�

bilten ZC Valjevo

U prisustvu brojnih gostiju iz svih krajeva Srbije 18. januara je otvorena nova zgrada Grudnog odeljenja. Svečano i simbolično, zgradu je otvorio najstariji valjevski lekar prim. dr Slavko Jevđenović. Novi objekat i kamen temeljac buduće bolničke crkve osveštao je episkop valjevski Milutin u prisustvu episkopa šabačkog Lavrentija i sveštenstva Crkvene opštine Valjevo. Ovim događajem počelo je obeležavanje velikog jubileja - 140 godina valjevske bolnice, a istovremeno predstavlja i jedan od važnih koraka u projektu ’’Razvoj zdravstva Srbije’’ Svetske banke i Ministarstva zdravlja. Svečanosti su prisustvovali i Carolyn Jungr, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, prof. dr Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja u Vladi Srbije, Svetlana Vukajlović, direktor RZZO, prof. dr Vojkan Stanić, predsednik SLD, dr Boško Đukanović, direktor Kardiovaskularnog instituta Dedinje, doskorašnji ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević i druge ugledne zvanice.

NOVA ZGRADAGRUDNOG

ODELJENJA

Sredstvima samodoprinosa građana Valjeva i projekta ’’Razvoj zdravstva Srbije’’

Organizacijom rada i opremanjem predstavlja model opšte bolnice u Srbiji

ZDRAVSTVENI CENTARVALJEVO

elektronski bilten Zdravstvenog centra Valjevo

br. 1 - februar 2007.

�

febr

uar

2007

.

Na svečanosti u Edukativnom centru prim. dr Ilija Tripković, direktor Zdravstvenog centra podsetio je na davnu 1867. godinu i „špitaljski“, odnosno bolnički fond koji su tada osnovali imućniji građani kako bi Valjevo dobilo prvu bolnicu. Isto tako, izgradnja Grudnog odeljenja počela je zahvaljujući građanima Valjeva–uvođenjem samodoprinosa 2000. godine. Zgrada Grudnog odeljenja završena je u okviru projekta Ministarstva zdravlja „Razvoj zdravstva Srbije“(2004-2007) finansiranog kreditom Svetske banke, koji se pored Valjeva sprovodi u bolnicama u Zrenjaninu, Kraljevu i Vranju.- Danas, kada počinjemo da obeležavamo 140 godina ove ustanove, možemo pokazati šta smo uradili u projektu. U investicionom delu smo završili zgradu u koju smo uselili postelje interne grupacije, Pneumoftiziologiju, Kožno, Korornarnu jedinicu, Alergologiju, pulmološku dijagnostiku, dnevnu bolnicu, Službu patologije. Efekat smanjenja posteljnih kapaciteta uz njihovu povećanu iskorišćenost, sa visokim nivoom smeštaja naših korisnika, omogućiće realizaciju još jednog zadatka- konkurentnost na tržištu i spremnost za ugovaranje usluga, a ne kapaciteta. Opremanjem ustanove medicinskim aparatima u dve faze, podigli smo osnovni nivo dijagnostike i terapije korisnika usluga sa područja Kolubarskog okruga. Razvojem informacionih tehnologija, instalacijom računarske mreže i 350 računarskih jedinica, uvodimo nove standarde u vođenju medicinske dokumentacije i stvaramo uslove za viši nivo poslovanja. I ono što je nemerljivo – edukacija, sa željom za promenama u načinu razmišljanja zdravstvenih radnika. Danas je u centru našeg rada pacijent i njegova bezbednost. Reč kvalitet zdravstvene zaštite ne predstavlja

nepoznanicu medicinskih radnika, već našu stalnu potrebu – poručio je prim. dr Ilija Tripković.Zahvalnice za doprinos razvoju Zdravstvenog centra direktor Tripković je uručio građanima Valjeva - predsedniku Opštine dr Jovanu Tomiću, Ministarstvu zdravlja - prof. dr Snežani Simić, i kancelariji Svetske banke - Carolyn Jungr. Predstavnica Svetske banke je istakla da su građevinski radovi samo deo krupnih promena i ocenila da su zaposleni u sve četiri bolnice preduzeli značajne korake da unaprede efikasnost i standarde usluga. Carolyn Jungr je poručila da će im Svetska banka i dalje pružati podršku jer su ovakve promene značajne za celu Srbiju.- Moram da kažem da je valjevska bolnica u okviru projekta Svetske banke, koji mi promovišemo i podržavamo, a Svetska banka finansijski realizuje, dobar model jedne bolnice koji može da posluži kao primer celoj Srbiji - kako se treba razvijati u okviru unapređenja sistema zdravstvene zaštite stanovnika Republike Srbije – ocenila je prof. dr Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja u Vladi Srbije.Svečanosti je prisustvovao i prof. dr Tomica Milosavljević, doskorašnji ministar zdravlja, koji je zainteresovanim novinarima tom prilikom izjavio: - Projekat „Razvoj zdravstva Srbije“ je podrazumevao da za poslednje tri godine svi zajedno naučimo neke lekcije u Valjevu, Zrenjaninu, Kraljevu i Vranju i da te lekcije posluže da promenimo organizaciju bolnice u Srbiji, da sve vreme tog projekta unapredimo upravljanje ustanovom, da sa druge strane razmislimo o našim posteljnim kapacitetima i da ih preorijentišemo, drugačije rasporedimo i da konačan rezultat bude jedna bolja, efikasnija bolnica - i valjevska bolnica to danas stvarno jeste! Menadžment je unapređen, sa rezultatima mnogo boljim nego na početku projekta. Bolnica koja je poslovala sa nešto više od 800 postelja,

3

bilten ZC Valjevo

- Ja sam ovde počeo da radim 1953. godine kada je ovo bila Ruska bolnica, a stara bolnica je radila tamo gde je sada vojna ambulanta... primitivno je sve to bilo. Sa dr Đurovićem, koji je bio veliki upravnik, graditelj i vrlo stručan čovek, zajedno sam učestvovao u podizanju bolnice, ali ne na ovaj nivo. Na ovakav nivo bolnicu je podigla samo ova ekipa poslednjih deset godina i ja sam srećan i veoma zadovoljan što mogu da otvorim jednu ovakvu ustanovu koja je na nivou klinike i u građevinskom i u stručnom pogledu - rekao je prim. dr Slavko Jevđenović, hirurg u penziji, prilikom otvaranja nove zgrade.

danas može da radi bolje i efikasnije sa 200 postelja manje. To je ovde bilo moguće sprovesti pre svega zato što je entuzijazam zaposlenih bio nešto što se u Valjevu uvek podrazumevalo.

Svečanosti povodom otvaranja nove zgrade Grudnog odeljenja prisustvovali su brojni gosti iz svih krajeva Srbije.

NAJVIŠE DOBILI PACIJENTIPrvi utisci o novim uslovima rada i smeštaja pacijenata

- Utisci su pozitivni i za nas i za pacijente! Preseljenjem u novu zgradu najviše su dobili pacijenti, što nam je i bio cilj. Iznenađeni smo veličinom prostora, tako da se još uvek ne snalazimo najbolje. Naravno, sada smo napravili dobru organizaciju u radu, što nam uslovi u staroj zgradi nisu dozvoljavali - kaže dr Slavica Raković, načelnik Pneumoftiziološke službe, nakon preseljenja u novu zgradu.- Sada smo puno efikasniji - laboratorija nam je blizu, sve preglede možemo obaviti na jednom mestu, pacijenti ne šetaju, kolege su nam bliže. Više nemamo problema sa konsultativnim pregledima. Preseljenjem u novu zgradu pojačali smo rad u dispanzeru. Sada svakog radnog dana od 8 do 17 časova u ambulantama rade tri lekara. U dnevnoj bolnici sestra dežura do 20 časova. U okviru dispanzera radi i alergološka ambulanta, s obzirom

na to da imamo dodirnih tačaka prilikom dokazivanja alergija. Dakle, u prizemnom delu zgrade objedinjena je sva pulmološko-alergološka dijagnostika, objašnjava dr Slavica Raković.Na prvom spratu novog objekta

smeštena je pulmološka i koronarna jedinica intenzivne nege, a na drugom bolesničke sobe Grudnog odeljenja, podeljene na deo u kom su smešteni pacijenti koji se leče od tuberkuloze i deo opšte pulmologije. Na drugom

4

febr

uar

2007

.

spratu nalaze se dve sobe namenjene pacijentima Alergologije i tri za Službu dermatovenerologije. Dr Slavica Raković kaže da bi uskoro trebalo da stigne deo nove opreme i nameštaja za Grudno odeljenje.Pozitivni su i utisci koji su se mogli čuti od pacijenata. Ono što ističu jesu znatno bolji higijenski uslovi, kupatila i toaleti. Prija im više svetlosti i belina prostora u kom se nalaze. Mnogi su prokomentarisali da sa sestrama i lekarima sada imaju bolji kontakt. Gužva je jedino u dispanzeru, ali strpljenja ipak

Formiranjem Špitaljskog (bolničkog) fonda u Valjevu počelo se sa mukotrpnim stvaranjem sredstava za osnivanje bolnice. Komisija u kojoj su bili okružni fizikus dr Franc Tesar i viđeni građani Živko S. Gavrilović, Lazar D. Martinović i Kosta Stojšić (staratelji bolnice) početkom 1867. godine predložila je zgradu u vlasništvu Alekse Andonovića, bivšeg sreskog načelnika. Po odobrenju Ministarstva unutrašnjih dela od 21. januara 1867. godine, načelstvo valjevskog okruga uzelo je za privremenu okružnu bolnicu navedenu zgradu pod zakup na tri godine i

OSNIVANJE VALJEVSKE BOLNICEtri meseca. Radovi na adaptaciji zgrade i njenom prilagođavanju za potrebe bolnice trajali su tokom proleća i leta iste godine, a u jesen (22. oktobra 1867) bolnica je bila spremna da primi prve bolesnike. Prvi upravnik bolnice bio je okružni fizikus Franc Biheli.

Početak rada nametao je i prve probleme vezane za organizaciju bolničke službe - pitanje personala i cene bolničkog dana. U želji da rad bolnice organizuje po stručnim zahtevima, Biheli je predlagao da se postave tri lica koja bi stajala na usluzi bolesnicima

Iz „Istorije zdravstvene kulture u Valjevu u drugoj polovini 19.veka“ Miroslava Perišića

imaju.- Preseljenjem u novu zgradu dobili smo svi, prvo pacijenti koji sada imaju odlične higijenske uslove. Osoblje je godinama radilo u teškim uslovima, tako da je zaslužilo novi, topliji i prijatniji prostor - kaže Mirjana Lazić, glavna sestra Grudnog odeljenja.Povodom obeležavanja 140 godina valjevske bolnice, Pneumoftiziološka služba će ove godine biti domaćin Sekcije pulmologa Srbije, koja će se održati 13. aprila.

5

bilten ZC Valjevo

PARALELNA DIJAGNOSTIKA KRVNIH SUDOVA

i brinula o higijeni i ishrani, što je i prihvaćeno u okružnom načelstvu. Međutim, za prva dva meseca kroz bolničko lečenje prošlo je svega pet pacijenata. Bolesnici su radije slali svoje ukućane da se kod lekara raspitaju za izlečenje nego što su tražili neposrednu lekarsku pomoć. Nepoverenje prema lekaru i pomisao da za zdravlje, odnosno lečenje treba platiti, odvlačilo je građane od odluke da krenu ka bolnici.

Školovanih lekara u Valjevu bilo je i pre osnivanja bolnice. Prvi za koga se zna na osnovu istorijskih izvora je dr Jovan Stejić, 1830. godine. Krajem januara 1842. godine u Valjevo je za okružnog fizikusa došao Franc Budaj, rodom iz Pešte, magistar hirurgije i veoma sposoban lekar, sa znanjem više stranih jezika. Na njegovo mesto došao je dr Jovan Mašin, otac inženjera Mašina, prvog muža kasnije kraljice Drage Obrenović. Bio

je bečki student, diplomu magistra hirurgije stekao je u Pešti, a magisterijum ginekologije i akušerstva u Pragu; takođe je znao više stranih jezika. Od 1890. do 1894. godine okružni fizikus u Valjevu bio je dr Lazar Dimitrijević koji je u to vreme objavio knjigu ‘’Kako živi naš narod’’. Iznoseći prilike u kojima je živelo seosko stanovništvo, Dimitrijević je skrenuo pažnju na potrebu unapređenja zdravstvene kulture u selima. Nezavisno od toga da li je bio okružni, sreski ili opštinski, lekar je bio ličnost koji se zarad boljeg zdravlja stanovništva borio ne samo protiv zaraza i drugih bolesti već i protiv neprosvećenosti, siromaštva i veoma često protiv nemara lokalnih vlasti. Lekari su bili nosioci modernizacijskih ideja i društvenih promena – doprinosili su širenju srednjoevropskih uticaja, unapredjivali kulturu odevanja, ishrane i stanovanja, a time i grad činili evropskijim.

Klinički centar Srbije i Zdravstveni centar Valjevo uradili su zajedničku studiju o pouzdanosti dijagnostike krvnih sudova srca analizom preseka načinjenih multislajsnim skenerom, koristeći kao parametar rutinske dijagnostičke metode. Tim je predvodio akademik prof. dr Miodrag Ostojić, a saradnici su bili prof. dr Milan Nedeljković iz KCS, dr Ljubomir Pavić, načelnik Radiologije i dr Jovan Balinovac, šef Odseka kardiologije iz ZC Valjevo. Studija je zasnovana na pregledu pedesetak pacijenata na 16-slajsnom skeneru u valjevskoj bolnici. - Multislajsna kompjuterizovana tomografija koja se ovde radi kako bi se otkrila suženja i početna suženja srčanih krvnih sudova, radi se tačno. Od 100 bolesnika, kod 90 se prepozna da zaista imaju takvo suženje. Neprepoznavanje u deset slučajeva svrstava se u svetski rezultat. Nema, nažalost, stopostotno tačne tehnologije ali ako ste u ovakvom procentu

sigurni u svoj nalaz, to vam pruža mogućnost da napravite dobar plan dalje dijagnostike ili lečenja bolesnika. I to je jedan od glavnih rezultata ove studije – u Valjevu se radi kvalitetno sa dobrom dijagnostičkom tačnošću - ocenio je prof. dr Miodrag Ostojić.Dr Jovan Balinovac, šef Oseka kardiologije ZC Valjevo rekao je: - Mi smo u okviru ove studije obradili oko pedeset bolesnika prateći tri dijagnostičke metode. Vrlo sam zadovoljan aparatom koji imamo jer nam je zaista pomogao u nekoliko slučajeva gde drugi

aparati nisu uspeli da otkriju uzroke oboljenja. Prvu koronarografiju na ovom aparatu uradili smo 19. januara 2005. godine. Rezultati su nam sve bolji i bolji jer je trebalo dosta vremena i truda da se sve to nauči. Veliko nam je zadovoljstvo što su nam došle kolege iz cele zapadne Srbije od Šapca do Mladenovca, da čuju naše rezultate, jer imamo najveću seriju bolesnika koje smo uradili, tako da je ovo istorijski događaj srpske medicine.Na prezentaciju studije u Edukativnom centru Regionalne opšte bolnice Valjevo pozvani

Predstavljeni rezultati zajedničke studije KC Srbije i ZC Valjevo

6

febr

uar

2007

.

su kardiolozi i radiolozi iz susednih zdravstvenih centara. Nakon interesantne prezentacije najzanimljivijih slučajeva uz zajedničko komentarisanje učesnika

u izradi studije, čuli su se pozitivni komentari kolega iz drugih zdravstvenih ustanova. Dr Dragica Petrović iz šabačke bolnice rekla je da su ovakva predavanja jako

korisna i smatra da treba da ih bude više i češće, kako bi lekari razmenjivali svoja iskustva. Dr Nadežda Trifunović, šef Odseka kardiologije ZC Užice čestitala je dr Ljubomiru Paviću, kako je rekla „ne samo zbog studije, već i želje da nauči nešto novo“. - Danas nije problem naći novac da se nabavi nova tehnologija, neki novi aparat - problem je naći ljude koji žele da ovladaju nečim sasvim novim. Mi smo tek pre mesec dana nabavili ovakav skener, još uvek ne radimo koronarografije, tako da sam oduševljena ovim što sam videla i čula - rekla je dr Trifunović.S obzirom na to da je Valjevo među prvima započelo koronarografije i svoja iskustva već predstavljalo na sličnim skupovima, saradnja između KCS i ZC Valjevo u ovoj oblasti će se nastaviti.

Ginekološko-akušerska sekcija

Treći stručni sastanak Ginekološko-akušerske sekcije Udruženja medicinskih sestara i tehničara Srbije održan je u Valjevu. Svojim nastupom učenici Muzičke škole “Živorad Grbić” prijatno su iznenadili oko 300 učesnika sastanka koji je održan u koncertnoj sali njihove škole.

Nakon projekcije kratkih filmova o Valjevu, valjevskoj bolnici i Službi za zaštitu zdravlja žena prilikom otvaranja skupa prisutne je pozdravila Dijana Otašević, potpredsednik UMST i tom prilikom rekla:

- Impresionirana sam ovolikim brojem kolega iz cele Srbije. Ove godine će početkom juna biti

održan drugi kongres Udruženja medicinskih sestara i tehničara. UMST postoji 11 godina kao strukovna organizacija medicinskih sestara, tehničara i babica zdravstvenih ustanova Srbije. Pozivam Vas da se učlanite, ako već niste. Plan za 2007. je vrlo ambiciozan, ali uz dobru saradnju

rukovodstva, sekcija i ustanova, kao i sa obrazovnim institucijama, ostvariv. Od početka godine održana su četiri stručna sastanka kroz koja je edukovano preko 600 sestara. Prema informacijama koje smo mogli čuti prošle nedelje, na Višoj medicinskoj školi u Beogradu kreiraju se nova zanimanja

7

bilten ZC Valjevo

medicinskih sestara - osnovna strukovna medicinska sestra, osnovni strukovni medicinski tehničar, sigurna sam da ćemo uskoro dobiti više detalja.

U ime domaćina goste su pozdravili dr Mirjana Ćeranić, upravnik bolnice, Rada Jovanović, glavna sestra Službe za zaštitu zdravlja žena i dr Zoran Jokić, načelnik Službe, koji je citatima nobelovca Ive Andrića ukazao na značaj i ulogu medicinskih sestara u teškom i odgovornom poslu koji rade.

O obrazovanju ginekološko-akušerskih sestara govorila je prof. dr Vida Živanović iz Više medicinske škole u Beogradu. Jovanka Nedić, predsednik Ginekološko-akušerske sekcije prilikom svoje prezentacije je ukazala na velike razlike u položaju babica nekad i sad. Ona je naglasila da se samo stručnim usavršavanjem i stalnom edukacijom mogu boriti za

očuvanje svoje profesije i vraćanje na mesto koje im pripada. Tokom dvočasovnog stručnog programa predstavljeni su radovi u kojima su obrađene aktuelne teme. ZC Valjevo predstavljale su Vanja Bakarević sa temom “Hlamidijalna infekcija kao uzročnik inflamatornih oboljenja male karlice žena”, Rada Jovanović sa temom “Uporedna

analiza postoperativnog bola i potrošnja analgetika nakon laparoskopske i klasične operativne tehnike, primenjene u lečenju benignih tumora jajnika” i Borka Radojević, koja je govorila o epiziotomiji i negi epiziotomije.

JUBILEJObeležavanje 140 godina organizovane zdravstvene zaštite u valjevskom kraju trajaće čitave 2007.godine. Tim povodom, posle Ginekološko-akušerske sekcije UMSTS, ZC Valjevo će biti domaćin više sekcija SLD: pneumoftiziološke, psihijatrijske, hirurške i infektološke. Svečana akademija će biti održana u oktobru jer je valjevska bolnica rad zvanično počela 22. oktobra 1867. godine. Valjevski publicista i hroničar Zdravko Ranković priprema knjigu „Valjevska bolnica“. Predviđeno je i održavanje likovne kolonije koja će nositi ime Nadežde Petrović, održavanje okruglog stola istoričara i niz drugih sadržaja.

Pokretanje elektronskog biltena ZC, kao vida savremene komunikacije, kao i redizajnirana internet-prezentacija www.zcvaljevo.co.yu , u službi je velikog datuma u istoriji valjevskog zdravstva.

Priprema: PR agencija Pristup - Valjevo ▪ Grafički dizajn i kompjuterska priprema: Cyber Team - Valjevo ▪ Za izdavača: Prim.dr Ilija Tripković, generalni direktor ▪ ZC Valjevo: Vladike Nikolaja 5, 14000 Valjevo ▪ PR služba: tel 014/295-372, faks 014/227-903 pr@zcvaljevo.co.yu ▪ www.zcvaljevo.co.yu