prema izvozniku, unosenjem klauzule „bez regresa“ moze punovazno izvrsiti samo u anglosaksonskom pravu. U zemljama koje su prihvatile zenevske konvencije o menici takva klauzula nije dopustena. U ovim zemljama se uz prenos menice na forfetera, mora ujedno i ugovoriti zabrana regresa, a forfeter se obavezuje da pri eventualnom daljem prenosu ove menice prenese i tu zabranu. Smatra se da se eventualni regresni zahtev moze odbiti licnim prigovorom, s pozivanjem na nesavesnost forfetera. Danas se najcesce upotrebljava sopstvena menica koju izdaje uvoznik a avalira njegova banka, buduci da je stavljanje klauzule „bez obaveze“ od strane izvoznika dopustena u svim pravima.Pri forfetiranju potrazivanja, forfeter isplacuje nominalni iznos potrazivanja, umanjen za kamatu, troskove i forfetnu proviziju u koju je ukalkulisan i rizik nenaplativosti potrazivanja. Visina ukupnog odbitka najcesce se krece u rasponu od 7 do 12 procenata. Najcesce se forfetiraju potrazivanja sa rokom dospelosti od 4 do 5 godina.Forfetiranje nije posebno pravno regulisano u medjunarodnom privrednom pravu, tako da najveci znacaj za ovaj posao imaju opsti uslovi poslovanja banaka i medjunarodni bankarski obicaji.

21.UGOVOR O FAKTORINGU

Ugovorom o faktoringu jedna strana faktor(neka banka) , preuzima uz naknadu potrazivanja koja druga strana ima prema trecim licima, vodeci pri tom knjigovodstvo potrazivanja i vrseci druge delatnosti koje su u vezi sa naplatom preuzetih potrazivanja. Predmet ugovora je dovoljno odredjen i kada klijent prenosi na faktora sva buduca potrazivanja koja ce imati prema odredjenim licima. Kod tzv „pravog“ faktoringa faktor preuzima i rizik naplativosti potrazivanja dok kod „nepravog“ faktoringa ovaj rizik ostaje kod klijenta.Od eskonta i forfetiranja se faktoring razlikuje pre svega po tome sto se njime prenose druga potrazivanja, a ne potrazivanja iz ceka i menice i to uvek cesijom a ne indosamentom.Faktoring se cesto koristi kao pogodno kreditno sredstvo. Izvoznik neposredno po otpremanju robe prenosi svoje potrazivanje prema inostranom kupcu na faktora, odmah dolazeci na taj nacin do gotovog novca koji moze ponovo da koristi za proizvodnju robe i nove poslove.Uz kreditnu funkciju nepravi faktoring ima i usluznu funkciju(vodjenje knjigovodstva potrazivanja) a kod pravog faktoringa, zbog prenosenja rizika naplativosti na faktora ima jos i delkredere funkciju.Odnos izmedju faktora i klijenta odredjen je zakljucenim ugovorom o faktoringu. Na osnovu njega faktor stice pravo na preuzimanje potrazivanja, na proviziju za pruzanje usluga, i na kamatu za period od placanja potrazivanja klijentu do njegove naplate od treceg lica, a kod pravog faktoringa jos i delkredere proviziju za preuzeti rizik naplativosti potrazivanja. Osim toga, faktor ima pravo i na povratni zahtev prema klijentu ako se potrazivanje nije moglo naplatiti zbog njegove manljivosti. Ako je preneto potrazivanje pravno valjano ali je duznik insolventan ili

15

odbija placanje, tada faktor ima pravo i na povratni zahtev prema klijentu samo ako je rec o nepravom faktoringu. Faktor ima obavezu preuzimanja potrazivanja, placanja vrenosti potrazivanja i pruzanja ugovorenih usluga.Do 1998.godine ugovor o faktoringu bio je na medjunarodnom planu regulisan opstim uslovima poslovanja banaka i medjunarodnim bankarskim obicajima. Te godine je doneta i Konvencija o medjunarodnom faktoringu, cime je ostvaren uspeh u procesu unifikacije pravila medjunarodnih bankarskih prava.U Konvenciji se ugovor definise kao ugovor zakljucen izmedju dve strane, kojim jedna strana prodavac prenosi ili ce preneti na drugu stranu potrazivanja po osnovu ugovora o prodaji robe zakljucenog izmedju prodavca i kupca, izuzimajuci one ugovore o prodaji robe kojima se prvenstveno zadovoljavaju licne potrebe kupca, njegove poredice ili potrebe domacinstva.Konvencija se primenjuje na ugovore o faktoringu kojima se prenose potrazivanja iz ugovora o prodaji robe, ako su mesta poslovanja prodavca i kupca robe u razlicitim drzavama i pod uslovom da su te drzave i drzava u kojoj faktor ima mesto poslovanja drzave potpisnice konvencije.Ugovorom o faktoringu se mogu prenositi kako postojeca tako i buduca potrazivanja. Iako duznik ima pravo da prema faktoru istice sve prigovore koje je mogao isticati prema prvom poveriocu, bez sudske presude o tim pravima ne moze zahtevati nazad sumu placenu faktoru, i kada ima pravo da tu sumu zahteva od prodavca, izuzev u meri u kojoj faktor nije oslobodjen obaveze da izvrsi placanje prodavcu u odnosu na ta potrazivanja.

22.UGOVOR O TEKUCEM RACUNU- POJAM, VRSTE, ZAKLJUCENJE I FORMA

Ugovor o bankarskom tekucem racunu je u nasem pravu takav ugovor kojim se banka obavezuje da nekom licu (korisniku) otvori poseban racun i da preko njega prima uplate i vrsi isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita.Za opsti tip ugovora o tekucem racunu (kontokorent) je karakteristicno da predstavlja takav sporazum dva lica po kome se u njihovim medjusobnim pravnim odnosima nece vrsiti posebna placanja za svaku pojedinacnu obavezu, vec ce se sva medjusobna dugovanja i potrazivanja unositi u poseban racun (kontokorent) i prebijati, tako da ce u odredjenom roku samo strana kod koje se iskaze negativan saldo, namiriti tako obracunati dug na nacin predvidjen ugovorom. Kod bankarskog tekuceg racuna se kao jedna ugovorna strana javlja banka i ona preuzima obavezu otvaranja i vodjenja tekuceg racuna. Druga ugovorna strana moze biti preduzece, ali i drugo fizicko i pravno lice koje ne preduzima nikakve obaveze u vezi sa vodjenjem racuna. Ono se javlja samo kao korisnik racuna.Banka je duzna da sve uplate za korisnika uknjizi u korist, a isplate za njega na teret njegovog tekuceg racuna. Korisnik ne moze samostalno raspolagati pojedinim potrazivanjima vec iskljucivo saldom koji se po racunu iskaze.Ovaj ugovor se razlikuje od ugovora o novcanom depozitu. Osnovni smisao ugovora o novcanom depozitu je u tome da bancin klijent deponuje kod banke odredjeni iznos novca i da na nju prenese pravo raspolaganja tim novcem, s pravom povracaja iznosa deponovanog novca. A smisao ugovora o tekucem racunu je u pruzanju strucne bankarske usluge vodjenja racuna, uplata i isplata bancinog klijenta. Kod ugovora o bankarskom tekucem racunu, banka za uslugu koju pruza ima pravo na proviziju, a duznost placanja kamate ne postoji po zakonu ali se moze ugovoriti. Banka ima pravo na posebnu naknadu troskova, dok kod depozita to nije slucaj.Po svom karakteru ugovor o bankarskom tekucem racunu je dvostrano obavezan, komutativan ugovor sa elementima ugovora intuitu personae.Ugovor o bankarskom tekucem racunu ima vise modaliteta. Tako se pre svega mogu razlikovati:

1. Ugovor o tekucem racunu u uzem smislu-banka preuzima obavezu izvrsavanja korisnikovih naloga ne samo do nivoa raspolozivih sredstava na racunu, vec i preko toga, do iznosa odobrenog kredita. Saldo na tekucem racunu moze biti pozitivan i negativan.

2. Ugovor o ziro-racunu- banka preuzima samo obavezu izvrsavanja naloga do iznosa raspolozivih sredstava na ziro-racunu. To znaci da saldo mora biti pozitivan ili bar na nuli. Korisnici ziro-racuna mogu biti i fizicka i pravna lica.

3. Ugovori o tekucem racunu sa otkaznim rokom-korisnik ne moze u svakom trenutku raspolagati saldom na tekucem racunu vec je na to ovlascen tek protekom otkaznog roka.

4. Ugovori o tekucem racunu bez otkaznog roka-korisnik moze raspolagati celokupnim saldom na racunu u svakom trenutku.

Po zakonskoj pretpostavci, bankarski ugovori o tekucem racunu su ugovori sa odobrenim kreditom.

16

Za zakljucenje ugovora po tekucem racunu neophodna je pismena forma. Ova forma je konstitutivna, sto znaci da eventualni drugaciji sporazum stranaka u pogledu forme ne proizvodi pravno dejstvo.Pri zakljucivanju ugovora o tekucem racunu redovno se koriste unapred pripremljeni formulari ugovora koje banke sacinjavaju prema svojim opstim uslovima poslovanja i aktima poslovne politike.Ugovor o bankarskom tekucem racunu nije realan ugovor. Za zakljucenje ovog ugovora nije neophodno da korisnik racuna polozi kod banke odredjeni novcani iznos.

23.OBAVEZE I PRAVA BANKE KOD UGOVORA O TEKUCEM RACUNU

Na osnovu ugovora o tekucem racuna banka preuzima sledece obaveze:1. Obaveze otvaranja tekuceg racuna- je prva obaveza koju banka preuzima ugovorom. Ispunjenje ove

obaveze je ujedno i pretpostavka za izvrsavanje svih drugih prava i obaveza po ugovoru. Svaki tekuci racun ima broj koji se unosi u ugovor odnosno saopstava korisniku na poseban nacin.

2. Primanje uplata i vrsenje isplata- je svakako najvaznija obaveza zbog koje je i doslo do zakljucenja ugovora. Novcana sredstva na tekucem racunu ostvaruju se uplatama od strane korisnika racuna i naplatama novcanih iznos izvrsenih na njegov racun. U bankarskoj praksi se sve uplate u korist nekog tekuceg racuna nazivaju rimesama. Ta placanja mogu biti gotovinska ili virmanska(obracunska) zavisno od propisa i odredaba ugovora. Nalozi za placanje sa tekuceg racuna mogu imati opsti(stalni) i pojedinacni karakter. Kod placanja koja se redovno javljaju u odredjenim periodima, korisnik obicno daje opsti nalog za isplatu. Kod pojedinacnog banka vrsi isplatu na osnovu konkretnog naloga korisnika za svaki pojedinacni slucaj. Ako je korisnik ovlastio neko lice da raspolaze sredstvima na tekucem racunu mora o tome obavestiti banku koja je ovlascena da kontrolise punomoc tog lica. Pored toga punomocnnik mora deponovati svoj potpis kod banke da bi mogao davati za nju obavezujuce naloge za isplatu sa tekuceg racuna. Za slucaj da je kod banke korisnik otvorio vise tekucih racuna, aktivni i pasivni saldo po ovim racunima se medjusobno prebijaju sto znaci da ovi racuni nisu pravno samostalni, kao sto je to slucaj kod racuna o novcanom depozitu.

3. Obaveza izvrsavanja naloga korisnika- to je opsta obaveza banke. U pogledu mesta izvrsavanja naloga vazi pravilo da banka naloge izvrsava gde ima posovnu jedinicu, a ako treba da se nalog izvrsi u mestu gde takve jedinice nema, ona to moze uciniti preko druge banke, korespodentne banke.

4. Dostavljanje izvoda- je vazna obaveza banke koja omogucuje korisniku stalan uvid u saldo po tekucem racunu. Izvod sa naznacenjem salda banka je duzna da dostavi korisniku posle svake promene salda. Tako se moze predvideti da ce korisnik preuzimati izvode od banke ili da ce izvode banka slati korisniku putem poste ili na drugi nacin. Izvod mora sadrzati raniji saldo, promenu i novi saldo. Prema ZOO smatra se da je korisnik odobrio izvod ako ga nije osporio u roku predvidjenim ugovorom,a ako takav rok nije ugovoren, u zakonskom roku od 15 dana od dana dobijanja izvoda.

Osnovna prava banke po ugovoru o tekucem racunu su:1. Pravo na proviziju- banka ima po samom zakonu. Visina provizije se odredjuje ugovorom, u skladu sa

opstim aktima banke. Provizija se naplacuje pri izvrsavanju svakog naloga, ali se moze i drugacije ugovoriti.2. Pravo na naplatu posebnih troskova- banka ima po samom zakonu. Pod posebnim troskovima treba

smatrati one troskove koje je banka imala u izvrsavanju naloga korisnika, a koji se prema redovnom toku stvari, ne mogu smatrati neophodnim za izvrsavanje obaveza po ugovoru o tekucem racunu. Banka je ovlascena da svoja potrazivanja u vezi sa provizijom i naplatom posebnih troskova upise u svoju korist na tekuci racun.

3. Pravo raspolaganja sredstvima na tekucem racunu – banka ima pod istim uslovima kao kod otvorenog novcanog depozita po vidjenju. Ovim pravom banka se moze koristiti samo u slucaju pozitivnog salda po tekucem racunu, s tim da je ovo njeno pravo slabije od prava korisnika da tim sredstvima u svako vreme raspolaze.

17

24.BANKARSKI EMISIONI POSAO-POJAM I MODALITETI

Emisioni posao u nasem pravu nije posebno regulisan. Spada u bankarske poslove i na njega se primenjuju norme bankarskog ugovornog prava.Pod emisijom hov, podrazumeva se izdavanje veceg broja efekata od strane njegovog izdavaoca (emitenta) i njihovo plasiranje na trzistu efekta uz ucesce banke. Takvu emisiju predstavlja samo emisija fungibilnih, lako prenosivih hov, tj emisija efekta. Od hov koje se javljaju kao predmet emisije najcesce su obveznice i akcije.Banka se u emisionom poslu javlja kao subjekt koji povezuje emitenta i sticaoca efekta. Emitent moze i bez pomoci banke da izvrsi emisiju hov, buduci da emitenti, po pravilu, ne raspolazu odgovarajucim ogranizacionim aparatom za emisiju efekta, a najcesce ne raspolazu ni odgovarajucim znanjima o stanju na trzistu hov i mogucnostima berzanskog odnosno vanberzanskog plasmana tih efekata. Zbog toga se kod bankarskog emisionog posla javljaju tri faze u njegovoj realizaciji. Prvu cini izdavanje odgovarajucih hov, tj sacinjavanja tih hartija uz upisivanje obaveza emitenta na hartiji. Druga faza se sastoji od prenosenja odnosno preuzimanja hov od strane prvog preuzimaoca, sto je kod bankarskog emisionog posla banka,a kod samostalne emisije druga zainteresovana lica, kao prvi sticaoci efekta. U trecoj fazi, banka preuzete hartije plasira na trzistu tj prenosi ih na treca zainteresovana lica (sticaoci efekta).Emisioni posao zapocinje obracanjem emitenta banci sa zahtevom da se emisija efekta ostvari preko nje. Banka moze ovu ponudu prihvatiti sama, a moze radi izvrsenja posla osnovati sa drugim zainteresovanim bankama konzorcijum za realizaciju emisionog posla, posebno kada je rec o poslu vece vrednosti.

MODALITETI BANKARSKOG EMISIONOG POSLA

Modaliteti preuzimanja efekta- banka moze imati obavezu na tzv „cvrsto preuzimanje emisije“ tj obavezu da efekte sama otkupi i da ih zatim u svoje ime i za svoj racun plasira na trzistu hov. Druga je mogucnost da banka preuzme obavezu plasmana efekta u svoje ime a za racun emitenta, tj da u izvrsavanju emisionog posla istupa komisiono. I banka se moze javiti u zastupnickoj ulozi ako je ugovorom preuzela obavezu da ce efekte plasirati na trzistu u ime i za racun emitenta.a)Cvrsto preuzimanje emisije efekta od strane banke je za emitente najpovoljnije, jer u takvom emisionom poslu banka, a ne emitent, snosi rizik plasmana efekta. Kod cvrstih preuzimanja emisije fiksno ukamacenih hov banke ponekad zakljucuju ugovor o emisiji efekta s pravom opcije. Pri emitovanju vece kolicine obveznica i drugih fiksno ukamacenih hov ovi efekti se emituju sukcesivno u vise rata, s tim da je banka obavezna da cvrsto preuzme samo hartije prve rate, a za hartije kasnijih rata stice, na osnovu opcione klauzule, pravo na cvrsto preuzimanje i tih hartija. Banka moze fungirati i kao izdavalac hov. Do takvog emisionog posla ponekad dolazi pri izdavanju obveznica i drugih hov sa fiksnom kamatom kada je bancin klijent nedovoljno poznat javnosti, pa postoji veliki rizik da emisija ne uspe ni uz pomoc banke. Bankarski emisioni posao za svoj predmet moze imati i emisiju akcija. Banka moze preuzeti emisiju akcija , kako pri osnivanju akcionarskog drustva, tako i pri povecanju osnovnog kapitala postojeceg akcionarskog drustva. Banka na osnovu ugovora o bankarskom emisionom poslu cesto fungira kao jedini upisnik svih akcija neke naredne emisije. Banka preuzima i rizik plasmana akcija. Banka preuzim akcije u svoje ime i za svoj racun. Ugovorom sa akcionarskim drustvom banka se obavezuje na preuzimanje akcija jedne emisije, cime stice clanska prava u akcionarskom drustvu kao i drugi upisnici akcijab)Ukoliko se banka ne obaveze na cvrsto preuzimanje emisije, vec ucestvuje u realizaciji emisionog posla kao komisionar odnosno agent, rizik plasmana efekta snosi emitent. Kod komisionog preuzimanja emisije akcija banka prodaje akcije trecim licima u svoje ime a za racun akcionarskog drustva Modaliteti plasmana efekta- u pogledu plasmana efekta iz preuzete emisije mogu se razlikovati cetiri osnovna modaliteta:

1. Slobodna prodaja- banka slobodno prodaje preuzete hov na svojim salterima.2. Prodaja na osnovu javnog poziva na upis i kupovinu efekta- banka upucuje opsti oroceni poziv

zainteresovanim licima da stave svoje ponude za kupovinu hov i prihvatanjem ovih ponuda zakljucuje ugovore sa njima.

18

3. Poziv banke akcionarima da koriste svoje pravo preceg upisa- ako im je to pravo priznato zakonom ili statutom akcionarskog drustva. Akcije koje nisu prodate na ovaj nacin banka moze, po isteku roka u kome akcionari mogu koristiti svoje pravo preceg upisa, prodavati trecim licima u modalitetu slobodne prodaje.

4. Postupak javne licitacije- najpre se prikupljaju ponude zainteresovanih lica a zatim se izracunava kurs hartija prema visini suma novca koju su zainteresovana lica ponudila za otkup hartija.

25.PRAVNI ODNOSI IZMEDJU BANKE I EMITENTA U BANKARSKOM EMISIONOM POSLU

Bankarski emisioni posao je izrazito slozen, i u sebi sadrzi najmanje tri razlicita pravna odnosa, i to:1. Odnos izmedju banke i emitenta(izdavaoca) efekta,2. Odnos izmedju banke i sticaoca efekta,3. Odnos izmedju sticaoca efekta i emitenta.

Ako se emisioni posao obavlja preko bankarskog konzorcijuma, sto je pri emisijama vece vrednosti u razvijenim trzisnim privredama cest slucaj, pravni odnosi se dodatno uslozavaju odnosima koji nastaju izmedju ucesnika i konzorcijuma.Ako je rec o tzv „cvrstom“ preuzimanju emisije od strane banke u pitanju je specifican ugovor koji se u teoriji kvalifikuje kao posebna vrsta ugovora o prodaji ili ugovora o kreditu, a kod „cvrstog“ preuzimanja emisije akcija kao ugovor o pristupanju akcionarskom drustvu. Ako je u pitanju „meko“ preuzimanje emisije ugovor izmedju banke i emitenta je po svojoj pravnoj prirodi ili ugovor o komisionu ili ugovor o agenturi.

Obaveze banke prema emitenu

1.Obaveza davanja saveta- u bankarski emisioni posao emitent ukljucuje banku ne samo zbog toga sto ocekuje uspesniju emisiju uz koriscenje bancinog organizacionog aparata, ugleda i kreditnog potencijala, vec zbog njenog posebnog strucnog znanja i poznavanja prilika na finansijskom trzistu.Obaveza davanja saveta se u bankarskim poslovima uvek prosudjuje na osnovu standarda paznje urednog privrednika. Ako banka ne daje emitentu potrebne savete bice duzna da mu nadoknadi stetu koju mu je time prouzrokovala. Kod tzv „cvrstog“ preuzimanja emisije od strane banke emitent, po pravilu ne trpi nikakvu stetu, jer banka rizik daljeg plasmana efekta u potpunosti preuzima na sebe. Kod komisionog i agencijskog istupanja banke u emisionom poslu obaveza za davanje saveta je izuzetno vazna i stalno aktuelna, jer na emitentu ostaje ekonomski rizik uspeha emisije. Povreda obaveze davanja saveta se najcesce ogleda u davanju pogresnog odnosno stetnog saveta od strane banke. Svoju obavezu davanja saveta banka potvrdjuje i onda kada je propustila da da savet a bila je duzna da to ucini.

2.Obaveza preuzima emisije- tj preuzimanja svih hov koje se emituju, je glavna obaveza banke kod svih ugovora o bankarskom emisionom poslu sa „cvrstim“ preuzimanjem. Sustina ove obaveze se sastoji u tome da banka emitovane hov preuzme u svoje ime i za svoj racun i da za to plati emitentu ugovorenu cenu.

19

Placanje cene kao sustine obaveze preuzimanja, vrsi se na ugovoreni nacin odnosno u odsustvu ugovornog regulisanja, primenom opstih pravila o ispunjenju novcanih obaveza iz dvostranih ugovora.Cena po kojoj banka preuzima emisiju obicno se oznacava kao cena preuzimanja. Cena preuzimanja je uvek niza od prodajne cene. Banka kod „cvrstog“ preuzimanja emisije nema pravo na proviziju. Umesto provizije nagrada za njeno angazovanje u emisionom poslu kod „cvrstog“ preuzimanja emisije ima karakter razlike izmedju cene preuzimanja i prodajne cene. Obaveza preuzimanja moze prestati na nacine na koji prestaju i druge obaveze iz dvostranih ugovora. Do prestanka ove obaveze, bez ispunjenja, dolazi najcesce iz dva razloga: 1)Prvi je ponistenje ugovora- u celini ili u jednom njegovom delu. Za emisiju tzv privatnopravnih efekata, tj hov ciji su emitenti lica privatnog prava potrebna je dozvola nekog drzavnog organa. A kada efekte izdaju lica javnog prava ovakva dozvola nije potrebna. Smisao ove kontrole je u pruzanju zastite kupcima efekta od emisije nesolidni emitenata, jer se u postupku davanja odobrenja za emisiju redovno kontrolise bonitet emitenta. Ako nedostaje odobrenje nadleznog drzavnog organa, po emitovanim hov ne nastaju punovazne obaveze.2)Drugi je odustanak od ugovora- u praksi do odustanka od ugovora najcesce dolazi na osnovu posebnih klauzula o odustanku koje se u korist banke unose u ugovor izmedju nje i emitenta. Banci se tako priznaje pravo na odustanak od ugovora ako pre pocetka emisije nastupe odredjeni dogadjaji i okolnosti koji bitno uticu na njenu poziciju i ekonomski interes u poslu.

3.Obaveza plasiranja emisije- bankarski emisioni posao se zakljucuje sa ciljem da se emitovane hov uz pomoc banke plasiraju trecim licima na trzistu.Ako je rec o bankarskom emisionom poslu bez „cvrstog“ preuzimanja emisije, banka uvek ima jasnu i nedvosmislenu obavezu plasiranja emisije, tj prodaje emitovanih hov trecim licima. Obaveza plasiranja je kljucna obaveza banke, buduci da se banka obavezala na to da deluje kao komisionar ili kao agent emitenta. Banka je duzna da izvrsava obavezu sa paznjom urednog privrednika, da savesno i strucno preduzme sve potrebne radnje za sto uspesnije plasiranje emisije. Banka ne bi bila odgovorna ukoliko bi preduzela sve potrebne mere propisanim standardom paznje, a deo emitovanih hartija ipak ostane neprodat.Pri „cvrstom“ preuzimanju emisije , u teoriji se zastupa stav da je iskljucivo stvar banke da li ce preuzete efekte dalje prodavati ili ce ih zadrzavti u svom portfelju.Kod emisije akcija banka uvek ima obavezu plasiranja emisije ako je rec o povecanju osnovnog kapitala akcionarskog drustva, a akcionari ili vlasnici obveznica imaju pravo prece kupovine novih akcija. U tom slucaju banka mora, japre, ponuditi akcionarima i vlasnicima obveznica kupovinu akcija na koje imaju pravo, jer u protivnom emitent ne bi mogao ispuniti zakonsku obavezu postovanja prioritetnih prava ovih lica na kupovinu akcija.

U praksi se najcesce srecu dve dodatne obaveze banke i to:

4.Obaveza plasiranja efekata na berzi- ne moze biti obaveza rezultata buduci da o berzanskom prihvatanju hov i njihovoj kotaciji ne odlucuje banka. Ova obaveza znaci samo obavezu banke da nastoji da se hartije prihvate kao berzanski efekti. Izuzetno ova obaveza bi mogla imati karakter obaveze rezultata, ukoliko je pre zakljucenja bankarskog emisionog posla berza vec prihvatila da emitovane hartije budu berzanski materijal.

5.Obaveza postovanja dodatnih uslova u plasiranju emisije- se cesto srece u praksi. Najcesce je izrazena na taj nacin da se banka obavezuje da ce hartije prodavati po tacno utvrdjenoj fiksnoj ceni, ili da ce pri njihovoj prodaji uvazavati najvisu i najnizu cenu predvidjenu ugovorom sa emitentom. Ovo pravo bi moglo biti sporno samo ako je pogresnim savetima i prikrivanjem informacija o stanju na trzistu navela komitenta da pogresno utvrdi uslove emisije.

Prava banke

1.Pravo na preuzimanje emisije- je bancino pravo koje joj omogucuje da izvrsava svoje obaveze, pre svega obavezu plasiranja efekta. Istovremeno, preuzimanjem emisije banka stice i pravo da efekte prodaje trecim licima.

20

2.Pravo na nagradu (proviziju)- spada u krug osnovih prava banke. Ovo pravo se iskazuje u obliku prava na proviziju kod komisionog i agencijskog preuzimanja emisije. Naprotiv, kod „cvrstog“ preuzimanja emisije ono se izrazava ko pravo na pozitivnu razliku izmedju kursa preuzimanja i kursa plasiranja.Kod emisije akcija sloboda volje ugovornih strana u pogledu odredjivanja nagrade mora biti ogranicena postovanjem prava prece kupovine akcija.

3.Pravo da od emitenta zahteva naknadu nuznih i korisnih troskova- koje je u vezi sa izvrsavanjem emisionog posla imala. To moraju biti posebni, vanredni troskovi.

4.Prava iz preuzetih efekata- banka ima sva prava iz preuzetih efekata po osnovu „cvrstog“ preuzimanja emisije.

26.BANKARSKA DOZNAKA

Bankarska doznaka je najjednostavniji instrument izvrsavanja placanja prema poveriocu. Sistina doznake se sastoji u tome sto banka duznika, po nalogu svog komitenta, neposredno ili preko korespondentne banke isplacuje nekom pravnom ili fizickom licu odredjenu sumu novca.Doznaka se cesto koristi i za robna placanja, posebno za placanje cene kod ugovora o prodaji, posebno u medjunarodnom prometu. Placanjem uz efektivnu isporuku koja se vrsi bankarskom doznakom, kupac ima mogucnosti da pre izdavanja naloga za placanje pregleda prispelu robu i da se uveri u njenu saobraznost ugovorenom kvalitetu i kvantitetu, jer se placanje ne vrsi istovremeno, vec po proteku nekoliko dana od preuzimanja robe.S ciljem pojacanja svog polozaja prodavac moze zahtevati od kupca podnosenje bankarske garancije kojom se obezbedjuje isplata kupovne cene od strane neke renomirane banke u slucaju da kupac neopravdano odbija da uredno izvrsi svoju osnovnu ugovorenu obavezu.Bankarska doznaka sadrzi u sebi nekoliko pravnih odnosa. Prvi nastaje izmedju banke i njenog klijenta. Prihvatanjem klijentovog naloga banka zapravo zakljucuje ugovor o nalogu koji njoj stvara obavezu izvrsavanja naloga, a nalogodavcu obavezu placanja troskova i provizije. Pismeni klijentov nalog banci sadrzi sve elemente znacajne za normalno izvrsavanje naloga kao sto su:

1. Iznos doznake i valuta placanja,2. Ime korisnika,3. Svrha doznake,4. Pitanje bancinog pokrica i dr.

Izvrsavajuci primljeni nalog banka upucuje nalog korespondentnoj banci, pismom, telegramom, telefonom ili drugim komunikacijskim sredstvom da za njen racun isplati doznacenu sumu korisniku. Odnos izmedju dve banke je takodje ugovor o nalogu, jer je pravno nezavisan od odnosa nalogodavac-doznacna banka.U platnom prometu se javlja vise vrsta bankarskih doznaka. Tako s obzirom na cinjenicu da li domaca banka doznacuje sredstva za isplatu u inostranstvu ili obranuto, strana banka doznacuje domacoj, razlikujemo nostro i loro doznake.Ako nalogodavac nije za isplatu postavio korisniku nikakav uslov rec je o bezuslovnoj doznaci, u protivom ona je uslovna. Ako placanje za osnov ima robnu transakciju u pitanju je robna bankarska doznaka, a ako to nije slucaj doznaka je nerobna.Medjunarodne bankarske doznake mogu biti slobodne i klirinske. Slobodne se izvrsavaju u konvertibilnoj valuti preko poslovnih banaka. Klirinskom doznakom se placa u sistemu kliringa i to iskljucivo preko obracunskog klirinskog mesta.

27.DOKUMENTARNI INKASO-POJAM, ZNACAJ I IZVORI PRAVA

21

Pruzajuci svojim klijentima razne vrste usluga u platnom prometu, banke u principu prihvataju naplate svih potrazivanja poverilaca bez obzira na to po kojim osnovama su nastala i kakvom se ispravom dokazuju. S obzirom na nacin na koji se pojedina potrazivanja naplacaju, opsti bankarski posao naplate (bankarski inkaso) se deli na dve osnovne vrste, i to:

1. Obicni inkaso- pod njim se podrazumeva naplata svih potrazivanja, bez obzira na to po kom osnovu su nastala, ako se naplata obavlja bez istovremene predaje dokumenata. Na taj nacin se naplacuju razna potrazivanja iz ugovornih odnosa, potrazivanja po osnovu nasledja, nagradjenih lutrija, stednih knjizica pa i naplata egzoticnih valuta.

2. Dokumentarni inkaso- podrazumeva se naplata potrazivanja nastalih iz ugovornih odnosa uz istovremenu predaju komercijalnih ili finansijskih dokumenata trasatu. Naplata finansijskih dokumenata koji ne prate komercijalni dokument je „cist inkaso“. Pod komercijalnim dokumentima treba razumeti sve one dokumente koji se u robnom prometu javljaju i predstavljaju dokumente o pravu svojine, otpremne i sl dokumente. Pre svega fakture, tovarni listovi, konosmani, skladisnice i dr dokumenta o vlasnistvu. Pod finansijskim dokumentima podrazumevaju se trasirane menice, sopstvene menice, cekovi i dr slicni dokumeniti koji se koriste za pribavljanje placanja u novcu.

U medjunarodnim placanjima treba razlikovati loro i nostro inkaso poslove. Loro inkaso poslovi su poslovi naplati stranih potrazivanja u nasoj zemlji, od domacih duznika, pri cemu se nasa banka javlja kao inkaso banka svog poslovnog korespondenta u inostranstvu.Kod nostro inkaso poslova rec je o domacim potrazivanjima koje domaca banka naplacuje od stranog duznika koristeci se pri tom inostranom korespondentnom bankaom kao inkaso bankom.Osnovna privredna funkcija dokumentarnog inkasa je u tome da ugovornim stranama omoguci efikasan nacin placanja. Primeceno je da se inkaso polovi u posebno velikom broju javljaju u vreme velikih privrednih i politickih kriza kada poverioci nisu sigurni da ce naplatiti svoja potrazivanja pa se nadaju da se banke svojim znanjem, poslovnim vezama i ugledom naplatu brze i lakse izvrsiti.Obicno se istice to da se placanje putem dokumentarnog inkasa vrsi u slucajevima kada se ugovorne strane dobro poznaju pa prodavac ne sumnja u savesnost i plateznu sposobnost kupca.Naplatom potrazivanja putem dokumentarnog inkasa snizavaju se ukupni troskovi naplate, jer banke te poslove vrse profesionalno i u velikom broju zbog cega se pojedinacni troskovi u masi snizavaju.Osnovna funkcija dokumentarnog inkasa je njegova platezna funkcija. Pod odredjenim uslovima, on moze posluziti prodavcu i kao sredstvo obezbedjenja, ali jedino onda kada kupac do isporucene robe moze doci samo na osnovu dokumenata koje je prethodno, placanjem kupoprodajne cene, iskupio od inkaso banke.Osim prednosti koju inkaso posao pruza strankama iz osnovnog ugovora, odredjenu korist od donosi i bankama. Banke ne angazuju pri inkaso poslovima nikakva svoja sredstva. Rizik ovakvih poslova je minimalan. Primanjem na naplatu tudjih potrazivanja banka bolje koristi svoj inkaso aparat koji mora imati radi naplate sopstvenih potrazivanja.Nacionalna zakonodavstva ne regulisu ovu materiju zakonskim normama. S ciljem prevazilazenja razlicitih obicaja i uzansi u vezi sa dokumentarnim inkasom u medjunarodnoj trgovini, Medjunarodna trgovinska komora u Parizu je oktobra 1956.godine donela Jednoobrazna pravila za inkaso trgovinskih papira.Jednoobrazna pravila za inkaso trgovinskih papira su pod istim imenom revidirana 1967.god a stupila na snagu 1.januara 1968.godine. dalje, 1978.god Komisija za bankarsku tehniku i praksu Medjunarodne trgovacke komore u Parizu izvrsila je novu reviziju Jedoobraznih pravila koja se primenjivala od 1.januara 1979.god. tom revizijom su bile regulisane sve naplate zbog cega je i naziv Pravila izmenjen i glasio je Jednoobrazna pravila za inkaso. Konacno, 1995.god izvrsena je najnovija revizija koja je pocela da se primenjuje od 1.januara 1996.god i danas je u primeni.U pogledu sadrzine Jednoobraznih pravila za inkaso moze se reci da ona sadrze norme za odredjene tipicne situacije koje mogu nastati tokom sprovodjenja bankarske naplate kao i za slucaj kada nalog za inkaso nije dovoljno jasan ili je nedovoljan. Jednoobrazna pravila se primenjuju na sva inkasa koja se kao takva mogu kvalifikovati prema odredbama tih pravila. Jednoobrazna pravila se nece primenjivati samo ako je njihova primena izricitim odredbama ugovora otklonjena kao i kada su u suprotnosti sa nacionalnim propisima od kojih se ne sme odstupati.

22

28.UCESNICI U POSLU DOKUMENTARNOG INKASA I PRAVNI ODNOSI IZMEDJU NJIH

U poslu dokumentarnog inkasa postoje najmanje tri lica, a to su:1. Nalogodavac za izvrsenje inkasa,2. Banka koja prima nalog i vrsi posao naplate,3. Trasat, lice od koga se naplata vrsi.

U praksi se javlja slozeniji vid dokumentarnog inkasau kojem postoje 4 ucesnika: nalogodavac, banka koja prima nalog, banka koja vrsi naplatu i trasat.Nalogodavac za izvrsenje inkasa (principal) je poverilac iz osnovnog posla. On izdaje nalog svojoj banci kojim je ovlascuje da od kupca trasata) naplati kupoprodajnu cenu za isporucenu robu, uz istovremenu predaju robnih dokumenata.Banka koja prima nalog, dostavna banka, banka-remitent, moze naplatu izvrsiti sama ili preko druge korespondentne banke. Ako banka koja prima nalog ima svoje filijale u sedistu duznika, ona inkaso vrsi preko tih filijala. U prorivnom, dostavna banka izdaje nalog drugoj banci u sedistu duznika (inkaso banka) dajuci joj potrebne instrukcije i upucujuci joj dokumente.Trasat je duznik iz osnovnog posla, koji tek ispatom kupoprodajne cene moze dobiti od inkaso banke robna dokumenta koja su mu potrebna za preuzimanje isporucene robe.

Odnos izmedju nalogodavca i dostavne banke (banke remitenta) se zasniva na nalogu koji je bancin klijent, nalogodavac izdao, a banka prihvatila. Na taj nacin je sklopljen ugovor na osnovu koga se dostavna banka obavezala da ce uz nagradu angazovati drugu banku koja ce naplatiti potrazivanje od trasata uz istovremenu predaju dokumenata. Ovaj ugovor se moze posmatrati kao ugovor o punomocstvu. Izraz „nalog“ i „prihvatanje naloga“ treba shvatiti kao ponudu i prihvat ponude za zakljucenje ugovora o punomocstvu, a ne kao naloge u smislu samostalnih izvora obligacija u gradjanskim zakonicima.

Odnos izmedju dostavne i inkaso banke se uspostavlja na bazi novog naloga koji dostavna banka upucuje inkaso banci, a ova ga prihvata. Novi nalog je po sadrzini identican sa prvim nalogom koji je nalogodavac dao dostavnoj banci, ali je pravno od njega nezavisan. Prihvatanjem naloga inkaso banka se obavezuje da ce primljena dokumenta dostaviti trasatu na placanje. I ovaj ugovor je po svojoj prirodi ugovor o punomocstvu. Inkaso banka ne odgovara za uspeh posla, vec se obavezuje jedino da izvrsi odredjene radnje: da prezentira trasatu dokumente i da na osnovu njih trazi placanje potrazivanja. Rec je o obligaciji sredstva a ne obligaciji cilja. Pravo angazovanja inkaso banke dostavna banka nema jedino u slucaju kada je to nalogodavac izricito svojim nalogom zabranio.Nalogodavac i inkaso banka se ne nalaze neposredno u pravnom odnosu, jer nezavisnost drugog ugovornog odnosa (inkaso banka-dostavna banka) upucuje na to da svoja prava i obaveze inkaso banka ostvaruje samo prema dostavnoj banci.

Odnos trasata prema drugim ucesnicima inkaso posla je kvalitativno drugaciji od odnosa koji su ranije posmatrani, jer trasat nije ugovorna strana ni u jednom ugovoru u okviru inkaso posla, pa se zbog toga moze smatrati ucesnikom naplate samo u sirem smislu. Prema nalogodavcu trasat je u pravnom odnosu po osnovu glavnog posla. Trasat je duzan da prihvati placanje putem dokumentarnog inkasa jedino ako je takav nacin placanja predvidjen u finansijskoj klauzuli osnovnog ugovora. U protivnom, moze prihvatiti placanje putem dokumentarnog inkasa, ali odbijanje placanja na ovaj nacin ne povlaci stetne posledice po njega. Ukoliko je dokumentarni inkaso predvidjen

23

kao nacin placanja u osnovnom ugovoru, trasat ce zbog odbijanja placanja biti nalogodavcu odgovoran zbog neispunjenja svoje osnovne cinidbe na nacin kako je to ugovorom bilo predvidjeno.

29.DOKUMENTARNI AKREDITIV-POJAM, IZVORI PRAVA I NACELA

Akreditivom, koji nastaje prihvatanjem zahteva nalogodavca za njegovo otvaranje banka se obavezuje da ce korisniku akreditiva isplatiti odredjenu novcanu svotu, ako do odredjenog vremena budu ispunjeni uslovi navedeni u nalogu za otvaranje akreditiva.Najznacajniji je onaj vid akreditiva koji ima dokumentarni karakter. Obicno se smatra da se placanjem putem dokumentarnog akreditiva najbolje stite interesi obeju ugovornih strana kod prodaje. Znacajno je sto akreditivom prodavac obezbedjuje naplatu robe odmah nakon predaje dokumenata, a ne nakon prijema isporuke, s tim da se osigurava i od rizika uzaludnog ukrcaja robe, buduci a se ukrcajem robe nece ni zapoceti dok od banke ne dobije izvestaj da je akreditiv odobren. Pored toga, za isplatu kupoprodajne cene odgovorna je uz kupca sada i jedna banka, cime se obezbedjuje veca izvesnost naplate. Pored formalnosti postupka i dodatnih troskova koje ovo placanje pretpostavlja, slabosti dokumentarnog akreditiva su u tome sto je ovakav nacin placanja moguc samo za slucaj da je kupac unapred poznat, ali ne i za slucaj da se roba nudi na trzistu neodredjenom broju lica.Pod medjunarodnim dokumentarnik akreditivom , u smislu Jedoobraznih pravila i obicaja za dokumentarne akreditive Medjunarodne trgovinske komore u Parizu, treba razumeti svako utanacenje, bez obzira na naziv i opis po kome neka banka akreditivna banka, na zahtev i u skladu sa instrukcijama nekog komitenta ili za sopstveni racun treba da izvrsi placanje nekom trecem licu ili po njegovom nalogu, ili treba da plati i akceptira menicu vucenu od korisnika, ili ovlascuje neku drugu banku da izvrsi ovakvo placanje ili da akceptira i plati takvu menicu ili ovlascuje drugu banku da negocira, uz podnosenje odredjenih dokumenata, pod uslovom da su u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva.U savremenom robnom i platom prometu, posebno medjunarodnog karaktera, dokumentarni akreditiv je najcesce korisceni instrument slobodnih deviznih placanja.Akreditiv je regulisan kako domacim, tako i medjunarodnim izvorima prava. U nasem pravu akreditiv je uredjen odgovarajucim normama Zakona o obligacionim odnosima iz 1978.godine.Na medjunarodnom planu akreditiv je regulisan Jednoobraznim pravilima i obicajima za dokumentarni akreditiv Medjunarodne trgovacke komore u Parizu. Ova pravila su doneta 1933.godine.

Nacela koja su znacajna za akreditiv su:1.Nacelo samostalnosti(nezavisnosti)dokumentarnog akreditiva u odnosu na osnovni posao-- Prema clanu 4(a)1 Jednoobraznih pravila “akreditiv je po svojoj prirodi odvojena transakcija od prodajnog ili drugog ugovora na kome moze biti zasnovan. Banke nemaju nikakve veze sa takvim ugovorom niti ih isti obavezuje,cak ni u slucaju da se na

24

takav ugovor poziva u akreditivu.”To znaci da je akreditiv pravno nezavisan od osnovnog posla I da se odnosi izmedju ucesnika u njemu mogu prosudjivati jedino na osnovu njega samog.

2.Nacelo samostalnosti I nezavisnosti odnosa izmedju ucesnika u dokumentarnom akreditivu-- Clanom 4(a)2 Jednoobraznih pravila utvrdjeno je da “korisnik ne moze ni u kom slucaju koristiti za sebe ugovorne odnose koji postoje izmedju banaka ili izmedju nalogodavca I akreditivne banke.” Svaki pravni odnos u dokumentarnom akreditivu je samostalan I pravno nezavisan,sto znaci da ucesnici u jednom odnosu ne mogu,na osnovu njega,uticati na prava I obaveze ucesnika u drugom odnosu

3.Nacelo poslovanja dokumentima, a ne robom--Ovo nacelo izrazava sustinu odnosa kod dokumentarnog akreditiva. U akreditivnom poslovanju sve zainteresovane strane posluju sa dokumentima,a ne s robom, uslugama ili cinidbom na koje se dokumenta mogu odnositi(cl.5 Jednoobraznih pravila). Banka ispituje samo dokumenta,I to samo u pogledu ispunjenosti uslova predvidjenih akreditivnim pismom, a nikada ne ispituje robu,uslugu ili drugu cinidbu,niti preuzima bilo kakvu obavezu u pogledu kvantitativnog I kvalitativnog stanja robe.

30.UCESNICI U POSLU DOKUMENTARNOG AKREDITIVA I PRAVNI ODNOSI IZMEDJU NJIH

U poslu dokumentarnog akreditiva ucestvuje najmanje tri lica, i to: nalogodavac za otvaranje akreditiva, akreditivna banka i korisnik akreditiva, ali se u medjunarodnoj poslovnoj praksi srecu i druge banke, najcesce u zemlji korisnika akreditiva.Nalogodavac(po pravilu kupac) je lice koje izdaje svojoj banci nalog za otvaranje akreditiva u korist njegovog poverioca, koji se time javlja kao korisnik akreditiva. Banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv je akreditivna banka,s tim da se moze javiti i u ulozi isplatne banke.Uz akreditivnu banku mogu se angazovati i druge, njoj korespondentne banke. Ove banke se najcesce javljaju u ulozi avizirajuce, notificirajuce i konfirmirajuce. Avizirajuca ( notificirajuca) banka je pri tome, posrednicka banka koja po nalogu akreditivne banke obavestava korisnika da je za njega otvoren akreditiv, ali sama ne preduzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume.Konfirmirajuca banka preuzima po nalogu akreditivne banke obavezu prema korisniku da ce mu nakon prezentacije dokumenata isplatiti akreditivnu sumu.

Dokumentarni akreditiv je slozen bankarski posao koji cine vise medjusobno nezavisnih pravnih odnosa izmedju ucesnika.

1.Odnos nalogodavca i akreditivne banke- je odnos ugovornog karaktera koji nastaje bancinim prihvatom naloga komitenta za otvaranje akreditiva. Nalog za otvaranje akreditiva izdaje kupac i upucuje ga svojoj poslovnoj banci, s kojom ima trajnu poslovnu saradnju. Nalog ima karakter ponude za zakljucenje ugovora. Kada banka prihvati nalog ona je time zakljucila sa svojim klijentom ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva. Ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva je pravno nezavisan kako od osnovnog posla tako i od drugih pravnih odnosa u akreditivu. Ugovorom se nalogodavac obavezuje da za izvrsenu uslugu banci plati proviziju i naknadi joj troskove, a banka se obavezuje da ce korisnika akreditiva obavestiti o otvaranju akreditiva i platiti mu akreditivnu sumu po prijemu dokumenata i njihovog ispitivanja u skladu sa nalogom.

2.Odnos akreditivne banke i korisnika akreditiva- izvrsavajuci svoju osnovnu obavezu iz ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva, akreditivna banka obavestava korisnika akreditiva da je u njegovu korist otvorila

25

akreditiv, naznacujuci sve njegove elemente kao i uslove za realizaciju. Od trenutka prijema obavestenja o otvaranju, izmedju korisnika akreditiva i akreditivne banke nastaje neposredan i samostalan odnos. Po jednom misljenu obavestenje korisniku treba tretirati kao jednostranu izjavu volje banke, dok po drugom shvatanju odnos akreditivna banka- korisnik akreditiva odnos ugovorne prirode, pri cemu se obavestenje posmatra kao ponuda,a prihvatanje obavestenja shvata se kao prihvat ponude.

3.Odnos korespondentih banaka i korisnika- za precizno utvrdjivanje karaktera odnosa koji se izmedju korespondentnih banaka i korisnika akreditiva uspostavljaju, neophodno je sagledti u kojoj ulozi se u konkretnom odnosu neka akreditivna banka javlja. Ako se korespondentna banka javlja u ulozi konfirmirajuce banke tada se za njen odnos prema korisniku akreditiva mogu preimeniti pravila koja vaze za odnos akreditivne banke i korisnika. Korisnik akreditiva ce imati dva neposredna zahteva kojima se moze koristiti. Moze zahtevati isplatu akreditivne sume od konfirmirajuce banke, moze od akreditivne a moze i od obe istovremeno.Kada se korespondentna banka javlja u ulozi avizirajuce banke, tada ne nastaje poseban samostalan odnos izmedju nje i korisnika. Avizirajuca banka istupajuci kao punomocnik akreditivne banke, samo upucuje obavestenje korisniku o tome da je akreditivna banka otvorila akreditiv u njegovu korist.

4.Pravni odnosi izmedju banaka- odnosi izmedju akreditivne banke i korespondentnih banaka su nezavisni od ugovora o otvaranju dokumentarog akreditiva. Ti odnosi predstavljaju posebne vrste ugovora o nalogu, cija sadrzina se uredjuje na osnovu uloge koju u celom akreditivnom poslu korespondentna banka treba da odigra. Ako se ona javlja u ulozi avizirajuce banke tada ce se prihvatanjem naloga akreditivne banke, obavezati na pruzanje usluga u pogledu obavestavanja korisnika i eventualno isplate akreditivne sume korisniku. U odnosu prema korisniku avizirajuca banka se javlja kao punomocnik akreditivne banke. Ako se korespondentna banka javlja u ulozi konfirmirajuce banke, tada se prihvatanjem naloga akreditivne banke, obavezuje ne samo da ce korisniku slati obavestenje o otvaranju akreditiva, vec i da ce potvrdom akreditiva prema korisniku preuzeti samostalnu i neposrednu obavezu isplate akreditivne sume. Prema korisniku konfirmirajuca banka deluje kao komisionar, u svoje ime i za racun akreditivne banke.5.Odnos izmedju nalogodavca i korisnika akreditiva- ovaj odnos se zasniva na osnovnom poslu, nije akreditivne prirode. Ugovorom o prodaji se u tzv „akreditivnoj klauzuli“ ili „finansijskoj klauzuli“ predvidja da ce se za primljenu robu ili izvrsenu uslugu platiti u formi dokumentarnog akreditiva.

31.VRSTE DOKUMENTARNOG AKREDITIVA

Dokumentarni akreditiv moze biti:1.opoziv – za njega je karakteristicno da ne vezuje banku prema korisniku. Pa ga ona moze u svakom trenutku izmeniti ili opozvati na zahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi, ako je to u interesu nalogodavca.2.neopoziv—sadrzi samostalnu i neposrednu obavezu banke prema korisniku. Neopozivi dokumentarni akreditivi se mogu javiti u formi notificiranih(aviziranih) i konfirmiranih(potvrdjenih) akreditiva.3.prenosivi- prenosiv je samo ako banka koja otvara akreditiv u korist korisnika koga je oznacio nalogodavac, ovlascena u upustvima prvog korisnika da plati u celini ili delimicno jednom ili vecem broju lica. Prema Jednoobraznim pravilima akreditiv je prenosiv samo ako ga je akreditivna banka izricito oznacila kao prenosiv.4.neprenosivi.U medjunarodnoj praksi srecu se i druge vrste dokumentarnog akreditiva. Tako se javlja stand by akreditivi za koje je karakteristicno da se ne realizuju redovno, vec samo u slucaju da se cena iz osnovnog ugovora ne plati na ugovoreni nacin.

26

32.OBAVEZE I ODGOVORNOSTI BANKE PRI OTVARANJU I REALIZACIJI DOKUMENTARNOG AKREDITIVA

Na osnovu ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva , akreditivna banka ima sledece obaveze:1.Obaveza obavestavanja korisnika o otvaranju akreditiva- na osnovu ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva banka preuzima obavezu da ce otvoriti dokumentarni akreditiv u korist korisnika i da se ga o tome obavestiti. Kako do trenutka notifikacije, tj slanja obavestenja akreditivna banka nije u pravnom odnosu sa korisnikom. Ako otvaranje akreditiva ili obavestavnje o tome izostane, korisnik moze sa zahtevom za naknadu stete da se obrati samo nalogodavcu, po osnovu neispunjenja obaveze iz akreditivne kaluzule osnovnog ugovora. Za stetu koja je nastala zbog netacnog obavestavanja korisnika o sadrzini otvorenog akreditiva banka ce biti odgovorna korisniku i nalogodavcu.

2.obaveza ispitivanja prezentovanih dokumenata i ispunjenosti drugih uslova iz akreditiva- kada korisnik akreditiva podnese dokumenta i zatrazi isplatu akreditovanog iznosa, akreditivna banka je duzna da ispita da li su prezentirana dokumenta po izgledu u skladu sa odredbama akreditiva i da li su ispunjeni drugi, akreditivom predvidjeni uslovi. Banka mora postupati sa „razumnom paznjom“, sto znaci sa paznjom koja se od nje kao specijalizovane finansijske organizacije, razumno moze da ocekuje. Banka se ne bi mogla samo formalno drzati teksta akreditiva, vec mora da utvrdi i smisao akreditivnih uslova i odredaba.Banka povodom ispitivanja dokumenata nema obavezu ispitivanja bilo kakvih cinjenica u vezi sa osnovnim poslom. Banka ne ispituje sadrzinsku ispravnost dokumenata tj da li iskazi u dokumentu odgovaraju stvarnom stanju ili ne. Bancina obaveza ispitivanja dokumenata se svodi na ispitivanje formalne saglasnosti podnetih dokumenata sa uslovima akreditiva. Da li su dokumenta formalno u skladu sa akreditivnim uslovima ili nisu, sudice se po njihovom spoljasnjem izgledu. Banka se ne moze osloboditi odgovornosti ako dokumenta nije pregledala sa razumnom paznjom, pa je npr prihvatila kao fakturu dokument koji uopste nema taj karakter, kada je prihvatila neki dokument koji je ocigledno falsifikovan. Razumnom paznjom banka ispituje da li su podneta dokumenta adekvatna, medjusobno usaglasena, potpuna i uredna. Smatrace se da je zahtev adekvatnosti ispunjen ako podneta dokumenta zaista predstavljaju ona dokumenta koja se traze akreditivom. Dokumenta moraju biti medjusobno usaglasena. Ako nisu smatrace se da nisu po izgledu u skladu ni sa odredbama i uslovima akreditiva. Korisnik je duzan da podnese potpuna dokumenta. Banka ce prilikom ispitivanja dokumenata biti u obavezi da prvo utvrdi da li su dokumenta potpuna, tj da li su podneta sva ona dokumenta koja su predvidjena akreditivom. Svi dokumenti koji se koriste pri realizaciji medjunarodnog dokumentarnog akreditiva megu se grupisati u 4 osnovne grupe:

- Prvu grupu cine transportna dokumenta u okviru kojih najveci znacaj ima konosman iz pomorskog prevoza robe, i transportna dokumenta drugih vidova prevoza.

- Drugu grupu cine dokumenta iz osiguranja, pre svega polisa osiguranja ili certifikat o osiguranju.- Trecu grupu cine trgovacke fakture.- Cetvrtoj grupi pripadaju ostala dokumenta predvidjena akreditivom, ako sto su skladisnice, certifikat

kontrolne organizacije, uverenje o poreklu robe.Banka je duzna da ispita da li su sva podneta dokumenta uredna. Moze se smatrati da su dokumenta uredna ako su „cista“, ako su ih izdala odgovarajuca lica. Pod pojmom „cist transportni dokument“ treba razumeti svaki transportni dokument koji ne sadrzi suvisne klauzule ili primedbe koje izricito potvrdjuju da je roba ili ambalaza u defektnom stanju.

3.obaveza placanja, akceptiranja ili negociranja uz preuzimanje dokumenata- kada utvrdi da podneta dokumenta po izgledu odgovaraju odredbama i uslovima kareditiva, banka ce biti duzna:- da odmah plati akreditivni iznos, ako je akreditivom tako predvidjeno,- ili da plati u odredjenom roku, ako je akreditivom predvidjeno odgodjeno placanje,- ili da akceptira menicu izdatu od korisnika i vucenu na nju, nalogodavca ili nekog drugog trasata, s tim da menicu isplacuje o dospelosti, ako se rai o akceptnom akreditivu,

27

- ili da izvrsi negociranje, rj da plati, bez prava na regres prema trasantu ili savesnom imaocu, menicu po vidjenju ili na rok, vucenu od korisnika na nalogodavca, ili nekog drugog trasata, ako je rec o negocijacionom akreditivu.Ako akreditivna banka smatra da podneta dokumenta nisu po izgledu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva, mora da odluci, samo na osnovu dokumenata da li ce preuzeti takva dokumenta ili ce ih odbiti, uz stavljanje prigovora da nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva. Za pregled dokumenata banci stoji razuman rok. U obavestenju banka mora naznaciti zbog kojih odstupanja je odbila da primi dokumenta.Banka koja je u odnosu sa korisnikom moze odluciti da honorise i dokumenta koja nisu u skladu sa odredbama i uslovima akreditiva. Pri tome mogu nastati dve situacije: banka moze traziti od svog nalogodavca odobrenje za odstupanje od uslova i odredaba akreditiva. Kada odobrenje za odstupanje nije dobijeno, ili nije ni trazeno tada honorisanje dokumenata ide na rizik banke koja ih je primila. Banka moze da rizik umanji na dva nacina: da dokumenta honorise pod rezervom- sto je ovlascuje da u slucaju odbijanja dokumenata od nalogodavca moze od korisnika zahtevati povracaj isplacenog, a moze da od korisnika zahteva podnosenje odgovaraajuce bankarse garancije kao sredstva obezbedjenja.

4.obaveza predaje honorisanih dokumenata- nakon honorisanja, banka je duzna da preda dokumenta svome nalogodavcu. Kada je akreditivna banka istovremeno i isplatna, predaje dokumenta odmah nalogodavcu po akreditivu.

5.obaveza pridrzavanja naloga i uputstava nalogodavca- akreditivna banka je duzna da se pridrzava naloga i uputstava nalogodavca, ukljucujuci i one koji npr nisu u saglasnosti sa funkcijom dokumentarnog akreditiva, ako ih je prihvatio prilikom zakljucenja ugovora o otvaranju dokumentarnog akreditiva.Jednoobrazna pravila sadrze i nekoliko normi kojima se bancina odgovornost iskljucuje u posebnim situacijama. Tako banke ne preuzimaju nikakvu obavezu ili odgovornost za posledice zakasnjenja ili gubitka prilikom prenosenja bilo kakvih saopstenja, pisama ili dokumenata, kao ni za greske pri prenosi ili prevodjenju, pa zadrzavaju za sebe pravo da uslove akreditiva prenesu brez prevodjenja.

33.BANKARSKA GARANCIJA- POJAM I IZVORI PRAVA

Sustina ovog instituta je u tome sto se bankarskom garanicijom banka obavezuje da korisniku garancije (kao poveriocu iz osnovnog obligacionog odnosa) isplati odredjenu sumu novca, ukoliko bancin klijent (kao duznikk iz osnovnog posla9 ne izmiri svoje ugovorene obaveze. Funkcija bankarske garancije nije ispunjavanje duznikove obaveze od strane banke, vec pokrivanje razlicitih rizika, kada se odredjeni posao ne razvija normalno.Obezbediti potrazivanja bankarskom garancijom znaci u najvecoj mogucoj meri zastiti ekonomske interese poverioca od rizika neizvrsenja ugovora. Banke su takve privredne organizacije koje, zbog svog poslovnog ugleda i zastite interesa komitenta, ispunjavaju preuzete obaveze, po pravilu bez poredovanja suda. Banke su sposobnije za placanje od svih ostalih privrednih subjekata.Bankarskim garancijama se ostvaruje visi stepen sigurnosti poverilaca, sto znacajno utice na stabilizaciju odnosa na medjunarodnom trzistu, jer se smatra da banke, kao oprezni i strucni privrednici, nece preuzimati obaveze za koje ne postoje maksimalni uslovi pokrica svih rizika.Bankarska garancija je u nasem pravu regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. U nasem pravu je propisna obavezna pismena forma.

28

U okviru medjunarodne trgovinske komore znacajna su dva dokumenta. Prvi dokument predstavlja jednoobrazna pravila za garancije na poziv iz 1992.godine a drugi Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije iz 1978.godine kojima se regulisu kauzalne garancije.

34.PRAVNI ODNOSI U POSLU BANKARSKE GARANCIJE

Odnos izmedju banke garanta i korisnika garanicije je najznacajniji u poslu bankarske garancije. Osnovni odnosi kod bankarske garancije su:

1.odnos izmedju nalogodavca za davanje garancije i banke garanta- se zasnivaju bancinim prihvatanjem nalogodavcevog naloga za davanje garancije. Nalogodavac je duznik iz osnovnog posla, cija se cinidba zeli pojacati garantnom obavezom banke. Prihvatanjem naloga od strane banke, zakljucuje se ugovor o davanju garancije. Ugovor je dvostrano obavezan i teretan. Nalogodavac se obavezuje da za izvrsenu uslugu isplati banci odredjenu naknadu u vidu njene provizije. Ako zbog neizvrsenja obaveze nalogodavca, kao duznika iz osnovnog posla, prema korisniku garancije, kao poveriocu, dodje do realizacije garancije, tj do njene isplate od strane banke, banka ima pravo da se regresira od svog nalogodavca.

2.odnos izmedju banke garanta i korisnika garancije- nastaje prihvatanjem garantne obaveze banke od strane korisnika i po svom karakteru je jednostrano obavezan i neakcesoran, tj potpuno samostalan u odnosu na osnovni posao. Ako je rec o kauzalnoj bankarskoj garanciji, tada banka svoju odgovornost moze usloviti dokazivanjem nastupanja garantnog slucaja. Za realizaciju apstraktne garancije potrebno je jedino da korisnik izjavi da su nastupili garancijom predvidjeni uslovi. Banka ne moze proveravati tacnost ove izjave, niti moze traziti podnosenje dokaza o njenoj tacnosti. Kada se ispune uslovi, korisnik moze garanciju realizovati uglavnom na dva nacina:-dobrovoljnom isplatom garantne sume od strane banke garanta,-prinudnom naplatom preko suda.

3.odnos nalogodavca i korisnika po garanciji- ne predstavlja odnos garantne prirode. Nalogodavac i korisnik su ugovorne strane iz osnovnog posla, pri cemu je nalogodavac duznik, a korisnik poverilac uz odredjenu cinidbu.

35.VRSTE BANKARSKIH GARANCIJA

1.Bankarska garancija za vracanje avansa- se moze dati kod svih ugovora kod kojih je uobicajeno davanje avansa, ali se najcesce javlja kod ugovora o isporuci opreme na kredit. Prodavac moze da trazi od kupca placanje odredjenog dela kupoprodajene cene unapred, kao znak kupceve vernosti ugovoru i kao znacajno sredstvo obezbedjenja. Garancijom za vracanje avansa obavezuje se banka duznika da ce korisniku bankarske garancije

29

isplatiti ukupan iznos datog avansa, ako duznik ne ispuni, odnosno neuredno ispuni obavezu i ne vrati primljeni avans.

2.Licitaciona bankarska garancija- banka garant se obavezuje da ce investitoru (korisniku bankarske garancije) platiti odredjeni novcani iznos u slucaju da ucesnik u licitaciji (nalogodavac) izmeni ili opozove svoju ponudu za vreme trajanja licitacije ili odbije da zakljuci ugovor saglasno ponudi koju je na licitaciji stavio i koju je investitor prihvatio.

3.Bankarska garancija za dobro izvrsenje posla- banka se obavezuje da ce na zahtev korisnika i pod predvidjenim uslovima isplatiti odredjenu sumu novca u slucaju da njen klijent ne ispuni ili neuredno ispuni svoje obaveze iz ugovora o prodaji ili ugovora o nekoj drugoj privrednoj usluzi.

4.Ostale vrste bankarskih garancija- za konosmansku bankarsku garanciju je karakteristicno da omogucuje brodaru predavanje robe primaocu i kada ovaj u tom trenutku nije u posedu svih potrebnih dokumenata.Kod indirektne bankarske garancije banka stranog nalogodavca ne stupa u direktan odnos sa domacim korisnikom, nego sama angazuje neku domacu banku koja zakljucuje ugovor o bankarskoj garanciji sa korisnikom. S obzirom na znacaj kauze ugovora o bankarskoj garanciji, sve garancije delimo na apstraktne i kauzalne.S obzirom na postojanje nalogodavcevog pokrica u novcu kod garanta, razlikujemo pokrivene i nepokrivene bankarske garancije.Razlikuju se i nostro i loro garancije. Pod nostro bankarskom garancijom se podrazumeva garancija koju u korist inostranog korisnika izdaje strana banka po nalogu domace. Ako domacem korisniku bankarsku garanciju izda domaca banka po nalogu strane, rec je o loro bankarskoj garanciji.

36.KOMPENZACIJA I KLIRING

Kompenzacioni poslovi su posebni usluzni poslovi banke kod kojih banka preuzima obavezu da izvrsi prebijanje potrazivanja i dugovanja izmedju istih lica koja se nalaze u vecem broju uzajamnih ugovornih odnosa. Principima kompenzacione usluge isplacuje se samo saldo, tj razlika u prilog jednog ili drugog lica.Kompenzacioni poslovi su cesti u spoljnoj trgovini i u njima ucestvuje veci broj privrednika iz raznih zemalja. Kompenzacioni poslovi u spoljnoj trgovini uz prethodno ovlascenje nadleznih drzavnih organa mogu obavljati samo ovlascene banke, a ne privrednici neposredno.

Klirinski poslovi su veoma slicni kompenzacionim poslovima jer obe ove vrste poslova, prebijaju potrazivanja i dugovanja. Sustinska razlika izmedju ovih poslova je u tome sto se kod klirinskih poslova prebijaju potrazivanja i dugovanja izmedju drzava u spoljnoj trgovinskoj razmeni.U svakoj drzavi, ucesnici u klirinskom poslu, postoji ovlascena banka koja vodi zbirne racune, a koja povremeno vrsi prebijanja dugovanja i potrazivanja isplate salda.Postoje jednostrani, dvostrani i vestrani klirinski poslovi.Jednostrani klirinski posao propisuje jedba drzava u obliku obaveze prijavljivanja svih potrazivanja i dugovanja u spoljnotrgovinskoj razmeni ovlascenoj banci u zemlji kod koga se najcesce inostrana potrazivanja naplacuju u domacoj valuti.Dvostrani klirinski poslovi su ugovoreni izmedju dve drzave u kojima su ovlascene banke ovlascene da vode zborne racune, da sprovode prebijanje i da povremeno isplacuju saldo. Obicno se utvrdjuje najvisi iznos, tj, plafon kliringa, u odredjenom vremenskom periodu.Visestrani klirinski poslovi, kod njih ucestvuje vise drzava, a principi poslovanja su isti kao i kod dvostranog kliringa. Najcesce se odredjuje jedinstvena valuta koja ce se upotrebljavati kao osnovica za uzajamne obracune.Klirinski poslovi mogu biti ugovorni, ako se konstituisu ugovorom i prinudni ako se ucesce u klirinskom poslu konstituise zakonskom obavezom.

30

31