T E M A P O G L A V L J A

Amortizacija

Škola knjigovodstva i preduzetništva

AMORTIZACIJA Za potrebe sastavljanja finansijskih izveštaja, obračun amortizacije je uređen Zakonom o računovodstvu i reviziji ( Sl.glasnik RS broj 46/2006,111/2009), kao i računovodstvenim politikama koje pravno lice i preduzetnik donose u skladu sa Zakonom. Po definiciji amortizacija je sistematsko otpisivanje osnovice za amortizaciju jednog sredstva tokom njegovog korisnog veka trajanja. Amortizaciju obračunavaju sva pravna lica i preduzetnici, kao i preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo. Razlikujemo dva potpuno odvojena metoda amortizacije :

- računovodstvena amortizacija - poreska amortizacija

RAČUNOVODSTVENE POLITIKE U VEZI SA AMORTIZACIJOM Kako bi obračun amortizacije bio izvršen ispravno potrebno je aktom o računovodstvu urediti sledeća pitanja: 1. stalna sredstva koja podležu obračunu amortizacije i početak obračuna amortizacije, 2. osnovice za amortizaciju za svako sredstvo,vodeći računa o njihovoj preostaloj vrednosti, 3. korisni vek trajanja tih sredstava (utvrditi stope amortizacije), 4. metode amortizacije koje će se primenjivati i 5. način preispitivanja korisnog veka trajanja i primenjenih metoda amortizacije na dan bilansa. STALNA SREDSTVA KOJA PODLEŽU I NE PODLEŽU OBRAČUNU AMORTIZACIJE Da li će neko sredstvo podlegati obračunu amortizacije ili ne često zavisi od namene tog stedstva i izabranog metoda iskazivanja tog sredstva.

Npr, građevinski objekti mogu biti iskazani kao nekretnine pribavljene radi prodaje, u kojem slučaju ne podležu obračunu amortizacije, jer se iskazuju kao zalihe. U suprotom, ako su iskazani kao osnovno sredstvo podležu obračunu iste. Prema kriterijumu značajnosti, odnosno prema visini nabavne vrednosti, moguće je stalna sredstva manje vrednosti iskazati kao zalihe i jednokratno ih otpisati u momentu stavljanja u upotrebu. Kada se radi o nematerijalnom ulaganju (računarski softveri, patenti, licence....), pravi se razlika prema ograničenosti veka trajanja nematerijalnog ulaganja. Ukoliko je vek trajanja ograničen obračunava se amortizacija, u suprotnom, amortizacija se ne obračunava. Za nematerijalno ulaganje se smatra da ima neograničen rok trajanja kada se na osnovu analize svih relevantnih faktora ne može predvideti kraj perioda u kojem se očekuje da nematerijalno ulaganje prestane da dovodi do priliva neto tokova gotovine u preduzeće. SREDSTVA KOJA PODLEŽU OBRAČUNU AMORTIZACIJE - koncesije, patenti i lecence (grupa 011), ako imaju ograničen vek trajanja, - građevinski objekti (grupa 022), - postrojenja i oprema (račun 023), uključujući alat i inventar, koji se

kalkulativno otpisuju, - investicione nekretnine (račun 024),

- ostale nekretnine, postrojenja i opremu. Amortizacija se ne obračunava na ona sredstva koja vremenom ne gube na svojoj vrednosti (spomenici kulture, umetničke slike, predmeti od plemenitih metala...), kao i na nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom trajanja, zemljišta, šume, višegodišnje zasade, kao i ostala sredstva namenjena daljoj prodaji.

RAZVRSTAVANJE NA OSNOVNA I OBRTNA SREDSTVA (rezervni delovi, alat i inventar ) Da bi sredstvo bilo priznato kao stalno sredstvo i podlegalo obračunu amortizacije treba da ispunjava dva uslova: - da je njegov korisni vek duži od godinu dana - kriterijum značajnosti (visina njegove nabavne cene) Po poreskim propisima stalnim sredstvima koja podležu obračunu amortizacije smatraju se sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade u Republici (po jenom zaposlenom). Treba voditi računa o tome da se ove poreske odredbe odnose na sva stalna sredstva, a ne samo na alat i inventar. Primer: nabavka fiskalne kase čija je vrednost 35.000,00 dinara (niža od prosečne zarade u Republici) može da se u knjigovodstvu iskaže kao osnovno sredstvo. Međutim iako se u knjigovodstvu vodi kao stalno sredstvo i otpisuje putem amortizacije (računovodstvena amortizacija), za to sredstvo se poreska amortizacija ne obračunava. Knjižimo je odmah u troškove u poslovnoj knjizi. Imajući prethodno u vidu, preporučujemo da se i u računovodstvu kao vrednosni kriterijum primenjuje kriterijum iz poreskoh propisa, tj.da se osnovnim sredstvom smatra sredstvo čija je nabavna cena veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Rezervni delovi, čiji je vek upotrebe kraći od godinu dana,obavezno se iskazuju na zalihama,nezavisno od visine njihove nabavne vrednosti. Za njih se ne obračunava amortizacija, već se stavljanjem u upotrebu njihova celokupna vrednost prenosi na troškove.

POČETAK OBRAČUNA AMORTIZACIJE Obračun amotrizacije počinje narednog dana od dana stavljanja sredstva u upotrebu, a prestaje danom kada je u potpunosti otpisano ili otuđeno, kao i klasifikovano kao sredstvo namenjeno daljoj prodaji. AMORTIZACIJA SE OBRAČUNAVA POSEBNO ZA SVAKO POJEDINO OSNOVNO SREDSTVO. OSNOVICA ZA OBRAČUN AMORTIZACIJE Osnovicu za obračun amortizacije stalnih sredstava koja podležu obračunu amortizacije čini nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost dobavljača uvećana za zavisne troškove nabavke. Osnovicu za obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja čini nabavna vrednost umanjena za preostalu vrednost nematerijalnog ulaganja. (po pravilu, nematerijalna ulaganja nemaju preostalu vrednost), tako da osnovicu za amortizaciju čini nabavna vrednost. Preostala (rezidualna) vrednost je procenjeni iznos koji bi preduzeće primilo danas ako bi otuđilo sredstvo pod pretpostavkom da je sredstvo na kraju svog veka trajanja i u stanju u kojem se očekuje na kraju svog veka. Naime, korisni i fizički vek trajanja često se ne podudaraju. Ukoliko je vek trajanja duži od korisnog veka, sasvim je moguće da će sredstvo i po isteku istog imati značajnu tržišnu vrednost.

U takvim slučajevima utvrđuje se preostala vrednost. Preostala vrednost se ne knjiži, ali se na analatičkoj kartici osnovnog sredstva evidentira, kako bi se mogla umanjiti osnovica za amortizaciju. Suprotno, ako su korisni i fizički vek bliski pa se na kraju radnog veka sredstvo prodaje samo kao otpad, ne utvrđuje se preostala vrednost. Primer: Auto škola koristi za obuku vozača samo automobile do 5 godina starosti. Na kraju isteka ovog roka utvrđuje se preostala vrednost, jer je ona i dalje značajna. Prodajna vrednost utvrdiće se na osnovu visine prodajne cene na tržištu automobila starih 5 godina , u vreme nabavke sredstva. Utvrđena preostala vrednost se ne knjiži. Cena novog automobila iznosi 1.000.000,00 dinara. Takav automobil, star 5 godina, u vreme nabavke predmetnog iznosi 500.000,00 dinara. Preduzeće utvrđuje preostalu vrednost od 500.000,00 dinara. Prilikom obračuna amortizacije osnovica za amortizaciju iznosi 500.000,00 dinara, a stopa amortizacije je 20%, jer je vek trajanja 5 godina. 100/5 Na ovaj način u roku od 5 godina biće otpisana celokupna vrednost od 500.000,00 dinara. OSNOVICA ZA OBRAČUN AMORTIZACIJE POLOVNOG OSNOVNOG SREDSTVA Ova sredstva mogu se uknjižiti kao nova, ali se otpisuju prema stopi koja proističe iz preostalog veka trajanja . Takođe, moguće je računicom utvrditi nabavnu vrednost i ispravku vrednosti.

Primer: Kupljena je polovna mašina. Po fakt.dobavljača vrednost mašine iznosi 500.000,00 dinara, a troškovi montaže 60.000,00 dinara. Procenjeno je da je preostali vek trajanja 6,25 godina (6 godina i 3 meseca ). Za nove mašine tog tipa u preduzeću je procenjen vek trajanja od 10 godina.

rb

opis

varijanta1

knjiži se kao novo bez ispravke vrednosti

varijanta2 nabavna vrednost i

ispravkavrednosti uređuju se prema ukupnom veku

upotrebe 1 nabavna vrednost 560.000,00 560.000,00 2 neotpisana vrednost 560.000,00 560.000,00 3 Preost.korisni vek trajanja u godinama 6,25 6,25 4 godišnji iznos amortizacije 2/3 89.600,00 89.600,00 5 ukupan vek trajanja u godinama 10,00 6 stopa amotrizacije (100/3)/100

ili(100/5)/100 16.00% 10,00%

7 osnovica za obračun amortizacije 3/5*100 560.000,00 896.000,00 8 nova ispravka vrednosti 7-2 336.000,00 9 za doknjizavanje nabavne vrednosti 224.000.00

Utvrđivanje korisnog veka trajanja (stope amortizacije) Privrednim društvima je ostavljeno da sami utvrđuju stope amortizacije, i to svojom računovodstvenom politikom. Ustvari, procenjuje se korisni vek trajanja sredstava, a stope se izvode iz procenjenog korisnog veka trajanja sredstava. godišnja stopa amortizacije = 100 / korisni vek trajanja u godinama U smislu obračuna amortizacije, kao sistematskog prenošenja vrednosti osnovnog sredstva na troškove, trošenje osnovnog sredstva nastaje: - njegovim korišćenjem, pri čemu veći intenzitet korišćenja podrazumeva i veće

trošenje sredstva, - fizičkim starenjem, - usled tehnološkog zastarevanja isl. Korisni vek trajanja može se izraziti na dva načina, što direktno zavisi od metoda amortizacije koja će se primeniti. Ako se primenjuje funkcionalni metod amortizacije, onda se korisni vek trajanja izražava ukupnim očekivanim obimom učinaka koje neko sredstvo može ostvariti. (primer: fiskalna kasa odnosno fiskalni modul je isprojektovan tako da može napraviti 1600 dnevnih izveštaja) Ako se obim učinaka ne može izmeriti, pa se primenjuju proporcionalni i degresivni metod, korisni vek trajanja izražava se u jedinicama vremena, u godinama npr.

Metodi obračuna amortizacije Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema otpisuju se jednom od sledećih metoda:

- proporcionalni metod, - degresivni metod, - funkcionalni metod

Praktično, nematerijalna ulaganja otpisuju se proporcionalnim metodom, a ostalo (nekretnine, postrojenja i oprema) bilo kojim od navedenih metoda. Određujemo ih računovodstvenom politikom. Za izbor metoda računovodstvene amortizacije ne treba da utiče poreska politika. Naime, Zakonom o porezu na dobit i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu obračuna amortizacije za poreske potrebe posebno je uređen obračun amortizacije. Za utvrđivanje oporezive dobiti u poreskom bilansu koristiće se amortizacija obračunata po poreskim propisima,nezavisno od amortizacije obračunate u računovodstvu. Znači, radiće se dva potpuno odvojena obračuna amortizacije,jedan po poreskim propisima za potrebe poreskog bilansa a drugi po računovodstvenim politikama za porebe finansijskog izveštavanja. Za sva sredstva, osim nekretnina,poreski propisi u poreskom bilansu priznaju grupni otpis po degresivnom metodu, tako da je nemoguće takav metod koristiti i u računovodstvu.

1. Proporcionalni metod Proporcionalni metod polazi od pretpostavke da se sredstva u toku svog veka trajanja ravnomerno troše, pa su iznosi obračunate amortizacije po prvom metodu jednaki iz godine u godinu. godišnji iznos amortizacije = osnovica za amortizaciju x stopa amortizacije godišnja stopa amortizacije = 100 / korisni vek trajanja u godinama

Primenom prethodne formule dobija se rezultat koji predstavlja vrednost procenta. Ako se amortizacija ne obračunava za celu godinu, iznos amortizacije se koriguje srazmerno vremenu za koje se amortizacija obračunava. Amortizacija = osnovica x godišnja amortizac. stopa x broj meseci korišćenja / 12

ili Amortizacija =osnovica x godišnja amortizac. stopa x broj dana korišćenja/ 365 Primer : u julu 2011 godine kupljena je oprema. Po fakturi dobavljača vrednost opreme iznosi 1.100.000,00 dinara + 198.000,00 dinara PDV-a. Od montažera za troškove montaže, ispostavljena je faktura na 100.000,00 dinara + 18.000,00 dinara PDV-a. U poslovnim knjigama oprema se vodi po nabavnoj vrednosti. Računovodstvenom politikom utvrđeno je da se za ovu opremu ne utvrđuje preostala vrednost. Oprema je stavljena u upotrebu avgusta 2011 godine. Procenjeni vek trajanja te opreme iznosi 8 godina. Također, predviđeno je da se amortizacija obračunava od narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu, te da se primenjuje proporcionalni metod amortizacije. Dakle: osnovica za amortizaciju = 1100.000,00+100.000,00= 1.200.000,00 Godišnja stopa amortizacije = 100/8 = 12.5% Obračun amortizacije bi bio: godina osnovica stopa broj meseci

korišćenja obračunata amortizacija

osnovicaxstopaxbroj meseci koriš/12

2011 1.200.000 12.5% 4 50.000,00 2012 1.200.000 12.5% 12 150.000,00 2013 1.200.000 12.5% 12 150.000,00 2014 1.200.000 12.5% 12 150.000,00 2015 1.200.000 12.5% 12 150.000,00 2016 1.200.000 12.5% 12 150.000,00 2017 1.200.000 12.5% 12 150.000,00 2018 1.200,000 12.5% 12 150.000,00 kniženje u 2011 godini : U kolonu materijalnih troškova u knjigu prihoda i rashoda se knjizi iznos od 50.000,00 dinara.

2. Degresivni metod Pretpostavka kod ovog metoda je da se sredstvo ne troši ravnomerno u svom korisnom veku trajanja, već je trošenje izraženije u početnom periodu korišćenja (kada ostvaruje najveću ekonomsku korist), a da se prilikom protoka vremena ekonomska korist smanjuje, te se zbog toga troškovi perioda terete manjim iznosom amortizacije. Stopa i način degersije propisuju se računovodstvenom politikom. Amortizacija se obračunava na svako sredstvo posebno. Postoje dva načina degresije, aritmetička i geometrijska. - Degresivni aritmetički metod podrazumeva da je iznos degresije iz godine u

godinu isti. - Iznos degresije utvrđujemo po formuli: OA ID = ____________ n x (n+1) _______ 2 ID – iznos degresije OA – osnovica za amortizaciju n – procenjeni vek trajanja sredstva Primer: Obračun amortizacije degresivnim aritmetičkim metodom prikazaćemo za sredstvo nabavljeno u avgustu 2011 godine, čija je nabavna vrednost 1.200.000,00 dinara.sredstvo je stavljeno u uporebu u septembru 2011 godine. OA = 1.200.000,00 n = 8 godina, 96 meseci (procenjeni vek trajanja uzima se u mesecima, osim u slučaju kada obračun amortizacije počinje od januara ) ID = 1.200.000 __________ = 257.73 96x (96+1) / 2 Po ovom metodu iznos mesečne amortizacije se dobija tako što se iznos degresije (ID) množi brojem preostalih meseci korisnog veka trajanja. Iznos godišnje amortizacije dobija se kao zbir mesečnih amortizacija za tu godinu.

god/mesec ID preost.broj meseci koriš

iznos mesečne amortizacije

godišnja amortizacija

Sep/2011 257.73 96 24742.08 Okt/2011 257.73 95 24484.35 Nov/2011 257.73 94 24226.62 Dec/2011 257.73 93 23968.89 Ukupno 2011 97421.94 Januar 2012 257.73 92 Februar 2012 257.73 91 Itd..... Na kraju 2011 godine u troškove bi se knjižio iznos od 97421.94 dinara. - Degresivni geometrijski metod pretpostavka ovog metoda je da se iz godine u godinu iznos degresije povećava. To se postiže tako što se kroz sve godine primenjuje ista stopa amortizacije, ali se smanjuje osnovica za amortizaciju. Osnovica za obračun amortizacije je neotpisana vrednost. Pored toga, stopa koja proističe iz procenjenog veka trajanja uvećava se koeficijentom koji se utvrđuje računovodstvenom politikom (obično se radi o koeficijentima u rasponu 1.5-2.5). Npr :

otpisni vek koeficijent do 4 godine 1.5 od 4 - 7 godina 2.0 preko 7 godina 2.5 U godini kada amortizacija padne ispod iznosa koji bi bio obračunat primenom proporcionalnog metoda , amortizacija za tu i naredne godine obračunava se po proporcionalnoj metodi, inace sredstvo nikad nebi bilo otpisano. Primer: Osnovica za amortizaciju 1.200.000,00, a godišnja stopa otpisa 16% (vek trajanja 6.25 godina), odnosno godišnja stopa amortizacije po proporcionalnom metodu iznosi 192.000,00. Ovu stopu množićemo sa koeficijentom 2, tako da uvećana stopa iznosi 32%.

godina osnovica za amortizaciju god stopa broj meseci koriscenja

obrac.amortiz. 2x3x4/12

Neotpisana vrednost bez

preostale vrednosti

2011 1.200.000,00 32% 4 128.000,00 1.072.000,00 2012 1.072.000,00 32% 12 343.040,00 728.960,00 2013 728.960,00 32% 12 233.267,20 495.692.80 2014 495.692,80 25.53% 12 126.559,86 369.132,94 2015 495.692,80 25.53% 12 126.559,86 242.573,07 2016 495.692,80 25.53% 12 126.559,86 116.013,21 2017 495.692,80 25.53% 11 116.013,21 0,00

Ukupno: 1.200.000,00 Kao što se iz primera vidi, po uvećanoj stopi od 32% obračunata je amortizacija za prve tri godine, a na osnovicu koju čini neotpisana vrednost osnovnog sredstva. U četvrtoj godini iznos amortizacije obračunat na prethodni način pada ispod iznosa koji bi bio obračunat primenom proporcionalne metode, pa se obračun za četvrtu i naredne godine vrši tako što se neotpisana vrednost (495.692,80) otpisuje u preostalom veku trajanja. Kako preostali vek trajanja iznosi 3,91667 godina,(47 meseci), stopa amortizacije za taj period iznosi 25,531915% (100/3.91667).

3. Funkcionalni metod Funkcionalni metod se koristi za obračun amortizacije sredstava čiji se intenzitet korišćenja može meriti učinkom, izraženim u količini proizvoda, obimu proizvodnje, stepenu korišćenja kapaciteta ili na sličan način. U ovom slučaju korisni radni vek izražava se ukupnim očekivanim učinkom sredstava. Takođe, potrebno je izmeriti i godišnji ostvareni učinak, da bi se utvrdila stopa amortizacije za tu godinu. Formula za obračun: Stopa amortizacije=ostvareni učinak/ukupan očekivani učinak tokom radnog veka Uzimanjem prethodnog primera pretpostavimo da se radi o mašini za proizvodnju štapića za uši, koja u svom radnom veku proizvede 1.500.000 paketića štapića. U 2011 godini proizvedeno je 300.000 paketića. Stopa amortizacije = 300.000/1.500.000=0.20 = 20% Amortizacija = 1.200.000 x 20% = 240.000

Preispitivanje metoda amortizacije Metod amortizacije koji se primenjuje na neko osnovno sredstvo treba preispitati na kraju svake poslovne godine. Standardi dozvoljavaju promenu metoda obračuna amortizacije za tekuću i naredne godine, dakle, promenom metoda ne ispravljaju se raniji rezultati. PORESKA AMORTIZACIJA Kao rashod u poreskom bilansu priznaje se amortizacija obračunata po poreskim propisima (poreska amortizacija). Pri tome, nije značajna amortizacija iskazana u poslovnim knjigama (računovodstvena amortizacija), jer se iznos računovodstvene amortizacije u bilansu zamenjuje iznosom poreske amortizacije. Pri utvrđivanju osnovice poreza na dobit polazi se od dobiti iz bilansa uspeha. Ta dobit utvrđena je na osnovu rashoda u kojima su sadržani i rashodi računovodstvene amortizacije. Da bi se dobila osnovica za porez na dobit, dobit se uvećava za računovodstvenu amortizaciju, i umanjuje za poresku amortizaciju. poreska osnovica = dobit + računovodstvena amortizacija - poreska amortizacija Obračunu poreske amortizacije podležu materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena, u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici, osim prirodnih bogatstava koja se ne troše. Sredstva čija je nabavna vrednost manja od vrednosti prosečne bruto zarade ne podležu amortizaciji, već se u celosti otpisuju odmah kao troškovi perioda. Obračun poreske amortizacije počinje danom stavljanja sredstva u upotrebu.

Iz ovog prethodnog stava sledi: - za sredstva iz I amortizacione grupe obračun poreske amortizacije počinje od

momenta stavljanja sredstva u upotrebu. Ako je sredstvo stavljeno u upotrebu npr 1. jula 2011. godine od tog datuma počinje obračun poreske amortizacije, i ona se obračunava za period od 6 meseci za 2011 godinu.

- Za sredstva iz amortizacioni grupa od II-V momenat stavljanja u upotrebu opredeljuje dali će to sredstvo biti uključeno u obračun poreske amortizacije na obrascu OA ili neće. Ako je sredstvo nabavljenu i stavljeno u upotrebu u 2011 godini, biće uključeno u obračun poreske amortizacije. Pri tome, na visinu obračunate amortizacije ne utiče momenat stavljanja u upotrebu, jer u skladu sa Zakonom nabavna vrednost sredstva uvećava saldo grupe za amortizaciju.

Poreska amortizacija za prvu amortizacionu grupu Poreska amortizacija za sredstva iz prve amortizacione grupe obračunava se primenom proporcionalnog metoda, na osnovicu koju čini nabavna vrednost, za svako sredstvo posebno, a ukoliko su sredstva stečena tokom poreskog perioda, utvrđuje se srazmerno sa vremenom od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. Stopa amortizacije iznosi 2.5% godišnje. Za obračun poreske amortizacije za ova sredstva nije propisan obrazac, već obveznik sam mora ustrojiti odgovarajuću evidenciju. Primer : Maja 2011 godine kupljen je i stavljen u upotrebu stan nabavne vrednosti 4.300.000 dinara. Za 2011 godinu poreska amortizacija je obračunata na sledećem obrascu Stanje pre obračuna amortizacije 2011 godine.

r.b. 1

Sredstvo 2

nabavna vrednost 3

ispravka vrednosti 4

neotpisana vrednost 5

1 zgrada 40.000.000 24.240.000 15.760.000 2 magacin 10.000.000 9.700.000 299.800 3 stan 4.000.000 4.000.000 ukupno

meseci

koriscenja 6

stopa amortizacije

7

obračunata amortizaci 8 ( 3x7x6/12 )

isprav.vrednosti ( 4+8 )

neotpisana vred 10

12 2.5% 1.000.000 25.240.000 14.760.000 12 2.5% 250.000 9.950.200 49.800 7 2.5% 58.333.33 58.333,33 3.941.666,67 1.308.333,00 Dakle, u obrazac za 2011 godinu stavljeni su i podaci iz 2010 godine (kolone 3,9,10 ),kao i novonabavljena sredstva iz 2011 godine. Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom po stopi od 2.5%, dok se u računovodstvenoj amortizaciji koristi stopa koja proističe iz procenjenog veka trajanja sredstva. U obrazac za 2012 godinu unose se podaci iz 2011 godine, (u kolone 4 i 5 iz kolona 9 i 10) Godina 2012

r.b. 1

Sredstvo 2

nabavna vrednost 3

ispravka vrednosti 4

neotpisana vrednost 5

1 poslovna zgrada 40.000.000,00 25.240.000,00 14.760.000,00 2 magacin 10.000.000,00 9.950.200,00 49.800,00 3 stan 4.000.000,00 58333,33 3.941.666,67 ukupno

meseci koriscenja

6

stopa amortizacije

7

obračunata amortizaci 8 ( 3x7x6/12 )

isprav.vrednosti ( 4+8 )

neotpisana vred 10

12 2.5% 1.000.000,00 26.240.000,00 13.760.000,00 12 2.5% 49.800,00 10.000.000,00 0,00 12 2.5% 98.541,67 156.875,00 3.843.125,00 1.148.341,67 Podatak o neotpisanoj vrednosti (kolona 5) je neophodan zbog obustavljanja amortizacije u trenutku kada je sredstvo u celosti otpisano. U ovom primeru je to slučaj sa magacinom.

U 2012 godini primenom proporcionalne stope izračunava se amortizacija viša od preostale vrednosti. Zato se kao amortizacija priznaje iznos neotpisane vrednosti, 49.800,00 dinara i obustavlja se dalji obračun amortizacije. Obračun poreske amortizacije za II - V amortizacionu grupu Poreska amortizacija za sredstva iz ove grupe obračunava se primenom degresivnog metoda. Stope amortizacije date su po grupama ( 10%,15% 20% i 30% ). Vrši se grupni obračun amortizacije za sva sredstva iz iste grupe. - Obračun grupne amortizacije iskazuje se na obrascu OA U kolonu 2 unosi se početni saldo grupe (neotpisani deo iz kolone 8 obrasca OA za prethodnu godinu ) U kolonu 3 unosi se nabavna vrednost stalnih sredstava stavljenih u upotrebu u toku 2011 godine. Pri ovome nije bitno u kom mesecu su nabavljena. U kolonu 4 unosi se prodajna vrednost otuđenog sredstva. Prodajnom vrednošću smatra se vredost bez pdv-a. Kolona 5 utvrđuje se računski i podatak u toj koloni čini osnovicu za obračun amortizacije. U kolonu 6 unosi se stopa amortizacije. Kolona 7 dobija se računski kolona 5x kolona 6. Kolona 8 dobija se računski kao krajnji saldo grupe. Ukoliko je ovaj podatak niži od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade za decembar godine za koju se obračunava amortizacija, taj podatak se svodi na nulu. U tom slučaju amortizaciju iz kolone 7 uvećavamo za taj iznos i sredstvo u celosti otpisujemo.

Članom 10.Zakona propisano je da se stalna sredstva razvrstavaju u 5 amortizacionih grupa. Pravilnikom je to razrađeno na sledeći način: I AMORTIZACIONA GRUPA - stopa amortizacije 2.5% - stanovi,putevi,skladišta,zgrade,sportski objekti,sve ostale nepomenute nepokretnosti II AMORTIZACIONA GRUPA – stopa amortizacije 10% - automobili, klima uređaji,bojleri,ograde,oprema za kancelariju,vinogradi,

voćnjaci,nematerijalna ulaganja(patenti, žigovi,franšiza...) III AMORTIZACIONA GRUPA – stopa amortizacije 15% - alat i inventar, autobusi,fiskalne kase,kalkulatori,laboratorijska oprema, oprema za fotokopiranje,nameštaj koji nije pomenut na drugim mestima, tv antene i sva stalna sredstva koja nisu posebno naznačena u grupama od II-V. IV AMORTIZACIONA GRUPA – stopa amortizacije 20% - oprema za emitovanje radio i tv programa,telefonska oprema,oprema za

obradu rude, oprema za naftne bušotine V AMORTIZACIONA GRUPA – stopa amortizacije 30% - automobili za iznajmljivanje, i auto taxi,bilbordi,električne reklame,

kompjuteri,sistemski aplikacioni softveri,platno, tepisi,zavese... pokretna oprema koja koristi el.energiju (bušilice,brusilice....),video trake,uniforme, traktori.