Agonija nezaposlenosti u Evrozoni

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116

Vladimir Ristanovi* uDK 330.43:331.56(4-672Eu)pregledni nauni lanak

AGONIJA NEZAPOSLENOSTI U EVROZONI

u ovom radu posvetiemo panju evoluciji problema nezaposlenosti u Evrozoni. Cilj nam je da sagledamo gde su koreni problema nezaposlenosti i da iznaemo razloge, sada ve hroninog problema nezaposlenosti. pokazaemo koji su osnovni inioci koji produavaju agoniju nezaposlenosti i da li ima izgleda da u bliskoj budunosti pro-blem nezaposlenosti bude prolost za Evrozonu. u analizi zemalja Evrozone pratiemo osnovne makroekonomske pokazatelje ravnotee u jednoj privredi BDp, inflaciju i nezaposlenost. Sagledaemo da li je i monetarna strategija inf latornog targetiranja doprinela problemu nezaposlenosti, kroz smanjenje potencijalnog autputa, ali i potvrditi da u uslovima globalne krize postoje neka odstupanja od teorijskih koncepata osnovnih makroekonomskih relacija okunovog zakona i Filipsove krive. u borbi protiv pro-blema nezaposlenosti na tritu rada koristiemo konvencijalne politike monetarnu i fiskalnu, ali i specifine politike politiku dohotka i institucionalnu politiku. Konano, pokazaemo da je/bi jedino Nemaka, sa malom rtvom, mogla da spase realni sektor, kako perifernih mediteranskih zemalja, tako i cele Evrozone.

Kljune rei: makroekonomska ravnotea, nezaposlenost, inflacija, recesija, Evrozona

1. Uvodni deo

problem nezaposlenosti kod evropskih zemalja (EEZ) datira od sredine 1970-ih. godina. Tokom 1980-ih godina stopa nezaposlenosti je prela 8%, to je nastavljeno i tokom 1990-ih godina. posmatrano po pojedinim zeljmama, a prema podacima EuRoSTATA, u periodu 1987-2007. godina, stopa nezaposle-nosti u Nemakoj iznosila je 8,6%, u Italiji 9,3%, a u paniji 9,7%. Iako su u ovom dugom periodu razvijene evropske zemlje beleile godinje stope privrednog rasta na nivou proseka, stopa nezaposlenosti je do danas ostala visoka. Dugogo-dinji problem nezaposlenosti u evropskim zemljama naveo nas je da izaemo iz okvira teorijski vaeih konceptata1 i sagledamo dublje ovaj problem nezaposle-* Dr Vladimir Ristanovi, docent, Fakulteta za meunarodnu ekonomiju, Megatrend uni-

verzitet, Beograd, e-mail: [email protected] Artur okun je 1962. godine, na bazi kvartalnih posleratnih podataka, pokazao da su

promene u autputu od 3% povezane sa promenama u stopama nezaposlenosti od 1 pro-centnog poena. potujui ovo pravilo, stopa nezaposlenosti je trebala da se povea za oko 1,3 procentnih poena izmeu 2008. i 2009. godine (poto je Evrozona beleila pad autputa od 4,5%), a ne 2 procentna poena kojiko je stvarno poveana.

Vladimir Ristanovi

Megatrend revija ~ Megatrend Review

96

nosti. postavke i voenje ekonomske politike u velikoj meri su uticali na dana-nje stanje u privredama zemalja Evropske unije. Na fokus je na zemljama Evro-zone, pre svega, jer su one ukljuene u sistem jedinstvene valute i vode jedin-stvenu monetarnu politiku. Tu jasnije moemo sagledati strukturu problema nezaposlenosti a i, po naem miljenju, iznai reenje istog.

problemi nezaposlenosti za zemlje Evropske unije nisu reeni uvoenjem kriterijuma konvergencije (kriterijumi za ulazak u uniju). Kao to je ve poznato Evropska unija je tvorevina koja je nastala i ivi na sporazumu. Tako i funk-cionie! Iako, nastala na osnovama regionalne integracije, ona je daleko od Mandelovog koncepta optimalnog valutnog podruja2. pre svega, zbog inje-nice to je Evropska unija manje zasnovana na izvornim kriterijumima optimal-nog valutnog podruja3, a sve vie na kriterijumima konvergencije4. Sutinski posmatrano, kriterijumi optimalnog valutnog podruja su delimino ispunja-vani kroz pojedine faze regionalne intergacije. Najmanje se otilo sa kljunim kriterijumom mobilnost radne snage, i zato danak danas plaa cela Evropa. Nedovoljna mobilnost radne snage naruava normalno funkcionisanje na tritu radne snage i onemoguava usklaivanje mera ekonomskih politika. pri tome, za finalnu fazu stvaranja evropske monetarne unije ostali su precizno definisani kriterijumi konvergencije, kao matematika margina oko koje optravaju zemlje lanice, u irim ili uim koncentrinim krugovima.

Znaaj kriterijuma je pao na prvom ispitu, jo 1999. godine, sa injenicom da su ih ispunile jedino Luksemburg i Francuska, dok Grka nije ispunjavala niti jedan od obavezujuih kriterijuma. I ostale zemlje lanice imale su problema da dosegnu do strogo postavljenih kriterijuma. Nedostatak ovako postavljenih kri-terijuma je u tome to se potencira na ispunjenju same margine (cifre) i datuma (ponovo, cifre) u kome treba postii zadovoljavajui rezultat kako bi se obezbe-dio ulazak u uniju na odreeni dan. prvi problem koji je uoen, i to kod zemalja centra, bio je kod kriterijuma javnih finansija (problem sa kojim su se suoile recimo, jedna Nemaka i Italija)5.

2 Rodonaelnik teorije optimalnog valutnog podruja je Robert Mandel. Celokupan koncept je zasnovan na procesu regionalnog integrisanja (susednih) zemalja (pribline strukture i stepena privrednog razvoja) kako bi uspele da iskoriste sve prednosti ovog procesa pred-nosti reima fiksnog deviznog kursa.

3 Kriterijumi valutnog optimalnog podruja su: mobilnost radne snage, stepen otvorenosti ekonomije, stepen proizvodne diverzifikacije i stepen finansijske integracije.

4 Kriterijumi konvergencije su: kriterijum cenovne stabilnosti, kriterijum stanja javnih finansija, kriterijum uea u deviznom mehanizmu i kriterijum usklaenosti dugoronih kamatnih stopa.

5 Nemaka je imala problem sa javnim dugom, a Italija sa budetskim deficitom. Analizirajui probleme javnog sektora uoeno je da se brojne zemlje suoavaju sa neujednaenim stanjem budeta tokom kalendarske godine. Tako se danas tolerie zeml-jama lanicama da ostanu u granicama postavljenih kriterijuma ne u kalendarskoj godini ve tokom jednog poslovnog ciklusa. Kako je poslovni ciklus dui od kalendarske godine

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116

Agonija nezaposlenosti u Evrozoni 97

problem mobilnosti radne snage u celoj Eu podrazumeva sporo i ogranieno kretanje radne snage. Kaemo sporo jer postoje brojne odluke kojima nije dozvo-ljeno da radnici iz perifernih zemalja Evropske unije prelaze u zemlje centra, tj. razvijenije privrede radi zapoljavanja. prema konceptu optimalnog valutnog podruja, da postoji mobilnost radnika unutar Eu tada bi se viak radne snage iz jedne zemlje prelivao u drugu zemlju sa manjkom radne snage, to bi dovelo do izjednaavanja zarada u dvema zemljama. Istovremeno, neadekvatna raspodela radne snage, kao faktora proizvodnje, naruava produktivnost rada u ekono-mijama. Nadnice su rigidne na dole pa nema prilagoavanja. Visoka socijalna davanja za nezaposlene, ine ih manje zainteresovanim za traenjem posla. Ne treba izgubiti iz vida i velike kulturne razlike izmeu pojedinih zemalja lanica. Konano, problem predstavljaju i neefikasne institucije na tritu rada.

problem nezaposlenosti tesno je povezan sa privrednim rastom koji izostaje u Evrozoni, posebno njenim perifernim zemljama. odstupanje od optimalnog autputa kod razvijenih ekonomija usporava oporavak i zadrava stopu nezapo-slenosti na visokom nivou. ak su se pojedine zemlje Evrozone, i to one razvi-jene, poput Italije, Irske, panije i Grke, u poslednjim godinama suoile sa sma-njenjem optimalnog autputa ime je samo produbljena ekonomska kriza. Najvei pritisak na dalje usporavanje privrede sada nalazimo u pritisku niske inflacije pa ak i deflacije u pojedinim zemljama lanicama. Iako je na januarskom skupu u Davosu tekue godine, gospodin M. Dragi (Draghi), predsednik Evropske cen-tralne banke (ECB) umirivao javnost da deflacije nema, pozivajui se na podatke o pozitivnim stopama inflacije, situacija je alarmantna jer postoji trend cena na dole (smanjivanje stopa inflacije) od 2011. godine u svim zemljama Evrozone i to daleko ispod targetiranog nivoa (od oko 2%). pritisak deflacije jeste veliki i moe da izazove ozbiljne probleme u funkcionisanju ekonomije, a osnovni uzronik deflacije je pad ili nizak rast BDp-a u nizu godina.

u nastavku rada, prvo emo analizirati kako je niska privredna aktivnost doprinela da autput bude daleko ispod optimalnog nivoa, ime je se problem nezaposlenosti produbio. Sagledaemo koliko je ciljana inflacija u uslovima glo-balne krize uticala na usporavanje privredne aktivnosti u Evrozoni (EA-17)6. Ekonometrijska analiza makroekonomskih relacija EA-17, u narednom delu, pokazae da se sa globalnom krizom ne moemo u potpunosti osloniti na teo-rijske koncepte okunovog zakona i Filipsove krive prilikom objanjavanja ovih relacija u ekonomijama. Time smo samo potvrdili rezultate prethodnih istra-ivanja i brojnih naunika pre nas. Sutinski, najvaniji deo, je sledei u kome uz pomo konvencijalnih politika pokazujemo razloge postojanja visoke neza-poslenosti i razloge daljeg produbljivanja ovog problema. u tom delu, daemo i

tako zemlje u pojedinim godinama probijaju granini budetski deficit od 3% BDp-a, dok su u narednim godinama ispod tog nivoa. Svodi se na to da u proseku tee toj cifri!

6 osamnaesta zemlja Evrozone od 01.01.2014. godine je Letonija. podaci za EA-18 nisu bili raspoloivi u trenutku zapoinjanja ovog rada.

Vladimir Ristanovi


98

mehanizam, kroz koji bi jedna, ujedno najvea, ekonomija svojom ekonomskom snagom i autoritetom Nemaka, uspela da ublai postojee probleme i izvue Evrozonu iz dugogodinje agonije nezaposlenosti. Rad zavravamo zakljukom, u kome iznosimo predloge kreatorima ekonomske politike za reavanje pro-blema nezaposlenosti na tritu radne snage.

2. Neravnotea u Evrozoni

Ekonomski problemi sa kojima su suoavaju zemlje Evrozone uglavnom se posmatraju kroz niske stope privrednog rasta, veliki porast nezaposlenosti i nisku inflaciju. pad privredne aktivnosti sa svetskom ekonomsko-finansijskom krizom, zapoetom 2008. godine, ne jenjava do dananjih dana i uticao je na visoke stope nezaposlenosti i smanjenje broja otvorenih novih radnih mesta. Takvi problemi se produbljuju, najveim delom zbog pada proizvodnje, izazva-nog smanjenjem agregatne, posebno eksterne, tranje. Gomilanje zaliha, rast trokova proizvodnje i odliv kapitala i visoko-kvalifikovanog kadra na istok uti-cali su na usporavanje rasta razvijenih ekonomija Evrozone.

prema analizi oECD7, u poslednje vreme poboljana je slika u Evrozoni sistemski rizici su smanjeni, eksterne i unutranje neravnotee su donekle otklo-njene, veina zemalja postepeno vraaju konkurentske pozicije, kroz korekcije zarada i vrste strukturne reforme. Meutim, ekonomska aktivnost ostaje neu-jednaena i slaba, vlada nizak stepen poverenja, i dalje su slabe bilansne pozi-cije privatnog sektora, jo uvek je nedovrena fiskalna konsolidacija, pojedine ekonomije su i dalje prezaduene, stopa nezaposlenosti je dvocifrena u nekoliko zemalja, a inflacija toliko niska da su porasli rizici pritisaka deflacije.

u periodu 2000-2013. godina prosena godinja stopa rasta BDp-a u Evro-zoni iznosila je 1,2%. ova stopa rasta je dvostruko nia od stopa privrednog rasta razvijenih ekonomija u posleratnom periodu (2,5%). Takav privredni rast nije odriv u dugom roku i vidimo da je u velikoj meri uticao na visoku stopu nezaposlenosti tokom celog perioda. u periodu od nastanka Eu do danas stopa nezaposlenosti nije padala ispod 7%, dok je u treem kvartalu 2013. godine dosti-gla maksimalnih 12,1%. Dodatan problem ogledao se u niskoj stopi prirodne stope nezaposlenosti (s poetka posmatranog perioda bila na nivou od 4,5%, a pred kraj perioda ak 6%). Taj jaz izmeu aktuelne i prirodne stope nezaposleno-sti se produbljivao iz godine u godinu, to uz nisko ciljanu inflaciju nije davalo prostora za bri rast i potencijalno vee zapoljavanje. posledica toga je znaajno odstupanje aktuelnog autputa od potencijalnog autputa, tj. veliki autput gep. Na grafikonu 1. vidimo da je tokom novog milenijuma Evrozona bila vie suoena sa usporavanjem privrednog rasta potencijalnog autputa, koji navie gura aktuelni rast privrede. otuda i postoji problem sa rastuom stopom nezaposle-7 oECD (2014a), OECD Economic Surveys: Euro Area. oECD publishing, 14.

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


nosti. Taj problem e se nastaviti jer su brojne zemlje Evrozone suene sa smanji-vanjem potencijalnog autputa, poput Italije, Irske, panije i Grke.

grafikon 1: Osnovne makroekonomske varijable u EA-17, kvartalni podaci

Izvor: prorauni autora

Monetarna stabilnost ECB uticala je na stabilan privredni rast u srednjem roku, koji nije doprineo smanjivanju nezaposlenosti. Sa rastom BDp-a u peri-odu 2004-2008. godina nezaposlenost se blago smanjuje. Meutim, ostala je na visokom nivou i daleko iznad prirodne stope nezaposlenosti. vrsta mone-tarna politika i targetiranje inflacije obezbedili su stabilnost cena, toliku da bi se moglo rei da postoji jednakost izmeu inflatornih oekivanja i aktuelne stope inflacije. To bi znailo, shodno teorijskom konceptu Filipsove krive8, da se izjednaavaju aktuelna stopa nezaposlenosti i prirodna stopa nezaposlenosti. Meutim, stvarna kretanja znaajno odstupaju od teorijskih koncepta, posebno sa produbljivanjem krize. Sa padom privredne aktivnosti u poetnim godinama svetske ekonomske krize (2008. i 2009. godina) dolazi do pada BDp-a. uz to, pad privredne aktivnosti odmah se odraava na pad cena, tj. smanjenje inflacije ali i rasta nezaposlenosti (grafikon 2.). Stopa inflacije ipak se smanjuje, jer i pored stagnacije ili blagog pada cena u tercijarnom sektoru, najvei pad cena belee proizvodi iz sekundarnog, pa i primarnog sektora. poslednja dva sektora vuku 8 Filipsova kriva (Philips curve) odraava visoku negativnu korelaciju izmeu inflacije i

nezaposlenosti, to je potvreno na primerima brojnih zemalja. Jednaina Filipsove krive je: - ^e = -(u - u^*),

gde je aktuelna stopa inflacije, e oekivana inflacija, u aktuelna stopa nezapos-lenosti, u* - prirodna stopa nezaposlenosti, a parametar koji pokazuje snagu uticaja nezaposlenosti na inflaciju, 0

Vladimir Ristanovi


100

opti nivo cena na dole i stopa inflacija se smanjuje, pretei da pree u deflaciju ime se promovie finansijska nestabilnost i podstie estoka ekonomska kon-trakcija. Takva situacija pogoduje rastu nezaposlenosti. otuda, problemi se ire sa jedne ekonomije na drugu. Zemlje periferije prve se suoavaju sa padom pri-vredne aktivnosti i visokim stopama nezaposlenosti. pritisci iz Brisela da se kon-trakcionim merama bori protiv krize dodatno usporavaju privrednu aktivnost i sniavaju cene. pad stopa inflacije znaajno ograniava ove ekonomije kroz dalji pad BDp-a i rast nezaposlenosti. Drugim reima, mehanizam nam pokazuje da su ove ekonomije, da bi dostigle optu ravnoteu, prinuene na deflatorne mere prilagoavanja koje ih, zapravo, udaljavaju od ravnotee. To podrazumeva da zemlje periferije moraju jo sniavati cene kako bi unutar unije na zajednikom tritu bili konkurentni. Meutim, to im ne polazi za rukom zbog dvobrzinske integracije Eu, izmeu centra i periferije. Zemlje centra sprovode model vrste kontrole i regulisanja trita, sa akcentom na inflaciji a ne na BDp-u i zaposleno-sti, dok zemlje periferije model slobodnog trita, upravljanja tranjom, odr-avanja visokog rasta i niske inflacije.9 Zemlje periferije su dodatno optereene rastuim deficitom budeta i rastom javnog duga.

grafikon 2: Nezaposlenost i inflacija EA


u Evrozoni inflacija je do krize drana na ciljanom nivou od oko 2%, meu-tim aktuelna stopa nezaposlenosti je znaajno odstupala od prirodne stope nezaposlenosti i pored pozitivnih stopa rasta BDp-a zemalja lanica. Sa krizom ciljana inflacija je zadrana na nepromenjenom nivou, dok je aktuelna stopa inflacije bila ispod tog nivoa, to je shodno Filipsovoj krivi, uticalo na rast stope nezaposlenosti (i iznad prirodne stope nezaposlenosti).

9 Kova o., Ristanovi, V.: Ekonomija regiona sveta, Megatrend univerzitet, Beograd, 2011, 113

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


odstupanja aktuelnog BDp-a od potencijalnog autputa10 u Evrozoni, pri niskoj ciljanoj inflaciji, odrazila su se na znaajno usporavanje privrednog rasta, a posledino i na poveanje stope nezaposlenosti, daleko iznad prirodne stope nezaposlenosti. Takva situacija odraava deflatorni autput gep, a koji bi mogli posmatrati kroz sporiji rast agregatne tranje od rasta agregatne ponude, to vodi usporavanju inflacije i pritisku na deflaciju. Na ovogodinjem skupu u Davosu gospodin Dragi (Draghi), predsednik ECB, govorio je da nema straha od deflacije, jer su u 2013. godini zemlje Evrozone ipak iznad nulte inflacije. Meutim, podaci u nizu godina od 2011-te govore sasvim suprotno inflacija je u padu gotovo u svim zemljama Evrozone i to za 2-3 procentna poena. Kako je deflatorni autput gep prisutan i u 2012. godini (-2,7%), jasno je da su opravdani stavovi brojnih analitiara da e morati da se menja monetarna politika. odr-avanje status-quo situacije, dakle ciljanja inflacije na postojeem nivou od oko 2% u uslovima krize, vodie sve nioj stopi inflacije jer se oekivanja na tritu formiraju u pravcu daljeg sniavanja inflacije, a ne targetiranog nivoa. Glavni razlog takvih oekivanja nalazimo u strahovitom padu proizvodnje i velikom deflatornom autput gepu od 2009. godine do danas. To potvruju i podaci Euro-stata za 2013. godinu i stopu inflacije od 1,4%, to je nie za 1,1 procentni poen od stope inflacije u 2012. godini i za 1,3 procentni poen od stope inflacije u 2011. godini. Dakle, pria sa deflacionim pritiscima se nastavlja.11

grafikon 3: Autput gep i stopa nazaposlenosti u Evrozoni


10 Autput gep predstavlja odstupanje aktuelnog autputa od potencijalnog autputa i izraunava se preko formule (BDp aktuelni-BDp potencijalni)/(BDp potencijalni)

11 u Srbiji smo do skoro imali sasvim suprotnu situaciju stagflaciju, tj. visoka inflacija u uslovima stagnacije (pada BDp-a i rasta nezaposlenosti).

Vladimir Ristanovi


102

Iako, targetiranje inflacije ne iskljuuje ostvarivanje osnovnih makroeko-nomskih ciljeva, oni se veoma oteano ostvaruju u uslovima krize. Centralne banke u zemljama koje primenjuju ovu strategiju i dalje izraavaju zabrinutost u vezi s fluktuacijama u proizvodnji i stopi (ne)zaposlenosti. Dugorono podstica-nje privrednog rasta mogue je oekivati samo srednjeronim korekcijama cena na dole. prema Mikinu12 targetirana inflacija bi trebala da povea fleksibilnost CB upravo sa stanovita odgovora na agregatnu tranju i agregatnu ponudu. Recimo, sa padom agregatne tranje stopa inflacije pada ispod ciljanog nivoa, to tera CB da olabavi monetarnu politiku, bez straha da e ekspanzivna reakcija izazvati rast oekivane inflacije. Takva situacija je bila tokom 2010-2011. godine. Na strani agregatne ponude, pak, okovi ponude mogu naterati monetane vla-sti da skernu iz puta ciljane inflacije samo u meri koja ja potrebna da se ublae negativni eksterni efekti. otuda, kreatori monetarnih vlasti nastoje da odre monetarnu politiku na dosadanjem kursu sve do sredine 2015. godine13, i pored inicijativa na uvoenje novih mera monetarne politike ECB.

Videli smo da u uslovima krize se ciljanjem inflacije usporava rast aut-puta i zaposlenosti. Meutim, sa ciljanjem inflacije mogue je postii rast aut-puta i zaposlenosti samo kada je niska stopa inflacije (kao to je bilo na Novom Zelandu). Meutim, ova pria je idealna sve do trenutka kada privredna aktiv-nost, recimo usled eksternih okova, pone da se pogorava. Tada targetirana inflacija ne uspeva da odri stabilnost i rast ekonomije. Naime, sa padom aut-puta, poveava se nezaposlenost i smanjuje stopa inflacije. u Evrozoni je to bilo izraeno 2009. godine. Slina situacija je i u ostalim razvijenim ekonomijama sa monetarnom strategijom inflatornog targetiranja14. Dakle, sa usporavanjem pri-vrednog rasta aktuelni autput se udaljava od potencijalnog autputa, to ukazuje na postojanje deflatornog gepa unutar privrede (rast agregatne tranje sporiji od rasta agregatne ponude). I finansijski sistem pati od loih makroekonomskih performansi, to utie na uesnike na tritu (domainstva i firme) da drastino promene oekivanja u pogledu daljeg razvoja.15

Na podatke o stopi nezaposlenosti i autputu, moe se indirektno primeniti jedan vrlo vaan makroekonomski koncept poznat kao okunov zakon16. okunov zakon implicira da aktualni autput mora rasti jednako brzo kao i potencijalni, ako 12 Mishkin S. F.: The economics of money, banking, and financial markets, 7th ed., 2004, 501.13 oECD (2014a), OECD Economic Surveys: Euro Area. oECD publishing, 22-26.14 poput Kanade, Australije, Novog Zelanda, Velike Britanije, vajcarske, donekle i Norveke,

ali i manje razvijenih zemalja poput Izraela, ilea i Koreje. 15 IMF (2009): World Economic outlook, Crisis and Recovery, Washington, DC., 101.16 okunov zakon (Okuns law) ukazuje na negativnu korelaciju autputa i stope nezaposlen-

osti sa rastom autputa smanjuje se nezaposlenost. Dakle, sa rastom privredne aktivnosti i poveanjem autputa u ekonomiji se moe oekivati rast proizvodnje i porast zaposle-nosti, odnosno smanjenje nezaposlenosti. Vai i obratno. To moemo predstaviti preko jednaine:

ut u(t-1) = -(gyt y),

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


se ne eli poveati stopa nezaposlenosti. Meutim, u uslovima krize i ovaj kon-cept daje nedovoljno precizne podatke, to je posebno karakteristino za zemlje u kojima radnici uivaju vii stepen zatite, poput Nemake17. Stepen korelacije u kriznim godinama je nizak (skoro jednak nuli) i pokazuje nedovoljno snanu vezu izmeu autputa i nezaposlenosti. u poslednjih nekoliko godina stopa neza-poslenosti se poveavala i pored injenice da pojedine privrede Evrozone belee kakav-takav rast. To nije u skladu sa okunovim zakonom, da za svako smanjenje aktuelnog autputa od potencijalnog autputa od 2%, stopa nezaposlenosti raste za 1%. podaci sa prethodnog grafikona to upravo potvruju autput gep je u peri-odu 2007-2009. godina iznosio 6,5%, dok je stopa nezaposlenosti poveana za 2 procentna poena. Ta razlika je daleko vea za period 2007-2012. godine u kome autput gep od 6,1% produbljuje stopu nezaposlenosti za skoro celih 5 procentnih poena. Jasno je da optimalni autput belei pad u nekoliko ekonomija Evrozone i da ne doputa da aktuelni autput podstakne rast zapoljavanja.

problem nezaposlenosti e trajati sve dok postoji deflatorni jaz autputa, tj. dok postoji velika razlika izmeu realnog BDp-a (aktuelnog autputa) i poten-cijalnog autputa. pri tome, aktuelna nezaposlenost prati realan rast BDp-a, dok prirodna stopa nezaposlenosti prati potencijalni autput. Kako se u Evrozoni pro-dubljuje autput gep kod pojedinih ekonomija tako se i problem nezaposleno-sti javlja kao nereiva zagonetka. Kao po pravilu, problemi za pojedine ekono-mije Evrozone ne dolaze samo sa jedne strane, pored deflatornog autput gepa u Italiji, paniji, Grkoj i Sloveniji nepovoljna ekonomska i socijalna situacija je pogorana deflacijom u prva dva meseca 2014. godine. projekcije rasta MMF-a za 2014. i 2015. godinu ne garantuju brzo reenje. oigledno je da e sa daljim sporim rastom vodeih ekonomija slinu sudbinu deliti i brojne druge zemlje Evrozone. Istovremeno, ako aktuelna stopa inflacije i dalje bude ispod oekivane inflacije, poveae se pad autputa i produbiti problem nezaposlenosti.

Miks niskog privrednog rasta i niskih stopa inflacije oteava funkcionisanje ekonomija Evrozone. Iskustvo Japana tokom 1990-ih godina to najbolje ilustru-je.18 To je posebno optereenje za periferne zaduene zemlje (privatnim, garan-tovanim i javnim dugom) zbog injenice da se sa smanjenjem autputa smanjuju, ili u najbolju ruku jedva rastu, novani prihodi. ovakav miks malo e uiniti da se ublae ekonomske tekoe zemalja Evrozone, koje su u akutnoj fazi. Recesioni gde je u aktuelna stopa nezaposlenosti, u* - prirodna stopa nezaposlenosti, gyt stopa

rasta aktuelnog autputa, y stopa rasta optimalnog autputa, a parametar koji poka-zuje snagu uticaja autputa na nezaposlenost.

17 Cazes, Sandrine; Verick, Sher; Al Hussami, Fares: Diverging trends in unemployment in the united States and Europe: evidence from okuns law and the global financial crisis; Employment working paper; International Labour office Geneva, 2011, 19.

18 Deflacija je u Japanu znatno oslabila japanski flnansijski sistem i privredu. Targetirana stopa inflacije koja je neto iznad nula ini da periodi deflacije budu manje izvesni. To je jedan od razloga zato su mnogi ekonomisti u Japanu, a i ire, upozoravali Centralnu banku Japana da usvoji targetiranu inflaciju na nivou od 2% ili viem.

Vladimir Ristanovi


104

efekti su nepovoljni i sa aspekta nezaposlenosti: (1) kotaju dravu, (2) ne troe jer nemaju zaradu i (3) ne doprinose budetu (kroz direktne i indirektne poreze).

3. ekonometrijska analiza

u ovom delu smo eleli da uporedimo rezultate ocenjivanja modela sa prethodnim radovima i u tome smo u velikoj meri uspeli. Zapravo, potvrdili smo relacije izmeu autputa i stope nezaposlenosti, u teoriji poznatog okuno-vog zakona i stope nezaposlenosti i stope inflacije, u teoriji poznate Filipsove krive. Koristei kvartalne podatke Eurostata za period 2000-2013. godina u oLS modelu, uz pomo statistikog softera E-views 5, pokazali smo da je stopa neza-poslenosti negativno korelisana sa rastom BDp-a i da je stopa nezaposlenosti negativno korelisana sa stopom inflacije. ocena jednaine okunovog zakona od -0,24 pokazala nam je da se sa smanjenjem rasta BDp-a od jednog procentnog poena istovremeno stopa nezaposlenosti poveava za 0,24% (jednaina (A1) u ANEKS-u). ovde govorimo o statistiki znaajnoj oceni sa visokom precizno-u. ocena jednaine Filipsove ktive od -0,68 pokazala nam je da se sa smanje-njem stope inflacije od jednog procentnog poena istovremeno stopa nezaposle-nosti poveava za 0,68% (jednaina (A2) u ANEKS-u). Meutim, ovde se radi o oceni koja je statistiki neznaajna, pa ne moemo sa potpunom preciznou da objasnimo pomenuti uticaj.

Analiza nam je potvrdila da je stepen korelacije ovih jednaina u skladu sa teorijom u periodu pre krize, a da su tokom krize izraena vea odsupanja od teo-rije (videti ANEX). To nam govori da ovi teorijski koncepti tokom krize nepot-puno objanjavaju relacije izmeu BDp-a, nezaposlenosti i inflacije. ak, postoje i velike i znaajne razlike izmeu pojedinih zemalja po pitanju ovih relacija.19 Deskriptivna statistika nam je pokazala da je korelacija izmeu stope inflacije i stope nezaposlenosti ak najslabija u godinama pre samog izbijanja krize. To se za Evrozonu moe opravdati ciljanjem inflacije na niskom nivou i slabom uticaju rastueg BDp-a na smanjenje nezaposlenosti u tim godinama. Ako posmatramo krizne godine, s poetka rezultati odgovaraju teorijskim zakonitostima ali vre-menom slabi jaina veze izmeu ove dve makroekonomske varijable. Slina situ-acija je sa relacijom autputa i stopom nezaposlenosti. S poetka posmatranog perioda korelacija je negativna i srednje jaka, ali se sa produbljivanjem krize ona smanjuje i gotovo da postaje neznatna.

Kada smo analizu produbili i otvorili nekoliko prozora unutar posmatra-nog perioda dobili smo sline zakljuke za podperiode. ocene manjih modela se neznatno menjaju, s tim da ne treba zanemariti injenicu da je smanjen broj opservacija u modelu.19 Blanchard o.: European unemployment: The Evolution of Facts and Ideas, NBER

Working Paper No. 11750, November 2005, 4.

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


Najbolje ocene i deskriptivnu statistiku smo dobili u modelu gde smo ocenji-vali uticaj autput gepa na stopu nezaposlenosti. Rezultati ocena pokazuju da sa poveanjem autput gepa, tj. dokle god se aktuelni autput smanjuje ispod poten-cijalnog autputa, to se poveava stopa nezaposlenosti. u konkretnom primeru, sa visokom pouzdanou moemo da potvrdimo da svako dodatno smanjenje aktuelnog autputa (ispod potencijalnog) od 1 procentnog poena poveava stopu nezaposlenosti za 0,54 procentna poena (jednaina (A3) u ANEKS-u).

prema ocenama ekonometrijske analize ECB za period 1996-2011. godina,20 okunov koeficijent uzima vrednost -0,29% i pokazuje da pad BDp-a za 1 pro-centni poen istovremeno dovodi do rasta stope nezaposlenosti za 0,3 procentna poena. Sline rezultate imamo i kod drugih autora koji su ekonometrijskim ana-lizama samo potvrdili ovaj odnos i pokazali da su vea odstupanja od okunovog zakona i Filipsove krive prisutna tokom kriznih perioda, kao i da postoje zna-ajne razlike izmeu zemalja.21

4. gde se krije reenje, koje inae postoji

Zemlje periferije se suoavaju sa problemima, pre svega, usled odsustva inostrane tranje za njihovim proizvodima. Kako im se izvoz bre smanjuje od uvoza, tako se produbljuje i deficit robne razmene. unutar Evrozone, gde je jedna valuta i jedinstvena monetarna politika, jedino ta ovim dravama predstoji jeste deflatorno prilagoavanje, koje se ogleda u smanjenju cena, smanjenju nadnica i padu BDp, kao i rastu nezaposlenosti. Svedoci smo da su se problemi nezaposle-nosti preneli na celu Evrozonu, jer prilagoavanje u velikoj meri oteava pozicije zemljama periferije. Istovremeno, zemlje periferije su u deficitu, dok su zemlje centra u suficitu. Kako se radi o jedinstvenom tritu, nia konkurentnost prvih zemalja ne moe se reiti korekcijama deviznog kursa, ve smanjenjem nadnica, a time i kroz smanjenje bogatstva. Reenje bi se moglo pronai u fleksibilnosti nadnica, ali ono nije karakteristino za evropski kontinent.

Kako to deluju mere ekonomskih politika na (ne)zaposlenost? Kratkorono posmatrano, smanjenje dravnih izdataka, restriktivna fiskalna politika, na robnom tritu utie na smanjenje agregatne tranje. To pokree proces mul-tiplikacije i izaziva smanjenje autputa (pad BDp-a) i poveanje nezaposlenosti, ali i smanjenje cena (pad inflacije). Na novanom tritu smanjenje autputa e se anulirati smanjenjem kamatne stope preko mehanizma operacija na otvore-nom tritu, jer usled vika likvidnosti (smanjenje realne tranje za novcem pri nepromenjenoj ponudi novca) rastu cene obveznica i smanjuju se kamatne 20 European Central Bank: Euro Area Labour Markets and the Crisis, Occasional Paper

Series 138, European Central Bank, october 2012, 16.21 popovi, G. i popovi, J.: Inflation and unemployment in the Eu: comparative analysis of

phillips regularity, Economics 2011, Bijeljina, 8.

Vladimir Ristanovi


106

stope. u srednjem roku, zbog smanjenja autputa i smanjenja nivoa cena uesnici na tritu radne snage oekuju i budue smanjenje nivoa cena. Na osnovu ovih oekivanja na tritu radne snage nee uslediti pritisak na smanjenje nadnica jer radnici nisu spremni da trae realno smanjenje svojih nadnica, iako su im nadnice sada realno vee (rigidnost nadnica na dole). Meutim, veliki pritisak poveanja stope nezaposlenosti omoguava poslodavcima da u postojeoj situ-aciji izvre pritisak i dodatno smanje nadnice. Naravno, sa smanjenjem nad-nica smanjuju se i trokovi proizvodnje to omoguava i smanjenje trokova poslodavcima i sniavanje cena njihovih proizvoda. Na novanom tritu i dalje imamo viak likvidnosti, to podrazumeva novo sniavanje kamatnih stopa kako bi se neutralisala neravnotea na tritu novca. po teoriji, smanjenje kamatne stope, preko posrednih efekata, na robnom tritu trebalo bi da dovede do porasta investicija i potronje, odatle i poveanja agregatne tranje i konano, preko multiplikatora do rasta autputa (BDp-a). Meutim, nepoverenje, neizves-nost i postojei efekti krize odvlae investitore od investiranja a zaposlene od potronje (zbog obaranja zarada). Izostaje rast agregatne tranje, izostaje rast BDp-a, a ostaje dalje poveanje nezaposlenosti i sniavanje cena i nadnica. Kapi-tal koji se tokom krize zadravao u zemljama centra, ispadanjem iz lanca, nije dopustio da ovi mehanizmi obezbede ravnoteu na tritima roba, novca i radne snage. otuda proizilaze duge, negativne posledice krize.

u ovom trenutku nemaka ekonomija, kao vodea ekonomija unije i eko-nomija sa suficitom u platnom bilansu, treba da sprovede prilagoavanja i to inflatorna prilagoavanja, isto kao to zemlje sa deficitom u platnom bilansu pribegavaju deflatornom prilagoavaju. Nemaka treba svoje suficite da koristi za poveanje investicija i poveanje zarada. Vee zarade e uticati na poveanje line potronje i potronje domainstava. ovaj rast potronje moe ispoljiti dva pozitivna efekta: sa jedne strane na ekonomiju Nemake, a sa druge na celinu Evrozone. Sa aspekta nemake ekonomije, rast potronje kroz proces multiplika-cije utie na poveanje agregatne tranje i na rast autputa. Sa stanovita Evrozone, ovaj rast potronje moe voditi veem uvozu, a s obzirom na to da je preko 80% razmene unutar Evrozone, to podrazumeva rast izvoza iz ostalih zemalja la-nica. Istovremeno, vea tranja koja potie iz Nemake uticae na jaanje zajed-nike valute evra. I to nije sve! Kako Nemaka ima neuposlenih kapaciteta (viak nezaposlenih i smanjene proizvodne kapacitete) neto via inflacija od 4% ne bi ekonomiji Nemake nanela tete. Naprotiv! Zemlje periferije Evrozone mogle bi tada sniziti inflaciju ak i na nulti nivo, to bi u proseku dalo ciljani nivo inflacije od 2%. ova konstrukcija bi dala veu konkurentnost proizvodima iz perifernih zemalja. Time bi porastao njihov izvoz, a kroz spoljnotrgovinski multiplikator rastao bi i BDp. To, sa druge strane, moe samo dati koristi Nemakoj, jer sa rastom BDp-a perifernih zemalja raste i njihov uvoz, tj. tranja za nemakim proizvodima. To znai da bi se poveao izvoz Nemake na kraju ovog lanca. uz nju, i zemlje periferije bi uspele da iz poveanog obima razmene izvuku koristi.

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


poveali bi sopstvenu proizvodnju i zaposlenost, to bi automatski minimiziralo ekonomske i socijalne probleme. Smanjio bi se pritisak nezaposlenih na dravni budet, dravna kasa bi se bre punila i rastao bi ivotni standard.

Iz prethodnog pasusa, jasno smo videli dohodovni mehanizam prilagoavanja gde bi Nemaka u prvom navratu sprovodila mere inflatornog prilagoavanja koje moda nisu u skladu sa njihovom trenutnim ekonomskim kretanjima22, ali bi u ve u srednjem roku, kada prikazani dohodovni mehani-zam optri ceo krug, ostvarile vee koristi. u prvom trenutku topio bi se plat-nobilansni suficit Nemake ali i deficit perifernih zemalja, jer bi Namaka, usled vee potronje, uvozila vie proizvoda iz drugih zemalja kojima bi sada porastao izvoz. Vremenom bi se poveao obim razmene, to govori da bi se u nastavku ponovo pojavio suficit u robnoj razmeni Nemake. pored irenja robne razmene i kapital, koji je tokom krize zadravan u razvijenim suficitarnim ekonomijama, poeo bi da krui meu svim zemljama Evrozone. pokrenule bi se investicije i ostali oblici kretanja kapitala, a time i privrede.

Zato je, po naem miljenju, vaan ovaj dohodovni mehanizam? Iz razloga to smatramo da bi se sa njim bezbolnije preboleli negativni efekti ekonomsko-finansijske krize koja ve due vreme dri Evrozonu u veoma looj poziciji. Isto-vremeno, na ovaj nain bi ojaali automatskih mehanizmi prilagoavanja koji u pozadini ipak funkcioniu. Mere ekonomske politike samo su tu da isprate rea-lizovanje ovih prikrivenih mehanizama, posebno u uslovima krize. Svi meha-nizmi, po pravilu, imaju tu sposobnost da kroz proces multiplikacije podsta-knu ekonomske procese i osnae efekte preduzetih mera ekonomskih politika, kako bi zajedno vodili rastu autputa i smanjenju nezaposlenosti. Svakako, takav trend bi morao da potraje nekoliko godina dok se performanse Evrozone ne vrate na predkrizni nivo. oporavak Evrozone je spor i neujednaen. Krupniji zaokret od aktuelne ekonomske politike nije realno oekivati zbog niske infla-cije i dugog perioda recesije. prema naim procenama, u postojeoj konstelaciji kreiranja makroekonomskog ambijenta negativni efekti po Evrozonu trajae do 2018. godine, da bi se tek nakon 2020-te godine dostigle performanse kod svih makroekonomskih varijabli koje su bile pre krize. Sa navedenim mehanizmom, zaokret je realan.

prema procenama oECD-a23, nezaposlenost u Evrozoni (EA-15) e se sta-bilizovati tokom 2014. godine (12,1%), dok e poeti da opada tek 2015. godine (11,8%). Inflacija se moe malo menjati tokom 2014. godine (1,2%), imajui u vidu veliko zatije, i ostati na toj granici tokom 2015. godine. Visoka nezaposle-nost i slab rast prihoda ograniavali su privatnu potronju i investicije, tako da je 22 Evropska komisija je u novembru mesecu 2013. godine zapoela temeljnu reviziju visokog

i upornog suficita trgovinskog bilansa Nemake i njenog uticaja na funkcionisanje evrop-skih privreda. u prolee 2014. godine oekuje se od Nemake da izae sa izvetajem. ovo je prvi put da se nadgleda ekonomija Nemake, to je ustaljena dugogodinja praksa sa ostalim zemljama lanicama. The Economist, 16.11.2013.

23 oECD (2014a), OECD Economic Surveys: Euro Area. oECD publishing, 19.

Vladimir Ristanovi


108

projektovan skroman ekonomski rast za 2014. i 2015. godinu (1% i 1,6%, respek-tivno). Rizik procene postoji usled politike nestabilnosti, socijalnih tenzija, spo-rog napretka u uspostavljanju institucija i nedovoljnog napretka u strukturnim reformama. Sa napretkom oporavka, deflacioni rizici e nestati, a transmisioni mehanizmi monetarne politike profunkcionisati, monetarna politika e posta-jati manje ekspanzivna ali u granicama postavljenog cilja ECB-a stabilnosti cena u srednjem roku.

5. nezaposlenost i bez globalne krize

podaci ECB24 pokazuju da je u Evrozoni izgubljeno skoro 4 miliona radnih mesta u periodu izmeu poetka ekonomsko-finansijske krize i sredine 2010. godine. Intenzitet krize doveo je do znaajnog pada BDp-a (-4,4% u 2009.), dok je prilagoavanje zaposlenosti ostalo relativno prigueno u agregatnom izrazu. Smanjenje ukupne zaposlenosti varira od zemlje do zemlje i kree se u rasponu od -16% do -0,4%. Najmanje smanjenje broja radnih mesta u periodu 2007-2011. godina zabeleen je u Nemakoj, Luksemburgu i Belgiji, oko 1%, a najvee u Gr-koj i paniji, iznad 10%. Istovremeno, 2009. godine dolo je do smanjenja zapo-slenosti u Evrozoni i to za 1,9 procentnih poena u odnosu na 2008, odnosno sa 1,3% na -0,6%. Blagi rast zaposlenosti, kreiranjem novih radnih mesta, postojao je samo u 2011, nakon znaajnog rasta privreda Evrozone sredinom 2010. Inten-ziviranje krize u drugoj polovini 2011. dovelo je do novog pada BDp-a i daljeg smanjivanja zaposlenosti25, ali i rasta stope nezaposlenosti u 2012. u julu mesecu 2012. zabeleen je rast stope nezaposlenosti za 4,4 procentna poena, na 11,3%, to je u brojkama izraeno gotovo 18 miliona nezaposlenih ljudi u Evrozoni.

Koren problema su visoka i raznovrsna transferna davanja za nezaposlene nadoknade, socijalne protekcije i socijalne zatite, prevremeno penzionisanje itd, kao faktor koji je nezaposlene inio manje zainteresovanim i manje aktiv-nim u potrazi za poslom.26 Takav pristup ne ostavlja prostor da se prilagoa-vanjem nadnica reavaju problemi na tritu rada ne postoji mobilnost radne snage niti fleksibilnost nadnica. problem postoji i u duini trajanja radne nedelje i nivou produktivnosti rada. Duina radne nedelje je, posmatrano po asovima rada, daleko manja u Evropi nego u SAD (preko 20% godinama unazad). Inae, u uslovima recesije raste produktivnost, ali samo zato to se asovi rada sma-njuju vie nego to se smanjuje autput. Istovremeno, smanjuje se tranja za rad-24 European Central Bank: Euro Area Labour Markets and the Crisis, Occasional Paper

Series 138, European Central Bank, october 2012, 16.25 prema podacima ECB, krajem 2011. godine ukupan broj zaposlenih radnika bio je preko 3

miliona manji nego pre krize, dok je stopa nezaposlenosti blago porasla za 0,3 procentna poena, na 61,9.

26 Na jednom od skupova zemalja BRIK(S)-a jedan od govornika je rekao da labavi zakoni o radu u evropskim zemljama od radnika prave lenjivce.

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


nom snagom to smanjuje plate i ostale dodatke zaposlenima. Znai da radnici sada, u uslovima recesije, rade vie za istu platu (videti Lazear, Shaw and Stanton [7]). ostaje da se vidi koliko dugo su radnici spremni da se prilagode recesionim efektima, a koliko brzo institucije novonastalim okolnostima na tritu rada. ovakvoj situaciji najvie je doprinelo zakasnelo prilagoavanje nadnica na rece-siona kretanja u privredi27 i ranije migracije iz zemalja novih lanica Eu. Flek-sibilnost nadnica na tritu radne snage treba da olaka sektorsku realokaciju kreiranja zapoljavanja i smanjivanja nezaposlenosti.28 Meutim, realnost je dru-gaija. Fleksibilnosti nadnica nema kod kolektivnog pregovaranja, pa nema ni prilagoavanja nadnica u uslovima recesije (deflacije). Rigidnost zarada na dole predstavlja prepreku za obnavljanje konkurentnosti, naroito u zemljama koje su pre krize akumulirale velike eksterne neravnotee.29 Samo decentralizovan sistem nadnica moe ublaiti njihovo sniavanje, tj. ublaiti otputaja radnika i gubitak radnih mesta. Neodgovoran primer imamo u paniji tokom 2009, gde su i pored krize nadnice porasle za 3%, a zaposlenost opala za 7%.

Krupna odstupanja postoje i u samoj strukturi radne snage. Najvei pad zaposlenosti belee pojedini sektori privrede (industrija i graevinarstvo), nisko-kvalifikovani radnici (sa niim stepenom obrazovanja) i mladi (16-24 godine sa stopom od 20,6% krajem 2011. godine30, 6 procentnih poena manje nego pre krize), kao i privremeno uposleni radnici. Takoe, visok je procenat dugogo-dinje nezaposlenih, njih 46%, to je za 12 procentnih poena vie nego pre kri-ze.31 Tokom krize u velikom broju zemalja Evrozone do posla su lake dolazili zaposleni iz kategorije 55-64 nego zaposleni iz kategorije 16-24, zahvaljujui pro-gramima povremenog zapoljavanja. Evrozona je zapala u problem strukturne nezaposlenosti, koja se po pravilu javlja kao posledica dugogodinjih niskih stopa privrednog rasta, ali i sporog oporavka privrede od krize. u takvim okolnostima pored konvencijalnih politika (monetarne i fiskalne politike) prinuena je da koristi specifine politike politiku dohotka koja treba da omogui veu mobil-nost radne snage i fleksibilnost plata, i institucionalnu politiku koja ima zadatak da unapredi i pobolja uslove rada institucija na tritu rada.

pravilo je da se efekti krize javljaju na tritu radne snage sa docnjom, tj. uz zakanjenje. Tokom recesije daleko bre dolazi do smanjenja zaposlenosti (pove-anja nezaposlenosti) sa usporavanjem autputa, ali i tokom ekspanzije daleko bre 27 prilagoavanje plata krenulo je pre u javnom sektoru nego u privatnom sektoru zbog

fiskalne konsolidacije u nekim zemljama Evrozone. Dugogodinji radni ugovori uticali su takoe na nefleksibilnost zarada i sporije kretanja radnika izmeu razliitih sektora privrede (od sektora koji su u padu ka onima koji belee rast).

28 IMF (2010): World Economic outlook, Rebalancing Growth, Washington, DC., 9.29 Mishkin S. Frederik: The economics of money, banking, and financial markets, 7th ed.,

pearson Addision Wesley, 2004, 594.30 ovaj procenat je u paniji i Grkoj dostigao 40%.31 ECB (2012): Euro Area Labour Markets and the Crisis, Occasional Paper Series 138, ECB,

october 2012., 8.

Vladimir Ristanovi


110

raste autput nego to se poveava zaposlenost (smanjuje nezaposlenost). Iskustva Velike Depresije potvruju ovo pravilo privreda SAD je pokazivala znake opo-ravka u periodu 1932-33. godina, dok je trebalo deset godina (dakle tek 1939) da (ne)zaposlenost dostigne predkrizne vrednosti. ovo je prilika da izvuemo pouke iz prolosti - strogo zakonodavstvo treba da tera uesnike na tritu rada (rad-nike, poslodavce i dravu) da se prilagoavaju tokovima poslovnog ciklusa u eko-nomiji, poveavajui elastinost (ne)zaposlenosti na promene u autputu.

umesto pouka, raslo je zaduivanje pojedinih ekonomija Evrozone koje je potpirivao nezaposlenost sektorski okovi su zamagljivali uticaj smanjenog aut-puta na nezaposlenost. pekulacije su nastavljane, nelikvidnost je poela da preti poslovanju nakon ega je usledila obustava ulaganja i izgradnje, te gaenje rad-nih mesta. pad privredne aktivnosti i usporavanje ekonomije uvlailo je drave (panija, portugal, Grka) u dugove i nezadriv pad BDp-a (zaduenost preko 90% BDp-a doprinosi padu BDp-a za 2-3 procentna poena, Reinhart and Rogoff [15]). ovde je nezaobilazno i pitanje stabilnosti finansijskog trita, jer su radno-intenzivne grane oslonjene na bankarske kredite. oslabljen je uticaj podsticajne monetarne politike zbog prisutne fragmentacije finansijskog trita. Krediti su ogranieni zbog slabih bilansnih pozicija banaka, visoke izloenosti suverenom dugu i, u pojedinim zemljama, visokim kamatnim stopama usled uoenih viso-kih rizika.32 Kako su se problemi u realnom i finansijskom sektoru nagomilavali tako je problem nezaposlenosti prerastao u strukturnu nezaposlenost. Nastavak iste politike vodie zemlje mediteranske periferije deflatornom prilagoavanju, sa prezaduenom, precenjenom i nekonkurentnom radnom snagom.

uspenost reformi na tritu radne snage ne ogleda se u njihovom broju ili trajanju. Sprovedene reforme na tritu rada zemalja oECD-a u poslednjih 20-ak godina nisu promenile mnogo toga. Tu se krije dodatan problem i veoma veliko ogranienje, a to su loe i neefikasne institucije trita rada. Novine su uvedene samo kod novozaposlenih, gde postoji iri spektar f leksibilnosti i proirenje obima postojeih privremenih ugovora (ugovora sa nepunim rad-nim vremenom).33 To nije ilo u korist radnika jer se fleksibilnost ogledala u brem zapoljavanju/otputanju radnika, dok je pregovaraka mo radnika sa ovim ugovorima slabila (uskraeni za naknade usled gubitka posla). primena privremenih ugovora u savremenim krizama jasno je izraena tokom poslov-nih ciklusa, pa su u periodu recesije takvi ugovori prvi raskidaju, dok u periodu oporavka raste njihov broj ime privredni rast prati novo zapoljavanje (pri-mer Japana i vedske tokom 1990-ih). esto privremeni ugovori mogu uticati na neizvesnost kod firmi i poslodavaca, jer ukoliko nisu adekvatno ukljueni u program zapoljavanja i kreiranja novih radnih mesta, ta nezivesnost se moe

32 oECD (2014b), OECD Economic Surveys: European Union 2014. oECD publishing, 14.33 IMF (2010): World Economic outlook, Rebalancing Growth, Washington, DC., 69-109.

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


poveati. Adekvatna primena ovih ugovora34 postojala je u Nemakoj, donekle i Francuskoj. otuda Nemaka belei nie stope nezaposlenosti od ostalih zemalja Evrozone. Blagi oporavak privredne aktivnosti tokom 2010-2011. uticao je na otvaranje malog broja novih radnih mesta, zbog pomenute neizvesnosti, koja nije dozvoljava da se privredna aktivnost toliko razvije i ubrza proces zapoljava-nja. Investitori i firme su bili neradi da investiraju i zapoljavaju nove radnike, pa su se radije opredeljivali za iskoriavanje raspoloivih kapaciteta i podeavanje satnice postojeim radnicima. Zato su i nepovoljne progoze Eurostata za 2014-2015, za zemlje nosioce Evrozone, Nemaku i Francusku. Slina su i predvianja MMF-a za Nemaku nii rast BDp-a u 2015. (1,6%) u odnosu na 2014. (1,7%).35

Niske stope rasta su posledica finansijske krize, ali i niskih inflatornih oe-kivanja. odsustvo poverenja u ceo sistem postoji i kod domainstava i kod poslo-davaca. Kompanije zapostavljaju ulaganje u tehnologiju i fokusiraju se na pove-anje zaposlenosti samo gde postoje subvencionisani dravni programi. pored momenta sigurnosti za zainteresovane firme ili investitore, ovi programi daju velike koristi za privredu u celini. Ekonomske koristi ogledaju se u stabiliza-ciji zapoljavanja, eliminisanju nepotrebnog otputanja, podsticanju prekvalifi-kacija, sniavanju trokova zapoljavanja po radniku kojima su izloeni poslo-davci, dok se drutvena korist ogleda u pozitivnom moralu koji ovi programi pruaju nezaposlenima.36 Zato ovi programi, kada govorimo o njihovoj efika-snosti i efektivnosti, treba da budu privremenog karaktera i precizno usmera-vani. Izbegavati ih kao instrument za podsticanje pojedinih sektorskih politika. Takoe, primena programa subvencionisanja radnog mesta mora biti dozirana jer direktno utie na mobilnost radne snage (izmeu sektora). Vee subvencije po zaposlenom vode kreiranju novih radnih mesta, utiu na smanjenje istog gubitka, ali i poveavaju trokove programa. potrebno je prepoznati, a potom i sprovoditi, najbolju praksu iz aktivne politike zapoljavanja i obuke radnika koja bi kratkoronim trokovima odgovarala preduzetim reformama. Sigurno je da e refromska regulativa stimulisati prekograninu aktivnost i podsticati preraspodelu rada unutar i izmeu zemalja lanica, ali se mora voditi rauna da e manje-kvalifikovani radnici ostati nekonkurentni i da jo uvek postoje (poli-34 Kroz stepenastu zatitu zaposlenih od gubitka radnog mesta i postepeno a ravnomerno

podizanje trokova otputanja radnika od strane poslodavaca tokom trajanja ugovora novouposlenog radnika.

35 IMF (2014): World Economic outlook, Recovery Strengthens, Remains Uneven, Washington, DC, 54.

36 esto vlada zabrinutost sa aspekta trokova sprovoenja i efektivnosti ovih programa. prva zabrinutost se odnosi na ist gubitak jer po pravilu posao nalaze upravo najbolji pojedinci, radnici koji bi i bez subvencije bili angaovani. Druga zabrinutost proizilazi iz efekta supstitucije, dakle zamena ve zaposlenih sa onima iz ciljane grupe. otuda je efekat supstitucije dvosmislen ako je negativan svodi se na ist gubitak, a ako je pozitivan zapoljavamo nekoga iz kontigenta dugorono nezaposlenih ili mladih nezaposlenih, za koga je malo verovatno da bi dobio posao.

Vladimir Ristanovi


112

tike i ne-politike) barijere mobilnosti radne snage izmeu zemalja lanica (o problemima mobilnosti radne snage u Eu i migracijama videti oECD 2012 [10] i oECD 2013 [11]). u godinjem izvetaju MMF-a37 pronalazimo da se problem nezaposlenosti, u uslovima visokog stepena neizvesnosti, moe ublaiti kroz programe subvencionisanog zapoljavanja i programe privremenog zapoljava-nja, ili pak kroz premetanje radne snage po sektorima privrede. Aktivna poli-tika moe da pomogne u stvaranju konkurentnog ljudskog kapitala, jer problemi na tritu rada potiu od dinamike zaposlenosti, pre nego od pada stope uea u radnoj snazi.

6. Zakljuak

Kroz ovaj rad uspeli smo da pokaemo da u bliskoj budunosti istovremeno ostvarivanje sva tri makroekonomska cilja nije realno kontinuirano visoke stope rasta, niska inflacija i niska nezaposlenost. Na primeru Evrozone pokazali smo da kreatori ekonomske politike u borbi sa visokom stopom nezaposlenosti moraju da pribegavaju, pored konvencijalnih politika, i specifinim politikama na tritu rada politici dohotka i institucionalnoj politici.

predugo dranje stope inflacije na niskom nivou stvara inflatorna oekiva-nja koja su takoe na niskom nivou. Takav trend usporava privrednu aktivnost. Dugorono posmatrano, to e se neminovno odraziti na faktore proizvodnje doi e do smanjivanja njihove uposlenosti. Tada se ekonomija suoava sa opada-njem optimalnog autputa, sve veim neiskorienim kapacitetima i rastom neza-poslenosti. Evrozona refromskim potezima pokuava da sprei ovakav scenraio.

Institucionalno piranje je neizostavni deo reformskog programa. Zakono-davna tela treba da uspostave okvire i standarde. Institucije trita rada treba da kreiraju ambijent u kome e se podsticati mobilnost radne snage, umesto to se ona ograniava, ali i poveati fleskibilnost nadnica, kao mere prilagoava-nja. To e obezbediti vei stepen usklaenosti produktivnosti rada sa zaradama. potrebno je odobravati subvencije kojima se kreiraju nova radna mesta, napustiti programe privremenog radnog vremena (na odreeno vreme) i pokrenuti pro-grame osiguravanja od gubitka zarada i preduzeti korake u reavanju negativnih efekata paralelnog (sivog) trita rada. Iskoraiti prema predloenim direktivama o slobodi kretanja radnika i o sticanju i ouvanju dodatnih penzionih prava, ali i otklanjanje dvostrukog oporezivanja penzija. Takoe, potrebno je unaprediti automatsko priznavanje steenih kvalifikacija i eliminisanje neproporcionalnih nacionalnih bariera koje se odnose na regulisanje profesija. potrebno je i dalje baviti se strukturnim neravnoteama i jaanjem komunikacije izmeu zemalja lanica Eu i u tom pogledu izmeniti eme transfernih davanja (naknade nezapo-

37 IMF (2010): World Economic outlook, Rebalancing Growth, Washington, DC., 69-109.

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


slenima, osobama sa invaliditetom), usaglasiti minimalne cene rada i promeniti sistem obrauna zarada u brojnim zemljama i uskladiti nacionalne regulative.38

Za reavanje problema strukturne nezaposlenosti nune su promene i reforma trita rada, ali je nerealno oekivati da e trite rada nadomestiti sve nedostatke realnog, a posebno finansijskog sektora kao glavnog uzronika ekonomskih problema unazad nekoliko godina. ak i brojne inicijative za una-preenje regulative do sada nisu urodile plodom. Glomazan sistem i obimnu regulativu39 teko je sprovesti u svim zemljama lanicama istovremeno. esto se zapostavlja injenica da sve inicijative iz Brisela ne dolaze na adresu zemalja lanica u isto vreme, kao i da sve predloene mere ne ispoljavaju istovetne ili oe-kivane efekte. Brojni su razlozi za to od sposobnosti da se iste sprovedu i brzine prihvatanja, preko volje interesnih grupa, pa do drutvenih odlika ili socijalnih prilika, i konano do nacionalnih interesa. Sa mehanizmima nije tako! oni se prelivaju iz zemlje u zemlju daleko bre usled visokog stepena povezanosti eko-nomija i odmah daju rezultate, bez prethodne trome zakonodavne regulative. Dovoljno je promeniti redosled mera i eto reenja!

7. aneKS

Analiza je pokazala da izmeu posmatranih makroekonomskih varijabli postoji relativno slaba negativna korelacija u periodu 2000-2013. godina (teorij-ska granica 0,2|r|

Vladimir Ristanovi


114

ocene ekonometrijskih jednaina modelom najmanjih kvadrata u softver-skom paketu E-views:

(A1)

, gde je zavisna promenljiva (y) stopa rasta BDp, a zavisna promenljiva (x) stopa nezaposlesnosti. Koeficijent determinacije (R2) objanjava veoma mali individu-alni uticaj BDp na nezaposlenost, to nam govori da su druge varijable ostvari-vale vei uticaj u posmatranom periodu.

(A2)

, gde je zavisna promenljiva (y) stopa nezaposlenosti, a zavisna promenljiva (x) stopa inflacije. Koeficijent determinacije (R2) objanjava jo manji individualni uticaj inflacije na nezaposlenost, to nam govori da su druge varijable ostvarivale vei uticaj u posmatranom periodu.

(A3)

, gde je zavisna promenljiva (y) autput gep, a zavisna promenljiva (x) stopa neza-poslesnosti. Koeficijent determinacije (R2) objanjava visok individualni uti-caj BDp-a na nezaposlenost, to nam govori da se nezaposlenosti najpreciznije objanjava odnosom optimalnog i aktuelnog autputa u posmatranom periodu.

Literatura

Blanchard o.: European unemployment: The Evolution of Facts and Ideas, NBER Working Paper No. 11750, November 2005.

Cazes, S.; Verick, S. and Al Hussami, F.: Diverging trends in unem-ployment in the united States and Europe: evidence from okuns law and the global financial crisis; Employment working paper; Internatio-nal Labour office Geneva, 2011.

ECB (2012): Euro Area Labour Markets and the Crisis, Occasional Paper Series 138, ECB, october 2012.

IMF (2009): World Economic outlook, Crisis and Recovery, Washin-gton, DC.

IMF (2010): World Economic outlook, Rebalancing Growth, Washin-gton, DC.

IMF (2014): World Economic outlook, Recovery Strengthens, Remains Uneven, Washington, DC.

Vol. 11, No 2, 2014: 95-116


Lazear,E., Shaw, K. and Stanton, C.: Making Do With Less: Working Harder During Recessions, NBER Working Paper No. 19328, 2013.

Kova o., Ristanovi V.: Ekonomija regiona sveta, Megatrend univerzi-tet, Beograd 2011

Mishkin F.S.: The economics of money, banking, and financial markets, 7th ed., pearson Addision Wesley, 2004.

oECD (2012), OECD Economic Surveys: European Union, oECD publis-hing.

oECD (2013), International Migration Outlook 2013, oECD publishing. oECD (2014a), OECD Economic Surveys: Euro Area, oECD publishing. oECD (2014b), OECD Economic Surveys: European Union, oECD

publishing. popovi, G. i popovi, J.: Inflation and unemployment in the Eu: com-

parative analysis of phillips regularity, Economics 2011, Bijeljina Reinhart, C. and Rogoff, K.: Growth in a Time of Debt, NBER Working

Paper No. 15639, 2010.

Rad primljen: 28. april 2014. paper received: April 28th, 2014 prema zahtevu recenzenta, doraen: upon the request of reviewers, revised: 19. maj 2014. May 19th, 2014 odobren za tampu: 27. maj 2014. Approved for publication: May 27th, 2014

Vladimir Ristanovi


116

Vladimir Ristanovi, PhD, assistant professorFaculty of International Economics, Megatrend university, Belgrade

THE AGONY OF UNEMPLOYMENT IN THE EURO AREA

S u m m a r y

This paper looks at the evolution of the unemployment problem in the Euro Area. our goal is to look at what are the roots of the unemployment problem and to devise reasons of the already chronic unemployment problem. We show the main factors that prolong the agony of unemployment and whether it is likely that in the near future, the problem of unemployment in the Euro Area will bi past. In the Euro Area we follow the analysis of basic macroeconomic indicators of balance in an economy - GDp, inflation and unemployment. We consider whether the monetary strategy of inflation targeting has contributed to the unemployment problem, by reducing the potential output, but also to confirm that within the current global crisis there are some deviations from the theoretical concepts of basic macroeconomic relationships okuns law and the phillips curve. We show that only Germany, with a small sacrifice, can save the real sector in the peripheral Mediterranean countries, as well as in the entire Euro Area.

Key words: macroeconomic balance, real GDp, unemployment, inf lation, recession, Euro Area

Documents

Agonija nezaposlenosti u Evrozoni