BANKARSKI MENADŽMENT

MASTER STUDIJE

POSLOVNA EKONOMIJA

IZBORNI PREDMET

2020.

1.

SUŠTINA DELATNOSTI BANKARSTVA

Definicija banke kao deo finansijskog sistema

• Poslovne banke su deo finansijskog sistema čije su funkcije:• mobilizacija i koncentracija sredstava suficitnih transaktora,• alokacija istih deficitnim transaktorima,• kreiranje odgovarajućih instrumenata držanja imovine transaktora i organizovanje racionalnih

oblika i metoda plaćanja u ekonomskom sistemu.

• prve emisione banke Sverigen Riks Bank 1668. god. i Bank of England 1694. god. To je bio period industrijalizacije, razvoja kapitalizma, savremene trgovine, bankarskog i finansijskog tržišta.

•Prema Zakonu o bankama: b a n k a je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje imadozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i drugeposlove u skladu sa zakonom. Naime, b a n k e su finansijske institucije koje su sposobne da uzimajui kreiraju kredit i koje su pretežno usmerene na posredovanje u oblasti kredita. B a n k o m se smatra isvaka organizacija, koja obavlja neke od raznih ili sve bankarske funkcije, kako na domaćem, tako ina međunarodnom tržištu.

• Prema Zakonu o bankama (čl.4) banka može da obavlja sledeće poslove:

> depozitne poslove (primanje i polaganje depozita)> kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita)> devizne, devizno-valutne i menjačke poslove platnog prometa> izdavanje platnih kartica> poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i sl)> brokersko dilerske poslove> izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao)> kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring i forfeting itd.)> poslove zastupanja u osiguranju> poslove za koje je ovlašćena zakonom> druge poslove čija je priroda srodna ili povezana sa tačkama ovog stava a u skladu sa osnivačkim

aktom i statutom banke.

• Niko osim banke ne može se baviti primanjem depozita, davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom.

• Različite vrste finansijskih institucija danas nazivaju sebe bankom. To su:

> Komercijalne banke prikupljaju depozite i odobravaju zajmove privredi i stanovništvu> Štedionice prikupljaju štedne uloge i odobravaju zajmove privredi i stanovništvu> Zadružne banke: pomažu poljoprivrednim proizvođačima i odobravaju potrošačke kredite> Hipotekarne banke odobravaju hipotekarne zajmove za stambene objekte i investicione projekte> Lokalne banke manje lokalno orjentisane komercijalne banke i štedionice

> Centralne finansijskoprivredne banke veće komercijalne banke locirane u vodećim finansijskimcentrima

> Investicione banke: garantuju emisiju hartija od vrednosti svojih klijenata> Trgovačke banke: obezbeđuju zajmovni i akcijski kapital za kompanije> Međunarodne banke: komercijalne banke prisutne u više zemalja> Poslovne banke sa velikim ovlašćenjima veće komercijalne banke, pružaju usluge korporacijama i

državama> Banke koje pružaju usluge bankama: obračun čekova i trgovina hartijama od vrednosti

• Banke mogu da budu kategorisane prema njihovoj poslovnoj orijentaciji i mogu se grupisati u trigrupe: bankarstvo na veliko, bankarstvo na malo i kombinovano (bankarstvo na veliko i malo).Bankarstvo na veliko ima komercijalni ili korporativni fokus, dok bankarstvo na malo fokusiraposlovanje sa stanovništvom. Kombinacija bankarstva na veliko i malo usmereno je na poslovnimiks korporativnog i bankarstva na malo. Prema geografskom prisustvu ili pokrivenosti tržišta,komercijalne banke mogu da budu komunalne banke - posluju na lokalnim tržištima, regionalnebanke - posluju na regionalnim tržištima ili monetarni centri odnosno multinacionalne banke -posluju na nacionalnim odnosno internacionalnim tržištima.

• Bankarstvo na malo (retail banking), obuhvata bankarske proizvode i usluge, koje banka nudinajširoj publici. Ustvari, bankarstvo na malo čine grupe finansijskih proizvoda i usluga, kojeuključuju:• potrošačke kredite (installament loans),• stambene kredite (residential mortgages),• kreditne zajmove na bazi akcija (equity credit loans),• depozitne usluge (deposit services) i• individualne penzione račune (individual retirement accounts).

•Bankarstvo na veliko (wholesale banking ili corporate banking) je bankarstvo koje nudi proizvode iusluge korporacijama sa zdravim finansijskim izveštajima, institucionalnim korisnicima, kao što supenzioni fondovi i državne agencije. Bankarstvo na veliko obuhvata grupe proizvoda i usluga međukojima su najvažnije:• kreditiranje (lending),• upravljanje gotovinom (cash management),• komercijalni hipotekarni krediti (commercial mortgage credits),• zajmovi za obrtna sredstva (working kapital loans),• lizing (leasing),• usluge starateljstva (trust services) itd.

• Komercijalno bankarstvo razvilo se odgovarajući na poraslu konkurenciju na tržištu iz alternativnih finansijskih izvora, kao što su komercijalni papiri i obveznice niskog kvaliteta (junk bonds), počele su da više posvećuju pažnje korporativnim uslugama baziranim na proviziji i naknadama uključujući menjačke poslove, trgovinu hartijama od vrednosti, savetodavne usluge u korporativnim integracijama-spajanjima i pripajanjima, trgovačkom bankarstvu, korporativnom upravljanju gotovinom, garantovanju u poslovima sa hartijama od vrednosti itd.

• Univerzalno bankarstvo (Univesal Banking) karakteristično je za neke evropske zemlje (SR Nemačka, Engleska itd.). Univerzalne banke u SR Nemačkoj bave se skoro svim bankarskim poslovima: primaju oročene depozite, odobravaju kredite, upisuju korporativne deonice i rade investicione poslove u funkciji investicionih savetnika za velike korporacije.

• Investiciono bankarstvo (Investment banking) podrazumeva prodaju i distribuciju nove ponude hartija od vrednosti, izvedenu kao finansijski posrednik (investment banker), koji kupuje hartije od vrednosti od emitenta kao principal i preuzima na sebe odgovornost i rizik distribucije hartija od vrednosti investitorima. Proces kupovine i distribucije hartija od vrednosti je poznat pod nazivom garantovanje upisa hartija od vrednosti, odnosno underwriting. Normalno je, da nekoliko investicionih bankara uzima učešće u ponudi hartija od vrednosti, svaka ugovara da proda zadati deo hartija od vrednosti, i za uzvrat, naplati odgovarajući deo provizije (underwriting fee ili spread).

• Privatno bankarstvo (Private banking) moderno shvaćeno, obuhvata bankarske usluge uključujući kreditiranje i investiciono upravljanje (ulaganje u hartije od vrednosti) za bogate pojedince.

• Finansijske kompanije (finance companies) su uključene u odobravanje kredita pojedincima i poslovnim firmama. Za razliku od banaka, one ne primaju depozite već ih radije pribavljaju od banaka, institucija i drugih izvora tržišta novca.

• Itd.

Karakteristika faktora spoljne bankarske sredine

• Spoljnji faktori koji dodatno kreiraju uslove u kojima banke posluju su: deregulacija, tehnologija, globalizacija, sekjuritizacija i sl., koje stvaraju uslove za:

> visok stepen konkurentnosti među bankama i nebankarskim finansijskim institucijama,> konvergenciju specijalizovanog prema univerzalnom poslovanju,> finansijske inovacije,> konsolidaciju, diversifikaciju i restrukturiranje finansijskih institucija i tržišta,> stvaranje nebankarskih finansijskih institucija koje se bave bankarskim i drugim finansijskim

poslovima, nisu banke i članice monetarnog sistema zemlje i ne podležu strogoj zakonskojregulativi kao banke,

> dezintermedijaciju u poslovanju banaka koje su primorane da prihvataju manje provizije,preuzimaju više rizika, šire svoju bazu klijenata kroz netradicionalne poslove, posebno u oblastiinvesticionog bankarstva, osiguranja, vanbilansnog poslovanja, razvijaju kanale distribucijeproizvoda i usluga i sl.

• Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka, kao i »same« banke, i stvaraju»strah« da će za kratko vreme:> značajno porasti opšti rizik poslovanja,> banke izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno depozitnih institucija, i> razlika između banaka i drugih finansijskih institucija se toliko smanjiti ili nestati da će dovesti u

pitanje opstanak banaka.

• Banke su najviše regulisani poslovni entiteti, najsigurniji i najkonzervativniji finansijskitransaktori. Regulative su u bankarstvu postojale i postoje u mnogo »oblika i boja«. One supropisivale i propisuju:

> maksimalnu kamatnu stopu koja je banka mogla da plati na depozite,> minimalni odnos kapitala prema ukupnim sredstvima,> minimum obavezne rezerve,> stepen teritorijalnog širenja,> integraciju sa drugim institucijama,> restrikcije na lepezu usluga koju banka može da ponudi i sl. Regulativom je zakonodavac nastojao i nastoji da:> zaštiti sredstva građana i poverenje u finansijski sistem,> obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema,> banke obezbede adekvatan kapital,> banke primene adekvatne sisteme finansijskog izveštavanja i računovodstvenih standarda,> omogući fer raskrinkavanje, izbegavanje zloupotreba i odgovornost,> omogući konkurentnost,> odgovarajuću alokaciju resursa i fer ophođenje.

• Regulacija je smanjivala rizik, garantovala profit ali i uskraćivala nove mogućnosti. Od II Svetskog rata do danas banke su u svetu konstantno restrukturirale svoje poslovanje da bi zaobišle regulative, zakonodavac nametao nove i banke ih ponovo zaobilazile. Ovaj proces regulacije i tržišnog odgovora (finansijska inovacija) i nametanja nove regulative (reregulacija - proces implementacije novih restrikcija ili modifikovanje postojećih) se naziva regulatorna dijalektika.

•Radikalno smanjenje državne regulacije (deregulacija) i liberalizacija uslova pod kojima bankeposluju na nacionalnom i međunarodnom tržištu, je uklonilo prepreke i omogućilo:

> fleksibilnije poslovanje i tržišno ponašanje banaka,> slobodnije formiranje cena, tj. kamata (otklanjanje tzv. Zelenaških kamata), naknada i provizija,

ostvarivanje većih prinosa na aktivu, naročito na štednim i tekućim računima itd.> paralelno učestvovanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom tržištu,> povećanje broja novih proizvoda i usluga na interbankarskom tržištu, korišćenje finansijskih

inovacija (opcije, svopovi, terminski aranžmani);> jačanje vanbilansnog poslovanja banaka;> veći stepen konkurentnosti banaka na bazi razlika u kamatnim maržama, naknadama, provizijama

i drugim elementima konkurencije,> ukidanje podele na komercijalno bankarstvo, investiciono bankarstvo i osiguravajuća društva,> poslove fuzija i akvizicija na nacionalnom i međunarodnom tržištu,> formiranje finansijskih holding kompanija i raznovrsnost finansijskih usluga koje mogu da

ponude (osiguranje, brokerske usluge, underwritinghartija od vrednosti i sl),

• Upotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dana u dan, iz sata u sat, kupuju i prodaju delove aktive, menjaju strukturu finansiranja pasive, prate promene performansi i sl.• Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi stvaraju tehničku bazu za momentalno prenošenje informacija i obradu podataka (npr. brzu evaluaciju kreditne sposobnosti klijenata).

•Tehnološki napredak je integrisao e-biznis, e-bankarstvo, internet bankarstvo i omogućio bankama:

> Povećanje ekonomije obima (economy scale) i obuhvata (economy scope),> Lakšu konsolidaciju, povezivanje i konkurenciju,> kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga kombinovanih sa inovacijama finansijskog

inzenjeringa (finansijski derivati) za upravljanje rizicima (risk management)> efikasniji i brži protok informacija, marketing i distribuciju proizvoda i usluga korisnicima

(upotreba direktne poste ili telemarketinga u ponudi standardizovanih proizvoda, promenutradicionalnih kanala distribucije proizvoda i usluga u elektronske,

> udobnost, poverenje i lakoću obavljanja složenih transakcija naročito u pogledu plaćanja iodobravanja kredita kvalifikovanim klijentima,

> povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim (npr. velike robne kuće i> druge komapanije mogu preko svojih finansijskih institucija da razviju poslove pružanja

finansijskih usluga svojim kupcima),> trgovinu hartijama od vrednosti, tj. konverziju u robu, visokog stepena standardizacije i

konkurentnosti,> smanjenje broja zaposlenih i fiksnih troškova poslovanja tj. povećanje efikasnosti,> stvaranje virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove isključivo putem Interneta itd.

•Inovacije u platnim sistemima (ATM, kartičarstvo i sl.) su obezbedile komfornost u upravljanjubankarskim transakcijama, sigurnost i pouzdanost platnog i finansijskog sistema, promocijukonkurentskog tržišta, adekvatne nivoe korisničke zaštite i sl. Takođe su doprinele standardizacijifinansijskih proizvoda i omogućile efikasniju ponudu istih preko elektronskih kanala distribucijekroz:> tradicionalne elektronske usluge (telefonsko bankarstvo, kreditne kartice, bankomati - ATM i sl.)> elektronske proizvode i usluge sa rokom plaćanja kao što su: debitne kartice, plaćanja računa,> razvoj elektronskih usluga: vrednosne kartice, internet bankarstvo i on-line investiranje.

• Poseban je značaj Internet bankarstvo koje omogućava:> savršenu informisanost korisnika,> sniženje troškova bankarskih transakcija> isporuku finansijskih proizvoda,> održavanje i razvijanje odnosa sa korisnicima,> raspolaganje u svakom minutu saldima gotovine na računima,> slobodne domaće poštanske transfere,> uvid u naplaćene čekove,> autorizaciju automatskih plaćanja,> Odlaganje podataka komjuterskih aplikacija itd.

Elektronsko poslovanje je omogućilo komfornost i poverenje ali je donelo bankama i rizike anajveći je rizik zaostajanje u primeni savremene tehnologije.

• Finansijske inovacije su nastale i nastaju kao rezulat promena u regulativi, instrumentima,institucijama i taktikama vođenja posla. One su katalizator evolucije finansijskih usluga irestrukturiranja finansijskih tržišta. Najčešće se javljaju u obliku novih hartija od vrednosti, novihusluga, organizacionih formi i kanala distribucije. Stvorene su sa ciljem da:

> se njima trguje javno i da stvaraju nova finansijska tržišta koja povećavaju likvidnost,> menjaju sadržaj bankarskih bilansa i kombinuju unakrsne usluge, smanjuju odliv depozita,> ulaze na nova tržišta i kreiraju jeftinije i efikasnije kanale distribucije,> menjaju poresku poziciju,> smanjuju rizik ili troškove poslovanja,> poboljšavaju konkurentsku poziciju,> menjaju strukturu ponuđenih sredstava kroz nove proizvode i usluge,> razvijaju instrumente za zaštitu od rizika (fjučersi, opcije, i sl.), bankomate, Internet banking i sl.> kreiraju strukturne promene u bankarstvu, konsolidaciju i konvergenciju, i finansijske

konglomerate putem merdžera i akvizicija drugih poslovnih entiteta.

Globalizacija i bankarstvo

• Globalizacija je proces koji je doprineo brisanju geografskih granica, internacionalizaciji finansijskog tržišta, trgovine i proizvodnje, efikasnoj razmeni valuta, instrumenata tržišta novca i kapitala kao i stvarnju mega tržišta i međusobnom uticaju ekonomija zemalja. Inovacije, tehnološki • Tržište EU se uvećalo sa 380 na 455 mil stanovnika. SAD su postale svetski ekonomski džin zahvaljujući pre svega stvaranju jednog prostranog i velikog slobodnog tržišta od obala Atlanskog do Tihog okeana. Slobodno kretanje ljudi, roba i kapitala na takvom tržištu generisalo je stvaralačku radnu energiju neviđenih razmera. Na pragu je stvaranje jedinstvenog tržišta čitave američke hemisfere (FTAA ili ALCA) koje će biti znatno veće od EU, kao i stvaranje mega tržišta u Aziji (AFTA), Azijsko- pacifičkom regionu (APEC), Africi (COMESA, ECOVAS) i dr.• Zemlje lideri Evropske unije su 1992. na osnovu saglasnosti 12 zemalja Zapadne Evrope eliminisale veći deo trgovinskih restrikcija, uvele standardizaciju proizvoda, smanjile poreze i provizije i povezale monetarne kontrole kako bi pospešile trgovinu. Danas EU čine 27 zemalja. Od januara 1999. god. euro se koristi u finansijskim transakcijama "na veliko", a od januara 2002. godine je i zvanično postao novac zemalja EU. Monetarnu politiku za jedinstvenu valutu propisuje Evropska Centralna Banka (Frankfurt). Od eura se očekuje, što je on donekle ispunio, da smanji troškove konverzije valuta i inflaciju, da poveća cenovnu konkurenciju i izvozne mogućnosti za zemlje korisnice eura.

• Inovacije, tehnološki napredak i internacionalizacija, komercijalizacija interneta i elektronskogposlovanja, transferne cene, merdžeri i akvizicije, multinacionalne banke i kompanije i sl. su doprinele timprocesima. Multinacionalne banke su proširile svoje poslovanje u druge zemlje putem:

> izgradnje sopstvenih filijalskih mreža> akvizicije (kupovine) strane banke ili> kupovinom manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke.

• One su dobile odgovarajuće licence od domaće Centralne banke (ili neke nadležne institucije), upočetku su kreirale filijalske mreže po celom svetu, a kasnije su menjale strategiju - kupovinom(akvizicijama) banaka na važnijim novim tržištima. To se uglavnom odnosi na investiciono bankarstvo,manje na komercijalno, zbog specifičnosti poslovanja sa privredom i stanovništvom teže se usklađuje saglobalnim kretanjima. U novije vreme postoji jaka tendencija globalizacije komercijalnog bankarstva uzemljama u razvoju, još više u tranziciji. Tipičan primer je naša zemlja. U EU je došlo do stvaranja»jedinstvenog pasoša« za sve banke registrovane na teritoriji EU. To su univerzalne institucije koje imajupravo da otvore filijale ili na drugi način vrše sve bankarske aktivnosti na teritoriji EU. Cilj je da seformira jedinstveno bankarsko tržište kao sastavni deo finansijskog tržišta. Internacionalizacijomfinansijskog tržišta se stvaraju mogućnosti:

> pozajmljivanja i plasiranja finansijskog potencijala na nacionalnom i internacionalnom nivou,> emisije hartija od vrednosti od strane multinacionalnih kompanija, banaka i drugih finansijskih

institucija koje glase na domaću ili strane valute i trgovina na međunarodnom sekundarnomfinansijskom tržištu,

> ponude finansijskih proizvoda na internacionalnom nivou od strane efikasnih globalnih konkurenata,kroz direktne kanale distribucije. Globalno poslovanje, koji god deo sveta da je zahvatilo, donelo je idonosi ekonomski preporod, omogućava brži ekonomski rast, veća ulaganja, otvaranje više novihradnih mesta, povećanje standarda ljudi, nove oblike i veštine organizacije i menadžmenta, znanje,tehnologiju i sl.

Finansijski i realni sektor razvijenih tržišnih privreda

• Strukturne promene u finansijskom i realnom sektoru, za sada uglavnom razvijenih tržišnih privreda (SAD, zemljeZapadne Evrope, Japan i sl.), su nastale kroz konsolidaciju kao oblik udruživanja resursa sličnih poslovnih entiteta uveće i malobrojnije poslovne entitete. Konsolidacija je kreirala velike uslužne finansijske institucije, promene imogućnosti za profitabilnije, produktivnije i troškovno efektivnije poslovanje. Promene nastaju putem spajanja ipripajanja ('mergers and acquisitions' - M&A) kao osnovnih oblika transfera vlasničkih prava kompanija, njihovogproširivanja, kontrakcije, korporativne kontrole i prestrukturiranja.

• Merdžeri ili fuzije su spajanja vlasništva dve kompanije, što se odnosi na akcijski kapital (neto aktivu) kao i naoperacije obe kompanije koje postaju jedna kompanija.

• Akvizicije su poslovne transakcije preuzimanja ili kupovine vlasništva slabije kompanije. Pri tome slabijakompanija prestaje da postoji kao pravni entitet; akcionari te kompanije su isplaćeni od strane kompanije koja vršipreuzimanje i koja uspostavlja.

• Tržišna koncentracija banaka predstavlja učešće pet najvećih banaka u aktivi svake zemlje. Talas megaspajanja jeznačajno smanjio broj banaka i povećao koncentraciju finansijske aktive u velikim bankama.

• U Evropi je bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije i uvođenjem evra. U evro-zoni je putemfuzija formirano 15 od 30 najvećih banaka pri čemu je prosečna veličina pet najvećih banaka udvostručena. U manjimevropskim zemljama na pet najvećih banaka dolazi više od 50% nacionalnog bankarskog tržišta, dok u Belgiji iHolandiji dve najveđe banke drže preko 90% bankarskog poslovanja.

• Vanbilansno poslovanje se odnosi na izdavanje akreditiva, garancija, starateljske poslove, savetodavne usluge,STAND BY akreditive, fjučerse, opcije, svopove, menjačke poslove, lizing, osiguranje i sl. Ove transakcije se neevidentiraju u bilansu banke i pružaju velike mogućnosti zarade putem generisanja provizija i naknada od ovihposlova.

• Njihovim obavljanjem banke mogu ući u veliki rizik odnosno, mnogo zaraditi ili izgubiti. Banke preuzimajupotencijalne obaveze, i u slučaju da treće lice ne izvrši obavezu za koju je banka izdala garanciju ili izvršila plaćanjabanka snosi rizik transakcije.

• Sekjuritizacija je finansijska inovacija, vanbilansna aktivnost banke, kojom se sredstva banke (zajmovi)konvertuju u hartije od vrednosti koje se dalje prodaju na finansijskom tržištu. Naime, banka odobri zajam, asa druge strane proda hartiju od vrednosti, za koju kao zalogu koristi odobreni zajam. Na taj način se"uklanja" kredit iz bilansa banke i rasterećuje kapital za nove plasmane, tj. smanjuje se rizik ukupnogkreditnog portfolija banke.

• Rast kredita, kao rizičnih plasmana, obavezuje banke da povećaju obavezne rezerve i kapital, a to je skupo ismanjuje profit banke. Pripadajuću kamatu investitoru koji je kupio hartiju od vrednosti podržanu aktivom (asset- backed securities) banka plaća u kontinuitetu iz kontinuiranih prihoda koje ostvaruje po osnovu odobrenog(inicijalnog) zajma. Prikupljena sredstva od kamate i glavnice po osnovu zajma, banka koristi da ispuni obavezeprema vlasnicima hartija od vrednosti, ali prvo sebi uzima proviziju. Ako banka prodaje ceftifikate sa kreditomkao zalogom, regulatori dozvoljavaju da banka ta sredstva prenese iz bilansa u vanbilansno poslovanje. Ona nemora da odvaja rezerve u slučaju da korisnik kredita nije u stanju da ispuni sve svoje obaveze, tako da se ukupnakoličina sredstava zarobljenih u rezervama smanjuje, te se povećava likvidnost banaka. Sekjuritizacija eliminišei kamatni rizik, ona je u ovoj ulozi investicioni bankar koji zarađuje proviziju servisiranjem kredita bezpreuzimanja kreditnog rizika.

• Proces je skup zbog troškova emisije hartija od vrednosti i provizija za kreditne garancije (poboljšanjekvaliteta hartije od vrednosti kroz garantovanje od strane osiguravajućih kuća i drugih institucionalnihinvestitora; banka za tu uslugu plaća naknadu). Najbolji zajmovi za sekjuritizaciju su oni sa standardnimkarakteristikama ročnosti, veličine, cene, kolaterala i sl. Hipoteke su najpopularnije jer su slične širom svihtržišta. Komercijalni zajmovi su zbog njihove diversifikovanosti manje popularni jer su više izloženi riziku.Visokorizični krediti malim i srednjim preduzećima se retko sekjurtizuju zato što je teško odrediti njihov kvalitetda bi se iskoristili kao zaloga u emitovanju hartija od vrednosti.

Multinacionalne kompanije i konkurencija na bankarskom tržištu

• Bankama konkurišu i multinacionalne kompanije kao što su General Motors, Ford, Daimler Chrysler. Toyota....koje finansiraju kupovinu automobila za svoje kupce, osnivaju auto-dilerske kuće i razvijaju slične programeunapređenja programa prodaje.• Profitabilnost ovih kompanija se zbog diferencijacije poslovnih aktivnosti može meriti sa profitabilnošćukomercijalnih banaka. Njihova strategija se bazira na stvaranju ekonomije obima na bazi prodaje automobila inekretnina kao najvrednijih stvari koje prosečni ljudi kupuju.• Platni promet je za banke postao visoko konkurentno tržište koje se sve više bazira na elektronskim sistemimaplaćanja.• Zašto se Microsoft posmatra kao pretnja bankama? Mnogi analitičari tvrde da je to zbog tehnološkog napretkai rapidnog porasta obavljanja transakcija elektronskim putem posredstvom pametnih kartica (smart), mrežabankomata (ATM) i Interneta. Gotovina još uvek dominantna po pitanju broja transakcija, ali su iznosiminimalni. Transakcije na veliko, korišćenjem elektronskih platnih sistema FedWire i CHIPS su malobrojne ali suiznosi visoki. Čekovi su drugi najkorišćeniji metod plaćanja, u SAD (preko 10% svih transakcija u 2015.),dobijaju na značaju uvođenjem elektronskog čeka.• Investiciono bankarstvo odnosno, investicione banke nude usluge emisije i trgovine hartijama od vrednosti,savetodavne usluge u poslovima M&A, poslove upravljanja aktivom klijenata, visoke zarade na špekulativnimvisokorizičnim poslovima na finansijskom tržištu i sl. (Merrill Lynch, Morgan Stanley itd.).

GLOBALIZACIJA, BANKARSTVO I ZEMLJE U TRANZICIJI

• Bankarstvo je u predtranzicionom periodu bilo tradicionalno zaštićena industrija restrikcijama ulaska stranih iosnivanja domaćih banka. Kao takva omogućila je sebi »luksuz« da u uslovima nepostojanja gotovo nikakvekonkurencije kroz monopolske kamatne marže kreira enormne profite. Međutim, globalizacija se proširila i naovaj deo sveta i naterala banke da u velikoj meri promene stari način poslovanja, deregulišu i otvore tržište zastrane investitore. Ove promene su značajno povećale konkurentski pritisak na banke i dovele do osnivanjanovih institucija, privatizacije državnih banaka, konsolidacije i ulaska stranih banaka na ovo tržište.

• Ulazak stranih banaka sa reputacijom, velikim iznosima kapitala i visokom tehnologijom razbija oligopolskustrukturu domaćih banaka i stvara pogodan ambijent za povećanje konkurentnosti.• Ključni problem je bio rekapitalizacija banaka, tj. uklanjanje nepeformansnih zajmova iz bilansa ban. Zarekonstrukciju bankarskih sistema ove zemlje su uglavnom izdvajale od 5-15 % GDP-a. Najuspečniji metodprivatizacije je bio prodaja stranim bankama putem javnih licitacija da bi se obezbedila transparentnost.

• Nasleđe nepostojanja adekvatnih zakona u bankarstvu ili njihova neadekvatna primena, su doveli dopropadanja većeg broja novoosnovanih banaka. Velike državne banke su bile opterećene nenaplativim lošimzajmovima, nedovoljnim osnivačkim kapitalom iz tog perioda, nedostatkom upravljačkih veština, političkimpritiscima i sl. Mađarska je većinu banaka prodala inostranim strateškim partnerima (10 banka od 1995-2000.godine). Akcije najveće OTP banke su prodate preko berze malim investitorima zadržavanjem samojedne zlatne akcije u banci koja daje državi pravo veta na izbor izvršnog odbora i supervizora.

• Banke u ovom regionu karakteriše agresivna tržišna penetracija i oprezna politika odobravanja zajmova, uglavnom privredi. Krediti stanovništvu beleže veliki rast u odnosu na GDP u celom regionu. Srbija takođe beleži značajan rast potrošačkih zajmova, što remeti monetarnu i makroekonomsku stabilnost i rezultira uvođenjem restriktivnih mera od strane centralnih banaka (povećanje kamatnih stopa, obaveznih rezervi). Zajmovi se često koriste za uvoz potrošačkih roba što povećava spoljnotrgovinski deficit. Hipotekarni krediti takođe beleže značajan rast.

• Banke alociraju sredstva u državne hartije od vrednosti. Međutim, u skorije vreme postaju manje atraktivne pošto pada prinos. Uprkos porastu potrošnje, depoziti su takođe pokazali značajan rast, u odnosu na GDP u svim zemljama regiona.

• Zakonom propisani viši nivo kapitala je bila mera koja je naterala banke da se konsoliduju, naročito one sa slabim performansama. Takva konsolidacija je obezbedila neophodni kapital, novu tehnologiju i know-how i konvergenciju prema bankarstvu razvijenih tržišnih privreda kroz:

• uvođenje novih efikasnih tržišnih koncepcija i filozofija poslovanja (marketing i menadžment),• agresivnu tržišnu penetraciju,• korporativno upravljanje i poboljšanje kvaliteta funkcionisanja banaka,• uvođenje novih analitičkih i tehnoloških postupaka,• akvizicije domaćih sa stranim bankama,• povećanje profitabilnosti i poboljšanje drugih performansi ne samo banaka već i preduzeća• povećanje konkurencije u bankarskom sektoru i sl.

• Međutim, cena ulaska stranih banaka je preuzimanje najprofitabilnijih domaćih kompanija ili grana, dok domaćim bankama ostaju neprofitabilna i visokorizična preduzeća.

• Elektronsko poslovanje u regionu postaje pretnja tradicionalnom načinu poslovanja, s’obzirom na njegov doprinos bankarstvu razvijenih zemalja. Efikasnost informacione tehnologije je najveća na finansijskim tržištima u poslovima sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima (hedžing i spekulacije). To podrazumeva visok stepen razvijenosti finansijskih institucija i tržišta, berze, tržište novca, tržište kapitala kao i razvijen realni sektor kao osnova funkcionisanja takve finansijske infrastrukture.

• Loš menadžment i slabi lideri vode u probleme banku, loše strategijske i taktičke odluke je mogu koštati bankrota. Kvalitet menadžmenta je u: načinu rukovođenja, uspešnoj kontroli faktora uspeha banke, primeni marketing koncepcije, upravljanju informacijama, primeni savremene tehnologije, razvoju inovacija proizvoda i usluga, konkurentskoj bazi troškova, upravljanju rizikom, strategijskom planiranju i adekvatnosti kapitala.

• Marketing je "analiziranje, organizovanje, planiranje i kontrola izvora orjentisanih prema kupcima, politika i aktivnost sa gledanjem da se zadovolje potrebe i želje određ enih kupaca pri rentabilnom poslovanju".

• Marketing je »profitabilno zadovoljavanje potreba«.

• Marketing menadžment je umetnost i nauka izbora ciljnih tržišta i sposobnost pridobijanja, zadržavanja i povećanja broja kupaca putem stvaranja, isporuke komuniciranja superiorne vrednosti za kupce.

• Nužno je uložiti velike napore i brzo raditi na otklanjanju nedostataka i primenjivati savremenu poslovnu filozofiju, metode i tehnike da bi se smanjio jaz zaostalosti i omogućio progres prema Evropskoj uniji i svetu. Ulaskom stranih banaka na naše tržište bankarsko poslovanje je počelo da zaživljava na tržišnim principima poslovanja. Mada su strane banke iskoristile "slatko nasleđe", tj. oligopolsku poziciju, koju su tradicionalno imale domaće banke, pozicionirale se veoma brzo na tržištu, naročito retail i da pod izgovorom visokih rizika i "stroge zakonske regulative" formirale nerealno visoke cene proizvoda i usluga, najveće u regionu.

2.

STRATEGIJA UPRAVLJANJA BANKOM

• U literaturi postoji šire i uže shvatanje strategije. Šire shvatanje strategije polazi od toga da je strategija upravljačka odluka koja obuhvata ciljeve i politike i načine njihovog realizovanja. Uže shvatanje strategije polazi od ciljeva, politika i strategije kao posebnih planskih odluka. Zato su procesi formulisanja, kao stanja kojima poslovna aktivnost banke teži, politika kao stavova, načela i kriterijuma koji usmeravaju proces odlučivanja i akcije i strategije kao načina ostvarivanja tih ciljeva, povezane ali različite faze u planiranju. Smatra se da je racionalnost pojedinih planskih odluka i procesa u celini veća ako se planske odluke tretiraju posebno.

• Jednostavno, strategija je vizija odnosno okvir u kojem se određuju priroda i pravci akcija banke. Strategija je ono što banka želi da bude i kako da posluje, da bi stigla tamo gde želi. Strategija banke treba da ima dveključne dimenzije: operativnu i strategijsku.

Operativna se odnosi na internu efikasnost tj. da banka "radi stvari na pravi način", odnosno, da obavlja poslove racionalno.

Strategijska dimenzija znači da banka 'radi prave stvari' i da bude efektivna na tržištu odnosno, da nudi proizvode i usluge koji imaju prođu na tržištu i koji banci donose profit.

• Otuda je za banku od izuzetnog značaja odnos strategije i operativnog poslovanja. Strategija je ono šta se radi, a operativa je ono kako se radi.

• Pri fomulisanju strategijske vizije banke, nužno je imati u vidu strategijske faktore uspeha banke u narednom periodu. Smatra se da su to četiri grupe faktora:

1. GENERALNI MENADŽMENT• Upravljanje kvalitetom• Upravljanje procenom i motivacijom• Upravljanje rizikom• Osetljivost na promene

2. MARKETING• Ponude proizvoda• Usluge klijentima• Segmentacija• Marketing veštine

3. POSLOVANJA• Tehnološka spremnost• Distribucija

4. FINANSIJE• Dostup kapitalu• Cene• Upravljanje odnosima aktive - pasive.

• Strategijski menadžment proces može se definisati kao upravljački proces razvijanja i održavanja jednog stalnog odnosa između banke i njene spoljne sredine kroz razvoj korporativne misije, ciljeva, strategije rasta i poslovnih portfolio planova poslovanja banke. Dakle, banka prvo mora definisati svoju misiju, koja je osnova za definisanje ciljeva poslovanja.

• Misija i ciljevi određuju moguće strategije i njihov izbor, da bi se ostvario optimalni rast banke u datim uslovima. Sve ovo treba da nađe svoj kvantitativni izraz u portfolio planovima poslovanja banke -strategijskim, taktičkim i operativnim - za određeni vremenski period.

• Misija banke je razlog, svrha ili suština postojanja banke. Sa promenom uslova i razvojem i rastom banke može se donekle menjati i njena misija.

• Menadžment mora transformisati misiju banke u set određenih ciljeva i zadataka kojima će se operativnopodržati:

− profit (stopa povrata ukupnih sredstava),

− dividenda (stopa povrata deoničkog kapitala),

− povećanje učešća na tržištu,

− diversifikacija rizika i inovacije.

• Ciljevi moraju biti:− hijerarhijski, − kvantitativni, − realni i konzistentni.

• Hijerarhijski ciljevi predstavljaju skalu ciljeva od najvažnijih ka manje važnim. Da bi bili lakše shvaćeni i za svakog razumljivi, ciljevi treba, gde je god to moguće, da se izraze kvantitativno. Ostvarljivi ciljevi su samo realno postavljeni ciljevi, koji uvažavaju realne mogućnosti ostvarenja.

• Konačno, ciljevi moraju biti međusobno konzistentni s obzirom na različitu prirodu nekih ciljeva (ne veći obim prodaje uz veće cene, nego veći obim prodaje uz niže cene).

• Sledeći bitan zadatak "top menadžmenta" banke je oblikovanje bankinih portfolio planova. Pri tome "topmenadžment" treba da identifikuje tzv. strateške poslovne jedinice banke ili profitne i troškovne centre. Pridefinisanju profitnih i troškovnih centara, menadžment tim banke mora voditi računa o sledećim bitnimkarakteristikama:

• jasnoj misiji,• vrsti poslova,• konkurenciji,• odgovornom menadžeru,• strukturi funkcija ili programa centara,• planskoj nezavisnosti od drugih poslova, i• koristi od strategijskog planiranja.

• Precizno definisanje profitnih i troškovnih centara banke treba da omogući menadžment timu banke daracionalno izvrši alokaciju svojih resursa u cilju postizanja maksimalnog profita banke.

Savremeni koncept marketing miksa

• Najvažniji marketing instrumenti banke su: proizvod ili usluga, cena, kanali distribucije i promocija. Svaki od ovih instrumenata ima svog određenog uticaja na obim i poslovni uspeh banke, ali u odeđenoj kombinaciji njihov uticaj je veći. Ovo kombinovanje marketing instrumenata naziva se marketing miksom.

• Polazeći od komitenata i klijenata, problem je u tome kako da se ukupna sredstva (izdaci) optimalno alociraju na pojedine instrumente marketing miksa da bi se dobili maksimalni efekti. Ovo dobrim delom zavisi i od toga kakav značaj banka daje pojedinim instrumentima marketing miksa i njihovoj kombinaciji jednog sa drugim.

• Ako se međusobnom kombinacijom instrumenta u marketing miksu dobije veći efekat nego što je to prostzbir efekata svih pojedinačnih kombinacija u okviru svakog instrumenta, onda je reč o sinergetskom efektu,što i jeste cilj strategije njihovog međusobnog kombinovanja u marketing miks.

• Moderno bankarstvo visoko razvijenih zemalja razvilo je i koristi različite strategijske mogućnosti zapovećanje sopstvenog profita. Među najviše eksploatisanim u praksi su dva pristupa:

(1) tržišno pozicioniranje ("market positioning") i

(2) izgrađivanje dugoročne kompleksne veze sa korisnicima usluga ("relationship banking").

1. Strategija tržišnog pozicioniranja razvila se u uslovima deregulacije bankarskih tržišta i podrazumevapluralistički nastup banke na ciljnom tržištu. Pluralistički nastup podrazumeva da se sa pozicioniranjembanke ili tzv. institucionalnim pozicioniranjem istovremeno i uporedo provodi i pozicioniranje linijeproizvoda i usluga, cena, kanala distribucije i strukture zaposlenih. Ponekad je to još šire i vrši sepozicioniranje komitenata i klijenata banke i pozicioniranje rentabilnosti.

• Dakle, pozicioniranje je proces ostvarivanja i održavanja jednog posebnog mesta banke na tržištu ili njenihproizvoda i usluga. Repozicioniranje je proces menjanja postojeće pozicije banke na tržištu, pri čemu dolazido promena u strukturi delatnosti i vrsti proizvoda i usluga u cilju zadovoljavanja potreba drugog tržišnogsegmenta.

• Pozicioniranje igra osnovnu ulogu u marketing strategiji pošto ono podrazumeva i povezuje marketinganalizu, analizu konkurentnosti i internu analizu. Na osnovu ove tri analize moguće je utvrditi poziciju banke natržištu i dati odgovore na pitanja:

• Ko su bankini ciljni komitenti i klijenti?• Koje komitente i klijente banka želi da ima u budućnosti?• Koje marketing akcije treba banka da preduzme da bi stigla kuda želi?

• Strategija marketing miks dugoročne i celovite veze sa komitentima i klijentima ("relationship banking") nastala je kao jedan od načina da banka ostvari uspeh i u uslovima deregulisanog bankarskog tržišta i većih rizika u poslovanju.

• Marketing treba shvatiti prvenstveno kao zadržavanje postojećih komitenata i klijenata i to na duži rok, a ne samo kao puko sticanje novih. Zapravo, privlačenje novih komitenata i klijenata treba shvatiti kao prvu fazu, nakon čega treba stvarati uslove da bi oni što duže ostali vezani za banku. Zato se i smatra, da je vezivanje komitenata i klijenata za banku na duži rok 'ugaoni kamen' marketing koncepta sada i ubuduće.

• Proces ostvarivanja dugoročne veze banke sa komitentima i klijentima započinje segmentacijom tržišta nudeći im ono što za izabrano tržište ili tržišnu nišu predstavlja srž usluge koja im treba. Ako se uspostavi veza komitenta i klijenta sa bankom, on se prihvata i realizuje se prvi deo posla - otvaranje odgovarajućih računa. Sledi zatim upoznavanje sa cenama i mogućnostima da se obavi više poslova preko banke, što će zavisiti od osoblja banke. Nakon toga, stalna veza i komunikacije predstavljaju jedan od ključnih oslonaca "držanja" komitenta u ažurnosti o svim njegovim poslovima sa bankom i stalnom iznalaženju mogućnosti da mu banka obavi još neku vrstu poslova.

Implementacija strategije i rezultat te kombinacije na poslovni uspeh banke

• Za dobar uspeh banke je bitno da razvoj strategije prati njena implementacija i da je normalan rezultat tekombinacije poslovni uspeh banke. Kada stvari krenu loše, slabiji menadžeri obično okrivljuju strategiju iliizvršioce, a skoro nikad sebe. Uspeh zavisi od zdrave strategije i njene efektivne primene. Tako, možemonavesti nekoliko elemenata tome u prilog:

• Banka ne može izvršiti efektivnu implementaciju strategije bez kvalitetnih kadrova i odgovarajuće podrške organizacione strukture.

• Strategija razvoja novog proizvoda i usluge ne može biti uspešna bez mehanizma kojim banka ovo usmerava odnosno kojim upravlja ovaj proces.

• Banka ne može efektivno primeniti uspešnu prodajnu strategiju bez obuke, merenja, nagrađivanja i potpune upravljačke podrške.

• Dobro formulisana strategija i dobra primena dovode do uspeha banke.

Upravljanje procesom planiranja

• Upravljanje tim procesom podrazumeva smišljenu aktivnost, prvenstveno menadžment tima, ali i cele strukture nižih rukovodilaca banke. Tu aktivnost čini upravljački proces koji se sastoji od tri elementa odnosno tri faze, koje smo ranije već pomenuli:

(1) planiranje, (2) organizovanje i (3) kontrola.

Planiranje je poslovna aktivnost putem koje menadžment tim banke usmerava svoje poslovanje u pravcu ostvarivanja zacrtanih ciljeva. Planiranje bankine aktivnosti ima posebnu važnost u deregulisanoj bankarskoj sredini, gde je oštro izražena konkurentska borba i gde je sve teže ostvariti postavljene ciljeve kao što su rast, razvoj i profitabilnost. Planiranje omogućava menadžment timu da sagledava bližu i dalju budućnost, da gleda unapred, prepoznaje-identifikuje probleme i da traži odgovarajuća rešenja.

Smatra se, da proces planiranja uključuje i traži odgovore nasledeća tri pitanja:

(1) Gde je banka sada?

(2) Gde bi želela da bude? i

(3) Kako da stigne tamo?

SWOT analiza se vrši u dva dela.( SWOT je sastavljena od početnih slova četiri reči:

• potencijal-snaga -"strengths",

• slabosti -"weaknesses",

• mogućnosti-šanse - "opportunities" i

• pretnje -"threats").

• Prvi deo predstavlja određivanje grupe ključnih faktora u banci i njenom okruženju. Ovaj deoanalize obično obuhvata činjenice o tržištu banke, konkurenciji, finansijskim resursima, opremi itehnologiji, zaposlenima, marketingu, razvoju, upravljanju itd., o čemu se sačinjavaju posebneanalize kao što su: analiza okruženja, analiza poslovanja, portfolio analiza, analiza i ocenastrategijske pozicije banke itd.

• Drugi deo SWOT analize odnosi se na podatke koji ukazuju na mogućnosti odnosno šanse,opasnosti, potencijale ili slabosti banke. Veoma je važno 'otkriti' da li mogućnosti odnosno šanseskrivaju u sebi opasnosti, i obrnuto. Isto tako, da li potencijal može postati slabost, i obrnuto, da lise slabost može pretvoriti u potencijal.

• Dakle, efikasna i efektivna organizaciona struktura banke je preduslov uspešnog poslovanja.Pri tome treba imati u vidu da je efikasnost (racionalni napori izraženi u troškovima) samonormalan preduslov za ostvarivanje efektivnostl (rezultati izraženi u profitu), pri čemu je dobraveza sa promenama u okruženju temelj poslovne orijentacije i uspeha banke.

• Upravljanje promenama je veština koju menadžeri banke moraju savladati, a to je:

(1) spajanje kultura dveju banaka,

(2) reorganizovanje jedne banke,

(3) razvijanje prodajne i tržišne orijentacije,

(4) primena procesa strategijskog planiranja i

(5) popravljanje performansi zaposlenih.

• Upravljanje promenama je proces koji uključuje pet faza:

• Prva faza procesa upravljanja promenama nastaje pod pritiskom eksternih ili internih snaga za promenama, ili pak obeju, i shvatanja menadžmenta da su promene potrebne.

• Druga faza je prihvatanje promena i traženje načina da se one primene i izvrši preorijentacija postojećeg ponašanja i aktivnosti banke.

• Treća faza uključuje dijagnozu svih simptoma problema i zahteva od menadžmenta da potvrdi da problemi promena faktički egzistiraju.

• Četvrta faza obuhvata izbor rešenja ranije dijagnozom utvrđenog problema i stvaranje obaveze za one koji to moraju primeniti. Ovde se mora ići duboko u suštinu promena celokupnog poslovanja banke i na utvrđivanje konkretnih specifičnih ciljeva promena u banci.

• Peta faza je konačna faza i uključuje primenu i procenu rešenja da bi se otkrile greške izbora i otpori promenama.

• Minimiziranje otpora promenama može se postići raznim brojnim metodama, koji se koriste u različitimsituacijama i u raznim kombinacijama:

- Edukacija i komuniciranje.

- Učešće i uključivanje.

- Oprema i podrška.

- Pregovaranje i saglasnost.

- Eksplicitne i implicitne korekcije.

- Manipulacija i kooperacija.

Bilansna struktura banke

Bilans banke je pregled njenih finansijskih pozicija tj. sredstava u aktivi i obaveza u pasivi, te deoničkog kapitala kao posebnog oblika izvora sredstava. Uprošćeno rečeno, banka prima depozite vodeći ih kao obavezu banke i 'proizvodi' kredite vodeći ih kao sredstva banke, oblikujući tako svakodnevno, tačno i nenamešteno bilans stanja i bilans uspeha. Bilansi mogu biti na nivou jedne banke, na nivou sistema poslovnih banaka i na nivou bankarskog sektora.• Na osnovu bilansa banke možemo dobiti niz korisnih informacija za upravljačke potrebe menadžment timabanke. Naročito su pogodni za operativno poslovanje, a sledeći koeficijenti mogu služiti kao kontrolnipokazatelji:

• stopa gotovine,• stopa likvidnosti,• stopa solventnosti,• stopa rezerve likvidnosti,• stopa kreditiranja, i• stopa kapitala.

• Osnovni smisao bilansa banke je omogućavanje uvida u strukturu i suštinu svakodnevnih a posebno važnijih poslovnih operacija i poslova banke.

• Za bilans banke je bitna ravnoteža i ročna usklađenost. Uravnoteženim bilansom banke smatra se, ako su ročno i valutno izbalansirane vrednosti aktive i pasive. Ako banka prihodima pokriva troškove, perfektno uravnotežen bilans banke zahteva da se likvidnim rezervama pokrije rizik neblagovremenog plaćanja.

• Ročna usklađenost bilansa garantuje pokrivanje rizika nelikvidnosti. Valutna usklađenost aktive i pasive garantuje pokrivanje valutnog rizika usled promene valutnog kursa. Konačno, solventnost banke se bilansno iskazuje preko deoničkog kapitala i rezervi, čime se brani stabilnost poslovnog sistema banke.

• Upravljanje bilansom banke podrazumeva poznavanje kompozicije njenog bilansa i međusobnog odnosaračuna u njenom bilansu. Osnovni identitet bilansa izražava se relacijom:

SREDSTVA = OBAVEZE + NETO VREDNOST

• Proces upravljanja bilansom banke u tri faze:

− Prva faza upravljanja bilansom je opšta faza i akcenat je dat na ukupnu aktivu (sredstva), ukupnu pasivu(obaveze) i kapital banke.

− Druga faza upravljanja bilansom je više specifična i u fokusu upravljanja su posebni delovi u okviru trinavedene celine opšteg pristupa upravljanju bilansom banke uključujući i vanbilansne aktivnosti.

− Treća faza upravljanja bilansom usmerena je na područje generisanja prihoda i troškova banke. Uvid urezultate poslovanja banke preko izveštaja o poslovanju (o profitu i gubicima) ukazuje na simptomeperformansi bilansa banke. Maksimiziranje profita treba da se ostvari navedenim politikama za ostvarivanjeciljeva (profita i dividende).

• Proces upravljanja bilansom banke u tri faze:

− Prva faza upravljanja bilansom je opšta faza i akcenat je dat na ukupnu aktivu (sredstva), ukupnu pasivu

(obaveze) i kapital banke.

− Druga faza upravljanja bilansom je više specifična i u fokusu upravljanja su posebni delovi u okviru tri

navedene celine opšteg pristupa upravljanju bilansom banke uključujući i vanbilansne aktivnosti.

− Treća faza upravljanja bilansom usmerena je na područje generisanja prihoda i troškova banke. Uvid u

rezultate poslovanja banke preko izveštaja o poslovanju (o profitu i gubicima) ukazuje na simptome

performansi bilansa banke. Maksimiziranje profita treba da se ostvari navedenim politikama za ostvarivanje

ciljeva (profita i dividende).

• Moderna portfolio teorija• Upravljanje portfolio strukturom banke predstavljaodgovarajuću portfolio alokaciju resursa banke, čiji jekrajnji cilj uspešnije upravljanje rizikom banke.Upravljanje bilansom banke ili bilansnom strukturombanke ili portfolio upravljanje ima svoje uporište umodernoj portfolio teoriji, koja se razvila sredinom 50-tihgodina.

• Ukupna pasiva bilansa banke ukazuje na obimmogućnosti banke, a ukupna aktiva na propulzivnu snagubanke.

• Za upravljanje bilansnom strukturom banke, odprimarnog je značaja poznavati relacije između:

• strukture aktive i strukture pasive;• pojedinih segmenata odnosno portfolija aktive;• pojedinih pozicija odnosno grupa pozicija pasive;• pojedinih pozicija aktive u odnosu na pozicije pasive.

AKTIVA 1 PASIVA |

1/3 Portfolio Depoziti po

kredita viđenju 1/2

1/3 Portfolio hartija

od vrednosti Oročeni depoziti

1/3 Portfolio rezervi, 2/5

fiksne aktive i Deonički kapital

• Sa stanovišta upravljanja rizikom banke, ova struktura aktive i pasive bilansaposlovne banke omogućuje:

• odgovarajući odnos plasmana prema izvorima,• odgovarajući odnos kapitala prema plasmanima,• odgovarajuću srazmeru plasmana u kredite i hartije radi održavanja

zadovoljavajućeg nivoa likvidnosti i profitabilnosti banke,• odgovarajući odnos depozita i kapitala banke radi potrebnog stepena

solventnosti,• odgovartajući odnos oročenih depozita prema depozitima po viđenju,• odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi,• odgovarajući nivo leveridža, itd.

• Dakle, upravljanje rizikom banke podrazumeva kontinuirano usklađivanje odnosapozicija aktive i pasive u bilansu banke.

• Finansijski menadžer u banci ima skoro iste zadatke kao i finansijski menadžer u svakoj drugojnefinansijskoj firmi uz sledeće napomene:

• prvo, finansijski menadžer u banci mora poznavati suštinu terminologije kao što je upravljanjeaktivom, upravljanje pasivom, upravljanje odnosima kapital - dividenda itd.;

• drugo, mora poznavati ulaz gotovine, tržišni novac dodatno kroz tržišta kapitala. Odluke oupravljanju aktivom uglavnom uključuju transakcije u finansijskoj aktivi a ne u stvarnoj aktivi. Kaošto se vidi, uglavnom se radi o odlukama o finansijskim transakcijama, bilo da je reč o upravljanjuaktivom ili upravljanju pasivom.

- Upravljanje gotovinom banke i odnosima aktiva - pasiva odražava se na performanse poslovne banke. Najkraće, pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati, kvalitet i kvantitet poslovanja banke

Širi i uži smisao resursa i agregata

• U bilansu banke, pored iskazivanja tokova i strukture kreditnih plasmana, kreiranja novčane mase ipovećanja obima depozita, mogu se analizirati i sagledavati bankarski resursi i agregati. Bankarskeresurse i agregate, u najširem smislu reči, čine:

(1) finansijski potencijal banke i

(2) finansijski plasmani banke.

• Finansijski potencijal, kao resurs banke, definiše se kao zbir izvora svih sredstava, koje banka možeusmeriti u različite vrste plasmana.

• Finansijski plasmani, kao agregat banke, obuhvataju kreditne i druge plasmane, jednaki su zbiruukupne aktive i odgovaraju ukupnom iznosu finansijskog potencijala. Drugim rečima, finansijskipotencijal odgovara ukupnom zbiru kreditnih i nekreditnih plasmana banke tj. aktivi banke.

• U užem smislu čine:

1) Kreditni potencijal i

2) Kreditni plasmani.

• Pod bankinim agregatima podrazumevamo plasmane u okviru finansijskog potencijala, gdekreditni plasmani predstavljaju ključni agregat banke.

• Kreditni potencijal predstavlja količinu slobodnih sredstava, koje banka može da plasira u kredite ihartije od vrdnosti. Za banku su važni plasmani u tzv. produktivnu aktivu. Zato treba praviti razlikuizmeđu produktivne i neproduktivne aktive.

• Produktivna aktiva donosi banci kamatu odnosno prihod, dok neproduktivna aktiva ne donosi bancini kamatu ni prihod. Najveći deo neproduktivne aktive u svakoj poslovnoj banci odnosi se na rezerve(standardne ili programirane rezerve likvidnosti) i fiksnu aktivu banke (zgrade, nameštaj, opremabanke).

• Pod bankarskim resursima podrazumevamo izvore sredstava banke i to: depozite kao ključni resurs- po viđenju, oročene i štedne depozite.

• Nedepozitni bankarski resursi predstavljaju dopunske resurse banke i oni su: kreditni izvori(dugoročni dug), tržišni izvori (emisija i prodaja hartija od vrednosti) i deonički kapital banke.

• Međutim, banka može, kada to uslovi nalažu, obezbeđivati i dodatne izvore sredstava na kreditnomtržištu i tržištu kapitala, kao što su: krediti kod centralne banke, inostrani krediti, izdavanje iprodaja dugoročnih hartija od vrednosti.

• Sa bilansnog i strukturnog aspekta, relacija bančinih resursa i agregata, moguće su trikarakteristične pozicije banke:

1. ravnotežna pozicija,2. superlikvidna pozicija, i3. nelikvidna pozicija

• Strategija rasta resursa banke

• Za rast bankarskih resursa bitan je ne samo kvantitet nego i njihova struktura i kvalitet. Rastbankarskih resursa je determinisan:

(1) stopom rasta depozitnih izvora,

(2) stopom rasta nedepozitnih izvora,

(3) stopom bankarske transformacije sredstava i

(4) stopom obnavljanja bankarskih resursa preko infuzije jednom plasiranih sredstava.

• Naravno, najveći značaj ima depozitni potencijal, prema kome se najčešće i meri veličina odnosno obim rasta pojedinačne banke. Zapravo, najjednostavnije merenje rasta bankarskih resursa možemo ostvariti preko praćenja stope povećanja finansijskog i depozitnog potencijala banke ili preko koeficijenta bankarske apsorpcije sredstava. Koeficijente bankarske apsorpcije sredstava dobijamo na osnovu odnosa finansijskog ili depozitnog potencijala prema društvenom proizvodu ili agregatnom dohotku zemlje.

• Najvažniji finansijski instrumenti ostvarivanja rasta finansijskih resursa u savremenom bankarstvusu:

1. depozitni certifikati,2. NOW računi,3. aranžmani o rekupovinama hartija od vrednosti,4. svip aranžmani,5. depozitni računi novčanog tržišta,6. zajednički fondovi novčanog tržišta,7. 'overdraft' aranžmani i dr.

• Depozitni certifikati ("certificates of deposits", CDs) su specifični vrednosni papiri, Bitne karakteristike ovog instrumenta je utrživost, visok stepen likvidnosti, veća kamatna stopa u odnosu na klasične depozite i visoka novčana denominiranost.

• NOW aranžmani ("negotiable order of withdrawal") su specijalni računi kod banaka, koji su istovremeno i štedni (pošto nose kamatu) i tekući (pošto se preko njih mogu vršiti plaćanja). Svrha im je da se izbegne zakonska restrikcija plaćanja kamate na tekuće račune, što je kasnije i legalizovano.

• Aranžmani o rekupovini hartija od vrednosti ("repurchase agreements", Repos, RP) su kratkoročni državni vrednosni papiri, koji predstavljaju fleksibilan mehanizam privlačenja slobodnih novčanih sredstava preko novčanog tržišta.

• Svip aranžmani ("sweep accounts") predstavljaju nov način mobilizacije novčanih sredstava komitenata banke. Reč je o posebnim aranžmanima sa poslovanjem na tekućim računima, gde se salda viškova sredstava automatski konvertuju u kamatonosne hartije od vrednosti. Obrnuto, banka će konvertovati ove hartije u likvidna novčana sredstva.

• Depozitni računi novčanog tržišta ("money market deposit accounts") su novijeg datuma u bankama razvijenih tržišnih privreda. Regulator minimalnog nivoa stalnog depozita je visina kamate: za minimalni je određena, a iznad minimalnog daje se stimulativna, dok je za nivo ispod minimalnog, destimulativna kamata.

• Mešoviti fondovi novčanog tržišta ("money market mutual fund") su novi tipovi visoko kvalitetnih kratkoročnih finansijskih instrumenata za mobilizaciju slobodne disperzovane štednje. Bitne karakteristike ulaganja u ove instrumente su: sigurnost, stabilnost, likvidnost i kamatonosnost.

• Overdraft računi ("overdraft checking account") predstavljaju automatsko kreiranje kreditnih linija štedišama. To su tzv. personalni krediti bez ispitivanja kreditne sposobnosti, bez ugovora. Iznosi i vreme kredita su ograničeni. Nagli porast imaju krediti poznati kao debitne kartice ("debit cards") i gotovinske tj. "cash" odnosno ATM kartice ("automated teller machines cards").

• Osnovni bankarski oslonac za formiranje agregata je kreditni potencijal banke. Drugim rečima, toje višak rezervi banke iznad nivoa standardnih ili programiranih rezervi. Polazeći od toga, bankaformuliše svoju strategiju formiranja agregata saglasno promenama odnosno rastu kreditnogpotencijala.

• Smatra se da promene ili rast kreditnog potencijala na nivou sektora poslovnog bankarstvadeterminiše neoliko grupa faktora, čije je dejstvo različito u pojedinim uslovima i periodima. To susledeći faktori:

(1) diskontne operacije centralne banke,(2) kreditiranje poslovnih banaka od centralne banke,(3) državne obveznice kod centralne banke,(4) monetarne rezerve zemlje,(5) gotov novac u opticaju,(6) obavezne rezerve,(7) depoziti države kod centralne banke, i(8) depoziti iz inostranstva kod centralne banke.

• Prva četiri faktora kontinuirano doprinose povećanju kreditnog potencijala poslovnih banaka, dok druga četiri imaju suprotno odnosno negativno dejstvo na kreditni potencijal. Preko diskontnih operacija centralne banke nastaje povećanje depozita ili rezervi poslovnih banaka kao posledica specifičnog kreditiranja privrede preko sistema poslovnog bankarstva.

• Sličan efekat na kreditni potencijal imaju državne obveznice kod centralne banke (uz korekciju stope obaveznih rezervi). Porast monetarnih rezervi (deviznih i zlatnih) znači i porast depozita kod poslovnih banaka, što se odražava na porast kreditnog potencijala (depozit umanjen za obaveznu rezervu).

• Kako smo već naveli, druga četiri faktora deluju iscrpljujuće na kreditni potencijal poslovnih banaka. To je, pre svega, gotov novac pri čemu treba imati u vidu dva teorijska aspekta: prvi, da se sa rastom dohotka po stanovniku povećava margina novca; i drugi, da se usled novih tehnologija plaćanja i transfera smanjuje novčana masa kod transaktora. Sa povećanjem stope obavezne rezerve dolazi do smanjenja kreditnog potencijala banaka.

• Isto je ako se to radi sa smanjenjem stope obavezne rezerve, ali proširivanjem depozitne baze na koju se stopa primenjuje. Povećanje depozita države kod centralne banke takođe znači smanjenje nivoa depozita kod poslovnog bankarstva. I konačno, jasno je da otplate inostranih kredita smanjuju kreditne potencijale poslovnih banaka, kao što ih naplata potraživanja povećava.

• Osnova za formiranje i rast bankarskih agregata su bankarski resursi (izvori ili potencijali) i rastbankarskih resursa. Bez rasta bankarskih resursa, banka nema mogućnosti da ostvari rast svojihagregata (plasmana).

• Zato je važno da banka održi određene usklađene odnose između rasta agregata (plasmana) i rastaresursa (izvora). Strategija formiranja bankarskih agregata podrazumeva strategiju formiranjaplasmana - izvora odnosno strategiju upravljanja bilansnom strukturom banke. Strategija upravljanjabilansnom strukturom i odnosima plasmani - izvori sadrži tri bitne komponente:

1. strukturu stopa rizika,2. razmatranje totalne pozicije banke, i3. esplicitno procenjivanje neizvesnosti.

• Prvo, pod analizom strukture rizika podrazumevamo kreditni rizik, rizik nelikvidnosti i kamatni rizik.

• Druga bitna komponenta strategije aktiva - pasiva odnosi se na pozicioniranje banke kao institucije u okruženju i na finansijskom tržištu.

• Treći princip strategije plasmani - izvori odnosi se na predviđanje budućih ekonomskih i finansijskih uslova poslovanja.

• Struktura izvora sredstava odnosno pasive bilansa banke

• Već smo naveli šta čini globalnu strukturu bilansa poslovne banke. Kada je reč o izvorimasredstava odnosno pasivi bilansa banke, njenu strukturu čine:

• kapital deoničara,• dugoročni dug banke, i• depoziti privrede i građana.

• Izvori kapitala mogu biti podeljeni u dve grupe:

(1) interni izvori i

(2) eksterni izvori.

• Interne izvore kapitala treba da obezbedi top menadžment banke, pošto oni manje zavise od tržišnihfaktora. Primarni interni izvor kapitala je tzv. zadržana zarada (koju čini neto prihod banke umanjenza dividendu isplaćenu deoničarima).

• Eksterni izvori kapitala uključuju prodaju običnih i prioritetnih deonica (nove emisije) i dugoročnidug. Obične deonice su najvažnija forma kapitala banke i reprezentuju oslonac prosperiteta banke.

• Depoziti privrede i građana predstavljaju osnovne bankine izvore i oslonac kreditne aktivnostibanke. Banka bez depozita ili sa skromnim depozitima ne može da vrši svoju bazičnu funkcijuposredovanje u finansijskim transakcijama.

• Drugim rečima, banka kao finansijska institucija bez depozita ne može generisati plasmane bilokoje vrste, kako direktne kredite privredi tako i indirektne kredite tj. plasmane u hartije od vrednosti.

• Upravljanje izvorima sredstava banke predstavlja optimalno kombinovanje navedenih pozicijapasive u cilju ostvarivanja efikasne likvidnosti i efektivne profitabilnosti poslovanja banke.

• Kombinovanje pozicija aktive i pozicija pasive bilansa banke, 'proizvodi' određene efekte na bilansbanke.

• Minimiziranje kamatnih troškova banke, s jedne strane, te važnost odnosa sa komitentima, sa druge strane, postiže se uz prevazilaženje zakonskih i drugih ograničenja, kojih se banka mora pridržavati.

Deonički kapital banke ('bank equity capital’)

• Deonički kapital banke ('bank equity capital') je kapital banke formiran, u osnovi, početnom inaknadnim prodajama deonica banke. Ali, deonički kapital banke se, kasnije, formira i uvećava izviškova i određenih rezervi. Veličina deoničkog kapitala osigurava banci određeni nivo sigurnosti istabilnosti i poverenje javnosti i njenih komitenata i klijenata (depozitara).

• Deonički kapital se formira i potiče od prodaje običnih deonica i prioritetnih deonica, viškova ostvarenih kupoprodajom deonica, od nepodeljenog profita, od rezervi za nepredviđene slučajeve i od drugih rezervi kapitala.

• Deonički kapital se, dakle, sastoji od tri komponente:

(1) vrednosti običnih i prioritetnih deonica,

(2) viškova (tj. razlike između cene po kojoj se obične deonice prodaju i njihove nominalnevrednosti) i

(3) zadržane zarade ili nepodeljenog profita.

• Prinos na deonički kapital ('return on equity' ili skraćeno ROE), kao jedan od izvora generisanjakapitala banke, jeste pokazatelj uspešnosti uloženog kapitala. Zapravo, prinos na deonički kapital jemerenje profita po dolaru deoničkog kapitala. Ova mera profita može se izraziti na više načina.Sledeća tri su u najčešćoj upotrebi:

(1) dobit pre poreza i dobiti ili gubitaka hartija od vrednosti,

(2) dobit posle poreza ali pre dobiti ili gubitaka hartija od vrednsoti i

(3) neto dohodak (posle poreza i dobitaka ili gubitaka hartija od vrednosti.

• Izvori depozitnog novca kao oslonac bankine kreditne aktivnosti

• Depozitni novac spada u najstarije izvore bankarskih sredstava. Izvori depozitnog novca imaju ustrukturi izvora sredstva poslovnih banaka dominantno učešće. Oni su oslonac bankine kreditneaktivnosti. Banka koja nema rast depozitnog potencijala nema ni mogućnosti rasta kreditnogportfolija.

• Dakle, depoziti su od presudnog značaja za stabilnost, profitabilnost i povećanje obima poslovanjabanke. Sa tog aspekta, značajna je vrsta i ročna struktura depozita. Prema do sada poznatoj iprihvaćenoj uopštenoj podeli, depozite možemo grupisati kao:

1. depozite po viđenju,2. oročene depozite,3. štedne uloge, i4. specijalne depozite.

• Veoma su važna dva aspekta bankarskih depozita:

(1) kratkoročna priroda potraživanja depozitara i

(2) veliki volumen potraživanja u odnosu na neto vrednost ili na kapital deoničara.

• Međutim, postoji bitna razlika između deonica i deoničkog kapitala s jedne strane, obveznica iduga banke po ovom osnovu, s druge strane. Deonice nose dividendu, koja je promenljiva veličinai zavisi od ostvarenog rezultata poslovanja banke tokom i na kraju godine (visine profita iligubitka).

• Deonice se prodaju i kupuju po tržišnoj vrednosti koja se obično razlikuje od njihove nominalnevrednosti. Deoničar, kada jednom kupi deonicu, ne može je vratiti banci u zamenu da mu bankaisplati vrednost kapitala.

• Deoničar samo može da proda deonicu i da na taj način dođe do svog nominalno uloženog,uvećanog ili pak smanjenog nominalnog kapitala. Naravno, deoničar može i da pokloni deonicu.

• Kupovinom obveznice, vlasnik ili imalac obveznice (obligacije), stiče i ima pravo na povratuloženih sredstava u fiksnim iznosima po rokovima dospeća. Kapitalne obveznice nose fiksnugodišnju kamatu, koja je nezavisna od rezultata koji banka ostvaruje i isplaćuje se imaocu obvezniceu određenim rokovima.• Imalac obveznice takođe može, ukoliko neće da čeka dospeće, prodati obveznicu na tržištu hartijaod vrednosti i tako doći do uloženih sredstava. Dodatni kapital banke pribavljen emitovanjemobveznica ima istu namenu kada je reč o ulaganju u zgrade i opremu banke, ali ne i za zaštitudepozitara, i ne ulazi u limit banke za rizične poslove.

• Poslovna banka je profitna institucija i zbog toga struktura njene aktive mora biti podređenaostvarivanju profita. Zato je bitan odnos produktivne prema fiksnoj aktivi u strukturi ukupne aktivebanke. Iskustva pokazuju da je odnos produktivne prema neproduktivnoj (fiksnoj aktivi i rezervama)dva prema jedan.

• Međutim, u praksi je dosta teško održati određeni odnos, pošto je poslovanje banke podložnodinamičkim uticajima i promenama tokom vremena. Zato treba voditi računa o faktorima koji na toutiču, kako na strani onih koji deluju na visinu obima poslovanja i obima prihoda (obim i strukturaproduktivne aktive) tako i u pogledu onih koji treba da obezbede efikasnost, efektivnost i kvalitetposlovanja banke (visok nivo stručnosti i sposobnosti menadžmenta i drugih bankarskih stručnjaka;konkurentni, atraktivni i profitabilni proizvode i usluge; tačnost, brzina i dostupnost podataka iinformacija).

• Upravljanje imovinom ili sredstvima banke je izraz koji se koristi da opiše načine alokacijeslobodnog finansijskog potencijala na razne alternative ulaganja (investiranja). Kada je reč oalternativama ulaganja poslovne banke, u osnovi postoje tri alternative:(1) plasmani u kredite,(2) plasmani u hartije od vrednosti i(3) razni oblici gotovine.

Uticaj likvidnosti na operativno poslovanje banke

• Upravljanje gotovinom banke spada u domen upravljanja likvidnosti banke i predstavlja žilu kucavicuoperativnog poslovanja banke. Pri tome se moraju imati u vidu ključni principi upravljanja rizikombanke: likvidnost i profitabilnost poslovanja banke. Banka treba da plasira slobodna novčana sredstva nanivou da pri tome održi zadovoljavajući stepen likvidnosti. Važno je da se plasiranjem slobodnihnovčanih sredstava postiže planirani nivo profitabilnosti.

• Pod gotovinom ovde podrazumevamo slobodna i neangažovana sredstva na žiro računu banke, a koja semogu angažovati u produktivnu (u kredite i plasmane hartija od vrednosti) i u neproduktivnu aktivu(izdvajanje u obaveznu rezervu). Upravljanje gotovinom banke ima svog uticaja kako na likvidnostbanke tako i na profitabilnost banke. Najlošija je varijanta da banka danima, konstantno (i nepotrebno)održava visok i nepotreban nivo slobodnih novčanih sredstava na žiro računu.

• Prema tome, suština upravljanja privremeno slobodnim odnosno neangažovanim sredstvima na žiro-računu banke obuhvata sledeće strategije:

plasmane u kredite odnosno puštanje odobrenih kredita ili tranši korisnicimakredita koji nisu iskoristili postojeći obim, odobravanje novih i plasiranje nafinansijskom tržištu (berzi novca),

plasmane u hartije od vrednosti, u vrste i na rokove, koji najviše odgovarajubudućoj finansijskoj situaciji banke odnosno njenoj likvidnosti, i

izdvajanje u obaveznu rezervu prema tome kako je to regulisano sa centralnombankom (na početku roka tj. odmah i u celokupnom iznosu, postepeno na rate uokviru roka, ili pak na kraju roka odjednom u ukupnom iznosu).

• Karakteristika savremenih poslovnih banaka u razvijenim tržišnim privredama, pa i kod nas, jeste da kreditni portfolio ima dominantno učešće ne samo u ukupnim plasmanima već i u aktivi banke. Krediti su skoro kod svih poslovnih banaka dominirajući oblik plasmana. Saglasno tome, krediti u najvećem delu doprinose i prihodu banke.

• Stoga je važna dimenzija kreditnog rizika koji se u ovom portfoliju za banku smatra normalnim i prihvatljivim. Sve ono što je iznad toga narušava ili ugrožava profitabilnost banke. Kreditni rizik može se manifestovati kao privremena nemogućnost korisnika kredita da plati svoje dospele obaveze, što se manifestuje kao nelikvidnost dužnika, ili kao trajna nemogućnost izmirenja obaveza delimično ili u celini, što se manifestuje kao stečaj nad korisnikom kredita odnosno dužnikom.

• Struktura kreditnog portfolija banke je jedan od elemenata koji uslovljava stepen izloženosti bankeriziku posebno kreditnom riziku. Kreditni portfolio banke može se podeliti po više osnova. Sve zavisi odtoga šta se pri tome uzima za bazu.

• Najčešće se podela bankarskih kredita u kreditnom portfoliju vrši:

po ročnosti kredita tj. vremenu na koje je kredit odobren odnosno u kom roku ga treba vratiti (dugoročne, srednjeročne i kratkoročne);

po ekonomskoj nameni kredita tj. svrsi za koju se krediti koriste (za proizvodnju, izvoz, uvoz, sanaciju, otkup, potrošnju);

po sektorima kojima su krediti namenjeni (proizvodnja, promet, potrošnja); i

po drugim kriterijumima koji se izvode iz ovih osnovnih (po načinu korišćenja, po vrsti obezbeđenja itd.).

Plasman hartija od vrednosti u bankama razvijenih tržišnih privreda

• Plasman sredstava u hartije od vrednosti banka vrši uglavnom radi:

(1) povećanja profitabilnosti i

(2) održavanja zadovoljavajućeg stepena likvidnosti.

• Mada je akcenat na profitabilnosti, ipak primat pripada likvidnosti banke. Zapravo, reč je o tomeda privremeno slobodna novčana sredstva doprinose profitabilnosti banke. Naime, slobodna novčanasredstva banke mogu se relativno brzo, sigurno i bez mnogo formalnosti plasirati u određene vrstehartija od vrednosti i na taj način se ostvaruju prihodi banke.

• Banka može svakodnevno da svoje 'viškove' sredstava plasira pod određenim uslovima i da takodoprinese profitabilnosti privremeno slobodnim sredstvima. Istovremeno, banka može relativno brzodoći do sredstava prodajom hartija od vrednosti na finansijskom tržištu odnosno 'unovčiti' hartije odvrednosti i tako obezbediti zadovoljavajući stepen likvidnosti.

• Pod kvalitetom portfolija hartija od vrednosti banke podrazumevamo takve hartije od vrednostikoje omogućavaju banci sigurnost u investiranju, tj. povrat uloženih sredstava preko njihoveprodaje i naplatu prihoda. Struktura investicionog portfolija banke podrazumeva da se banka,prilikom formiranja obima i strukture hartija od vrednosti, pridržava hijerarhije faktora kojideterminišu likvidnost, sigurnost i prinos.

HVALA NA PAŽNJI