Embed Size (px)
Citation preview
Иновације и знање
• Нека истраживања показују да је национални доходак по становнику у свијету у распону 150 : 1 у корист иновацијског друштва у односу на друштва са рутинерском привредом.
• То значи да се боља будућност више не заснива на инвестицијама , већ прије свега , на адаптацији и активирању у производњи новог знања.
• ......Ишли смо путем.Пут је био дуг.На крају пута схватисмо да је то круг.....
• Путем европских пројеката инватори могу да направе прототипе својих иновација и да их представе на међународним сајмовима, гдје се могу упознати са потенцијалним инвеститорима.
• Страни инвеститори су углавном заинтересовани за производњу у БиХ (још увијек) због ниске цијене kреативног рада.Преднос: већи извоз,мањи криминал и корупција.
• Привлачење страног капитала за иновације најповољније преко ТНК (примјер: Канада-сокоро 60% укупног капитала у индустрији је у власништву или под контролом странаца).
• Прилив страног приватног каптала+јавни капитал = ЈПП+иноватор=успјешни привредни раст
Иновативна предузетничка организација
• Све оно што занемарује класична организација обрађује и сматра важним предузетничка фирма
• Ј. Шумпетер – је рекао “природни узрок смрти фирми је њихова неспособност да држе корак у иновирању” јер се услови у окружењу стално мијењају.
• Иновације су спцифични инструмент предузетништва у МСП, а посебно је важна њихова систематичност.
• Системска иновација се састоји од сврсисходног и организованог трагања за промјенама како у производном програму (технолошке иновације) тако и организацији пословних функција (организационе иновације).
2
Како иновативно мјерити величину предузећа
Дракер мисли- да је “структура руководства , а посебно руководећег врха , тј. топ менаџмента једини поуздани критериј величине предуећа”. У малим предузећима руководилац предузећа ће бити принуђен да руководи још неким функцијама битним за пословање. У предузећу средње величине, био би пожељан један менаџерски тим. У великом предузећу оперативна или планска функција менаџмента организује се на бази тима.Најважнији параметар величине предузећа број запослених врши највећи утицај на обликовање организационе структуре предузећа. Од бр. запослених зависи “дубина” подјеле рада, бр. организационих нивоа, бр. организационих јединица, бр. пројектних радних мјеста, као и тип и начин организовања радних мјеста.
Улога иновативних група и предузетничких тимова
Иновативне групе и предузетнички тимови су саставни дио предузетничког управљачког подсистема који је иновативни дио пословног система предузећа.
Методе рада иновативне групе за изналажење идеја и давање приједлога за пословне иницијативе најчешће су браинсторминг метода, делфи метода и морфолошка метода.Све те методе се базирају на отвореној дискусији, слободном изношењу идеја, стварању међусобног повјерења и сарадње, што ће допринијети бржем стварању нових идеја.
Организација рада предузетничког тима
Основне активности предузетничког тима на реализацији предузетничке идеје одвијају се слиједећим редом:
1. Прелиминарна обрада предуетничке идеје (тржишна производно-технолошка и финансијска);
2. Дефинисање пословног процеса;3. Анализа резултата, проблема и користи;4. Дефинисање архитектуре пословног подухвата;5. Одређивање приоритета и израда плана релизације;
3
6. Пробна производња и продаја
Формула за успјешне промјене у кризно ситуацији (анализа једног успјеха)
Предузеће Лексмарк, широм свијета познато по квалитетним штампачима, почело је остваривати производне и пословне успјехе тек након што су погони за производњу штампача и одговарајућег потрошног материјала одвојени од гломазног IBM-a и продати.
Финансијски животни циклус малог предузећа
Финансијски животни циклус малог предузећа обухвата седам фаза које се обично називају инвестиционим фазама:
1 ) фаза сјеменског капитала који је потребан за осмишљавање, настајање и развој предузетничког захвата;
2) почетни ( start-up) је капитал који се користи за окончање развоја производа, који је у стању пробне производње и на почетку продаје;
3) рани капитал се односи на финансирање треће фазе у којој предузетник треба достићи замишљену днамику развоја производа;
4) капитал из друге рунде улаже се у обртни капитал који је потребан за ширење послова и уз чију помоћ предузеће достиже оптимални обим производње.
5) капитал за проширење , обично узимају фирме чији обим продаје је у порасту. Овај капитал омогућава финансирање свих врста раста предузећа и ширење послова. Кориштењем ове врсте капитала предузеће достиже топ форму;
6) шеста инвестциона фаза повезана је с капиталом за откуп предузећа, који би требао омомућити предузетнику или власнику да иступи из посла, реализује капиталске добити, те их уложи у друге послове;
7) седма фаза је фаза капитала за премошћивање, а користи се у приликама пословне и организационе трансформације фирме.
4
Извор иновативне креативности
Креативност се заснива на знању. Потребно је познавање : сопственог производа или услуге; познавање конкуренције; познавање потенцијалних потрошача; познавање вашег подручја; познавање економије; познавање текућих догађаја и познавање трендова у дато вријеме.
Наоружани знањем можете да комбинујете два или више елемената који се никад нису комбиновали. Нпр. када је “ 7-Up” желио да повећа своју продају тамо гдје су владали Coca Cola i Pepsi Cola себе су назвали “ Не Cola” . Тиме су ушли у категорију “Cola” мада су са поносом прокламовали да је производ различит (тиме су показали креативност)
Обрнуто размишљање
Иновативни менаџер треба бити сналажљив и универзалац и специјалист. Мора почети од стварања слике о начину размишљања потрошача у моменту када он доноси одлуку о куповини (Шта је довело до такве одлуке? Какав је био процес размишљања? Шта је представљало “преикдач” на потрошачу који је требало притиснути?). Обрнуто размишљање доводи до потреба и жеља које су битне за мотивацију купца који ствара вриједност.
Развој теоријске мисли о предузетништву
Јозеф Шумпетер (Привредни циклуси; Капитализам, социјализам и демократија) - предузетника дефинише као оног који стално иновира, који открива и примјењује ново, који комбинује и проналази начин како унаприједити производњу и пословање.
Под појмом комбинација обухвата пет случајева :
1. производња новог добра; 2. увођење новог начина производње; 3. отварање новог тржишта; 4. освајање новог извора сировина и материјала; 5. постизање нове организације у некој индустријског корпорацији/ грани и стварање “
предузетничког монопола “ у њој.
5
Питер Дракер (Иновације и предузетништво)
Шумпетерово “стваралачко разарање” Дракер повезује са седам иновационих извора:
1) неочекиваност,успјех или неуспјеха(робна кућа и катанац);
2) неподударност између садашње и будуће реалности (мини-челичане и Хрушчов);
3) иновације у вези са потребама процеса ( Алкон ензим ) ;
4) промјене у производној или/и тржишној структури ( аутомобили ) ;
5) демографске промјене (Морганова и Ситибанк) ;
6)промјене у опажањима и расположењима;
7) нове спознаје или нова знања;
ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРЕМА ПИТЕРУ ДРАКЕРУ
Први али истовремено и најбољи(пронаћи нешто велико,уложити много и тако стално-Дипон,Ла Рош,Џ...и Џ..)
Погодите их тамо гдје не очекују(Креативна имитација открића Епла-ПЦ од стране ИБМ;Предузетнички џудо Сониа према Беловим лабораторијима од којих је купио лценцу за тразисторе и избацио их са тржишта )
Еколошке нише(наплатна рампа-Алкон;спец.знања-Бош;спец.тржишта-Коти)
Промјењене вриједности и карактеристике ( креирање:користи-Ленокс: цијена-Жилет; потрошачка реалност-ГЕ турбина и ножеви; мазиво са упуством за одржавање )
6
Дракерови извори иновација
1) Неочекиваност-нечекивани успјех, промашај и спољни догађај(Р.К Мејси,ТВ за фарм.у Јап.-катанац-PC IBM)
2) Неподударност –између стварности каква тренутно јесте и каква би требала да буде( 4 варијације-мини ч.-бродови-Хрушчов-)
3) Потребе процеса- нпр. производња ензима за операцију катаракте и сијалица(слаба тачка у процесу)
4) Промјењене индустријске и тржишне стрктуре-аутомобили лакмус (неки нестали јер нису имали иновације и стратегије)
5) Демографска кретања (беби-бум; ротшилдова:морганова банка; Кенедијев Савез за прогрес Лат.Америка)
6) Промјене у опажањима, расположењима и значењима (чаша пола пуна, права мањина, часописи за здравље,ам.фемин.)
7) Нова знања (браћа Рајт-спојено знање о мотору и једрилици, Фулерова округла кућа, Едисонова сијалица, Флемингов пеницилин. Три фокуса: а)комплетни систем, б)стварање тржишта и в) заузимање стратешке позиције)
Креирање пословних идеја
Методе и технике:
1. подстицање креативног размишљања; 2. креативна имитација; 3. spinn-off; 4. умјетност и занати; 5. иновације; 6. лично искуство;7. хоби и спортови;8. франшизинг;
7
Технике које подстичу креативно (интуитивно) размишљањe
1) “Delphi” метода - носиоци кључних пословних задатака кроз вишекратни разговор утврђују приједлог или идеју.
2) Синектичка метода - проналази се сличност (аналогија) у природи ради отуђења од проблема и враћање рјешењу.
3)Морфолошка метода - формира се матрица у којој су у првој колони основна обиљежја , а у преосталим колонама варијације основног обиљежја.
4) Spinn-off (одцјепљење) – начин формирања новог предузећа (Lexmark).
Принципи иновативног предузетништва
- Производити нове производе или пружати услуге,- Уводити још непознате начине производње, - Отварати нова тржишта, - Освајати нове изворе сировина, - Уводити нове облике организовања.
Модел органозовања интерног предузетништва по “ИГПТ” систему
• Мисија: Увођење новог ориступа у начину коришћења ресурса;
• Циљеви: Креирање предузетничких подухвата са којима ће се остваривати конкурентска предност;
• Задаци: Стварање идеје за увођење пословних иновација, налажење нових тржишта, стварање нових потреба код купаца, нових производа и услуга....
8
Састав предузетничког тима
• Лидер-води и координира рад тима;
• Финансијер-налази изворе средстава за реализацију предузетничког подухвата;
• Подстрекач-инспирише колеге;
• Извиђач-прати нове развојне трендове;
• Везист-обезбјеђује интеракцију;
• Ментор-подучава млађе колеге и уводи у посао;
• Шампион-Промовише нове идеје и запаже се за њихову подршку;
• Чистач препрека- идентификује проблеме, посебно техничке природе.
Разлике између предузетнка, менаџера и стручњака
• Предузетник - креатор, визионар, катализатор промјена, живи у будућности,
• Менаџер - прагматичан, организатор, изражен интерес за моћ, живи претежно у садашњости,
• Стручњак – перфекциониста у струци; воли свој посао; нема осјећај за : вријеме, новац, организацију посла.
9
Карактеристике предузетничког друштва
• Суштина појма предузетничко друштво је увођење иновација у све области привредног и друштвененог живота;
• Предузетничко друштво-резултат “предузетничке револуције” у креирању ресурса ;
• Кључна парадигма развоја-”претварање неприлике у прилику”.
• ”Сви мисле и сви раде”-напуштање строге хијерархије у менаџменту и односа у платама који гуши мотивацију запослених(< 20:1) .
10
Социјалистичко, капиталистичко и предузетничко друштво-кључне разлике
Социјалистичко Капиталистичко Предузетничко
Кључна нормативна функција друштвеног пројекта је одржање социјалног мира
РАД
Кључна нормативна функција друштвеног пројекта је максимализација благостања власника капитала
КАПИТАЛ
Кључна нормативна функција друштвеног пројекта је максимализација благостања већине чланова друштва
ИНОВАЦИЈЕ
ТРИ ГЛАВНЕ ПРЕПРЕКЕ
• Установе јавних служби (УЈС) се финансира из буџета.
• УЈС зависи од много саставних “чинилаца”, док предузеће зависи само од купца и профита.
• Најважнији разлог што УЈС постоје јесте да би “чиниле добро”, а то се не може прецизно економски мјерити (нпр. “морална добра”).
• Напомена: а) код планирања резултата треба тежити оптималном, а не максималном;б) иновације уводити у нове и “незасићене” установе(примјер синдиката).
Предузетничке политике у УЈС
11
• УЈС треба да има јасну дефиницију своје улоге и мисије (приоритетно у односу на програме и пројекте).
• УЈС треба да има реалан преглед и извјештај о циљевима(да се може рећи “наш задатак је завршен-ублажили смо, умјесто рјешили смо глад ”).
• Неуспјех у реализацији циља је индикација да је циљ погрешан.
УЈС требају у своју политику и праксу уградити константно истраживање иновативних могућности(католички лаици, јавно-приватно партнерство у Линколну).
Потреба за иновацијама и предузетничким менаџментом у УЈС
• Услужни сектор расте 3 до 5 пута брже од производног.
• Установе требају пословати као профитна предузећа(трошење претворити у стварање капитала).
Увести предузетнички менаџмент у УЈС:
а) концентрација пажње на “тржиште”;
б) финансијско предвиђање(планирање) -кеш флоу-а и задовољење потреба у капиталу);
в) формирање топ менаџмента унапријед; г)повлачење оснивача на адекватан положај.
Велики предузетнички подухвати у услужним установама
• Виљем Фон Хумболт је основао Берлински универзитет 1809.год. као одговор на велику унутрашњу катастрофу Пруске послије ратова са Наполеоном.
• У области државне управе највећи иновативни подухват је Њу Дил 1933-36.год.који је изазван великом економском депресијом која је скоро уништила друштвено ткиво САД-а.
12
Велики иновативни подухвати у услужним установама
Велика болница на западној обали САД 1965.године изградила је центар за мајку и дијете, самосталне хируршке центре у виду амбуланти и др.
Године 1974. организација дјевојака-извиђача у САД-у увела је иновације које су се односиле на чланство и програме на добровољној основи из чега се развило женско предузетништво и иновативни менаџмент.
Препреке иновацијама у установама јавних услуга
• Установа јавних служби базира се на буџету, односно није плаћена у зависности од постигнутих резултата.
• Услужна установа зависи од мноштва фактора, док предузеће зависи само од потрошача, односно тржишта.
• Најважнији разлог је што установе јавних служби постоје да би “чиниле добро”. То значи да оне теже да виде своју мисију као морални чин, а мање као економски чин који се може мјерити.
Предузетничке политике и праксе у предузећима
ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ПОЛИТИКЕ:
1)одбацивање свега што је застарило(одлагање има високу цијену);
2)прихватање чињенице да све(производи,процеси,технологије) има ограничен вијек;
3)дефинисање колико каквих иновација уз помоћ “ренгенског снимка бизниса”
4)”предузетнички план” за остваривање иновација.
13
ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ПРАКСЕ:
1)фокусирање менаџерске визије на могућности (а не проблеме);
2)јачање предузетничког духа кроз кроз полугодишње састанке извршних директора на којима уводна излагања имају најбољи;
3)унапријед планирани “слободни” (креативни) састанци састанци врховног руководства и развоно-истаживачког особља које треба указати на могућности и опасности.
Технолошки паркови
• Технолошки парк-нови облик предузетничке инфраструктуре;
• Веза: физичка инфраструктура (зграде и сл.); наука (истраживачки центри, лабораторији); нови пословни субјекти (нова мала предузећа, финансијско-рачуноводствени сервиси .
ДРУШТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА РС
1. Народна скупштина (Одбор за предузетништво);
2. Влада (Министарство за предузетништво);
3. Занатско -привредна комора РС;
4. Регионалне коморе и удружења предузетника и друго
ИНСТИТУЦИОНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА РС
1. Републичка агенција за развој МСП;
2. Инвестиционо-развојна банка;
3. Републички завод за запошљавање;
4. Локалне агенције за МСП;
5. Локални фондови;14
Институционална
инфраструктураèíôðàñòðóêòó
ðà
Друштвена инфраструктура
Ппросторно-техничка
инфраструктураðàñòðóêòóðà
СЕсÑÅ
Друштвена инфраструктура
Просторно-техничка инфраструктураÈÍÔÐÀÑÒÐÓÊÒÓÐÀ
6. Информациони центри
ПРОСТОРНО-ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА РС
1.Технолошки паркови;
2. Иновациони центри;
3. Пословне зоне;
4. Предузетнички инкубатори;
5.Кластери и комбинације.
Синергетски ефекат предузетничке инфраструктуре
Оптимални синергетски ефекат предузетничке инфраструктуре
15
• Savremeno društvo – društvo znanja, inovacija i preduzetništva
• Sistem zasnovan na znanju (The system based on knowledge)
• Znanje – centralni izvor preduzetničke ideje i realizacije preduzetničkog poduhvata
• Razvoj – permanentno učenje i stalno dopunjavanje znanja, kako bi se odgovorilo novim izazovima
• Intelidžens (intelligence)– sredstvo za identifikaciju kreativnih preduzetničkih odluka
• Intelidžens (intelligence) – izvođenje preduzetničog poduhvata
• Informacija smanjuje rizik, a brza odluka neizvjesnost;
• Preduzetnički intelidžens (Entrepreneurial intelligence) sastoji se od selektivne informacije, poštujući vremenski princip i princip ekonomičnosti, da bi se donijela pravovremena i efikasna odluka.
• Model preduzetničkog intelidžensa u uslovima neizvjesnosti (Model of entrepreneurial intelligence in terms of uncertainty) – razdvajanje informacija za strateške, taktičke i operativne odluke
Ljestvice intelidžensa (Intelligence scale)
16
Značajni aspekti preduzetničkog intelidžensa:
• Brzo prikupljanje podataka
• Kratka analiza
• Originalno istraživanje
• Prognoziranje ubrzanog razvoja
• Ciljno posmatranje
• Specifično obrazovanje
• Intelidžens sistema
• Intelidžens komunikacija
Postoji niz teorija o rastu i razvoju preduzeca
17
1. Mehanisticki pokusaji objasnjenja rasta preduzeca (Marks, Biher, Smalenbah i Veber)
2. Bioloske analogije rasta preduzeca
2.1. Organska teorija rasta (Alfred Marsal)
• Rast - kvantitativna kategorija
• Razvoj – kvalitativna kategorija
• Potrebno je vise mjerila da bi se obuhvatio u potpunosti rast preduzeca. To se moze ostvariti na nacin da se:
– izabere vise prikladnih merila, svakoj velicini pripise ista tezina i putem izolovanog posmatranja njihovog menjanja obuhvate i ocene pravci rast, brzine rast, stope rasta itd.,
Izabrana merila ujedine i velicina koja bi rezultirala iz ovog ujedinjenja koristi za merenje rasta, odnosno da bi se omogucilo da se jedno merilo prevedeu drugo;
Strebel smatra da se velicine koje su predlozene u literaturi kao indikatori rasta mogu svrstati u sledece tri grupe:
1. Velicine koje izražavaju radni potencijal preduzeca:
a) velicina kapaciteta (kapacitet proizvodnje,broj zaposlenih)
b) velicina imovine (ukupna imovina, bruto i neto postrojenjska imovina, imovina koja je neophodna preduzecu)
2. Velicine koje mere stvarni ucinak nekog perioda
a) merilo za proizvedeni ucinak (kolicna proizvodnje, vrednost proizvodnje)
b) merilo za prodati ucinak ( prodata kolicina, vrednost prodaje, trzisno ucesce
18
3. Merila za uspeh koji je nastao tokom aktivnosti preduzeca:
а) velicina rezultata (uspeh, ukupna dobit preduzeca,
б) rentabilnost kapitala, rentabilnost prodaje
Haberlant kao indikator rasta kod kolicinskih velicina navodi:
- sredstva preduzeca - broj zaposlenih - angazovane kolicine i - ostvarivanje kolicine ucinka,
a kao vrednost navodi :
- postrojenjska imovina - kapital - angazovane vrednosti - prodaja - stvaranje vrednosti i neto vrednosti proizvodnje - periodicni dobitak
• U većini razvijenih zemalja, kao kriteriji za mjerenje veličine preduzeća, a time i rasta preduzeća, uzimaju se prosječan broj zaposlenih, ukupan prihod od prodaje na godišnjem nivou, kao i zbira bilansne aktive preduzeća. (Zakon o podsticanju razvoja MSP-a Republike Srpske)
• Nove inovacije dovode do vise faze razvoja i novog potencijala rasta preduzeća.
• Na bazi inovacija preduzeće dobija mogućnost da ostvari eksponencijalan rast u budućnosti.
• Neke od najvećih svjetskih kompanija kao što su: Microsoft, IBM, NOKIA, McDonald's, Intel, Hewlett-Packard, Mercedes, Apple, Ikea, Ford, Google, Toyota, Gucci, Loreal, i dr. ostvarile su eksponencijalan rast na bazi inovacija.
• - Eksponencijalne funkcije, kao i s njima usko povezane logaritamske funkcije, imaju važnu primjenu u ekonomiji, posebno u vezi sa problemom rasta, kao i u ekonomskim kretanjima uopšte.
19
• U svojoj jednostavnoj verziji, eksponencijalna funkcija se može prikazati kao:
• Gdje je - zavisna varijabla, a - nezavisna varijabla (eksponent), dok -označava fiksnu bazu eksponencijalne funkcije.
• Da bismo mjerili uticaj promjenljive nezavisne varijable na zavisnu, potrebno je pretpostaviti da su sve ostale varijalbe u konstantne, tj. nepromjenjene.
y (zavisna varijabla) – Iznos pokazatelja veličine preduzeća poslije inovacije (prosječan broj zaposlenih, ukupan prihod od prodaje na godišnjem nivou, zbira bilansne aktive preduzeća, sredstva preduzeca, angazovane kolicine i ostvarena kolicina ucinka, a od vrijednosnih: kapital, angazovane vrednosti, prodaja, stvaranje vrijednosti, neto vrijednosti proizvodnje i periodicni dobitak);
b – Iznos pokazatelja veličine preduzeća prije inovacije;
i (nezavisna varijabla) – iznos eksponenta koji zavisi od uticaja inovacije na varijable koje imaju uticaj na parametar kojim mjerimo veličinu preduzeća;
U zavisnosti od tako definisanih parametara, potrebno je uvesti i dodatna ograničenja. tj. da (prosječan broj zaposlenih, ukupan prihod od prodaje na godišnjem nivou, zbira bilansne aktive preduzeća, sredstva preduzeca, angazovane kolicine i ostvarena kolicina ucinka, a od vrijednosnih: kapital, angazovane vrednosti, prodaja, stvaranje vrijednosti, neto vrijednosti proizvodnje i periodicni dobitak), ne mogu imati negativne vrijednosti.
Na bazi prethodno iznesenih matematičkih relacija, proizilazi:
Da bismo se praktično upoznali sa eksponencijalnom funkcijom, grafički ćemo predstaviti
eksponencijalnu funkciju .
Na bazi prethodno iznesenih matematičkih relacija, proizilazi:
20
Da bismo se praktično upoznali sa eksponencijalnom funkcijom, grafički ćemo predstaviti
eksponencijalnu funkciju .
Nacrtani grafikon se bazira na vrijednosti b=2. Čak i za druge vrijednosti od b, preovladavat će ista opšta konfiguracija. Za slučaj primjene eksponencijalne funkcije u mjerenju rasta preduzeća, za nas je prihvatljiv samo dio krive koji zadovoljava vrijednosti y>0 i b>0.
21
