8 Metodika Fizickog Vaspitanja Dece Mladjeg Skolskog Doba

1

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko RodićPedagoški fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

2

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE MLAĐEG ŠKOLSKOG DOBA

METHODS OF PHYSICAL EDUCATIONOF JUNIOR SCHOOL CHILDREN

PREDAVANJE 8LECTURE 8

3


Tematske celine:

1. Predmet, cilj i zadaci metodike fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog doba?

2. Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu?3. Biološki i pedagoški zadaci fizičkog vaspitanja učenika nižih

razreda osnovne škole?4. Sredstva fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog doba?5. Metode i principi fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog

doba?6. Planiranje i proveravanje u fizičkom vaspitanju dece mlađeg

školskog doba?7. Pisana priprema časa fizičkog vaspitanja učenika nižih

razreda osnovne škole?

POJAM METODIKA

§ Pojam metodika nema jedinstveno značenje.

§ Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike(kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblastpedagogije (kao posebna metodika), dok nekismatraju da je to posebna nauka o obuci.

§ Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta zapraktično obavljanje poslova u struci.

§ Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji,bavi se načinima, putevima, metodama i oblicimapomoću kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitneciljeve.

4

ODNOS DIDAKTIKE I METODIKE

§ Često se u stručnim i naučnim krugovima susrećemo sapojmovima didaktika i metodike, sa naglaskom nad-ređenosti didaktike nad metodikama (nad nastavno-naučnim oblastima u školskoj praksi).

§ Većina autora su “metodiku” definisali kao „didak-tičku disciplinu koja proučava zakonitosti jednognastavnog predmeta (maternjeg jezika, stranog jezi-ka, matematike, poznavanja prirode i društva, fizičkogvaspitanja...)“, a da, pri tom, nisu uočili i naglasili da jeto jedna nastavno-naučna oblast, jedan deo nastave, upoučavanju i učenju, nastave i obrazovanja u celini.

5

METODIKA

§ Proučavati i poučavati samo putem metodike znači “obrađi-vati” samo pitanje KAKO (planski način, put ...), a zanemaritišta, koliko, kada, čime i radi čega, koja su osnovna pitanjanekog obrazovno-vaspitnog područja (a koja inače i obrađu-jemo u okviru ovog i sličnih studija), jeste stručno i naučnopogrešno, suženo, okrenuto isključivo veštinarstvu, skupunačina, postupaka i radnji i sl.

§ Pomak od veštinarstva (već više od tri decenije) ka širem,obrazovno-vaspitnom oblikovanju mlade ličnosti veliki jevrednosni pomak u shvatanju savremenog obrazovno-vaspitnog rada, njegovom značaju i principu humanizacije,koji je usmeren ka čoveku (učeniku kao subjektu).

6

METODIKA

§ To znači da se metodikom obrađuje samo didaktičkopitanje KAKO (planski način, put ...), s obzirom da semetodika bavi načinom rada jer traži optimalne odgo-vore na pitanje kako ostvariti ono što se zahteva odobrazovno-vaspitnog rada u nekoj društvenoj sredini,obrazovno-vaspitnom području ili samo jednoj disci-plini.

§ S obzirom na predmet svog interesovanja, metodikase može baviti načinom realizacije samo jednog pred-meta, jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u jed-noj sredini, što upućuje na problem stepena opštosti,odnosno određenosti razrešavanja metodičkih prob-lema.

7

CILJ METODIKE

§ Cilj METODIKE fizičkog vaspitanja na fakultetima zaobrazovanje profesora razredne nastave je da doprine-se sticanju znanja i uverenja koja će omogućiti formira-nje adekvatnog stručnog (profesionalnog) stava stude-nata prema fizičkoj kulturi uopšte i koja će obezbeditipotpuno razumevanje njene uloge i značaja i osposobitibuduće profesore razredne nastave (učitelje) za reali-zaciju svekolikih ciljeva i zadataka fizičkog vaspitanjaučenika od 1. do 4. razreda osnovne škole, uz primenunajadekvatnijih metoda, postupaka, oblika i sadržajarada u skladu sa datim potrebama dece mlađeg škol-skog doba i u odgovarajućim uslovima.

8

ZADACI METODIKE§ Zadaci METODIKE fizičkog vaspitanja su da se studenti upoz-

naju sa sveukupnom problematikom fizičkog vaspitanja deceod 7 do 11 godina; njihovim uzrasnim karakteristikama; cilje-vima, zadacima i sadržajima, te organizacionim oblicima radau nastavi fizičkog vaspitanja učenika nižih razreda osnovneškole; da se samostalno i korektno koriste stručno-metodičkimizvorima u cilju samoobrazovanja; da se upoznaju sa metodič-kim stavovima u pogledu primene različitih sadržaja rada; dase upute u mogućnost koreliranja sadržaja fizičkog vaspitanjai drugih nastavnih predmeta, a naročito u smislu njihovog ko-rišćenja na drugim časovima kao “mikro pauze”, tj. aktivnogodmaranja (kod dugotrajnog statičkog naprezanja, sedenja,pisanja i slično); da se uključe u različite vidove praktičnog ra-da radi osposobljavanja za samostalno planiranje, realizaciju ivrednovanje rada u fizičkom vaspitanju učenika nižih razredaosnovne škole.

9

DETE MLAĐEG ŠKOLSKOG DOBA§ Prelazak iz predškolskih u školske uslove života i rada za svako

dete je veliki i važan preokret.§ Rad po volji, po slobodnom izboru, slučajan i neobavezan, igra

i zabava, ustupaju mesto obaveznom i sistematskom radu kojiodređuje škola.§ Uticaj koji škola vrši na dete mlađeg školskog doba znatan je

kako u pogledu njegovog vaspitanja i obrazovanja, tako i nazdravstveno stanje i pravilan telesni razvoj.§ Veće opterećenje deteta u školi i kod kuće, a naročito nepravi-

lan stav pri pisanju, ako sedi u nehigijenskoj klupi i ako radi prinedovoljnom osvetljenju, mogu uticati na pojavu i razvoj de-formiteta kičmenog stuba.§ Da bi fizičko vaspitanje moglo obaviti značajnu ulogu u vaspit-

no-obrazovnom radu, neophodno je poznavanje najbitnijih an-tropoloških karakteristika i sposobnosti dece mlađeg školskogdoba.

10

BIOLOŠKI ZADACI§ Zdravstveno-higijenski zadaci su mnogobrojni, a jedan od os-

novnih je da fizičko vežbanje povoljno utiče na rast i razvojorganizma.

§ Pomoću vežbi oblikovanja treba obezbediti normalno stanjeaparata za kretanje, a pogotovo zglobova, veza i mišića.

§ Jedan od najvažnijih zadataka fizičkog vaspitanja je pravilnodržanje tela, od kojeg zavisi zdravlje svakog čoveka, jer je onou tesnoj vezi sa cirkulacijom krvi i disanjem.

§ Fizičko vaspitanje treba da utiče na stvaranje otpornosti orga-nizma prema bolestima i čeličenje, tj. stvaranje otpornosti or-ganizma prema promenljivim meteorološkim uslovima.

§ Stvaranje higijenskih navika je sledeći zadatak, jer higijena uč-vršćuje zdravlje i pozitivan uticaj fizičkih vežbi na organizam.§ Fizičko vaspitanje ima važnu ulogu kao faktor odmora posle te-

lesnog i umnog rada, čak i uticaj na potomstvo (spoljašnji faktorimogu uticati na naslednu plazmu; zdravi roditelji rađaju zdravu decu).

11

OBRAZOVNI ZADACI§ Fizičko obrazovanje predstavlja onaj deo procesa fizičkog vas-

pitanja koji je upravljen na sticanje, formiranje i usavršavanjemotoričkih umenja i navika, te na sticanje teorijskih znanja ko-ja imaju odlučujuću ulogu u reševanju zadataka fiz. vaspitanja.§ Obrazovanje kretanja počinje razvijanjem koordinacionih (us-

klađenih) elemenata kretanja, osnovnim, elementarnim vežba-ma, a kasnije tehnički pripremljenim vežbama.§ Formiranje motoričkih veština i njihovo učvršćivanje sledeći je

važan obrazovni zadatak.§ Razvijenje stvaralačkih aktivnosti se ogleda u pravcu sportsko

tehničkih dostignuća i estetskog uobličavanja kretnih delatnosti.§ Razvijanje snage, izdržljivosti, brzine i okretnosti je potrebno

kako bi svaki pojedinac bio u stanju da savlada i najveći napor.§ Teorijsko znanje služi da svaki vežbač zna kako pojedine vežbe

utiču na organizam i da shvati potrebu i značaj fizičkog vaspi-tanja uopšte.

12

VASPITNI ZADACI§ Fizičko vaspitanje je pedagoški proces izgrađivanja i oblikova-

nja celovite ličnosti primenom odgovarajućih kretnih delatnosti.§ Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline razvijaju se savla-

đivanjem raznih teškoća koje se postepeno uvećavaju. Zato jepotrebno smišljeno fizičko vežbanje i dosledan stav nastavnika.§ Pozitivan odnos prema radu može se i mora stvarati i fizičkim

vaspitanjem.§ Na disciplinovan i svestan odnos prema kolektivu učenik se sis-

tematski navikava fizičkim vežbanjem, gde igre i takmičenja,izleti i logorovanja pružaju velike mogućnosti za vaspitanje ko-lektivnih interesa.§ Zdrava razonoda mora biti zastupljena u fizičkom vaspitanju de-

ce mlađeg školskog doba jer doprinosi radosnijem i sadržajni-jem životu.§ Formiranje i razvijanje interesa i smisla za lepo je organska po-

treba svakog pojedinca i društva.13

TELESNE VEŽBE§ Telesne vežbe, kao osnovno sredstvo fizičkog vaspitanja, su ona

kretanja koja vršimo isključivo u cilju menjanja vlastite prirode,a ne prirode oko nas.§ Najprihvatljivija podela pokreta je prema zadacima zbog kojih

se oni upražnjavaju: 1. svakodnevni pokreti (hodanje, sedenje,pisanje); 2. radni pokreti (rad na njivi, u fabrici, u radionici); te i3. vežbovni pokreti (vežbe oblikovanja, preskoci, skokovi...).§ Telesna vežba je specijalno organizovano sredstvo za razvitak i

usavršavanje psihofizičke prirode čoveka.§ Ukratko, svrha, cilj i namera odlučuju o tome da li ćemo neko

kretanje smatrati vežbom ili ne.§ Svaka telesna vežba sastoji se iz mehaničkih i energetskih ele-

menata i elemenata ritma.§ Prema trajanju telesne vežbe delimo na kratke, srednje i dugo-

trajne.; prema brzini na vežbe maksimalne, submaksimalne,srednje i umerene brzine; ...

14

OSNOVNI PRINCIPI1. Princip svestranosti (fizičko, umno, radno, moralno, es-

tetsko i društveno).2. Princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti.3. Princip praktične primenljivosti.4. Princip zabave i razonode.5. Princip jedinstvenog uticaja i organizacije (jedinst-

venu koncepciju, terminologiju, školovanje, orijentaciju namasovnost, infornisanje, saradnju organizacija, takmič.).

6. Princip individualnog postupka.7. Princip svesne discipline.8. Princip očiglednosti.9. Princip planskog opterećenja.

15

NASTAVNE METODE

1.Metoda pokazivanja – demonstracije iposmatranja.

2.Metoda žive reči (izlaganje, opisivanje iobjašnjavanje).

3.Metoda imitacije i dramatizacije.

4.Metoda praktičnog vežbanja (sintetička,analitička i kompleksna metoda učenja te-lesnih vežbi).

16

PLANIRANJE NASTAVE

§ Da bi se nastava u toku školske godine obrađivala ravno-merno i blagovremeno, pedagoški opravdanim redosledom,potrebno je obaviti brižljive i svestrane pripreme.

§ Na osnovu proveravanja telesnog razvoja i fizičkih sposob-nosti, kao i lekarskog pregleda i ocene zdravstvenih spo-sobnosti učenika, nastavnik utvrđuje individualne potrebe.

§ Utvrđivanjem stanja objekata, sprava i rekvizita iznalazi semogućnost za njihovo poboljšanje.

§ Proučavanje nastavnog plana i programa i bliže literature.§ Utvrđivanje ukupnog broja časova na raspolaganju u toku

školske godine.§ Na osnovu ovakvih priprema nastavnik je u mogućnosti da

individualno planira (kreira) svoj rad prema individualnimpotrebama učenika nižih razreda osnovne škole.

17

PRINCIPI PLANIRANJA§ Osnovno pravilo u je da plan mora biti jednostavan; jer olakša-

va rad i obezbeđuje bolju organizaciju, posebno ako je ilustro-van odgovarajućim slikama i crtežima.

§ Planiranje mora biti realno i prema stvarnim mogućnostima zarealizaciju predviđenih zadataka; posebno treba obratiti paž-nju na materijalne uslove škole, na uzrast i sposobnosti dece ina lične mogućnosti nastavnika.

§ Važan princip planiranja je konkretnost; zadaci, sredstva i me-tode moraju biti tačno određeni s obzirom na stvarne moguć-nosti za njihovu realizaciju; planiraju se konkretne navike i/ilisposobnosti koje treba sticati/razvijati kod učenika.

§ U nastavnom radu neophodno je logično povezivanje njegovihdelova po određenom redosledu – to je princip svestranosti.

§ Planiranje nastave mora biti svestrano i sveobuhvatno kako bise efikasnije organizovao rad i ostvarili postavljeni ciljevi.

18

VRSTE PLANIRANJAq Globalno – makro planiranje:ü godišnji planovi rada;ü kvartalni planovi rada;ü mesečni planovi rada.

q Mikro planiranje:ü planiranje pojedinog časa.

q Svi vidovi planiranja su međusobno povezani i predsravljaju jedinstveni sistem planiranja.

19

GODIŠNJI PLAN RADA§ Nastavnik sastavlja godišnji plan rada početkom svake školske

godine globalnom raspodelom zadataka i oblika vaspitno-obra-zovnog rada.

§ Godišnjim planom utvrđuju se svi organizacioni oblici nastave injihov obim u toku školske godine, letnjeg i zimskog odmora;to je konkretizacija opšteg plana i programa nastave fizičkogvaspitanja.

§ U sastavljanju godišnjeg plana ne treba ići u detalje; najvažni-je je postaviti konkretne zadatke i vremenski ih pravilno ras-porediti, na osnovu analize konkretnog stanja i iskustva.

§ Godišnji plan rada svakog nastavnika treba da razmatra i us-voji nastavničko veće.

§ Usmerenje kurikuluma ne sme biti prepreka da“svaki nastav-nik bude savremeni stvaralac kurikuluma (nastavnog progra-ma) i samostalni graditelj procesa fizičkog vaspitanja”.

20

KVARTALNI PLAN RADA§ Na osnovu godišnji plana nastave fizičkog vaspitanja pristupa

se izradi kvartalnog ili sezonskog plana: jesenji (od 1. septem-bra do 30. novembra); zimski (od 1. decembra do 28. februara)i prolećni (od 1. marta do kraja školske godine).

§ U kvartalnom planu nastavna “građa” i zadaci se raspoređujuprema konkretnom redosledu “obrade”, prema godišnjim dobi-ma i u zavisnosti od klimatskih uslova (ne zanemarujući principsvestranosti), planirajući zadatke za otvorene/zatvorene terene.

§ U kvartalnom planu utvrđuje se opšti okvir sadržaja i organiza-cije nastave, koji se raščlanjuje na pojedine mesece, tako dase kretni zadaci savlađuju u nizu uzastopnih/ciklusa časova.

§ U kvartalnom planiranju treba predvideti i sistem časova kojisu skladno i logički povezani, gde će svaki održani čas biti logi-čan nastavak prethodnog (“obraditi” prvo trčanje, pa ondaskakanje itd.).

21

PRIPREMA NASTAVNIKA ZA ČAS§ Da bi se proces nastave odvijao planski, sistematski, postupno

i efikasno, sa jasno utrđenim vaspitno-obrazovnim i zdravstve-no-higijenskim zadacima, sa vežbama koje su pristupačne uz-rastu i fizičkim sposobnostima učenika, nastavnik mora saves-no pripremati svaki čas fizičkof vaspitanja.

§ Priprema počinje analizom prošlog časa.§ Na osnovu određenih ciljeva i zadataka časa, nastavnik odabi-

ra vežbe za osnovni deo časa, metode i organizaciju časa. Uzmetodičke pripreme nastavnik obavlja i praktično-operativnupripremu.

§ Bez obzira na godišnje doba nastavnik trenba maksimalno dapraktikuje rad na otvorenim terenima, samo u slučaju lošegvremena planira i alternativu u zatvorenoj prostoriji.

§ Da bi se izbegla improvizacija na času nastavnik je dužan daplan (konspekt) časa sastavi u pisanom obliku.

22

PROVERAVANJE § Proveravanjem i utvrđivanjem stanja fizičkog razvoja, fizičkih

sposobnosti i napretka učenika, nastavnik sagledava rezultatesistematskog vežbanja i dolazi do podataka koji na pouzdannačin otkrivaju sledeće obaveze u cilju unapređivanja zdravljai psihofizičkog razvoja dece mlađeg školskog doba.

§ Sadržaj proveravanja:Ø stanje zdravlja (sistematskim lekarskim pregledom), držanje tela

(posmatranjem i upoređivanjem) i higijenske navike (ćistoću tela,odevanje, čistoću ishrane i druge navike koje znatno utiču na pravilanrazvoj učenika nižih razreda osnovne škole);

Ø moralno-voljne osobine (posmatranjem ponašanja, osobina i stavo-va učenika u redovnoj nastavi, u takmičenjima, na izletima i sl.);

Ø fizički razvoj i fizičke sposobnosti (merenjem se utvrđuje nivo indi-vidualnih karakteristika koje služe kao najobjektivniji pokazatelj našegrada i planiranje nastave fizičkog vaspitanja).

23

OCENJIVANJE § Prilikom ocenjivanja u nastavi fizičkog vaspitanja uzimati u

obzir koliko učenik može (motoričke sposobnosti), koliko zna(motoričke veštine) i koliko hoće (angažovanost, zalaganje).

§ Prva komponenta je ocena fizičkih (motoričkih) sposobnosti.§ Druga komponenta je ocena koja se odnosi na savladanost

programskih zadataka (nivo usvojenih programskih zadataka, od-nosno tehnike, kvaliteta motoričkih umenja i navika, a istovremeno ikvalitet celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa).

§ Treća komponenta u ocenjivanju u procesu fizičkog vaspitanjasu moralno-voljne odlike (interesovanja dece, napredak, uloženi na-por, volj za rad, inicijativnost, staloženost, istrajnost i upornost, discipli-novanost, odlučnost, borbenost itd.).

§ Četvrta komponenta su odnosi i stavovi (stav učenika prema fi-zičkom vežbanju, čuvanje društvene imovine, redovno pohađanje nas-tave, odnosi i stavovi prema drugim učenicima i slično).

24

25


Tematske celine:

1. Predmet, cilj i zadaci metodike fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog doba?

2. Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu?3. Biološki i pedagoški zadaci fizičkog vaspitanja učenika nižih

razreda osnovne škole?4. Sredstva fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog doba?5. Metode i principi fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog

doba?6. Planiranje i proveravanje u fizičkom vaspitanju dece mlađeg

školskog doba?7. Pisana priprema časa fizičkog vaspitanja učenika nižih

razreda osnovne škole?

26


Kontrolna pitanja (1):ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja učenika nižih razreda

osnovne škole?ü Cilj i zadaci Metodike fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog doba?ü Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu od 6/7 do 10/11

godina?ü Biološke, socijalne i psihološke potrebe učenika nižih razreda osnovne

škole?ü Biološki i pedagoški zadaci fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog

doba?ü Zdravstveno-higijenski zadaci fizičkog vaspitanja dece mlađeg

školskog doba?ü Obrazovni zadaci fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog doba?ü Vaspitni zadaci fizičkog vaspitanja učenika nižih razreda osnovne

škole?ü Sredstva fizičkog vaspitanja učenika nižih razreda osnovne škole?ü Telesna vežba kao osnovno sredstvo fizičkog vaspitanja dece mlađeg

školskog doba?

27


Kontrolna pitanja (2):ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece mlađeg školskog

doba?ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece mlađeg

školskog doba?ü Osnovni principi fizičkog vaspitanja učenika nižih razreda osnovne

škole?ü Nastavne metode u fizičkog vaspitanju dece mlađeg školskog doba?ü Planiranje u nastavi fizičkog vaspitanja učenika od 1. do 4. razreda

osnovne škole?ü Godišnji plan rada u fizičkom vaspitanju učenika nižih razreda osnovne

škole?ü Mesečni plan rada u fizičkom vaspitanju učenika nižih razreda osnovne

škole?ü Planiranje časa (priprema za čas) fizičkog vaspitanja dece mlađeg

školskog doba?ü Proveravanje u fizičkom vaspitanju učenika nižih razreda osn. škole?ü Ocenjivanje u fizičkom vaspitanju učenika nižih razreda osnovne škole?

HVALA NA PAŽNJI !28

PITANJA ?

29


METHODS OF PHYSICAL EDUCATIONOF JUNIOR SCHOOL CHILDREN

PREDAVANJE 8LECTURE 8

30

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko RodićPedagoški fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

Documents

8 Metodika Fizickog Vaspitanja Dece Mladjeg Skolskog Doba