1 Oblik Zemlje je približno: a) ploča b) sfera c) elipsoid 2 Za geodetska računanja uzimamo da je Zemlja oblika: 3 Stvaran fizički oblik Zemlje predstavlja telo koje nazivamo 4 Zemlja je u obliku elipsoida koji je spljošten na: a) ekvatoru b) polovima 5 Obim jednog meridijana je: a) 40 000 km b) 5 000 000 km c) 20 km 6 Obimi svih meridijana su: a) jednaki b) različiti 7 Obimi svih paralela su: a) jednaki b) različiti 8 Paralelu na Zemlji sa najvećim obimom nazivamo: 9 Geografske koordinate se odnose na: a) elipsoid b) geoid c) sferu 10 Geodetske kordinate se odnose na: a) elipsoid b) geoid c) sferu 11 Predmet proučavanja više Geodezije je: 12 Predmet proučavanja niže Geodezije je: 13 Određivanjem oblika Zemlje i postavljanjem osnovnih geodetskih

mreža bavi se:

14 Premerom terena i izradom detaljnih planova i karata bavi se: 15 Pomoću kog uređaja - pribora možemo materijalizovati vertikalu? 16 Pomoću kog uređaja - pribora možemo materijalizovati horizontalu? 17 Koja je razlika između cevaste i sferne libele? 18 Koja libela je osetljivija? a) sferna b) cevasta 19 Koje vrste viskova se koriste u Geodeziji? 20 Za potrebe državnog premera se tačka sa površi Zemlje projektuje na: a) ravan b) konus c) cilindar 21 Širina meridijanske zone koja se koristi za državni premer (UTM

projekcija) u našoj zemlji je:

a) 3° b) 4° c) 6° d) 10° 22 Teritorija naše države u državnom koordinatnom sistemu (UTM

projekcija) nalazi se u sledećim meridijanskim zonama

a) 34 b) 35 c) 5 d) 6 e) 7 f) 8 g) 9 23 Maksimalna deformacija dužine u našem državnom koordinatnom

sistemu (UTM projekcija) je:

a) 1m/km b)0.40m/km c) 0.10m/km d) 0.001 m/km 24 UTM projekcija je a) komforna b) ekvidistantna c) ekvivalentna d) opšta 25 Vertikalna osa u državnom koordinatnom sistemu (UTM projekcija) je: a) N b) E 26 Horizontalna osa u državnom koordinatnom sistemu (UTM projekcija)

je:

a) N b) E 27 N osa u državnom koordinatnom sistemu (UTM projekcija) stoji: a) vertikalno b) horizontalno 28 E osa u državnom koordinatnom sistemu (UTM projekcija) stoji: a) vertikalno b) horizontalno 29 Širina meridijanske zone u Gaus Krigerovoj projekciji (stari državni

koordinatni sistem) je:

a) 2° b) 3° c) 4° d) 6° 29 Teritorija naše države u starom državnom koordinatnom sistemu (Gaus

Krigerova projekcija) nalazi se u sledećim meridijanskim zonama

a) 3 b) 4 c) 5 d) 6 e) 7 f) 8 g) 9 30 Maksimalna deformacija dužine u starom državnom koordinatnom

sistemu (Gaus Krigerova projekcija) je:

a) 1m/km b)0.25m/km c) 0.10m/km d) 0.001 m/km 31 Gaus krigerova projekcija je a) komforna b) ekvidistantna c) ekvivalentna d) opšta 32 Vertikalna osa u starom državnom koordinatnom sistemu (Gaus

Krigerova projekcija) je:

a) X b) Y 32 Horizontalna osa u starom državnom koordinatnom sistemu (Gaus

Krigerova projekcija)je:

a) X b) Y 32 X osa u starom državnom koordinatnom sistemu (Gaus Krigerova

projekcija) stoji:

a) vertikalno b) horizontalno 32 Y osa u starom državnom koordinatnom sistemu (Gaus Krigerova

projekcija)stoji:

a) vertikalno b) horizontalno 33 Ako je Y koordinata tačke 475 233.18 tačka se, u odnosu na centralni

meridijan zone nalazi:

a) istočno b) zapadno 34 Ako je Y koordinata tačke 586 288.47 tačka se, u odnosu na centralni

meridijan zone nalazi:

a) istočno b) zapadno 35 Direkcioni ugao je: 36 Dužina dobijena iz koordinata u državnom koordinatnom sistemu je: a) stvarna dužina b) horizontalna projekcija c) vertikalna projekcija 36 Ako je ∆Y > 0 i ∆X > 0 onda je direkcioni ugao u kom kvadrantu? a) I b) II c) III d) IV 37 Ako je ∆Y > 0 i ∆X < 0 onda je direkcioni ugao u kom kvadrantu? a) I b) II c) III d) IV 38 Ako je ∆Y < 0 i ∆X < 0 onda je direkcioni ugao u kom kvadrantu? a) I b) II c) III d) IV 39 Ako je ∆Y < 0 i ∆X > 0 onda je direkcioni ugao u kom kvadrantu? a) I b) II c) III d) IV 40 Kako se radi kontrola računanja direkcionog ugla? 41 Prav ugao u gradusnim stepenima (gonima) je: 42 Prav ugao u radijanima je: 43 1g (gradusni stepen, gon) je sastavljen od koliko gradusnih sekundi? a) 100 b) 1000 c) 10000 d) 3600 44 1° (stepen) je sastavljen od koliko sekundi? a) 100 b) 1000 c) 10000 d) 3600 45 Mera za dužinu u SI sistemu je: a) hvat b) stopa c) milimetar d) metar e) inč 46 Zvanična mera za površinu je: a) hektar b) katastarsko jutro c) kvadratni metar 47 U zavisnosti od raspoloživog pribora ili instrumenata, dužine u geodeziji

možemo meriti na sledeće načine:

48 Za mehaničko merenje u geodeziji se koriste: 49 Za merenje kakvih dužina se koristi poljska pantljika? 50 Za merenje kakvih dužina se koristi ručna pantljika? 51 Za šta se koristi značka? 52 Da li temperatura vazduha može uticati na tačnost merenja dužina

poljskom pantljikom?

a) da b) ne 53 Kako utiče na izmereni rezultat, ako se pantljika prilikom merenja

dužina ne stavlja strogo u pravac merene duži?

54 Šta je potrebno izmeriti osim dužine, kada se dužina meri na nagnutom

terenu?

55 Zašto se osim dužine meri i visinska razlika, kada se merenje vrši na

nagnutom terenu?

56 Merena dužina na nagnutom terenu je, u odnosu na horizontalnu

dužinu:

a) manja b) veća c) jednaka 57 Na kakvom principu se zasniva optičko merenje dužina? 58 Optičke daljinomere delimo na: 59 Kod Rajhenbahovog daljinomera se dobija dužina čitanjem: 60 Kod Rajhenbahovog daljinomera je paralaktički ugao definisan: 61 Šta je to nivelmanska letva 62 Početak podele na nivelmanskoj letvi je: a) na dnu letve b) na vrhu letve 63 Veličina najmanjeg podeoka na običnoj nivelmanskoj letvi je: a) 0.10 m b) 0.05m c) 0.01m d) 0.005m e) 0.001m 64 Ako su, pri merenju dužine Rajhenbahovim daljinomerom, dobijena

čitanja: g=1854 s=1410 d=0965 , merene dužina je:

65 Kada se meri dužina rajhenbahovim daljinomerom na nagnutom

terenu, obavezno se mora izmeriti i:

66 Zbog čega se meri zenitna daljina prilikom merenja dužina

rajhenbahovim daljinomerom na nagnutom terenu?

67 Elektrooptički daljinomeri mere dužine na principu: 68 Kakve elektromagnetne daljinomere razlikujemo, prema vrsti

korišćenih elektromagnetnih talasa

69 Kod merenja dužina elektrooptičkim daljinomerima na jednoj od

krajnjih tačaka se postavlja daljinomer, a na drugoj?

70 Pomoću čega se postavlja daljinomer tačno na vertikalu iznad jedne od

krajnjih tačaka duži?

71 Kako se zove postupak postavljanja daljinomera tačno na vertikalu

iznad tačke?

72 Kakva vrsta talasa se koristi pri merenju elektrooptičkim daljinomerom? 72 Šta je neophodno, da bi se neka dužina mogla izmeriti elektrooptičkim

daljinomerom?

73 Šta se, osim dužine, meri prilikom merenja dužina elektrooptičkim

daljinomerom na nagnutom terenu?

74 Zašto se kod merenja dužina elektrooptičkim daljinomerom meri i

zenitna daljina?

75 Napiši izraz pomoću kojega se iz koso merene dužine i zenitne daljine

dobija horizontalna dužina:

76 Kako je jedna dužina, koju je potrebno izmeriti, definisana na terenu? Kako je jedan horizontalni ugao definisan na terenu? 77 Kako se naziva tačka koja predstavalja teme ugla? 78 Kako se naziva tačka, koja zajedno sa stanicom čini jedan krak ugla? 79 Šta se prilikom merenja horizontalnih uglova postavlja na teme ugla -

stanicu?

80 Šta se prilikom merenja horizontalnih uglova postavlja na vizurne

tačke?

81 Kako se vrši signalisanje vizurnih tačaka prilikom merenja horizontalnih

uglova?

82 Šta je neophodno da bi se moglo izvršiti merenje horizontalnog ugla na

terenu?

83 Horizontalni uglovi na terenu se: a) mere direktno b) izračunavaju na osnovu opažanih pravaca

84 Pri merenju horizontalnih uglova na terenu, opažanje se vrši: 85 a) uvek na dva pravca b) na dva ili više pravaca 85 Instrument kojim se mere horizontalni uglovi naziva se: 86 Postupak postavljanja teodolita na vertikalu iznad tačke naziva se: 87 Centrisanje teodolita se vrši pomoću: 88 U geodeziji se kriste sledeće vrste viskova: 89 Najpreciznije se vrši centrisanje pomoću: a) običnog viska b) krutog viska c) optičkog viska 90 Nabroj najosnovnije delove durbina jednog geodetskog instrumenta 91 Čemu služi končanica? 92 Čemu služe zavrtnji za fino pomeranje na teodolitu? 93 Čemu služe položajni zavrtnji na teodolitu? 94 Čemu služi libela na alhidadi? 95 Pravu koja spaja presek konaca končanice i centar objektivnog sočiva

nazivamo:

96 Prvi uslov kod instrumenta za merenje horizontalnih uglova glasi: 97 Drugi uslov kod instrumenta za merenje horizontalnih uglova glasi: 98 Treći uslov kod instrumenta za merenje horizontalnih uglova glasi: 99 Provera ispunjenosti prvog uslova kod instrumenta za merenje

horizontalnih uglova se izvodi:

100 Provera ispunjenosti drugog uslova kod instrumenta za merenje

horizontalnih uglova se izvodi:

101 Provera ispunjenosti trećeg uslova kod instrumenta za merenje

horizontalnih uglova se izvodi:

102 Ako nije ispunjen prvi uslov, primenom odgovarajuće metode merenja

horizontalnih uglova moguće je eliminisati ovu grešku iz rezultata merenja:

a) da b) ne 103 Ako nije ispunjen drugi uslov, primenom odgovarajuće metode

merenja horizontalnih uglova moguće je eliminisati ovu grešku iz rezultata merenja:

a) da b) ne 104 Ako nije ispunjen treći uslov, primenom odgovarajuće metode merenja

horizontalnih uglova moguće je eliminisati ovu grešku iz rezultata merenja:

a) da b) ne 105 Kod proste metode merenja uglova, pravci se opažaju u: a) jednom položaju durbina b) oba položaja durbina 106 Kod girusne metode merenja uglova, pravci se opažaju u: a) jednom položaju durbina b) oba položaja durbina Koje greške se eliminišu iz rezultata merenja, ako se pri opažanju

pravaca vrše čitanja u oba položaja durbina i uzima za definitivnu vrednost sredina iz oba položaja.

107 Pri merenju horizontalnih uglova je na tački A dobijeno čitanje

29°36'13" a na tački B 70°40'22". Koliki je ugao ako je tačka A na levom kraku ugla a tačka B na desnom?

108 Kako je u Geodeziji definisan vertikalni ugao? 109 Kako je u Geodeziji definisana zenitna daljina? 110 Koji je matematički odnos između zenitne daljine i vertikalnog ugla? 111 Navedi najčešće načine merenja visinskih razlika u Geodeziji 112 U kakvom položaju mora da stoji vizura instrumenta prilikom merenja

visinskih razlika geometrijskim nivelmanom?

113 Nivelman je: a) instrument za merenje ∆H b) postupak merenja ∆H 114 Instrument kojim se mere visinske razlike naziva se: 115 a) nivelir b) nivelman 116 Prilikom merenja visinskih razlika geometrijskim nivelmanom, nivelir se

po pravilu postavlja:

a) na jednu krajnju tačku b) između tačaka

117 Pri merenju visinskih razlika geometrijskim nivelmanom, prema položaju instrumenta razlikujemo dva načina merenja:

118 Ako pri merenju visinskih razlika vizura nije strogo horizontalna,

pogodnom metodom merenja, moguće je ovu grešku eliminisati iz rezultata merenja

a) ne b) da 119 Da li je moguće nivelanjem iz sredine eliminisati grešku

nehorizontalnosti vizure

a) ne b) da 120 Koja greška ostaje u rezultatu merenja visinskih razlika ako pri

nivelanju instrument nije na jednakom rastojanju od letava?

121 Kako se nazivaju pomoćne tačke između kojih se vrše merenja

visinskih razlika, kada nije moguće izmeriti visinsku razliku direktno između krajnjih tačaka

122 Kod merenja visinskih razlika trigonometrijskim nivelmanom,

instrument se postavlja:

a) iznad jedne tačke b) na sredini između tačaka 123 Kod merenja visinskih razlika trigonometrijskim nivelmanom, visinska

razlika se dobija računski na osnovu izmerenih:

124 Šta znači skraćenica GPS? 125 Na kom principu radi globalni sistem za pozicioniranje? 126 Kakve informacije emituju navigacioni sateliti? 127 Koje veličine se određuju prijemom signala sa navigacionih satelita? 128 Sa koliko satelita (najmanje) je neophodno primiti signal da bi se

odredila pozicija GPS prijemnika?

129 Zašto se kod geodetskih merenja koriste najmanje dva GPS

prijemnika?

130 Zbog čega se kod geodetskih merenja koristi Diferencijalni GPS

(DGPS)?

131 Gde se kod diferencijalnog GPS merenja postavlja bazni prijemnik? 132 Šta može da zameni bazni prijemnik kod GPS merenja?

133 Koja je uloga mreže permanentnih GPS stanica? 134 Šta može da oteža ili potpuno onemogući određivanje pozicije putem

GPS prijemnika?

135 Prema karakteru nastanka, greške merenja delimo na: 136 Koja kriva opisuje svojstva slučajnih grešaka 137 Svojstva kojih grešaka opisuje Gausova kriva (normalna raspodela) a) slučajnih b) sistematskih c) grubih 138 Kakva je verovatnoća pojave manjih grešaka u odnosu na veće greške a) manja b) veća c) jednaka 139 Kakva je verovatnoća pojave pozitivnih grešaka u odnosu na negativne a) manja b) veća c) jednaka 140 Verovatnoća pojave velikih grešaka kod slučajnih grešaka a) raste b) konstantna je c) teži nuli 141 Ponavljanjem merenja i računanjem aritmetičke sredine uticaj slučajnih

grešaka u rezultatu merenja

a) ostaje isti b) smanjuje se c) povećava se 142 Ponavljanjem merenja i računanjem aritmetičke sredine uticaj

sistematskih grešaka u rezultatu merenja

a) ostaje isti b) smanjuje se c) povećava se 143 Da li se može smanjiti uticaj sistematskih grešaka uvođenjem popravke

u rezultat merenja?

a) da b)ne 144 Da li se može smanjiti uticaj sistematskih grešaka izborom pogodne

metode merenja?

a) da b)ne 145 Da li se može smanjiti uticaj sistematskih grešaka izborom pogodnih

uslova u toku merenja?

a) da b)ne 146 Da li se može smanjiti uticaj sistematskih grešaka rektifikacijom

instrumenata i pribora?

a) da b)ne 147 Da li se može smanjiti uticaj grubih grešaka uvođenjem popravke u

rezultat merenja?

a) da b)ne 148 Da li se može smanjiti uticaj grubih grešaka izborom pogodne metode

merenja?

a) da b)ne 149 Da li se može smanjiti uticaj grubih grešaka izborom pogodnih uslova u

toku merenja? a) da b)ne 150 Da li se može smanjiti uticaj grubih grešaka rektifikacijom

instrumenata i pribora?

a) da b)ne 151 Da li se mogu eliminisati grube greške iz rezultata merenja većom

koncentracijom ili boljom obučenosti operatora?

a) da b)ne 152 Sistematske greške utiču na rezultat merenja uvek u istom smislu a) da b)ne 153 Za najverovatniju vrednost merene veličine kod višestrukog merenja

uzimamo:

a) prvo merenje b) poslednje merenje c) aritmetičku sredinu 154 Koliko je zbir odstupanja pojedinih merenja od aritmetičke sredine: 155 Kakav je zbir kvadrata odstupanja pojedinih merenja od aritmetičke

sredine:

156 Za izračunavanje nepoznatih elemenata trougla neophodno je da

imamo izmereno koliko elemenata?

157 Najmanje koliko dužina i uglova u trouglu je potrebno izmeriti da bi se

izračunali ostali elementi u trouglu?

158 Ako su izmerena 3 ugla u trouglu, da li je neophodno izmeriti i jednu

dužinu, da bi se našle ostale dužine?

a) da b)ne 159 Ako su izmerena dva ugla i jedna dužina, primenom koje teoreme je

moguće naći nepoznate elemente u trouglu:

a) sinusne b) kosinusne c) tangentne 160 Ako su u trouglu izmerene dve dužine i ugao naspram veće dužine,

primenom koje teoreme je moguće naći nepoznate elemente u trouglu:

a) sinusne b) kosinusne c) tangentne 161 Ako su u trouglu izmerene dve dužine i ugao koje zaklapaju te dve

dužine, primenom koje teoreme je moguće naći nepoznate elemente u trouglu:

a) sinusne b) kosinusne c) tangentne 162 Da li je moguće sračunati uglove u trouglu, ako su izmerene sve tri

stranice trougla?

a) da b)ne 163 Da li je moguće sračunati površina trougla, ako su izmerene sve tri

stranice trougla?

a) da b)ne

164 Geodetske tačke na terenu, povezane u mrežu trouglova nazivamo: a) trigonometrijske b) poligonske c) linijske d) reperi 165 Geodetske tačke na terenu, povezane u vlak u obliku izlomljene linije

nazivamo:

a) trigonometrijske b) poligonske c) linijske d) reperi 166 Bazu premera čine sledeće geodetske mreže: 167 Za položajno određivanje koriste se sledeće tačke a) trigonometrijske b) poligonske c) linijske d) reperi 168 Za visinsko određivanje koriste se sledeće tačke a) trigonometrijske b) poligonske c) linijske d) reperi 169 Za položajno određivanje koriste se sledeće mreže a) trigonometrijska b) poligonska c) linijska d) nivelmanska 170 Za visinsko određivanje koriste se sledeće mreže a) trigonometrijska b) poligonska c) linijska d) nivelmanska 171 Kada se za izračunavanje koordinata trigonometrijskih tačaka u mreži

mere uglovi a dužine samo izuzetno, takav postupak nazivamo

a) triangulacija b) trilateracija 172 Kada se za izračunavanje koordinata trigonometrijskih tačaka u mreži

mere dužine, takav postupak nazivamo

a) triangulacija b) trilateracija 173 Koliko redova trigonometrijske mreže postoji u našoj zemlji? 174 Da li je neophodno da se susedne trigonometrijske tačke u mreži

dogledaju?

a) da b) ne 175 Po kom principu (principi u geodeziji) se razvija trigonometrijska mreža

na jednoj teritoriji?

176 Koji od principa u geodeziji se poštuje kod svakog geodetskog

merenja?

177 Koji od principa u geodeziji se poštuje kod geodetskih računanja 178 Kod presecanja napred, merenje uglova vrši se na: a) datim tačkama b) na nepoznatoj tački 179 Koliko datih tačaka je potrebno kod presecanja napred? 180 Kod presecanja nazad, merenje uglova vrši se na: a) datim tačkama b) na nepoznatoj tački 181 Koliko datih tačaka je potrebno kod presecanja nazad? 182 Koja geodetska mreža se pogušćuje poligonskom mrežom

183 Kako se naziva niz poligonskih tačaka između kojih se mere dužine i

gde se mere prelomni i vezni uglovi

184 Kako se naziva duž koja spaja dve susedne poligonske tačke u vlaku? 185 Kako se naziva ugao koji zaklapaju dve susedne poligonske strane? 186 U poligonskom vlaku su merene veličine: 187 Dužine poligonskih strana koje se koriste za računanje koordinata

poligonskih tačaka treba da budu:

a) koso merene po terenu b) redukovane u horizontalnu ravan 188 Koordinatne razlike poligonske strane se računaju iz: 189 Koordinatna razlika po Y osi se računa po formuli a) d*sinν b) d*cosν 190 Koordinatna razlika po X osi se računa po formuli a) d*sinν b) d*cosν 191 Poligonski vlak koji je na oba kraja povezan sa trigonometrijskim ili

poligonskim tačkama naziva se:

a) slepi b) zatvoren c) umetnut 192 Poligonski vlak koji je na oba kraja povezan sa istom

trigonometrijskom ili poligonskom tačkom naziva se:

a) slepi b) zatvoren c) umetnut 193 Poligonski vlak koji je samo na jednom kraju povezan sa

trigonometrijskom ili poligonskom tačkom naziva se:

a) slepi b) zatvoren c) umetnut 194 Uglovno odstupanje u poligonskom vlaku javlja se zbog: 195 Popravke za vezne i prelomne uglove u poligonskom vlaku računaju se a) ravnomerno za sve uglove u vlaku b) proporcionalno veličini ugla 196 Linearno odstupanje u poligonskom vlaku se javlja zbog: 197 Popravke za koordinatne razlike pri računanju koordinata poligonskih

tačaka računaju se:

a) ravnomerno b) proporcionalno dužini poligonske strane 198 Kontrola računanja direkcionih uglova poligonskih strana u

poligonskom vlaku se računa:

199 Kontrola računanja koordinata poligonskih tačaka u vlaku se sprovodi: 200 U kakvom vlaku je moguće uglovno i linearno izravnanje:

a) slepom b) zatvorenom c) umetnutom 201 Svrha razvijanja poligonske mreže je: 202 Zbog čega je moguće izvršiti izravnanje (računanje popravaka) u

poligonskom vlaku?

203 Zbog čega se vrše prekobrojna merenja u pogonskom vlaku? 204 Koliko je prekobrojnih merenja u umetnutom poligonskom vlaku? 205 Koliko je prekobrojnih merenja u zatvorenom poligonskom vlaku? 206 Koliko je prekobrojnih merenja u slepom poligonskom vlaku? 207 Razlog razvijanja linijske mreže je: 208 Svrha razvijanja linijske mreže je: 209 U linijskoj mreži merene veličine su: 210 U linijskoj mreži, linijska tačka može se nalaziti (u odnosu na liniju

definisanu poligonskim tačkama) na:

211 Upravni pravac prilikom postavljanja linijske tačke na upravnoj definiše

se:

a) od oka b) priručno c) teodolitom 212 Dovođenje linijske tačke na pravac vrši se: a) od oka b) teodolitom 213 Kako se vrši stabilizacija poligonske tačke na terenu? 214 Na koji način se može rekonstruisati uništena nadzemna belega

poligonske tačke?

215 Na osnovu čega je moguće pronaći poligonske tačke na nepoznatom

terenu?

216 Kako se zovu tačke koje čine nivelmansku mrežu? 217 Kakve tačke su reperi? 218 Koliko redova nivelmanske mreže postoji u našoj zemlji? 219 Kako se zove postupak određivanja nadmorskih visina repera?

220 Koji način merenja visinskih razlika se najčešće koristi pri generalnom

nivelmanu?

221 Kako se zove niz repera između kojih su izmerene visinske razlike? 222 Kako se linija koja spaja dva uzastopna repera u jednom

nivelmanskom vlaku?

223 Kako se zove nivelmanski vlak koji je na oba kraja vezan na date

repere?

a) slepi b) zatvoreni c) umetnuti 224 Kako se zove nivelmanski vlak koji je na oba kraja vezan isti dati

reper?

a) slepi b) zatvoreni c) umetnuti 225 Kako se zove nivelmanski vlak koji je samo na jednom kraju vezan na

dati reper?

a) slepi b) zatvoreni c) umetnuti 226 Zbog čega se javlja visinsko odstupanje u umetnutom nivelmanskom

vlaku

227 U kojim nivelmanskim vlakovima je moguće odrediti visinsko

odstupanje?

a) slepom b) zatvorenom c) umetnutom 228 Kako se računaju popravke za izmerene visinske razlike u

nivelmanskom vlaku?

a) ravnomereno b) proporcionalno dužini c) proporcionalno broju stanica

229 Na osnovu čega se vrši računanje nadmorske visine repera u nivelmanskom vlaku?

230 Kako se vrši kontrola računanja nadmorskih visina repera u

nivelmanskom vlaku?

231 Na kakvim mestima se postavljaju reperi? 232 Čemu služe reperi? 233 Šta su merene veličine u jednom nivelmanskom vlaku? 234 Šta su date veličine u jednom nivelmanskom vlaku 235 Zbog čega je moguće izvršiti izravnanje (računanje popravaka) u

nivelmanskom vlaku 236 Kako se naziva postupak merenja na terenu u kome se dobijaju kote

detaljnih tačaka?

237 Na koje tačke se oslanja merenje u detaljnom nivelmanu? 238 Koje vrste detaljnog nivelmana postoje? 239 Kada se sprovodi detaljni nivelman rasutih tačaka? 240 Kada se sprovodi detaljni nivelman pravilnih geometriskih figura? 241 Kada se sprovodi detaljni nivelman linija? 242 Koje dve vrste tačaka razlikujemo u postupku merenja u detaljnom

nivelmanu?

243 Koje tačke u detaljnom nivelmanu su višeg ranga tačnosti? a) detaljne tačke b) vezne tačke 244 Kod veznih tačaka se letva stavlja na: a) papuču b) na zemlju 245 Kod detaljnih tačaka se letva stavlja na: a) papuču b) na zemlju 246 Kod očitavanja letve na veznoj tački, čitanje se vrši do na: a) centimetar b) milimetar 247 Kod očitavanja letve na detaljnoj tački, čitanje se vrši do na: a) centimetar b) milimetar 248 Koje tačke se snimaju pri detaljnom snimanju terena? 249 Šta je detaljna tačka pri detaljnom snimanju terena? 250 Koje metode detaljnog snimanja terena se koriste u Geodeziji? 251 Šta je osnova za detaljno snimanje terena? 252 Koje geodetske tačke se koriste kao osnova (sa kojih se vrši merenje)

kod ortogonalne ili polarne metode detaljnog snimanja terena?

253 Koja je svrha detaljnog snimanja terena? 254 Da bi se izradio detaljni plana nekog terena, šta je neophodno izvršiti

na terenu?

255 Kako se zove postupak merenja na terenu, na osnovu koga se izrađuje

detaljni plan terena?

256 Koji podaci se mere za svaku detaljnu tačku kod ortogonalne metode

snimanja terena?

257 Koji podaci se mere za svaku detaljnu tačku kod polarne metode

snimanja terena?

258 Čemu služi skica kod detaljnog snimanja terena? 259 Koja kontrolna merenja se vrše pri detaljnom snimanju terena? 260 Kod terena snimljenog ortogonalnom metodom se dobija i visinska

predstava terena

a) da b) ne 261 Kod terena snimljenog polarnom metodom se dobija i visinska

predstava terena

a) da b) ne 262 Na čemu se zasniva fotogrametrijska metoda snimanja terena? 263 Šta je neophodno, pri snimanju fotogrametrijskom metodom, da bi se

mogla dobiti visinska predstava terena?

264 Zašto se, pri snimanju terena fotogrametrijskom metodom, vrši

snimanje istog područja na dva različita snimka?

265 Koja je razlika između aerofotogrametrijskog snimka i ortofoto plana? 266 Zbog čega se vrši transformacija aerofotogrametrijskog snimka da bi

se dobio ortofoto plan?

267 Kako se povezuje detalj snimljen fotogrametrijskom metodom sa

državnim koordinatnim sistemom?

268 Kako se može aerofotogrametrijski snimak iskoristiti, osim za

određivanje detaljnih tačaka terena

269 Kako se zove oblast geodezije koja se bavi proučavanjem osobina

zemljišta, vegetacije i drugog na površini zemlje, na osnovu aerofotogrametrijskih ili satelitskih snimaka?

270 Čime se bavi Daljinska detekcija 271 Šta se mora prethodno uraditi sa satelitskim snimkom, da bi se mogao

koristiti za određivanje detaljnih tačaka?

272 Šta je neophodno za rektifikaciju satelitskih snimaka? 273 Šta je topografska podloga? 274 Kako se naziva umanjeni prikaz zemljine površine? 275 Šta je razmera topografske podloge? 276 Kako se naziva odnos dužine duži prikazane na topografskoj podlozi

prema dužini iste duži u prirodi?

277 Kako nazivamo broj koji iskazuje odnos dužine u prirodi i iste dužine

prikazane na topografskoj podlozi?

278 Kako se može izraziti razmera topografske podloge? 279 Obeleži sitniju razmeru od prikazanih a) 1:500 b) 1:2000 280 Obeleži krupniju razmeru od prikazanih a) 1:1000 b) 1:5000 281 Planovi su topografske podloge koje imaju imenilac razmere manji od: 282 Karte su topografske razmere koje imaju imenilac razmere veći od: 283 Koja razmera predstavlja granicu između plana i karte? 284 Koja je suštinska razlika između plana i karte 285 Pri izradi planova se zanemaruje zakrivljenost Zemljine površi a) da b) ne 286 Pri izradi karata se zanemaruje zakrivljenost Zemljine površi a) da b) ne 287 Kako stoji okvir plana u odnosu na državni koordinatni sistem? 288 Kako je državni koordinatni sistem prikazan na planu? 289 Čemu služi kvadratna mreža na planu?

290 Šta je kvadratna mreža na planu? 291 Kako je definisana kvadratna mreža na planu? 292 Da li dva plana, iste razmere, sa različitim nomenklaturama, mogu

prikazivati isto područje?

a) da b) ne 293 Šta su topografski znaci? 294 Čemu služe topografski znaci? 295 Koje dve vrste topografskih znakova postoje? 296 Kakvi su uslovni topografski znaci? 297 Kakvi su topografski znaci u razmeri? 298 Šta je predmet prikaza na planovima? 299 Na osnovu čega se bira razmera u kojoj će biti iscrtan plan? 300 Šta je to uzidanost terena? 301 Koliko razreda uzidanosti terena postoji? 302 Područje grada (npr. Novi Sad) se svrstava u koji razred uzidanosti? 303 Područje građevinskog reona sela, prigradskih naselja i manjih gradova

se svrstava u koji razred uzidanosti?

304 Vangrađevinski reon atara sa poljoprivrednim parcelama se svrstava u

koji razred uzidanosti?

305 Područje sa šumama, pašnjacima i livadama, sa malom gustinom

detalja se svrstava u koji razred uzidanosti?

306 Navedi primer za 1. razred uzidanosti 307 Navedi primer za 2. razred uzidanosti 308 Navedi primer za 3. razred uzidanosti 309 Navedi primer za 4. razred uzidanosti

310 Koja razmera se koristi za prikaz područja u 1. razredu uzidanosti? a) 1:500 b) 1:1000 c) 1:2500 d) 1:5000 311 Koja razmera se koristi za prikaz područja u 2. razredu uzidanosti? a) 1:500 b) 1:1000 c) 1:2500 d) 1:5000 312 Koja razmera se koristi za prikaz područja u 3. razredu uzidanosti? a) 1:500 b) 1:1000 c) 1:2500 d) 1:5000 313 Koja razmera se koristi za prikaz područja u 4. razredu uzidanosti? a) 1:500 b) 1:1000 c) 1:2500 d) 1:5000 314 Za koji razred uzidanosti se koristi razmera 1:500 ? 315 Za koji razred uzidanosti se koristi razmera 1:1000 ? 316 Za koji razred uzidanosti se koristi razmera 1:2500 ? 317 Za koji razred uzidanosti se koristi razmera 1:5000 ? 318 Kako se na topografskim podlogama može prikazati visinska predstava

terena?

319 Šta je kota - nadmorska visina tačke? 320 Koji se referentni (nulti) nivo uzima za računanje nadmorskih visina u

našem državnom koordinatnom sistemu?

321 Šta je izohipsa? 322 Šta je ekvidistancija? 323 Kako se na nepoznatoj karti može odrediti ekvidistancija? 324 Da li se ekvidistancija može izmeriti na topografskoj podlozi? a) da b) ne 325 Ako je ekvidistancija E = 1m, tačka A ima nadmorsku visinu

HA = 91.12, tačka B ima nadmorsku visinu HB = 94.31, upiši kote izohipsi koje treba da prolaze između tih tačaka.

326 Da li se dve izohipse na planu mogu presecati? a) da b) ne 327 Na koju vrednost ekvidistancije se iscrtavaju glavne izohipse? 328 Na koju vrednost ekvidistancije se izvlače pomoćne izohipse?

329 Za istu ekvidistanciju i razmeru, na strmijem nagibu, dve susedne izohipse su:

a) bliže b) dalje 330 Za istu ekvidistanciju i razmeru, na blažem nagibu, dve susedne

izohipse su:

a) bliže b) dalje 331 U zavisnosti od čega se bira vrednost ekvidistancije? 332 Objasni prikaz visinske predstave terena putem hipsometrijske skale 333 Kada se nagib terena prikazuje putem šrafure 334 Ako imamo ovakav objekat prikazan na planu, radi se o:

a) nasipu b) kanalu 335 Ako imamo ovakav objekat prikazan na planu, radi se o:

a) nasipu b) kanalu 336 Kako se dobija visinska predstava terena na kartama senčenjem? 337 Šta je interpolacija izohipsi? 338 Na koje načine se može izvršiti interpolacija izohipsi? 339 Šta je potrebno, da bi se mogla izvršiti interpolacija izohipsi? 340 Šta je Digitalni model terena? 341 Čemu služi digitalni model terena? 342 Na osnovu kojih podataka se izrađuje digitalni model terena? 343 Ako se raspolaže digitalnim modelom terena, da li je moguće dobiti

prikaz tog terena pomoću izohipsi?

a) da b) ne 344 Zašto se kod izrade karata vrši generalizacija detalja?

345 Šta je to generalizacija detalja pri izradi karte? 346 Koje detalje sadrže karte opšte namene? 347 Koje detalje sadrže tematske i specijalne karte? 348 Da li je moguće, umesto merenja neke dužine na terenu, izmeriti tu

dužinu na planu?

349 Ako je neka dužina izmerena na planu razmere 1:2500 i dobijena je

vrednost 23 mm, koja je vrednost te dužine u prirodi (u metrima)?

350 Ako je neka dužina izmerena na planu razmere 1:1000 i dobijena je

vrednost 13 mm, koja je vrednost te dužine u prirodi (u metrima)?

351 Ako je neka dužina izmerena na planu razmere 1:5000 i dobijena je

vrednost 18 mm, koja je vrednost te dužine u prirodi (u metrima)?

352 Od čega zavisi tačnost dužine koja je dobijena merenjem na

topografskoj podlozi?

353 Ako merimo dužinu između istih tačaka na planu razmere 1:1000 i

planu razmere 1:500, dužina će biti određena sa većom tačnošću ako se meri na planu razmere:

a) 1:500 b) 1:1000 354 Kada merimo dužinu na planu razmere 1:1000 pomoću razmernika sa

tačnošću oko 0.3 mm i istu tu dužinu na terenu sa elektrooptičkim daljinomerom sa tačnošću oko 2 mm, koja dužina je tačnije izmerena?

a) na planu b) na terenu 355 Zbog čega dolazi do deformacija topografskih podloga? 356 Kako se može iskoristiti kvadratna mreža za određivanje deformacija

plana?

357 Ako se utvrdi da postoje deformacije topografske podloge, šta je

potrebno prilikom merenja na topografskoj podlozi uraditi?

358 Kako se može izmeriti dužina krive linije na topografskoj podlozi? 359 Kako je moguće odrediti površinu nepravilnog trougla prikazanog na

planu?

360 Kako je moguće odrediti površinu nepravilnog mnogougla prikazanog na planu?

361 Koje vrste planimetara poznaješ? 362 Kako glasi osnovna formula za računanje površine polarnim

planimetrom?

363 Šta je konstanta polarnog planimetra? 364 Od čega zavisi vrednost konstante polarnog planimetra? 365 Kako se može odrediti konstanta polarnog planimetra? 366 Kako se može eliminisati uticaj deformacija plana pri merenju površina

polarnim planimetrom?

367 Da li se može sračunati površina parcele, ako su poznate koordinate

prelomnih tačaka granične linije?

a) da b) ne 368 Kako se može odrediti površina parcele na skeniranom planu? 369 Šta je neophodno uraditi sa skeniranim planom, pre nego što se

pristupi merenju?

370 Kako se na skeniranim planovima vrši otklanjanje deformacija

topografskih podloga?

371 Šta je podužni profil terena? 372 Da li se može na osnovu plana sa izohipsama nacrtati podužni profil

terena?

a) da b) ne 373 Kod crtanja podužnog profila, šta se nanosi na apscisi a šta na

ordinati?

374 Da li može pri izradi podužnog profila da se koristi drugačiji imenilac

razmere za dužine u odnosu na imenilac razmere za visine?

a) da b) ne 375 Zašto se kod crtanja podužnog profila koristi dvojna razmera? 376 Šta je poprečni profil terena?

377 Gde se koriste podužni i poprečni profili terena? 378 Pri projektovanju kojih objekata se koriste podužni i poprečni profili? 379 Koje metode obeležavanja tačaka na terenu se u Geodeziji najčešće

koriste?

380 Šta se koristi kao osnova pri obeležavanju tačaka na terenu? 381 Koliko najmanje poznatih tačaka na terenu moramo imati da bi mogli

izvršiti obeležavanje projektovane tačke?

382 Koji elementi za obeležavanje se moraju sračunati za obeležavanje

tačke ortogonalnom metodom? (nacrtaj skicu)

383 Koji elementi za obeležavanje se moraju sračunati za obeležavanje

tačke polarnom metodom? (nacrtaj skicu)

384 Koji elementi za obeležavanje se moraju sračunati za obeležavanje

tačke metodom presecanja pravaca? (nacrtaj skicu)

385 Kako se računaju potrebni uglovi pri obeležavanju tačaka, ako su date

koordinate datih tačaka i tačaka koje se obeležavaju?

386 Ako je za obeležavanje tačaka na raspolaganju Totalna geodetska

stanica, koja metoda se najčešće koristi?

a) ortogonalna b) polarna c) presecanje pravaca 387 Ako za obeležavanje tačaka nisu na raspolaganju instrumenti već samo

priručna sredstva, koju metodu za obeležavanje tačke ćeš odabrati?

a) ortogonalnu b) polarnu c) presecanje pravaca 388 Šta znači "obeležiti pravac na terenu"? 389 Koje metode obeležavanja pravca na terenu mogu biti, u zavisnosti od

potrebne tačnosti i raspoloživog pribora?

390 Koji pribor i koliko radnika je potrebno za obeležavanje pravca od oka? 391 Koji pribor i koliko radnika je potrebno za obeležavanje pravca pomoću

instrumenta?

392 Šta je produžetak pravca? 393 Šta je podizanje upravne?

394 Šta je spuštanje upravne? 395 Kojim priborom je moguće podići upravnu? 396 Kojim priborom je moguće spustiti upravnu? 397 Skiciraj podizanje upravne pomoću priručnog pribora. 398 Skiciraj spuštanje upravne pomoću priručnog pribora. 399 Koja teorema iz matematike se može iskoristiti za podizanje upravne? 400 Skiciraj slučaj obeležavanja pravca, kada se krajnje tačke pravca ne

dogledaju, a obeležavanje pravca se omogućuje postavljanjem pomoćnog trougla. Obeleži elemente u trouglu koji se moraju izmeriti.

401 Pomoću koje teoreme se mogu odrediti potrebni uglovi u pomoćnom

trouglu prilikom obeležavanja pravca, kada se obeležava pravac čije se krajnje tačke ne dogledaju?

402 Skiciraj slučaj obeležavanje pravca, kada se krajnje tačke pravca ne

dogledaju, spuštanjem upravne na pomoćnu liniju.

403 Kako se računaju dužine upravnih, za obeležavanje pravca u slučaju da

se krajnje tačke pravca ne dogledaju, a obeležavanje pravca se izvodi spuštanjem upravne na pomoćnu liniju.

404 Šta je Katastar zemljišta? 405 Šta je Zemljišna knjiga? 406 Šta je Jedinstvena evidencija nepokretnosti? 407 Od kojih delova je sastavljen Katastar zemljišta? 408 Šta predstavlja alfanumerički deo katastra zemljišta? 409 Šta predstavlja grafički deo katastra zemljišta? 410 Šta je katastarska parcela? 411 Koliko je minimalna veličina jedne katastarske parcele?

a) 2 m2 b) 200 m2 c) 20000 m2 412 Koliko katastarskih kultura postoji? 413 Kako delimo zemljište - katastarske parcele prema plodnosti? 414 Nabroj katastarske kulture. 415 Čime se izražava pogodnost nekog zemljišta za poljoprivrednu

proizvodnju u okviru Katastra zemljišta?

416 Koliko katastarskih klasa postoji? 417 Čemu služi lestvica katastarskog prihoda? 418 Da li se promene nastale na terenu (deoba parcele, kupoprodaja itd.)

sprovode u Katastru zemljišta?

419 Kako je moguće jednoznačno identifikovati katastarsku parcelu? 420 Od čega je sastavljena oznaka neke katastarske parcele? 421 Šta je katastarska opština? 422 Jedna katastarska opština u odnosu na političku opštinu (npr. opština

Novi Sad) je teritorijalno:

a) ista b) manja c) veća 423 Šta je eksproprijacija? 424 Za koje svrhe se može sprovoditi eksproprijacija zemljišta? 425 Da li se može vršiti eksproprijacija zemljišta radi poljoprivredne

proizvodnje?

a) da b) ne 426 Da li se za eksproprisano zemljište dobija naknada? a) da b) ne 427 Koji negativni efeketi se javljaju na poljoprivrednom zemljištu prilikom

sprovođenja eksproprijacije?

428 Šta je arondacija zemljišta? 429 Po kom principu se vrši zamena zemljišta prilikom arondacije? 430 Da li se projektuje nova mreža poljskih puteva i kanala za

odvodnjavanje i navodnjavanje pri sprovođenju arondacije? a) da b) ne 431 Da li se menja oblik i dimenzije parcela pri sprovođenju arondacije? a) da b) ne 432 Šta je komasacija zemljišta? 433 Šta je najvažniji cilj komasacije zemljišta? 434 Nabroj najvažnije efekte za poljoprivrednu proizvodnju koji se postižu u

postupku komasacije:

435 Po kom principu se vrši zamena zemljišta prilikom komasacije? 436 Zašto se radi detaljna procena zemljišta u komasaciji? 437 Koliko se procembenih razreda formira u postupku procene zemljišta

pri sprovođenju komasacije?

438 Da li se projektuje nova mreža poljskih puteva i kanala za

odvodnjavanje i navodnjavanje pri sprovođenju komasacije?

a) da b) ne 439 Da li se menja oblik i dimenzije parcela pri sprovođenju komasacije? a) da b) ne 440 Koja mera daje potpunije efekte pri grupisanju poljoprivrednog

zemljišta?

a) arondacija b) komasacija c) eksproprijacija 441 Pri gradnji objekata (auto put, pruga, kanal ...), gledajući sa stanovišta

uslova za poljoprivrednu proizvodnju u blizini objekata koji se grade, koja mera daje najoptimalnije rešenje:

a) arondacija b) komasacija c) eksproprijacija