AUSKULTACIJA GRUDNOGAUSKULTACIJA GRUDNOGKOA I ORGANA ZA DISANJEKOA I ORGANA ZA DISANJE

Institut za plune bolesti,Sremska Kamenica

AUSKULTACIJA GRUDNOGAUSKULTACIJA GRUDNOGKOA I ORGANA ZA DISANJEKOA I ORGANA ZA DISANJE

Prof. dr Nevena SeProf. dr Nevena Seenen

AUSKULTACIJA GRUDNOG KOA IAUSKULTACIJA GRUDNOG KOA IORGANA ZA DISANJEORGANA ZA DISANJE

Auskultacijom oslukujemo zvune fenomene,Auskultacijom oslukujemo zvune fenomene,koji nastaju tokom disanja i usled nekihkoji nastaju tokom disanja i usled nekihpatolokih promena disajnih organa.patolokih promena disajnih organa.

Auskultacija spada meu najvanije metodeAuskultacija spada meu najvanije metodefizikog pregleda disajnih organa.fizikog pregleda disajnih organa.

Danas se samo izuzetno koristimo neposrednomDanas se samo izuzetno koristimo neposrednomauskultacijom, prislanjanjem uva na toraks.auskultacijom, prislanjanjem uva na toraks.

Od Laennecovih vremena se koristimoOd Laennecovih vremena se koristimoposrednom auskultacijom, za koju danasposrednom auskultacijom, za koju danasupotrebljavamo biaurikularne stetoskope.upotrebljavamo biaurikularne stetoskope.

Auskultacijom oslukujemo zvune fenomene,Auskultacijom oslukujemo zvune fenomene,koji nastaju tokom disanja i usled nekihkoji nastaju tokom disanja i usled nekihpatolokih promena disajnih organa.patolokih promena disajnih organa.

Auskultacija spada meu najvanije metodeAuskultacija spada meu najvanije metodefizikog pregleda disajnih organa.fizikog pregleda disajnih organa.

Danas se samo izuzetno koristimo neposrednomDanas se samo izuzetno koristimo neposrednomauskultacijom, prislanjanjem uva na toraks.auskultacijom, prislanjanjem uva na toraks.

Od Laennecovih vremena se koristimoOd Laennecovih vremena se koristimoposrednom auskultacijom, za koju danasposrednom auskultacijom, za koju danasupotrebljavamo biaurikularne stetoskope.upotrebljavamo biaurikularne stetoskope.

Auskultaciju, kao i perkusiju, vrimo poAuskultaciju, kao i perkusiju, vrimo pomogustvu u sedeem poloaju bolesnika,mogustvu u sedeem poloaju bolesnika,koji mora da bude olabavljene muskulature,koji mora da bude olabavljene muskulature,lako pogrbljen, s prekrtenim rukama u krilu.lako pogrbljen, s prekrtenim rukama u krilu.

Prilikom disanja vazduh struji iz okoline uPrilikom disanja vazduh struji iz okoline uplua preko disajnih puteva u alveoleplua preko disajnih puteva u alveole(inspirijum), zatim obrnutim pravcem iz(inspirijum), zatim obrnutim pravcem izalveola u spoljanju sredinu.alveola u spoljanju sredinu.

Donji disajni putevi poinju trahejom (nultaDonji disajni putevi poinju trahejom (nultageneracija), te se dalje granaju nepravilnomgeneracija), te se dalje granaju nepravilnomdihotomijom.dihotomijom.

Auskultaciju, kao i perkusiju, vrimo poAuskultaciju, kao i perkusiju, vrimo pomogustvu u sedeem poloaju bolesnika,mogustvu u sedeem poloaju bolesnika,koji mora da bude olabavljene muskulature,koji mora da bude olabavljene muskulature,lako pogrbljen, s prekrtenim rukama u krilu.lako pogrbljen, s prekrtenim rukama u krilu.

Prilikom disanja vazduh struji iz okoline uPrilikom disanja vazduh struji iz okoline uplua preko disajnih puteva u alveoleplua preko disajnih puteva u alveole(inspirijum), zatim obrnutim pravcem iz(inspirijum), zatim obrnutim pravcem izalveola u spoljanju sredinu.alveola u spoljanju sredinu.

Donji disajni putevi poinju trahejom (nultaDonji disajni putevi poinju trahejom (nultageneracija), te se dalje granaju nepravilnomgeneracija), te se dalje granaju nepravilnomdihotomijom.dihotomijom.

Izvor disajnog uma je, dakle, turbulentna iIzvor disajnog uma je, dakle, turbulentna iprelazna zona bronhijalnog stabla. um seprelazna zona bronhijalnog stabla. um sejasno uje nad trahejom kao trahealni huk,jasno uje nad trahejom kao trahealni huk,a u mravih osoba neto slabije moe se uti ia u mravih osoba neto slabije moe se uti inad glavnim bronhima, tamo gde su blizunad glavnim bronhima, tamo gde su blizupovrine toraksa.povrine toraksa.

AUSKULTACIJA GRUDNOG KOA IAUSKULTACIJA GRUDNOG KOA IORGANA ZA DISANJEORGANA ZA DISANJE

Izvor disajnog uma je, dakle, turbulentna iIzvor disajnog uma je, dakle, turbulentna iprelazna zona bronhijalnog stabla. um seprelazna zona bronhijalnog stabla. um sejasno uje nad trahejom kao trahealni huk,jasno uje nad trahejom kao trahealni huk,a u mravih osoba neto slabije moe se uti ia u mravih osoba neto slabije moe se uti inad glavnim bronhima, tamo gde su blizunad glavnim bronhima, tamo gde su blizupovrine toraksa.povrine toraksa.

NORMALNI DISAJNI UMNORMALNI DISAJNI UM um koji se stvara u turbulentnoj i prelaznojum koji se stvara u turbulentnoj i prelaznoj

zoni prenosi se kroz tkiva do povrine, prizoni prenosi se kroz tkiva do povrine, priemu zdrava plua deluju kao filter za visokeemu zdrava plua deluju kao filter za visokefrekvencije (low pass filter).frekvencije (low pass filter).

Normalni disajni um je po starijojNormalni disajni um je po starijojterminologiji nazvan vezikularnim disanjem.terminologiji nazvan vezikularnim disanjem.

Danas je objanjen nastanak ovog uma naDanas je objanjen nastanak ovog uma nabazi akustike, preporueno je da se vie nebazi akustike, preporueno je da se vie nekoristi izraz vezikularno disanje, ve,koristi izraz vezikularno disanje, ve,umesto toga, valja upotrebljavati normalniumesto toga, valja upotrebljavati normalnidisajni um. Jaina disajnog uma zavisi oddisajni um. Jaina disajnog uma zavisi oddubine (jaine) disanja, kvaliteta plua idubine (jaine) disanja, kvaliteta plua idebljine miinog i potkonog masnog tkiva.debljine miinog i potkonog masnog tkiva.

um koji se stvara u turbulentnoj i prelaznojum koji se stvara u turbulentnoj i prelaznojzoni prenosi se kroz tkiva do povrine, prizoni prenosi se kroz tkiva do povrine, priemu zdrava plua deluju kao filter za visokeemu zdrava plua deluju kao filter za visokefrekvencije (low pass filter).frekvencije (low pass filter).

Normalni disajni um je po starijojNormalni disajni um je po starijojterminologiji nazvan vezikularnim disanjem.terminologiji nazvan vezikularnim disanjem.

Danas je objanjen nastanak ovog uma naDanas je objanjen nastanak ovog uma nabazi akustike, preporueno je da se vie nebazi akustike, preporueno je da se vie nekoristi izraz vezikularno disanje, ve,koristi izraz vezikularno disanje, ve,umesto toga, valja upotrebljavati normalniumesto toga, valja upotrebljavati normalnidisajni um. Jaina disajnog uma zavisi oddisajni um. Jaina disajnog uma zavisi oddubine (jaine) disanja, kvaliteta plua idubine (jaine) disanja, kvaliteta plua idebljine miinog i potkonog masnog tkiva.debljine miinog i potkonog masnog tkiva.

BRONHIJALNO DISANJEBRONHIJALNO DISANJE

Turbulentno disanje u veim bronhima stvaraTurbulentno disanje u veim bronhima stvaraum koji najvie lii na izgovaranje slova h.um koji najvie lii na izgovaranje slova h.

Takav tip disanja se naziva bronhalnim iliTakav tip disanja se naziva bronhalnim ilicevastim disanjem i uje se normalno nadcevastim disanjem i uje se normalno nadtrahejom veoma intenzivno kao trahealni huk, atrahejom veoma intenzivno kao trahealni huk, aponekad u mravih i nad principalnimponekad u mravih i nad principalnimbronhima.bronhima.

Bronhalno disanje nad pluima se moe utiBronhalno disanje nad pluima se moe utikada se pobolja provoenje zvuka kroz filtar,kada se pobolja provoenje zvuka kroz filtar,tj. kroz plua.tj. kroz plua.

Turbulentno disanje u veim bronhima stvaraTurbulentno disanje u veim bronhima stvaraum koji najvie lii na izgovaranje slova h.um koji najvie lii na izgovaranje slova h.

Takav tip disanja se naziva bronhalnim iliTakav tip disanja se naziva bronhalnim ilicevastim disanjem i uje se normalno nadcevastim disanjem i uje se normalno nadtrahejom veoma intenzivno kao trahealni huk, atrahejom veoma intenzivno kao trahealni huk, aponekad u mravih i nad principalnimponekad u mravih i nad principalnimbronhima.bronhima.

Bronhalno disanje nad pluima se moe utiBronhalno disanje nad pluima se moe utikada se pobolja provoenje zvuka kroz filtar,kada se pobolja provoenje zvuka kroz filtar,tj. kroz plua.tj. kroz plua.

OSLABLJEN DISAJNI UM I NEUJNOOSLABLJEN DISAJNI UM I NEUJNODISANJEDISANJE

Oslabljeno, tiho disanje je karakteristino zaOslabljeno, tiho disanje je karakteristino zaemfizem plua. to je emfizem tei, to jeemfizem plua. to je emfizem tei, to jedisanje slabije ujno. Disajni um je oslabljen udisanje slabije ujno. Disajni um je oslabljen usluajevima izliva, pneumotoraksa, tumora ilisluajevima izliva, pneumotoraksa, tumora ilifibroze (kone) pleure.fibroze (kone) pleure.

Ako su ove promene u pleuri jae izraene,Ako su ove promene u pleuri jae izraene,disajni um se uopte ne uje.disajni um se uopte ne uje.

Jaka gojaznost uzrokuje takoe oslabljenjeJaka gojaznost uzrokuje takoe oslabljenjedisajnog uma.disajnog uma.

Disajni um s produenim ekspirijumom iDisajni um s produenim ekspirijumom ipropratnim zviducima se nalazi kod astme ipropratnim zviducima se nalazi kod astme idrugih opstruktivnih bolesti plua.drugih opstruktivnih bolesti plua.

Oslabljeno, tiho disanje je karakteristino zaOslabljeno, tiho disanje je karakteristino zaemfizem plua. to je emfizem tei, to jeemfizem plua. to je emfizem tei, to jedisanje slabije ujno. Disajni um je oslabljen udisanje slabije ujno. Disajni um je oslabljen usluajevima izliva, pneumotoraksa, tumora ilisluajevima izliva, pneumotoraksa, tumora ilifibroze (kone) pleure.fibroze (kone) pleure.

Ako su ove promene u pleuri jae izraene,Ako su ove promene u pleuri jae izraene,disajni um se uopte ne uje.disajni um se uopte ne uje.

Jaka gojaznost uzrokuje takoe oslabljenjeJaka gojaznost uzrokuje takoe oslabljenjedisajnog uma.disajnog uma.

Disajni um s produenim ekspirijumom iDisajni um s produenim ekspirijumom ipropratnim zviducima se nalazi kod astme ipropratnim zviducima se nalazi kod astme idrugih opstruktivnih bolesti plua.drugih opstruktivnih bolesti plua.

BRONHOFONIJA, PERKTOROLOKVIJA,BRONHOFONIJA, PERKTOROLOKVIJA,EGOFONIJAEGOFONIJA

Kod ovih fenomena ne radi se o disajnimKod ovih fenomena ne radi se o disajnimumovima ve pojavi koja je srodna po svomumovima ve pojavi koja je srodna po svommehanizmu s bronhijalnim disanjem.mehanizmu s bronhijalnim disanjem.

Zdrava plua slabo provode zvukove glasnogZdrava plua slabo provode zvukove glasnoggovora, a skoro nikako apat. Kondenzovangovora, a skoro nikako apat. Kondenzovanpluni parenhim, naprotiv, poboljavapluni parenhim, naprotiv, poboljavaprovoenje glasa kod govora, a isto tako iprovoenje glasa kod govora, a isto tako iapat.apat.

Kod ovih fenomena ne radi se o disajnimKod ovih fenomena ne radi se o disajnimumovima ve pojavi koja je srodna po svomumovima ve pojavi koja je srodna po svommehanizmu s bronhijalnim disanjem.mehanizmu s bronhijalnim disanjem.

Zdrava plua slabo provode zvukove glasnogZdrava plua slabo provode zvukove glasnoggovora, a skoro nikako apat. Kondenzovangovora, a skoro nikako apat. Kondenzovanpluni parenhim, naprotiv, poboljavapluni parenhim, naprotiv, poboljavaprovoenje glasa kod govora, a isto tako iprovoenje glasa kod govora, a isto tako iapat.apat.

PROPRATNI (ADVENTICIJALNI) UMOVIPROPRATNI (ADVENTICIJALNI) UMOVI

Disajni um moe u sluaju oboljenja da budeDisajni um moe u sluaju oboljenja da budepraen raznim zvunim fenomenima koji popraen raznim zvunim fenomenima koji posvom poreklu, odnosno mestu postanka, mogusvom poreklu, odnosno mestu postanka, moguda se dele na bronhogene i pleurogene.da se dele na bronhogene i pleurogene.

Bronhogeni popratni umovi mogu da seBronhogeni popratni umovi mogu da sepodele u dve vee grupe:podele u dve vee grupe: zviduci, koji su ranije nazivani suvimzviduci, koji su ranije nazivani suvim

bronhitinim unjevima ili krkorimabronhitinim unjevima ili krkorima pucketanje, pukoti, ranije nazivani vlanimpucketanje, pukoti, ranije nazivani vlanim

bronhogenim unjevima ili hropcima uzbronhogenim unjevima ili hropcima uzdodatak raznih atributa (npr: sitni, srednji,dodatak raznih atributa (npr: sitni, srednji,velikiveliki -- krupni, mukozni, sirasti, sonorni itd).krupni, mukozni, sirasti, sonorni itd).

Disajni um moe u sluaju oboljenja da budeDisajni um moe u sluaju oboljenja da budepraen raznim zvunim fenomenima koji popraen raznim zvunim fenomenima koji posvom poreklu, odnosno mestu postanka, mogusvom poreklu, odnosno mestu postanka, moguda se dele na bronhogene i pleurogene.da se dele na bronhogene i pleurogene.

Bronhogeni popratni umovi mogu da seBronhogeni popratni umovi mogu da sepodele u dve vee grupe:podele u dve vee grupe: zviduci, koji su ranije nazivani suvimzviduci, koji su ranije nazivani suvim

bronhitinim unjevima ili krkorimabronhitinim unjevima ili krkorima pucketanje, pukoti, ranije nazivani vlanimpucketanje, pukoti, ranije nazivani vlanim

bronhogenim unjevima ili hropcima uzbronhogenim unjevima ili hropcima uzdodatak raznih atributa (npr: sitni, srednji,dodatak raznih atributa (npr: sitni, srednji,velikiveliki -- krupni, mukozni, sirasti, sonorni itd).krupni, mukozni, sirasti, sonorni itd).

Zvidanje ima relativno muzikalan karakter iZvidanje ima relativno muzikalan karakter idue trajanje, dok su pukoti nemuzikalnogdue trajanje, dok su pukoti nemuzikalnogkaraktera i imaju veoma kratko trajanje (od 1karaktera i imaju veoma kratko trajanje (od 1do 10 msec.)do 10 msec.)

Zviduci mogu da budu visokotonski, sa velikimZviduci mogu da budu visokotonski, sa velikimbrojem vibracija u jedinici vremena i niskotonskibrojem vibracija u jedinici vremena i niskotonskisa niskom frekvencijom treperenje.sa niskom frekvencijom treperenje.

Kasnoinspirijumsko pucketanje jeKasnoinspirijumsko pucketanje jekarakteristino za restriktivne bolesti pluakarakteristino za restriktivne bolesti plua(fibroze i sl.) ili zastojna plua usled oboljenja(fibroze i sl.) ili zastojna plua usled oboljenjalevog srca. Ovo pucketanje se javlja kaolevog srca. Ovo pucketanje se javlja kaoserijsko, kasnoinspirijumsko pucketanje userijsko, kasnoinspirijumsko pucketanje ubazalnim partijama plua.bazalnim partijama plua.

Zvidanje ima relativno muzikalan karakter iZvidanje ima relativno muzikalan karakter idue trajanje, dok su pukoti nemuzikalnogdue trajanje, dok su pukoti nemuzikalnogkaraktera i imaju veoma kratko trajanje (od 1karaktera i imaju veoma kratko trajanje (od 1do 10 msec.)do 10 msec.)

Zviduci mogu da budu visokotonski, sa velikimZviduci mogu da budu visokotonski, sa velikimbrojem vibracija u jedinici vremena i niskotonskibrojem vibracija u jedinici vremena i niskotonskisa niskom frekvencijom treperenje.sa niskom frekvencijom treperenje.

Kasnoinspirijumsko pucketanje jeKasnoinspirijumsko pucketanje jekarakteristino za restriktivne bolesti pluakarakteristino za restriktivne bolesti plua(fibroze i sl.) ili zastojna plua usled oboljenja(fibroze i sl.) ili zastojna plua usled oboljenjalevog srca. Ovo pucketanje se javlja kaolevog srca. Ovo pucketanje se javlja kaoserijsko, kasnoinspirijumsko pucketanje userijsko, kasnoinspirijumsko pucketanje ubazalnim partijama plua.bazalnim partijama plua.

PLEURALNO TRENJEPLEURALNO TRENJE Neravnine na inae glatkim listovima visceralne iNeravnine na inae glatkim listovima visceralne i

parijetalne pleure, npr. usled naslaga fibrina i dr.parijetalne pleure, npr. usled naslaga fibrina i dr.izazivaju treperenjem zvukova koji lie na pukoteizazivaju treperenjem zvukova koji lie na pukoteili pucketanje razliitog intenziteta.ili pucketanje razliitog intenziteta.

Pleuralno trenje je obino nie frekvencije, duegPleuralno trenje je obino nie frekvencije, duegtrajanja i vee amplitude od pravih pukota.trajanja i vee amplitude od pravih pukota.

Uporeuje se sa kripanjem nove koe,Uporeuje se sa kripanjem nove koe,pucketanjem kod trenja kose ili kripanjempucketanjem kod trenja kose ili kripanjemsnega pod nogama.snega pod nogama.

Karakteristino je u obe faze disajnog ciklusa, teKarakteristino je u obe faze disajnog ciklusa, teda se pojaavaju ako se stetoskop jae pritisneda se pojaavaju ako se stetoskop jae pritisnena kou, a slabe kod slabijeg pritiska.na kou, a slabe kod slabijeg pritiska.

Ne treba zaboraviti da je kod pleuritisaNe treba zaboraviti da je kod pleuritisakarakteristina pojava i bol kod disanja!karakteristina pojava i bol kod disanja!

Neravnine na inae glatkim listovima visceralne iNeravnine na inae glatkim listovima visceralne iparijetalne pleure, npr. usled naslaga fibrina i dr.parijetalne pleure, npr. usled naslaga fibrina i dr.izazivaju treperenjem zvukova koji lie na pukoteizazivaju treperenjem zvukova koji lie na pukoteili pucketanje razliitog intenziteta.ili pucketanje razliitog intenziteta.

Pleuralno trenje je obino nie frekvencije, duegPleuralno trenje je obino nie frekvencije, duegtrajanja i vee amplitude od pravih pukota.trajanja i vee amplitude od pravih pukota.

Uporeuje se sa kripanjem nove koe,Uporeuje se sa kripanjem nove koe,pucketanjem kod trenja kose ili kripanjempucketanjem kod trenja kose ili kripanjemsnega pod nogama.snega pod nogama.

Karakteristino je u obe faze disajnog ciklusa, teKarakteristino je u obe faze disajnog ciklusa, teda se pojaavaju ako se stetoskop jae pritisneda se pojaavaju ako se stetoskop jae pritisnena kou, a slabe kod slabijeg pritiska.na kou, a slabe kod slabijeg pritiska.

Ne treba zaboraviti da je kod pleuritisaNe treba zaboraviti da je kod pleuritisakarakteristina pojava i bol kod disanja!karakteristina pojava i bol kod disanja!

Fiksirano monofono zvidanje javlja se kodFiksirano monofono zvidanje javlja se kodnepotpunih okluzija veih bronha, npr.: tumorom,nepotpunih okluzija veih bronha, npr.: tumorom,oiljkom, granulomom itd. Veinom je tooiljkom, granulomom itd. Veinom je toniskotonsko zvidanje, koje se dobro provodiniskotonsko zvidanje, koje se dobro provodikroz parenhim, pa se uje nad veim delomkroz parenhim, pa se uje nad veim delomtoraksa.toraksa.

Varijabilno monofono zvidanje kodVarijabilno monofono zvidanje kodopstruktivnih bolesti plua potie iz veeg brojaopstruktivnih bolesti plua potie iz veeg brojabronha i bronhiola, te vremenski ne poinje nitibronha i bronhiola, te vremenski ne poinje nitizavrava simultano.zavrava simultano.

Polifono zvidanje se takoe uglavnom javlja kodPolifono zvidanje se takoe uglavnom javlja kodhroninog opstruktivnog bronhitisa kao zviducihroninog opstruktivnog bronhitisa kao zviducirazne visine, koji veinom zapoinju simultano, irazne visine, koji veinom zapoinju simultano, ito kada se u toku ekspirijuma postigne EPP uto kada se u toku ekspirijuma postigne EPP utoraksu, te zidovi bronha poinju da treperetoraksu, te zidovi bronha poinju da trepereraznim frekvencijama.raznim frekvencijama.

Fiksirano monofono zvidanje javlja se kodFiksirano monofono zvidanje javlja se kodnepotpunih okluzija veih bronha, npr.: tumorom,nepotpunih okluzija veih bronha, npr.: tumorom,oiljkom, granulomom itd. Veinom je tooiljkom, granulomom itd. Veinom je toniskotonsko zvidanje, koje se dobro provodiniskotonsko zvidanje, koje se dobro provodikroz parenhim, pa se uje nad veim delomkroz parenhim, pa se uje nad veim delomtoraksa.toraksa.

Varijabilno monofono zvidanje kodVarijabilno monofono zvidanje kodopstruktivnih bolesti plua potie iz veeg brojaopstruktivnih bolesti plua potie iz veeg brojabronha i bronhiola, te vremenski ne poinje nitibronha i bronhiola, te vremenski ne poinje nitizavrava simultano.zavrava simultano.

Polifono zvidanje se takoe uglavnom javlja kodPolifono zvidanje se takoe uglavnom javlja kodhroninog opstruktivnog bronhitisa kao zviducihroninog opstruktivnog bronhitisa kao zviducirazne visine, koji veinom zapoinju simultano, irazne visine, koji veinom zapoinju simultano, ito kada se u toku ekspirijuma postigne EPP uto kada se u toku ekspirijuma postigne EPP utoraksu, te zidovi bronha poinju da treperetoraksu, te zidovi bronha poinju da trepereraznim frekvencijama.raznim frekvencijama.

PucketanjePucketanje -- pukoti su veoma kratkotrajni (1pukoti su veoma kratkotrajni (1--10 msec) i nemuzikalni zvukovi koje obino10 msec) i nemuzikalni zvukovi koje obinoujemo u patolokih sluajevima nad pluima,ujemo u patolokih sluajevima nad pluima,a ponekad i pred ustima. Frekvencija im sea ponekad i pred ustima. Frekvencija im sekree izmeu 200 i 2000 Hz. Pukoti se uju i ukree izmeu 200 i 2000 Hz. Pukoti se uju i uinspirijumu i kod oboljenja koja nisuinspirijumu i kod oboljenja koja nisuokarakterisana stvaranjem sekreta (npr.okarakterisana stvaranjem sekreta (npr.fibroze plua).fibroze plua).

PucketanjePucketanje -- pukoti su veoma kratkotrajni (1pukoti su veoma kratkotrajni (1--10 msec) i nemuzikalni zvukovi koje obino10 msec) i nemuzikalni zvukovi koje obinoujemo u patolokih sluajevima nad pluima,ujemo u patolokih sluajevima nad pluima,a ponekad i pred ustima. Frekvencija im sea ponekad i pred ustima. Frekvencija im sekree izmeu 200 i 2000 Hz. Pukoti se uju i ukree izmeu 200 i 2000 Hz. Pukoti se uju i uinspirijumu i kod oboljenja koja nisuinspirijumu i kod oboljenja koja nisuokarakterisana stvaranjem sekreta (npr.okarakterisana stvaranjem sekreta (npr.fibroze plua).fibroze plua).