Anikina vremena

ezdesetih godina prologa stolea prodirala je i .u najudaljenije krajeve ovezemlje neodreena ali jaka elja za znanjem i boljim ivotom koji znanje iprosveenost donose sobom. Ni Romanija ni Drina nisu mogle spreiti da ta eljane prodre i u Dobrun i ne ozari i popa Kostu Porubovia. A pop Kota, ovek veu godinama, bacio je pogled na svog sina jedinca Vujadina, bledog i bojaljivogde-aka. Odluio je po svaku cenu da ga da na kole. Preko svojih prijatelja,nekih sarajevskih trgovaca, uspeo je da ga poalje ak u Karlovce, "da uhvatibar godinu-dve bogoslovije". Toliko je upravo i uhvatio, jer potkraj drugegodine umre naglo pop Kota. Vujadin se vrati kui, i tu ga oenie i za-popiena oevoj parohiji. Ve prve godine ena mu rodi, istina ensko, ali godine supred njima, i svi su izgledi da e Porubovii jo zadugo popovati uDobrunu.Samo, sa pop-Vujadinom nije bilo sve u redu. Ne bi se moglo odreenokazati, i nifco nije pravo ni znao, ali svak je oseao da ima neka nelagodnostizmeu novog popa i parohijana. A ta nelagodnost nije mogla da se odbije namladost i nevetinu popa Vujadina, jer se ini je smanjivala nego s vremenom svevie rasla. Pop Vujadin je bio stasit i lep kao svi Porubovii, ali mrav, bled,neobino povuen i utljiv, i pored sve mladosti sa neim staraki hladnim isivim u glasu i oima.Pred samu austrijsku okupaciju zadesi popa Vujadina nesrea, umrla mu jepopadija pri poroaju drugog deteta. Otada jo se vie otui od sveta. Devojicudade eninoj rodbini u Viegrad, a on je iveo u velikoj zgradi krajdobrunske crkve, sam, gotovo bez ikakve posluge.Obavljao je redovno obrede, odazivao se na sahrane, vrio krtenja i venanja iitao na zahtev molitve, ali nije razgovarao ni pio sa seljacima u crkvenojporti, nije se alio sa snaama, ni prepi-rao zbog bira s dunicima. Zato narod,koji inae zazire od utljiva i alosna oveka, a naroito hoe zdrava i reitasvetenika, nije nikako mogao da se privikne na pop-Vujadina. Svaku bi mu drugumanu lake oprostili. ene, koje i na selu stvaraju dobar ili rav glas,govorile su za pop-Vujadina da mu kia iz ela bije, da im se ne mili crkva, iuvek po-minjale "pustog pop-Kostu".- Tup je i izgubljen - alili su se seljaci, i se-ali se odmah pop-Vujadinovaoca, pokojnog pop-10-Koste, oveka gojazna, vesela, a pametna i reita, koji je iveo lepo i snarodom i s Turcima, i s malim i velikim, ija je sahrana bila opta alost.Stariji ljudi su pamtili i Vujadinova deda, pop-Jaku, zvanog akom. I to je biosasvim drukiji ovek. U mladosti je bio hajduk, i nije to krio. Kad bi gazapitali: "Zato tebe, oe papo, zovu akon?" - on bi odgovarao slobodno inasmejano:- E, sinko, kad sam bio akon, ja sam se odmet-nuo u hajduke, i kako svakihajduk mora da ima nadimak, mene su prozvali hajduk akon. I to mi ime ostalo.Ali poslije naile godine i udarile na me asti, kao na airova kolje, pa imnezgodno bilo da me zovu hajdukom; i tako meni otpade ono "hajduk", kao abirep, a ostadoh akon.To je bio starac sa bujnom kosom i velikom bradom ikoja je rasla u strane, i dopred smrt nije po-belela nego ostala ria i nepokorna. Plahovit, nasilan iotar, on je imao i meu pastvom i meu Turcima iskrenih prijatelja i velikihneprijatelja. Voleo je pie i nije mu bilo mrsko ensko sve do pod starost. Alipored svega toga, bio je mnogo voljen i uvaen.U svojim dugakim razgovorima uz viku i rakiju, seljaci nisu nikako mogli darazbistre i dokue zato im je pop takav i zato nije nalik ni na oca ni nadeda. A pop Vujadin je sve vie greznuo i propadao u samoi i udavakom ivotu.Progrua mu se brada i posede kosa ina slepoonicama, upadoe mu obrazi iposivee nekako, da mu se zelene velike11oi i pepeljaste obrve nisu izdvajale iz lica. Visok, prav i ukoen, govorioje samo kad je bilo neophodno potrebno, dubokim glasom bez boje i ivosti. Prvibar donekle kolovan pop u toj porodici koja ve stotinu godina opsluujedobrunsku orkvu, pop Vujadin je i sam dobro uviao koliko je nezgodna njegovanarav, kao i njegovo dranje; on je znao ta narod trai i kakvog popa eli.Znao je da je to upravo protivno od onoga to on moe i to jeste. To saznanjega je uvek muilo ali ono ga je samo jo vie koilo i ledilo, im bi doao udodir sa svetom. Malo-pomalo, ono je prelazilo u duboku, ne-saViladljivuodvratnost prema svemu tome svetu.amotinja i mnoga teka odricanja udovakog ivota naglo su produbljivala iirila jaz izmeu njega i parohijana. I dotad je patio to ne moe da sepriblii, zagreje i pomea sa svetom. Sad je bivalo sve gore, jer je sada bilostvari koje je morao svesno da krije pred svetom, a to je poveavalo njegovupovuenost. I dosad su svaki pogled i svaka re izmenjeni s ljudima bili zanjega muka i teret i bolno udvajanje. Sada je to postajalo i opasnost. A strahda se ne oda, inio ga je jo vie nesigurnim, podozrivim.Tako je njegova odvratnost prema ljudima rasla, taloila se u njemu i, kaoskrivena gorina, trovala ga nerazumljivom i nesvesnom, ali stvarnom mrnjomiji se krug sve vie irio. To je bio tajni ivot popa Vujadina. Mrzeo je samasebe i svoje12muke, muke samakog ivota udovca popa. Jer, bilo je dana kad je, onako ozbiljani prosed, po itav sat stajao sakriven u senci pored prozora i vrebao da vidiseoske ene kako prolaze na reku da ispiraju rublje. A kad bi ih doekao i videokako zamiu za vrbak, okretao bi se s gnuanjem u ne-provetrenu polupraznu sobui nazivao ih glasno najpogrdnijim recima. Nerazumljiva mrnja bi u njemu tadaporasla do grla, nestajalo bi mu reci i daha. Pljuvao je oko sebe glasno, nenalazei drugog odu-ka ni izraza. Ali kad bi doao sebi, i uhvatio sam sebe uposlednjem besnom pokretu, i razabrao u tiini ustajala vazduha svoje poslednjepsovke, on bi se ledio od straha i, isa jezom uz kimu i lobanju, prola bi gasvaka misao: evo, on sebe gleda kako ludi i gubi se.Takvi nastupi kidali su i udvajali njegovu linost u tolikoj meri da mu je svetee bivalo da ivi i radi kao ovek i svetenik. Jer, pola sata docnije, on jemorao da razgovara sa seljacima, i bled, ukoena pogleda i mukla glasa daodgovara na njihova bezbrojna pitanja, i urice dane za krtenja, molitve isvetavanja. A razlika izmeu ta dva oveka, onoga malopreanjega iz sobe iovoga oca Vujadina sa seljacima u porti, bila je tolika da se on savijao podnjom, grio od unutarnje muke, griskao brkove, prolazio rukom kroz kosu, i samose jo toliko savlaivao da ne padne pred seljacima na kolena i ne jaukne:13- Ludim!Ali dok bi tako razgovarao sa njima, u sebi je pomiljao: evo, sad me uporeujusa pokojnim ocem i sa svima mojima. I poinjao je da mrzi toga oca i sve svoje.Tako je sve to se deavalo popu Vujadinu samo uveavalo tu njegovu skrivenugorinu i mrnju. I ta mrnja je rasla u njemu podjednako sa svakim danomprovedenim u samoi, i svakim dodirom sa ljudima. Konano, ona postade istovetnasa nje-igovim roenim telom, sa svim njegovim pokretima, eljama i mislima. Tamrnja preraste i zaseni sve u njemu i oko njega, postade njegov pravi ivot,stvarnija od svega drugog, jedina prava stvarnost u kojoj se kretao. Stidljivkao i svi ljudi iz starih dobrih porodica, astan i prav ovek, on je krio svojeistinsko stanje koliko je god mogao vie. Razapi-njan stalno izmeu dvestvarnosti, inio je nato-vene napore da ne izgubi iz vida onu koju videzdravi ljudi, da radi po njenim zahtevdrna a ne po zahtevima svoje nutranjosti.Dok se jednoga dana ne desi i to, i pop Vujadin pree na onu stranu kud ga jeve godinama gonilo sve u njemu: u otvoreno i za sve ljude vidljivo ludilo.To se desilo u petoj godini udovakog ivota pop-Vujadinova. Toga jutra on jeiziao na jednu njivu u prisoju, ispod samih stena. Zadrao se kod kopaa dopred ruak. Na povratku, iznenadi se kad na jednoj ravni, meu borovima ispodputa, ugleda14strance iz kasabe. Jedan ininjer i dva austrijska oficira sa dve ene. Podaljeod njih momci su im uvali ikonje. Stranci su sedeli na prostrtim ebe-tima:ljudi gologlavi i raskopani, a ene u lakim haljinama koje su zasenjivale oibelinom. Pop naj-pre zastaide, pa se onda ispe vie u stranu i prisloni uz jedaniskrivljen i poloit bor. Bio se oznojio i srce mu je lupalo. Sakriven, gledaoje netremice taj svet ispod sebe, u kosoj i udnoj perspektivi. Kao neka slika usnu, taj prizor ga je zbunjivao i draio. I kao u snu, moglo je svata da sedesi, i neverovatne stvari da se razviju iz ovog prizora. Stranci su jeli iredom pili iz bletave ae od metala. I to ga je drailo. Isprva je strepeo daga ne otkriju, oseajui jo potpuno koliko bi bilo nezgodno i smeno da strancivide popa kako se poloio po krivom boru i zagledao u ene. Ali, malo--poimalo,ostavi ga potpuno i poslednji oseaj obzira i snebivanja. Sati su prolazili. Samne zna koliko je tako presedeo, Ijutei nesvesno prstima koru sa bora. Konano,ona mlaa, po izgledu devojka, die se i krenu sa dvojicom oficira uzbrdicom uumu. Prooe ispod onjega, tako da im je gledao u teme. Ona se nevetopotapala, kukovi su joj se dizali naizmence, a na licu, belom i ispreturanom odvetra i jahanja, izbile crvene pege, kao u zdrava sveta posle jela i pia, navazduhu u topal dan. Ono dvoje pod barom polegoe pokrivi se krajem e-beta nakojima su dotle sedeli.15Kao da je time bio zavren prizor, pop se trgnu - .astrenjen poe kui,zaobilazei paljivo par Ivoji je leao, i strepei da ga ne primete ono troiesto se penju uz breg.Bilo je davno prolo podne. Na pitanje momka Radivoja, pop Vujadin promrmljaneto; nije mogao da sabere misli ni toliko da bi dao neko objanjenje zato jeovoliko zadocnio na ruak. etajui po praznoj kui, oseao je sebe i zemlju iovaj dam kao olovo i eravicu i tvrdo drvo bez soka i slasti Prsti mu se lepe odsmole. Mori ga e. Oi su mu umorne Teak korak. Konano zaspa tupim snom poslejela.Probudio se jo mnogo tei. Jedva se priseti, kao nekog bola, susreta sastrancima u umi. Izie i zaputi se prekini putem, uz kamenjak, uz borovu umu.Sunce je zalo. Na onoj ravni nije bilo vie nikoga. Baena hartija i raskidanstani"! lee u travi i belasaju se poslednjim naporom u sumrak U mekoj zemljijo se razaznavao trag enske obue dubok i kos, i za njegove oi neverovatnomalen" Poe za tragom koji se meao sa tragovima mukih nogu i konjskih kopita.Ali on ga je pratio pogledom, na mahove ga gubio pa opet nalazio. Koracao jezanesen i sve vie pognut kao da neto tra-zi i sabira. Krv mu se slivala uglavu i zajedno sa sutonom mraila put i tragove. Tako je stigao na raskrsnicugde je svravala staza i poinjao put Tu mora da su uzjahali. Sad je pusto, ive potpun16mrak. Na jo svetlom nebu ocrtava se posrmio direk koji danju kazuje put.Lutao je izlokanom stazom drei se plotova i sagorenih ivica koje su se osipalepod nogama. No je vedra, ali omarina ne poputa. Teko se die, zaguljivo jekao da nad glavom, u mraku, ima gvozden svod. Preao je potok koji je uboiio,ali nije davao hlada ni sveine. Naao se u svom ljiviku, pored kue koja senasluivala u mraku. Otupeo i premoren, spusti se na zemlju. im se maloodmorio, javi se opet seeanje na ene koje je danas video, i uz to seanjemisao: da li sam ja to danas uistinu gledao ili sam samo matao o tome? Tamisao, obina i prosta u prvi mah, poe da ga mui. Skoi uzbuen. Je li bilastvarnost ili nije? Dakako da je bila. I htede ve da sedne ponovo, ali sezaustavi, pogleda jo jednom oko sebe.Bio je potpun mrak, onaj gluvi i teki seoski mraik u kom se javi jo ponekiglas u daljini, ali izdvojen i stravian kao poslednji napor sveta pre nego toutone u no, neprijateljsku i bez svanua. I opet se javi, kao bolno kucanje udve slepoonice, pitanje: jesu li uistinu bile te ene ili je on samo mislio otome: Proe ga jeza od ponovnog pitanja; unezveren, uputi se opet na mesto sakoga se malo-pre vratio. Posrtao je u tami, ali se konano dokopa raskrsnice iuhvati za direk. Sagnu se i poe paljivo da pipa utabanu ilovau, malko vlanuna tom mestu od potoka koji se prelivao. Pipao je kleei, i traio tragoveenske obue, i cepteo i goreo odiBftvp-piit-c-" 12 I. Andri: Jelena, ena koje nema17straha i elje da se uveri da li je bilo matanje ili stvarnost. Nita nijemogao da razabere i zakljui iz dodira vrelih i uzdrhtalih prstiju.- Video sam. Bili su ivi ljudi i prave ene__govorio je sam sebi poluglasno, ali je ipak i dalje grozniavo traio prstimatragove i prodirao oima tamu me bi li sagledao one hartije koje je video usumrak, ili misli da ih je video. Na kraju, morao je da napusti traenje. Vratise u ljivik ponovo, kao osuen, sa potpuno pokolebanom verom u svoja roenaula. Tu je legao nauznak na travu koja je bila otra i mlaka. Dugo je leaotako, rairenih ruku kao razapet, prikovan neizrnernom teinom svojih roenihmiia i kostiju. Iz grozniavog po-lusna prenue ga glasovi. Na Tasia gumnugorela je vatra, i oko nje se kupila aljad. Promicali su likovi ljudi i ena,pojavljivali su se u svetlom krugu, i opet se gubili u tami, ve kako ih jeposao vodio. Glasovi su bili as jai as slabiji, ali se reci nisu moglerazabrati, jar je izmeu njega i vatre bio potok i put, a sa obe strane puta pojedna njiva. To su se Tasii spremali da razvijaju ito. Tako se esto radilo zavelikih vrelina, kad danju nije bilo ni najmanjeg vetria koji bi odnosio plevu.ekalo se na noni vetri koji je i za najveih vruina neminovno nailazio okodevet sati noi, iz proeka u Stenama.Po strani je go-rela vatra. Na samom gumnu de-vojice su visoko drale zapaljenelueve i svetlile radnicima; niz uzdignute ruke visili su im dugi18belt rukavi; stajale su nepomine, samo bi pokatkad premostile lu iz jedne rukeu drugu. Seljaci su vitlali lopatama. U crvenom sjaju ito je letelo uvis, zrnose vraalo kao teka kia na gumno, dok je pleva plovila polako i, noenavetriem, rasipala se i gubila u tami.Ti glasovi su ga naglo prenuli. Razdraenost koja se ceo dan skupljala u njemuodjednom se sva uskovitla i pope do vrhunca. Drhtao je i mucao glasno:- To nee da miruje ni nou, nego se i po mraku vrpolji, mitoklasa luem i maerukavima i amijama.Jutronja slika sa strankinjama, koje je posma-trao sakriven iza bora; sumrak iposrtanje za tragovima koji nestaju u mraku; i sad, ova mukla no sa vatrom krozkoju se, kao kroz rumen prozor koji se odjednom otvorio u tami, vide ljudi kakolopataju i ene kako promiu i mau; sve je to potpuna ona njegova tajnastvarnost, puna muke i gorine koja se pretvara u mrnju. Nigde traga od onedruge, prave, stvarnosti: popa Vujadina koji slui u crkvi, sasluava seljake,ide pazarnim danom u varo, dok mu se ene i uplaena deca sklanjaju s puta iiljtiibe ga u ruke. Niega to bi ga osvestilo i spreilo da ne radi onako kakohoe, i kako ga sve goni da radi.Sve inrmljajiui, on je, kao ovek koga gone, ne-verovatno brzo preao ljivik,pa mraan hodnik u kui, i naao se u sobi kraj prozora koji je gledao nacrkvenu portu i Tasia gumno. Udarajui se19-fS-p:.r:i;;.f -im!"-". x:o pokustvo koga se nije seao, pop Vujadin napipa lovaku puku koja je,uvek puna, visila na zidu. I ne prinosei kako treba ramenu, opali u pravcuosvetljenog gumna. Bilo je neega prijatnog u tom tnzanju puke koja mu istegnuruke, kao da e da poleti, pa ga onda udari u grudi i strese. Cak i taj udaracje bio prijatan. On opali i drugu cev. Tek tada nastade na gumnu vriska, pa dugozapomaganje. Povedoe se i popadae luevi, raz-bee svet, sama ostade vatra toje gorela postrani. Javie se i muki glasovi. Sve je nadvikivao glas nekestarice koja je lelekala kroz nos: - Jovo, sine pobie nas!Ti meci ispaljeni u noi na Tasia gumno objavili su konanu i potpunu prevlastone unutarnje stvarnosti kojoj se pop Vujadin toliko otimao i koju je dotlemuno skrivao. Po logici te iste stvarnosti, on nae i u mraku, na polici,veliki foanski no i, stisnuvi ga vrsto, pobee u no.Pregazio je Rzav, ikoji je u to doba godine plitak i mlak. Kad je bio na drugojstrani reke, zadihan i iznemogao sede u pesak, meu mlade rakite. Tu je,mumlajui jednako, hladio vodom grudi i elo, kao da ispira ranu.Sutradan proirila se i u kasabi i po selima vest da je pop Vujadin u ludilupucao na Tasia eljad i pobegao u umu, s onu stranu Rzava. Teko je biloverovati takvu stvar, a niko nije mogao da je razume i objasni. Naroitovaroani, koji su popa Vujadina vie cenili nego njegovi parohijani seljaci,nisu mogli sebi da dou od uenja. Seljaci, koji sve primaju mnogo hladnijei prostije, udili su se i alili ga na svoj nain. Bio je pazarni dan. Seljankekoje su ile u varo ili iz varoi, zastajale su u susretu i, poto bi sepozdravile i upitale - kao dva mrava to se njue - vie pogledom nego recima,odmah bi skretale govor na popa Vujadina, i krstile se molei "velikog, jedinogi milostivog Boga" da ubrani njih i svakoga.U kasabi je tada bilo mnogo andara i suvinih f raj kora koji su gonilinevasinjske ustanike. Svi su se sada digli da trae i hvataju popa Vujadina.Dolazili su seljaci i javljali da su ga videli u toj i toj umi kako pocepan,bos i gologlav, sa noem u ruci, zvera oko sebe. Ali dok bi patrola stigla na tomesto, od popa nije bilo ni traga. Plaio je obane nou po planini, i kad biustraeni pobegli, grejao se kod njihove vatre. Izdala ga je tako jedna vatrakoja se nadaleko videla. Kad su andari stigli, ve pred ooru, njega je bioprevario san, i spavao je kraj vatre koja je dogorevala. Branio se tako da sumorali da ga veu.Sutradan su proveli pop-Vujadina kroz varo. Sa rukama vezanim na leima krajeveod lanca drali su andari, iao je, gologlav, neprirodno brzim korakom. Glavuje bio jako zabacio, tako da mu je duga proseda kosa padala niz plea. Donjuusnu je drao stegnutu meu zubima, a oi napola sklopljene. Na tom licuokrenutom nebu nije bilo niega luakog, nego neto doboga bolno i mueniko.Sa-2021ino kad bi spustio pogled videlo se da su mu oi krvave ii pogled mutan i bezrazumevanja. Svak iv ga je alio. ene su plakale. Vlastima je bilo neprilino.Pokuavali su da ga ne veu, ali se odmah otimao i beao. Tako su ga vezanaotpremili u Sarajevo. Tu je u velikoj bolnici na Kovaima, u jednoj polumranojsobici, iveo jo deset godina ne znajui za sebe ni za ovaj svet.Sa nesrenim pop-Vujadinom ugasila se porodica Porubovia. Na dobrunsku parohijuje doao stranac. I pop-Vujadina zaboravie pre nego to je izdahnuo usarajevskoj bolnici. Po selima se pomi-njao samo jo uzgred, u govoru. "To jebilo onog ljeta kad je pop Vujadin prevrnuo..." U varoi je zla sudbina pop-Vujadinova izazvala vie uzbuenja, i o njoj se govorilo i mislilo jo dostadugo. To je bila nevidovma beda, i tako neoekivana i udna nesrea, da je svakiu saueu za nesrenog popa krio i malko nesvesnog straha za sudbinu svoju isvojih. Svak je i nehotice nastojao da toj nesrei nae uzrok i objanjenje, ida tako olaka srcu i umiri teku misao. Ali ma koliko da su nastojali u arijida se sete ma ega neobinog iz pop-Vujadinova ivota, niko nije mogao da iznesenita. Pop-Vujadinova sudbina je stajala pred njima prosta a neobjanjiva:neveselo dete, usamljen mladi, nesrean ovek. Konano, uspomena na njega injegovo stradanje poela je i u varoi da Medi,ali pre nego to je potpuno nestala u zaboravu, izazvala je seanje na drugenesiree i druga vremena odavno zaboravljena. Tako se, u estim razgovorima oporodici Porubovia, dolazilo ne samo do pop-Vujadinova oca i deda nego i donjegovog pra-deda, nekad uvenog prote dobrunskog Melentija, i po njemu i doAnikinih vremena.Mula Ibirahiim Kuka izazva prvi seanje na Ani-ku. On je voleo da izgleda uevani tajanstven, a u stvari je bio dokona dobriina i neznalica, i iveo je odugleda i imetka svoga deda, uvenog muteve-lije Mula Mehmeda, oveka mudra iknjievna, koji je iveo sto i jednu godinu. -- U knjigama i spisima preostalimiza Mula Mehmeda bilo je ii nekoliko poutelih sveia u koje je on nekadzapisivao sve to se deavalo u kasabi i to je uo da se deava u svetu. Tu subile zapisane poplave, nerodice, ratovi blizi i daleki, pomraenje Sunca iMeseca, udesni nebeski znaci i prilike, i sve to je u to vreme uzbuivalokasabu i svet u njoj. Pored vesti da se u jednom gradu u Nemakoj rodio avo ida su ga zatvorili u flau, poto nije vei od pedlja, i da mnogi svet dolazi daga gleda, bila je vest o jednom hrianskom generalu po imenu Bu-naparti, kojije preao u Misir u bezumnoj nameti da ratuje sa sultanom. A nekoliko stranicadalje, pored vesti da se u beogradskom paaluku pobunila raja i da, predvoenazlim ljudima, ini nepromiljena dela, bio je ovakav zapis:23"Te iste godine pronevaljali se u kasabi jedna ena, vlahinja Bog neka pometesve nevernike!, i toliko se ote i osili da se njeno nevaljalstvo prou dalekoizvan ove nae varoi. Mnogi su joj mukarci, i mlai i stariji, odlazili, imnoga se mlade tu ispoganila. A bila je metnula i vlast i zakon pod noge. Alise i za nju nae ruka, i tako se i ona skru-i po zasluzi. I sve se opet dovedeu red i priseti bojih naredaba."Mula Ibrahim proita na duanu taj zapis, i najstariji ljudi poee da se seajuonoga to su sluali nekad u detinjstvu iz razgovora starih ljudi; i tako sesaznade za davno zaboravljena Anikina vremena.Evo kako je bilo.Odavno su zaboravljena vremena kad je Anika ratovala sa celim hrianskim svetomi svima sve-tovnim i duhovnim vlastima, a naroito sa dobrun-skim protomMelentijem. Ali nekad se dobro pamtilo i mnogo prialo o tom; i u razgovorima sekao stalna mera uzimalo "vreme kad je Anika rvala".U kasabi, gde ljudi i ene lie jedno na drugo kao ovca na ovcu, desi se tako dasluaj nanese po jedno dete, kao vetar seme, koja se izmetne, pa strci iz reda iizaziva nesree i zabune, dok se i njemu ne podseku kolena i tako ne povratistari red u varoi.24Otac Anikin je bio Marinko Krnojelac, pekar. Kao mladi bio je poznat sa svojegotovo enske lepote, ali je rano ostareo i zapustio se pre vremena. Bilo mu jeoko etrdeset godina kad je, obilazei svoj ljivik, koji je bio izvan varoi, sdruge strane reke, naao u njemu seljaka, prolaznika, kako sa sinom podbireljive. Ubio ga je kocem na me-stu. Dete je pobeglo. Marinka su zaptije uhvatiletog istog jutra. U Sarajevu je osuen na est godina robije. Ljudi koji suodlazili tada u Sarajevo priali su da su ga videli kako, zveckajui okovima,nosi sa ostalim robijaima kre na utu tabiju. etiri godine je proveo u Vidinuna robiji. Kad se vratio, doveo je i enu iz sveta, jer mu je prva ena, s kojomnije imao dece, umrla dok je bio na robiji. Nastavio je da radi svoj zanat iiveo mirno kao i pre te nesree.Ova druga ena, Ana, bila je mnogo mlaa od njega, mrava, pognuta u pasu,izmuena i smirena imaza., sa neim otmenim, tuinskim i uplaenim u dranju.Svet je nije voleo ni cenio. Svakome je izgledalo kao da je naena na robiji, izvali su je Vidinka. Marinko je uzalud dokazivao da to nije istina, i da je onaerka jednog pekara kod koga je radio neko vreme posle robije.To je bila Anikina majka. S njom je Marinko imao jo jedno muko dete, starijeod Anike. To je bio belolik, tanak i visok deak, nasrnejanih divnih oiju, alimalouman. Zvali su ga Lale. Detinjstvo je25proveo pored majke, docnije je pomagao ocu u za-iiiilu; nije iao sa ostalimmomcima, ni pio, ni pu-io, ni gledao devojaka.Kad se Anika rodila, i kako je odrasla, niko se nije pravo ni seao.Pored utljive i nedruevne majke, rasla je mrava i visoka devojica sa velikimoima, punim ne-poveranja i prkosa, sa ustima koja su u sitnom licu i.gledalasuvie velika i uvek spremna na pla. Rasla je, ali samo uvis. Majka joj jepovezivala glavu na neki naroit nain, da joj se nimalo ne vidi kosa: tako jedete izgledalo jo udnovatije i mravije. Sva najeena i okasta, mala je ilauvek pognuta kao da se stidi sama svoje visine, sa prkosno stegnutim usnama ioborenih oiju. I sasvim je razumljivo da niko nije obraao panju na tu Krnojelevudevojicu, koja je bila neugledna, retko izlazila, pa i tada samo dooeve radnje i natrag.Usred duge i vlane zime, koja je veoma rano poela, osvanulo je neobinoBogojavljenje, ne samo Ik-z I oda nego i bez snega. Litija je gacala po blatu.Ripiide su bletale i sve oi minkale na preranom i nezdravom suncu. Voda izkoje su vadili krst bila je potpuno bez leda, zelena i nemirna, kao u prolee.Pri ulasku i izlasku iz crkve, pala je svima u oi Krnojeleva erka. Iako jouvak vitka, ona mrava povijena devojica pobelela je, ispravila se i ispunilapreko zime; oi joj postale krupnije, usta manja. Na njoj je bila bundica odatlasa, neobina26kroja. Svet se okretao za njom. Mnogi su raspitivali ko je i ija je ovadevojica to sama dolazi u crkvu. Bilo je zaista kao da je stigla iz drugevaroi, iz tueg sveta.A Anika je prola kroz svetinu polako, novim korakom i u novom liku, negledajui ni preda se i ni u koga od onih to su u nju gledali, nego pravo uvrata na porti prema kojima je ila. Na vratima se susrete, isudari gotovo, sajadnim mukarcem. To je bio Mihailo Nikolin, zvani Stranac. Malko se zbunie izaustavie, vie on nego ona, i preoe prag, jedno mimo drugog, gotovo u istimah.Idue nedelje po Bogojavljenju sastali su se na toj istoj kapiji, ali ne viesluajno. Mihailo je oekivao i priao joj. A svet koji je bio iznenaen naglimi neobinim preobraenjeni Anikinim, udio se isto toliko da Mihailo, kojii nijeiao ni sa svojim vrnjakinjama, saelkuje i prati nju. Kasaba nije prestala dagovori o Krnojelevoj keri koja se odjednom zadevojila, i to tako da odudara ilikom i odelom od ostalog enskog sveta.Ali taj prvi izlazak nije zbunio samo svet nego i Aniku samu. Drugim oima poeda gleda na sve oko sebe. I kao da je prvi put primetila svoje telo, poe da seneguje i posmatra.Prolee je te godine nastupilo sporo i udljivo. Kad je lepo, Anika izlazi uavliju, duboko die, trepe oima; zamara je hodanje, a im ode u sobu, prolazije jeza i soba joj se ini hladna i mrana, i opet izlazi. A kad sunce zae zaavlijski zid, ona27Tsa jezom bci od seonke koja se dui, i penje se to moe vie, samo da jojednom vidi sunce. Kad naie studen dan sa susneicom i mranim nebom, Anikaostaje u sobi, naloi furunu i sedi pored nje, gledajui u vatru. Raskopa nedrai poloi ruku pod pazuho, malo nie, tamo gde se od mravih devo-jakih rebarapoinju da odvajaju i izdiu grudi. Tu je koa zategnuta i najglaa na elomtelu. Tako satima pritite dlanom to mesto i gleda vatru i lonie u furuni, kaoneke oi, i sve joj kazuje neto, i sa svim se razgovara. A kad je zovnu togod,pa mora da izvadi ruku i izie u kuu, trgne se otre-njena. Posle, kad se vratii ponovo sedne kraj vatre, ne moe zadugo da se smesti; ini joj se: ne moenikako da nae ono mesto na kom je ruku drala; kao da je malopre netoskupoceno ispustila niz vodu.Tako je ivela Krnojeleva erka, sva obuzeta mislima o sebi, utljiva,ravnoduna prema svima, i bivala svakim danom sve krupnija i lepa. Tako jeprolazilo brzo i tajanstveno devojako vreme, leto, jesen i ponovo zima.Nedeljom i praznikom Anika je ila u crkvu, praena nekom bledom i slabakomkominicom. Mihailo je isprva redovno saekivao u porti i izmenjivao sa njom ponekoliko reci. Ali, malo-pomalo, poeli su i ostali momci da se primiu. Lepa ivelika devojka, koja se sad ve potpuno izvila iz onog bojaljivog i mravogKrnojele-vog deteta, bila je idue zime glavni predmet mukih elja i enskihrazgovora.28Te iste zime umro je Marinko. Sin mu Lale prihvati i nastavi posao. Iako mlad imalouman, on se pokaza dobar radnik i odra oevu muteriju.Ana, koja je i dotad ivela kao senka, jo se vie poginu i utanji. Ki joj, skojom se nikad nije volela ni dobro razumevala, bila je sada u onim godinama kadsu enska deca samoiva, povuena u se, i bez srca i obzira za roditelje iokolinu. Jedino to je Vidinku vezivalo za ovaj grad, nestalo je. Prestade posveda govori. Nije plakala. Samo je nekim izgubljenim pogledom gledala sve okosebe. Nije bilo potrebno da naie neka naroita bolest pa da se ugasi. Umrla jeu leto iste godine. Anika nije jo stigla ni da skine crninu koju je za ocemnosila.Da devojka ne bi bila sama, u kuu im se preseli tetka Plema, polusestrapokojnog Marinka, presta-rela i napola lepa udovica koja je imala nemirnu inesrenu mladost, ali to je bilo tako davno da se niko, pa ni ona sama, nijemogao tano setiti u emu su sve bile te njene nesree i stradanja. Izmeu tetetke i luckastog brata ivela je sada Anika. Smrt roditelja, praznina koja jenastala oko nje, crnina koju je nosila, sve je to samo isticalo veliku lepotu ineobinu ud njenu.Bila je za glavu via od brata. I jo je uvek rasla i razvijala se. Menjala seneprestano. Pogled joj se oslobodi, tanine oi dobie ljubiast ton, koa postajaebelja, pokreti sporiji i prirodniji. Kasaba je govorila o Anikinojudaji. O tom su joj govorili29svakako i momci kod crkve. Ona ih je gledala sve podjednako i sluala mirno,najee i ponajdue Mihaila, ali sama nije odgovarala nikad nita odreeno.Govorila je priguenim, rnuklim glasom gotovo ne otvarajui potpuno prava ipuna, ali jo malko bleda usta. Njene ponajvie jednoslone reci nisu ostavljaleni najmanjeg odjeka iza sebe, nego su se gasile i brisale potpuno im ihizgovori. Tako je svakom ostajao u seanju mnogo ivlje njen lik, nego njen glasi ono to je rekla.Ali to je devojka bila udljivi ja i zagonetnija, to je kasaba vie govorila onjoj i njenoj udaji, a u vezi s njenom udajom pominjalo se iz poetka redovnoMihailovo ime.Miliailo je doao ptre est godina u kasaba kao momak gazda-Nikole Subotia, apre toga je proveo dve godine u Subotievoj magazi u Sarajevu. Taj gazda Nikolaje radio sa stokom i koom, i kako mu je iao posao, on bi bio prvi meu prvimada nije imao dve strasti koje su ga potkopavale: sikit-nju i kocku. Nigde senije mogao skrasiti. Jo mlad, ostao je udovac i nije se vie ni enio. ovekvelike smelosti i izvanredne snage i pameti, imao je mnogo sree i u poslovima iu kocki. Njegova je velika srea bila i to to je pre osam godina, u Sarajevu,uzeo ovoga Mihaila, najpre pod najam, pa posle na trei gro. Jer, dok je gazdaNikola bez prestanka putovao i igrao sa onom kockarskom sreom od koje na krajunita ne ostaje u rukama, dotle je30Miliailo uvao kuu i magazu u Viegradu, radio na malo ali nasigurno, i potenodelio steeno. To mu je konano stvorilo ugled u kasabi. Jer u prvo vreme njegaje kasaba, kao svakog stranca, primila neprijateljski i s nepoverenjem. On jeuinio ono ime se u kasabi jedino moe odrati: stekao je imetak i osiguraopoloaj.iveo je sam, u kui svoga gazde gde je kuanstvo vodila jedna starica koja jeostala tu jo od vremena kad je gazda Nikola bio enjen. Pismen i umean, savpredan radu, Miliailo je drao na sebi vei deo posla i odgovornosti. Inae, onkao da je nastojao da ni u emu ne odudara od ostalih va-roana. inio je sveto ine ostali momci, izlazio, pio i pevao s njima. enili su ga mnogi, ali onje odbijao uvek alom ili utanjem. Zato je bilo veliko iznenaenje kad jepretprole zime poeo da se via i razgovara sa Anikorn, ali jo mnogo vee kadje ovoga prolea najednom prestao da je sa-Vkuje. Svet se pitao ta je moglobiti izmeu neobine Krnojeleve keri i ovoga Mihaila, o kome se i inae ne znanita, i gubio se samo u nagaanjima. Meutim, kolo mladih ljudi oko Anikebivalo ji; sve vee i sve nemirnije, tako da se o Mi-haihi i prestalo govoriti.I nikad niko u ovoj ustajaloj kasabi ne bi mogao pogoditi ta je rastaviloMiliaiJa od Anike, jer niko nije mogao ni zamisliti ta krije guzda-Nikolinortak iza svoje spoljanosti mirna i radina oveka.31Mihailova porodica bila je iz Sandaka. Jo ded mu je napustio Novu Varo inaselio se u Prizren. Bili su od starine pukari. U Prizrenu mu je otac stekaona tom zanatu lep imetak, a jedan oev brat je bio paroh. Mihaila su takoehteli da dadu u popove, jer je bio pismen i voleo knjigu. To je bilo slabakodete iz etvrtog pokolenja tufegdijske porodice koja se, ivei u povoljnimprilikama i radei uvek isti zanat, profinila i prilino istanala. Ali otac muje umro pre vremena, i Mihailo je ostao pri pukarskom zanatu, zajedno sastarijim bratom.Po oevoj smrti, on i stariji brat radili su i i-veli zajedniki. Mihailovombratu bila je dvadeset i trea godina, ali niti je hteo da trai sebi de-vojkuniti je dao bratu da se eni preko reda. Mihailo je patio mnogo od elje zaenom, ali ga je bilo stid da se na toj stvari sukobi i razie s bratom. Muentom eljom, on je, vraajui se jednog dana sa malog imanja u Ljubidi, svratiou Krsti-nice han na glavnoj raskrsnici.Bila je jo vrelina i nikog nije bilo u hanu osim Krstinice, riokose i puneene od tridesetak godina. U razgovoru, ona se primakla neobino blizu, aMihailo je drhtei celim telom pruio ruku koja nije naila na otpor. Uto jedoao odnekud Krsta, boleljiv i mrzovoljan mu koji je bio, kako je izgledalo,potpuno pod vlau svoje zdrave i okretne ene. Krstinica je priapnula Mihailuda doe sutra po veeri. Tu no je slabo spavao od uzbuenja i otrogzadovoljstva. Kad je sutradan uvee, zadi-32han i nemiran, stigao hanu, jo uvek nije verovao potpuno da je to moguno i dae se ostvariti. A kad ga je zaista saekala i uvela u neku naputenu sobu,njemu se inilo da skida s njega nepodnoljiv teret i da se pred njim otvara ceoboji veliki i lepi svet.Jo dva puta joj je dolazio toga meseca, potajno, nou, i isto tako nevienvraao u varo. Pun je bio ljubavne sree. Nije ni pomiljao na Krstu, koji je iinae bio senka od oveka, nije obraao panju ni na ono to mu je Krstinicagovorila o budunosti, o svojoj sudbini, o tome kako e valjda i nju bogpogledati i osloboditi jednom. A kad je doao etvrti put, ne zatee Krstinicukod ograde. Saeka malo, ali tada u najpre siktavu svau, pa onda viku iz oneodvojene sobice u kojoj su se sastajali. Pretrnu, ali poe. Kad je otvoriovrata, video je Knstu i Krstinicu kako se, uhvaeni u kotac, nose po sobi.Krsta je drao u desnoj ruci sekiru, ali ga je ena bila tako obuhvatila da muje potpuno ulko-t"ila tu ruku. I on i ona izgovarali su, daui od iMM"be,psovke i izlomljene reenice iz svae koja se zavravala ovako. U asu kad jeMihailo, zaprepaten i u nedoumici, zastao na pragu, Krstinica je uspela daobori mua. Pala je zajedno s njim, ne pula jui mu ni za tren onu ruku u kojojje drao sekiru. Pala je po njemu kao to pada zver, kao fllo se rui sncg iliprovaljuje voda, sva ustremlje-nii kao kamen koji je odnekud baen, i pritislaje fovrka rukama, grudima, kolenima, svom snagomI Aiidili" Icli-iiii, h".na koje nema 33jjjittHillittli teinom. Covek tresnu nogama, napreui se da skoi, a ona sejo jae prui po njemu, tako da ga je pritiskivala i podbratkom. alei dadigne s njega i najmanji mii i oslabi pritisak, ona podie samo pogled putMihaila i viknu prigueno kao da tedi i glas.- Noge! Dri mu noge!Da li mu je on tada seo na noge i da li je pustio da mu Rrstinica izvue no izapasa? Da li je to uinio? Evo osma godina, on postavlja sebi to pitanje svakidan i svaku no, kao to jede i spava, i jo ee, i svaki put, poto protrikroz oganj koji niko ne vidi, on sebi odgovori: prvo da nije, jer je toneverovatno, jer se to ne sme, ne moe uiniti; a onda se u njemu smrai, i utom mraku on sebi odgovori istinu: da jeste uinio, da mu je seo na noge, da jeosetio kako mu ona izvlai no, i da je uo kako udara Krstu tri, etiri, petputa, nasumce, enski meu rebra, u slabine, u kuk. Jest, on je uinio to to jeneverovatno, to je nemo-guno da se uini. I to njegovo strano i sramno delostoji pred njim uvek, nepromenljivo i nepopravljivo.Posle je istrao napolje i seo na korito hanske esme, koja je u nonoj tiiniuborila njemu je izgledsilo da tutnji, i spustio obe ruke u hladnuvodu.Jo drhtei, mladi se pribrao. Mislio je brzo o onom to je maloas video iuo. Evo to je u osnovi taj zanos od mesec dana, i ta beskrajna srea34koja je uborila u njemu i prelivala se bez senke, i sumnje, i pomisli na zlo. Iudnovato, umesto da misli na strahotu i nesreu koja se desila tu pred njegovimoima i sa njegovim ueem, misao mu se kao izludela stalno vraala na tu sreuod mesec dana, elei da je lizoblii i postidi, jer u njemu je kao svitanje,kao otrenjenje, sve vie hvatalo maha saznanje: da je sve ovo sa njim iKrstinicom, sve do samoga poetka, bilo ovako strano, stidno i nemilosrdno.Nigde one njegove ljubavne ei ni sree koja je previrala u njemu mesec dana. Ion ceo tu je bez znaenja i nevidljivo sitan, kao povod i sredstvo. Jer, to suneki veliki rauni, koje on ne poznaje, a koje su Krsta i Krstinica odavno razmrsivali,i sada evo konano presekli. Oseao se izdan, osramoen, pokraden,smrvljen zauvek, oseao je da se oko njega stegla zamka koju vuku, .svako nasvoju stranu, mu i ena, u dubokoj i staroj mrnji koja je vea i jaa i odnjih i od nje-;;i. Eto, to je bila njegova srea.Trgnuo ga je glas Krstinice, koja ga je sa polu-olvorcnih vrata dozivalaprigueno, gotovo apa-lom. Digao se i priao joj. Levom rukom se pridravala zavrata, a desnom mu je dodavala njegov no, govorei stvarno, suvo i tiho:- Oprala sam ga.Osetio je jasno to e biti ako samo uzme no u ruku, zato naglo zaokrenu ustranu i odmah zatim jednim strahovitim udarcem desne ruke udari enu, kojaispusti vrata i s tupom jekom pade u sobu.35To je bio malo drukiji udarac nego ono njeno bockanje nad polumrtvim ovekom.Ostavio je irom otvorena vrata na sobi, u kojoj je mirno gorela slaba svetlostvotanog svitca i leala onesveena Krstinica pored Krstinog lesa pokrivenogasurom.Brzo se ispeo na drum. esma je uborila u sav glas i puno korito se prelivalo spljuskom.Mihailo je stigao neopaen jo pre svitanja u varo, sa namerom da se preobue isaeka jutro pa da ide da se prijavi sudu. Ali kad je stigao, proao krozavliju, ugledao svoju kuu, svoju sobu, poznate predmete, sve onako ikako je biooduvek, i pre ove noi i pre ljubavne sree od mesec dana, u njemu se odjednompoe da stvara sve bre i jasnije osjeanje da ne treba da se prijavljuje, dabi, hapsei ga, uhapsili nevina oveka, jer nije kriv za ono za to bi biooptuen! Kriv je drukije, tee, ali zaptije i sud smatrao bi nepravdom i bio bispreman da bei, da se brani od njih, da bije i ubija ponovo ako ustreba. Ugroznici, od koje mu je sada ela snaga drhtala i vid se mraio, bio je sve unjemu poremeeno, ali to saznanje da ne treba ne samo da se prijavljuje nego nida dopusti da ga uhapse, bilo je jasno i odreeno. Resio se da bei.Taj nesreni mladi, pukarski sin i nesueni pop, sudio je jutros sebi idrugima i bio je u svojoj nesrei velik i u svom sudu prav i nepogrean. Varaose samo u vremenu. Mereno onim to se u njemu36deavalo, Mihailu se priinilo da vreme prolazi mnogo sporije nego to jeuistinu prolazilo.Presvlaio se i spremao to je najnunije za bek-stvo, kad je ula njihovaslukinja Jevra i stala da kazuje ta je ula u komiluku. ela arija, koja jeve poela da se otvara, pria kako su noas hajduci napali na Krstinice han iubili Krstu a nju ranili. Iako ranjena, Krstinica je sama sve to ispriala, ipotanko opisala "grke haramije" koje su ih napale.Kad je ve zadocniio da izie iz varoi pre otvaranja arije, on se resio jodok je sluao Jevrino prianje da ostane jo neko vreme u kui i da tu saekapotvrdu ove vesti koja je liila na nevero-vatno udo, a ako ugleda na kapijizaptije ili ma koga od vlasti, da bei kroz batu, put vrbaka.Docnije je oprezno iziao u varo, vrsto reen da ubija ili da bude ubijen akose na njega posumnja, i ako mu samo prie zaptija.Sa rukom na skrivenom nou, stegnutih zuba, savlaujui drhtanje, Mihailo jeprolazio ulicama, udei se i sam kako sav svet ne uje razbesnelo srce ikakobije i tutnji u njemu. Na izgled miran, sluao je sve to se prialo o napadu naKrstinice han, i sve to su ljudi tim povodom govorili o njoj. Nalazi" je snageda im sam kae poneku re. Danima je iveo bez sna i bez jela, produujui sebiivot minut po minut.Posle nekoliko dana bilo je jasno da Krstinica ostaje pri svome kazivanju onepoznatim hajduci-37ma, i da niko ne sumnja u njene iskaze; ona se pridigla; nosila je crninu zaKrtom i vodila i dalje han; samo je dovela u kuu sestru udovicu sa mukimdetetom, da nije sama. Tek tada, kad je opasnost prola, Mihailo oseti da gaizdaje snaga, i pade u postelju.Ni u najteoj vatri nije se odao. Kad se posle tri nedelje pridigao, video je daKrstinica jo uvek uva tajnu. Tada je s mirom, kome se docnije i sam udio,poeo da sprema postupno i polako sve to je potrebno za odlazak a da ine padneu oi svetu i porodici. Brat mu je bio po prirodi lakom. I to je Mihailoiskoristio. Ostavio mu je radnju, uzevi neto od svoga dela u gotovu, i takodobio njegovu privolu da moe otii u svet. Sve je tako vesto pripremio da jejednoga dana napustio varo a da to nije izazvalo ni sumnju ni uenje.Ali im je zamaknuo za prvi breg i izgubio iz vida svoju njivu i pojatu uLjubidi, hrabrost ga je izdala i mir napustio. Osetio se proklet i gonjenazverka. Putovao je stranom i preacem, na nejednake konake i krivudao, samo dabi zaturio trag ni sam ne zna kakvim goniocima. Sa nestankom stvarne opasnosti,poeo je u njemu da raste strah i da se zamee igra nezdrave mate i potresenesave-sti. - Zaobiao je Novu Varo, gde je imao roda. Tek negde kod Priboja prviput je priao hanu i kupio hleba i duvana.Umeren po prirodi i strogo dran od oca i starijeg brata, Mihailo je ranijeiretko puio; od tada38poe da pui stalno i strasno. Tada je uvideo kakvo je blago ta stalna vatricapred vidom i taj modri-kast dim koji golica oi i grlo, i omoguuje oveku dapusti suzu bez plaa, da uzdahne duboko i iz-dahne vazduh a da se to ne zoveuzdah. Otad mu je godinama svetlela ta vatra pred oima ili sagarala meuprstima. Taj dim, uvek isti ali i uvek drukiji, odvraao mu je misao od onogega se bojao, i u izuzetno srenim asovima odvodio ga u potpunu izgubljenost izaborav; hranio ga je kao hleb i te-io kao drug. Nou bi sanjao da pui kao todrugi sanjaju susret sa onima koje vole. A kad bi se snovi pretvorili u moru. idoplavili Krstin Ie ili oi Krstine ene, on bi, budei se s jaukom, hvatao zaduvan kao to se hvata za oruje, ili kao to uzimaju neiju ruku oni koji nespavaju sami. I im bi kremen kresnuo u mraku, i duvan prihvatio iskru, njemu bibivalo lake, bar malo lake, jer je u tami mogao sa nevidljivim dimom da oduvateret sa uznemirena srca.Putovao je neprestano dalje, zaobilazei Vie-grad, koji mu se inio suvieblizu. Na Romaniji, u velikom Oboaevom hanu, upoznao se sa gazda--NikolomSubotiem, koji je bio stalno na putu izmeu Viegrada i Sarajeva, i najmio sekod njega kao delebdija uz stoku. To mu je bilo prvo olakanje otkako sekrenuo. Istina, nenavikao na teak ivot i grube obiaje, imao je da podnese iotrpi mnogo, ali sve je to iezavalo pred velikom i nesluenom blagodeti:izgubiti se u radu, pored ostalih39inomaika, meu stokom, po pazaritdma gde uvek sve vrvi od ljudi i posla.Dve godine je proveo tako u Sarajevu i na putovanjima. Posle toga, gazda Nikolaga je izdvojio od ostalih momaka i, kao to smo videli, uzeo za ortaka i smestiou svoju kuu u Viegradu. Teka mu je bila isprva ta varo na dve reke, stisnutabrdima, sa svetom podrugljivim i nepoverljivim; ali s vremenom poe da sesaivljuje i privikava, dok konano ne zavole i grad i ljude kao da su muroeni. Time je i njegova tajna muka postala manja i snoljivija.Kad je lanjske godine ugledao Krnojelevu ker Aniku, njemu sinuse vidici zakoje nije dotle pomiljao da postoje i kojima nije smeo ni sada da se nada.Posle toliko godina, sad se prvi put moglo desiti da prou dan i no a da kroznjega nijednom ne prostruji ono crno i strano u to su se odavno u njemupretvorili misao na Krstino ubistvo i elja za sopstvenom smru. Podizala ga jeod zemlje ve sama pomisao da ima neto na ovom svetu to bi moglo da vratiivot od pre one zore u hanu.Ali kad je trebalo poi dalje i od nada i misli prei na delo i ostvarenje, predMihailom su nicale zapreke, neprelazne i samo njemu vidljive i znane. Na samompoetku mladosti podseen i potresen u sebi, on nije mogao da nae prav put doove devojke; prilazio bi joj radosno i iskreno, pa bi se onda odjednom trzao ipovlaio. Jer, zanesen i sre-an zbog Anike, on je u isto vreme strepeo odKrsti-40nie u sebi. Po neodoljivom nagonu, on je vrebao devojine osmejke i pokrete,merio, posle u samoi, njene reci; i u svemu tome traio slinost sa Krstinicom,i u isto vreme strahovao da je zaista ne pronae. To je trovalo svanjegova zadovoljstva i davalo mu udan izgled i neobino dranje prema devojci.Tako im je prola godina dana bez pravog sporazuma i bez konanog prekida. Adevojka je za to vreme bivala sve lepa, sve udnija, i privlaila sve viepoglede na sebe. Prelom, neminovan u takvim prilikama, doao je idueg prolea,posve neznatnim povodom.Jednog dana dola je po Mihaila stara Plema i rekla mu da ga Anika zove. Bilo muje neprilino da ide devojci u kuu, ali pristade.Krnojeleva kua bila je raskonije nametena nego kue ostalih kasabalija. Tonije bilo toliko boga I stvo koliko neto tuinsko i upadljivo u boji, unametajuiprostirci. Zvala gaje da ga pita ta misli da radi na urevdan.Izmeu njenog muklog, Ic.kog glasa, belog lica bez osme j ka i ove sitnice kojuga je pitala, bio je velik nesrazmer koji je jo vise zbunjivao Mihaila. Potosu se sporazumeli i polo je on obeao da e svakako ii na urevdan-skitel"erie "ako bude iv", Anika dodade:- 1 ja u, ako budem iva i ako se ne udam.- Nee valjda za ovo nekoliko dana.- Svata ja mogu uiniti.41- Nee, nee.- Misli?Ta poslednja re, neobino izgovorena, prisili ga da joj pogleda u lice.Njene oi, inae zagasite, bile su sada, kao osvet-Ijene iznutra, u isto vremejasne i neprozirne; napunie se u isti mah krvlju i suzama, i planue bojom ianom krvi i suza, a pogled im postade otar, jasan i tvrd. Mihailo je gledaopravo u te oi, za-bleten i sa nevericom, ekajui da se taj pogled promeni ilida iezne kao varka i privienje. Ali pogled je postajao sve otriji i jasniji,a onaj sjaj u njemu sve ivlji i jai. ovek se branio od misli koja je u tajmah blesnula u njemu i dizala se sve odreenija, savlaivao se da je ne vikneglasno, samo da bi je izbacio iz sebe: to je bio poznat pogled koji je videonekad, u hanu, i koji je posle sanjao mnogo puta, nesrean i izmuennajstranijim snovima. U njega je gledala Krstinica svojim zver-skim pogledom,punim stranih i nepoznatih na-mera od kojih valja beati, iako se ne moe nikaddovoljno daleko pobei. Mihailo je inio u sebi oajne i strelovito brze naporeda se probudi, da razbije te oi trgnuvi se naglo sa promuklim vriskom, kao toje inio mnogo puta na svojim znojnim leajima po pojatama i drumskim mehanama.Ali se oi nisu uklanjale, nego su arile pred njim nepromenjene i nepomine. Adok se tako lomio u sebi izmeu sna i jave, inilo mu se da neprestano sluaAnikin glas:42- Misli?Ta re se ponavljala u njemu kao ustostruena jeka, iako ju je ona izgovorilasamo jednom.Za sve to vreme oni su se gledali netremice, kao to se gledaju ljubavnici uprve dane, ili dve zver-ke koje se sudare u umskiom mraku i vide jedna drugojsamo enice. Konano, i najduem ljubavnom pogledu doe kraj. Otrgnuvi se odnjenih oiju, Mihailo joj sagleda ruke, snane i lepe, sa naj-nenijom koom ibledorumenim noktima. To ga najzad primara da sagleda stvarnost svoga uasa i dase odree nade na buenje. I odmah poe da ustupa kao zverka koju su saterali utesnac.Sa stranim naporom nae osmejak kojim e zavarati protivnika, i uspe da sesavlada toliko da ne istri i ne zalupi vrata za sobom, nego da oprosti i izieobinim korakom, iako mu je samrtniki strah vejao uz kimu. Konano, vrata suse za njim zatvorila; i avliju je nekako preao, i deo ulice do raskrsnice, kojaje u ovo doba dana pusta. Tu je uhorila esma kod koje nije bilo ive due. Kaoda radi neto to je razumljivo i unapred utvreno, Mihailo prie kamenitomkoritu, sede na kraj, poloi obc ruke pod mlaz vode koji ga je sve vieolrcnjavao i primirivao, privodio ga stvarnosti, koja je, sad ve nema sumnje,istovetna sa uasom iz sna.Mihailo je proveo nekoliko tekih dana borei se sa sopstvenirn mislima kao sasenkama i privie-43Injima. Godinu dana ga je drala misao na Aniku. Sad je gubio tu misao, i bilomu je isto kao da gubi ivot sam.Kad ga je Plema jo jednom zvala Aniki, odgovorio je da ne moe doi. Kad je,uoi urevdana, ponovo dola da ga pita za teferi, odgovorio je da nee ii.Jo mu je jednom Anika poruila, sutradan po urevdanu, "da kae hoe li doiili nee". "Ne mogu", odgovorio je, i ostao u oekivanju dogaaja kao to seoekuje udarac. Kao teki bolesnici, on je mogao da misli samo na sebe; nipomiljao nije, ni naslutiti nije mogao ta se u to vreme deava sa Anikom.A dogaaji su doli ubrzo, tei i gori nego to se moglo oekivati.Taj urevdan ostao je u seanju sveta kao dan kad se Anika objavila. Otada pado ilindanskog vaara, ona je potpuno razvila barjak. Otvorila je kuumukarcima; nabavila neke dve seoske skitnice, Je-lenku i Savetu, da joj budukao dvorkinje. Od tog vremena pa za godinu i po dana, ona je smiljala zlo inesreu kao to drugi svet misli o kui, o deci i hlebu, arila je i palila nesamo po kasabi nego po elom kadiluku viegradskom, i izvan njega. Mnogo se odtoga poboravilo, a mnoga je muka ostala zauvek neviena i nekazana, ali tada setek uvidelo ta moe da poini ena otpadnica.44Malo-pomalo, oko Anikine kue se stvarao logor. Bog sam zna ko sve nije noudolazio: mladii, enjeni ljudi, starci, deaci, i stranci ak iz ajnia iFoe. Poneki, koje stid i razum ne spreava, i danju dolaze, sede u avliji ili ukui, ako ih puste, ili prosto lunjaju sokakom, s rukama u depovima, ipogledajui s vremena na vreme u Anikine prozore.Tane kujundija, mrav, sa bezbojnim uvek rairenim oima u izmodenom licu, bioje jedan od najbeznadnijih i najrevnosnijih posetilaca. Sedi tako na nekomsanduku, za vratima, ne govori nita i, ekajui da vidi Aniku, samo gledaJelenku i Sa-vetu. A one prolaze pored njega kao da ne postoji, li.laze,doekuju goste i odlaze s njima u sobe. Kad ga isteraju iz kuhinje, on sedne magde u avliji i bojaljivo se smeka na Jelenku koja ga tera:- Ih, neka me, bona, ovde. ta ti inim?I moe tako satima da eka, snuden kao da je i njemu samome teko to mora tuda sedi. U neko lo1m digne se i ode gotovo bez pozdrava, a sutradan opcl tloe.Kod kue ga grdi ena mu Kosara, crvena i krupna poluseljanka sastavljenihobrva.Jesi li opet sjedio kod rospija, ruglo svjetsko? Mopio si ostati kod njih.- VA, mogao sam ostati - ponavlja on tuno, a vidi se da je mislima odsutan.To Kosaru dovodi do besnila, i ona poinje stra-Sim svau, ali Tane samoodmahuje rukom i odgovara tek pokatkad, kao kroza san.45Bilo je i sasvim ludih, kao onaj Nazif, krupno i blesavo mome iz begovskekue, mirna budala, mutava i gluva. Bar dvaput preko dana on doe pod prozore inerazumljivim mumlanjem doziva Aniku. Jo u poetku, Anika se jednom naalila snjime. On joj je ispod otvorena prozora nudio pune pregrti eera.- Malo je to, Nazife, malo - vikala je ozgo Anika smeei se.Idiot je razabrao ta mu govori, otiao kui, ukrao u brae novaca, kupio dveoke eera, i vratio se pod prozor. Vikao je dok se Anika nije pomolila. Cereise od sree, nudio joj je eer. Anika se sme-jala grohotom. I rukom i glavom muje davala znak da je to jo uvek malo, i on je otiao alosno mu-mlajui.Otad je dolazio svaki dan vukui u zembilju, za pojasom, po depovima, kolikogod vie moe eera. Aniki je dosadila ala. Ljutilo je ludakovo uporstvo islala je Savetu i Jelenku da ga gone. On se branio od njih i odlazio gunajui,ali bi ve sutradan osvanuo pod Anikinim prozorima sa jo vie eera. Dok gaopet ne bi oterali. Inae je povazdan nosao svoj eer po varoi, pevuei imrmorei. Deca su pristajala za njim, zadirkivala ga i krala mu eer izzembilja, koji je grevito stiskao uza se.Bilo ih je i takvih koji se nisu usuivali da dou danju, nego su ekali dapadne mrak i dolazili tada redovno, iako nisu imali izgleda ni da uu u Ani-46kinu kuu. Tako poneki samo sedi po svu no i pui na kamenu kod esme. U mraku,nisu ga videli kad je doao niti znaju kad ode. Samo sutradan osvane itava rpaizdeljana drveta i ispuenih cigareta na mestu gde je sedeo. To je neki nesreanmlad ovek, ko zna koji; Anika ga i ne zna, i on nju poznaje samo iz vienja.Jer, nisu svi uvek dolazili samo zbog nje. Poneki je dolazio to je uopte gotovna svako zlo, poneki to se rodio izgubljen i oajan. Tek, oko te kue i na tojraskrsnici kupilo se sve to ne valja i to nije kako bog zapoveda. Taj krugmukaraca oko Anikine kue naglo se irio i zahvatao sve vie ne samo slabih iporonih nego i zdravih i pametnih ljudi.Na kraju, malo je bilo mlaih ljudi u kasabi koji nisu bili kod Anike, ili barpokuali da joj se priblie. Najpre se ilo kradom, nou, zaobilazno ipojedinano. Govorilo se o njoj kao o neem to je sramotno i strano, alidaleko i gotovo neverovatno. Ali to se vie govorilo, ogovaralo i prepriavalo,to je razumljivije, blie i obinije postajalo to zlo. Isprva su pokazivaliprstom i pratili apatom one koji su joj odlazili, a na kraju poe svet da sepod-snu-va onima koji ne idu. Kako su bili redi oni koji su uspi-vali da odmahdou do Anike, nego se veri n;i morala zadovoljiti Jelenkom i Savetom, zavisi,muki prkos i sujeta poee da vre svoje. Oni koji su odbijani, dolazili suponovo, u nadi da e popraviti svoju dvostruku bruku: to joj odlaze i47to nee da ih primi; a oni koji su jednom bili primljeni, nisu vie mogli da sezaustave, nego su se kao omaijani uvek ponovo vraali.Samo su ene bile slono i ogoreno protiv napasti sa Mejdana i borile seuporno, bezobzirno, enski, bez mnogo smisla i razmiljanja. Ali i to nije uvekbilo lako ni bez opasnosti. Tako je stradala Ristieva kua.Stara Ristika, udovica, bogata, okretna i odluna kao muko, poudavala je svekeri i oenila jedinca sina. Sin joj je bio sitan, rumen u licu, miran i lukavtrgovac koji se druio samo sa starijima od sebe, tekao paru i uvao kuu. Majkaga je oenila rano, lepom, mirnom i bogatom devojkom iz Foe. Sad je imao vedrugo dete.Zimus, na jednoj dai, kad su se ene u jedan glas alile na Aniku i na svojeljude i sinove, stara Ristika, ispivi au za pokojnikovu duu, rekla jeglasino i prkosno:- Bogami, ne dajte. Evo i ja imam sina, ali dok sam ja iva, on nee prekoraitiprag onoj rospiji.Kao sve to se govorilo o njoj, Anika je doznala ve sutradan i za Ristikinereci, a prekosutra joj je poruila:- Od danas pa do mjesec dana, doi e mi tvoj sin, hairlija, sa cijelimsubotnjinm pazarom u rukama; i videe ko je Anika.U kuu su uli mali nemir i zabrinutost, ali Ristika je i dalje grdilapomamljenicu na sva usta. To je bilo u doba najveeg huka Anikinog, kad je48sve to se zvalo muko gamizalo uz Mejdan ili bar pogledivalo na nj. A drugesubote posle one zlo-srene dae, mladi Risti je pijan i napola noen drutvomotiao Aniki, sa subotnjim pazarom u dubokom depu od akira. Leao je predAnikinim vratima, kopao nogama, prosipao pare, i izbezumljen dozivao u istovreme Aniku i majku. Nad njim su stajale Jelenka i Saveta, i ko god je hteomogao je ui i videti ga. U zoru je Anika naredila po Sa-veti dvojici Turaka,mladia, da ga vode kui.Kad je stara Ristika, sa snahom, videla da joj sin ne dolazi na veeru,optrala je elu varo. Vi-dci da je zaista otiao Aniki, stara se vratilakui, pala nasred sobe, oblivena penom, i nije dolazila sebi nikako. A snahajoj, vitka, bleda, crne kose i velikih oiju, ode u drugu sobu pred kandilo,prekrsti se nekoliko puta ubrzano i poe da kune Aniku.- Dabogda, eno, bijesna hodila, u lancima te vodili, dabogda se gubomrazgubala; sama sebi dodijala; smrti eljela a smrt te ne htjela! Amin, Boevdiki i jedini. Amin. Amin.! tek tu joj suze grunue takvom silinom da izgubi vid i oseanje za prostor, ipade svom teinom un pod. Hvatajui se rukama, obori i ugasi kandilo. V nokodoba noi doe sebi. Die se i polako poe drt posprema stvari koje je u paduoborila. Opra pod i t"ilitn od prolivenog zejtina, nali i zapali ponovo kandilo,prekrsti se pred njim tri puta i po-klonl bez reci. Prigleda jo jednom detekoje jeI. AihIiIHi"im, Jnm koje nema49spavalo u kolevci. A kad je to sve posvravala, sela je pod samo kandilo i sarukama skrtenim u krilu ekala oveka.U kasabi se sazna o svakome sve; nema tajne ni u dui ni na telu. I kletva jedola do Anike ve sutradan. A toga istog dana posle podne dola je Anikinaslukinja, jednooka Ciganka, izazvala snahu i predala joj punu maramu srebrna ibakrena novca. Posle toga se izmakla u dno avlije da izgovori poruku. Videlo seda joj teko pada, ako je i Ciganka.- Ovo ti alje Anika. Nek prebroji, kae, Risti-ka sa sinom i snahom; pazar jecio, ni para ne fali. oveka ti je vratila, pa ti vraa i pare. Onoliko kolikomu je dala, onoliko je i naplatila. A ne boji se, kae, tvoje kletve ni ovoliko.Nita joj kletva ne moe.I Ciganka pobee.Pored ena, koje su sve podjednako mrzele Ani-ku, najvei njen protivnik bio jegazda Petar Fili-povac. Njegov sin Andrija bio je jedan od onih koji su najvieobilazili Anikinu kuu. Bio je najstarije dete u oca, nespretan i bled mladi,uvek sanjiv i kao izgubljen, ali nepopravljiv i uporan u svojoj strasti zaAnikom. U poslednje vreme nije dolazio kui, jer je otac jedne noi hteo da gaubije, i ubio bi ga sigurno da ga majka nije sakrila i spasla. Sad je mladispavao na pojati, a majka mu je kriomi-50ce slala hranu. Molila se povazdan bogu i plakala, i to sve kriomice, jer jegazda Petar zapretio da e i nju, posle trideset godina zajednikog ivota,oterati ako je samo jednom uje da uzdahne ili vidi da suzu pusti za otpadnikom.Na duanu gazda-Petra Filipovca sastajali su se svi koji su istinski mrzeli iosuivali Aniku. Tu se posle svake cigarete i svakog razgovora vraao govor nadevojku s Mejdana. U vezi s Anikom prepriavala se mnogo puta "Tijanina uzbuna",koju niko ne pamti, ali je znaju po prianjima starijih.Pore dobnih sedamdeset godina bila se proula zbog svoje lepote neka Tijana,obanska ki. Bacila je obraz pod noge i zapalila kasabu. Ona je, kau, zavelikog vaara, kao kuga ili poplava neka, zatvorila ariju; tolika je trka ibitka bila oko nje. Dolazili su sarajevske kujundije i skopljanski Irgovcibakrenim posuem, pa kod nje ostavljali i robu i zaradu, i odlazili goli kaoeane. Nije joj se moglo nita. Dok jednog dana nije iezla, naglo kao to sei pojavila.Meu prvima koji su se vrzli oko Tijane, bio je i nrki Kota, zvani Grk, bogatmladi bez oca i majke. Htco je, kau, i da je uzme, ali Tijana nije liU"l.i auje, nego je sve vie sakupljala oko sebe pustahi c, Tunke, i svaku veru.Mladi se povukao i neslao iz kasabe. Saznalo se da je otiao u manastir Banju,da se zakaluerio, i da tamo boluje. I svi su ga .aboravli. Ali taono poslegodinu dana,51kad je Tijana bila u punom jeku i ve dodijala i bogu i ljudima, pojavio senenadano onaj Kota. Bio je zarastao u bradu i kosu, izmraveo i podivljao,odeven napola kao kaluer a napola kao seljak. Nije imao ni torbe ni tapa uruci, nita do dve male puke za pojasom. Upao je pravo u Tijaninu kuu. Razbioje sobna vrata i pucao na Tijanu, ali je samo lako ranio i ona mu je pobegla umahalu. Be-ala je uz Mejdan, gubei papue, dukate s vrata i upletnjake izkose. Beala je prema jednom umarku ispod Starog grada. Kad je ve bila ispodsamog anca, iznemogla je i pala. Tu je pristigao kaluer i ubio na mestu.Leala je ceo dan tako presamiena, prosute kose, sa velikom crnom ranom najeermi od plave svile. Otvorenih usta, sa biem u ruci, posmatrala su jeobanad sa visokog anca. Tek u sumrak poslana su iz varoi dva Ciganina kojisu je zakopali na tom istom mestu. Ubica se izgubio u umi. Niko ga nije nitraio. Ali su ga nali trei dan gde se sam preklao na Tijaninoj humci. Tu susahranili i njega. 1 to se mesto zove i danas Tijanin grob.Dok su se takve i sline stvari deavale po kuama i govorile po duanimauglavnom, svi su ti duanski razgovori, kao i sve domae nesree, liili jedanna drugi, na Mejdanu se nastavljala igra zlog sluaja i enske udi. Nekako u tovreme zapoela je Anika svoju borbu sa dobrunskim protom zbog njegovog sinaJake, zvanog akon.52IIAnika se bila ve nadaleko proula, a Jaka Po-rubovi, sin dobrunskog prote,nije ni pomiljao da ode u kasabu i da je vidi. Voleo je vie rakiju negoensko, a vie od rakije voleo je slobodu i skitnju.Bilo mu je dvadeset godina, a bio je najvii i najjai mladi u oba kadiluka.ak u ajnie je iao da se rve sa nekim Neom, zvanim Kurjakovi; i oborio ga.Beloputan, crvene dlake i zelenih smelih oiju, Jaka je bio suta protivnostsvome ocu. Tanak, visok, sed jo od mladosti, siv u licu sa crnom borom meuobrvama, proto je bio od onih ljudi koji su teki sebi i drugima i koji odroenja do smrti nose kao neku teku misao u sebi. Jaka je bio na deda pomajci, nekog Milisava iz Trnavaca, bogata oveka, veseljaka i dobriinu.Proto je bezgranino voleo toga jedinca i mnogo se muio to mu je takav pust inemiran. Jo od lane Jaka je akon. Sad se otac bori s njim i na-j;on.i ga dase oeni kako bi mogao da ga zapopi. Ali Jaka ne mari mnogo za sveteni in, ao enidbi nee nikako da uje. Protinica, dobra, tedljiva o I vrdiluka, crnai sasuena starica, as brani sina, as pomae oca. I plae zbog obojice.Te zime Jaka se bio malo smirio. Bio je vie kod kue, doputao je da se govorio enidbi, iako sam nije nita govorio. Posle urevdana oekivao53se vladika Josif iz Sarajeva. Proto se nadao da e dotle uspeti da oeni sinai da e ga vladika moi rukoipoloiti. Ali, na izmaku zime, desi se da Jakadoe nekim poslom u Viegrad.Bilo je vreme ribljeg mresta. Tako potkraj februara i u prvoj polovini martameseca naie riba u velikoj mnoini niz Rzav. Obino ta jata nailaze u tri mahau razmacima od po nekoliko dana. Takvo jedno riblje kolo naie nou, obino predzoru, i traje do pred podne. I tada svi love, i ribari i oni koji love samojednom godinje, od mresta do mresta. Sve to ima mreu, to silazi na Rzav ibaca. Deca gaze po pliaku, i loncima ili golim rukama hvataju ribu, kojazaslepljena i kao obamrla baca ikru i mlije.Ta tri dana u godini, to su kao neki praznici koji se redovno i sigurnoponavljaju svake godine pred prolee. Tada sve kue miriu na zejtin, i tolikose ribe pojede da svetu dotui i da joj cena posve padne. Poslednje kolo obinopokupuju seljaci iz okoline, koji na tovare odnose ribu u sela, gde je raa-pinjui "sue.Dolazei toga jutra dobrunskim drumom, Jaka je gledao pred sobom Rzav i okonjega i po njemu razasute ribare i decu kao mrave. Grejalo je jako sunce, puilase zemlja i belasala riba.Jaka je svrio brzo posao zbog kojeg je doao, i hteo je jo za vida da sevrati u Dob ran, ali ga svratie u jedan duan gde su neki tngovaki sinovi54mezetili ribu i pili meku rakiju. alili su se sa Ga-zijom, najpoznatijimribarom i pijanicom, kao svi ribari od zanata. Gazija je stajao ne putajuimokru mreu, s koje je visila teka sama i cedila se voda na pod pored njegovihbosih nogu. Prodao je svu lovinu i sad je, mokar do pasa, podrhtavao i ispijaopoli nadualk. Pitaju ga kakav je ove gotli-ne mrest i koliko je ulovio iprodao, a on kao svi lovci praznoverno krije i izbegava taean odgovor.- ujem da si sastavio madariju i da sprema peke Aniki - dira ga jedan odmladia.- Zar ja Aniki? Ne moe to mene zapasti od vas gazda - brani se on, savijajuicigaretu i pomiui se s noge na nogu.Istina je da je i on jedan od mnogih koji su uzalud nastojali da dou do Anike,ali oni ga diraju samo zato da bi i sami mogli da povedu govor o "joj.Gazija plaa i izlazi iz duana otresajui se i li hturei:- To vi, vi gazde. Nije to roba za mene; ja od vode ivim.A oni nastavljaju da priaju o Aniki..los le noi Jaka je video Aniku. Vie se nije vraao u Dobrun kui. Po itavenoi provodio je kod Aniike; a ona je, izgleda, primala samo njega. Kasaba jesada govorila samo o protinom sinu. ene su okretale glavu od njega, a mukarcisu ga s;ivclovali ili ogovarali i zavideli mu.55Proto je uzalud slao ljude, poruivao, pretio i preklinjao. Videi da nita nepomae, resio se da doe sam da ga vodi. Ni to nije pomoglo. Tada se obratioviegradskom kajmakamu.Sin bogatog i uglednog Devad-pae Pljevljaka. viegradski kajmakam Alibeg mogaoje odavno da bude na boljem mestu i na veem poloaju, ali on je od svoje majke,koja je bila Sokolovika, na-sledio veliku i gospodsku ravnodunost za svestvari, naroito za raun i sticanje. Pre dvadeset i pet godina, kad je kasabaimala jedan od iznenadnih procvata i kratkih nastupa blagostanja i obilja,Alibeg je kao mladi u dvadeset prvoj godini postavljen za komandanta policije ukasabi. Trgovina je u to vreme bila okrenula na viegradski most, i va ro jebila puna robe, novca i putnika; zato je trebalo da u njoj bude znatan brojzaptija sa otresi-tim i nepodmitljivim zapovednikom. Meutim, s godinama,trgovina je skrenula na drugu stranu i napustila viegradski drum. Stranci surede dolazili. Broj zaptija je smanjen. Jedino Alibeg nije hteo da napustiViegrad, u kom je ostao kao kajmakam. Dvaput je iao sa ocem u rat, u Vlaku iu Srbiju, ali se svaki put vraao na svoj poloaj u Viegrad.Imao je dve kue, najlepe u Viegradu, na samoj obali Drine, vezane velikombatom. enio se nekoliko puta i sve su mu ene poumirale. Bio je poznat sasvoje slabosti prema enama. S godinama je sve vie pio, ali uvek sa merom iukusom. Bio je56vitak i pored neurednog ivota i godina. Otre i nemirne crte njegovog licasloile su se s vremenom u smiren, kao nasmejan izraz. Izmeu sasvim se-dog brkai jako progruane brade bila su otkrivena i jasno ocrtana njegova mladalakirumena usta. Govorio je bez pokreta, sa toplinom u glasu i is-krenou u oima.Imao je strast za tople izvore. Traio ih je i obilazio gde god bi uo da ihima; i gde god bi naao izvor tople vode, podizao bi ga i sagradio esmu ilibanju o svom troku.U kasabi, koja je bila opala i po stanovnitvu i po prometu, kajmakam ve odavnonije imao nekih slubenih poslova ni briga. Sa svim znacima ove-ka gospodskogsoja, utljiv i nasmejan, stareo je polagano i iveo na zadovoljstvo sebi idrugima. Obilazio je svoje imanje u Pljevljima, ili odlazio na teferieprijateljima, ruanskim i glasinakim begovima.Kajmakamu je bio oduvek nelagodan taj dobrun-ski proto, prav kao protac, dubokai sveana glasa, ukoena pogleda, siv u licu, siv odnekud i u oelu, kao da uvekdolazi iz vodenice. I sada ga je primio hladno, ali ga je sasluao i obeao dae izvide! i stvar. uo je i on o toj keri pokojnog Krno-jelca, i dosad su seneki alili da se mnogo digla, f"osliu"c zaptije i narediti da se Jaka otpremiu Dobrim, a devojka dovede u red.Umirui od stida, proto je proveo dva dana kod vl"graclskog paroha popa Jose,straivog i napola "lopotf ovcka, i kad je video da mu sin ne dolazi57i da mu ni kajmakam nita ne poruuje, uzjahao je svoga mirnog vranca i sa duompunom gorine vratio se u Dobrun.im je proto iziao, kajmakam je pozvao stare-inu viegradskih zaptija, SalkuHedu, i naredio mu da ode do te vlahinje i da joj pripreti degene-kom ako se nesmiri, a Jaku da otera odmah natrag u Dobrun.Hedo je izvrio to mu je nareeno. Pojahao je konja kao u vanim i sveanimprilikama, obiao ispodalje Anikinu avliju, i Jelenki, koja je neto radila uavliji, doviknuo otro da se vie nee trpe-ti ni"kaikav nered ako njihove kue,i da onaj popovski hairsuz-sin iz Dobruna treba odmah da ide kui, a ako to neuradi, on e s njime drukije porazgovarati. Jelenska je otrala i kazala sveAni-ki, koja se odmah pokazala na kunim vratima, ali Hedo je, predviajui to,bio ve otkasao na svom visokom konju.Netaan i spor kao ljudski sud i zemaljska pravda, Hedo je ve trideset godinavrio tako svoju dunost. Lice mu je bilo puno nekih dubokih i udnih bora kojesu ile u neoekivanim pravcima, kao ni u koga, i prekrivale mu elo i nos ibradu, gutale retke brkove, i sputale se kao mlazevi niz opaljeni vrat. Iz togalavirinta bora gledale su velike okrugle oi bez trepavica, pogledam astarelagkonja. Tako ga je udesio tridesetogodinji ivot zaptije u kasabi.Kajmakam je bio ovak koji ne voli neprijatne stvari ni u susednom kadiluku, ikome Hedo nikad nije smeo nijednu stvar saoptiti pre nego to bi bila povoljnoreena. Zaptije su mu se menjale i bile ili podmitljive ili suvie revnosne.Tako se kroz dvadeset i pet poslednjih godina bilo sve o Hedinu glavu, odpoljskih teta, pijanstva i korn-ijskih svaa, pa do najstranijih ubistava inajveih kraa. Isprva se kao mlad zaptija poneki put i isticao. Tako je ipostao stareina. Ali ubrzo je uvideo da se sudari, ubistva i nesree deavajukao neko prirodno i neminovno zlo, a njegove, Hedine, ruke i oi slabe su da topohvataju, razmrse i po zasluzi kazne. Umesto da ga u toj slubi ispuni svremenom oseanje vlasti i sile, on je obrnuto, slekao meki sujeveran strah odzloina i gotovo neko potovanje prema oveku koji se resio i poinio neko zlodelo. On se mehaniki stalno pojavljivao na svakom mestu gde mu je dunostnalagala, ali ne da se sudari sa prestupnikom, nego da ga svojom pojavom oteraiz svog sreza u drugi. On je u I oku godina, u stalnom dodiru sa ljudskim zlom iljudskom "mukom, stekao svoje naroito iskustvo, pivma kome je i nesvesnoudeavao svoje postupke. To iskustvo se sastojalo od dva naoko oprena saznanja,a oba jednako tana. Jedno, da su zlo i nesrea i .nemiri meu ljudima stalni ineprolazni i da se u tom ne da nita izmeniti. Drugo, da e se na kraju svakastvar nekako rasplesti i resiti, jer niftla na svetu ne traje: komije e sepomiriti, ubi-5859Tica e se ili sam predati ili pobei u drugi srez gde ima drugih zaptija istareina; ukradena stvar e se nai pre ili posle, jer ljudi nisu samokradljivi nego i brbljivi i potkazivai; pijanci e se otrezniti, i zato se snjima ne treba sudarati dok su pijani i ne znaju ta rade.Ta dva saznanja vodila su svaki zvanian rad Hedin. A kad je u neki spor ilizloin bila umeena ena, ta njegova pasivnost pretvarala se u potpunuukoenost. Tada je liio na oveka kome osa sleti na vrat, a on se ukruti, putaje da seta, i ini ono to je najpametnije: eka da odleti sama. Ispitujui nekukrivicu, im bi naiao na enu, zaostajao bi i bez velike nude ne bi iaodalje. I to, naravno, nije radio svesno. Tako ga je nauilo iskustvo i vodioinstinkt: meati se u spor u koji su ene upletene, znai metati prst izmeuvrata i dovratnika.Kad je toga dana pred vee doao Jaka, Anika nije htela da ga pogleda. Svenjegove molbe i uve-ravanja nisu pomagali nita. Resila je da ga ne prima, i otom nije vie htela da govori. Na sve njegove vatrene reci odgovarala jeprezrivo:- to ne ide u Dobrun? Otac te zove.- Nemam ja oca. Ti zna dobro.- ta znam? - pita ga ona mirno.- Zna ti dobro ta sam ti govorio svake noi, a pamtim i ja ta si ti menigovorila.60On je pominjao milovanja i nejasne reci iz minulih noi, razumljive samo njoj injemu. Ona je uporno utala. Slabim, kao tuim glasom on je sricao:- Ja kaem: "Anika, svie", a ti mi dlanom pokriva oi...I tako je redom pominjao pojedinosti iz prolih noi. Bilo je smeno i alosnovideti toga ogromnog oveka kako sedi i nabraja kao ena. Ali te su ga recioito opijale kao i ljubav sama, i on nije znao ni ta radi ni ta govori. Anikaga je sluala mirno, bez reci, bez sauea ali i bez podrugljivosti. Narastanku, na sva njegova navaljivanja da mu kae kad e je moi opet videti,odgovorila je smcei se:- Pa, moebiti u Dobrunu, o Gospojini.Otada se Jaka ulogorio u Zarijevoj mehani. Toliko mu je stida jo ostalo da neobilazi vrata na Anikinoj avliji i ne sedi sa Jelenkom i Savetom. CnSavao je ipio povazdan sedei nepomino na Jednom mestu, sa ogromnom pesnicom na stolu, nuIcpom glavom zabaenom i prislonjenom uza zid, 1 s licem okrenutim ka aavojtavanici kao da ne-llo ita na njoj. Niko nije smeo da mu pomene Ani-ku, kiko susvi znali zbog ega se propio.Sedi lako satima, gleda u tavanicu, i sea se: ne toliko njenih reci kolikonjenog utanja. On je pun loga njenog utanja, i u utrobi ga osea. Ne treba ftlln .uklopi oi, a ve je vidi kako sedi na min-lltuliilui, do oiju povezanabelom, vrsto stegnutom61maramom, Lako da joj se nimalo ne vidi kosa. Ruke joj u krilu; vrsto pritisladlan o dlan, kao da neto gata. Lice joj veliko i belo, jabuice se istakle, aoi, koje su postale zagasite, obilazi neki osmejak, sputa se na jabuice ividno ih obasjava. Od tog utanja Jaki se krati dan i magli vid. Da mu je dajo samo jednom sedne kraj nje, ini mu se nita ga ne bi moglo spreiti daobema rukama uhvati tu glavu i silovito je savije i zavrti, na duek, na pod, natravu. Ali tada se seti njenog hladnog prkosa koji ga je mnogo namuio, ne zatoto ga ne bi mogao slomiti, nego to ne koristi lomiti ga. I trgne se kao da jeudario u zid, a velika pesnica na stolu nemono zadrhti.Dok je Jaka pio u Zarijevoj mehani i dok se Salko Hedo inio da ne zna za to,oko Anikine kue su se deavale sve nove tue i sukobi. Kako nije htela nikogavie da prima, pijani ljudi su navaljivali na kapiju, a drugi, malo trezniji,elei da se tako dodvore Aniki, odbijali su ih od vrata.Poznavajui dobro Hedu, kajmakam se konano resio da sam ode do Anikine kue ida vidi ta je s tom enom. I otiao je jedno poslepodne sa zapti-jom. Zaplijase vratio sam. Kajmakam je ostao do pred mrak. I sutra je doao ponovo.Drukije nije moglo ni biti. Kajmakam, koji je u ivotu video mnogo ena, i bezvelikog izbora, osetio je odmah da je ovo neto drugo. Otkako se zakopala kasabai otkako se svet raa i eni, nije62bilo ovakvog tela sa ovakvim hodom i pogledom. Ono se nije rodilo i izraslo uvezi sa svim onim to ga okruuje. Ono se dogodilo.Kao da je naao i poznao neto znano i davno izgubljeno, kajmakam je zastao predtom lepotom.Zagasita belina koe sakrivala je potpuno moni krvotok, i samo se u otrojcrti, naglo, bez najmanjeg prelaza, prelamala u tamnu rumen usana ili se polakopretvarala u jedva primetno rumenilo oko nokata i oko uha. elo to veliko iskladno telo, sveano u svom miru, sporo u pokretima kao da je .umiljeno samo osebi, bez elje i potrebe da se ravna prema drugima, kao bogata carevina:dovoljno samo sebi, nema ta da skriva i nema potrebe da ma ta pokazuje, ivi uutanju i prezire tuu potrebu za govorom.Sve je to stajalo pred kajmakamom, i sve je to im video oima oveka zrelihgodina, kad mu se ini Ja poznaje pravu vrednost ivota, a isto vre-nir osea ividi da mu se taj ivot izmie i krati. Si a je inoiglo da sprei Turina ako neAnika sama? Ona ga nije spreavala.Sutradan, po drugoj poseti kajrnakamovoj, Anika i dozvala Tana kujundiju. Umije li da pie?Umijem. - odgovara Tane, i kao za dokaz ili prsio desne ruke, a oi muzavlaile od miline.Tiiiui je oneo iz duana divit, kalem i hartiju.l st"di na minderluku, Anika pored njega, li sve da napie to ti se kae?63tm- Pa, ja mislim da u moi. Onaj bes koji ivi u svakoj dokonoj eni kazujeAniki, a ona Tanu u pero. Tane poinje da pie, nagnuo se vas na jednu stranu,nie polako slova, a neprestano mu se izdie naboran obraz kako jezikom pratikretanje pisaljke. Anika kazuje."Ti si proto dobrunski, a ja dizlija viegradska. Nurije su nam podijeljene, ibolje ti je da ne dira u ono to nije tvoje."Tane, koji je i dotle kod pojedinih reci oklevao, zastade tu potpuno i pogledanekim smenim zabrinutim pogledom u Aniku, kao da bi eleo da mu ona kae da jeto ala, i da ne misli zaista da to pismo alje proti u Dobrun. I ne gledajui unjega, Anika ga opomenu otro: - Pii!I on nastavi da pie sa onim istim smenim i zabrinutim izrazom na licu."Ja se nisam bila rodila kad si ti preskakivao plot u Nedeljkovice, pa Nedeljkomislio da je jazavac u kukuruzu i umalo te nije ubio. I dan-danas ti poudovikim kuama krpe mantiju. Pa ja nikad ne upitah za tvoje zdravlje i tvojetragove. A ti se nae ovjek da mi poalje kajmakama i zaptije. Bolje bi tibilo da si dirnuo guju pod kamenom. E znaj, proto, da mi je kajmakam dolazio jodva puta i da sam mu otpasala sablju kao djetetu, i da mi je onako star draolegen i pekir, ako ti je drago uti. A to si se zabrinuo za tvog lijepog sina,eno ti ga u Zarijevoj mehani, istina obrijan je kao mladoenja64i mrtav pijan, ali nita to nije, vodi ga slobodno kui, istrijeznie se i bradae mu porasti, pa moe ti po meni i vladika postati."Tu zastade. Odahnu i Tane, koji je jedva stizao, iako je isputao slova i itaveslogove.Ve sutra se saznalo u kasabi kakvo je pismo pisala Anika proti u Dobrun. Aliotkako je i kajmakam poeo da joj odlazi, u kasabi se ne ude vie niemu.Prialo se da je proto, videi ta se deava u kasabi, drao u dobrunskoj crkvikletveno bdenije, u izvinutoj odedi i sa sveama zapaljenim naopako.U kasabi se vie nije verovalo da iko od ljudi moe pomoi; trebalo je ekatiboiju ruku. Pa ipak, Anika je uspela jo jednom da uzbudi i prenerazi kasabu.O Maloj Gospojini dri se kod dobrunske crkve veliki crkveni sabor, na kojidolaze i graani, ali se u naroito velikom broju slegnu seljaci i iznajudaljenijih sela.Uoi Male Gospojine, iza podne, Anika je krenula put Dobruna. Ona i Jelenka sujahale mirno gojaz-ne konje; za njima je iao momak. Projahale su pokrajnimsokacima, ali se ipak po ariji rairio glas da Anika ide u Dobrun. Sva jearija me-njala mesta i krivila vratove da je vidi bar izdaleka kad krenestrmim putem ispod Straita. Kalfe i egrti su nalazili nekog posla na tavanu.Peli se i gledali kroz badu kako Anika zamie za breg.5 I. Andri: Jelena, ena koje65Gotovo uzastopce za Anikom krenuo je i Tane kujundija, na bagavoim konju kogaje u hitnji naj-niio u Ciganina. Blei nego inae, otegnuta lica, on je bezstida i zazora projahao kroz samu ariju. Hi je se ni osvrtao na smeh ipodrugljive pozdrave; moda ih nije uo. Ali kad on zamae za brdo, nastade nekazbunjena i neprijatna tiina po ar-iji. Svak se povukao u duan, pa netoprebire i rauna. I mnogi koji se jo maloas smejao Tanu, poinje i nehotice dapomilja kako bi i sam krenuo neopaeno ili pod nekim zgodnim izgovorom zaAnikom. Jedni su ili u sela da kupuju koe, drugi u Dobrun, trei u Priboj napazar. A kad je no pala, iskradali su se mladii i odlazili prekim putem upravcu kud su i stariji ili. Mnogi su od njih bili jo deaci i nisu imali emuda se nadaju,, ali im je bilo prijatno zbog nje gubiti no i lomiti se po krupored Rzava.Kod elikove uprije Tane je stigao obe ene. Jelenka ga je grdila. Tane se samosmei i pogledava u Anikina lea, kao da od nje oekuje re.- Pa ta ti inim?Jelenka besna, zaustavlja konja.- ini mi. Evo ovdje rni sjedi. Dosta te u Viegradu gledamo. ta e za nama?Kui se vraaj, pa ljuljaj eni djecu!Prepirui se, oboje pogledaju u Aniku, ali ona jae i ne okree glave, nitipokazuje iim da ih slua. Jelenka ljutito obode konja i stie Aniku. A66Tane oborene glave, i oputenih uzda, jae u korak za njima.Tako su jahali stotinjak koraka, kad se Anika naglo zaustavi i okrenu. Tane senae odjednom oi u oi pred njom. Konji im se pomeae. Lice joj je bilozaareno od vruine, uokvireno belom tankom maramom iji su krajevi padali prekoramena. Srne-ila mu se blago, detinjski. Tanu doe tesna koa na licu. Ukazaemu se retki zubi i blede desni, na-vlaie se alosne sive oi.- Tane, kupila sam u Meuselca na duanu limunova, pa zaboravila na epenku.Vrati se, ivota ti, u Viegrad po njih. Stii e ti nas do Dobruna.Smeei se jednako od sree, Tane jedva razabra ta trai od njega.- Limunove ... kod Meuselca .. . Idem, odoh ja.Odmah se okrenu i odjaha alosno put Viegra-da, uzalud podbadajui ciganskokljuse neosetljivo za udarce. Okretao se s vremena na vreme i gledao kako zamiedugaka bela Anikina marama.Videvi Anikino lukavstvo, Jelenka se jedva uzdravala od ismeha. im se Taneokrenuo, ona prte u kikot. Anika se samo smeila i jahala ne govorei nita.Momak je bio izmakao i ekao ih je u Jodnom hladu.U Dobrunu je vaar tekao u punom jeku. Govorilo se da je tu negde Anika, ali jeniko nije video ni za vreme slube ni posle podne oko crkve, iako67mi svi govorili o njoj i iekivali je. Izmeu zagre-jana i raspevana svetalunjao je Tane kujundija, tuno zverajui oko sebe. Pijani seljaci su ga gutalii epali, ali on je neprestano lutao i traio, nosei elo jutro pun fieklimunova koje je jue sam kupio kad je video da Anika nije nita zaboravila uduanu. Tek pred sumrak gotovo, pojavila se Anika sa Jelenkom. Sele su na jednouzdignuto me-sto u velikoj atri, u sredini porte.im je douo za Aniikin dolazak, proto je, izvan sebe, hteo da ide sam i da jegoni iz porte. Zadrali su ga knezovi i stariji ljudi. Dvojica od njih otili suda kau nevaljalicama da se odmah gube sa sabora.Meutim, oko Anike je bila ve itava gomila mukog sveta. Protini ljudi sudoekani najpre sa smehom, pa posle sa psovkama. Anika se inila da ih ne vidi ine uje. Knezovi su hteli da se primaknu i da ih izbace silom, ali se odmahizmeu njih i ena napravio zid od mladih seljaka i varoana, veinom pijanih.Knezovi su potisnuti do protine kue i jedva se spasti u kapiju.S mrka val o se kad su niz basamake sili ostali odbornici, i sam proto. Aliguva je bila takva da je potpuno zaglavila vrata.Narod, koji u najveim uzbunama najmanje zna ta hoe, jurnuo je od atre ukojoj su sedele ene prema vratima parohijske kue. Upravo, jurnulo je nekolikopijanih mladia, a ostala svetina samo se68talasala. Najvie su vikali i pretili Lijetani, koji su na svim crkvenimslavama nalazili neki povod za tunjavu. Sreni to su ove godine nali nekivisoki cilj u najuglednijem licu, vikali su udvostruenom snagom:- Ne damo!- Neemo!Braa Limii, najpoznatiji meu Lijetanima, za-penjeni, raspasani, kripezubima, izmahuju noevima i bez ikakve potrebe uveravaju jedan drugog:- Burazere, ja za tebe ...Mrak je potpun. Malopre je stigao iz Viegrada Jaka, koji se ceo dan borio sasamim sobom, i tek pred vee, kad vie nije mogao da izdri, odjurio putDobruna. Sve se iskuplja oko osvetljenih atri ili Oiko vatara koje gore naravni. Samo najpijaniji se gube po strani, povraaju, stenju, i sami netogovore, uz tarabe, u mraku. Kod vrata parohijske kue jednako guva i vika ukojoj se nita ne moe tla razabere. Na samim vratima stoji proto, crn i blc usvetlosti lua koji neko dri za njim u hodniku. Izdie se da govori, otima se,ali ga stareine dre vrsto, a vika je tolika da ni sam sebe ne u,c. Na licumu nema ni traga od straha ili zbunjenosti, samo neki gnev koji lii na uenje.Dugo je uzalud nastojao da doe do reci ili da se priblii ma kome od pijanihvikaa. I propinjui se i otimajui tako, proto najednom zastade na samom prugu,pogled mu se ukoi na srednjoj atri, koja je bila najbolje osvetljena. Ucrvenom sjaju video je69raV i ponosit Anikin lik, s jedne strane joj Jelenja s druge Jaka, tek to jeuao, nagnut prema An"iki rairenih ruku, sa nekim pokretom punim milote ipredanosti, a koji je za roditeljske oi sraman i neverovatan.Kako mu iza lea nije bilo mnogo sveta, proto odgurnu sve, i uz polumranebasamake ustra u sObu- Protinica, koja je na divanani drhtala, plakala i tuklase u glavu od nemona srama i dvostruke ljubavi i alosti, potra za njim kao iene koje su ie dotle pridravale. Za njima upadoe i neki roaci j stareine,dok su drugi zaustavljali svet da ne nagrne uz basamake. U sobi zatekoe protukako u mraku skida sa zida dugaku puku. Stigoe ga kraj prozora, s kojeg sevidela jako osvetijena atra sa zaljuljanim svetom, sa Jakom koji je stajaojednako prignut, i Anikom koja kao nepomina slika sedi u sredini. Seljaciobuhvatie protu oko pasa, a pro-tioica mu se cbesi o puku. On se utke, alisnano otimao. Borei se i nosei s njim, seljaci su ga umirivali isprekidanadaha:__ Oe proto! Molimo te!Protinica je pitala promuklo i tiho, ali strahovito:__ Ne, prekilinjem te zajednikim ljebom i ljubavi! Neee!Tako se rvui, odvukoe ga malo dalje u polumrak, iz kog se nije videlo napolje.Tu konano klonu njegova izdignula puka, ali s njom klonu i pro-70tinica. Jedni se zabavie oko onesveene ene, a drugi izvedoe protu u sobu,koja gleda na protivnu stranu.Napolju se pomalo smirivala graja i rasipala gungula. Kako pijan svet brzozaboravlja ili nalazi nove povode za ispade, pijanci su se objanjavali izmeusebe ili sa roacima, koji su ih tovarili na konje kao stvari ili odvodili meusobom niz drum. Jo poneki je stajao ispred atre i, mirkajui, sa odblescimaznoja i vatre na pijanom licu, gledao u Aniku. Ali i Anika se spremala naodlazak. Odbijala je odluno Jakinu ponudu da ih prati do Viegra-da. U svojojzabuni i nemoi, on joj je govorio s gorinom u glasu:- A jednako ti dolazi kajmakam?Anika je i sluala i odgovarala rasejano, kao da misli o neem drugom.- Svako vee, Jalka. Kako da ga ne sretne? Da se sluajno kajmakam ne uklanjatebi s puta?Jaka se trgnu uvreen, ali ona je nastavljala mirno, tihim glasom:- Ili se valjda uklanja ti njemu?Kao da ne misli na ono to govori, ona dodade:- Doi e rni i sutra, odmah iza veere.Svet se razilazio neobinom brzinonn, koja je bila zaudna posle onakve uzbune inavale. Ostajali su jo samo kafedije i prodavci slatkia i erbeta, spremajuirobu i alat u sanduke na kojima su dotle71i,i,uivali. Polivene ili naputene, vatre su se gasile. I, mraka se ulodozivanje i ojkanje pijanaca. I to se sve udaljavalo. Samo poneki od pijanaca,koji nisu imali nikog blieg, leali su u jarku ili pored plota kao poseeni.U pratimoj kui kretali su se jo dugo luevi i svece i saaptavale se enezabavljene oko protinice, ili iznosei kafu i rakiju ljudima koji su sedeli upmtinoj sobi. Proto se bio smirio i razgovarao je s ljudima, ali onako usiljenoi neobino kao to se razgovara posle sahrane. Konano, i poslednji i najblii,poto se zgledae, digoe se i oprostie s protom, koji je nastojao da bude toprisebniji i mirniji pri oprotaju. Samo kod protinice zanoie dve ene.Kad se tako isprazni kua, proto ostade jo neko vreme u svojoj sobi, pa se ondadie i pree u onu veliku sobu koja gleda na portu i Tasia kue. Proti-nica iene pretrnue kad mu ue korake. Ali iz sobe vie nije dopirao nikakav glas.Mislile su da je preao tla odspava malko u toj velikoj sobi, koja je hladniji!i bolje prozraena od njegove.U velikoj sobi, proto je zapalio votani svitac, zakljuao vrala i seo poredsvece koja mu je obasjavala grudi, bradu i iroko sivo lice sa oima kao mranimrupama. Napolju su lajali psi. Porta je bila u potpunoj lami; samo s drugestrane potoka, kod Tasia kua, goreli su i kretali se neki luevi.72S rukama u krilu sedeo je na nekom sanduku, kao da bdi nad mrtvacem.Srdba se u njemu hladila i misli sreivale, ali bol je rastao. Nije mogao da seodri na ovom trenutku i traio je milju oslonca u prolosti, i vremenu preovoga. - Ubrzo e se navriti trideset i jedna godina otkako je svetenik uDobrunu. ivei uz crkvu i sa narodom, mnogo je zla video i zapamtio, ali ovomse nije mogao nadati, da e u svojoj krvi i na svome pragu doiveti ovu bedukoja dolazi nevidljivo i neoekivano, i iskida roditeljima utrobu i popljujeobraz, a ne moe se niim spreiti ni odagnati, ni borbom ni smru samom.U potpunoj pustoi koja je bila u njemu, provali odjednom novo i bolno oseanjebezgraninog saaljenja. Saali se na seme ovekovo, na dah kojim die, na hlebkoji mora da jede. Saali se naroito na ono jadno, veliko i ludo dete Jaku ina udo i bruku, u koju je zapao. I sedei tako na sanduku, presamien kaosiroe, sa licem u dlanovima, za-plaka prvi put u ivotu, naglas i bezuzdravanja. Nemoan i razoruam pred tolikim zlom, sramotom i nepravdom, grcaoje kroz stegnute zube, uzalud nastojei da savlada i zaustavi pla. Te suze kaoda sve oivie i zaljuljae u njemu. Jo jae i grevitije se savi, do samogpatosa, ali se u sebi uzbudi i die neoekivano; i svom duom i elom miljuprokle enu Pogaicu, strano stvorenje bez stida i razuma.73IIITe noi, po meseini, vratila se Anika u Viegrad. Uzastopce za njom vratio se iJaka. Sutradan uve-ce, kad je kajmakam iao Aniki, pucano je na njega i,;ijednih taraba zaraslih u ladole. Alibeg je lako ranjen u desnu miicu. To istovee Jake je nestalo i, kasabe.Anika je poslala svoju Ciganku da pita kako je Alibeg, ali su je momci oteralitapovima. Anika .se nije mnogo brinula za to. Znala je da e joj kajmakam doiim prezdravi, i ranije ako mu porui. Posle pohoda u Dobrun, znala je pouzdanoda moe da izvede sve to zamisli. To je znala i oseala ela kasaba, koja jeivela u strahu i snebivanju, u potpunom rasulu i bezvlau.Septembar mesec. U crnoj umi iznad Banpolja vidi se svako vee vatra koju paliJaka; on se od-inetnuo, jer nema kud u Dobrun, a ne sme u kasabu. Uzalud suslate zaptije da ga hvataju. Ubrzo su pre-sluli da ga gone, i njegova vatra jeplamtela svako vee nad samim Borovcem, na pola sata od varoi. Sva kasaba znada je to Jakin oganj u planini. I Anika sama ponekad izie i iz avlije gledakako se uporedo sa prvim zvezdama javlja njegova vatra, i kuko biva sve krupnijai sve crvenija to vie osvaja no na nebu i nad brdima.Dok se tako Jaka krije po umama, dobrunski proto lei kod kue bled inepomian kao mrtvac. Kod njega je po vas dan i svu no zaplakana protinica.Moli ga pogledom da progovori re, da kae ili naredi ma ta, ali on samogrize nevidljive usne utonute u sedu bradu i brkove, a pogled mu siv, ukoen iodsutan.U kasabi, kajmakam provodi veeri u svojoj ba-ti pored Drine i pije sprijateljima. Naredio je zap-tijama da idu i hvataju Jaku, pa zaboravio i njihi akona. Rana mu brzo zarasla. Doli mu gosti iz Sarajeva, dvojica ugojenihOsmanlija.Daorju sede u kajmakamovoj bati pored reke, kockaju se, alju vojnike daputaju niz vodu ute tikve i gaaju u njih kao u nian. A im se smrkne, dovodeCigane svirae. Doneli su snopove raketa nabavljenih iz Austrije, pa ih putajukad zanoa. Sva se varo uzbuni od tih nevienih stvari. Deca nee da zaspu,nego ekaju po prozorima kad e poeti rakete iz kajmakamove bate. I sav svetsa nevericom i uenjem posmatra te crvene i zelene svetlace kako serasprskavaju ispod letnjeg neba, kako se osipaju i padaju kao svetle kapje, ikako posle njih nastaje jo gua tama, u kojoj trepu zvezde i plamti stalnoJakina vatra u brdima.Anika ne preduzima nita. Ne prima vie nikog. Pred vee zakljua i avliju inaredi Jelenki da pe-va. U Jelenke otar i visok glas, da ga uje ela kasaba odbrega do brega. Anika sedi pored nje i slua bez promene na licu, bez glasa ipokreta.U kasabi, gde se tumai svaki Anikin korak i svaka njena re pronosi od usta dousta, govori se da75A ii i ka nije mirna ni zadovoljna, iako je unizila pro-hi na njegovom pragu ipotinila sebi elu kasabu. Sa strahom i nerazumevanjem, sa potovanjem go-lovo,ponavlja se re ikoju je rekla nedavno jednom pijanom Turinu koji se uposlednje vreme ne odvaja od njene kue.To je bio neki bogat i besan Turin iz Rudog. Dok je trezan, on je u hanu i povaroi; im se napi je - a opija se svakog dana - on ide uz Mejdan, pravo uAnikinu avliju. Iz dana u dan je postajao nestrpljiviji i masrtljiviji. Napadana Jelenku i Sa-vetu, ili na mukarce koji dolaze i ekaju kao i on. Vie podAnikinim prozorima, preti i zabada svoj veliki no u kapiju. Dok jedno predvee,kad je opet tako izmahivao noem po avliji i vikao na sav glas da veeras moramekog ubiti, istra neoekivano Anika. Lako odevena, u belim arapama bezpapua, stvori se u dva velika koraka pred Turinom.- ta je? ta se dere? ta hoe? - pitala ga je prigueno svojim muklimglasom, a lice joj sasvim mirno, samo se obrve sastavile. - Koga e li daubije? Evo, pa ubi! Misli, neko se boji tvoga iioii, budalo seoska! Ubi, de!Turin ukletio pijanim oima i sve neto vae I h"I;. da mu se miu dugakirii brkovi i otra iicobri jana jabuica na grlu. Zaboravio je da ima no,, i daje ita govorio, i stoji kao da eka da ona ti"lgn ubije. Anika ga izgura izavlije i zatvori za li 11 lit vrala.Prialo se da je tada, vraajui se kroz kuu i prolazei pored Jelemke, Tana ijo jednog mladia, nastavljajui da grdi pijanca, rekla za sebe, ali na-glas:- Osevapio bi se ko bi me ubio.Ali u svem tom zlu i optoj pometnji zbog Anike, bile su dve patnje koje ini utoj kasabi, gde se sve vidi i uje, niko nije znao ni nasluivao. Bila su dvaoveka koji su patili svaki za sebe i svaki na svoj nain, tajno i skriveno, alivie i tee od svega ostalog sveta. Jedno je bio Lale, Anikin brat, a drugoMihailo.Jo od prvih dana kad se Anika po zlu proula, Lale je prestao da dolazi kui.Ni u ariji ga niko ne via. ivi i spava u pekarnici. Nee da zna za sestru.Kad neko sluajno pomene njeno ime, njegov svetli deaki pogled se zamrai iukoi na jednom predmetu. Ali odmah zatim strese samo svoju plavu branjavuglavu, na lice mu se vrati njegov obini osmejak i