Pojam Inflacije i Odnos Inflacije i Nezaposlenosti Copy

7/23/2019 Pojam Inflacije i Odnos Inflacije i Nezaposlenosti Copy

http://slidepdf.com/reader/full/pojam-inflacije-i-odnos-inflacije-i-nezaposlenosti-copy 1/50

SADRŽA

UVOD................................................................................................................... 4

Metodologija istraživanja..................................................................................5

1.Historijski nastanak i razvoj oj!a in"a#ije......................................................$

1.1.Uzro#i in"a#ije............................................................................................ %

&.'lasi(ka#ija in"a#ije..........................................................................................)

&.1.*osledi#e in"a#ije..................................................................................... 1+

&.&.Mjere za s,z-ijanje in"a#ije......................................................................1&

&../eizvjesnost od in"a#ije...........................................................................1

&.4.Merenje in"a#ije....................................................................................... 14

&.5.0n"a#ija tražnje.........................................................................................14

&.$.0n"a#ija trokova.......................................................................................14

&.%.Monetarna ne,tralnost.............................................................................14

&.).0n"a#ioni orez......................................................................................... 15

.Uloga in"a#ije , ekono!iji..............................................................................1$

4./ezaoslenost na 'osov,............................................................................... 1$

4.Odnos in"a#ije i nezaoslenosti......................................................................12$.3ilisova kriv,lja............................................................................................. &)

$.1.'ratkorona 3ilisova kriv,lja...................................................................&)

5.&.D,gorona 3ilisova kriv,lja.....................................................................&2

$.Metodologija rada...........................................................................................1

$.1.0ndeksi najvieg nivoa..............................................................................

$..Uk,an H0*.............................................................................................5

$.4.Distri-,#ija o o-lasti!a6 vlasnitvo i zakonska str,kt,ra red,ze7a

ind,strije za rerad, i akovanje 8rane.........................................................5%.Disk,sija rez,ltata..........................................................................................)

9A':;U<A'.........................................................................................................4&

:0=>RA=URA....................................................................................................... 4

A/'>=A..............................................................................................................44



UVOD

O in"a#iji se zna jako !nogo6ali iak nedovoljno. Ona ne -ira ni

!jesto ni vrije!e gde 7e se ojaviti. =o !og, da -,d, nerazvijene6 ali i

razvijene ze!lje svejedno da li i! je ovrina velika ili !ala. ;o jedna

se#i(nost koja se vez,je za in"a#ij, je to to se dva ,ta ne ojavlj,je ,

isto! o-lik,. 0n"a#ija je jedna negativna ojava , dr,tv,6 , rivredni!

kretanji!a tog dr,tva6 koja se kao takva ,vek negativno odražava na

on,d, i otražnj,. Ovde tre-a nao!en,ti to da se sa! oja! in"a#ije

razliito s8vatao kroz svoj, 8istorijsko?razvojn, ko!onent, gledita6 tako

da ostoji veo!a veliki -roj de(ni#ija in"a#ije tako da se sa! oja!

in"a#ije !ože raz!atrati6 a to je i ,injeno kroz razne ,glove gledita. S

dr,ge strane in"a#ija je veo!a -itan @eno!en i kao takav za,zi!a važno

!jesto , ro,avanj,.

/as,rot in"a#iji stoji de"a#ija koja se o-janjava injeni#o! da

redstavlja ove7anje vrednosti novane jedini#e. Dakle6 radi se o dr,go!

o-lik, !onetarne neravnoteže kojeg6 oto nije red!et raz!atranja6ovde sa!o tre-a so!en,ti kao injeni#, da in"a#ija nije jedini o-lik

!onetarne neravnoteže koji se !ože ojaviti , dr,tveno ? olitikoj

zajedni#i.Uzro#i in"a#ije !og, -iti viestr,ki. 'od in"a#ije otražnje6

revie otronje je re,s!jereno na re!alo ro-a. Uzro#i s, orast

novane on,de6 državni8 ras8oda 0n"a#ija je ove7anje agregatnog

nivoa #ijena , odnos, na vrijednost nov#a. *oja! in"a#ije takoer se !ože

de(nisati kao ad vrijednosti nov#a.

Vrijednost nov#a oznaava njegova k,ovna !o7. Dakle6 ako ,

odreenoj rivredi ostoji in"a#ija6 k,ovna !o7 te val,te ada te orast

izvoza i!e se s!anj,je do!a7a on,da. S dr,ge strane6 orast

no!inalni8 lata6 orast #ijena in,ta i energije i ro!jena devizni8 k,rsa

dovode do in"a#ije trokova. Visoke stoe in"a#ije naje7e s,

ro,zrokovane olitiko! odl,ko! , sit,a#ija!a , koji!a država ne !ože

na!akn,ti ri8ode iz dr,gi8 izvora a se odl,,je na Bta!anje nov#aB.

&



Do in"a#ije !ože do7i i z-og želje vlasti da ta!anje nov#a i k,ovino!

strani8 val,ta i o-vezni#a izazov, devalva#ij, kako -i ove7ali

konk,rentnost vlastiti8 roizvoda. Ako dr,ge države odgovore isto!

!jero! !ože do7i do val,tnog rata6 to !ože dovesti do in"a#ije , ve7e!-roj, država.

Metodologija istraživanja

Predmet istraživanja: *red!et istraživanja je kakav ,ti#aj i!a in"a#ija

na nezaoslenost.

Cilj istraživanja: ilj je na,ni i dr,tveni.

Metode i tehnike istraživanja: Metode koje s, koritene , rad, od

osnovni8 !etoda koritena je analiza6 sinteza6 ded,k#ija i ind,k#ijaC od

ote na,ni8 s, koritene ko!arativna i statistika !etoda. =e8nika

rik,ljanja odataka anketa.

Hipoteza istraživanja: Elavna 8ioteza ,ti#aj in"a#ije na nezaoslenost.



1.Historijski nastanak i razvoj pojma ina!ije

Rije in"a#ija v,e svoje korjene od latinskog izraza infatio6 to -i ,revod, znailo nad,vavanje. *ojavain"a#ijeje veo!a starog orijekla6

s!atra se da se ona ojavila jo , antiko! do-,6 zati! , Vizantijsko!

#arstv, kada je dolo do oadanja vrednosti Ri!ske novane jedini#e.

=oko! 1$.vijeka oznato je sla-ljenje vrednosti nov#a i rast #ijena , #eloj

>vroi kao i toko! /aoleonovi8 ratova za vre!e 3ran#,ske revol,#ije. Do

kori7enja i ,otre-e ovog oj!a , ekono!skoj doktrini dolazi se ,

eriod, za vre!e graanski8 ratova , Sjedinjeni! A!eriki! Država!aF1)$1 G 1)$5. U to! je eriod, 12$4. godine , /eI Jork, o-javljena je

knjiga od naslovo! ''Velika papirna obmana ili približavanje nansijske

eksplozije'' gde se o rvi ,t , ekono!skoj !isli ,otre-ljava sa! izraz

in"a#ija. /ai!e6 taj se izraz , to vre!e ,otre-ljavao sa na!ero! da se

izrazi nad,vanost novanog oti#aja i visok orast #ena.'ada je , itanj,

in"a#ija i njen ,ti#aj na roizvodnj,6 tada s, #ene 8aotine6 a roizvodnja

dezorganizovana. *osledi#a je dina!ian ovratak nat,ralnoj raz!eni sasvi! njeni! osledi#a!a.Dakle6 in"a#ija se ojavila rvo kao !edi#inski

oja!6 a tek kasnije se ona ,otre-ljava , dr,gi! na,ni! dis#ilina!a6

naroito , ekono!iji da -i se o-jasnili !nogi negativni ,ti#aji na kretanje

rasta #ena koje je oto!ogn,to stalni! ove7anje! !ase , o-rt,.

;edan je isa# slikovito rekao za in"a#ij,KKRanije s!o olazili ,

trgovin, s nov#e! , nai! džeovi!a i vra7ali se sa 8rano! , kori.

Sada6 odlazi!o sa nov#e! , kora!a6 a vra7a!o se sa 8rano! ,

džeovi!a. Sve nedostaje6 osi! nov#aLKK Dakle6 nastanak oj!a in"a#ije

se veže ,z graanski rat , SAD?,. =ada je a!erika vlada -ila rin,djena

da ta!a i ,ta , oti#aj dodatne koliine airnog nov#a da -i

(nansirala rat.

0n"a#ija je stanje nar,ene !onetarne ravnoteže kada je , oti#aj,

ve7a koliina nov#a od otre-ne koliine6 to je ra7eno i rasto! #ena.

4



Ona takodje !ože da nastane kada se s!anji on,da ro-e na tržit,6 a

koliina nov#a , oti#aj, ostane nero!enjena.

5



Stoa in"a#ije je stoa ro!ene

oteg nivoa #ijena6 i !jeri se na

slede7i nain

Inflaciona stopa= Nivo cijena (godinat )−nivocijena(godina t −1)

Nivocijena(godinat −1)

Primjer:&++. godine na 'osov,6 otroake #ijenes, orasle za 1+65.

=e godine s, orasle #ijene !nogi8 roizvodni8 gr,a6 kao to s, 8rana6

i7e6 stanovanje6 ode7a6 sao-ra7ajne ,sl,ge6 !edi#inske ,sl,ge itd. =aj

oti ,zlazni trend naziva!o ina!ijom.

1.1.Uzro!i ina!ije

D,go vre!ena se s!atralo da je !onetarna eksanzija6 odnosno

ove7anje koliine nov#a , oti#aj, osnovni ,zrok in"a#ije a se iz tog

razloga najve7a ažnja i oklanja kreditnoj oliti#i i stanj, -ilansa

la7anja. Danas se sve vie istie ,ti#aj novane tražnje na in"a#ij, i

analiziraj, ,zro#i koji ,ti, na njeno la7anje. =ako se i oeo iriti kr,g

,ti#aja koji ,ti, na in"atorna kretanja a se s8odno to!e i razvila teorijakoja ,zroke in"a#ije vidi , reko!ernoj tražnji.

*ored !nogi8 ,zronika in"a#ije Fzavisno od a,tora6 slede7i

,zroni#i s, ris,tni Fs,tinski kod svi8 a,tora

1. Rast novane !ase iznad rasta rasta dr,tvenog ri8oda6

". Rast lini8 do8odaka iznad rasta rod,ktivnosti rada6

#. Rast ote i zajednike otronje Frast državne ili javne otronje iznad

$



ak,!,lativne i rerod,ktivne soso-nosti rivrede6

4. Rast investi#ija iznad rasta tednje G ak,!,la#ije.

".$lasi%ka!ija ina!ije

0n"a#ija je stara koliko i tržina rivreda. *os!atrano na d,ži rok6

#ijene rast,. Me,ti! ne znai da in"a#ija n,žno rati ad realnog

do8otka. 0storija okaz,je da #ene rast, , vre!e ratova i ekono!ski8

kriza6 ali se vie ne vra7aj, osle ratova i kriza na rvo-itni nivo. *o,t

-olesti koja razara tkivo lj,dskog organiz!a6 tako i in"a#ija razara

rivred,.

Da -i se in"a#ija sanirala6 otre-no je ret8odno izvriti klasi(ka#ij,

, tri kategorije1

1. U!erena in"a#ija

&. Ealoiraj,7a in"a#ija

. Hierin"a#ija

1.UM&'&() *(+,)C*-) G#ijene s, relativno sta-ilne6lj,di i!aj,

overenja , nova#.*odraz,!eva lagani rast #ena. *oslovni lj,di i o-ini

otroai ,laž, svoj nova# ver,j,7i da 7e nji8ova novana sredstva

zadržati svoj, relativn, vrednost.

".),OP*')-U/) *(+,)C*-) ? redstavlja dvo ili tro#i@ren, in"a#ij,6,

rason, od &+61++ ili &++ na godin, dana. Ovakv, vrst, in"a#ije !og,

i!ati i razvijene ind,strijske ze!lje. =ako s,6 na ri!er6 Argentina6 Nrazil i

dr,ge latinoa!erike ze!lje6 i!ale stoe in"a#ije od 5+?%++ na godin,

dana 12%+?ti8 i 12)+?ti8 godina. 'ada se galoiraj,7a in"a#ija jedno!

,koreni , rivredno tkivo6 nastaj, oz-iljni ekono!ski ore!e7aji.

1Nogdanovi7 D.6 0vanievi7 E. Osnovi ekono!ije6 9avod za ,dž-enike i nastavnasredstva6 Neograd6 &++4.

%



#.H*P&'*(+,)C*-)?Mnoge rivrede režive galoiraj,7, in"a#ij,6 ali

veo!a teko 8ierin"a#ij,.=eko je i overovati da se 8ierin"a#ija od

!ilion ili ak !ilijard, osto !ože osto na godin, dana !ože izdržati.

)



Sa stanovita d,žine deli!o i8 na

Sekularne6 koje i!aj, najsla-iji intenzitet ali najd,že traj,.

Jednokratne6 traj, relativno kratko vre!e6 odnosno za,stavljaj, se i!

restane dejstvo ,zroka koje i8 je izazvalo. /a ri!er ove7anje lata6

ele!entarne neogode6 itd.

Hronične0 koje traj, d,go i i!aj, jak intenzitet.

0n"a#ija iskrivlj,je relativne #ene i s!anj,je ekono!sk, e(kasnost.

=ežina in"a#ije !eri se i ti!e da li je -ila oekivana ili nije. U to! s!isl,razlik,je se

1. Uravnotežena infacija

2. Neuravnotežena infacija

3. Neočekivana nepre!vi"ena# infacija

URAVNOTEŽENA INFLACIJA? odraz,!eva godinji rast od6 na

ri!er 1+. *ro!ena #ena nikog ne iznena,je. Sve se ove7ava na

1+ F8rana6 ode7a6 o-,7a6 late6 ka!ate itd. ;ednostavno reeno6

trokovi rast, 1+6 ali i do8odak 1+ -rže. /e!a ni zarade ni

g,-itka.

NEURAVNOTEŽENA INFLACIJA? ogaa relativne #ene6 trokove i

oreska otere7enja. /r. i!a!o nee(kasnost kao osledi#,

ne,ravnotežene in"a#ije kad se #ene ne rilagoavaj, in"a#ioni!

trendovi!a6 kao to je sl,aj s nov#e! i orezo!. Ako stoa in"a#ije

oraste 1+ na godin, dana6 tada realna ka!ata na nova# ada od +

na ?1+ na godin, dana. Vlada ne !ože israviti ovaj

ore!e7aj./egativna ka!ata na gotovin, ili dr,ge vrste nov#a

,slovljava nee(kasnost.:j,di iz-egavaj, ,laganje nov#a , -anke6a

red,ze7a ,sostavljaj, razradjene e!e , kori7enj, res,rsa.



NEOČEKIVANA INFLACIJA? odraz,!eva velika iznenaenja. Ona

znaajno del,je na rasodel, do8otka i -ogatstva. /eoekivani skok

#ena neke 7e osiro!aiti6 a dr,ge o-ogatiti6 a !alo ,ti#ati na

e(kasnost ,ravljanja , @a-rika!a. >@ekti neredviene in"a#ijeizazivaj, so#ijalne ro-le!e.

*re!a steen, državne interven#ije in"a#ije deli!o na

1.SloodneFotvorene? 'od slo-odni8 ili otvoreni8 in"a#ija država ne

red,zi!a nikakve !ere za nji8ovo s,z-ijanje

&.!ri"u#eneFkontrolisane6 kod koji8 država red,zi!a niz !era , #ilj,

s,z-ijanja.

0n"a#ija je veo!a složena i ko!leksna ojava koja roži!a itav

ekono!ski sste!6 a s o-ziro! da svaka ze!lja i!a se#i(n, rivred,

onda s, i ,zro#i koji je izazivaj, raznovrsni i se#i(ni. =o je i jedan od

razloga to danas ne ostoji jedna ote ri8va7ena na,na teorija

in"a#ije.

Danas gotovo da ne ostoji ni jedna država koja ne red,zi!a ni

jedan niz !era , #ilj, s,z-ijanja in"a#ije.

I$%or& '''('iki)edia(or"(



".1.Posledi!e ina!ije

/eke od naj-itniji8 osledi#a do koji8 dovodi in"a#ija s,

• De@or!a#ija , str,kt,ri relativni8 #ijena6

• S!anj,je !otiva#ij, za rad i tednj,6

• Utie na @,nk#ionisanje ekono!skog siste!a6

• Utie na ove7anje investi#ione tražnje6

• Utie na ove7anje lata radnika , javni! sl,ž-a!a6

• Utie na rerasodel, -ogatstva...

/egativni ekono!ski e@ekti in"a#ije ogledaj, se najre , ro#es,

redistri-,r#ije do8otka i i!ovine.Svi se orijenti, na kratkorone

#iljeve6interese i odl,ke6nastoje7i da se tako zatite od g,-itka ili da

risvoje viak koji nis, zaradili.=eže7i da , ri!arnoj rasodeli ostvare toovoljniji oložaj zaosleni sve svoje oten#ijale ,s!eravaj, ,!esto na

roizvodnj,6na ro#es rasodele i kretanja #ena6koje se osteeno

retvara , trk, -ez #ilja6a to dovodi do oadanja rod,ktivnosti rada i

e(kasnosti rivredjivanja.

Stalno o-ezvredjivanje do!a7e val,te i ,groženi ,n,tranji val,tni

integritet6dovodi , itanje !og,7nost @,nk#ionisanja itavog rivrednog i

dr,tvenog siste!a.*ose-n, ažnj, rivlai odnos no!inalne i realne

late.

Ako se os!atra s,!a nov#a koj, radnik ri!i kao #en, za svoj,

radn, snag,6onda govori!o o no!inalnoj lati.Ako se os!atra koliina

ro-a i ,sl,ga koj, radnik !ože da k,i za do-ijen, s,!, nov#a6onda

govori!o o realnoj lati.Visoka 8ierin"a#ija dovodila je do toga da radnik



esto sa!o nekoliko sati nakon ri!anja late ne !ože da k,i za nj, ni

jedno jedino jaje6ili vekn, 8le-a.&

=re-a nao!en,ti da i!a i oni8 koji ostvar,j, korist od in"a#ije.

N,d,7i da in"a#ija s!anj,je vrednost realnog d,ga svi d,žni#i s, ,

ovla7eno! oložaj,. =, ose-no se !isli na držav,6 koja se zad,ž,je ,

e,ri!ai vra7a d,g , e,r,!a naje7e sa (ksno! ka!atno! stoo!6 jer

in"a#ija s!anj,je realn, vrednost javnog d,ga. 0n"a#ija odgovara državi iz

jo jednog razloga. Svak, odta!an, novani#, država !ože da koristi

za razna la7anja za k,ovin, do-ara i ,sl,ga6za (nansiranje s,-ven#ija

ili otlat, javnog d,ga. 'ako 7e novana e!isija -iti ,otre-ljena za

(nansiranje navedeni8 i ostali državni8 trokova6 !ože se tretirati kao

orez. Država na taj nain iz!ir,je svoje o-aveze odta!ani! nov#e!6

ali se ostavlja itanje na iji teret se vre ova la7anja.

0n@a#ija redstavlja svojevrsni orez na!etn,t stanovnitv,6 tzv.

Pin"a#ioni orezQ6 z-og ega se s!anj,je koliina do-ara koja !ože da se

na-avi za ist, svot, nov#a. 9e!lje koje se s,oavaj, sa visoko! stoo!

in"a#ije ok,avaj, da s,z-ij, in"a#ij, ri!eno! odgovaraj,7i8 !era.Me,ti!6 sto, in"a#ije nije tako lako o-oriti6 a da se ne izazove re#esije i

orast nezaoslenosti6 tako da se nosio#i !akroekono!ske olitike nalaze

red dile!o! iz-ora odgovaraj,7eg #ilja6 jer o-ino ostvarenje jednog

#ilja -itno o!eta ostvarenje nekog dr,gog6 takodje oželjnog #ilja.

".".Mjere za sz2ijanje ina!ije

Utvreno je da visoke stoe in"a#ije negativno ,ti, na rast ,

srednje! i , d,go! rok,. /ijedna ze!lja ne !ože da održi sta-ilnost ili da

nor!alno @,nk#ionie sa visoki! stoa!a in"a#ije. /iži rast !ože da

rez,ltira z-og s!anjenja ,k,ne rod,ktivnosti6 negativnog ,ti#aja

neizvesnosti na investi#ije ili z-og s!anjenja e(kasnosti aloka#ije kredita.

*o!en,ti e@ekti do!iniraj, ri visoki! stoa!a in"a#ije6 koje se

&*asalj M.6 /i#in /.6 >kono!ija6 Neogradska oslovna kola? Visoka kolastr,kovni8 st,dija6 Neograd6 &+1+.



zadržavaj, , dovoljno d,go! eriod,. >kono!isti se ,glavno! slaž, da

ze!lja ,lazi , kriz, visoke in"a#ije kada godinja stoa in"a#ije ree

grani#, od 4+. =a in"a#ija redstavlja relo!n, tak, na kojoj raste rizik

daljeg ,-rzanja in"a#ije i g,-itka !akroekono!ske kontrole. 0sk,stvotržini8 rivreda okaz,je da je rast -io naj-rži onda kada s, #ene -ile

sta-ilne ili -lagorast,7e6 a svako ,-rzanje in"a#ije ostavlja red

ekono!sk, olitik, ose-ne zadatke.

'oje 7e se !ere ri!eniti za s,z-ijanje in"a#ije zavisi od njenog

ri!arnog ,zroka. 0n"a#ija , svakoj rivredi i!a svoje se#i(nosti6 koje

za8tevaj, da se , zavisnosti od konkretni8 ,slova donese adekvatan

antiin"a#ioni rogra!. 'ada je , itanj, in"a#ija tražnje6 koja nastaje na

nivo, ,ne zaoslenosti6 ri!enjene !ere !oraj, da o-ez-ede

eli!inisanje vika tražnje nad on,do!. =o se !ože osti7i !era!a

!onetarne iili (skalne olitike. Monetarno?kreditno! olitiko!6 del,je se

reko s!anjivanja koliine nov#a ili kredita6to izaziva rast ka!atne stoe.

*ad investi#ija i!a !,ltilikatorski e@ekat na ad do8otka i otronje6 to

rez,ltira s!anjenje! in"a#ionog jaza.

U okvir, (skalne olitike !ože da se del,je reko oreza i javni8

ras8oda. *ove7anje! oreza ili ,voenje! novi8 oreza ,tie se na

s!anjenje line otronje6 a s!anjivanje! javni8 ras8oda dolazi do

s!anjenja -,džetske otronje.

S o-ziro! na to da se rast zarada koji revazilazi rast rod,ktivnosti

rada s!atra osnovni! ,zroko! in"a#ije trokova6 !ere za s,z-ijanje ove

vrste in"a#ije ,s!erene s, ,glavno! na ograniavanje rasta s8odno rast,

rod,ktivnosti rada. 'ako in"a#ija nikada nije rez,ltat delovanja sa!o

jednog @aktora6 !og, se ri!enjivati i dr,ge !ere koje del,j, na ostale

trokove in"a#ije. /r. !ere (skalne olitike koje takoe ,ti, na

s!anjenje trokova.

*raksa je okazala da s, !ere !onetarne i (sklane olitike

e(kasnije , s,z-ijanj, in"a#ije tražnje. U sl,aj, in"a#ije trokova6 !ere



!onetarne i (skalne olitike ,ti, na #ene6 ali i na roizvodnj, i

zaoslenost. S!anjenje #ena , ,slovi!a kada s, roizvoai s,oeni sa

za8tevi!a za ove7anje zarada6 ,zrok,je ad ro(ta. Dolazi do s!anjenja

investi#ione otronje i ,k,ne otronje6 ored ,ti#aja na s!anjenje#ena6 !ože da ,tie i na s!anjenje stoa rasta i ad zaoslenosti.

".#.(eizvjesnost od ina!ije

/eizvjesnost od in"a#ije !ože isto da ,tie da lj,di ro!ene svoj,

otronj,6 ,teevin, ili onaanje ri investiranj,. 'ada se rosene #ene

!enjaj, -rzo6 ekono!ske odl,ke ostaj, sve teže. /eizvesnost ro!enenivoa #ene ,tie isto tako na roizvodne odl,ke.Re#i!o6 neka (r!a koja

se -avi izgradnjo! stanova. *laniranje izgradnje stanova izisk,je dve ili

vie godina6 ,klj,,j,7i laniranje6 oda-ir !esta i stvarn, izgradnj,. Ako

se trokovi gradnje -rzo !enjaj,6 !ožda (r!a tada ne7e !o7i da dovri

stanove ili da dorinese ro(ta-ilnosti.

*rž,lj6 Ž.6 Menadž!ent lj,dski8 res,rsa6 0nstit,t za razvoj !ali8 i srednji8red,ze7a6 Neograd6 &++&



".3.Merenje ina!ije

Sa svi! ti! atnja!a koje zadaje in"a#ija6 nije ,dno to s, stoein"a#ije osnovni -aro!etar !akroekono!skog zdravlja. Da -i ro#enila

di!enzije -lagostanja6 vlada izra,nava nekoliko indeksa #ena. Ovi!

indeksi!a je zajedniki otroaki indeks #ene F$onsumer %rice &n!e (

$%&. *0 je !e8aniza! !erenja ro!ena , rosenoj #eni otroaki8

do-ara i ,sl,ga. *od *0 se ne odraz,!eva #ena nekog odreenog

do-ra6 ve7 rosena #ena svi8 otroaki8 do-ara. *os!atraj,7i kako se

#ene !enjaj,6 !ože!o izra,nati sto, in"a#ije6 koja je godinjiro#enatrasta oteg nivoa #ena.

".4.*na!ija tražnje

0n"a#ija tražnje nastaje kada agregatna tražnja raste -rže od

roizvodnog oten#ijala ekono!ije6o!eraj,7i #ene navie da -i se

izjednaile on,da i tražnja.9aista6e,ri tražnje tak!ie se sa ogranieno!koliino! ro-a i ,sl,ga6li#itiraj,7i #ene.=ada nezaoslenost oada6 late

rast,6a in"atorni talas se ,-rzava.

".5.*na!ija tro6kova

*oznato je da se #ene kre7, ,lazno! linijo!6ose-no , ,slovi!a

recesije i buma.S,tina dananje in"a#ije je da #ene i late oinj, da

rast, re nego to se dostigne relativna zaoslenost.One rast, i kada je

+ neiskori7eni8 kaa#iteta6a stoa nezaoslenosti 1+.=o je in"a#ija

trokova6ili in"a#ija oka ponu!e.9nai in"a#ij, koja otie od orasta

trokova , razdo-lji!a relativno visoke nezaoslenosti i nedovoljne

iskori7enosti kaa#iteta6zove!o in"a#ijo! trokova ili in"a#ijo! )oka

ponu!e.



".7.Monetarna netralnost

*ro!ena on,de nov#a ,tie na no!inalne6ali ne i realne

varija-le.'ada entralna -anka dvostr,ko ove7ava on,d, nov#a6nivo#ena se dvostr,ko ove7ava6ove7avaj, se i late6a i sve ostale novane

vrednosti.4Ali realne varija-le kao to s,roizvodnja6 zaoslenost6realne

nadni#e6 realne ka!atne stoe ostaj, nero!enjene.=akva irelevantnost

!onetarni8 ro!ena , odnos, na realne varija-le naziva!o monetarna

neutralnost .

".8.*na!ioni porez

0n"a#ioni orez je rez,ltat ,ti#aja in"a#ije na rast realnog

ri8oda6tako to se s!anj,je realna vrednost vladinog no!inalnog

d,ga./r.6entralna -anka e!it,je vie nov#a nego to je orasla tražnja

za realni! nov#e!6i tada risvajanje e!isione do-iti i!a karakter

,voenja in"a#ionog oreza.Rast no!inalnog nov#a !ora6kad tad6da se

odrazi na #ene.*oreska stoa je stoa in"a#ije6koja s!anj,je realn,vrednost nov#a.:j,di koji rasolaž, nov#e! k,,j, ro-e i ,sl,ge6a in"a#ija

s!anj,je k,ovn, !o7 nov#a6odnosno država ,vodi in"a#ioni orez?

s!anjivanje vrednosti nov#a sa koji! rasolaže javnost./r.6ako je

in"a#iona stoa 5 onda 7e za godin, dana evro k,iti ro-e i ,sl,ge koje

danas vrede +.25 evra.Ova oreska stoa od 5 se odnosi na #elok,n,

vrednost nov#a koj, drži javnost.

=ako je veliina in"a#ionog oreza za dati eriod jednaka stoiin"a#ije o!nožena sa no!inalno! on,do! nov#a6ili

ina!ioni porez 9 stopa ina!ije nominalna; ponda nov!a

0n"a#ioni orez6 kako s!o izra,nali6 ne !ože -iti do-ar indikator

realne s,!e izvora sredstava držan od strane vlade6zato to je to

no!inalno !erenje.Realni in"a#ioni orez jednak je stoi in"a#ije

o!nožene realno! on,do! nov#a6ili4 =orrington6 D.6 Hall6 :. i =alor6 S.6 >kono!ija6 Data stat,s6 Neograd6 &++&.



realni ina!ioni porez 9 stopa ina!ije realna ponda nov!a6ili

realni prihod od in<la!ije 9 = M > P

9-og ovoga odeavanja ro!ene nivoa #ena6realni in"a#ioni orez!eri realn, vrednost ro-a i ,sl,ga koje je izg,-ila javnost z-og in"a#ionog

oreza.

#.Uloga ina!ije ekonomiji

;edan od e@ekata in"a#ije6 jeste da generalno in"atorno okr,ženje

o-es8ra-r,je s,tanje #ena ro-e i ,sl,ga i ose-no nadoknada za radn,

snag,6 tako da ostaje lake rilagoavanje relativni8 nivoa #ena. ene

!nogi8 roizvoda i!aj, o svojoj rirodi tenden#ij, da rast, vre!eno!6

tako da naori da se !onetarno! olitiko! održi stanje n,lte in"a#ije

Fkonstantnog nivoa indeksa #ena i!aj, veo!a negativan e@ekat , s!isl,

ada #ena6 rodaje6 ri8oda i konano nivoa zaoslenosti6 na dr,ge

rivredne grane.

Stoga !nogi ekono!isti i rivredni#i s!atraj, da ,!eren nivo

in"a#ije Tod!az,je tokove rivredeP. Mere koji! se održava ot,n

nivo sta-ilnosti #ena !og, takoe voditi Fi naje7e vode do

de"a#ijeFkonstantnog ada #ena6 koja !ože -iti iz,zetno destr,ktivna i

dovesti do -ankrota i re#esije6ak i deresije.

U !ali! koliina!a6 in"a#ija se !ože s!atrati iz-oro! !onetarne6

(skalne ili re#i!o6 razvojne olitike6 o-es8ra-r,j,7i ,vanje i go!ilanjelikvidnog kaitala i odsti,7i investi#ije. *reko tog nivoa6 !e,ti!6 e@ekat

ostaje re,velian i investitori se najedno! nalaze , sit,a#iji , kojoj

Tinvestiraj, , in"a#ij,P6 to sa!o dalje odstie in"a#ij,. 0z svi8 ovi8

razloga i otre-e za ograniavanje! in"a#ije reko !aleni8 stoa koje

diskont,j, rol, ekono!sk, aktivnost6 najve7i -roj entralni8 -anaka

@or!,li, za osnovi #ilj sta-ilnost #ena6 ali !al, i kontrolisan, sto,

in"a#ije kao #ilj.



3.(ezaposlenost na $osov

Eotovo 5+ odsto stanovnika 'osova ne!a osao6 to je najve7a

stoa nezaoslenosti , >vroi. /a 'osov, gotovo da ne!a roizvodnje6 a i

ored toga to je , oslednji8 1& godina do-ilo dona#ije6 koje se !ere

!ilijarda!a evra6 'osovo je dalje ekono!ski nerazvijeno. Svaki tre7i

stanovnik živi isod grani#e siro!atva6 a svaki deseti je ekstre!no

siro!aan. *rosena lata je &5+ evra. 9vanino6 nezaosleno je vie od

5+.+++ lj,di6 ali se s!atra da je taj -roj !nogo ve7i.

0 ored rirodni8 res,rsa6 !ože se re7i sa ekono!skog stanovita dase radi o ekseri!ent državi. U 'an#elariji za razvoj ri Ujedinjeni!

na#ija!a , *ritini kaž, da je najve7a odgovornost na Vladi 'osova6 koja je

tre-alo da ,radi nove razvojne lanove.*re!a istraživanj, U/D*?a6 koji je

anketirao graane 'osova6 ekono!ski razvoj i siro!atvo ostaj, klj,ni

izazovi na 'osov,6 a zati! kor,#ija i dr,gi ro-le!i na lokalno! nivo,.

'osovska vlast traži reenje za nago!ilane ekono!ske ro-le!e i

najavlj,je osnivanje ekono!ske ,nije sa Al-anijo!./ajve7i ro-le! siva

ekono!ija je ,k,an rologodinji o-i! izvoza 'osova , Al-anij, je 1

!ilona dolara6 a iz Al-anije na 'osovo &) !iliona dolara./ajve7i ro-le!

je siva ekono!ija i organizovani kri!inal. Raniji8 godina6 nova# je stizao

od Al-ana#a iz inostranstva koji sada6 z-og ekono!ske krize6 s!anj,j,

doznake. 'osovsko dr,tvo otere7,je i Soraz,! o read!isji6 koji

odraz,!eva ovratak Al-ana#a iz ze!alja >vroske ,nije.0 dalje je

najve7a nezaoslenost6 i dalje je to #entar organizovanog kri!inala i

kor,#ije i raktino sve to je ,loženo nije valorizovano.

U oslednji8 est de#enija6 je , j,žnoj *okrajini izgradila

ter!oelektrane6 =re, i dr,ge r,dnike6 kole6 -olni#e6 ote6 železni#,6

,teve6 sta!-ene o-jekte. /a 'osov, je od 5+).1++ stanovnika koji s,

radno soso-ni 44 osto nezaosleno6 oto6 re!a rez,ltati!a oisa

stanovnitva6 na 'osov, i!a &&%.$4$ nezaosleni8 stanovnika6 dok jezaosleno &)+.454 stanovnika.



Oko &+ osto6 ili oko 2&.+++ graana 'osova6 za glavni izvor ri8oda

i!aj, doznake iz inostranstva6 ,glavno! od svoji8 -ližnji86 oko 11&.+++ za

glavni izvor i!aj, enzije6 dok vie od )4.+++ žive od so#ijalne o!o7i.

Ve7ina od 14$.$++ koji s, radno soso-ni nali s, ,8lje-ljenje ,

siste!, o-razovanja6 , srednje! i visoko! kolstv,.=oko! oisa je sa!o

55& li#a rijavljeno da rade , oljorivredi kao nekvali(kovani6 to je

kategorija , kojoj i!a naj!anje zaosleni8. 'ao kvali(kovani i ,

oljorivredi radi oko 1&.+++ ojedina#a. U graevinarstv, radi oko &.+++

radno soso-ni8 radnika6 oko +.+++ se -avi trgovino!6 oko 14.+++ je ,

8otelijerstv, i is8rani6 a oko &.+++ , javni! sl,ž-a!a. *re!a oda#i!a

oisa , regiji6 )4& graana iz 'osova radi , Sr-iji6 , Al-aniji %&6 a rnoj

Eori i , Makedoniji o &2.

0n"a#ija na 'osov, iznosi 1+6 $ odsto6 in"a#ija na 'osov, , aril,

ove godine iznosila je 1+6 $ odsto i niža je za +6 & odsto nego , !art,6

saotio je 9avod za statistik, 'osova.

0n"a#ija na 'osov, , !art, ove godine iznosila je 1+6 ) odsto6 dok

s, #ene na!irni#a , odnos, na @e-r,ar ve7e za 16 1 odsto. *osk,eli s,

8le- i žita za 6 5 odsto to je na indeks otroaki8 #ena F0* ,ti#alo +6 4

odsto. *ovr7e je sk,lje za 46 ) odsto6 vo7e 6 & a !eso +6 $ odsto6 a ka@a

je i!ala korek#ij, #ene za reko tri ro#enta6 javlja Neta. U !art, ove ,

odnos, na !art &+1+. godine6 8le- i žito na 'osov, s, osk,eli 4%6 5

odsto sa ,ti#aje! od 46 ) odsto , 0*. Ulja i !asti s, za godin, dana

osk,eli za 4)6 2 odsto6 e7er6 !ed i i konditorski roizvodi za &46 1

odsto6 a d,van za )6 odsto. *ovr7e je za godin, dana i!alo korek#ij,

navie od 26 5 odsto6 !eso 6 5 odsto6 !leko sir i jaja oko et ro#enata a

ode7a 46 1 odsto6 okaz,je statistika. Vo7e koje je sk,lje za 1+ odsto6 ,

odnos, na !art &+1+6 i ka@a6 aj i kakao za 146 ) odsto ,ti#ali s, na 0* +6

& odsto. Statistika navodi i da s, snad-evanje vodo! i dr,ge ,sl,ge , vezi

sa stanovanje! osk,ele , odnos, na !art role godine 1+6 & odsto6 a

str,ja6 gas i ostalo gorivo za +6 2 odsto. 0n"a#ija na 'osov,6 izražena



indekso! otroaki8 #ijena toko! &+14. godine6 odlik,je se , znatno

nižoj stoi , odnos, na ret8odn, godin,.

*rosjena godinja stoa in"a#ije do ;,na &+14 -ila je +6 osto6 ,

odnos, na in"a#ij, od &6% osto , isto! eriod, ret8odne

godine.Me,ti!6 -ez o-zira na nizak nivo in"a#ije6 graani i str,nja#i za

ekono!ska itanja , *ritini6 kaž, da s, se otroai s,oili sa

kontin,irani! ove7anje! otroaki8 #ijena i s!anjenje! životnog

standarda.

'osovo izvozi gotovin, i reko ,voza roizvoda osi! gotovine za

izvoz6 ,vozi i in"a#ij,6 a iako je -ila +6 osto6 odnosno +65 osto6 odnosnodo osto6 je ,dara# koji ogaa najvie klj,ni8 okazatelja ekono!ske i

so#ijalne sta-ilnosti6 to je otroaka kora graana 'osova. &+14.

godina jedna od najteži8 to se tie oslovanja i ekono!ije , #ijelini.5

3.Odnos ina!ije i nezaposlenosti

Dva o!no ra7ena okazatelja ekono!ske ,senosti s, in"a#ija inezaoslenost. U kakvoj s, !e,so-noj vezi ova dva okazatelja

ekono!skog ,se8a

Ranije s!o raz!otrili d,gorone deter!inante nezaoslenosti i

d,gorone deter!inante in"a#ije. Videli s!o da rirodna stoa

nezaoslenosti zavisi od razliiti8 svojstava tržita rada6 kao to s, zakoni

o !ini!alnoj zaradi6 tržina !o7 sindikata6 ,loga e(kasni8 nadni#a i

,senost otrage za oslo!. /as,rot to!e6 stoa in"a#ije je

rvenstveno zavisi od rasta on,de nov#a6 koj, kontrolie entralna

-anka ze!lje.$ U d,go! rok,6 dakle6 in"a#ija i nezaoslenost redstavljaj,

ro-le!e koji s, sla-o ovezani.

5MankiI /. Eregor6 *rin#ii ekono!ije6 entar za izdavak, delatnost

>kono!skog @ak,lteta6 Neograd6 &++).$ *,si76 >.6 Makroekono!ija6 kolska knjiga6 9agre-6 &++&.



U kratko! rok, važi ,ravo s,rotno? jedan od *eset principa

ekonomije glasi da dr,tvo na kratak rok !ora da -ira iz!e, in"a#ije i

nezaoslenosti. Veza iz!e, in"a#ije i nezaoslenosti je te!a koja ,

oslednji8 ola veka zaok,lja ažnj, neki8 od najznaajniji8 ekono!ista.



3.1.*n<a!ija i ?DP region

Izvor: ProPro, Poslovni časopisi za 2014. godinu.7

3.".*na!ija i kamatna stopa

Izvor: Večernji list – Poslovni svijet, 05. 10. 2014., str. 36

3.#.@tepen o2razovanja iseljenika tokom talasa iseljenja

%*ro*ro6 *oslovni asoisi za &+14. godin,.



I$%or& !oda*i o +i"ra*i,a+a "ru)e $a ekono+-ki ra$%o,. /001("od(

3.3. Odnos rralnog i r2anog stanovni6tva na $osov poreAenj na emigrantskom popla!ijom pro!entalni prikaz

podataka;



3.3. ProseBna starosna do2 iseljenika trentk migra!ije idanas0 poda!i prema rod

3.4. @topa nezaposlenosti0 period izmeA "3. * "1" godinepro!entalni prikaz podataka)

)III.s#ri-d.#o!



3.5. (eto iznos eksternih %nansijskih priliva0 period izmeA "3 *"1". godine milionima era;

2Veernji list G *oslovni svijet6 +5. 1+. &+14.6



4.Priliv meAnarodnih rezervi dijaspore doznake radnika ikompenza!ije zaposlenih

0zraz Tdoznake radnikaP se odnosi na trans@ere riadnika dijasore

sa 'osova koji s, zaosleni , dr,gi! ze!lja!a i koji se s!atraj,stanovni#i!a svoji8 ze!alja do!a7ina6 odnosno to s, lj,di koji žive ,

inostranstv, d,že od godin, dana. /as,rot to!e6 !e, Tko!enza#ije

zaosleni8P ,-raja!o ri8ode od oslodava#a na 'osov, koji6 sa te8nike

take gledita6 ne!aj, re-ivalite , ze!lji6 kao i ri8ode od rivre!enog

zaoslenja , inostranstv,. Me, takve ko!enza#ije ,-raja!o late

#ivilni8 sl,ž-enika vojni8 snaga /A=O?a na 'osov,.

Uk,an riliv doznaka radnika se osteeno ove7avao sa 5%

!iliona evra koliko je iznosio &++4. godine na $+2 !iliona evra koliko je

iznosio toko! &++). godine i na koje! nivo, je vie?!anje i ostao.42

Uk,an iznos ko!enza#ija zaosleni8 se ove7ao sa 14 !iliona evra

koliko je iznosio &++4. godine na &&+ !iliona evra toko! &+1&. godine.5+

9-og toga kaže!o da s, doznake i!igranata redstavljale sta-ilan izvor

eksternog (nansiranja , oreenj, sa !nogi! dr,gi! stavka!a ,

(nansijski! ra,ni!a !e, koje ,-raja!o i direktna strana ,laganja.

F!e, koje ,-raja!o i radnike nevladini8 organiza#ija6 Ujedinjeni8 na#ija6

itd. s!anjen6 dostigao nivo od )& !iliona evra.1+

Nroj dr,gi8 osetila#a 'osov, je veo!a !ali tako da se znaajan6

ako ne i do!inantan6 deo ovog ri8oda riris,je riadni#i!a dijasore.

*re!a st,diji koj, je &+1&. godine sroveo *rogra! Ujedinjeni8 na#ija za

razvoj6 vie od 2+ anketirani8 iseljenika sa 'osova ose7,j, 'osovo jedno! ili vie ,ta toko! godine gde -orave iz!e, dve nedelje i !ese#

dana. Visina nji8ovi8 roseni8 ras8oda na 'osov, iznosi &65& evra Fo

isitanik,6 to je iznos koji je neznatno !anji od -r,to do!a7eg roizvoda

'osova o glavi stanovnika za &+1&. godin,.

1+III.e#ono!ist.#o!



4.1. (eto iznos eksternih %nansijskih priliva $osova0 periodizmeA "3 * "1" godine milionima era;



4.". Uti!aji na trži6te rada

/a !akroekono!sko! nivo,6 !igra#ije i doznake dorinose

8,!ano! razvoj, tako to o!až, , sta-iliza#iji stoe zaoslenosti i

održavanj, visoke stoe lata to -i inae -ilo ne!og,7e. Svetska -ankas!atra da s, ,k,ne late na 'osov, konk,rentne , region,. /ivo lata

na 'osov, je relativno nizak i orast lata je soriji nego na dr,gi!

!esti!a.%+ 'onk,rentnost lata je ose-no jaka , sektor, raz!enjivi8

do-ara6 kao i !e, nekvali(kovano! radno! snago! to s,gerie da

'osovo nije ,nitila T8olandska -olestP o kojoj s!o ret8odno rasravljali.

4.#. Pokazatelji trži6ta rada prema rod "1" god.;

U isto vre!e6 tržite rada na 'osov, karakterie stalni nivo visoke

stoe nezaoslenosti i ekono!ske neaktivnosti. *rijavljeno je !nogo lj,di

vie ne traži osao jer s, anse za ronalaženje Fdovoljno do-ro la7enog

osla strano niske. /aj-olje !erilo za nedostatak rilika za zaoslenje je

niska stoa zaoslenosti Fzaoljavanje radno soso-nog stanovnitva

koji je oala sa &2 koliko je iznosila sredino! rve de#enije novog veka

na !anje od &$ toko! &+1&. Eodine. 'ao to okaz,j, oda#i /iska

otražnja za radno! snago! redstavlja osnovni razlog za nedostatak

rilika za zaoslenje.

Me,ti!6 !ože se zaklj,iti da s, rodne razlike , s!isl,

nezaoslenosti i neaktivnosti deli!ino izazvane niži! steeno!

o-razovanja žena i dr,tveni! nor!a!a jer s, žene o-ino glavni

staratelji.% Oko 4+ žena koje s, nezaoslene i ne traže osao izjavlj,jeda s, neaktivne jer i!aj, starateljske odgovornosti ili line odn. orodine



odgovornosti. ;edan od razloga za ,orno nisk, sto, zaoslenosti je to

svake godine na tržite rada ,e veliki -roj novi8 ,esnika Foko $6+++

li#a6 kao i relativno !ali -roj enzionera Foko 1+6+++.%5 Sa godinjo!

stoo! iseljenja od oko 16+++ li#a i sa!o nekoliko 8iljada ovratnikaFDr,go oglavlje6 jasno je da !igra#ija igra znaajn, ,log, , on,di

radne snage na 'osov, tako to održava nivo lata. 0ako je koliinsko

izražavanje o ovi! stvari!a teko ostvariti6 jasno je da asor-ovanje!oko

jednog od dva nova ,esnika na tržit, rada svake godine6 iseljenje iz

ze!lje igra važn, ,log, , sreavanj, da stoa nezaoslenosti oraste i

vie. 0ako je rosena visina lata na 'osov, konk,rentna , region,6 od

&++. godine je skoro ,dvostr,ena , no!inalno! s!isl, evra. =eko je

videti kako je !oglo do7i do tako -rzog ove7anja -ez sve ve7e otražnje

za neraz!enjivi! ro-a!a i ,sl,ga!a do!a7e roizvodnje do koje je dolo

z-og doznaka i!igranata i ostali8 !e,narodni8 riliva rezervi riadnika

dijasore. U konkretno! s!isl,6 ostoji !alo dokaza o ostojanj, iroko

ris,tne i -rzo rast,7e radne rod,ktivnosti koja -i !ogla da o-jasni ovo

ove7anje lata6 ose-no od &++$. godine. U!esto toga6 rasoloživi

dokazi ,kaz,j, da je rast rod,ktivnosti s,vie !ali kako -i se o-jasnila

velika ove7anja lata i ,kaz,j, na ,log, koja je odigrala ve7a otražnja

za neraz!enjivi! do!a7i! ro-a!a i ,sl,ga!a. Migra#ija takoe !ože da

o!ogne , reavanj, nedovoljnog nivoa i kvaliteta kvali(kovanosti radne

snage na 'osov,. 11Redovno se ,je da se red,ze7a na 'osov, s,oavaj,

sa ogro!ni! ro-le!i!a , zaoljavanj, radnika sa ravi!

kvali(ka#ija!a i da6 onekad6 ak i odele svoje -rige , ogled, stvarne

kvali(kovanosti visokoo-razovani8 radnika.

11III.Iikiedia.org



5.+ilipsova krivlja

Filipsova krivulja je kriva koja pokazuje kratkoročni odnos između inflacije i

nezaposlenosti.

5.1.$ratkoroBna +ilipsova krivlja

*ostojanje 3ilisove krive ,oeno je 125). godine. U oetk, se

s!atralo da veza redoena ovo! krivo! egzistira nezavisno o

vre!ensko! rok, os!atranja. /akon 12$). godine i radova /o-elova#a

>d!,nda *8elsa i Miltona 3rid!ana oinje se ,viati i ost,no sve vieri8vatati kako ova veza egzistira isklj,ivo , kratko! rok,. Dakle6

ekono!ska na,ka je dola do zaklj,ka kao s, razdo-lja niske

nezaoslenosti ,jedno i razdo-lja visoke in"a#ije i o-rn,to. Razdo-lja

visoke nezaoslenosti naje7e s, ,jedno i razdo-lja niske in"a#ije. Ako

ov, oserva#ij, retoi!o , -rojke te naravi!o ekono!etrijsk, ro#en,

te veze do-ijene rez,ltate !ože!o gra(ki rikazati kao na sli#i datog

gra(kona. /ai!e6 kao to vidi!o6 ova slika kaže na! kako 7e visokain"a#ija ,sloviti nisk, sto, nezaoslenosti. Odnosno6 kako 7e s!anjenje

stoe in"a#ije dovesti do ove7anja nezaoslenosti.

Slika 3ilisova kriv,lja



3ilisova kriv,lja okaz,je nagativn, vez, iz!e, stoe in"a#ije i

stoe nezaoslenosti. U taki A6 in"a#ija je niska6 a nezaoslenost visoka.

U taki N in"a#ija je visoka a nezaoslenost niska.

>kono!isti %ol +emjuelson i ,obert +olou o-javili s, lanak ,

asois, -merican conomic ,evie/ od naslovo! TAnalitika

antiin"a#ione olitikeP6, koje! s, okazali negativn, korela#ij, iz!a,

in"a#ije i nezaoslenosti na oda#i!a za SAD. S!atrali s, da ova

korela#ija nastaje jer je niska nezaoslenost vezana za visok, agregatn,

tražnj,6 za,zvrat6 vri ritisak na rast nadni#a i #ena , #eloj ekono!iji.

/egativn, ovezanost iz!e, in"a#ije i nezaoslenosti Se!j,elson i Solo,

s, nazvali 0ilipsova kriva. =vrdili s, da kreatori olitike !oraj, da se

odl,e iz!e, in"a#ije i nezaoslenosti6 a 3ilisova kriva okaz,je taj

nji8ov !e,so-ni odnos.

4.".DgoroBna +ilipsova krivlja

0zgleda da 3ilisova kriv,lja kreatori!a olitike r,ža sk, !og,7i8

is8oda , ogled, in"a#ije i nezaoslenosti. Ali da li je 3ilisova kriva odnos

, koji se oni !og, o,zdati >kono!isti s, oeli da se -ave ovi!

itanje! kraje! 12$+.?i8 godina6 ,-rzo nakon to s, Se!j,elson i Solo,

,veli 3ilisov, kriv, , !akroekono!skoj oliti#i.

Eodine 12$). ekono!ista ilton 0ri!man o-javio je lanak ,

asois, -merican conomic ,evie/6koji se zasnivao na njegovo!

izlaganj, kao redsednika A!erikog ekono!skog ,dr,ženja6 neosrednore o-javljivanja lanka. /aslov lanka TUloa monetarne politikeP6

sadržao je odeljke o to!e Tta !onetarna olitika !ože da ,iniP i Tta

!onetarna olitika ne !ože da ,iniP. 3rid!an je s!atrao da ono to

!onetarna olitika !ože da ,ini6 osi! sa!o , kratko! rok,6 jeste da

iza-ere ko!-ina#ij, in"a#ije i nezaoslenosti na 3ilisovoj krivoj. Otrilike

, isto vre!e6 dr,gi ekono!ista6 !mun! 0elps6 o-javio je lanak , koje!

orie ostojanje d,gorone veze iz!e, in"a#ije i nezaoslenosti. >vo



kako 3rid!an izlaže svoj stav o to!e ta -i entralna -anka !ogla da

ostvari , d,go! rok,

Monetarne vlasti kontroli, no!inalne koliine?direktno6 koliine

sostveni8 o-aveza Fnova# W -ankarske rezerve. U rin#i,6 !og, da

iskoriste t, kontrol, da odrede devizni k,rs6 nivo #ena6 no!inalni nivo

na#ionalnog do8otka6 koliin, nov#a re!a jednoj ili dr,goj de(ni#iji? ili da

odrede ro!en, stoe in"a#ije ili de"a#ije6 sto, rasta koliine nov#a.

Monetrane vlasti ne !og, da koriste kontrol, no!inalni8 koliina da -i

odredile realne koliine ka!atne stoe6 sto, nezaoslenosti6 nivo

na#ionalnog do8otka6 koliin, nov#a6 sto, rasta na#ionalnog do8otka ili

sto, rasta koliine nov#a. Vertikalna 3ilisova kriva na d,gi rok il,str,je

zaklj,ak da nezaoslenost na d,gi rok ne zavisi od rasta novane !ase i

in"a#ije.

Monetarna olitika ne !ože da ,tie na rirodn, sto,

nezaoslenosti6 a dr,ge olitike !og,. Da -i s!anjili rirodn, sto,

nezaoslenosti6 kreatori olitike tre-a da tragaj, za ,nareenje!

@,nk#ionisanja tržita rada. Re#i!o6 zakoni o !ini!alnoj nadni#i6 zakoni o

kolektivno! regovaranj,6 osig,ranje , sl,aj, nezaoslenosti i rogra!i

za o-,k, ,ti, na rirodn, sto, nezaoslenosti. *ro!ena olitike kojo!

-i se s!anjila rirodna stoa nezaoslenosti6 o!erila -i d,goron,

3ilisov, kriv, ,levo. Osi! toga6 oto niža nezaoslenost odraz,!eva

vie radnika koji roizvode do-ra i ,sl,ge6 on,ena koliina do-ara i

,sl,ga -ila -i ve7a ri svako! dato! nivo, #ena6 a d,gorona kriva

agregatne on,de o!erila -i se ,desno. >kono!ija -i tako !ogla da

za-eleži niž, nezaoslenost i ve7i a,t,t ri svakoj datoj stoi rasta nov#a

i in"a#ije.



Slika D,gorona 3ilisova kriv,lja

5.Metodologija rada

H0* 'osova koji je roizveden od Agen#ije za statistik, 'osova

FAS'6 izra,navan je o !etoda!a Har!onizovanog indeksa otroaki8

#ena FH0*. >,rostat je H0* de(nisao kao evroski standard za indekse

otroaki8 #ena . 0zra,nati indeksi i nji8ovi rez,ltati redstavljaj, se

o!o7, 'lasi(ka#ije line otronje o na!eni FO0O*6 oznatoj kao

Me,narodna klasi(ka#ija koja otronj, deli na niže nivoe6 gr,e i klase

roizvoda. *o!o7, O0O*?a6 AS' je izvrila odel, otronje na ) klase

Fetvoro#i@reni nivo6 dalje na %) roizvoda Fosnovni agregat. AS' je

de(nisao težin, za svaki agregirani ele!ent i svakog !ese#a sni!a #ene

za svaki osnovni agregat. 1&

Svakog !ese#a 0* se ra,na , dva koraka 1. Osnovni indeksF okazatelji za ele!entarne agregate ra,na se o @or!,li

neonderisane geo!etrijske sredine F ;evon ?a &. 0ndeksi vii8 nivoa6

,klj,,j,7i sa! 0*6 ra,naj, se vaenje! roseni8 ele!entarni8

indeksa o @or!,li onderisane arit!etike sredine F :eserov ti?

:aseres Osnovne agregirane težine -azirane s, na ro#ena!a trokova

godinje otronje. AS' za ) klase otronje vri ro#en, trokova

godinjeg otronje iz Ankete o otronji do!a7instava FA*D i1& 8ttask.rks?gov.net

2. ...alinezaposlenost ostaje

na nivou svoje

prirodne stope na

dugi rok.

1. Kad Centralna

banka povea

ponudu novca!stopa inflacije se

poveava...



/a#ionalni8 ra,na F/R C težine , okvir, klasa dolaze iz ,n,tranji8 izvora

AS'?a. Se#i(ne težine od jan,ara &+1. Nile s, -azirane ro#ena!a

odataka Ankete o otronji do!a7instava FA*D i /a#ionalni8 ra,na

F/R koji se odnose na &+1&.godin,6 dok nove težine koje se ri!enj,j, od!ese#a jan,ara &+15.godine -azirane s, na oda#i!a na#ionalni8 ra,na

F /R koji se odnose na &+1.godine. Až,riranje težina svake godine

o-ez-e,je da H0* odražava akt,elne trenndove otronje. Sve k,ovine

nov#e! naravljene , ze!lji F,nitar ze!lje od strane sektora

do!a7instava s, de(nisane s, kao ,k,ni trokovi godinje otronje.

Ova de(ni#ija odgovara kategoriji /R tz. Monetarna (nalna otronja

do!a7instava F H3M i odraz,!ieva to da težine tre-a da ,klj,,j,

vrednost otronje sostveni8 roizvoda i trokove stanovanja sa!og

vlasnika. Do !ese#a de#e!-ra &+14. =ežine s, ,klj,ile trokove sa!o za

rezidentne otroae6 dok oev od jan,ara !ese#a &+15. Uklj,,j, se i

trokovi za nerezidentne otroae. Da -i se ro#enile !esene ro!ene

#ena6 oso-lje AS'?a rik,lja #ene za izvestan -roj se#i(ni8 roizvoda

F esto nazvana tržina kora oda-rane kao redstavni#i osnovni8

agregata. ilj je da se o-avi sni!anje svi8 #ena 6 ,ravo isti8 roizvoda

svakog !ese#aC kada nije !og,7e sni!ati jedn, #en, 6 onda ro#ed,re

ra,nanja tre-a ri!eniti sa orezo! da se iz-egne ristrasan rez,ltat.

Sni!atelji odataka ri AS'?, 6 na seda! regionalni8 #entara 6 rik,ljaj,

reko 51++ #ena , eriod, od 1+. ? &+. , !ese#, . Oni rik,ljaj, #ene ,

rodavni#a!a 6 ija#a!a i dr,gi! rodajni! !esti!a , deset otina na

'osov,.

Xakovi#a

Enjilane

0stok

Mitrovi#a

*e7



*od,jevo

*ritina

*rizren

S,8a Reka

Uroeva#

Oso-lje glavne kan#elarije AS'?a , *ritini vri sni!anje #ena za

roizvode6 kao to je str,ja6 voda6 otanske i teleko!,nika#ione ,sl,ge 6

kao i železnikog sao-ra7aja. Osnovni 0ndeksi >le!entarni indeks za jedan!ese# je jednak njegovo! indeks, ret8odnog !ese#a o!nožen

razliko! sni!ljene #ene za jedan !ese#6 izra,nat iz rik,ljeni8 #ena.

AS' koristi @or!,l, geo!etrijske sredineza izra,navanje jedno!esen,

ro!en, stoa geo!etrijske sredine tek,7eg !ese#a , geo!etrijskoj

sredini rik,ljeni8 #ena za ret8odni !ese#.1

5.1.*ndeksi najvi6eg nivoa

/a 'osov,6 H0* indeksi rvo se izra,navaj, , gr,a!a

Fele!entarni8 agregata6 a zati! se oni ko!-in,j, za do-ijanje ,k,nog

H0*. 0ndeksi vieg nivoa onderisani s, arit!etiko! sredino! osnovni8

indeksa. 9a 0*6 kori7ena je @or!,la Jo,ng?a do !esae#a de#e!-ra &+1

6 težine s, deo nereg,lisanog onderisanja za trokove , eriod,. Od

jan,ara &+14.godine6 za kalkla#ij, indeksa kori7ena je @or!,la :oIe?a61 8ttask.rks?gov.net



težina!a koje s, deo težina erioda trokova6 koje se až,riraj,

ro!ena!a #ena. F3or!,la :oIe?a je slina sadanjoj @or!,li :aseres?

a. 14

O-e @or!,le6 Jo,ng?ova i :oIe?va6 s, arit!etike sredine

onderisane težina!a koje s, deo trokova otronje6 i o-e redstavljaj,

@or!,le :aseres?ovog indeksa. =ren,tno za H0* se ,otre-ljava :oIe?

va @or!,la za indekse6 ije s, težine deo trokova toko! onderisanog

erioda &+1+. /ove težine iz odataka /R i A*D iz &+1&.godine s,

,vedene oev od jan,ara &+14.godine 0* 7e re7i na izra,navanje

indeksa o :oIe?voj @or!,liC Ftežine s, redstavile deo trokova ,

&+1&.godini izra,navane ro!ena!a #ena , de#e!-ar &+1.godine 6dok

od jan,ara !ese#a &+15 novi težine se ri!enj,j, odataka /R i A*D iz

&+1.godone6 izra,navane sa ro!ena!a #ena , de#e!-r, &+14.godine

F težine za H0*.

14 8ttask.rks?gov.net



15

5.#.Ukpan H*PC

15 8ttask.rks?gov.net



Uk,ni 8ar!onizovani indeks otroaki8 #ena je onderisana

arit!etika sredina indeksa za gr,e. U 0* se koristi Jo,ng?ov, @or!,l,6

ali od jan,ara &+14. godine ro!enjen koriste7i :oIe?v, @or!,l,. N,d,7i

da gr,e i!aj, razliite -aze indeksa Fve7ina za -az, i!aj, &++& Y 1++6ali gr,e dodate kasnije i!aj, dr,gaij, -az,6 indeksi za gr,e !oraj,6

sa novi! -aza!a re7i na zajedniki eriod6 koji je !ese# v Fret8odni

!ese# re ri!ene novi8 ondera.

5.3.Distri2!ija po o2lastima0 vlasni6tvo i zakonska strktra

predzeEa indstrije za prerad i pakovanje hrane

Uk,no )+ anketirani8 red,ze7a je izjavilo da se nalaze ,

vlasnitv, ojedina#a6 2 s, ersonalna dr,tva6 ) dr,tva sa

ogranieno! odgovorno7,6 dok je veo!a !ali -roj red,ze7a F!anje od

1 registrovan kao deoniarska red,ze7a ili !e,narodna red,ze7a.1$*oda#i otkrivaj, da rosena starosna do- glavnog vlasnika anketirani8

red,ze7a6 koja se kre7, , rason, od &+ do %& godina6 iznosi 4 godine

života. Rez,ltati okaz,j, da 44 anketirani8 vlasnika red,ze7a i!aj,

iz!e, 2 i 42 godina6 dok je &$ vlasnika red,ze7a starije od 5+godina. Vlasni#i koji i!aj, iz!e, &2 i 2 godina vode &+ anketirani8

red,ze7a. 'ao to se vidi na =a-eli 16 ve7ina vlasnika riadaj, starosnoj

gr,i iz!e, 2 i 42 godina starosti.

1$ entralna -anka 'osova6 Meseni statistiki -ilten6 okto-ar &+1. godine



'ao to se vidi , =a-eli & koja rikaz,je konkretne ro#ente ,dela

vlasnika red,ze7a6 oko 24 vlasnika red,ze7a s, kosovski Al-an#i6

!alo isod s, riadni#i zajedni#e Ro!a6 Akalija i >gi7ana6 skoro &

=,r#i i Nonja#i6 a !alo isod 1 Eorani. Rez,ltati ankete okaz,j, da s,

)$ vlasnika red,ze7a !,kar#i6 to ,kaz,je na nizak ro#enat

zast,ljenost žena , to! sektor, 1%

Anketirana red,ze7a s, saotila da ,voze 5+ sirovina i

rero!aterijala kao to s, !aterijal za akovanje6 žitari#e6 !eso i sastoj#i

za o-rad, ovr7a i vo7a. Sirovine se ,glavno! ,voze iz Makedonije6 Sr-ije

i =,rske. *rosena koliina ,vezene sirovine se ro#enj,je na skoro $46+++

evra o red,ze7,6 ali s, ove #i@re zasnovane na veliini red,ze7a.

*rosena !esena #ena sirovina !ikro red,ze7a iznosi skoro &6+++

evra6 svako !alo i srednje red,ze7e !eseno otroi roseni8 5+6+++

evra6 a velika red,ze7a otroe vie od roseni8 %+6+++ evra F=a-ela .

*oda#i o trokovi!a ,loženi8 sredstava okaz,j, da rosean ,deo

sirovina , ,k,ni! trokovi!a iznosi %26 ri e!, velika red,ze7a

troe % ,k,ni8 trokova na sirovine. 0slate lata ine oko roseni8

% ,k,ni8 trokova6 dok dr,gi reostali trokovi ,loženi8 sredstava ine

1% entralna -anka 'osova6 Meseni statistiki -ilten6 okto-ar &+1. godine



14. Oko %5 red,ze7a s, izjavila da troe !anje od 1++ evra !eseno

na trokove vodosna-devanja6 ++ evra na trokove elektrine energije i

4++ evra na trokove goriva. 'ao to se i oekivalo6 vlada ozitivan odnos

iz!e, trokova ,loženi8 sredstava i veliine red,ze7a.

1)

1) entralna -anka 'osova6 Meseni statistiki -ilten6 okto-ar &+1. godine



7.Disksija rezltata

Har!onizovani indeks otroaki8 #ena je vii za +6$ , okto-ar,

!ese#, &+15.godine , odnos, na !ese# sete!-ar &+14 .godine. Rast

8ar!onizovanog indeksa otroaki8 #ena -eležen je , odgr,i str,ja6

gas i ostalo gorivo F1)6)?F*ove7anje #ene elektrine energije z-og

ri!ene zi!ske tari@e elektrine energije od 1. Okto-ar &+15 do 1. Marta

&+1$ sa ,ti#aje! od 16& odsto na H0*. Rast je ne,tralizova ,glavno!

ado! 8ar!onizovanog indeksa otroaki8 #ena , odgr,e 8le- i

žitari#e F?16$6 vo7e F?26)6 ,otre-a ore!e za lini revoz F?161?

Fna@ta i -enzin sa zajedniki! ,ti#aje! ovi8 odgr,a od ?+6$ odsto na

H0*. 0z!e, &+1+. i &+1. godine6 red,ze7a s, doživela rosean rast

od 5+ F, rason, od + do 5+ , zavisnosti od od sektora do ega

je verovatno dolo od ,ti#aje! -roja nedavno registrovani8 red,ze7a na

tržit, od &+1+. godine.

*oda#i o HS i@ri delatnosti okaz,j, da je od sektor rerade vo7a

i ovr7a doživeo najve7i rast toko! ovog erioda , ogled, -roja

zaosleni8 radnika. *rosena lata i nivo o-razovanja zaosleni8 rez,ltatiankete ,kaz,j, da rosena !esena lata , sektor, iznosi &2+ evra6 to

,kaz,je na s!anjenje od 56& od &+1+. godine FRiinvest6 &+1+. god..

Anketa okaz,je da late variraj, iz!e, &++ i 4++ evra6 ri e!, s,

late sezonski8 radni#a niže od &++ evra. U red,ze7i!a iji s, zaosleni

o-razovaniji6 rosena lata se ove7avala na reko 5++ !eseno i za

!,ke i ženske zaoslene. U kolskoj sre!i !,kara#a i žena zaosleni8

, ovo! sektor, ostoji aritet. =rideset et odsto žena osed,je niž,str,n, sre!,6 55 srednj, str,n, sre!,6 dok 11 žena i!a dr,ge

nivoe o-razovanja. /ivo o-razovanja !,kara#a je slede7i &+ osed,je

niž, str,n, sre!,6 $5 srednj, str,n, sre!, i sa!o 1+ vi, i

visok, str,n, sre!,. 0n"a#ija na 'osov, iznosi 1+6 $ odsto6 in"a#ija na

'osov, , aril, ove godine iznosila je 1+6 $ odsto i niža je za +6 & odsto

nego , !art,6 saotio je 9avod za statistik, 'osova.



0n"a#ija na 'osov, , !art, ove godine iznosila je 1+6 ) odsto6 dok

s, #ene na!irni#a , odnos, na @e-r,ar ve7e za 16 1 odsto. *osk,eli s,

8le- i žita za 6 5 odsto to je na indeks otroaki8 #ena F0* ,ti#alo +6 4

odsto. *ovr7e je sk,lje za 46 ) odsto6 vo7e 6 & a !eso +6 $ odsto6 a ka@a je i!ala korek#ij, #ene za reko tri ro#enta6 javlja Neta.

/a osnov, srovedene ankete rez,ltati istraživanja s, okazali da lirod-inska veza ili oznanstva ,ti, na zaoslenost vie nego znanje Da526 /e & i Možda 2 .



/a osnov, srovedene ankete rez,ltati istraživanja s, okazali s, da li 7eove7anje zaoslenosti ,ti#ati na ove7anje ND* Da 516 /e 4 i Možda15.



/a osnov, srovedene ankete rez,ltati istraživanja s, okazali s,da li -iosnivanje ko!anije od strane inostrani8 ,lagaa ,ti#alo na zaoslenostna 'osov,Da $16 /e +6 Možda 2.

/a osnov, srovedene ankete rez,ltati istraživanja s, okazali s, da li -iotvaranje novi8 s!jerova ove7alo zaoslenosti 0 ososo-ilo nove kadroveDa 4)6 /e 4+6 Možda 1&.



/a osnov, srovedene ankete rez,ltati istraživanja s, okazali s, da li -iotvaranje sostvenog -iznisa o-ez-edilo nova radna !jesta Da 4%6 /e456 Možda ).

/a osnov, srovedene ankete rez,ltati istraživanja s, okazali s, da lidržavne instit,#ije zaoljavanj, ve7i -roj zaosleni8 Da 4)6 /e 4&6Možda 1+.



/a osnov, srovedene ankete rez,ltati istraživanja s, okazali s, da lidržavne instit,#ije zaoljavanj, ve7i -roj zaosleni8 Da 516 /e 456Možda 4.

/a osnov, srovedene ankete rez,ltati istraživanja s, okazali s, da lis!atrate da li i!ate dovoljno in@or!a#ija o !og,7nosti!asa!ozaoljavanje kako -i ronali osao Da 516 /e 456 Možda 4.



F)$,-UG)$

Mnoge ze!lje s,oavaj, se sa in"a#ijo!6 ,klj,,j,i i 'osovo. U

svakoj ze!lji visoka stoa in"a#ije je ovezana sa visoko! no!inalno!

stoo! rasta nov#a.A visoka stoa rasta nov#a je ovezana sa

rora,nati! de(#ito! javne otronje.;avna otronja je rez,ltat

ne!og,7nosti da država (nansira svoj, otronj, na -ilo koji dr,gi

nain6osi! ,z o!o7 kreiranja nov#a. S o-ziro! na to6da in"a#ija ,ote

nije neiz-ežna6neo8odno je raz!otriti i trokove koje in"a#ija na!e7e

dr,tv,.

*osledi#e in"a#ije ogledaj, se , svi! do!eni!a rivrednog života i

života ,ote. U rivredno! život, oinje da do!inira nesig,rnost

Froizvodjai ne znaj, o kojoj 7e #eni na-aviti sirovine6 to ini neoznat,

#en, nji8ovi8 (nalni8 roizvodaC ,sled oekivanja novog orasta #ena

sirovina F66in"a#iona oekivanjaP oni ove7avaj, #ene svoji8 (nalni8

roizvoda6 to sa!o ove7ava oti rast #ena i ,-rzava in"a#ij,C nastaj,

!og,7nosti za ek,lativne oslove6 lj,di žele da se to re oslo-ode

takvog nov#a retvaraj,7i ga , realna !aterijalna do-raC naroito s,

ogoeni stanovni#i sa (ksni! ri!anji!a.

0n"a#ija je zaravo ekono!ski ore!e7aj rotiv koga država !ora

da se -ori. 'ao i kod svakog ro-le!a6 otklanja se ,zrok. Ako in"a#ij,

os!atra!o kao viak tražnje nad on,do!6 jasno je da država ,tie na

s!anjenje tražnje na razne naine F,tie na one!og,7avanje ta!anja

dodatne koliine airnog nov#a6 na razne naine ,tie da se s!anje svi

vidovi otronje6 itd..

0z-or iz!e, in"a#ije i nezaoslenosti izazvao je veliko intelekt,alno

reviranje toko! oslednji8 etrdeset godina6 razvijeni s, odreeni

rin#ii , ogled, koji8 danas ostoji saglasnost. Milton 3rid!an 12$).

godine je oisao vez, iz!e, in"a#ije i nezaoslenosti Uvek ostoji

rivre!ena !og,7nost iz-ora iz!e, in"a#ije i nezaoslenosti6 ali ona

nije stalna. *rivre!ena !og,7nost otie od in"a#ije ali od neredvidjenein"a#ije6 to generalno znai6 od rast,7e stoe in"a#ije. iroko



rasrostranjeno verovanje da ostoji stalna !og,7nost iz-ora redstavlja

so(sti#iran, verzij, kon@,zije koja vlada iz!e, izraza PvisokaQ i

Prast,7aQ6 a koj, svi reoznaje!o , jednostavniji! o-li#i!a. Rast,7a

stoa in"a#ije !ože da s!anji nezaoslenost a visoka stoa to ne !ože.,*&')U')

1. Nogdanovi7 D.6 0vanievi7 E. snovi ekonomije6 9avod za ,dž-enike i

nastavna sredstva6 Neograd6 &++4.

&. *asalj M.6 /i#in /.6 konomija6 Neogradska oslovna kola? Visoka kola

str,kovni8 st,dija6 Neograd6 &+1+.

. MankiI /. Eregor6 %rincipi ekonomije6 entar za izdavak, delatnost

>kono!skog @ak,lteta6 Neograd6 &++).

4. =orrington6 D.6 Hall6 :. i =alor6 S.6 >kono!ija6 Data stat,s6 Neograd6 &++&.

5. *,si76 >.6 Makroekono!ija6 kolska knjiga6 9agre-6 &++&.

$. *rž,lj6 Ž.6 Menadž!ent lj,dski8 res,rsa6 0nstit,t za razvoj !ali8 i srednji8

red,ze7a6 Neograd6 &++&.

Ostali izvori

• III.Iikiedia.org

•

III.s#ri-d.#o!

• III.e#ono!ist.#o!

• Veernji list G *oslovni svijet6 +5. 1+. &+14.6

• *ro*ro6 *oslovni asoisi za &+14. godin,.

• 8ttask.rks?gov.net

http://www.wikipedia.org/

http://www.scribd.com/

http://www.economist.com/

http://ask.rks-gov.net/

http://www.wikipedia.org/

http://www.scribd.com/

http://www.economist.com/

http://ask.rks-gov.net/



• entralna -anka 'osova6 Meseni statistiki -ilten6 okto-ar &+1.

godine



)($&)

1. Da li rod2inska veza ili poznanstva tiB na zaposlenost vi6e

nego znanjeI

Da /e Možda

". Da li Ee poveEanje zaposlenosti ti!ati na poveEanje ?DP I

Da /e Možda

#. Da li 2i osnivanje kompanije od strane inostranih lagaBati!alo na zaposlenost na $osovI

Da /e Možda

3. Da li 2i otvaranje novih smjerova poveEalo zaposlenost iosposo2ilo nove kadroveI

Da /e Možda

4. Da li 2i otvaranje sopstvenog 2iznisa o2ez2edilo nova radna

mjestaI

Da /e Možda

5. Da li državne instit!ije zapo6ljavanj veEi 2roj zaposlenihI

Da /e Možda

7. Da li privatne instit!ije zapo6ljavanj veEi 2roj zaposlenihI

Da /e Možda

8. Da li smatrate da li imate dovoljno in<orma!ija o mogEnostimasamozapo6ljavanje kako 2i prona6li posaoI

Da /e Možda

Documents

Pojam Inflacije i Odnos Inflacije i Nezaposlenosti Copy