*Ovde unesite naziv Vase škole, na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Predmet:*napišite naziv predmeta

Tema: Agencija za istrage i zaštitu (SIPA)

Profesor-mentor: Student:*ime mentora *Vaše ime

April, 2011.

S A D R Ž A J

UVOD....................................................................................................................................... 3

1 Agencija za istrage i zaštitu (SIPA)...................................................................................4

1.1 Istorijat.......................................................................................................................4

1.2 Merodavnost SIPA-e...................................................................................................5

1.3 Organizaciona struktura.............................................................................................6

1.4 Nadležnosti SIPA-e......................................................................................................7

ZAKLJUČAK.......................................................................................................................16

LITERATURA........................................................................................................................... 17

2

UVOD

Reč policija (engl. police, njem. polizei, fran. police), izvorno je latinska reč – politia, i označava upravu grada, državu ili ustav, predstavlja formaciju lako naoružanih, pokretnih i posebno obučenih oružanih snaga države, odnosno naoružani organ državne uprave.1 Ne treba posebno naglašavati da policija predstavlja najstariji organ državne uprave, iz kojeg su nastali i evoluirali svi ostali organi. Tokom razvoja ljudskog društva pojam policija je dobijao različita značenja. Primera radi, u Francuskoj XIV vijeka, u nemačkim i nekim drugim državama tog i novijeg vremena, policijom se još uvek označava ukupna državna delatnost, a u užem smislu posebno uređeni državni poredak.2 Kroz dugi period njenog postojanja i postojanja države, policija je prošla značajnu transformaciju, ali je i danas ostala jedan od najvažnijih dijelova društva i upravnog sistema države. Kao što je napomenuto, od svog nastanka pa do danas policija se menjala i menja. Tako, menjaju se njeni:

- zadaci, - položaj, - metode rada, - organizacija, - politička kontrola i sl.Zaštitno-bezbednosna aktivnost policije podrazumeva preduzimanje potrebnih mera i

radnji policijskih službenika radi zaštite određenog područja, objekata i ličnosti. Poslovi i zadaci obezbeđenja, posebno značajnih ličnosti, podrazumevaju obezbeđenje objekata i ličnosti u mestu stanovanja, rada i u pokretu, a što je i jedan od važnijih segmenata u radu MUP-a.

Potreba za obezbeđenjem ličnosti i objekata proizilazi iz njihovog značaja za ukupan društveni sistem – posebno obezbeđenje (npr. predsednik Republike, premijer, objekti državnih organa, DKP i sl.), iz posledica koje bi se mogle ostvariti njihovim eventualnim ugrožavanjem – vanredno obezbeđenje (javni skupovi – velika koncentracija građana, koja se javlja kao bezbednosni problem usled tzv. snage mnoštva, mogućnosti prerastanja mirnog skupa u građanske nerede i sl.), kao i posledica njihovog eventualnog ugrožavanja uopšte (izazivanje kriznih situacija, osećaja uznemirenosti građana, unutrašnjih nemira, nereda, zategnutosti, posledica po život i zdravlje ljudi i sl.).

Navedeni zadatak predstavlja plansku primenu i korišćenje operativno-taktičkih mera, radnji i postupaka, odnosno snaga i sredstava, radi zaštite bezbednosti objekata, javnih skupova i određenih ličnosti.3

Predmet ovog rada biće jedna od agencija iz oblasti bezbednosti i zaštite. Reč je Agenciji za istrage i zaštitu – SIPA. Cilj rada jeste da prikaže i objasni:

- istorijat agencije,- njenu merodavnost,- organizacionu strukturu (kabinet direktora, kriminalističko-istražno odeljenje,

finansijsko obaveštajno odeljenje, centar za istraživanje ratnih zločina, odeljenje za zaštitu svedoka, odeljenje za obezbeđenje ličnosti i objekata, odeljenje za unutrašnju kontrolu, jedinica za specijalnu podršku, služba za operativnu podršku, služba za administraciju i unutrašnju podršku) i

- nadležnosti.

1 Miletić S., Policijsko pravo, 1997., str. 14 – 192 Milosavljević B., Nauka o policiji, 1997., str. 43 Đorđević O., Leksikon bezbednosti, 1986., str. 253

3

1 Agencija za istrage i zaštitu (SIPA)

1.1 Istorijat

Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) je osnovana 2002. godine, usvajanjem Zakona o Agenciji za informacije i zaštitu, kojim je ova agencija definisana kao samostalna institucija BiH, odgovorna za prikupljanje i obradu podataka od interesa za provođenje međunarodnih i krivičnih zakona BiH, kao i za zaštitu vrlo važnih ličnosti, diplomatsko-konzularnih predstavništava i objekata institucija Bosne i Hercegovine, te diplomatskih misija. Sedište SIPA-e je u Sarajevu.

Usvajanjem Zakona o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, u junu 2004. godine, Agencija za informacije i zaštitu je transformisana u Državnu agenciju za istrage i zaštitu, te je dobila policijska ovlašćenja i postala prva policijska agencija koja svoju nadležnost ostvaruje na cijeloj teritoriji BiH. Ovim zakonom SIPA je definisana kao upravna organizacija Ministarstva bezbednosti BiH sa operativnom samostalnošću, čije su nadležnosti sprečavanje, otkrivanje i istraga krivičnih dela iz nadležnosti Suda BiH, fizička i tehnička zaštita štićenih ličnosti i objekata, zaštita ugroženih svedoka i svedoka pod pretnjom i drugi poslovi iz njenog delokruga koji su određeni ovim zakonom.

SIPA deluje isključivo na profesionalnim osnovama, ne zastupajući, ne štiteći niti podrivajući interese bilo koje političke stranke, registrirane organizacije ili udruge, bilo kojeg konstitutivnog ili drugog naroda u BiH.4

Slika 1 – Amblem agencije SIPA

Akcije SIPA-e na hapšenju lica osumnjičenih za ratne zločine, uspešno provedene istrage krivičnih dela pranja novca, organizovanog kriminala, terorizma, trgovine ljudima i ostalih krivičnih dela, kao i pružanje podrške i zaštite svedocima, uspešno obavljanje poslova i zadataka zaštite ličnosti i objekata, formiranje specijalne jedinice, samo su neke od činjenica koje govore o uspešnosti SIPA-e od osnivanja do danas.

4 Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik BiH, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, čl. 2

4

S obzirom da je kriminal, posebno organizovani, poprimio međunarodni karakter, Državna agencija za istrage i zaštitu sprovodi koordiniranu saradnju sa domaćim i međunarodnim organima za provođenje zakona, kako bi borbu protiv svih vrsta kriminala učinila što efikasnijom, te na taj način podigla stepen globalne bezbednosti na još veći nivo.

1.2 Merodavnost SIPA-e

Poslovi iz merodavnosti SIPA-e su:1. sprečavanje, otkrivanje i istraga kaznenih dela iz merodavnosti Suda Bosne i

Hercegovine, a posebno: organizovanog kriminala, terorizma, ratnih zločina, trgovine ljudima i drugih kaznenih djla protiv čovečnosti i vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom, te teškog finansijskog kriminala;

2. prikupljanje obavesti i podataka o kaznenim delima te praćenje i analiza sigurnosne situacije i pojava koje pogoduju nastanku i razvoju kriminaliteta;

3. pružanje pomoći Sudu i Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine u prikupljanju obavesti, te izvršavanje naloga Suda i Glavnoga tužitelja BiH;

4. fizička i tehnička zaštita osoba, objekata i druge imovine zaštićene po ovome zakonu;5. zaštita svedoka;6. sprovođenje međunarodnih sporazuma o policijskoj saradnji i drugih međunarodnih

instrumenata u njenoj merodavnosti;7. kriminalistička ekspertiza;8. ostali poslovi propisani zakonom i drugim propisom.5

SIPA obrađuje podatke i vodi evidencije skladno Zakonu o policijskim službenicima BiH, Zakonu o zaštiti ličnih podataka BiH i drugim propisima BiH.6

Slika 2 – Teritorijalna organizacija SIPA-e (Izvor: http://www.sipa.gov.ba/sr/struktura/teritorijalna_organizacija.php

5 Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik BiH, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, čl. 36 Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik BiH, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, čl. 3

5

1.3 Organizaciona struktura

Unutrašnja organizaciona struktura Agencije u sedištu je sledeća:- kabinet direktora,- kriminalističko-istražno odeljenje,- finansijsko obaveštajno odeljenje,- centar za istraživanje ratnih zločina,- odeljenje za zaštitu svedoka,- odeljenje za obezbeđenje ličnosti i objekata,- odeljenje za unutrašnju kontrolu,- jedinica za specijalnu podršku,- služba za operativnu podršku,- služba za administraciju i unutrašnju podršku.7

Veće ministara može da donese odluku o uspostavljanju novih regionalnih ureda. Pored postojećih odeljenja i jedinica utemeljenih Zakonom o Državnoj agenciji za istragu i zaštitu, nove organizacione jedinice SIPA-e mogu se uspostaviti Pravnilnikom o unutrašnjem ustrojstvu koji se donosi prema Zakonu o ministarstvima i drugim telima uprave Bosne i Hercegovine.

Slika 3 – Organizaciona šema agencije SIPA (Izvor:http://www.sipa.gov.ba/sr/struktura/shema.php)

7 Jovičić D., Organizacija i nadležnost policije, 2008., str. 200

6

Sva tela i institucije na području Bosne i Hercegovine dužna su da sarađuju sa Agencijom za istrage i zaštitu. Ona može da sarađuje i sa inostranim organizacijama za sprovođenje zakona.8

1.4 Nadležnosti SIPA-e

Kabinet direktora se stara o dokumentima i materijalima koji se dostavljaju direktoru, vrši određene protokolarne poslove, poslove prijema i obrade pošte upućene direktoru, pripreme za održavanje savetovanja i drugih sastanaka koje organizuje Agencija ili direktor, ostvaruje potrebnu saradnju sa organima uprave i drugim organizacijama u vezi sa izvršenjem poslova iz delokruga Kabineta, vrši i organizuje poslove u vezi sa obavljanjem funkcije direktora u ostvarivanju javnosti rada Agencije, sarađuje sa nadležnim organima, službama za informisanje i predstavnicima sredstava javnog informisanja, učestvuje u izradi programa rada, izveštaja o radu i drugih pisanih materijala Agencije koji se odnose na ostvarivanje javnosti rada. Zamenik direktora zamenjuje direktora za vreme njegove odsutnosti, ispunjava pojedine dužnosti koje mu prenese direktor te vrši zaduženja koja mu, prema potrebi, dodeljuje direktor u svrhu efikasnog i pravilnog obavljanja poslova SIPA-e. Pomoćnici direktora moraju imati visoku stručnu spremu.9 Ako direktor nije u mogućnosti ispunjavati svoje dužnosti i odgovornosti, ispunjava ih zamenik direktora, sve dok ih direktor ponovo ne bude u mogućnosti preuzeti ili do imenovanja novog direktora.10

Kriminalističko-istražno odeljenje (KIO) radi na sprečavanju, otkrivanju i istraživanju krivičnih dela iz nadležnosti Suda BiH, pronalaženju i hapšenju počinilaca krivičnih dela i njihovom dovođenju tužiocu, pod nadzorom, po smernicama i nalozima tužioca, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku BiH. KIO pruža operativnu pomoć Finansijsko -obaveštajnom odeljenju, prikuplja obaveštenja i podatke o krivičnim delima, prati i analizira bezbednosnu situaciju i pojave koje pogoduju nastanku i razvoju kriminala, organizuje i obavlja kriminalističko-stručne poslove. Kriminalističko-istražno odeljenje čine sledeće organizacione jedinice:

- odsek za borbu terorizma i trgovine ABHO - sprečava, otkriva i vrši istrage krivičnih djela terorizma i krivičnih djela nedozvoljene trgovine nuklearnim materijama i hemijsko-biološkim oružjem, te izučava stanje i pojavne oblike kriminala u ovoj oblasti; planira i izvodi policijske aktivnosti u rješavanju najsloženijih predmeta iz ove oblasti; ostvaruje saradnju sa drugim organizacionim jedinicama unutar SIPA-e; radi na zajedničkim operativnim i istražnim aktivnostima u ovoj oblasti sa timovima u regionalnim kancelarijama, te pruža ekspertnu podršku navedenim timovima; analizira uslove i okolnosti nastanka pojavnih oblika ove vrste kriminala i predlaže mere za prevenciju; sačinjava potrebne planove rada; podnosi izveštaje, informacije i druge studijsko-analitičke materijale;

- odsek za sprečavanje i otkrivanje finansijskog kriminala i korupcije - sprečava, otkriva i vrši istrage finansijskog kriminala i korupcije iz nadležnosti Suda BiH i izučava stanje i pojavne oblike ove vrste kriminala; planira i izvodi policijske aktivnosti u rešavanju najsloženijih predmeta u okviru ove vrste kriminala; ostvaruje saradnju sa drugim organizacionim jedinicama u SIPA-i na pitanjima iz svog delokruga rada; radi na zajedničkim operativnim aktivnostima i istragama po ovoj vrsti kriminala sa timovima u regionalnim kancelarijama, te pruža ekspertnu podršku ovim timovima; analizira uslove i okolnosti nastanka pojavnih oblika ove vrste kriminala i predlaže mere za prevenciju; sačinjava potrebne planove rada; podnosi izveštaje, informacije i druge studijsko-analitičke materijale;

8 Jovičić D., Organizacija i nadležnost policije, 2008., str. 2029 Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik BiH, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, čl. 910 Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik BiH, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, čl. 10

7

- odsek za sprečavanje i otkrivanje organizovanog kriminala - sprečava, otkriva i vrši istrage organizovanog kriminala; izučava stanje i pojavne oblike kriminala u ovoj oblasti; planira i izvodi policijske aktivnosti u rešavanju najsloženijih predmeta ove vrste kriminala; radi na zajedničkim operativnim aktivnostima i istragama sa timovima u regionalnim kancelarijama, te pruža ekspertnu podršku navedenim timovima; prati, istražuje i dokumentuje tokove novca u okviru ove vrste kriminala; analizira uslove i okolnosti nastanka pojavnih oblika ove vrste kriminala i predlaže mjere za prevenciju; sačinjava potrebne planove rada; podnosi izveštaje, informacije i druge studijsko-analitičke materijale;

- odsek za sprečavanje i otkrivanje kriminala u vezi sa trgovinom ljudima - sprečava, otkriva i vrši istrage krivičnih dela u vezi sa trgovinom ljudima; izučava stanje i pojavne oblike kriminala u ovoj oblasti; planira i izvodi policijske aktivnosti u rešavanju najsloženijih predmeta ove vrste kriminala; radi na zajedničkim operativnim aktivnostima u postupanju po ovoj vrsti kriminala sa timovima u regionalnim kancelarijama, te pruža ekspertnu podršku navedenim timovima; prati, istražuje i dokumentuje tokove novca u okviru ove vrste kriminala; analizira uslove i okolnosti nastanka pojavnih oblika ove vrste kriminala i predlaže mjere za prevenciju; sačinjava potrebne planove rada; podnosi izveštaje, informacije i druge studijsko-analitičke materijale;

- odsek za sprečavanje i otkrivanje kriminala u vezi sa opojnim drogama - sprečava, otkriva i vrši istrage krivičnih dela u vezi sa opojnim drogama; izučava stanje i pojavne oblike kriminala u ovoj oblasti; planira i izvodi policijske aktivnosti u rešavanju predmeta ove vrste kriminala; radi na zajedničkim operativnim aktivnostima u postupanju po ovoj vrsti kriminala sa timovima u regionalnim kancelarijama, te pruža ekspertnu podršku navedenim timovima; prati, istražuje i dokumentuje tokove novca u okviru ove vrste kriminala; analizira uslove i okolnosti nastanka pojavnih oblika ove vrste kriminala i predlaže mjere za prevenciju; sačinjava potrebne planove rada; podnosi izvještaje, informacije i druge studijsko-analitičke materijale;

- odsek za sprečavanje i otkrivanje kriminala u vezi sa ostalim krivičnim delima - sprečava, otkriva i vrši istrage krivičnih dela definisanih u Krivičnom zakonu BiH, koja nisu u nadležnosti postupanja ostalih odseka; izučava stanje i pojavne oblike kriminala na koje se odnose ova krivična dela; planira i izvodi policijske aktivnosti u rešavanju najsloženijih predmeta ove vrste krivičnih dela; radi na zajedničkim operativnim aktivnostima u postupanju po ovim predmetima sa timovima u regionalnim kancelarijama, te pruža ekspertnu podršku ovim timovima; analizira uslove i okolnosti nastanka pojavnih oblika kriminala na koje se odnose ova krivična dela i predlaže mjere za prevenciju; sačinjava potrebne planove rada; podnosi izveštaje, informacije i druge studijsko-analitičke materijale; ostvaruje potrebnu unutrašnju saradnju, kao i saradnju sa određenim eksternim subjektima; obavlja i druge poslove po potrebi;

- odsek za kriminalističko-obaveštajne poslove - planski, organizovano i koordinisano, pomoću terenskih obaveštajnih službenika pozicioniranih u sedištu i regionalnim kancelarijama, prikuplja kriminalističko-obaveštajne podatke o kriminalu iz nadležnosti SIPA-e, kao i obaveštenja i podatke potrebne za praćenje i analizu bezbjednosne situacije i pojava koje pogoduju nastanku i razvoju kriminala, odnosno koje su od interesa za bezbednost VIP ličnosti i objekata koji se štite, kao i o licima, grupama i zločinačkim organizacijama koje se mogu dovesti u vezu sa izvršenjem krivičnih dela; organizuje i realizuje rad sa informantima, u skladu sa aktom kojeg donosi direktor Agencije, i prikrivenim istražiocima; uz supervizorski nadzor i planiranje vrši procenu prikupljenih podataka i informacija, te radi na produbljavanju, kompletiranju i selektovanju, unosu istih u odgovarajuće baze podataka; vrši analitičku obradu podataka, analitičke pretrage i analitičke kombinacije istih; prati i izučava trendove kriminala; vrši razmenu obavještajnih podataka i informacija sa odgovarajućim organima, telima, agencijama i međunarodnim institucijama;

8

preduzima određene mere u primeni jednog dijela posebnih istražnih radnji sa ciljem prikupljanja obavještenja i dokaza, a po naredbi Suda BiH, u okviru čega ostvaruje potrebnu saradnju sa Službom za operativnu podršku, a posebno u domenu predlaganja i primene vrsta, metoda i sredstava u realizaciji naredbi Suda BiH za primjenu i provođenje posebnih istražnih radnji; vodi baze podataka i propisane evidencije, te potrebne evidencije o sredstvima utrošenim u primeni i provođenju posebnih istražnih radnji i operativnog rada; sačinjava potrebne planove i izveštaje; radi i druge poslove.

Slika 4 - Akcije SIPA-e na hapšenju

 Finansijsko-obaveštajno odeljenje (FOO) osnovano je u skladu sa članom 11 Zakona o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu. FOO prima, prikuplja, evidentira, analizira, istražuje i prosleđuje Tužiocu informacije, podatke i dokumentaciju primljenu u skladu sa zakonom i drugim propisima BiH u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, ostvaruje međunarodnu saradnju na polju sprečavanja i istrage pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, pruža Tužiocu stručnu podršku iz područja finansija.11

Odeljenje ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti sprečavanja i istraga u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorističkih aktivnosti, te obezbeđuje stručnu pomoć tužiocu u finansijsko-obaveštajnom domenu. FOO je osnovano u skladu s definicijom finansijsko-obaveštajnih jedinica Egmont grupe (udruženje finansijsko-obaveštajnih jedinica država celog sveta) i postalo je operativno 28.12.2004. godine stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju pranja novca. Za punopravnog člana Egmont grupe FOO je primljeno 29. juna 2005. godine na godišnjoj skupštini u Vašingtonu. Proces rada FOO-a propisan je Zakonom o sprečavanju pranja novca, kojim su definisani svi zadaci i nadležnosti FOO-a, zadaci i obaveze obveznika i drugih organa po odredbama ovog zakona. Istim zakonom utvrđene su mere i odgovornosti za otkrivanje, sprečavanje i istraživanje pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, te propisane mere i odgovornosti međunarodne saradnje u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti. Unutrašnje organizacione jedinice finansijsko-obaveštajnog odeljanja su:

11 Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik BiH, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, čl. 13

9

- analitički odsek - zadužen je za primanje, traženje i analiziranje informacija, na način propisan Zakonom o sprečavanju pranja novca, u svrhu određivanja postojanja osnova sumnje da je počinjeno krivično delo. Analitički odsek obezbeđuje da izveštaji i zahtevi koji pristignu u FOO budu kompletni, te načelniku Odeljenja šalje predloge za privremenu obustavu novčanih transakcija i o prestanku tih obustava, dostavlja Odseku za pravna pitanja i međunarodnu saradnju informacije tražene od domaćih i stranih organa vlasti, načelniku Odeljenja dostavlja kompletan izveštaj o proceni finansijskih obaveštajnih podataka, uz obrazloženje treba li izveštaj biti dostavljen Tužilaštvu BiH, te obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti;

- odsek za sprečavanje i istraživanje krivičnih dela pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti - odgovoran je za prikupljanje informacija, podataka i dokumentacije na način propisan Zakonom o sprečavanju pranja novca, a u cilju otkrivanja krivičnih dela pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti i određivanja postoje li osnovi sumnje da je počinjeno krivično delo, kao i za pripremanje službenih izveštaja, uključujući predloge za istražne radnje kada postoje osnovi sumnje da je počinjeno krivično delo;

- odsek za pravna pitanja i međunarodnu saradnju - odgovoran je za pružanje pravnih usluga, uključujući koncipiranje naloga i druge službene korespodencije za FOO, te za tumačenje zakona koji su u vezi sa funkcionisanjem Odeljenja, zatim za prikupljanje statističkih informacija od drugih ovlašćenih službenika, tužilaštava i sudova, pisanje godišnjeg izveštaja o trendovima u pranju novca i finansiranja terorizma, razmenjivanje informacija na međunarodnom planu sa finansijsko-obaveštajnim jedinicama koje su članice Egmont grupe, kao i drugim finansijsko-obaveštajnim jedinicama. Odsek je nadležan i za predlaganje nacrta zakonodavstava i ispunjavanja međunarodnih obaveza na sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, te je odgovoran i za druge poslove iz svoje nadležnosti;

- upravljački odsek - odgovoran je za svakodnevno interno upravljanje i rad Odeljenja, pripremanje i provođenje budžeta Odeljenja, nabavke i kadrovska pitanja, primanje i dokumentovanje korespodencije koja je u vezi sa primljenim ili traženim transakcijama po osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca, tj. unošenje i ažuriranje svih podatka iz izveštaja u bazu podataka FOO-a, primenjivanje svih bezbednosnih SOP-a (standardne operativne procedure) i druge poslove.

Centar za istraživanje ratnih zločina u okviru svojih nadležnosti prikuplja informacije, otkriva i istražuje krivična dela ratnog zločina i krivična dela kažnjiva po međunarodnom ratnom i humanitarnom pravu, koja su definisana Krivičnim zakonom BiH (KZ BiH):

- genocid, član 171;- zločini protiv čovečnosti, član 172;- ratni zločin protiv civilnog stanovništva, član 173;- ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, član 174;- ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, član 175;- organizovanje grupe ljudi i podstrekivanje na učinjenje krivičnih dela genocida,

zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, član 176;- protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, član 177;- protivpravno oduzimanje stvari od ubijenih i ranjenih na ratištu, član 178;- povreda zakona ili običaja rata, član 179;- individualna krivična odgovornost, član 180;- povreda parlamentara, član 181;- neopravdano odgađanje povratka ratnih zarobljenika, član 182;- uništavanje kulturnih, istorijskih i religijskih spomenika, član 183;- zloupotreba međunarodnih znakova, član 184.

10

Centar za istraživanje ratnih zločina sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u istrazi i krivičnom gonjenju lica koja su optužena da su počinila krivična dela ratnog zločina i krivična dela kažnjiva po međunarodnom ratnom i humanitarnom pravu. U sklopu ovog centra nalaze se sledeće jedinice: obaveštajno-analitičko odsek i odsek za istraživanje ratnih zločina i krivičnih dela kažnjivih po međunarodnom i humanitarnom pravu. Obaveštajno-analitički odsek prikuplja, obrađuje i analizira izveštaje i podatke u vezi sa osumnjičenima, optuženim licima i zločinima obuhvaćenim KZ-om BiH, vrši procene i analize obaveštajnih podataka, ističe najvažnija pitanja u vezi sa zločinima i krivičnim delima kažnjivim po međunarodnom ratnom i humanitarnom pravu, savetuje pripadnike Centra o celokupnoj strategiji istrage određenog slučaja, kao i o potencijalnom predmetu istrage, priprema zbirne informacije o situaciji u vezi sa krivičnim delima iz nadležnosti Centra, te ostvaruje neophodnu saradnju sa Interpolom, stranim policijskim snagama i drugim međunarodnim institucijama. Odsek za istraživanje ratnih zločina i krivičnih dela kažnjivih po međunarodnom i humanitarnom pravu vrši otkrivanje, istraživanje prikupljanje, izučavanje, dokumentovanje i analiziranje krivičnih dela iz nadležnosti Suda BiH, a koja se odnose na kršenje međunarodnog ratnog i humanitarnog prava, te prikuplja dokaze pod nadzorom i prema smernicama i direktivama tužioca, izdatim u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku BiH.

Odeljenje za zaštitu svedoka obavlja poslove i zadatke u skladu sa Zakonom o programu zaštite svedoka u BiH i drugim propisima u BiH o zaštiti svedoka, sa ciljem da se obezbedi efikasna zaštita svedoka pre, u toku i nakon krivičnog postupka, kako bi se svedoku omogućilo slobodno i otvoreno svedočenje u krivičnom postupku pred Sudom BiH. U istoriji Bosne i Hercegovine na državnom, entitetskom ili drugom nivou državnog uređenja, u okviru policijskih ili drugih istitucija za provođenje zakona u BiH, ovakav vid organizacione i institucionalne zaštite svedoka nije postojao. Odeljenje za zaštitu svedoka čine: odsek za zaštitu, odsek za operativnu podršku i odsek za administraciju i upravu u odeljenju.

Odelenje za obezbeđenje ličnosti i objekata vrši fizičku i tehničku zaštitu lica zaštićenih po Zakonu o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, te zaštićenih objekata i druge zaštićene imovine. Zaštićene osobe su: članovi Predsedništva BiH, predsednik Veća ministara, ministri u Veću ministara, predsednik Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, predsednik Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, predsednik Suda Bosne i Hercegovine, Glavni tužitelj Bosne i Hercegovine, strani dužnosnici u poseti BiH i druge osobe po odluci Veća ministara.12

Odeljenje za unutrašnju kontrolu vrši sprovođenje istraga na osnovu predstavki koje se odnose na nepravilno ponašanje i rad policijskih službenika i drugih zaposlenih u Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, sprovodi istražne postupke o upotrebi sile, upotrebi smrtonosne sile, prekoračenja ovlašćenja i korupciji u policiji. Odeljenje za unutrašnju kontrolu čine:

- odsek za unutrašnje istrage - onemogućava narušavanje ljudskih prava i sloboda, vrši praćenje kontrole zakonitosti rada zaposlenih u Agenciji u vezi sa zloupotrebom službenog položaja i prekoračenja službenih ovlašćenja, sprovodi istrage i unutrašnje postupke radi sprečavanja i otkrivanja počinilaca nezakonitih radnji, predlaže mere i radnje koje predstavljaju rezultat sprovedenih unutrašnjih istraga i ispitivanja tačnosti navoda iz predstavki i žalbi građana u vezi sa postupanjima zaposlenih u Agenciji, podnosi i disciplinske zahteve disciplinskoj komisiji Agencije;

- odsek za unutrašnju inspekciju i profesionalne standarde - onemogućava svako narušavanje ljudskih prava i sloboda praćenjem zakonitosti u radu zaposlenih u Agenciji, planira i vrši redovne i vanredne inspekcije organizacionih jedinica i pojedinaca, inicira

12 Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik BiH, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, čl. 15

11

aktivnosti u cilju otkrivanja i sprečavanja nepravilnosti u radu zaposlenih u Agenciji, koje predstavljaju rezultat izvršenih inspekcija;

- odsek za bezbednosne provere - obavlja osnovne bezbednosne provere za policijske službenke i zaposlenike u policijskim i drugim organima u BiH, te za sva lica predviđena odredbama Zakona o zaštiti tajnih podataka.

Jedinica za specijalnu podršku je obučena za samostalno delovanje protiv raznih oblika terorizma u svim meteorološkim uslovima i na različitim geo prostorima, te delovanje protiv svih vidova kriminala u situacijama kada nije dovoljna ili je nepouzdana upotreba osnovnih policijskih i kriminalističkih snaga u bezbednosnom, kriminalističko-taktičkom i materijalno-tehničkom smislu. Jedinica za specijalnu podršku pruža pomoć drugim odeljenjima osiguravajući dodatnu policijsku taktiku, opremu i osoblje, kada su potrebne pojačane mere sigurnosti. JSP obavlja najzahtjevnije i najsloženije taktičke i operativno-tehničke policijske radnje, primenjujući policijska ovlašćenja u visokorizičnim situacijama kada su nužne posebne veštine, obučenost i oprema.13 Jedinica je obučena i za rešavanje svih oblika talačkih situacija, za brzo, energično i efikasno neutralizovanje terorističkih kriminogenih grupa ili pojedinaca, pretraživanje terena i potere za obučenim terorističkim grupama ili pojednicima, u različitim uslovima, uz primjnu različitih taktičkih i manevarskih mogućnosti pri izvršavanju postavljenih zadataka, koristeći različite vidove delovanja sa karakteristikom ofanzivno-upadnog djelovanja. Pored toga, Jedinica je osposobljena i za potrage visokog rizika za osumnjičenim izvršiocima krivičnih djela iz nadležnosti Suda BiH, te potrage za odbjeglim kriminalcima, za visokorizična lišenja slobode, hapšenje lica osumnjičenih da su počinila ratne zločine i krivična dela kažnjiva po međunarodnom ratnom i humanitarnom pravu, kao podrška Centru za istraživanje ratnih zločina. Jedinica se može angažovati kao podrška pri zaštiti VIP ličnosti i delegacija prilikom poseta BiH, kao podrška pri zaštiti objekata od posebnog značaja, naročito kada postoji izražen stepen veće terorističke pretnje napada na objekte, te kao podrška Odeljenju za obezbeđenje ličnosti i objekata u uspostavljanju narušenog javnog reda i mira u većem obimu u blizini štićenih objekata. U saradnji sa drugim policijskim organima, te drugim upravnim ili državnim organima, Jedinica pruža podršku i vrši pronalaženje, potragu i hapšenje lica sklonih krivičnim delima terorizma, pruža pomoć u otklanjanju posledica izazvanih prirodnim nepogodama, kod nesreća na vodi i pod vodom i u rešavanju različitih vidova kriznih situacija. Jedinica može vršiti pretraživanje terena, blokiranje određenog prostora, zatvaranje pojedinih pravaca postavljanjem zaseda i drugih vidova delovanja sa namerom da se osujeti napad ili izvršenje krivičnog dela. Pri izvršavanju navedenih poslova Jedinica može koristiti različite vidove oružja, oruđa i opreme za vatrenu podršku, neutralizovanje ili uništavanje terorističkih grupa.

 Služba za operativnu podršku vrši poslove i zadatke stalnog operativnog dežurstva Agencije, koordinira rad dežurnih službi u regionalnim kancelarijama i organizacionim jedinicama, obavlja poslove organizovane i planske primene operativno-taktičkih mera i radnji u cilju blagovremenog prikupljanja podataka i saznanja o kriminalnoj delatnosti grupa i pojedinaca, vrši poslove kontradiverzione zaštite na nivou i u nadležnosti Agencije, priprema programe i neposredno organizuje realizaciju obuke svih organizacionih jedinica u Agenciji, obavlja poslove održavanja i razvoja informacionog sistema Agencije, poslove razvoja i korištenja sistema veze i kriptozaštite, radi i druge poslove. Unutrašnje organizacione jedinice službe za operativnu podršku su: operativni centar, odsek za operativni i tehnički nadzor, odsek za protivdiverzionu zaštitu, centar za forenziku, odsek za informatiku i komunikacije, odsek za obuku i operativne treninge, centar za zakonito presretanje komunikacija.

13 Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik BiH, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, čl. 18

12

Služba za administraciju i unutrašnju podršku u funkciji je administrativne podrške drugim organizacionim jedinicama SIPA-e. Poslovi i zadaci ove službe su izrada programa, informacija i izveštaja, ostvarivanje odgovarajuće saradnje sa drugim službama i odeljenjima u Agenciji, kao i drugim organima i organizacijama u vezi sa radom Službe, praćenje i proučavanje dejstva zakona i drugih propisa za rad Agencije i stručno pojašnjenje u cilju jedinstvenog sprovođenja i primene propisa, praćenje i analiziranje stanja kadrova u vezi sa zakonitim prijemom i otpustom radnika i dr. U sklopu službe za administraciju i unutrašnju podršku nalaze se odsek za pravne i kadrovske poslove i pisarnica i arhiva. Odsek za pravne i kadrovske poslove zadužen je za praćenje propisa koji se odnose na Agenciju, kao i adekvatno tumačenje i pružanje pravne pomoći iz pravne oblasti drugim organizacionim jedinicama. Odsek inicira i predlaže donošenje unutrašnjih normativnih akata Agencije, vrši upravno-pravne poslove, sarađuje sa drugim organima i institucijama u okviru svoje nadležnosti i priprema zahteve i dostavljene informacije u skladu sa odredbama o slobodi pristupa informacijama, prati i analizira stanje kadrova i ostvarivanja stepena popunjenosti zaposlenih u Agenciji, priprema akte iz oblasti statusnih pitanja zaposlenih sa predlozima za njihovo rešavanje, organizuje i izvršava obaveze prema drugim subjektima iz oblasti radno-pravnog statusa zaposlenih, priprema konkurse upražnjenih radnih mesta i dr. Pisarnica i arhiva Prima, razvodi i otprema poštu, stara se o stanju rešenih i nerešenih predmeta, stara se o rukovanju i čuvanju spisa i drugih akata, utvrđuje arhivsku građu, te obavlja i druge poslove iz svog delokruga rada.

Služba za materijalno-finansijske poslove u funkciji je logističke podrške drugim organizacionim jedinicama SIPA-e. Poslovi i zadaci ove službe su da ostvaruje odgovarajuću saradnju sa drugim odeljenjima i službama u Agenciji, kao i drugim organima i organizacijama u vezi sa radom Službe, stara se o realizaciji programa materijalnog opremanja, obavlja računovodstveno-finansijske i imovinsko-pravne poslove, vrši održavanje vozila i objekata Agencije, prijem, uskladištenje i distribuciju svih nabavljenih i doniranih roba, izrađuje nacrte godišnjih budžeta, prati realizaciju budžeta, vodi sve zakonom predviđene računovodstvene evidencije, vrši plaćanje stvorenih obaveza prema dobavljačima i dr.

Regionalna kancelarija Banja Luka, u skladu sa zakonom, vrši poslove i zadatke u zoni svoje nadležnosti, a koja obuhvata područja: MUP-a Unsko-sanskog kantona u FBiH i Centra službi bezbednosti Banja Luka i Doboj u RS.

Slika 5 - Regionalna kancelarija SIPA-e u Banja Luci

13

Regionalna kancelarija Mostar, u skladu sa zakonom, vrši poslove i zadatke u zoni svoje nadležnosti, a koja obuhvata područja: MUP-a Hercegovačko-neretvanskog, Zapadno-hercegovačkog i Livanjskog kantona u okviru FBiH i Centra službi bezbednosti Trebinje u okviru RS.

Slika 6 - Regionalna kancelarija SIPA-e u Mostaru

Regionalna kancelarija Sarajevo, u skladu sa zakonom, vrši poslove i zadatke u zoni svoje nadležnosti, a koja obuhvata područja: MUP-a Kantona Sarajevo, MUP-a Zeničko-dobojskog kantona, MUP-a Srednjobosanskog kantona, MUP-a Bosansko-podrinjskog Kantona u FBiH i područje Centra javne bezbednosti Istočno Sarajevo u RS.

Slika 7 - Regionalna kancelarija SIPA-e u Sarajevu

14

Regionalna kancelarija Tuzla, u skladu sa zakonom, vrši poslove i zadatke u zoni svoje nadležnosti, a koja obuhvata područja: Brčko Distrikta BiH, MUP-a Posavskog kantona i Tuzlanskog kantona u FBiH, te Centra službi bezbednosti Beljina u RS.

Slika 8 - Regionalna kancelarija SIPA-e u Tuzli

15

ZAKLJUČAK

Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) je osnovana 2002. godine, usvajanjem Zakona o Agenciji za informacije i zaštitu, kojim je ova agencija definisana kao samostalna institucija BiH, odgovorna za prikupljanje i obradu podataka od interesa za provođenje međunarodnih i krivičnih zakona BiH, kao i za zaštitu vrlo važnih ličnosti, diplomatsko-konzularnih predstavništava i objekata institucija Bosne i Hercegovine, te diplomatskih misija. Sedište SIPA-e je u Sarajevu. Usvajanjem Zakona o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, u junu 2004. godine, Agencija za informacije i zaštitu je transformisana u Državnu agenciju za istrage i zaštitu, te je dobila policijska ovlašćenja i postala prva policijska agencija koja svoju nadležnost ostvaruje na cijeloj teritoriji BiH. SIPA deluje isključivo na profesionalnim osnovama, ne zastupajući, ne štiteći niti podrivajući interese bilo koje političke stranke, registrirane organizacije ili udruge, bilo kojeg konstitutivnog ili drugog naroda u BiH.

Poslovi iz merodavnosti SIPA-e su: sprečavanje, otkrivanje i istraga kaznenih dela iz merodavnosti Suda Bosne i Hercegovine, a posebno: organizovanog kriminala, terorizma, ratnih zločina, trgovine ljudima i drugih kaznenih djla protiv čovečnosti i vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom, te teškog finansijskog kriminala; prikupljanje obavesti i podataka o kaznenim delima te praćenje i analiza sigurnosne situacije i pojava koje pogoduju nastanku i razvoju kriminaliteta; pružanje pomoći Sudu i Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine u prikupljanju obavesti, te izvršavanje naloga Suda i Glavnoga tužitelja BiH; fizička i tehnička zaštita osoba, objekata i druge imovine zaštićene po ovome zakonu; zaštita svedoka; sprovođenje međunarodnih sporazuma o policijskoj saradnji i drugih međunarodnih instrumenata u njenoj merodavnosti; kriminalistička ekspertiza; ostali poslovi propisani zakonom i drugim propisom.

Unutrašnja organizaciona struktura Agencije u sedištu je sledeća: kabinet direktora, kriminalističko-istražno odeljenje, finansijsko obaveštajno odeljenje, centar za istraživanje ratnih zločina, odeljenje za zaštitu svedoka, odeljenje za obezbeđenje ličnosti i objekata, odeljenje za unutrašnju kontrolu, jedinica za specijalnu podršku, služba za operativnu podršku i služba za administraciju i unutrašnju podršku. Svaka od navedenih organizacionih jedinica ima svoje zadatke, poslove i nadležnosti. Primera radi, kabinet direktora se stara o dokumentima i materijalima koji se dostavljaju direktoru, vrši određene protokolarne poslove, poslove prijema i obrade pošte upućene direktoru, pripreme za održavanje savetovanja i drugih sastanaka koje organizuje Agencija ili direktor, ostvaruje potrebnu saradnju sa organima uprave i drugim organizacijama u vezi sa izvršenjem poslova iz delokruga Kabineta i dr. Kriminalističko-istražno odeljenje radi na sprečavanju, otkrivanju i istraživanju krivičnih dela iz nadležnosti Suda BiH, pronalaženju i hapšenju počinilaca krivičnih dela i njihovom dovođenju tužiocu, pod nadzorom, po smernicama i nalozima tužioca, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku BiH. Centar za istraživanje ratnih zločina u okviru svojih nadležnosti prikuplja informacije, otkriva i istražuje krivična dela ratnog zločina i krivična dela kažnjiva po međunarodnom ratnom i humanitarnom pravu, koja su definisana Krivičnim zakonom BiH (KZ BiH). Odeljenje za unutrašnju kontrolu vrši sprovođenje istraga na osnovu predstavki koje se odnose na nepravilno ponašanje i rad policijskih službenika i drugih zaposlenih u Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, sprovodi istražne postupke o upotrebi sile, upotrebi smrtonosne sile, prekoračenja ovlašćenja i korupciji u policiji. Služba za administraciju i unutrašnju podršku u funkciji je administrativne podrške drugim organizacionim jedinicama SIPA-e.

16

LITERATURA

1. Jovičić D., (2008), Organizacija i nadležnost policije, Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banja Luka2. Krivični zakon BiH , Službeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 03/03 , 30/05 , 32/03 , 37/03, 54/04 , 61/04 , 53/06 , 55/06 , 32/07 i 8/10, Sarajevo3. Subotić D., Šarić B., (2011), Strategijski aspekti zaštitno-bezbedonosne aktivnosti policije, Časopis bezbjednost, policija, građani, Banja Luka4. Vranješ N., (2011), Odnos policije i lokalne samouprave, Časopis bezbjednost, policija, građani, Banja Luka5. Zakon o Državnoj agenciji za istrage i zaštitu, Službeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 27/04, 63/04, 35/05 i 49/09, Sarajevo6. Zakon o ministarstvima i drugim organima uprave u BiH, Službeni glasnik Bosne i Hercegovine, br. 5/03 , 42/03 , 26/04 , 42/04 , 45/06 i 88/07, Sarajevo7. www.wikipedia.org8. http://www.sipa.gov.ba/

17