1METODIKA NASTAVE FIZIKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko RodiPedagoki fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

2METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA

METHODS OF PHYSICAL EDUCATIONOF JUNIOR SCHOOL CHILDREN

PREDAVANJE 8LECTURE 8

3METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA

Tematske celine:

1. Predmet, cilj i zadaci metodike fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?

2. Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu?3. Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja uenika niih

razreda osnovne kole?4. Sredstva fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?5. Metode i principi fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog

doba?6. Planiranje i proveravanje u fizikom vaspitanju dece mlaeg

kolskog doba?7. Pisana priprema asa fizikog vaspitanja uenika niih

razreda osnovne kole?

POJAM METODIKA

Pojam metodika nema jedinstveno znaenje.

Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike(kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblastpedagogije (kao posebna metodika), dok nekismatraju da je to posebna nauka o obuci.

Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta zapraktino obavljanje poslova u struci.

Metodika, u svojoj optoj predmetnoj orijentaciji,bavi se nainima, putevima, metodama i oblicimapomou kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitneciljeve.

4

ODNOS DIDAKTIKE I METODIKE

esto se u strunim i naunim krugovima susreemo sapojmovima didaktika i metodike, sa naglaskom nad-reenosti didaktike nad metodikama (nad nastavno-naunim oblastima u kolskoj praksi).

Veina autora su metodiku definisali kao didak-tiku disciplinu koja prouava zakonitosti jednognastavnog predmeta (maternjeg jezika, stranog jezi-ka, matematike, poznavanja prirode i drutva, fizikogvaspitanja...), a da, pri tom, nisu uoili i naglasili da jeto jedna nastavno-nauna oblast, jedan deo nastave, upouavanju i uenju, nastave i obrazovanja u celini.

5

METODIKA

Prouavati i pouavati samo putem metodike znai obrai-vati samo pitanje KAKO (planski nain, put ...), a zanemaritita, koliko, kada, ime i radi ega, koja su osnovna pitanjanekog obrazovno-vaspitnog podruja (a koja inae i obrau-jemo u okviru ovog i slinih studija), jeste struno i naunopogreno, sueno, okrenuto iskljuivo vetinarstvu, skupunaina, postupaka i radnji i sl.

Pomak od vetinarstva (ve vie od tri decenije) ka irem,obrazovno-vaspitnom oblikovanju mlade linosti veliki jevrednosni pomak u shvatanju savremenog obrazovno-vaspitnog rada, njegovom znaaju i principu humanizacije,koji je usmeren ka oveku (ueniku kao subjektu).

6

METODIKA

To znai da se metodikom obrauje samo didaktikopitanje KAKO (planski nain, put ...), s obzirom da semetodika bavi nainom rada jer trai optimalne odgo-vore na pitanje kako ostvariti ono to se zahteva odobrazovno-vaspitnog rada u nekoj drutvenoj sredini,obrazovno-vaspitnom podruju ili samo jednoj disci-plini.

S obzirom na predmet svog interesovanja, metodikase moe baviti nainom realizacije samo jednog pred-meta, jedne ue ili ire oblasti ili nainom rada u jed-noj sredini, to upuuje na problem stepena optosti,odnosno odreenosti razreavanja metodikih prob-lema.

7

CILJ METODIKE

Cilj METODIKE fizikog vaspitanja na fakultetima zaobrazovanje profesora razredne nastave je da doprine-se sticanju znanja i uverenja koja e omoguiti formira-nje adekvatnog strunog (profesionalnog) stava stude-nata prema fizikoj kulturi uopte i koja e obezbeditipotpuno razumevanje njene uloge i znaaja i osposobitibudue profesore razredne nastave (uitelje) za reali-zaciju svekolikih ciljeva i zadataka fizikog vaspitanjauenika od 1. do 4. razreda osnovne kole, uz primenunajadekvatnijih metoda, postupaka, oblika i sadrajarada u skladu sa datim potrebama dece mlaeg kol-skog doba i u odgovarajuim uslovima.

8

ZADACI METODIKE Zadaci METODIKE fizikog vaspitanja su da se studenti upoz-

naju sa sveukupnom problematikom fizikog vaspitanja deceod 7 do 11 godina; njihovim uzrasnim karakteristikama; cilje-vima, zadacima i sadrajima, te organizacionim oblicima radau nastavi fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovnekole; da se samostalno i korektno koriste struno-metodikimizvorima u cilju samoobrazovanja; da se upoznaju sa metodi-kim stavovima u pogledu primene razliitih sadraja rada; dase upute u mogunost koreliranja sadraja fizikog vaspitanjai drugih nastavnih predmeta, a naroito u smislu njihovog ko-rienja na drugim asovima kao mikro pauze, tj. aktivnogodmaranja (kod dugotrajnog statikog naprezanja, sedenja,pisanja i slino); da se ukljue u razliite vidove praktinog ra-da radi osposobljavanja za samostalno planiranje, realizaciju ivrednovanje rada u fizikom vaspitanju uenika niih razredaosnovne kole.

9

DETE MLAEG KOLSKOG DOBA Prelazak iz predkolskih u kolske uslove ivota i rada za svako

dete je veliki i vaan preokret. Rad po volji, po slobodnom izboru, sluajan i neobavezan, igra

i zabava, ustupaju mesto obaveznom i sistematskom radu kojiodreuje kola. Uticaj koji kola vri na dete mlaeg kolskog doba znatan je

kako u pogledu njegovog vaspitanja i obrazovanja, tako i nazdravstveno stanje i pravilan telesni razvoj. Vee optereenje deteta u koli i kod kue, a naroito nepravi-

lan stav pri pisanju, ako sedi u nehigijenskoj klupi i ako radi prinedovoljnom osvetljenju, mogu uticati na pojavu i razvoj de-formiteta kimenog stuba. Da bi fiziko vaspitanje moglo obaviti znaajnu ulogu u vaspit-

no-obrazovnom radu, neophodno je poznavanje najbitnijih an-tropolokih karakteristika i sposobnosti dece mlaeg kolskogdoba.

10

BIOLOKI ZADACI Zdravstveno-higijenski zadaci su mnogobrojni, a jedan od os-

novnih je da fiziko vebanje povoljno utie na rast i razvojorganizma.

Pomou vebi oblikovanja treba obezbediti normalno stanjeaparata za kretanje, a pogotovo zglobova, veza i miia.

Jedan od najvanijih zadataka fizikog vaspitanja je pravilnodranje tela, od kojeg zavisi zdravlje svakog oveka, jer je onou tesnoj vezi sa cirkulacijom krvi i disanjem.

Fiziko vaspitanje treba da utie na stvaranje otpornosti orga-nizma prema bolestima i elienje, tj. stvaranje otpornosti or-ganizma prema promenljivim meteorolokim uslovima.

Stvaranje higijenskih navika je sledei zadatak, jer higijena u-vruje zdravlje i pozitivan uticaj fizikih vebi na organizam. Fiziko vaspitanje ima vanu ulogu kao faktor odmora posle te-

lesnog i umnog rada, ak i uticaj na potomstvo (spoljanji faktorimogu uticati na naslednu plazmu; zdravi roditelji raaju zdravu decu).

11

OBRAZOVNI ZADACI Fiziko obrazovanje predstavlja onaj deo procesa fizikog vas-

pitanja koji je upravljen na sticanje, formiranje i usavravanjemotorikih umenja i navika, te na sticanje teorijskih znanja ko-ja imaju odluujuu ulogu u reevanju zadataka fiz. vaspitanja. Obrazovanje kretanja poinje razvijanjem koordinacionih (us-

klaenih) elemenata kretanja, osnovnim, elementarnim veba-ma, a kasnije tehniki pripremljenim vebama. Formiranje motorikih vetina i njihovo uvrivanje sledei je

vaan obrazovni zadatak. Razvijenje stvaralakih aktivnosti se ogleda u pravcu sportsko

tehnikih dostignua i estetskog uobliavanja kretnih delatnosti. Razvijanje snage, izdrljivosti, brzine i okretnosti je potrebno

kako bi svaki pojedinac bio u stanju da savlada i najvei napor. Teorijsko znanje slui da svaki veba zna kako pojedine vebe

utiu na organizam i da shvati potrebu i znaaj fizikog vaspi-tanja uopte.

12

VASPITNI ZADACI Fiziko vaspitanje je pedagoki proces izgraivanja i oblikova-

nja celovite linosti primenom odgovarajuih kretnih delatnosti. Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline razvijaju se savla-

ivanjem raznih tekoa koje se postepeno uveavaju. Zato jepotrebno smiljeno fiziko vebanje i dosledan stav nastavnika. Pozitivan odnos prema radu moe se i mora stvarati i fizikim

vaspitanjem. Na disciplinovan i svestan odnos prema kolektivu uenik se sis-

tematski navikava fizikim vebanjem, gde igre i takmienja,izleti i logorovanja pruaju velike mogunosti za vaspitanje ko-lektivnih interesa. Zdrava razonoda mora biti zastupljena u fizikom vaspitanju de-

ce mlaeg kolskog doba jer doprinosi radosnijem i sadrajni-jem ivotu. Formiranje i razvijanje interesa i smisla za lepo je organska po-

treba svakog pojedinca i drutva.13

TELESNE VEBE Telesne vebe, kao osnovno sredstvo fizikog vaspitanja, su ona

kretanja koja vrimo iskljuivo u cilju menjanja vlastite prirode,a ne prirode oko nas. Najprihvatljivija podela pokreta je prema zadacima zbog kojih

se oni upranjavaju: 1. svakodnevni pokreti (hodanje, sedenje,pisanje); 2. radni pokreti (rad na njivi, u fabrici, u radionici); te i3. vebovni pokreti (vebe oblikovanja, preskoci, skokovi...). Telesna veba je specijalno organizovano sredstvo za razvitak i

usavravanje psihofizike prirode oveka. Ukratko, svrha, cilj i namera odluuju o tome da li emo neko

kretanje smatrati vebom ili ne. Svaka telesna veba sastoji se iz mehanikih i energetskih ele-

menata i elemenata ritma. Prema trajanju telesne vebe delimo na kratke, srednje i dugo-

trajne.; prema brzini na vebe maksimalne, submaksimalne,srednje i umerene brzine; ...

14

OSNOVNI PRINCIPI1. Princip svestranosti (fiziko, umno, radno, moralno, es-

tetsko i drutveno).2. Princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti.3. Princip praktine primenljivosti.4. Princip zabave i razonode.5. Princip jedinstvenog uticaja i organizacije (jedinst-

venu koncepciju, terminologiju, kolovanje, orijentaciju namasovnost, infornisanje, saradnju organizacija, takmi.).

6. Princip individualnog postupka.7. Princip svesne discipline.8. Princip oiglednosti.9. Princip planskog optereenja.

15

NASTAVNE METODE

1.Metoda pokazivanja demonstracije iposmatranja.

2.Metoda ive rei (izlaganje, opisivanje iobjanjavanje).

3.Metoda imitacije i dramatizacije.

4.Metoda praktinog vebanja (sintetika,analitika i kompleksna metoda uenja te-lesnih vebi).

16

PLANIRANJE NASTAVE

Da bi se nastava u toku kolske godine obraivala ravno-merno i blagovremeno, pedagoki opravdanim redosledom,potrebno je obaviti briljive i svestrane pripreme.

Na osnovu proveravanja telesnog razvoja i fizikih sposob-nosti, kao i lekarskog pregleda i ocene zdravstvenih spo-sobnosti uenika, nastavnik utvruje individualne potrebe.

Utvrivanjem stanja objekata, sprava i rekvizita iznalazi semogunost za njihovo poboljanje.

Prouavanje nastavnog plana i programa i blie literature. Utvrivanje ukupnog broja asova na raspolaganju u toku

kolske godine. Na osnovu ovakvih priprema nastavnik je u mogunosti da

individualno planira (kreira) svoj rad prema individualnimpotrebama uenika niih razreda osnovne kole.

17

PRINCIPI PLANIRANJA Osnovno pravilo u je da plan mora biti jednostavan; jer olaka-

va rad i obezbeuje bolju organizaciju, posebno ako je ilustro-van odgovarajuim slikama i crteima.

Planiranje mora biti realno i prema stvarnim mogunostima zarealizaciju predvienih zadataka; posebno treba obratiti pa-nju na materijalne uslove kole, na uzrast i sposobnosti dece ina line mogunosti nastavnika.

Vaan princip planiranja je konkretnost; zadaci, sredstva i me-tode moraju biti tano odreeni s obzirom na stvarne mogu-nosti za njihovu realizaciju; planiraju se konkretne navike i/ilisposobnosti koje treba sticati/razvijati kod uenika.

U nastavnom radu neophodno je logino povezivanje njegovihdelova po odreenom redosledu to je princip svestranosti.

Planiranje nastave mora biti svestrano i sveobuhvatno kako bise efikasnije organizovao rad i ostvarili postavljeni ciljevi.

18

VRSTE PLANIRANJAq Globalno makro planiranje: godinji planovi rada; kvartalni planovi rada; meseni planovi rada.

q Mikro planiranje: planiranje pojedinog asa.

q Svi vidovi planiranja su meusobno povezani i predsravljaju jedinstveni sistem planiranja.

19

GODINJI PLAN RADA Nastavnik sastavlja godinji plan rada poetkom svake kolske

godine globalnom raspodelom zadataka i oblika vaspitno-obra-zovnog rada.

Godinjim planom utvruju se svi organizacioni oblici nastave injihov obim u toku kolske godine, letnjeg i zimskog odmora;to je konkretizacija opteg plana i programa nastave fizikogvaspitanja.

U sastavljanju godinjeg plana ne treba ii u detalje; najvani-je je postaviti konkretne zadatke i vremenski ih pravilno ras-porediti, na osnovu analize konkretnog stanja i iskustva.

Godinji plan rada svakog nastavnika treba da razmatra i us-voji nastavniko vee.

Usmerenje kurikuluma ne sme biti prepreka dasvaki nastav-nik bude savremeni stvaralac kurikuluma (nastavnog progra-ma) i samostalni graditelj procesa fizikog vaspitanja.

20

KVARTALNI PLAN RADA Na osnovu godinji plana nastave fizikog vaspitanja pristupa

se izradi kvartalnog ili sezonskog plana: jesenji (od 1. septem-bra do 30. novembra); zimski (od 1. decembra do 28. februara)i proleni (od 1. marta do kraja kolske godine).

U kvartalnom planu nastavna graa i zadaci se rasporeujuprema konkretnom redosledu obrade, prema godinjim dobi-ma i u zavisnosti od klimatskih uslova (ne zanemarujui principsvestranosti), planirajui zadatke za otvorene/zatvorene terene.

U kvartalnom planu utvruje se opti okvir sadraja i organiza-cije nastave, koji se ralanjuje na pojedine mesece, tako dase kretni zadaci savlauju u nizu uzastopnih/ciklusa asova.

U kvartalnom planiranju treba predvideti i sistem asova kojisu skladno i logiki povezani, gde e svaki odrani as biti logi-an nastavak prethodnog (obraditi prvo tranje, pa ondaskakanje itd.).

21

PRIPREMA NASTAVNIKA ZA AS Da bi se proces nastave odvijao planski, sistematski, postupno

i efikasno, sa jasno utrenim vaspitno-obrazovnim i zdravstve-no-higijenskim zadacima, sa vebama koje su pristupane uz-rastu i fizikim sposobnostima uenika, nastavnik mora saves-no pripremati svaki as fizikof vaspitanja.

Priprema poinje analizom prolog asa. Na osnovu odreenih ciljeva i zadataka asa, nastavnik odabi-

ra vebe za osnovni deo asa, metode i organizaciju asa. Uzmetodike pripreme nastavnik obavlja i praktino-operativnupripremu.

Bez obzira na godinje doba nastavnik trenba maksimalno dapraktikuje rad na otvorenim terenima, samo u sluaju loegvremena planira i alternativu u zatvorenoj prostoriji.

Da bi se izbegla improvizacija na asu nastavnik je duan daplan (konspekt) asa sastavi u pisanom obliku.

22

PROVERAVANJE Proveravanjem i utvrivanjem stanja fizikog razvoja, fizikih

sposobnosti i napretka uenika, nastavnik sagledava rezultatesistematskog vebanja i dolazi do podataka koji na pouzdannain otkrivaju sledee obaveze u cilju unapreivanja zdravljai psihofizikog razvoja dece mlaeg kolskog doba.

Sadraj proveravanja: stanje zdravlja (sistematskim lekarskim pregledom), dranje tela

(posmatranjem i uporeivanjem) i higijenske navike (istou tela,odevanje, istou ishrane i druge navike koje znatno utiu na pravilanrazvoj uenika niih razreda osnovne kole);

moralno-voljne osobine (posmatranjem ponaanja, osobina i stavo-va uenika u redovnoj nastavi, u takmienjima, na izletima i sl.);

fiziki razvoj i fizike sposobnosti (merenjem se utvruje nivo indi-vidualnih karakteristika koje slue kao najobjektivniji pokazatelj naegrada i planiranje nastave fizikog vaspitanja).

23

OCENJIVANJE Prilikom ocenjivanja u nastavi fizikog vaspitanja uzimati u

obzir koliko uenik moe (motorike sposobnosti), koliko zna(motorike vetine) i koliko hoe (angaovanost, zalaganje).

Prva komponenta je ocena fizikih (motorikih) sposobnosti. Druga komponenta je ocena koja se odnosi na savladanost

programskih zadataka (nivo usvojenih programskih zadataka, od-nosno tehnike, kvaliteta motorikih umenja i navika, a istovremeno ikvalitet celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa).

Trea komponenta u ocenjivanju u procesu fizikog vaspitanjasu moralno-voljne odlike (interesovanja dece, napredak, uloeni na-por, volj za rad, inicijativnost, staloenost, istrajnost i upornost, discipli-novanost, odlunost, borbenost itd.).

etvrta komponenta su odnosi i stavovi (stav uenika prema fi-zikom vebanju, uvanje drutvene imovine, redovno pohaanje nas-tave, odnosi i stavovi prema drugim uenicima i slino).

24

25

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA

Tematske celine:

1. Predmet, cilj i zadaci metodike fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?

2. Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu?3. Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja uenika niih

razreda osnovne kole?4. Sredstva fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba?5. Metode i principi fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog

doba?6. Planiranje i proveravanje u fizikom vaspitanju dece mlaeg

kolskog doba?7. Pisana priprema asa fizikog vaspitanja uenika niih

razreda osnovne kole?

26

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA

Kontrolna pitanja (1): ta je predmet Metodike fizikog vaspitanja uenika niih razreda

osnovne kole? Cilj i zadaci Metodike fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba? Ontogenetski razvoj dece u srednjem detinjstvu od 6/7 do 10/11

godina? Bioloke, socijalne i psiholoke potrebe uenika niih razreda osnovne

kole? Bioloki i pedagoki zadaci fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog

doba? Zdravstveno-higijenski zadaci fizikog vaspitanja dece mlaeg

kolskog doba? Obrazovni zadaci fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog doba? Vaspitni zadaci fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne

kole? Sredstva fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne kole? Telesna veba kao osnovno sredstvo fizikog vaspitanja dece mlaeg

kolskog doba?

27

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA

Kontrolna pitanja (2): Prirodni faktori kao sredstvo fizikog vaspitanja dece mlaeg kolskog

doba? Materijalna sredstva kao sredstva fizikog vaspitanja dece mlaeg

kolskog doba? Osnovni principi fizikog vaspitanja uenika niih razreda osnovne

kole? Nastavne metode u fizikog vaspitanju dece mlaeg kolskog doba? Planiranje u nastavi fizikog vaspitanja uenika od 1. do 4. razreda

osnovne kole? Godinji plan rada u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne

kole? Meseni plan rada u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne

kole? Planiranje asa (priprema za as) fizikog vaspitanja dece mlaeg

kolskog doba? Proveravanje u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osn. kole? Ocenjivanje u fizikom vaspitanju uenika niih razreda osnovne kole?

HVALA NA PANJI !28

PITANJA ?

29

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBA

METHODS OF PHYSICAL EDUCATIONOF JUNIOR SCHOOL CHILDREN

PREDAVANJE 8LECTURE 8

30

METODIKA NASTAVE FIZIKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko RodiPedagoki fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

METODIKA NASTAVE FIZIKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBAMETHODS OF PHYSICAL EDUCATIONOF JUNIOR SCHOOL CHILDREN METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBAPOJAM METODIKAODNOS DIDAKTIKE I METODIKEMETODIKAMETODIKACILJ METODIKEZADACI METODIKEDETE MLAEG KOLSKOG DOBABIOLOKI ZADACIOBRAZOVNI ZADACIVASPITNI ZADACITELESNE VEBEOSNOVNI PRINCIPINASTAVNE METODEPLANIRANJE NASTAVEPRINCIPI PLANIRANJAVRSTE PLANIRANJAGODINJI PLAN RADAKVARTALNI PLAN RADAPRIPREMA NASTAVNIKA ZA ASPROVERAVANJE OCENJIVANJE METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBAMETODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBAMETODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBAPITANJA ?METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE MLAEG KOLSKOG DOBAMETHODS OF PHYSICAL EDUCATIONOF JUNIOR SCHOOL CHILDREN METODIKA NASTAVE FIZIKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1