Definisanje pojma nezaposlenosti

Definisanje pojma nezaposlenosti

Nezaposlenost je jedan od najkrupnijih problema drutva, koji poprima i svetske razmenre. Javlja se u svim vremenima i svim drutvenim sistemima, ali u savremenim uslovima pokazuje tendenciju stalnog rasta. Njeno prouavanje je veoma bitno, ne samo zbog brojnih negativnih posledica koje izaziva, ve zato to je ona jedan od kljunih pokazatelja stanja odreenig privrednog sistema. Nezaposlenost je vrlo kompleksna pojava i ne moe se analizirati izolovano od drugih ekonomskih tokova i drutvenih pojava.

Potekoe koje se javljaju u analizi nezaposlenosti odnose se na probleme u vezi sa odreivanjem definicije, kriterijuma i metoda koji se koriste prilikom obuhvatanja, kao i nedostatka odgovarajuih statistikih slubi.

Definicije nezaposlenosti se razlikuju zavisno od toga sa kog aspekta se fenomen posmatra tj. za koje potrebe. Takoe, definicije se razlikuju i po zemljama (nacionalne) bilo da je u pitanju vremenski period koji treba da protekne od trenutka kada je lice ostalo bez posla do trenutka kada se moe smatrati nezaposleno, ili obuhvatanje kategorija koje mogu da spadaju u nezaposlene. Nezaposlenost se uglavnom tumai preko dva svoja izraza, a to su nezaposlenost i nezaposleno lice.Nezaposlenost predstavlja nemogunost radno sposobnog lica da nae zaposlenje za koje moe da prima platu i tako obezbedi sredstva za ivot sebi i svojoj porodici.

Nezaposlena lica su lica koja ele da rade, ali tokom celog referentnog perioda nisu obavljala nikakav posao, kojim bi sticala sredstva za ivot. Znai da prilikom definisanja nezaposlenosti treba uzeti u obzir sledee karakteristike: da kod lica postoji potreba i elja za zapoljavanjem, kao i to da su preduzimale odreene aktivnosti za pronalaenje posla.

Dalje, nezaposleno stanovnitvo se definie i kao deo aktivnog stanovnitva, koji nije zapoljen ni u privatnom, ni u drutvenom sektoru, a ne spada ni u grupu poljoprivrednika i privatnih zanatlija. Na osmoj internacionalnoj konferenciji za statistiku rada utvrena je sledea definicija za nezaposlene: Nezaposleni su sva lica odreene starosti koja se posmatranog dana ili nedelje nalaze u jednoj od sledeih kategorija:

a ) Radnici koji su sposobni da rade i iji je ugovor o radu istekao ili je privremeno prekinut, koji su bez posla i trae zaposlenje b ) Lica koja su sposobna da rade odreeno vreme, trae zaposlenje radi zarade, ranije nisu radila i koja u odreenom zanimanju nisu radila kao plaeni radnici

c ) Lica bez posla, sposobna za rad odmah, koja su izvrila sve pripreme za prihvatanje zaposlenja u odreenom roku

d ) Lica privremeno ili trajno otputena bez naknade.

To je ujedno i jedna od najpotpunijih definicija nezaposlenosti.

Nacinala sluba za zapoljavanje u Srbiji na sledei nain definie nazaposlenost: NEZAPOSLENO LICE je lice od 15 do 65 godina ivota, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi nain ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji i aktivno trai zaposlenje. Nacionalna sluba za zapoljavanje vodi evidenciju o licima koja trae zaposlenje. Lice koje trai zaposlenje je nezaposleno lice i zaposleni koji trai promenu zaposlenja. ZAPOSLENI (lica koja rade sa nepunim radnim vremenom ili trae promenu zaposlenja) se moe prijaviti Nacionalnoj slubi radi promene zaposlenja, odnosno radi savetovanja, obavetavanja ili posredovanja, bez obaveze redovnog javljanja. Nezaposleno lice moe biti PRIVREMENO NESPOSOBNO ili NESPREMNO ZA RAD. Opravdanim razlozima za neaktivno traenje posla i neraspoloivost za rad smatraju se: porodiljsko odsustvo, zdravstvena nesposobnost (due bolovanje) nezaposlenog ili lanova njegove porodice, selidba, smrt lana ue ili ire porodice, elementarne nepogode, odazivanje na pozive dravnih organa (vojna veba ...), drugi razlozi nastali bez krivice i volje nezaposlenog. Nezaposlenom licu Prava i obaveze miruju: za vreme odsluenja ili dosluenja vojnog roka; za vreme izdravanja kazne zatvora, izreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, u trajanju do est meseci; ako boravi u inostranstvu u sluaju kada je njegov brani drug upuen na rad u inostranstvo u okviru meunarodno-tehnike ili poslovno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva.

Evidencija i utvrdjivanje obima nezaposlenosti

Ne postoji jedinstvena evidencija nezaposlenih lica, pa stoga ne postoji ni jedinstven nain utvrivanja obima nezaposlenosti. Ovakvi podaci ne obezbeuju mogunost realne komparacije meunarodnim razmerama.Podaci se prikupljaju na osnovu: popisa, anketa o radnoj snazi, obaveznog osiguranja za skuaj nezaposlenosti, isplata iz Fonda za pomo nezaposlenima, lanstva u sindikatu ili evidencija slubi za zapoljavanje.

1. Na osnovu popisa se dobija podatak o nezaposlenosti svih vrsta, kao razlika izmeu aktivnog stanovnitva i stvarno angaoanog aktivnog stanovnitva.

2. Anketa o radnoj snazi vri se na uzorku aktivnog stanovnitva i ona spada u preciznije evidencije , jer obuhvata i lica koja su ranije bila zaposlena i ona koja prvi put trae zaposlenje (nju primenjuju Kanada, SAD, Japan, Italija).

3. Statistika obaveznog osiguranja obuhvata samo lica koja su bila zaposlena i osigurana za sluaj nezaposlenosti. To je jedna od nepotpunih evidencija (Irska).

4. Evidencija lica koja su bila zaposlena, a primaju novanu naknadu i pomoi za vreme nezaposlenosti, takoe predstavlja jedan vid nepotpune evidencije (Luksemburg).5. Statistika slubi za zapoljavanje evidentira samo kategoriju registrovani zaposleni, kod nas to vri Nacionalna sluba za zapoljavanje, preko mesenih izvetaja i polugodinjih snimanja.

Ova registrovana nezaposlenost ne mora da se podudara sa stvarnom, jer nisu sva prijavljena lica stvarno nezaposlena (domaice, studenti) tj na biro se prijavljuju samo radi prava na odreene pomoi. Takoe, odreeni broj nezaposlenih se ne prijavljuje kod slubi za zapoljavanje ili drugaije reeno radi na crno. Meutim, za utvrivanje stvarne nezaposlenosti polazi se od registrovane iz koje se eliminiu odreene kategorije.

Grafik 1: Struktura aktivnog radno sposobnog stanovnitva po zaposlenju u Srbiji,centralnoj Srbiji i Vojvodini, oktobar 2006.godine Zaposleni Nezaposleni

Izvor :SGJ,2006Vrste nezaposlenosti

Postoje razliite vrste nazaposlenosti: voljna, nevoljna, otvorena, prikrivena, strukturna, tehnoloka, frikciona, sezonska, ciklina, regionalna, rezultat nedovoljne tranje itd. Sve te vrste je veoma teko precizno odrediti i definisati. Prethodno navedeni kriterijumi se odnose na otvorenu i nevoljnu (prinudnu) nezaposlenost. U ekonomskoj nauci, nazaposlenost je dugo vaila za dobrovoljnu (voljnu) kategoriju tj da ona nastaje usled odbijanja radnikanda rade za nie nadnice ili zbog neprihvatanje zapolenja loih radnih uslova. Lice koje je dobrovoljno nezaposleno uopte ne trai posao, ili ima nerealne ambicije traei posao za koji nije kvalifikovan. U tu kategoriju spadaju ona lica koja su se prijavila na biro radi sticanja dopunskih prihoda.Strukturna nezaposlenost je posledica nepodudaranja ponude i tranje za radnom snagom. Nepodudaranje se moe javiti kada su su pitanju kvalifikacije (neposedocanje znanja i vetina koje se trae) ili teritorija (geografska nepodudarnost). Na pojavu ove vrste nezaposlenosti uglavnom utie seljenje kapitala u nove i mlade grane za koje jo nema dovoljno kvalifikovane radne snage.Tehnoloka nezaposlenost nastaje kao razultat uvoenja tehnolokih novina. Tada dolazi do zastarevanja znanja i javlja se potreba za novim vetinama, a to zahteva prekvalifikaciju radne snage. Ona je podvrsta strukturne nezaposlenosti i zavisi od vremena potrebnog radniku da se prekvalifikuje za novi posao. Kao nastavak na tehnoloku javlja se nezaposlenost koja je rezultat nedovoljne tranje. Takva nezaposlenost nastaje usled smanjena proizvodnje i potreba za odreenjim znanjima tj gase se neke grane delatnosti.

Ciklina nezaposlenost je oblik opte nezaposlenosti, jer pogaa celu privredu, sve regije i sva zanimanja. Javlja se samo povremeno i izazvana je smanjivanjem ukupne agregatne tranje, odnosno smanjenjem broja radnih mesta u privredi cele zemlje.

Sezonska nezaposlenost je karakteristina u vansezonskim periodima. Najee se javlja u poljoprivredi, turizmu isl.

Frikciona nezaposlenost je ona neophodna, odnosno minimalna nezaposlenost koja neminovno postoji u uslovima slobodnog trinog rada. Jedan od ciljeva ekonomske politike svake zemlje jeste ostvarenje pune zaposlenosti, ali to nije stanje u kome su svi zaposleni tj da je nezaposlenost svedena na nulu, ve je to stanje u kom postoji minimalni procenat zaposlenih. Taj procenat se kree 1-7%, u zavisnosti od specifinosti odreene privrede. Meutim, ovakva nezaposlenost tj puna zaposlenost ako i uopte uspe da se postigne je kratkotrajnog karaktera.

Prikrivena nezaposlenost se javlja prilikom ukljuivanja veeg broja radnika u proizvodnju nego to je to objektivno potrebno i ekonomski opravdano. Ona obuhvata nepotpunu i lanu zaposlenost. Nepotpuna zaposlenost je karakteristina za skuajeve kada dolazi do nedovoljnog, nepotrebnog, pogrenog i tetnog korienja radne snage. Konkretno, to je zastupljeno kada zaposleni rade u skraenom radnom vremenu, a da to nije zakonski dozvoljeno, ili kada radi puno radno vreme, a uinak mu je veoma mali, pa ak i ako bi prestao da radi to ne bi imalo uticaj na obim proizvodnje. Ovaj oblik nezaposlenosti je karakteristian za tradicionalanu porodinu proizvodnju, gde su svi lanovi morali neto da rade, iako ih je bilo vie nego potrebno. U poljoprivredi se javlja zbog prenaseljenosti i pogrenog deklarisanja stanovnitva kao aktivnog (starost isl) a kod zanatlija i slobodnih profesija mogua je zbog nedovljnih porudbina ili asortimana. Lana zaposlenost je kada se radna snaga angauje na poslovima koji su bez ikakve drutvene koristi.Merenje nezaposlenosti

Za praenje i merenje nezaposlenosti koriste se odreeni apsolutni i relativni pokazatelji. U apsolutne pokazatelje spadaju:

obim registrovane nezaposlenosti, vreme ekanja na zaposlenje i

struktura nezaposlenosti (po polu, kolskoj spremi, radnom stau, teritoriji isl)

Tabela1 : Stanovnitvo staro od 15 i vie godina starosti po aktivnosti

u Srbiji, oktobar 2006.

Teritorija

Aktivnost Cela Srbija ukupnoCentralna SrbijaVojvodina

Ukupno6.512.3004.770.8751.741.424

Aktivni -ukupno3.323.7162.406.003917.713

Zaposleni2.630.6911.877.973752.719

Nezaposleni trae posao693.024528.030164.994

Neaktivni - ukupno3.188.5842.364.873823.711

Izvor: SGJ, 2006

U relativne pokazatelje nezaposlenosti spadaju:

stopa nezaposlenosti

koeficijent aktiviranja.

Grafik 2: Kretanje stope nazaposlenosti u periodu 2001.-2006.godina u Srbiji

Stopa nezaposlenosti ukupno Stopa nezaposlenosti (15-64.g.)

Izvor:SGJ,2006.Stopa nezaposlenosti predstavlja odnos izneu ukupnog broja nazaposlenih lica sa ukupnom registrovanom radnom snagom (aktivno radno stanovnitvo, zaposleno stanovnitvo). Zbog toga to se u razliitim zemljama uzimaju razliite kategorije stanovnitva (aktivno, zaposleno, negde i ukupno) za izraunavanje stope nezaposlenosti ona je sama po sebi nepouzdan pokazatelj za poreenje na meunarodnom nivou. Formule stope nezaposlenosti su sledee:a=Na(100

Pa

a=Na(100

Z

(stopa nezaposlenosti aktivnog stanovnitva (Pa))

(stopa nezaposlenosti aktivnog stanovnitva i zaposlenih (Z))

Odreivanje visine stope nezaposlenosti koja se moe smatrati normalnom je veoma neprecizan zahtev, ali se smatra da se stopa ne moe smanjiti ispod 2-3% (stanje pune zaposlenosti).Drugi bitan pokazatelj je koeficijent aktiviranja, koji pokazuje odnos prosenog broja nezaposlenih (Na) i prosenog porasta zaposlenosti (Z) u odreenom periodu, najee je to jedna godina.Ka =Na

Z

T=Ka ( m

On se koristi kao osnova za izraunavaanje potrebnog vremena za zapoljavanje nezaposlenih:

t broja meseci potrebnih da se nezaposleni zaposle

m konstanta, broj 12

Uzroci nezaposlenosti

Veoma je vano otkriti uzroke koji izazivaju pojavljivanje nezaposlenosti i koji utiu na njen obim i strukturu. Njihivim otkrivanjem moe se utvrditi o kojoj vrsti nezaposlenosti se radi, te se mogu preduzeti odgovarajue mere za njeno reavanje.

Jedan od znaajnih uzroka nezaposlenosti jeste prostorna i geografska nemobilnost radne snage. Do smanjene mobilnosti radne snage dolazi usled raznih tradicionalnih, ekonomskih i socio-kulturnih razloga, bilo da je u pitanju oskudica stanova, ili to da veliki broj mladih ivi sa roditeljima i trai posao u mestu stanovanja isl. Stoga se mogu javiti optine i regioni gde i nema nezaposlenih odreenog zanimanja, ali postoje gde i njihov broj iznosi i nekoliko stotina, ak i hiljada.Postoje i zanimanja gde nema nezaposlenih, i druga zanimanja koja pak mogu da broje i vie hiljada nezaposlenih, to je tzv profesionalna nemobilnost. Obe ove nemobilnosti su pokazatelji neefikasnog funkcionisanja trita rada i sistema obrazovanja. Deava se da mladi koji zavre kolovanje dugo ekaju na posao i da dosta profila visokokolskog kadra postaju suficitarni.

U uzroke nezaposlenosti spada i nedovoljna iskorienost privrednih kapaciteta i neiskorienost radnog vremena. Od od 7 sati radnog vremena kod nas je iskorieno 3,5 sati, u Japanu 6 sati i 50 minuta, u Nemakoj 6 sati itd.

Tehnoloki progres je dugo vaio za jedan od uzroka nezaposlenosti jer je oznaavao zamenu ivog rada minulim. Meutim, maine nisu postale zamena radne snage, ve na indirektan nain stvaraju vie posla i vie radnih mesta, to se moe videti na primeru zemalja na viem stepenu razvoja koje imaju manju nezaposlenost od nerazvijenih zemalja.

U periodima kriza dolazi do masovnog otputanja zaposlenih, a i cena otvaranja novog radnog mesta raste, pa su vlasnici kapitala manje zainteresovani za zapoljavanje novih radnika.

Na nezaposlenost donekle utie i poveanje prava zaposlenih (ena pre svega). Takoe i pootreni uslovi odlaska u penziju spreavaju zapoljavanje mladih. Jo jedna od bitnih potekoa pri zapoljavanju mladih je i to to se kao uslov trai radno iskustvo.

Znatan broj penzionera i dalje radi (honorarno), veliki broj zaposlenih lica obavlja dodatne (dopunske) poslove i time jo vie smanjuju mogunost zapoljavanja nezaposlenih lica.

Migraciona kretanja selo-grad dovodi do poveanja pritiska nezaposlenosti u urbanim, industrijskim i univerzitetskim centrima.

Posledice nezaposlenostiNezaposlenost, bolo koji njen oblik, ima veoma tetne ekonomske, socijalne i psoholoke posledice i na pojedinca i na drutvo u celini. Stoga se ovom fenomenu posveuje velika panja, kao i pronalaenju mogunosti za njegovo reavanje, jer ona destabilizuje privredu, stvara socijalnu nesigurnost i ugoava razvoj.Sa ekonomske take gledita, nezaposlenost za privredu predstavlja gubitak. Deo stanovnitva ne uestvuje u stvaranju nacionalnog dohotka i drutvo gubi masu proizvoda i usluga koju bi oni proizveli. To dovodi do smanjenja kupovne moi nazaposlenih lica, ali i njihovih porodica. Usled toga dolazi do smanjenja tranje, pa i zaposleni ne mogu da rade punim kapacitetom. To dalje jo vie smanjuje mogunost za zapoljavanje, poveava se broj izdravanih lica, pa se vei deo nacionalnog dohotka preliva u potronju, ostaje sve manji deo za finansiranje razvoja.Nezaposlenost je rashod za dravu, jer radnici koji su bili zapoleni imaju pravo na materijalnu naknadu za vreme privremene nezaposlenosti. Drava ovaj troak nastoji da prebaci na preduzea, i to uglavnom zabranom otputanja, uvoenjem prinudnih odmora itd.

Tabela 2: Lica na radu u inostranstvu i lanovi porodiva po zemlji rada-boravka, prema popisu 2002.

Zemlja boravkaUKUPNODeca do 14 godinaStanovnitvo radnog uzrasta

Mukoensko

Ukupno361.45253.120166.18792.703

Ukupno popisano302.49044.011123.68075.521

EVROPSKE ZEMLJE236.82333.845100.15275.521

Austrija67.9169.68228.20223.521

Francuska23.2763.3469.5887.634

Nemaka75.37510.92631.16423.333

vajcarska42.5395.79220.32813.543

vedska10.4731.6563.6602.836

Ostale zemlje17.1442.4437.2104.654

VANEVROPSKE ZEMLJE35.3496.36512.4858.453

Kanada6.7489672.2601.589

SAD19.1734.0027.0744.835

Australija5.8839972.0161.452

Ostale zemlje3.5453991.135577

Nepoznata zemlja rada-boravka30.3183.80111.0438.729

Izvor: SGJ, 2006.

U savremenoj privredi znanje je najvaniji resurs, stoga drutvo ulae ogromna sredstva u obrazovanje mladih, ali ako nije u stanju da im obezbedi zaposlenje po zavretku kolovanja dolazi do neiskorienja potencijala znanja ili do odlivas sredstava odlaskom ljudi u inostranstvo. Moe doi do pogoranja proizvodnih sposobnosti pojedinaca tj znanje se smanjuje i zastareva. Opada i interesovanje za kolovanjem i usavravanjem, pa opada i kvalifikacioni nivo radne snage. Odlazak ljudi u inostranstvo ima svoje i pozitivne i negativne strane. Pozitivno je to to se smanjuje pritisak na zapoljavanje u zemlji, dolazi do poveanja priliva deviza na nerobnoj osnovi, poboljanje strunosti isl. Gubitak ljudskog potencijala i odlazak ljudi u najpovoljnijem dobu (20-40 godina), a povratak kada im je radna snaga dosta umanjena, razdvajanje porodice itd. Predstavljaju neke od negativnih stanovita odlaska radne snage i inostranstvo.Ustavom se svakom radno-sposobnom oveku garantuje pravo na rad. Ono ima viestruk znaaj, jer obezbeuje oveku, koji nema nita drugo osim svoje radne snage, mogunost da radi i na osnovu toga stie odgovarajuu zaradu za ivot sebi i svojoj porodici. Trebalo bi da garantuje ekonomsku i socijalnu sigurnost radnika i tako otkloni strah od namatine. Krenjem ovog prava javalja se jedna od najkrupnijih podela u drutvu, na zaposlene i nezaposlene. To dovodi do poveanja imovinske razlike, socijalne nesigurnosti i napetosti stanovnitva, to je jedan od kljunih uzroka pojave kriza.Kod pojedinaca nezaposlenost izaziva oseaj bezperspektivnosti, strah, nepoverenje i otuenost. Dolazi do porasta kriminala, narkomanije, alkoholizma isl. Ugroava ivotni standard stanovnitva, a utie i na smanjenje prorodnog prirataja, jer mnogi nezaposleni odlau zasnivanje braka i stvaranje porodice. Iz straha za sopstvenu egzistenciju kod ljudi opada briga za stare, nemone, naputenu decu, invalide, retardirana lica i druge kategorije kojima je potrebna pomo.

U nekim aspektima nezaposlenost se moe posmatrati i kao pozitivna pojava, jer pootrava konkkurenciju izmeu radnika, to motivie na njihivo usavravanje i kvalitetniji rad. Takoe, u uslovima vee nezaposlenosti, radna snaga postaje jeftiniji resurs proizvodnje. Nesigurnost koju izaziva opta nezaposlenost, dovodi do poveanja zaposlenosti u sektorima bezbednosti, kao to je vojni sektor, policija itd.

Karakteristike nezaposlenosti u naoj zemljiFenomen nezaposlenosti na naim prostorima je tretiran na razliite naine u zavisnosti od specifinosti politikog sistema koji je na vlasti.

U posleratnom periodu, i u SFRJ kao i drugim socijalistikim zamljama nezaposlenost je zvanino bila jednaka nuli, to zani da formalno nije postojala. Drava je zvaninom reguativom svakome garantovala zaposlenje, ali je odluivala koliko e njih biti zaposleno, gde e se zaposliti i koliki e im biti lini dohodak. To ukazuje na injenicu da trite uopte nije ni postojalo. Sve to je prethodno spomenuto je samo dovelo do stvaranja prikrivene nazaposlenosti, koja se vremenom pretvarala u otvorenu posle raznih reorganizacija po preduzeima. Vreno je ekstenzivno zapoljavanje uz ekstenzivno irenje proizvodnje, koje je uslovilo pojavu vika zaposlenih radnika, kada je njihov broj trebalo prilagoditi realnim ptrebama procesa proizvodnje. Dolo je do velikog talasa migracija ljudi na relaciji selo-grad, a i tokova povratka ljudi iz inostranstva koji su bili tamo na privremenon radu.Grafik3: Struktura aktivnog stanovnitva poaktivnosti u Srbiji, septembar 2006.

Zaposleni u preduzeima i ustanovama u svim sektorima svojine

Privatni preduzetnici, lica koja samostalno obavljaju delatnost i lica zaposlena kod njih

Poljoprivrednici

Lica koja trae zaposlenje po evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje

Izvor: SGJ,2006.U periodu do 1978. godine svake godine je dolazilo do drastino velikog porasta broja nezaposlenih. Tada je prosean godinji rast nezaposlenosti iznosio oko 10%, ali se u periodu 1978.-1990. smanjio na 4% godinje. Godine 1991. problem nezaposlenosti je dobio vee razmere zbog ekonomske krize i blokade pod kojom je bila naa zemlja. Dolo je do parlisanja privrednog sistema , to je mogunost zapoljavanja svelo na najmanju moguu meru. Poto je bila doneta odluka da nijedan radnik ne moe da ostane bez posla, veliki broj njih je poslat na prinudne odmore, a mnogi zaposleni su radili smanjenim kapacitetom. Tako da je prosean godinji porast nezaposlenosti statistiki (zvanino) iznosio 2,3% u periodu 1991.-1999. Broj zaposlenif se smanjivao od 1990. a izzetak su godine posle 1997. jer su od tada u podatke ukljueni i zaposleni u malim preduzeima, koji se dobijaju na osnovu Ankete za dopunu polugodinjeg istraivanja o zaposlenima. Od 1999. godine se operie bez podataka za Kosovo i Metohiju. Svi ovi navedeni momenti oteavaju poreenje ukupnih podataka u odnosu na prethodne godine. U periodu 1999.-2001. smanjen je godinji rast nezaposlenosti na 0,6%, meutim privatizacija i revitalizacija nae privrede dovela je do novih veih otputanja u periodu 2001.-2006.godine.Kada je u pitanju struktura nezaposlenih u naoj privredi, u loijem poloaju su ene, jer je njihivo uee u ukupnom broju nezaposlenih 56,5% to je vie od polovine ukupnog broja nezaposlenih. ak je i prosean godinji rast nezaposlenosti vei kod ena. Razlozi za to su: udaja, briga o deci, muevi imaju dobar posao, pa one smatraju da imposao nije potreban, selidba, otputanja i sl.U strukturi nezaposlenih po stepenu strunog obrazovanja najvie je onih koji spadaju u kategoriju nekvalifikovane radne snage (I stepen), a zatim lica sa zavrenom srednjom kolom (III i IV stepen) ine najvei deo nezaposlenog stanovnitva to se moe videti iz sledeeg grafika.Grafik4: Struktura nezaposlenih i slobodnih radnih mesta po strunoj spremi u Srbiji, maj 2007.Nezaposleni po strunoj spremiStruktura slobodnih radnih mestaLegenda I II

III

IV

V

VI

VII

VIII

Izvor: Bilten Nacionalne slube za zapoljavanje, 2007.Kada je u pitanju duina radnog staa, vie je onih koji nemaju ni 1 godinu radnog staa tj veliki je broj onih koji prvi put trae zaposlenje, njihovo uee u ukupnom broju iznost 57,7%. Od ukupnog broja nezaposlenih lica , preko 2 godine (dugotrajna nezaposlenost) na zaposlenje eka 56,7%, ili 493.553 lica, od ega 57,2% ili 282.227 ena.

Grafik5: Struktura nezaposlenih po vremenu ekanja na posao u Srbiji, maj 2007.

Izvor: Bilten Nacionalne slube za zapoljavanje, 2007Razlog za to je neodgovarajui obrazovni sistem i injenica da se sve vie kao uslov za zapoljavanje trai radno iskustvo. to je dui radni sta nezaposlenost je manja. Najvie nezaposlenih koji trae preko 2 godine, to nije dobro u ovom vremenu brzih tehnolokih promena i razvoja novih znanja, jer se za to vreme dosta smanjuje proizvodna sposobnost radnika.

Najvee uee u registrovanoj nezaposlenosti prema starosti imaju lica starosti od 31 do 40 godine, to je 24,9% . Takoe to je sluaj i kod ena tj najvie je nezaposlenih ena u starosnoj grupi od 31 do 40 godine (27,8%), a kos mukaraca to je starost sa 50 i vie godina (27,9%).

Grafik 6: Struktura nezaposlenih po godinama starosti u Srbiji, maj 2007.

Izvor: Bilten Nacionalne slube za zapoljavanje, 2007.Geografski raspored je takav da je najvei pritisak nezaposlenih na urbana podruja, koja predstavljaju univerzitetske i industrijske centre (Beograd, Ni, Kragujevac, Novi Sad, Subotica, Pritina). Tu dominira mlada visokoobrazovana i kvalifikovana radna snaga. Ostali prostori Srbije obuhvataju nie kvalifikacije i ravnomerniji raspored polne i starosne strukture. Specifina su podruja Sandaka i Kosova i Metohije, gde je muka radna snaga nie kvalifikacije, a nezaposlenost je uslovljena visokim prirodnim priratajem. Takoe,tu postoji i velika nezaposlenost ena zbog verskih ubeenja, bez obzira na stepen kvalifikacije.Tabela 3 : Kretanje godinje stope nezaposlenosti od 2000. do 2006.

2000200120022003200420052006

12,0912,2313,2814,6318,5020,820,9

(15-64 )13,2613,3614,4716,0019,5321,8321,56

Izvor: SGJ,2007

Stopa nezaposlenosti za oktobar 2006. godinu se izraunala na sledei nain:

a=Na(100=693024(100 = 20,85

Pa3323716

a=Na(100=693024(100 = 26.34

Z2630691

Da bi se reio problem nezaposlenosti u naoj zemlji treba da se uvede efikasniji sistem informisanja u oblasti zapoljavanja; da se prate nauna i tehnoloka otkria i osavremenjuje obrazovni sistem; poveati korienje proizvodnih kapaciteta i radnog vremena; podsticati profesionalna i gografska mobilnost radne snage isl. Nek od ovih mera se ve primenju od strane Nacionalne slube za zapoljavanje, ali jo uvek treba dosta da se radi i da se sprovode mere za smanjenje nazaposlenosti i obezbeuje razvoj privrednog sistema.

Literatura:

1. Ekonomska Statistika- pep beograd

2. Veovi Milan zbirka dokumenata o ljudskim pravima i slobodama, Slubeni list SRJ, Beograd, 1999

3. Dr Mladenovi D, Dr olavi V, oki D Ekonomska statistika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004

4. Matkovi Gordana Nezaposlenost visokoobrazovanih lica u Beogradu (magistarska teza) Ekonomski fakultet, Beograd, 1986.

5. Rakovi V, Nezaposlenost je ekonomski, socijalni, politiki i etiki problem, Beograd

6. Dr eibovi R, Arandarenko M, Veskovi R, Elekovi R, Atlas nezaposlenosti u Srbiji Beograd, 2002

7. Bilten Nacionalne slube za zapoljavanje za maj 2007

SGJ,2005, s.99

Dr Mladenovi D, Dr olevi V, Dr oki D, 2000, s131

strana 1