A Psiholoski Recnik

5/23/2018 A Psiholoski Recnik

1/101

AADIKCIJA

(lat.addictio=dosuivanje, rtvovanje; engl. addiction=skolnost, privrenost) Podlonost nekojtetnoj navici, najee, psio!i"ioloka "avisnost od droge ili alkoola (toksiko#anija,alkooli"a#).

ADOLESCENCIJA

(lat. adolescentia=#ladost, #ladiko do$a; od adolescere=rasti) Period ovekovog inten"ivnogra"voja, od kraja pu$erteta do "relog do$a, a po neki# autori#a, od kraja detinjstva (poetakpu$erteta) pa do sticanja "relosti (od %&'%. pa do %'&%. godine). *ok je pu$ertet preteno

$ioloki odreeno ra"vojno do$a, a. je prevasodno socijalno, kulturno i istorijski odreena. +naoj kulturi period a. je prela"no do$a praeno i"ra"ito $urni# psiiki#, naroitoe#ocionalni# i #oralni# kri"a#a, previranji#a i lutanji#a. + neki# sluajevi#a, nor#alnaadolescentska kri"a #oe dovesti do #anji ili vei psiiki pore#eaja, a u retki#sluajevi#a "avrava se nastanko# psiike $olesti (npr. istreija, !o$ija, si"o!renija ). + a.dola"i do inten"ivnog traganja "a sa#i# so$o# i do !or#iranja identiteta. dolescenti su veo#a"aokupljeni so$o#, svoji# sposo$nosti#a, vlastiti# #oi#a i talenti#a, vrednosti#a,isporo$avanje# jaine volje i i"drljivosti. + a. sla$i uticaj porodice i roditeljskog autoriteta, apostaju veo#a "naajne grupe vrnjaka tj. adolescentske grupe koje i#aju svoju speci!inusu$kulturu.

ADOLESCENTSKA KRIZA

-or#alna, ra"vojna psiika kri"a, ve"ana "a prela"ak i" jednog socijalnog i u"rasnog statusa udrugi, koja se javlja u periodu adolescencije i, po pravilu, spontano se preva"ila"i, $e" struneintervencije psiologa ili psiijatra. ri"a nastaje i" jednog ili vie tipini kon!likata "aadolescenta, kao to je suko$ i"#eu elje "a sa#ostalnou i "avisnosti od autoriteta (pre svegaroditelja), "ati# suko$ i"#eu potre$e "a lini# identiteto# i "a pripadnou grupi (grupniidentitet), i"#eu potre$e "a lju$avlju i inti#nou sa oso$o# suprotonog pola i straa od$liskosti, i"#eu gru$osti i nenosti, egoi"#a i altrui"#a, intelekta i nagona itd.

AFEKTIVNI POREMEAJ

/#ocionalni pore#eaj.

AGORAFOBIJA

(gr. agora=trg, i !o$os=stra) 0rsta !o$ije koju karakterie iracionalan patoloki stra od


2/101

otvorenog prostora, ulica i trgova. gora!o$iar se panino plai i "ato i"$egava da sa# preepreko irokog otvorenog prostora, ako se to ipak desi, on tada osea inten"ivan stra u vidunapada, te "ato grevito nastoji da i#a pratioca.

AGRESIJA(lat. agressio=napad) Postupak koji# se na#erno ili nena#erno neko# o$jektu (oso$i, ivo#$iu ili pred#etu) nanosi povreda (!i"ika, psiika ili #oralna), odnosno, teta, ili se o$jekatunitava. Po svojoj vrsti, a. #oe $iti ver$alna ili never$alna, individualna ili koletktivna, svesnaili nesvesna itd. dler s#atra da je a. i"ra" tenje "a #oi, a 1rojd nagona s#rti.

AGRESIVNI KARAKTER

%. + . dlerovoj (dler) teoriji, tip ljudi koji, $udui da #u nedostaje oseanje "a "ajednicu,

direktno, neuvijeno stre#i nad#oi nad drugi# ljudi#a. 2dlikuje se sledei# crta#a karaktera3sujeta (astolju$lje), lju$o#ora, "avist, #rnja i tvrdiluk. &. + teoriji aren 4ornaj (4orne5),pojedinac koji je kao svoju osnovnu ivotnu strategiju usvojio o$ra"ac kretanja protiv ljudi.-jegove osnovne potre$e su potre$a "a uspeo#, "a #oi i "a iskoritavanje# drugi. 2nprivata "akon dungle i njegov osnovni ivotni #oto je3 67o daje pravo.6 8ato a.k. od$acuje spre"iro# svaku u#anost, do$rotu i oseajnost kao sla$ost. + svakoj $or$i on #ora po svakucenu da po$edi. -jegova opsesija, ivotni san je uspe i neograniena #o, a njegova linostpredstvalja puko sredstvo da se taj cilj ostvari. -ajlake se prepo"naje u interpersonalni#odnosi#a. 9vako upo"navanje s drugi# oveko# on doivljava kao od#eravanje snaga i u se$ise pita3 6oliko je jak:6 .k. odgovara analno'sadistiki u 1rojdovoj (1reud), a i"ra$ljivakikarakter u 1ro#ovoj (1ro##) teoriji.

AJZENKOVA DIMENZIONALNA TEORIJA LINOSTI

edna od !aktorski teorija linosti, pre#a kojoj je struktura linosti sastavljena od $rojni!aktora ra"liitog stepena optosti, a organi"ovana je ijerarijski. -a vru se nala"e najoptijedi#en"ije linosti ili tipovi (ekstravertnost < intravertnost, neurotici"a# i psiotici"a#), ispod sucrte linosti (npr. rigidnost, plaljivost, ra"draljivost), a ispod nji su navike, dok su na dnuspeci!ini odgovori (konkretne, #ani!estne reakcije).

AKTIVNO UENJE

0id uenja u koje# su$jekat nije sa#o pasivni kon"u#ent i"loenog gradiva, ve aktivnouestvuje u procesu sticanja "nanja. +enik ui s na#ero#, aktivno traga "a podaci#a, preraujei i trudi se da #aterijal koji ui os#isli, reorgani"uje i reprodukuje jo u toku uenja.

AKTUALIZACIJA


3/101

(na lat. actualisatio= ostvarenje, prevoenje u delo) Proces ispoljavanja, ostvarivanja onog to jepostojalo kao dispo"icija, sa#opotencijalno. +p. 9a#oaktuali"acija.

AKTUELNA NEUROZA

ake #entalno o$oljenje nastalo kao posledica neki organski tekoa (npr. srano o$oljenje,#igrena). Pre#a psioanali"i, "a ra"liku od prave neuro"e (6psioneuro"e6), nastaje kao direktani"ra" aktuelne !rustracije seksualnog nagona. 9i#pto#i a.n. (u#or, ra"draljivost, nesanica,napetost, strepnja, $e"voljnost itd.) predstavljaju neposredan, !i"ioloki odgovor organi"#a naosujeenje seksualne potre$e, a nesi#$oliku ekspresiju !anta"a#a i o$radu nesvesni kon!likata.Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3@ Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&ACAbRu zLi

...le"ite na oto#an...

/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@ABeputaciona #o%&&

Re: Psi!"!#$i %e&'i$ '(u&'i )e%*i'( i iz%(z(

AKTUELNI KONFLIKT

9adanji, trenutno prisutan kon!likt, "a ra"liku od proli (npr. i" ranog detinjstva). Getaltpsiolo"i, eg"istencijalistiki i u#anistiki psiolo"i, "a ra"liku od psioanalitiara, naglaavajuvanost po"navanja a.k. "a ra"u#evanje dina#ike odrasle, nor#alne ili a$nor#alne linosti. *a

$i neki suko$ljeni #otivi i#ali stvarno dejstvo na #iljenje i ponaanje linosti, oni #oraju sadadelovati, tako da je sasvi# ne$itna njiova eventualna istorijska pove"anost sa raniji#interapsiiki# suko$i#a, kau ovi psiolo"i. Pre#a psioanalitiari#a, #euti#, ovi a.k. susa#o !asada, i"danci oni pravi, du$oko skriveni in!antilni kon!likata.

AKUTNA REAKCIJA NA STRES
http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097443&viewfull=1#post17097443http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097443&viewfull=1#post17097443http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097443&viewfull=1#post17097443


4/101

Prola"ni psiiki pore#eaj kod inae nor#alni oso$a, nastao kao reakcija na inten"ivne irealno opasne stresogene situacije (ugroavanje !i"ikog i psiikog integriteta sa#e oso$e ilinjoj $liski stvorenja u sao$raajnoj nesrei, polavi, poaru, silovanju, provali itd.) .r.n.s."apoinje 6inicijalno# !a"o#6, koja sledi nekoliko #inuta do nekoliko sati od stresogenogdogaaja, a #ani!estuje se u vidu oa#uenosti, de"orjentacije, suenja savesti, gu$itko#

koncentracije i sposo$nosti racionalnog suenja. 2voj prvoj !a"i sledi ili reakcija paninog$ekstva, agitacija ili psiogei stupor. + sklopu a.r.n.s., po pravilu, javljaju se taikardija,"nojenje, u$r"ano disanje, crvenilo i sl. -ije retko da je ova reakcija praena deli#ino# ilipotpuno# a#ne"ijo# na trau#atinu epi"odu. 9i#pto#i o$ino nastaju dva do tri dana odstresnog dogaaja.

ALEKSITIMIJA

(gr. a=$e", ne', leksis=re i ti#os=oseanje) Pore#eaj u intelektualno'e#ocionalnoj s!eri,koji je seda#deseti godina &@.veka opisao P.9i!neos (9i!neos), a #ani!estuje se kao

nesposo$nost pojedinca da prepo"na i rei#a i"ra"i vlastita oseanja. +#esto da kau, reci#o,6osea# strepnju6, takvi pojedinci govore da se esto "noje, da i#aju lupanje srca i 6pra"ninu6 usto#aku. 2so$e koje i#aju ovaj pore#eaj deluju ladno, ne"ainteresovano i $e"oseajno.-jiov pro$le# nije toliko u to#e to ne#aju nikakve e#ocije nego to nisu u stanju da iidenti!ikuju, klasi!ikuju i adekvatno rei#a artikuliu, tako da i# oseanja i"#iu. 9i!neos s#atrada je u"rok a. prekid nervni ve"a i"#eu li#$ikog siste#a i centra "a ver$ali"aciju uneokorteksu.

ALKO+OLIAR

2so$a kod koje se, usled prko#rnog i roninog kon"u#iranja alkoolni pia, stvorilapsioloka i !i"ioloka "avisnot od alkoola sa tetni# posledica#a po psio!i"iko "dravlje,ekono#sko stanje, kao i po njeno #oralno i socijalno ponaanje.

ALKO+OLIKA DEMENCIJA

0rsta de#encije nastala usled due i o$ilne "loupotre$e alkoola. Po"nata je pod na"ivo#orsakovljev sindro#>psio"a.

ALKO+OLIKA PSI+OZA

lasa teki duevni $olesti, nastala usred ronne i preo$ilne "loupotre$e alkoola, kojadovodi do oteenja #o"ga. Hu se u$rajaju deliriju# tre#ens, orsakovljeva psio"a,alkoolika epilepsija i sl.

ALKO+OLIZAM


5/101

(od arap. l'kool= anti#on u prau, destilisana tenost) edna od najrasprostranjenijitoksiko#anija, ispoljava se kao gu$itak sposo$nosti u"dravanja od preko#erne upotre$ealkoola, dovodi do naruavanja psiikog (pore#eaji opaanja, pa#enja, #iljenja, linosti) i!i"ikog "dravlja (avita#ino"a, ciro"a jetre, oteenje I-9) i socijalni odnosa (porodini,pro!esionalni, prijateljski). Po rasprostranjenosti i tetni# posledica#a po "dravlje, a. je od#a

posle $olesti kardiovaskularnog siste#a i #aligni o$oljenja (karcino#). . se javlja i" ra"liitipsioloki ra"loga, kao to su neuspe u $raku, na poslu, usled psiike ne"relosti, nesigurnosti,anksio"nosti, depresivnosti i oseanja #anje vrednosti, s o$"iro# da se oseanje osujeenosti,tuge i in!eriornosti gu$i pod dejstvo# alkoola. 0alja, #euti#, i#ati u vidu da alkool sa#oprivre#eno i prividno vraa pojedincu i"gu$ljeno oseanje sigurnosti, kurai i stvara ilu"iju ovlastitoj o#nipotenciji. 9a #a#urluko#, vraa se u jo veoj #eri oseanje nie vrednosti,anksio"nost i oseanje krivice. -a nastanak a. utiu i drutvene prilke, kao to su ekono#ska$eda, guenje politiki slo$oda, gu$itak socijalnog statusa, kao i drutvene navike uestalogkon"u#iranja alkoola. *ugotrajno i preko#erno kon"u#iranje alkoola #oe dovesti doalkoolike psio"e.

ALTER EGO

(lat. drugo ja) %. 2so$a koja na# je po nainu #iljenja i oseanja toliko $liska, srodna, da jedoivljava#o kao svoje 6drugo ja6. &. 2so$a koja je opuno#oena od neke druge oso$e da je#oe "astupati ili "a#enjivati u odreeni# poslovi#a. A. + psiodra#i, lice koje govori i iniono to $i neko drugi verovatno inio da nije spreen unutranji# otpori#a i cen"uro#.

AMBICIJA

(lat. a#$itio= slavolju$lje) Henja "a isticanje#, "a uspeo#, pri"nanje# ili slavo#. 2na #oe$iti podsticajna i konstruktivna, ako je u skladu sa #ogunosti#a individue i ako nije uperenaprotiv drugi ljudi. . postaje ne"drava i destruktivna kada je u neskladu sa sposo$nosti#apojedinca, kada je nerealna, $e"o$"irna i udruena sa sujeto#, #ito#anijo# i sa#olju$ivou. .se ra"likuje od #otiva postignua.

ANALITIKA PSI+OTERAPIJA

0rsta analitiki orjentisane psioterapije koja selektivno koristi #noga dostignua psioanali"e,ali ne potuje sva pravila analitike procedure. + odnosu na klasinu psioanalitikupsioterapiju je kraa, uestalost seansi je #anja, pacijent ne lei na kauu, tenika slo$odniasocijacija nije toliko vana, interpretacije nisu #nogo 6du$oke6 itd. Iiljevi ove psioterapije suskro#niji i prag#atiniji.

AN+EDONIJA

(od gr. an=ne i edone="adovoljstvo) -esposo$nost doivljavanja oseanja prijatnosti (ilineprijatnosti) u situacija#a kada se to oseanje nor#alno javlja. . kao ne#ogunost uivanja u


6/101

ivotu, e#ocionalna tupost i ronini nedostatak interesovanja "a ivot javlja se kao si#pto#depresije, ali se #oe javiti i sa#ostalno.

ANKSIOZAN

Pojedinac ispunjen oseanje# esto $e"ra"lone strepnje, u"ne#iren i o$u"et crni# slutnja#a.nksio"na stanja sreu se u ra"ni# vrsta#a neuro"a i psio"a (isterija, aktuelna neuro"a, ratnaneuro"a, trau#atska neuro"a, depresija, si"o!renija itd.).

ANKSIOZNA REAKCIJA

1unkionalni pore#eaj, neurotini odgovor na stresnu situaciju ili na dugotrajne patogenekon!likte. 9astoji se od di!u"nog oseanja straa, "e$nje, $oja"ni praeno# napetou,u"ne#irenou, oseanje# ugroenosti, ronine "a$rinutosti i $espo#onosti pred neko# u

$udunosti oekivano# nesreo#. .r. je relativno esto pove"ana sa i"vesni# telesni#si#pto#i#a (srana arit#ija, drtanje, vrtoglavica, eludane s#etnje itd.)

ANKSIOZNI POREMEAJI

+ savre#enoj psiijatriji, "ajedniki na"iv "a ra"norodni skup pore#eaja u koji#a do#inirasi#pto# anksio"nosti, odnosno straa, a to su3 anksio"na reakcija, !o$iki pore#eaj, anksio"no'depresivni pore#eaj, opsesivno'ko#pul"ivni pore#eaj (anksio"nost se javlja prisuprotstavljanju prinudni# radnja#a ili #isli#a), generali"ovani anksio"ni pore#eaj i paninipore#eaj.

ANKSIOZNO,DEPRESIVNI POREMEAJ

7eoviti pore#eaj u koje# su gotovo podjednako "astupljeni si#pto#i i anksio"nosti idepresije ali ne do stepena da $i se #ogla dati "ase$na dijagno"a.

ANKSIOZNOST

(lat.anJietas=u"ne#irenost, "a$rinutost) e$dei neodreeni stra, tesko$a. . je oseanje$oja"ni, strepnje, u"ne#irenosti i napetosti, koje se od straa ra"likuje po svojoj sloenosti, ali irasplinutosti, neodreenosti, poto nije ve"ana "a neki odreeni o$jekat. + ovo# neprijatno#oseanju do#inira iekivanje neke velike ali neodreene nesree, ne#ono oekivanje da e sene#inovno desiti neto strano, neko veliko "lo. Pre#a 9. 1rojdu (1reud) i psioanalitiari#a, a.ili strepnja je stanje koje 6na"iva#o Kstrao# oekivanjaK ili Kplaljivi# oekivanje#K6. 1rojds#atra da strepnja ne #oe da proi"vede trau#atinu neuro"u, poto 6i#a neto u strepnji to nastiti od uasa pa i od neuro"e uasa6. . se esto uklanja ili #akar u$laava #eani"#i#aod$rane. Poja# osnovne strepnje ($a"ine anksio"nosti) i#a kljuni "naaj u teoriji aren 4ornaj(4orne5).


7/101

ANTISOCIJALNA LINOST

9truktura inosti koja stoji u osnovi ra"liiti vidova $e"o$"irnog i nasilnikog interpersonalnog

i socijalnog ponaanja. od a.l. je oteeno !or#iranje savesti, nedostaju joj unutranji regulatoridrutvenog i #oralnog ponaanja, neodgovorna je, ne#a oseanje krivice i kajanja. 2teeno je,takoe, i !or#iranje principa realnosti, tako da a.l. poput deteta nastoje da od#a i u potpunosti"adovolje svoje nagonske i#pulse. 2vakvi# oso$a#a, osi# toga, nedostaju i oseanja si#patije isa#ilosti jer kao deca nisu $ila u stanju da se identi!ikuju sa vani# oso$a#a. +sled svi tinedostataka, asocijalni pojedinci su skloni nepotovanju i krenju socijalni nor#i, agresivno#ponaanju, $e"ra"lonoj destruktivnosti, silovanju, incestni# odnosi#a, uivaju u surovosti iokrutno# #uenju sla$i i ne#oni itd.

ANTISOCIJALNI MOTIVI

(od lat. nti=protiv i socialis=drutveni) lasa negativni socijalni #otiva. Ho su ra"nolikidrutveni #otivi koji#a je "ajednika us#erenost protiv drugi ljudi, saradnje i vrednostidrutvenog ivota. + a.#. spadaju agresivnost, se$inost, potre$a "a do#inacijo#, sadi"a# itd.9uprotno prosocijalni #otivi.

ANTISOCIJALNO PONA-ANJE

8ajedniki na"iv "a sve vrste ponaanja (npr. kraa, !i"iki napadi, u$istva, narko#anija,prostitucija) us#erene protiv drutveni, pravni i #oralni "akona, nor#i i pravila, na ruenje

autoriteta i drutvenog reda. .p. je tetno i opasno "a odranje, integritet i !unkcionisanjedrutveni grupa, drutveni institucija i drutva u celini, te se u svi# civili"ovani# "e#lja#a"akonski progoni. Ba"likuje se od asocijalnog ponaanja, koje nije protiv, ve je sa#o #i#ouo$iajni drutveni standarda i vrednosti.

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3% Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&ACbRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#uki
http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097444&viewfull=1#post17097444http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097444&viewfull=1#post17097444http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097444&viewfull=1#post17097444http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLi


8/101

PorukeF.@A

Beputaciona #o%&&

Re: Psi!"!#$i %e&'i$ '(u&'i )e%*i'( i iz%(z(APSTINENCIJA

(lat. a$stinentia=u"dravanje) 0oljno u"dravanje od "adovoljenja neki #edicinski, religio"no idrutveno nepoeljni potre$a, kao to su potre$a "a alkoolo#, drogo#, duvano#, sekso#,odreeno# rano# i sl. + neki# sluajevi#a odvikavanje od navike ili potre$e ide veo#a teko,pa se kao posledica javlja karakteristian apstinencijalni sindro# ili apstinencijalna kri"a.

APSTINENCIJALNI SINDROM.KRIZA

Psiiki i !i"ioloki pore#eaj nastao po prestanku u"i#anja i"vesni droga (alkool, duvan,droga, sredstva "a u#irenje) na koje je, toko# due upotre$ e, organi"a# navikao. 2so$a kojapati od a.s. je nervo"na, u"ne#irena, anksio"na, depresivna, esto se "noji, i#a $olove u#iii#a, osea sto#ane tego$e, #uninu, javljaju se pre#or, taikardija, nesanica, anoreksija,a u sluaju dugotrajnijeg u"i#anja droge, nagli prestanak #oe dovesti i do s#rti. aina i duinatrajanja a.s. "avisi od toga koja se #aterija "loupotre$ljavala, koliko dugo, u kojoj koliini ikojo# $r"ino# se "avisnik nje liava.

APSTRAKTNO MI-LJENJE

0rsta #iljenja koja se odlikuje ti#e da visoko nadila"i perceptivni nivo i konkretne pojave i daoperie apstraktni# si#$oli#a. Ba"likuje se od konkretnog #iljenja.

ASERTIVNOST

(od lat. asertorius; engl. assert=potvrdan, a!ir#ativan) 2dlika sa#opotvrdnog, prodornog,$or$enog ponaanja. . se ispoljava u odlunoj i aktivnoj sa#ood$rani sopstveni prava ivitalni potre$a, kao i u odvano# aktivno# stre#ljenju ka cilju. /ngleski ter#in a.podra"u#eva ne sa#o i"ra"itu sa#osvest, sa#opou"danje nego i predu"i#ljivost i prodornost u

ostvarivanju svoji planova i na#era. + naoj kulturi a. je tipina odlika #ukog ponaanja.9uprotno povuenost, nesigurnost. -esigurni#, isuvie o$a"rivi# i o$"irni# ljudi#a preporuujese asertivni trening.

ASERTIVNI TRENING

(engl. assertiveness training) Postupak planskog i siste#atskog ve$anja isuvie plaljivi,


9/101

pesi#istini, introvertni, nepoverljivi, nesigurni, "avisni i pasivni oso$a da postanupredu"i#ljivije, prodornije i sa#opu"danije u svo# delovanju, naroito u interpersonalni#odnosi#a. Hakvi $ojaljivi pojedinci se u vrlo jednostavni# situacija#a podstiu da i"ra"e svoje#iljenje, da se suprotstave javno i da slo$odno , $e" straa, od$iju da urade ono to ne ele, a dai "$og toga kasnije ne gri"e savest. Pri#er "a ugled i# je esto ponaanje terapeuta, koji i#

poka"uje kako #ogu da $udu $or$eniji, $e" oseanja straa ili krivice. .t. povuene i previe#irne ljude ve$a da se dosledno i uporno $ore "a ostvarivanje svoji legiti#ni prava, $e"straa i $e" oseanja krivice.

ASOCIJALNA LINOST

2so$a koja ne #ari #nogo "a drutvena pravila i ravnoduna je pre#a drutveni# i kulturni#o$iaji#a, propisi#a i opteprivaeni# konvencija#a ponaanja i #iljenja. 2na nije, kaoantisocijalna linost, protiv drutevni nor#i, propisa i vrednosti, ve nastoji da njiov pritisaki"$egne. + a.l. spadaju ra"liite, i"ra"ito nedrutvene, introvertovane oso$e, udaci, oso$enjaci i

nonkon!or#isti.

ASOCIJALNO PONA-ANJE

Ponaanje koje nije u skladu sa drutveni# pravili#a i koje je #i#o uo$iajni kulturnio$ra"aca i konvencija. Ba"likuje se od antisocijalnog ponaanja.

AUTONOMNA LINOST

2so$a koja je u svo# odluivanju ne"avisna od svoje grupe, javnog #njenja, kao i pritiskadrutva i kulture. .l. je "rela linost koja i#a i"graene unutranje standarde #oralnog isocijalnog ponaanja i sa#ostalnost u ponaanju i #iljenju, pose$no u odnosu na autoritete. Hoje jedna od karakteristika 7aslovljeve (7asloL) sa#oaktuali"ovane linosti, kao i 1ro#ovog(1ro##) produktivnog karaktera. + #nogo e#u, njoj je suprotna autoritarna linost.

AUTORITARNA LINOST

Pre#a Heodoru dornu (dorno), oso$en sklop crta linosti, stavova i vrednosti, tipian "apojedinca koji i#a i"ra"itu antide#okratsku orjentaciju i snaan a#$ivalentan odnos pre#aautoritetu (svesno #u se divi a nesvesno ga #r"i). 2vaj poja# je, koristei sintag#u autoritarnikarakter, u psiologiju uveo /ri 1ro# (1ro##), kada je tridesti godina ovoga veka istraivao6ljudsku osnovu6 !ai"#a u -e#akoj. 8a ovaj tip drutvenog karaktera, s#atra 1ro#,karakteristino je sado'#a"oistiko ve"ivanje "a druge ljude. utoritarni karakter je slepo odan iposluan pre#a oni#a koji su i"nad i istovre#eno okrutan i pun pre"ira pre#a oni#a koji suispod njega u ijerariji. .l. i autoritarnost nastavio je da istrauje dorno sa saradnici#a(%EF@), koji je otkrio pove"anost ideoloki i politiki stavova (etnocentri"a#, antise#iti"a#,antide#okratska ideologija), s jedne, i oso$ina linosti, s druge strane. 9indro# a.l. koji se


10/101

ispituje i #eri 1 skalo# o$uvata sledee oso$ine linosti3 su$#isivan i idolopokloniki stavpre#a autoritetu, krutost u #iljenju (rasuivanje u 6crno'$eli#6 kategorija#a) i sklonostpra"noverica#a i stereotipija#a, kon"ervativnost, konvencialnost (nekritiko privatanje i strogopridravanje nor#i i vrednosti svoje drutvene klase), destruktivnost i cini"a#, sklonostpotiskivanju i projekciji nepri"nati nagona (destruktivni i seksualni), preterana sklonost ka

redu i 6vrstoj ruci6. .l. se o$ra"uju u porodici "a koju je karakteristina stroga ijerarijskastruktura #oi, nede#okratska at#os!era i nepotovanje linosti deteta. +sled strogog vaspitanjai insistiranja na $espogovornoj poslunosti, a.l. su jo kao deca nauili da vlastitu agresivnost,us#erenu na #one roditelje, potiskuju a "ati# po#eraju na one koji su ne"atieni, sla$i,ne#oni (nacionalne i rasne #anjinske grupe).

AUTORITET

(lat. auctoritas="akonita #o, vlast, ugled, uticaj) M"vorno, relacioni poja#, jer o"naava odnos#oi #eu ljudi#a u koje# je jedna oso$a ili grupa nad#ona nad drugo#. asnije, a. sve vie

o"naava oso$u, grupu, instituciju ili ideju koja uiva poverenje, ugled , potovanje i i#a uticaji>ili #o. -jegova #o #oe se "asnivati na strunosti, #oralni# vrlina#a i "nanju ili nasugestiji i sili, na lini# oso$ina#a ili na socijalno# poloaju, pa se ra"likuju racionalni iiracionalni autoritet, javni i naoni#ni autoritet, ari"#atski i legalni autoritet.

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3F Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&CFbRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@ABeputaciona #o

%&&



11/101

BBEKSTVO OD SLOBODE

Pre#a /riu 1ro#u (1ro##) #eani"#i $.o.s. su iracionalni, neadekvatni pokuaji da se i"$egneili u#anji nepodnoljivo oseanje usa#ljenosti savre#enog oveka, a koji, "apravo, sa#o jovie pojaavaju oseanje i"gu$ljenosti. 1ro# i"dvaja tri glavna #eani"#a $ekstva3 %.utoritarnost (si#$oliko sjedinjavanje pojedinca s #oni# autoriteto#), &. *estruktivnost(ra"aranje kao posledica osujeenja "dravog ra"voja) i A. on!or#i"a# (potpuno sao$raavanjepojedinca drutveni# nor#a#a). Prva dva #eani"#a su karakteristina "a totalitarnu, a trei "asavre#eno de#okratsko drutvo.

BES-eprijatni a!ekt koji se sastoji od snanog i $urnog i"liva nekontrolisane #rnje, ljutnje, jarosti igneva pre#a nekoj oso$i ili pred#etu. -a unutranje#, !i"ioloko# planu $. karakterie

aktiviranje si#patikog nervnog siste#a, te otud u$r"an rad srca, povien krvni pritisak, u$r"anodisanje, pojaano luenje gluko"e i" jetre i adrenalina i" sri nad$u$rene le"de, kao i poveanjesnage skeletni #iia, a na spoljanje#, telesno# planu ispoljava se u ivoj gestikulaciji,vikanju, lupanju noga#a, ste"anju pesnica, crvenilu lica, pretei# pokreti#a i $or$eno# stavucelog tela. -a su$jektivno# planu, $. se doivljava kao stanje neprijatnosti, 6suenja6 ili6po#raenja6 svesti u koje# je oso$a 6o$u"eta6 a!ekto# kao neko# de#onsko# silo#. Prvii"livi snanog i nekontrolisanog $. sreu se kod dece u rano# u"rastu onda kada i# se uskrati"adovoljenje neke elje. -eke odrasle oso$e (autoritarne, isterike ili sa kolerini#te#pera#ento#) sklonije su ovo# a!ektu nego druge. Nesto reagovanje $. pou"an je "nak niskogpraga tolerancije na !rustraciju. 9avre#ena istraivanja uka"uju da se kod oso$a koje su relativnoesto o$u"ete $. poveavaju anse da o$ole od psioso#atski pore#eaja.

BI+EJVIOR TERAPIJA0rsta terapije a$nor#alnog ponaanja koja se "asniva na postavka#a $iejviori"#a. ?.t. ignorie#antalistike 6u"ronike6 $olesti (npr. kon!likte i ko#plekse), i u celini se svodi na otklanjanje6si#pto#a6. ?.t. poiva na svatanju da je pore#eeno, 6$olesno6 ponaanje steeno uenje#, tese uenje# i #oe 6ugasiti6. ?.t. predstavlja postepen proces planskog i siste#atskog oduavanjapacijenta od starog, nedelotvornog i a$nor#alnog steenog ponaanja i uenje novog, uspenog inor#alnog. Pre#a *. *olardu (*ollard) i -. 7ileru (7iller), 6ukoliko je neurotino ponaanjenaueno ono #oe da $ude i odueno podesni# korienje# isti oni principa koji suuestvovali u procesu uenja... Postupak psioterapije uspostavlja skup uslova koji o#oguavajuoduavanje od neurotiarski navika i uenja novi, neneurotiarski navika6.

BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEAJ7anino < depresivna psio"a

BIPOLARNO2no to i#a dva pola, odnosno dve ekstre#ne, suprotne vrednosti. + psiologiji su $ipolarne#noge sredinske (toplo < ladno), organi"#ike (introvertan < ekstravertan) i $iejvioralnevarija$le (napad < od$rana). 2$ino postoji kontinuu# vrednosti $. varija$le (stav, crta, !aktor),koji se protee od jednog pola ('%), preko neutralne take (@) do suprotne vrednosti (O%).


12/101

BRANO SAVETOVALI-TE9avetodavna institucija u kojoj strunjaci ra"liiti pro!ila (lekari, psiolo"i, socijalni radnici,pedago"i itd.) nastoje da po#ognu "ainteresovani# oso$a#a da ostvare uspean $rak a ljudi#a u$raku da ree svoje $rane pro$le#e. 2so$e koje ele da stupe u $rak #ogu u ovo#

savetovalitu, u" po#o strunjaka, da $olje upo"naju svog partnera, ali i se$e sa#og, u pogledunastali dispo"icija (eventualni optereenja), psioloki i psiopatoloki tendencija i crtalinosti, te da tako naprave naj$olji #ogui i"$or suprunika. 2so$a#a u $raku savetovaliteprua po#o u reavanju pro$le#a $ranog prilagoavanja, ra"reavanja #euso$ni kon!likata,kao i po#o u pitanji#a, odnosa pre#a deci. -aj"ad, ra"vedene oso$e u savetovalitu #ogudo$iti savet kako da se prilagode novo# stanju i kako da ree e#ocionalne pro$le#e ve"ane "aodvajanje od $iveg $ranog partnera, kao i da sauvaju do$re odnose sa deco#.

BRAK*rutvena, pravno ili verski "asnovana institucija "ajednikog ivljenja punoletni oso$ara"liitog pola koja je osnov porodice i podra"u#eva u"aja#na prava i o$ave"e suprunika, kao i

o$ave"e pre#a poto#stvu. + $raku ovek "adovoljava #noge svoje socijalne, $ioloke,ekono#ske i psioloke potre$e ("a sigurnou, sekso#, roditeljstvo# itd.). Postoji vie o$lika$raka, "asnovani na o$iajno#, versko# ili "akonsko# pravu. Ho su #onoga#ija, $iga#ija,poliga#ija (poliandrija ili poliginija).

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3D Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&CbRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@ABeputaciona #o

%&&


C


13/101

CIKLOTIMNI POREMEAJ(od gr. kiklos = krug i ti#os = raspoloenje) !ektivni pore#eaj linosti koji se odlikujenai"#enini#, nai"gled $e"ra"loni#, spolja ne#otivisani# s#enjivanje# perioda usienja iiperaktivnosti, s jedne, i tuge i neaktivnosti, s druge strane. I. p. se ra"likuje od #anino Iattell>,j"enk>/5senck>, Gil!ord>Guil!ord>). Pre#a neki# psiolo"i#a c.l. su sa#o na"ivi, skraeniopisi i"vesnog tipinog naina ponaanja. 9uprotno ovo# no#inalistiko# gleditu Gordon2lport "astupa realistiko stanovite, po koje# crte stvarno postoje 6ispod koe6 u pojedincu ii#aju uticaj na njegovo ponaanje. 2ne, poput navika i stavova, predstavljaju deter#iniuetendencije, ali su u odnosu na navike optije, a u odnosu na stavove ra"likuju se po to#e to nisu

us#erene na neki o$jekt i to ne i#pliciraju njegovu procenu (po"itivnu ili negativnu). Po2lportovoj de!iniciji, crta (lina dispo"icija) je 6uoptena neuropsiika struktura (svojstvenaindividui), sposo$na da #noge drai uini !unkcionalno ekvivalentni# i da uvede i vodi dosledne(ekvivalentne) o$like prilagodljivog i stilskog ponaanja6. Irte, pre#a 2lportu, #ogu $iti opte iline (#or!ogenetske) dispo"icije. 2pte crte su korisne jer o#oguavaju poreenje pojedinca sdrugi#a, ali su #anje stvarne u odnosu na line. inost, s#atra 2lport, i#a svega nekolikocentralni crta (F < %@) i sa#o jednu kardinalnu. Pre#a vrsti, crte #ogu $iti crte karaktera(o$janjavaju "ato neko neto ini, pose$no u interpersonalni# odnosi#a), crte te#pera#enta(o$janjavaju kako neko neto ini) i sposo$nosti (koliko uspeno neto ini). atel ra"likujepovrinske i i"vorne crte.

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3D Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&FCDbRu zLi

http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097454&viewfull=1#post17097454http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097454&viewfull=1#post17097454http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097454&viewfull=1#post17097454http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLi


14/101

/lita

+lanjen%D.@&.&@@E.

Pol#uki

PorukeF.@A

Beputaciona #o%&&


ULNE EMOCIJEGrupa relativno jednostavni e#ocija i"a"vani ulni#, spoljanji# ili unutranji# sti#ulusi#a,koje po svo# a!ektivno# tonu #ogu $iti prijatne ili neprijatne. + prijatne se u$rajaju e#ocijera"liitog inten"iteta, od oseanja telesne prijatnosti (npr. usled $lagog u#ora), oseanja"adovoljstva (kada utoli#o e), pa sve do eksta"e (uivanje u u"$udljivoj vonji auto#o$ilo#, uskijanju na vodi i sl.). + neprijatne se u$rajaju e#ocije $lagog oseanja nelagodnosti (laki svra$),

oseanje od$ojnosti, oseanje odvratnosti (dodir sa ljigavi# ivotinja#a, organi"#i#a koji trule isl.), pa sve do oseanja velikog !i"ikog $ola (npr. ranjavanje).

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3 Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&CbRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@A
http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097458&viewfull=1#post17097458http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097458&viewfull=1#post17097458http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097458&viewfull=1#post17097458http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLi


15/101

Beputaciona #o%&&


UDLJIVOST9klonost ka i"nenadni# i iracionalni# pro#ena#a raspoloenja i neo$ino# irovito#ponaanju. 2va oso$ina se esto sree kod e#ocionalno ne"reli i isteriki oso$a. . G. ung(ung) i"raenu . kod #ukaraca pripisuje dejstvu ni#e.

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3 Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&DCE

bRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@ABeputaciona #o

%&&


DDEJA IGRA(engl. pla5 = igra, dra#a, sport) 9i#$olika, stvaralaka, spontana, do$rovoljna, i"nutra#otivisana i slo$odna aktivnost deteta koja ne#a i"van se$e neki drugi cilj osi# uivanja u njojsa#oj i njeni# re"ultati#a. Mgra se, s#atra . 4aj"ina (4ui"inga), pre#a unapred utvreni#pravili#a, "$iva u jedno# !iktivno# svetu, prostorno i vre#enski i"dvojeno# od pro"ainogsveta, a njeno i"voenje prate oseanja radosti, "adovoljstva, kao i svest o to#e da je ona 6neto


16/101

drugo6 od svakodnevnog ivota. *. i. i#a vanu !or#ativnu ulogu u psiiko# ra"voju deteta,pose$no u njegovo# socijalno#, #oralno#, intelektualno# i e#ocionalno# ra"voju. *. i. 7oe$iti !unkcionalna, recepcijska, stvaralaka, igra s pravili#a itd. 0e na u"rastu dece od A ' godine u naoj kulturi ra"likuje se igra #ukog i enskog deteta. *eaci se igraju vietak#iarski, a devojice ee dra#ski i kooperativni igara.

DEJI STRA+OVIPose$ni straovi koji se javljaju u detinjstvu i koji su karakteristini "a decu. -eki od nji suuniver"alni ljudski straovi koji se javljaju najranije toko# ra"voja, kao to su, reci#o, stra odi"#icanja podloge, i"nenadnog jakog "vuka ili $ljeska, a drugi su oso$eni "a decu kao to je straod ko#adanja, kastracioni stra, stra od odvajanja, stra od stranca, "ati#, stra od prljanja,stra od ivotinja, stra od de#ona itd. Pre#a psioanalitiari#a, #nogi od d. s. "apravo sustraovi od unutranji opasnosti, od vlastiti nagona. Pre#a etolo"i#a, ovi straovi koji suuglavno# "ajedniki "a #ladunad #aj#una i oveka, !ilogenetski su odreeni i $iolokisvrsisodni.

DELINKVENCIJA(od lat. delinQuere = o#anuti, pogreiti, prestupiti) Prestupniko ponaanje, vrenje krivinidela. *. i#a svoje socijalne, socijalno psioloke i individualno psioloke u"roke i inioce.-eke antisocijalne, e#ocionalno nesta$ilne i nesocijali"ovane linosti sklonije su vrenjuprestupniki dela, nego druge, do$ro socijali"ovane linosti. + klinikoj i !oren"ikojpsiologiji pose$no se prouava pro$le# #aloletnike delinkvencije.

DELUZIJEPogreno uverenje ili neosnovane tvrdnje i ideje koje $olesnik uporno "astupa, #i#o druginor#alni pripadnika svoje kulture, ak i onda kada je suoen sa jaki# doka"i#a koji $i $ilidovoljni da "dravog oveka ra"uvere. +koliko svi lanovi jedne kulture dele ista neodriva

svatanja, ne #oe se s#atrati da su to d. (npr. da adaja guta 9unce kada je po#raenje), ve suto verovanja. Postoji ra"lika i"#eu d., ilu"ije i alucinacije.

DEPRESIJA(lat. depressio = sputanje, opadanje, sniavanje) %. + psiijatriji teak psiiki (a!ektivni)pore#eaj koji o$uvata opte snienje ivotnog tonusa, gu$itak apetita i interesovanja,neprestanu "a$rinutost, nesanicu, usporenost #iljenja "ati# $e"voljnost, o$esra$renost,potitenost, u#or, oseanje snane tuge, $e"nadenosti, #anje vrednosti i oseanje pra"nine.9#atra se da d. #oe nastati $e" jasnog, vidljivog u"roka, i" ipotetiki 6unutranji6,konstitutivni ra"loga (endogena d.), ali i kao odgovor na nepovoljne trau#atske spoljanjeokolnosti (reaktivna d.). *epresija #oe $iti udruena sa ipoondrijo#, paranojo# i anksio"ni#stanji#a. + starosti se #oe javiti involutivna d. &. + psiologiji, kod nor#alni ljudi, pose$noraspoloenje koje karakterie oseanje dosade, $e"voljnosti, #alodunosti, $e"ra"lone tuge,pesi#i"#a i usporeno #iljenje.

DEPRESIVNA REAKCIJAProla"no stanje nastalo usled nakog i"nenadnog i tekog gu$itka, !i"ikog o$oljenja ilira"oaranja, a karakteriu ga oseanje $e"voljnosti, #alodunosti, oajanja, kao isa#ooptuivanje i autoagresivnost.


17/101

DESTRUKTIVNOST*ina#ika crta linosti koja se #ani!estuje u ra"orno#, ruilako# ponaanju. *. je vidiracionalne, #aligne agresivnosti, poto je njen cilj unitavanje radi unitavanja. *. se, po neki#psiolo"i#a, javlja kao direktna posledica aktuelne !rustracije vani ljudski potre$a. Pre#a/riu 1ro#u (1ro##), #euti# ona je ukorenjena u ovekovo# karakteru kao sekundarna

#ogunost, koja je posledica patolokog ra"voja linosti, o#etanja ra"voja pri#arni ljudskipotencijala (potre$a "a lju$avlju, stvaralatvo#, slo$odo# itd.). ko nije u stanju da voli i dastvara, ovek i#a potre$u da unitava. + to# s#islu je d. jedan od #eani"a#a $ekstva odslo$ode i od usa#ljenosti koju ona donosi. Pre#a 1rojdu, pak, d. je i"ra" nagona s#rti.

DETE /EGO,STANJE0+ ?ernovoj (?erne) transakcionoj anali"i, ego < stanje u koje# oso$a doivljava, govori, osea,#isli i dela 6poput deteta6 (o"nake 6detinjast6 ili 6ne"reo6 su neadekvatne jer pripadaju je"ikuBoditelja). ?iti 6u stanju *.6 "nai ponaati se (gestovi, #i#ika, nain govora) i oseati se kaoto s#o se oseali kada s#o $ili na u"rastu deteta i"#eu & i F < godina. Pojedinac kod koga jeaktivno stanje *. alje poruke iji je osnovni s#isao R/M7 ili 29/S7. 2$rasci oseanja i

delanja *. su genetski progra#irani te stoga ?ern ovaj deo linosti na"iva 6areopsio#6. +!unkcionalno# s#islu, u svako# ego < stanju *. postoji daptirano (do$ro prilagoeno,konvencionalno, posluno, uspeno u koli itd.) *. Prkosno (neprilagoeno, negativistiko) *. i9lo$odno (si#patino, nestano, nesputano, spre#no na igru) *. *a $i postigao psiiki sklad i"relost, ovek tre$a da prepo"na i da upo"na svoje *., a ne da ga od$acuje ili negira. -ajvrednijideo linosti je 9lo$odno *. sposo$no da uiva, spontano, duovito, kreativno, intuitivno, radosnoi i#aginativno.

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3E Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&DC%@bRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#uki

Poruke F.@ABeputaciona #o

%&&



18/101

*DETINJSTVO

Period i"#eu roenja>odojeta i adolescencije. 8a ovaj period je karakteristina "avisnost detetaod roditelja i stariji oso$a i relativno dug !i"iki, !i"ioloki, psioloki i socijalni ra"voj. *. se ura"liiti# kultura#a i epoa#a protee na ra"liite u"raste a i njegova priroda se ra"liito svata.Poja# d., kako poka"uju t"v. novi istroiari, antropolo"i i psiolo"i (1. rijes, B. ?enedikt, M. 9.on) nije univer"alan, ve je istorijski i kulturoloki uslovljen. + svi# tradicionalni# kultura#ase pose$ni# rituali#a inicijacije o$eleava kraj d. i stupanje u "relost. riteriju# "a utvrivanjekraja d. #oe $iti ronoloki (%& < %A godina), $ioloki (pu$ertet i javljanje sekundarniseksualni karakteristika), psioloki ("relost #iljenja, oseanja, psioseksualna), etiki(#oralna "relost), pravni itd. 2drasli su skloni da naknadno ideali"uju period d. koji i# sa velikevre#enske distance i"gleda idilian, $e"$rian, srean i $eskon!liktni period ivota. Mstraivanja,naprotiv, poka"uju da je "a dete taj period vrlo $olan, ispunjen kon!likti#a, kri"a#a i straovi#a.

DIMENZIJE LINOSTI2pte crte, !aktori ili druga "akljuena svojstva linosti koja se #ogu prika"ati u vidukvantitativnog, $ipolarnog kontinuu#a vrednosti. *. l. je psioloki konstrukt, veliina koja seo$ino ispituje i #eri inventari#a linosti i testovi#a i slui "a poreenje ra"liiti linosti upogledu relativne ra"vijenosti te oso$ine koja se, po pretpostavci, u populaciji nor#alnorasporeuje ( npr. egoi"a# < altrui"a#, ekstraver"ija < introver"ija, potenje < nepotenje,urednost < neurednost itd.). ko utvrdi#o koje d. l. i u koje# stepenu poseduje neka oso$a,#oe#o na taj nain veo#a do$ro opisati tu oso$u, pa ak, sa i"vseno# verovatnoo# ipredviati njeno ponaanje u odreeni# situacija#a.

DINAMIKA GRUPEPro#ene u strukturi i !unkcionisanju grupe kao i aktivnosti, procesi i "$ivanja koji i uslovljavajui kanaliu. M"vesne relativno #ale pro#ene u jedno# delu grupe #ogu dovesti do $itni pro#enau !unkcionisanju cele grupe. + d. g. u$rajaju se procesi i pojave kao to su3 grupni pritisak,!or#iranje i #enjanje stavova, socijalna interakcija i socijalni kon!likti unutar grupe, grupnoodluivanje, rukovoenje, kooperacija, tak#ienje, kon!or#i"a# itd.

DINAMIKA LINOSTI9veukupnost psiiki procesa, #eani"a#a i o$ra"aca ponaanja, koji dovode do podsticanjalinosti na aktivnosti, kao i do unutranji pro#ena u njoj. *. l., pre svega, prouava pro$le#psiike energije i njene raspodele, proces #otivacije, a naroito ra"liite dina#ike pokretaeponaanja oso$e, kao to su nagoni, #otivi, potre$e, tenje, interesovanja, crte linosti, e#ocije,vrednosti i sl., "ati# !rustracije, kon!likte i naine njiovog reavanja, pose$no #eani"#eod$rane.

DIREKTIVNA TERAPIJA9vaka vrsta psioterapije koja se "asniva na direktno# uticaju na pacijenta pute# saveta ta daini (racionalno sugestivna terapija), nared$i i "ateva upueni ipnotisano# da ukloni nekesi#pto#e (ipnotika terapija), #enjanja $olesni navika i o$ra"aca ponaanja ($iejviorterapija) i sl. 9upotno nedirektivna terapija.


19/101

DISCIPLINA(lat. disciplina = nastava, o$ra"ovanje; red) %. Propisana pravila ponaanja, red, poredak, "aptkoji vai u nekoj ijerarijski organi"ovanoj instituciji (vojska, crkva, tajno drutvo, o$danite,kola, stranka, radna organi"acija). *isciplinovan je onaj lan grupe (!or#alne ili ne!or#alne)

koji se ponaa u sladu sa svoji# #esto# u grupi, propisano# ulogo#, standardi#a grupe i kojise pokorava "atevi#a nje#u nadreeni. + socijali"aciji dece, odrasli "atevaju d., odnosno,kontroliu da li je ponaanje dece u skladu sa socijalni# i kulturni# nor#a#a, te se svakoodstupanje od nji kanjava a ispravno nagrauje. &. 9iste# "nanja koji ini granu jedne nauke ilivid tu#aenja (naune, !ilo"o!ske i duovne discipline). + ovo# s#islu #ogu $iti !or#alne d.(#ate#atika, logika), u#anistike (psiologija, antropologija), prirodno ' naune (!i"ika,e#ija), e"oterine (astrologija, spiriti"a#) itd.

DOSADA9loeno psiiko stanje koje sadri neve"anu, rasutu panju, oseanje nelagodnosti, "asienosti,$e"voljnosti i odsustvo interesovanja "a okolna "$ivanja. avlja se u po"nati#, ponavljani# i

ne"a#enljivi# situacija#a u koji#a nedostaju o$jekti ili "$ivanja koje i#aju neku vrednost "asu$jekta i "a koja $i #ogao da se e#otivno i intelektualno vee.

DROGAPrirodna ili sintetika e#ijska supstanca koja, kada se unese u organi"a#, utie na pro#ene, u!i"ioloki# i psiiki# (intelektualni#, e#ocionalni# i #otivacioni#) !unkcija#a, $itno #enjaponaanje, a viekratna upotre$a dovodi do tolerancije, navikavanja ili stvaranja "avisnosti(psiike i>ili !i"ike). -eke d. deluju depresivno (analgetici, pose$no snani opijati su npr.#or!iju#, eroin), druge sti#ulativno na nervni siste# (ka!a, a#!eta#ini, nikotin) i #enjajusvest, doivljaj $ola, raspoloenje, a neke i"a"ivaju neo$ina iskustva i alucinacije (9*,#eskalin). + iroku klasu d. u$rajaju se psiotropni lekovi i druga !ar#akoloka sredstva ija je

upotre$a do"voljena i socijalno privaena (nikotin, alkool), ali i ona koja su "akono#"a$ranjena (kokain, eroin i sl.). +"i#anje neki d. (eroin, ai, kokain) dovodi $r"o dostvaranja "avisnosti, a kada se naglo prestane s njiovi# u"i#anje# dola"i do apstinencijalnogsindro#a.

DU-A%. + grkoj !ilo"o!iji, kod Platona, ne#aterijalna, nepropadljiva i $es#rtna supstanca. 9uprotnotelo. &. od ristotela naelo, osnova ivota, osnova svi vitalni procesa. A. + religiji inarodno# verovanju ne#aterijalno $ie, $oanskog porekla, koje nadivljava ovekovu telesnus#rt i putuje na onaj svet, u onostranu stvarnost. . 0rilac svi #entalni, psiiki aktivnosti Tpsia

DU-EVNA BOLESTT Psiika $olest

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3F% Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3&EC%%bRu zLi



20/101

/lita

+lanjen%D.@&.&@@E.

Pol#uki

PorukeF.@A

Beputaciona #o%&&


D1D1EJMS2LANGEOVA TEORIJA EMOCIJA

*ve srodne, ne"avisno nastale teorije, a#erikog psiologa 0ilje#a *ej#sa (a#es) i danskog!i"iologa arla angea (ange), pre#a koji#a je sutina e#ocije sa#a telesna, !i"iolokareakcija, odnosno doivljaj te reakcije. ada organi"a# registruje i"vesne e#ocionalne drai, onauto#atski, re!leksno reaguje pro#ena#a u !unkcionisanju visceralni organa i pro#ena#a u

napetosti skeletni #iia. 2paanje ovi pro#ena u unutranji# organi#a i drugi sa nji#apove"ani telesni pro#ena (u$r"an rad srca, "nojenje, u$r"ano disanje i sl.) ini sr e#ocije. *.< . t.e. korenito #enja uo$iajeno "ravo ' ra"u#sko #iljenje o telesni# pro#ena#a kaoposledica#a e#ocije. 7i ne plae#o "ato to s#o tuni i ne stee#o pesnice "ato to s#o $esni,ve o$rnuto, tuni s#o "ato to plae#o i $esni s#o "ato to stee#o pesnice. ko na#ernoi"a"ove#o su"e, jecanje i napravi#o !acijalne pokrete karakteristine "a e#ociju tuge, #i e#ouskoro i"a"vati i sa#u tu e#ociju, i o$rnuto, ako uspe#o da sprei#o javljanje ovi telesnipro#ena, spreie#o i pojavu sa#e e#ocije. 2voj teoriji se suprotstavlja enon < ?ardovateorija e#ocija.

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3F& Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3A@C%&bRu zLi



21/101

/lita

+lanjen%D.@&.&@@E.

Pol#uki

PorukeF.@A

Beputaciona #o%&&


3 /D40..........................

Poslednji put aurirao>la $Bu "i 3 %%.@A.&@%%. u @3&A

%%.@A.&@%%., @A3F&C%AbRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@A

Beputaciona #o%&&

http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097526&viewfull=1#post17097526http://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097526&viewfull=1#post17097526http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLihttp://forum.krstarica.com/showthread.php/451466-Psiholo%C5%A1ki-re%C4%8Dnik-nau%C4%8Dnih-termina-i-izraza?p=17097526&viewfull=1#post17097526http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLi


22/101

EEDIPOV KOMPLEKS

(gr. ojdipos, gen. podos) 9loena i prevasodno nesvesna konstelacija, predstava, stavova ia!ekata koja se javlja u trijadi dete < otac < #ajka, u !alusno# stadiju#u, u do$a punog ra"vojain!antilne seksualnosti (i"#eu tree i pete godine). *ete tada gaji nesvesnu ali snanu erotskusklonost pre#a roditelju suprotnog pola, a istovre#eno i nesvesnu #rnju pre#a roditelju istogpola, koga, inae, svesno voli i u"i#a "a u"or u procesu identi!ikacije.

EGO(lat. ego = ja) %. 0lastito a, sa#, stvarno sredite linosti ili jedinstven pojedinac. &. +psioanali"i, sredinji deo trodelne strukture linosti koji se nala"i i"#eu ida i super < ega. /. jekao i"danak ida nastao njegovi# #odi!ikovanje# u dodiru sa spoljanjo# stvarnou, s#atra 9.1rojd (1reud). 2n je podeen "a pri#anje drai i od$ranu od nji. /. nastaje i" sudara nagona ida

sa stvarnou i prvo se ra"vija kao telesni ego. Prva i najvanija uloga e. je prilagoavanjestvarnosti. 8a ra"liku od ida, e. se upravlja po principu realnosti. Procesi koji se odigravaju u e.na"ivaju se sekundarni procesi. *ruga vana uloga e. jeste organi"ovanje i integracija psiikiprocesa u skladnu celinu. ko e. u to#e ne uspe, onda se aktiviraju ra"liiti #eani"#i od$rane./. i#a "adatak da i"ae na kraj i sa strogi# "atevi#a super < ega, a ukoliko se e. ne pridravati idealni nor#i, super < ego ga $e"o$"irno kanjava oseanje# #anje vrednosti i oseanje#krivice. /. #ora da slui ak tri surova gospodara, a to su stvarnost, id i super < ego. Ba"voj egaodvija se od opaanja nagona pre#a savladavanju nagona. *rugaije svatanje e. ra"vilo seunutar psiologije.

EGOCENTRIZAM

2so$ina #iljenja u rani# !a"a#a ra"voja, koja se #ani!estuje kao nesposo$nost su$jekta da svetpos#atra i" ugla drugog pojedinca, ve iskljuivo i" sopstvenog koji se apsoluti"uje./gocentrino dete (ili odrasla oso$a) nije se$ino, egoistino, poto ne#a i"graeno sa#osvesnoi $e"o$"irno ja, a opet, egoista nije egocentrian jer on vrlo do$ro po"naje potre$e i interesedrugi ljudi, ali i ignorie. /gocentri"a# je srodan narci"#u, jer se i tu "ane#aruje o$jekt.

EGOIZAM?e"o$"irno voenje rauna iskljuivo o sopstveni# potre$a#a i vlastitoj koristi. /., ili se$inost,u psiologiji o"naava preterano interesovanje oso$e "a se$e sa#u i sa#oivo insistiranje sa#ona svoji# interesi#a, a "ane#arivanje interesa drugi ljudi. /. se ra"likuje od narci"#a.-arci"a# o"naava sa#o"alju$ljenost, a ne sa#oivost. 9uprotno T altrui"a#.

EGO2STANJE+ transakcionoj anali"i, 6kon"istentan o$ra"ac oseanja i doivljavanja koji je direktno pove"ansa odgovarajui# kon"istentni# o$rasce# ponaanja6 (?ern, %ED%). Pre#a /. ?ernu (?erne), e.'s. nije ni socijalna uloga, ni ipotetika, apstraktna instanca, nego je univer"alna psiolokarealnost koja se #ani!estuje odreeni# dranje# tela, gestovi#a, #i#iko#, naino# govora,slanje# odreeni poruka i, naj"ad, odgovarajui# su$jektivni# doivljaji#a. /.'s. je strukturnajedinica linosti, koji i#a ukupno A3 Boditelj, 2drasli i *ete. 9truktura linosti #oe sepredstaviti tripartitno# se#o# ili strukturalni# dijagra#o#, koji sainjavaju tri vertikalno


23/101

poreana kruga.9vako od ovi stanja i#a svoje #esto i svoju !unkciju u celovitoj linosti, kojanaj$olje !unkcionie kada su sva tri stanja u ravnotei. Pro$le# nastaje kada jedno od ovi e.'s.postane do#inantno, preu"#e vostvo i pore#eti skladnu delatnost pojedinca.

EMOCIJA

edan od osnovni psiiki doivljaja koji predstavlja karakteristino u"$ueno stanjeorgani"#a i"a"vano neki# e#ocionalni# sti#uluso# ili situacijo#, a #ani!estuje se na trira"liita plana3 (%) 9u$jektivno#, kao #entalni doivljaj (radosti, tuge, prijatnosti i sl.); (&)1i"ioloko# (npr. u$r"ani puls, "nojenje itd.) i (A) ponaajno# (npr. ste"anje pesnica, #rtenje isl.). -a su$jektivno#, doivljajno# planu, e. se ra"likuju pre#a kvalitetu. 2snovne, pri#arne e.su stra, gnev, radost i alost. Pre#a osnovno#, edonistiko# ili a!ektivno# tonu kojipreovlauje, e. #ogu $iti prijatne i neprijatne. /. se #ogu podeliti na ra"liite naine. Pre#asvojoj us#erenosti i sadrini #ogu $iti3 e. ve"ane "a ulno draenje, estetske e., #oralnaoseanja, e. ve"ane "a druge ljude, e. ve"ane "a sa#oocenu itd. aina e. #oe da varira odsasvi# sla$og inten"iteta i"vesnog raspoloenja pa do snani a!ekata i neo$u"dani strasti.0anu ko#ponentu e. ine organske, !i"ioloke pro#ene, od koji su pose$no vane one koje su

nastale aktiviranje# si#patikog dela autono#nog nervnog siste#a (irenje "enica, $ri i snanijirad srca, u$r"ano disanje, usporen rad creva i organa "a varenje, pojaano luenje adrenalina,poveana koliina eera u krvi, poveanje #iine napetosti i sl.). 9ve ove telesne pro#enei#aju ulogu da pripre#e organi"a# "a pojaane napore i "a itnu akciju ($eanje ili $or$a). -eketipine pro#ene u ponaanju i gestovi#a predstavljaju spolja vidljivu ko#ponentu e./#ocionalno ponaanje, pose$no kod pri#arni e#ocija, u najveoj #eri je nasleeno, gotovouniver"alno i nekada je $ilo svrsisodno sa gledita evolucije, kao to je poka"ao jo N. *arvin(*arLin). Hi ekspresivni pokreti i#aju i vanu ko#unikativnu !unkciju. 9vu ra"novrsnost isloenost e. do sada nije u potpunosti o$jasnila ni jedna od teorija e#ocija (npr. evolucionistikateorija, teorija aktivacije, *ej#s < angeova, enon < ?ardova, Uaterova kognitivna teorija idr.).

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA9poso$nost i vetina korienja inteligencije u poslu, #eulini# odnosi#a i svakodnevno#ivotu. /. i. je #etasposo$nost, oso$en sloaj dispo"icija linosti, koji na# o#oguava dauspeno koristi#o ne sa#o 6ladnu6, apstraktnu inteligenciju, nego i ostale sposo$nosti i vetinekoje su neopodne "a skladan, uspean i "drav ivot. 9klop crta koji sainjava e. i. inesposo$nost sa#ora"u#evanja (sagledavanje svoji sposo$nosti, potre$a, oseanja i kon!likta),sposo$nost sa#okontrole (o$u"davanje 6toksini6 e#ocija kao to su $es, "avist, stra),sa#ouverenost (sa#opou"danje, opti#i"a#), sposo$nost e#patije (ra"u#evanje oseanjadrugi), sposo$nost uspostavljanja i odravanja skladni #euljudski odnosa, kao i reavanjeinterpersonalni suko$a. judi koji i#aju ra"vijeniju e. i. ne sa#o da su uspeniji u drutvu, upro!esionalnoj delatnosti i $raku, nego su #entalno i !i"iki "draviji i otporniji na $olesti. ?liskaje socijalnoj inteligenciji.

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3FA Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3FAC%bRu zLi



24/101

/lita

+lanjen%D.@&.&@@E.

Pol#uki

PorukeF.@A

Beputaciona #o%&&


/EMOCIONALNA KONTROLA9poso$nost upravljanja, o$u"davanja i preo$likovanja vlastiti e#ocija u skladu sa "atevi#arealnosti, usvojeni# vrednosti#a i drutveni# nor#a#a. /. k. je jedna od vani odlikae#ocionalne "relosti. *ete #ora u toku socijali"acije i ra"voja linosti da naui da prepo"naje ida savladava e#ocije kao to su npr. gnev, "avist ili panian stra.

EMOCIONALNA LABILNOST-esposo$nost odravanja e#ocionalne sta$ilnosti, sklonost ka lako# gu$ljenju e#ocionalneravnotee i ka estoj, $e"ra"lonoj i nepredvidljivoj pro#eni raspoloenja, od veo#a veselog dotunog. /. l. #oe $iti odlika nor#alne linosti, ali se javlja i u sklopu neki duevni $olesti(npr. isterija, #anijako < depresivna psio"a).

EMOCIONALNA NEZRELOST/#ocionalno reagovanje koje odgovara vie #lae# u"rastu nego u"rastu oso$e koja takoreaguje. /. n. ukljuuje in!antilno e#ocionalno ponaanje, egocentri"a#, nesposo$noste#ocionalne sa#okontrole, e#ocionalnu nesta$ilnost i reagovanje po principu 6sve ili nita6. /.n. #oe $iti re"ultat "astoja u e#ocionalno# ra"voju, "nak e#ocionalne nedovoljne ra"vijenosti

ili re"ultat regresije. 2so$ina e. n. #oe se javiti i kod odrasle, inae nor#alne i intelektualno"rele oso$e, ali i kod neurotini i psiotini oso$a (isterija, !o$ija, pore#eaj karaktera,granini sluajevi, si"o!renija). Psioanali"a o$janjava e. n. !iksacijo# "a neki od stupnjevain!antivne seksualnosti.

EMOCIONALNA PREOSETLJIVOST-epri#ereno snano e#ocionalno reagovanje, $r"o i lako e#ocionalno u"$uivanje $e" pravogra"loga. 2so$e koje su e. p. "a sitnicu se uvrede, lako se naljute, preterano se uplae u ne #nogo
http://forum.krstarica.com/member.php/170536-bRu-zLi


25/101

opasnoj situaciji, sklone su tre#i u ispitnoj situaciji, lako se rastue i rasplau, ak i $e""naajnijeg povoda.

EMOCIONALNA STABILNOST9poso$nost da se pri#ereno, dosledno i predvidljivo e#ocionalno reaguje u skladu sa oso$ina#a

situacije i o$jekata koji su e#ociju i"a"vali. /. s. podra"u#eva uspeno ouvanje e#ocionalneravnotee, kao i nesklonost nagli# i ekstre#ni# e#ocionalni# odgovori#a. 2na je vanako#ponenta e#ocionalne "relosti.

EMOCIONALNA TUPOST-esposo$nost adekvatnog e#ocionalnog doivljavanja i reagovanja u situacija#a koje, popravilu, i"a"ivaju e#ocije kao to su radost, tuga, stra, $es itd.

EMOCIONALNA ZAVISNOST2$lik ne"rele e#ocionalne ve"anosti koji podra"u#eva preterano oslanjanje na neku drugu oso$uili grupu koja se doivljava kao i"vor sigurnosti, lju$avi i $lagostanja. ko doe do prekida ove

ve"e (od$acivanje, odla"ak o$oavane oso$e i sl.) onda e. ". oso$a osea gotovo panian stra,nesigurnost, inten"ivnu patnju, a #oe doi i do depresivne reakcije. Psioanalitiari s#atraju daje e. ". jedna od oso$ina oralnog karaktera.

EMOCIONALNA ZRELOSTspekt "relosti linosti koji poka"uje u kojoj #eri je pojedinac uspeo da preva"ie in!antilno,ne"relo ponaanje i da dostigne nivo e#ocionalnog reagovanja koji je karakteristian "a odraslogpripadnika date kulture. /. ". $e" o$"ira na #eukulturne ra"like, po pravilu, podra"u#evae#ocionalnu sta$ilnost, do$ru e#ocionalnu kontrolu, preva"ilaenje narci"#a, e#ocionalne"avisnosti, ra"draljivosti, kao i drutveno privatljivo e#ocionalno ponaanje.

EMOCIONALNI DO1IVLJAJ9vesna, su$jektivna ko#ponenta e#ocije koja predstavlja organi"ovan sklop oseanja, a nastajeopaanje# i tu#aenje# vlastiti telesni pro#ena u organi"#u. 1eno#enoloka ieg"istencijalistika psiologija najvie panje pri prouavanju e#ocija posveuju e. d.

EMOCIONALNI POREMEAJ*ijagnostika kategorija u psiijatriji koja ukljuuje ra"liite vidove e#ocionalno neadekvatnogreagovanja (e#ocionalna tupost, $e"ra"loni stra, nepri#erena eu!orija i sl.), nesposo$noste#ocionalne sa#okontrole (nekontrolisane provale $esa, plaa, ra"draganosti i sl.) i roninepatoloke pro#ene u e#ocionalno# ponaanju (cikloti#ni pore#eaj, depresija, #anija, $olesnara"draljivost, anksio"nost i sl.).

EMOCIONALNI -OK9tanje veo#a povienog e#ocionalnog u"$uenja, praeno psiiko# kon!u"ijo#, #alaksalou,6odu"i#anje#6 ruku i nogu, gu$itko# e#ocionalne kontrole i sposo$nosti adaptivnog ponaanja,a nekada i nesvestico#. 2vo stanje psiike i !i"ike paralisanosti i"a"vano je, po pravilu, neki#snani# i nepredvieni# stresogeni# dogaaje# (npr. "e#ljotres, sao$raajna nesrea, s#rtdrage oso$e).

EMOCIONALNO PONA-ANJE


26/101

?iejvioralna ko#ponenta e#ocije, a sastoji se u karakteristinoj #i#ici lica, spolja vidljivi#pokreti#a, o$rasci#a ponaanja i reagovanja na e#ocionalne sti#uluse. ?iolog N. *arvin(*arLin) je u svo# delu M"raavanje e#ocija kod ivotinja i kod ljudi (%D&) poka"ao da suodreeni pokreti i o$rasci ponaanja tesno pove"ani sa uroeni# e#ocija#a i da predstavljajunekada adaptivno vredno ponaanje (npr. #rtenje, krgutanje "u$i#a i ste"anje pesnica u $esu).

0. 7ekdugal (7c*ougall) je jedan od prvi psiologa koji je jo %E@. uka"ao na odreenoinstinktivno ponaanje ve"ano "a pri#arne e#ocije (pokreti udaljavanja i $eanja u strau,pri$liavanja kod lju$avi i sl.).

EMOCIONALNOSTarakteristika linosti, relativno trajna dispo"icija koja se ispoljava u lako# i snano#a!ektivno# reagovanju (ljutnja, $es ili stra, tuga). judi se #euso$no ra"likuju u stepenu e., to"avisi od njiovog te#pera#enta i linog ivotnog iskustva.

EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE0id klasinog uslovljavanja u koje# se nena#erno i nevoljno, $e" ra"u#evanja sa#og procesa

uenja, stie uslovna e#ocionalna reakcija. Ha uslovna reakcija (+B) nastaje kao odgovor naneke sluajne, prvo$itno neutralne, a kasnije uslovne drai (+*), koje su $ile date "ajedno sa$e"uslovno# drai (?*), koja kao $e"uslovnu reakciju (?B) i"a"iva neku jaku e#ociju(odvratnost, stra, $es). -ekoliko ponavljanja, a ponekad i sa#o jedanput, dovoljno je su$jektuda naui da na sa#u +* reaguje e#ocijo# koju, spontano, i"a"iva ?*. lasian sluajeksperi#entalnog e. u. jeste po"nati sluaj #alog l$erta, koji je uslovljen da se plai $elipacova. 2so$ine e. u. su3 (%) nastaje veo#a $r"o ("ateva #ali $roj ponavljanja), (&) lako segenerali"uje (iri se na sline drai) i (A) teko se gasi. -a ovaj nain nastaju !o$ije, aver"ije,si#patije i antipatije i druge e#ocionalne reakcije, nor#alne i a$nor#alne, ije na# porekloo$ino nije jasno i koje i"gledaju neo$ino i nera"u#no.


%%.@A.&@%%., @A3FC%FbRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol#uki

PorukeF.@A

Beputaciona #o%&&


27/101


FFIKSACIJA(lat. !iJus = utvren, uvren) %. +porno, tvrdoglavo ponavljanje i"vesne nesvrsisodne reakcijeu pro$le# < situaciji, kao i uvrivanje tog neuspenog odgovora uprkos njegovoj $es#islenosti.2vi rigidni postupci se uvruju u situacija#a $re#eniti# e#ocionalno# napetou, poduticaje# osujeeni elja, to o#eta !leksi$ilnost na intelektualno# planu. &. + psioanali"i,"aostajanje i utvrivanje seksualnog nagona na neko# od raniji stadiju#a. 1. je snana prisilnave"anost li$ida "a ranije o#iljene vidove "adovoljenja ili o$jekte, ve"anost koja oteava ili inineuspeni# dalji ra"voj. 2so$a #oe investirati isuvie li$ida u i"vesne in!antilne o$jekte(#ajka>otac), radnje (gledanje, sisanje) ili itave psioseksualne stadiju#e (oralni, analni).+koliko je vie energije uloeno u ranije !a"e ra"voja, utoliko e #anje ostati "a dalji ra"voj i

"relije o$like "adovoljenja. 9adanje ponaanje, interesovanja, straovi odrasle linosti jo davnosu odreeni a da ona toga nije svesna, !. i" prolosti. ko "ane#ari#o konstitutivne inioce,#oe#o rei da do !. dola"i usled preko#ernog "adovoljenja ili inten"ivne !rustracije u neko#od raniji stadiju#a ra"voja li$ida. 1. ne sa#o da oteava prela"ak i" jednog stadiju#a ra"voja usledei, ve i olakava regresiju.

FOBIJA(gr. !o$os = stra) -esra"#erno inten"ivan, iracionalan stra od i"vesni spoljanji, sa#opotencijalni opasni pojava, situacija ili pred#eta. Haj o$jekt straa, odnosno njegov sadraj#oe $iti veo#a ra"noliko (npr. #rak, visina, neka ivotinja itd.), tako da postoji ogro#an $roj !.koje se #ogu na ra"liite naine klasi!ikovati. 9 o$"iro# da se iracionalni straovi #ogu ve"ati

takorei "a $ilo koju pojavu, $roj !. je praktino neogranien, tako da danas lista !. o$uvatapreko &@@ na"ivaV 2$jekti koji provociraju stra variraju od stvarno opasni, gde postoji!ilogenetski progra#irana reakcija straa (stra od "#ije, visine), preko relativno #alo ili retkoopasni (stra od ele"nice), pa do gotovo $e"opasni ("atvoren prostor). 2no to je neo$inokod !. nije sa# stra ve njegova snaga, iracionalnost i nepro#enljivost. -ai#e, stra jenesra"#erno veliki u odnosu na stvarnu opasnost. Pre#a $iejvioristi#a, !. nastaje proceso#e#ocionalnog uslovljavanja, odnosno, ipergenerali"ovanje# e#ocionalne reakcije na nekeneutralne drai, asocijativno pove"ani sa drai#a koje i"a"ivaju stra.

FRUSTRACIJA(od lat. !rustrare = uiniti u"aludni#, ra"oarati) 2#etanje ili uskraivanje "adovoljenja nekog

#otiva, odnosno re#eenje ili $lokiranje nekog ve "apoetog cilju us#erenog ponaanja. M"vori!rustracije su ra"novrsne, o"$iljne i teko uklonjive prepreke (spoljanje i unutranje, !i"ike,socijalne, #oralne, psioloke) koje spreavaju "adovoljenje potre$e. 9loeno e#ocionalnostanje !rustriranosti ispoljava se kao oseanje napetosti, ne"adovoljstva, gneva ili oseanjera"oaranja, anksio"nosti, ne#oi i pora"a. 2seanje !rustriranosti esto dovodi do agresivnosti,to je navelo i"vesne psiologe da konstruiu teoriju !rustracija < agresija. li, kod neki oso$aona pre dovodi do alosti, apatije, potitenosti ili regresije. onstruktivne ili 6realistike6 reakcijena !. su3 nalaenje novog puta ili druge strategije dolaska do cilja, pojaavanje napora da se cilj


28/101

dosegne ili "a#ena prvo$itnog cilja neki# drugi#, dostupniji#. 1. koje su este i inten"ivne,pose$no u rano# u"rastu, #ogu dovesti do aktiviranja patogeni #eani"a#a od$rane, pa i dopsiiki pore#eaja i o$oljenja (perver"ije, neuro"e i psio"e). Pogreno je, #euti#, s#atratida je svaka !. nepoeljna i tetna. 7noge pravilno do"irane i uvre#enjene !. (npr. od$ijanje odsise, uenje urednosti, navikavanje na istou itd.) predstavljaju osujeenja neopodna "a

uspeno prilagoavanje stvarnosti i "a nor#alan ra"voj linosti. M "a odraslog oveka u#erena !.#oe $iti i"a"ov "a ispoljavanje sposo$nosti #oralni kvaliteta i kreativni potencijala. 9tepenpodnoenja !. "avisi od tolerancije na !rustraciju.

FUNKCIONALNI POREMEAJPsio!i"iki pore#eaj u !unkcionisanju oso$e koji o$uvata pro#ene u ponaanju, opaanju,#iljenju, oseanju i ra"nolike psiopatoloke pojave koje su nastale $e" organske osnove,odnosno koje ne#aju (ili je nepo"nat) koren u patoloki# pro#ena#a neke telesne strukture.Hakvi su ra"novrsni psiogeni pore#eaji kao to su pore#eaj linosti, pore#eaj navika ikontrole i#pulsa, "ati# neke psio"e, neuro"e, pose$no isterija, psioso#atske $olesti itd.9uprotno organski pore#eaj.

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3F Ba"log3 $old %%.@A.&@%%., @A3FC%bRu zLi


/lita

+lanjen%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@ABeputaciona #o

%&&


GGENERALNI ANKSIOZNI POREMEAJPsiiki pore#eaj u o$liku preterane i nera"u#ne strepnje koja je pove"ana sa ra"noliki#svakodnevni# situacija#a, delatnosti#a i o$jekti#a, a ispoljava se jo i u vidu ra"draljivosti,stalne "a$rinutosti, WcrneX slutnje, unutranje napetosti, nesanice, tesko$e, glavo$olje, taikardije,


29/101

estog "nojenja, $r"og "a#aranja i tekoa#a u odravanju koncentracije. avlja se ee kodena.

GE-TALT(ne#. Gestalt = o$lik, lik) ljuni teorijski poja# getalt psiologije koji o"naava sklop, celinu,

lik, !or#u, nasuprot ele#entu. 9a# ter#in potie i" ne#akog je"ika, ali se danas koristi ugotovo svi# je"ici#a i"vorno, kako $i se ouvale sve nijanse "naenja te rei. G. je celovitastruktura, kon!iguracija (!i"ika, socijalna, $ioloka ili psioloka) koja i#a svojstva nesvodljivana skup delova od koji je sainjena. edinstvo, celina, sklop, organi"acija i pri#arni kvalitet, ane neto i"vedeno, sekundarno, do ega se dola"i anali"o#. Poja# g. ili getalt < kvalitet (ne#.GestaltQualitYt) je nastao u o$lasti psiologije opaanja, da $i se, kasnije, odatle proirio nao$janjavanje ra"noliki pojava u o$lasti#a psiologije #iljenja, uenja, pa#enja, e#ocije i#otivacije.

GE-TALT TERAPIJA0rsta psioterapije, nastala polovino# &@. veka u 9*, koja se u teorijsko# s#islu oslanja na

principe getalt psiologije. Pre#a 1ricu Perlsu (Perls), neurotina oso$a je toko# ra"vojai"gu$ila u #entalno# s#islu 6do$ru !or#u6, tj. nala"i se u psiolokoj neravnotei, $udui danije uspela da ostvari celovitost linosti. Getalt terapeut se ne interesuje "a u"rok oteenjacelovitosti, nego ga "ani#a nain, #eani"a# koji# je dolo do de"organi"acije i kako se #oevaspostaviti i"gu$ljena ravnotea i celovitost linosti. 2n je prevasodno "aineresovan "aaktuelne kon!likte pacijenta, "a potre$e i ini$icije koje sada deluju, a ne "a in!antilne trau#e i!anta"#e. 68ani#a #e jedino Kovde i sadaK, vanije #i je kako je dolo do $lokade nego "ato6,kae Perls. Herapeut, u grupnoj g. t., podstie pacijenta da i"ra"i svoje "apostavljene ideje,oseanja, elje pred grupo#, te da tako povrati i"gu$ljeni 6getalt6. Pacijentov i"nenadni uvid udotada nepo"nate delove svoje linosti o#oguava dina#iku rekonstrukciju linosti.

GRANINA LINOST(engl. $orderline personalit5) edan od o$lika pore#eaja linosti. G. l. je oso$a koja se nala"i nagranici i"#eu psio"e (ili psiopatije) i neuro"e. Hu nije pro$le# to psiijatri ne #ogu tano dai dijagnostikuju (ra"vrstaju), ve je njiova prava dijagno"a $a to da i#aju ele#ente i neuro"e ipsio"e. G. l. je pseudoneurotiar sa potencijalno# ili pritajeno# si"o!renijo#. G. l. jei#pulsivna, nepredvidljiva, esto donosi nera"u#ne odluke i nepotre$no se i"lae opasnosti#a.-jene e#ocije su nesta$ilne3 esto #enja raspoloenje od eu!orije do depresije, netolerantna je ilako je o$u"#e $es, na poslu je neodgovorna, lako #enja planove i ne#a vrsto oseanje linogidentiteta. arakteriu je ronino oseanje pra"nine i nedostatak du$lji e#ocija u odnosu sadrugi# ljudi#a, koje doivljava kao puko sredstvo. G. l. je nai"gled druelju$iva, ar#antna,srdana, ali je, "apravo, $e"o$"irno egoistiki orjentisana, asocijalna i e#ocionalno ladna.Psioanalitiari s#atraju da je g. l. posledica rane trau#e ili ranog e#ocionalnog liavanja("atokod nje postoji neutaiva potre$a "a lju$avlju i pri"nanje#). G. l. do$ro !unkcionie sve dokdo$ija narcistike doprinose (povale, lju$av), ali kad oni i"ostanu (npr. neuspe na poslu), onelako padaju u depresiju. G. l. i#a nei"graen ego, a njeni o$jektni odnosi su $itno pore#eeni,s#atra 2. ern$erg (ern$erg). 9inoni#i granini sluaj, si"oidna linost i larviranisi"o!renik.

GRUPA SUSRETANJA0rsta grupne psioterapije, popularna e"deseti godina &@. veka. G. s., "asnovana na


30/101

u#anistikoj psiologiji i iskustvi#a H < grupa, odvija se u #ali# grupa#a (%@ < %F lanova)pod vostvo# terapeuta, a cilj joj je da podstakne lini ra"voj, svest o se$i i sa#oostvarenje kro"spontanu i inten"ivnu socijalnu i e#otivnu ko#unikaciju pojedinca sa drugi# lanovi#a grupe.Psioterapeut vodi grupu na neautoritaran i nedirektivan nain. 2n sa#o stvara povoljnuat#os!eru i ra"novrsni# tenika#a (igranje uloga, telesno dodirivanje, suoavanje itd.) ora$ruje

oso$e sa pro$le#i#a da se slo$odno, ver$alno i never$alno ispolje. 2n i ui da artikuliu svojesu$jektivne tekoe i da i uine ra"u#ljivi# drugi# oso$a#a, kao i da naue da pos#atraju,sluaju, oseaju i ra"u#eju druge. 9utina ove terapije jeste u iskreno#, autentino# susretuoso$e sa sa#o# so$o#, svoji# autentini# ja i sa drugi# oso$a#a, onakvi# kakve one jesu. .Boders (Bogers) je opisao !a"e kro" koje prola"i pojedinac u g. s., od poetne "$unjenosti, prekoi"raavanja negativni oseanja, postepenog ispoljavanja du$oki lini oseanja i doivljaja, pado pucanja !asade, $oljeg privatanja se$e i pro#ene u ivotnoj !ilo"o!iji linosti. G. s. suprerasle u drutveni pokret iji je cilj da iskoristi terapeutske #ogunosti grupe "a pruanjepsioloke podrke pojedincu. 2voj vrsti terapije "a#era se da ne daje terapeutski "naajnere"ultate jer su po"itivne pro#ene uesnika kratkotrajne.

GRUPNA PSI+OTERAPIJA8ajedniki na"iv "a veo#a ra"norodnu (teorijski i teniki) skupinu savre#eni psioterapijakoje se, nasuprot individualnoj terapiji, odvijaju u grupa#a, sainjeni# od pojedinaca sarelativno slini# pro$le#i#a (npr. alkooliari, narko#ani, opsesivni neurotiari,psioso#atiari i sl.) i terapeuta koji vodi grupu.


%%.@A.&@%%., @A3FFC%DbRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@A

Beputaciona #o%&&



31/101

++EDONIZAM

(od gr. edone = "adovoljstvo) + !ilo"i!iji, etiko uenje po koje# su "adovoljstvo i ulnouivanje najvie do$ro koje# valja teiti, cilj i jedini pravi s#isao sveukupne ovekovedelatnosti.

+EROIN(od gr. eros = polu$og, junak) *erivat #or!iju#a koji spada u najjaa i veo#a rasprostranjenanarkotika sredstva koja stvaraju "avisnost. 4. i#a jae i toksinije dejstvo od #or!iju#a. +vei# do"a#a, #euti#, i"a"iva eu!oriju, kratkotrajnu erupciju "adovoljstva i usienja (t"v. !leili 6psio!i"iki orga"a#6) i ra"novrsne alucinacije (o$ino vi"uelne). *ejstvo prosenenarko#anske do"e traje oko & < A asa, posle ega se javlja ra"draljivost i napetost. 0e poslenekoliko dana u"i#anja stvara se snana !i"ioloka i psioloka "avisnost i potre$a "a vei#

do"a#a. *ue u"i#anje . dovodi do sve $reg !i"ikog i psiikog propadanja, do ne!ropatije,cijano"e i guenja, a neretko i do s#rti.

+IPERTIMIJA(gr. iper i ti#os = dua, srce, strast) Poviena e#ocionalnost. 9a eu!orijo# se sree u #aniji anegativno o$ojena kao poveano oseanje tuge, $e"nadenost i oseanje #oralnog $ola, u#elanoliji.

+IPO+ONDRIJA(gr. ipo = ispod i ondros = rskavica na donje# kraju grudne kosti) Psiiki pore#eaj koji sesastoji u to#e to je oso$a gotovo neprestano usredsreena na svoje !i"iko "dravlje, "a koje je

$e"ra"lono ili preterano "a$rinuta, i esto pati od si#pto#a neke "a#iljene telesne $olesti. 4.je $ila po"nata jo u antikoj Grkoj, iji su lekari s#atrali da je donji deo tr$ua i"voripoondrini s#etnji u vidu su#ornog, setnog raspoloenja. 9i#pto#i . sreu se kodsi"o!renije, paranoje, isterije i prisilne neuro"e. Psioanalitiari . s#atraju re"ultato#narcistikog povlaenja li$ida na sopstveno telo. M"a ipoondrine svesne "a$rinutosti #oe se"apravo skrivati nesvesna autodestrukcija 6uo$raeni $olesnika6.

+IPOMANIJA(gr. ipo i #ania = ludilo, po#a#a) Psiiki, preteno a!ektivni pore#eaj $lai od #anije, "akoji je karakteristino povieno raspoloenje, opti#i"a#, velika radna energija, iperprodukcijaideja, ne#ir, u"$uenje, poveana socijalna ko#unikativnost i preterana predusretljivost. 2so$au stanju . #alo spava, $r"o donosi ali lako i #enja odluke, ra"$acuje se novce#, ponaa selako#isleno. Preteno nor#alna oso$a u stanju . #oe $iti vrlo uspena i o#iljena u drutvu.Pro$le#i nastaju kada psiiki la$ilna oso$a postane ipo#anina, tj. neodgovorna,nekontrolisana i isuvie napadna.

+ISTERIKA LINOST9klop crta oso$e sklone isteriji, kao to su3 sugesti$ilnost, e#ocionalna nesta$ilnost,egocentri"a#, in!antilnost, teatralnost, patetinost, eg"i$icioni"a#, irovitost. *ra#ati"ovanje# iglu#o# . l. nastoji da eksteriori"uje svoje !anta"#e i da $ude u centru panje. 2ve oso$e deluju


32/101

ne"relo i detinjasto, to je posledica regresije na ve preva"iene o$like ponaanja i #iljenja.9ugesti$ilnost i seksuali"acija odnosa i ve"a koje su prvo$itno neutralne, nastaje kao re"ultatsnanog potiskivanja in!antilne seksualnosti koja, nedovoljno su"$ijena, nastoji da seasocijativni# pute# vee "a udaljene o$jekte i ponaanja.

+ISTERIJA(gr. istera = #aterica) 0rsta neuro"e kod koje su do#inantni si#pto#i < ra"novrsni telesni,sen"orni, #otoriki i #entalni pore#eaji sa psiogeni# poreklo#. Ho su najee3 isteriki#uti"a#, napadi s#ea i plaa, preterana ra"draljivost, so#na$uli"a#, alucinacije, strepnja,u"ne#irenost, taikardija, #unina, povraanje, $olovi u ra"liiti# delovi#a tela, kontrakcije itd.0ano je istai da su, pri svi# ovi# isteriki# telesni# s#etnja#a u organsko#, anato#sko

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @3FE Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3FC%bRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#uki

Poruke F.@ABeputaciona #o

%&&


IIDEALIZACIJAProces pridavanja karakteristika ideala nekoj pojavi ili oso$i, ulepavanje i doterivanje u #isli#aonoga to je inae nesavreno. + psioanali"i, i. je nesvestan proces koji# se realna konkretnaoso$a ili apstraktna stvar koju voli#o potiskivanje# oslo$aa svega to je negativno inesavreno, kako $i #ogla da se o$oava, odnosno da se stavi na #esto ego < ideala. *o i. dola"iu "alju$ljenosti (kada se partner preo$raava u aneosko $ie) i u idolopokloniko# odnosupre#a voi (koji se u"die do $oanstva).


33/101

IDEALNO JA%. Pre#a aren 4ornaj (4orna5), nesvesna, nerealna, ideali"ovana slika koju i#a neurotinalinost o se$i sa#oj, svoji# #ogunosti#a, oso$ina#a i sposo$nosti#a. -eurotiar veruje da on"aista predstavlja savrenu, idealnu linost jer nije svestan procesa sa#oideali"acije, i ne pravira"liku i"#eu ove nestvarne predstave o se$i i svog stvarnog ja. +koliko realnost vie protivrei

ovoj nestvarnoj, ulepanoj slici, $olesna oso$a je utoliko vie sklona da !alsi!ikuje sve ono to jede#antuje i da se jo grevitije dri svoje ideali"ovane predstave o se$i. &. 8a#iljena slika osopstveno# ja kakvo $i ono tre$alo da $ude i koji# vrednosti#a $i tre$alo da tei. -or#alnalinost uglavno# jasno ra"likuje svoje stvarno ja od i. j. koje se po"itivno vrednuje i slui kaostandard "a sa#oocenu. Ha ra"lika se #oe utvrditi i i"#eriti 9tivensonovo# (9tepenson)teniko#, po"nato# pod na"ivo# Z < sortiranje.

IDENTIFIKACIJA(od lat. ide# = isti, nlat. identitas = istovetnost i !acere = uiniti) + psioanali"i, procesnesvesnog poistoveivanja ega jedne oso$e sa ego# druge oso$e koja se u"i#a kao u"or. Pre#a9. 1rojdu (1reud), sastoje se u to#e to se ego oso$e koja se poistoveuje unoenje# u"ora u

se$e, trajno #odi!ikuje, sao$raavajui se u"oru.IDENTITET%. + psiologiji linosti, doivljaj, svesni ili nesvesni, sutinske sa#oistovetnosti i kontinuitetavlastitog ja toko# dueg perioda vre#ena, $e" o$"ira na njegove #ene u ra"liiti# periodi#a iokolnosti#a. Predstava linog i. predstavlja odgovor na kljuno pitanje upueno se$i sa#o#e36o sa# ja6: *o svoje teorije i. psioanalitiar /rik 4. /rikson (/rikson) doao je istraujui kodveterana a#erike vojske sindro# kri"e identiteta (pro#enjen doivljaj se$e sa#og, oseanjanesigurnosti, depersonali"acije itd.), kao i kon!u"ije identiteta kod #ladi. Pre#a /riksonuoseanje linog i. "asnovano je na dva istovre#ena "apaanja3 (%) "apaanja sa#oistovetnosti ineprekidnosti ovekovog postojanja u vre#enu i prostoru; (&) opaanja injenice da drugi ljudi

"apaaju i pri"naju ovu injenicu. Pojedinac koji je stekao oseanja linog i. i#a doivljajkontinuiteta i"#eu onog to je $io nekada, to je danas, kao i onog to "a#ilja da e tek $iti. +i"vesni# nepovoljni# situacija#a, isod ra"voja i. #oe $iti !or#iranje negativnog identiteta. &.+ R. Pijaeovoj (Piaget) teoriji, svatanje sutinske sa#oistovetnosti, nepro#enljivosti nekekoliine ili skupa, $e" o$"ira na pro#enu o$lika ili rasporeda lanova.

IGRANJE IGARA+ transakcionoj anali"i /. ?erna (?erne), prinudna, iracionalna, esto nesvesna, ali planiranaaktivnost koja ukljuuje ni" sukcesivni, ko#ple#entarni, 6kvarni6 transakcija (6#a#ac6,6ri$a6, 6o$rt6 i naj"ad 6"e"6) koji vodi skrivenoj 6do$iti6. M. i. predstavlja dra#ati"ovanude#onstraciju neke vane te"e ivotne !ilo"o!ije igraa (6ja sa# $aksu"6; 6svi ljudi su prevaranti6i sl.), koji u svoju igru uvlai #akar jo jednog saigraa. 9a#a 6do$it6 od igre je dvos#islena,protivrena, jer po$eda (potvrda sopstvene ivotne !ilo"o!ije, "adovoljenje patoloko potre$a,sekundarna do$it itd.) u igri "nai, "apravo, istovre#eno i pora", gu$itak, katkada i katastro!alan.1asada igre, ponaanje na #ani!estno# planu #oe i"gledati vrlo racionalno, ali je ona, po svojojprirodi, du$oko iracionalna, destruktivna ili sa#odestruktivna, s o$"iro# da *ete progra#ira ceonjen tok i upravlja skriveni# transakcija#a u njoj. M. i. je nei"$eno u gotovo svi#interpersonalni# odnosi#a, i"#eu e!a i slu$enika, #ua i ene, prijatelja, roditelja i dece,prodavca i kupca, terapeuta i klijenta itd.


34/101

Poslednji put aurirao>la ?orac "a prava "ivotinja 3 %%.@A.&@%%. u @E3@& Ba"log3 $old

%%.@A.&@%%., @A3FC%EbRu zLi


/lita+lanjen

%D.@&.&@@E.Pol

#ukiPoruke

F.@ABeputaciona #o%&&


MIMPULSIVNA NEUROZA

T Pore#eaji navike i kontrole i#pulsa.

IMPULSIVNI TIPedan od pore#eaja linosti u koje# do#inira e#ocionalna nesta$ilnost i nesposo$nost kontrolei#pulsa. Hakva oso$a se $e" ra"#iljanja o posledica#a predaje svoji# nagonski# i#pulsi#a.9klona je napadi#a agresivnog ponaanja. Pose$no je sklona eksplo"ija#a nasilnikog ponaanjai i"livi#a nekontrolisanog $esa, onda kada je neko sputava u akcija#a ili kada kritikuje njenoponaanje.

IMPULSIVNOST2so$ina linosti,koja se ispoljava kao nesposo$nost racionalne kontrole vlastiti snani

i#pulsa, elja i potre$a ("a agresijo#, sekso#, osveto#, lju$o#oro# ili autodestrukcijo#).Hakvi ljudi, noeni i"nenadni# porivi#a, delaju od#a $e" "adrke, spontano i $e" ra"#iljanja,a kasnije se esto kaju "$og svoje nepro#iljenosti i naglosti. 2va crta se #oe javiti u sklopune"rele, pri#itivne strukture karaktera, kod e#ocionalno nesta$ilni, in!antilni ili #entalnoretardirani linosti, ali se sree i kod nor#alni ljudi kao crta karaktera. .Iviji je s#atrao da jeplaovitost ili i. jedna od crta dinarskog karaktera, koja oveka naeg podne$lja esto nagoni daradi na svoju tetu. 9uprotna oso$ina je re!leksivnost.


35/101

INDIVIDUA(lat. individuu#=ono to je nedeljivo, jedinka) Pojedinano $ie, jedinka, celovita oso$a, ra"liitaod svi drugi ljudi i koja stoji nasuprot kolektivu. + novovekovnoj !ilo"o!iji, poja# i. o"naavaautono#nu, sa#osvesnu i sa#osvojnu jedinku, pojedinca koje# vlastita eg"istencija postajevaan pro$le#. + 2lportovoj (llport) psiologiji pojedinca, i. je u sreditu panje, a de!inisana

je kao 6jedan siste# strukturisane jedinstvenosti6. Ielokupna psiologija $avi se, "apravo, i.,njeni# iskustvo# i ponaanje#, ali, ipak, od psioloki disciplina njo#e se najvie $avedi!erencijlna psiologija, psiologija linosti i klinika psiologija. Pro$le#e i "naaj i. usavre#enoj psiologiji pose$no naglaavaju eg"istencionalna i u#anistika psiologija.

INSAJDER(engl. insider=onaj koji je u grupi, pripadnik grupe) 2so$a koja je do$ro uklopljena u svojugrupu (porodica, vrnjaci, socijalni sloj itd.) i koja je u njoj uspena. M. i#a do$re i"glede dastekne povoljan socijalni status i a!ir#aciju u grupi iji je pripadnik. 9uprotno3 autsajder.

INSPIRACIJA

(lat. inspiratio=udisanje) %.2pte "naenje3 nadanue (pesniko ili $oansko). &. + psiologijitrea !a"a u toku stvaralakog #iljenja, u koje# do reenja dola"i i"nenada, spontano, naglo,kao da ga je neko 6odo"go6 doapnuo. 2vaj trenutak 6o"arenja6, i"nenadnog 6$leska6 u svesti,kada se neoekivano uka"uje celo reenje do tada nereivog pro$le#a, na"iva se o i uvianje iliilu#inacija (6prosvetljenje6). Haj srean as otkria naila"i posle dueg ili kraeg periodainku$acije, kada se naunik, u#etnik ili o$ian reavalac $avi neko# drugo# delatn

Documents

A Psiholoski Recnik