ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA

URINARNOG SISTEMA

ICEPS, 2018.godina

Dr Vladimir Krstić

ANATOMIJA

Mokraćni sistem (Systema urinarium)

1. Bubreg (Ren)

2. Mokraćovod (Ureter)

3. Mokraćna bešika (Vesica urinaria)

4. Mokraćna cev (Urethra)

ANATOMIJA

Bubreg (Ren)

- parni organ, smedjecrvene boje

- smešten retroperitonealno u zadnjem

gornjem delu trbušne duplje (Th12- L3)

- desni bubreg smešten nešto niže od

levog (pozicija jetre)

ANATOMIJA

Mokraćovod (Ureter)

- parne cevi dužine 25-30 cm

- spaja bubreg i mokraćnu bešiku

- smeštene retroperitonealno

- levo nešto duži

- ima tri sloja glatkih mišića odgovornih

za peristaltiku

ANATOMIJA

Mokraćna bešika (Vesica urinaria)

- šuplji mišićni organ

- rezervoar mokraće

- smešten retroperitonealno

- tri sloja glakih mišića (m. detrusor)

ANATOMIJA- Uretra

ANATOMIJA- gradja bubrega

ANATOMIJA

– osnovna funkcionalna jedinica bubrega jeste nefron

– nefron se sastoji iz glomerula i tubula

– u tubulskom sistemu se glomerulski filtrat obrađuje pa se stvara definitivna mokraća

– od 180L glomerulskog filtrata više od 99% se reapsorbuje, a u vidu definitivnog urina se

dnevno izluči nešto manje od 1% - oko 1500ml

– tubulski sistem čine: proksimalni tubul, Henleova petlja, distalni tubul i sabirni kanalić

ANATOMIJA- gradja nefrona

FIZIOLOGIJA BUBREGA

– bubreg je specijalizovan organ u kome se filtrira krv

– pri prolasku filtrata kroz tubulski sistem, neke materije se reapsorbuju, a neke ne, dok se

pojedine materije sekretuju čime im se ubrzava eliminacija

– Zahvaljujući procesima filtracije, reapsorpcije i sekrecije bubreg ima brojne uloge:

• Regulacija volmena ECT

• Regulacija koncentracije elektrolita u ECT

• Regulacija osmolarnosti ECT (290 mOsm/l)

• Eliminacija nepotrebnih metaboličkih produkata

• Održavanje acidobazne ravnoteže

• Produkcija hormona i enzima

FIZIOLOGIJA BUBREGA

– bubreg je glavni ekskretorni organ tela – putem bubrega se izlučuju brojni metabolički

produkti: urea, kreatinin, mokraćna kiselina, urobilinogen...što predstavlja krucijalni

doprinos detoksikaciji organizma

– bubreg izlučuje brojne strane materija – lekove (NSAIL, penicilin...), aditive hrane,

pesticide...

– bubreg je mesto gde se stvaraju neki hormoni (eritropoetin, 1,25 dihidroksiholekalciferol

(kalcitriol) i enzimi (renin, koji je deo sistema renin-angiotenzin-aldosteron)

FIZIOLOGIJA BUBREGA

– ćelije distalnog tubula koje dodiruju aferentnu i eferentnu arteriolu formiraju maculu

densu i ove ćelije mogu da detektuju sastav fluida – filtrata (koncentracija natrijuma) koji

protekne kroz ovo područje

– na mestima gde arteriole dodiruju maculu densu, glatkomišićne ćelije sadrže granule sa

reninom i nazivaju se jukstaglomerulske ćelije

– jukstaglomerulske ćelije i makula densa čine jukstaglomerulski aparat koji ima značajnu

ulogu u tubulsko-glomerulskoj povratnoj sprezi tj. autoregulaciji renalnog protoka krvi i

kontroli nivoa glomerulske filtracije

FIZIOLOGIJA BUBREGA

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Funkcionalna anatomija

– Postoje dva tipa nefrona:

• kortikalni (80%)

• jukstamedularni (20%)

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Bazični renalni procesi

– Filtracija

– Reapsorpcija

– Sekrecija

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Glomerulska filtracija

– prva etapa u stvaranju urina – kretanje tečnosti (vode) i u njoj rastvorenih materija preko

glomerulske membrane u Boumanovu kapsulu i tubulski sistem

– neselektivni proces, oko 20% plazme (bez belančevina) se filtrira pri prolasku iste kroz

glomerulske kapilare

– nivo glomerulske filtracije iznosi 125ml/min. Ili 180l/dan

– glomerulski filtrat (primarna mokraća) predstavlja ultrafiltrat plazme - sadži sve što i

plazma (osim belančevina)

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Glomerulska filtracija

– filtracioni pritisak, a time i glomerularna filtracija primarno zavisi od hidrostatskog pritiska

glomerulskih kapilara

– glomerulski kapilarni pritisak zavisi od protoka krvi kroz bubrege

– sva stanja koja povećavaju renalni protok povećavaju i veličinu glomerulske filtracije

(vazodilatacija aferentne arteriole, dejstvo acetilholina, stimulacija parasimpatikusa)

– vazokonstrikcija aferentne arteriole ima suprotan efekat

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Glomerulska filtracija

– uticaj krvnog pritiska i renalnog protoka

• zahvaljujući fenomenu autoregulacije glomerulske filtracije, promena krvnog pritiska unutar

opsega od 90-180mmHg ne menja značajnije glomerularnu filtraciju

• autoregulacija obuhvata dva mehanizma: miogeni mehanizam i tubuloglomerulsku povratnu

spregu (važnu ulogu ima područje jukstaglomerulskog aparata)

• angiotenzin II i stimulacija simpatikusa (noradrenalin) deluju vazokonstriktorno povećavajući

otpor u renalnim arterijama čime smanjuju protok i glomerularnu filtraciju, suprotno od njih

prostaglandini imaju vazodilatatorni efekat, čime preveniraju oštećenja bubrega koja mogu

nastati pri snažnoj vazokontrikciji

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Tubulska reapsorpcija

– reapsorpcija je kretanje neke materije iz lumena tubula u tubulske ćelije, a potom u peritubulski i vaskularni prostor

Tubulska sekrecija

– prebacivanje neke materije iz vaskularnog prostora u lumen tubula – može da bude po tipu aktivnog transporta, difuzije i osmoze

• iz primarne mokraće reapsorbuje se sve ono što je potrebno organizmu: voda, Na+, K+, Ca2+, Cl-, monosaharidi (glukoza)

• putem definitivne mokraće se izlučuju materije koje su nepotrebne organizmu ( u višku ili toksične)

FIZIOLOGIJA BUBREGA

• sa urinom se izlučuju i neki metabolički produkti (urea, kreatinin, sulfati, urati), višak

vode i pojedinih elektrolita (K+), razgradni produkti lekova i aditiva

• u proksimalnim tubulima reapsorbuje se 65-67% filtrirane vode, Na+, Cl- i drugih

rastvorenih materija, kada tubulska tečnost napusti proksimalni tubul, u njoj nema

više glukoze i aminokiselina

• descedentni krak Henleove petlje visoko je permeabilan za vodu, dok je ascedentni

krak gotovo nepropustljiv za vodu

FIZIOLOGIJA BUBREGA

• distalni i kortikalni tubul, kao i medularni sabirni kanalić imaju propustljivost za vodu

koja je u zavisnosti od antidiuretskog hormona - ADH, vazopresina

• kada je nivo ADH visok bubrezi izlučuju malu količinu koncentrovanog urina, dok bez

ADH navedene strukture su nepropustljive za vodu i i tada se izlučuje velika količina

razređenog urina niske osmolarnosti

FIZIOLOGIJA BUBREGA

FIZIOLOGIJA BUBREGA

• pojava da pri porastu glomerulske filtracije raste obim reapsorpcije u tubulima, kao i

da pri padu glomerulske filtracije opada nivo tubulske reapsorpcije označava se kao

glomerulsko-tubulska ravnoteža

• značaj ove ravnoteže ogleda se u tome da se diureza uvek održava, (kada je

glomerulska filtracija niska – ispod 125ml/min.), a time se održava i detoksikaciona

uloga bubrega

• uz navedeno ova ravnoteža sprečava da se iz organizma izluči velika količina

tečnosti onda kada se poveća glomerulska filtracija

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Značajnu ulogu u glomerulsko-tubulskoj ravnoteži ima jukstaglomerulski aparat

kao i hormonska i nervna kontrola:

– Aldosteron

– Angiotenzin II

– Vazopresin – ADH (antidiuretski hormon)

– Atrijumski natriuretski peptid

– Parathormon

– Stimulacija simpatikusa i parasimpatikusa

FIZIOLOGIJA BUBREGA

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Klirens plazme

– količina plazme koja se očisti od određene materije prilikom prolaska kroz bubrege,

označava klirens plazme za datu supstancu

– klirensi različitih materija su različiti, inulin se iz tubulskog sistema niti reapsorbuje niti se

sekretuje iz kog razloga je klirens inulina jednak glomerulskoj filtraciji

– inulin nije pogodan za klinička ispitivanja jer ga prirodno nema u organizmu, ovo je

razlog zašto se u proceni glomerulske filtracije koristi klirens kreatinina

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Regulacija acidobazne ravnoteže

– odnosi se pre svega na regulaciju koncentracije H+

– samo malo odstupanje koncentracije H+ uslovljava značajnu promenu brzine hemijskih reakcija, zbog uticaja na enzimsku aktivnost

– koncentracija vodonikovih jona izražava se kao pH, odnosno negativni logaritam koncentracije vodonikovih jona (pH= -log H+)

– nizak pH odgovara visokoj koncentraciji vodonikovih jona i obrnuto

– pH arterijske krvi iznosi 7,4; porast pH označava alkalozu, a snižavanje acidozu; vrednosti preko 8,0 i ispod 7,0 su inkompatibilne sa životom

FIZIOLOGIJA BUBREGA

Regulacija acidobazne ravnoteže

– Puferski sistemi telesnih tečnosti (u deliću sekunde)

• Bikarbonatni (H2CO3/NaHCO3)

• Fosfatni (H2PO4/HPO4)

• Proteinski (intracelularni, jedan od najvažnijih je hemoglobin)

– Respiratorni sistem (za nekoliko minuta)

• Porast CO2 u telesnim tečnostima dovodi do pada pH odnosno acidoze i obrnuto, povećanjem alveolarne ventilacije uklanja se CO2, a time se koriguje i acidoza

– Bubrezi (sporo, satima i danima)

• Precizno, uklanjaju višak i kiseline i baze

• Sekrecija H+ i reapsorpcija bikarbonata u svim (80-90% proksimalnom) tubulima sem tankom descedentnom i ascendentnom kraku Henleove petlje

HVALA NA PAŽNJI!