PowerPoint Presentation

Razvoj dece sa intelektualnom ometenouuvodKognitivni razvojPostoji slaganje da osobe sa DS mogu postii RQ(razvojni kvocijent) iznad 70 u prvoj godini. Ipak, RQ se smanjuje sa protokom vremena (Carr, 1988). Bazirano na longitudinalnoj studiji Carr je utvrdio RQ 73, 80, 64 na uzrastu od 1,6; 6; 10m. Do 15 i 24m pada na 60 i 54 i nastavlja da pada dostiui u proseku 37 sa 11god. Do 21g. raste do 42 (moda zbog korienja neverbalne skale)....Padanje IQ-a sa godinama ne znai da se ove osobe ne razvijaju, ve samo da njihova brzina razvoja ne stie KU (kalendarski uzrast). Npr. MU (mentalni uzrast) dece sa DS 1-6g (12-72m) je 9-46m, a sa 11-12g je 20-89m....Postoje dokazi da je performansa dece sa DS na razvojnim skalama drugaija nego kod TD. (Wishart, Duffy, 1990) su ispitali dva puta u razmaku 2 nedelje (Bejlijeva skala mentalnog razvoja, BSMD) decu sa DS na uzrastu 6,12,18,24, 36 i 48m, MU je bio 4, 7, 11, 13, 19 i 22m. Iako nije bilo razlike meu skorovima, ajtemi koji su sainjavali ove skorove su se razlikovali.Bilo je 74 ajtema koja deca nisu uradila prvog puta, a uradili su u drugom pokuaju i 91 koji su inicijalno proli, a drugi put nisu....Objanjenje: fluktuacija u angaovanju dece na zadacima. Slinosti koje se vide optim skorom maskiraju razlike u performansi na pojedinanim ajtemima.

...Opseg IQ-a u grupi dece sa DS je veliki. (Sigman, Ruskin, 1999) ukazuju da je IQ esdesetestoro dece uzrasta 1-6g od 36-107; opseg iste dece na uzrastu 10-12g je 18-65. Utvrdili su razliku od 60 skorova na svakom uzrastu, u odraslom dobu 70....ene su sposobnije na svakom uzrastu do 21g. (Carr, 1992). Tada mukarci imaju IQ 41-50, a ene 51-60. 18% mukaraca ima IQ ispod 20, a samo 11% ena.Osobe sa mozaikim oblikom DS imaju vii IQ za razliku od estog oblika trizomije. IQ srednji je 64, opseg 43-92 za osobe uzrasta 2-18g sa mozaikim oblikom, sa trizomijom prosean IQ 52 opseg 18-78.

...Kako optimalizovati intelektualni razvoj? Rani interventni programi su se bazirali na sledeim opservacijama: Deca sa DS koja su ivela u kui 2g pa su smetena u instituciju zadravaju superiorni kognitivni razvoj 3-4g. Deca koja su odmah po roenju smetana u institucije su zaostajala u kognitivnom razvoju. ...Ako se u institucije uvede dodatni program kognitivni razvoj se poboljava. Deca koja ive u kui i imaju dodatni program premauju oekivani razvojni nivo za osobe sa DS. To ukazuje da je moda deci sa DS potrebna drugaija sredina da postignu svoj puni potencijal.

...Studije nisu potvrdile da deca ukljuena u rane programe imaju dugorona poboljanja. Deca koja su uestvovala u programima i bila iznad dece koja su ivela u institucijama u 11-21g vie nisu toliko prednjaila.Ipak, zato ova deca postiu kratkorona poboljanja? (Cunningham 1986) je ukazao da su se oekivanja roditelja poveala, to je smanjilo efekat onoga to je ranije zvalo prikrivena deprivacija usled niskih oekivanja.Drugi istiu bolju zdravstvenu negu, edukativne mogunosti, promene u stavovima....Zato interventni programi ne daju dugorone efekte?Prvo, intervencije menjaju odnos dete-roditelj i ove promene ograniavaju razvoj.Drugo, nae razumevanje kako DS utie na uenje nije dovoljno dobro i ne mogu se dizajnirati adekvatni programi. (longitudinalne studije koje ukazuju na proces uenja).Kako deca sa DS razumeju predmete?U prve 2g TD(tipino dete) naue puno o predmetima, kako deca sa DS pokazuju kanjenje bie im potrebno vie vremena da dostignu svaki stupanj razvoja. Ali, da li postoje kvalitativne razlike u razumevanju predmeta?(Morss, 1983) ispitao je 8 beba sa DS i TD uzrasta 8-22m longitudinalno na Pijaeovskim zadacima permanentnosti objekta. ...Pored kanjenja utvren je drugaiji obrazac rezultata. Kada bi TD jednom uspela u zadatku nastavila bi da u njemu budu uspena. Deca sa DS su varirala i nisu pokazivala uobiajene greke. TD slede sekvence koje predvia Pijaeova teorija, Morss je smatrao da se deca sa DS drugaije razvijaju, ne pokazuju isti obrazac greaka, razumevanje postignuto na jednom nivou se ne konsoliduje kao kod TD.

...Slina ispitivanja permanentnosti objekta su ukazala da deca sa DS gree u traganju ne zato to pogreno istrauju ve ne obraaju panju ili ne istrauju, to ukazuje na nedostatak motivacije. Ukoliko nedostatak motivacije utie na nedostatak konsolidacije nauenog moda su strategije poduavanje dece sa DS neadekvatne.

...Igrakada se deca sa DS ostave da se igraju sama sa igrakama (4,6g) dvostruko vie puta su traili interakciju sa odraslima od TD, na poetku su bili due pasivniji, pasivno ponaanje je moda nain da se izae na kraj sa situacijom.Deca sa DS pokazuju vii kvalitet igre kada imaju podrku odrasle osobe (Cielinski, 1995)....(Libby, 1998), nije utvrdio razliku izmeu igre 5-6g dece sa DS i TD ujednaene po jezikom uzrastu sa konvencionalnim igrakama. Deca sa DS su imala simboliku igru kao deca TR.Igra dece sa DS uzrasta 1-6 g je povezana sa jezikim sposobnostima, ali godinu kasnije igra se ne moe predvideti na osnovu jezikih sposobnosti (Sigman, 1999) postoji raskorak izmeu lingvistikog razvoja i opteg simbolikog razvoja kod dece sa DS.

...Predstavljanje predmeta u crteima- sposobnost crtanja je povezana sa IQ-om, Deca sa DS e imati nezrelije crtee od TD slinog KU.(Clements, 1994) deca sa DS 5-18g imaju nezrelije crtee od TD ujednaene po verbalnim sposobnostima. Peformansa je korelirala sa jezikim sposobnostima kod TD, ali ne i kod mladih sa DS vetine crtanja su razliite, a ne samo zakasnele u odnosu na TD slinih verbalnih sposobnosti. ...(Laws, 2001) ispitivala 7-14g decu sa DS i 3-8g TD ujednaenu po ekspresivnom govoru- kako crtaju medu koji se nalazi ispred, iza, ispod saksije. Crtanje sledi drugaiji put za decu sa DS zrelost crtea nije povezana sa ekspresivnim, receptivnim govorom, KU, finim motornim vetinama kao kod TD, mnogi crtei se ne uklapaju u stupnjeve kroz koji prolazi razvoj crtea TD.Koristei razliite pristupe utvreno je da deca sa DS imaju razliito razumevanje predmeta od TD.Kako deca sa DS razumeju sebe i druge ljude?Metode razliito ponaanje prema objektima i ljudima; imitacija facijalnih izraza; reagovanje na odraz u ogledalu;crtanje ljudske figure; sposobnost prianja o oseanjima i svesnost o verovanjima i mislima drugih osoba....(Carvajal, 2000), 3-14m bebe sa DS i TD vie gledaju u roditelje nego u predmete uoavaju razliku izmeu predmeta i osobe.Bebe sa DS imitiraju facijalne izraze druge osobe protruzija jezikom, otvaranje usta na uzrastu o 1m imitacija je slina kao kod TD slino razumevanje drugih na ranom uzrastu.

...Na kasnijim uzrastima (Mans, 1978) reagovanje 1,6-4g dece na odraz u ogledalu kada im se nacrta crvena taka na nosu. Indikacija da dete prepoznaje svoj odraz je da dodirne taku na svom nosu.TD 15m-22m. Samo 1/4 dece sa DS na uzrastu 22m to radi. Razvoj sledi isti proces kao kod TD.

...Zadaci teorije uma- ako deca razumeju da drugi ljudi imaju razliito verovanje oni e odgovoriti na osnovu verovanja karaktera u prii. (Baron Cohen, 1985) je utvrdio da dece sa DS 6-17g reava ovaj zadatak. DS ne spreava osobu da razume druge ljude, ali oni imaju manje razumevanja. Razumevanje ljudi od strane osoba sa DS je slino kao i kod TD slinog MU.Akademsko postignue kod dece sa DS40% osoba sa DS moe da naui da ita i pie (Bucklay, 1985). ta razlikuje one osobe koje naue da itaju i piu od onih koji to ne urade?75% su ene, 87.5% ive u porodici, 65% su boljeg SES.(socio ekonomski status)Deca sa DS imaju oteenu kratkoronu verbalnu memoriju, fonoloku svesnost (uenje itanja kod TD zahteva auditivni sistem) i slabi su u zadacima itanja....itanje se moe razviti bez fonolokih vetina i deca sa DS ue da itaju na drugi nain od TD.(Buclay, 1993) smatra da deca sa DS ue da itaju preko veze napisano-znaenje, a ne napisano-zvuk. Greke kod dece sa DS su semantike (zatvori/zalupi).itanje moe da pomogne dalji razvoj jezika i kod osoba sa DS ga treba uvesti rano.

...Matematike vetine tee je jer su apstraktne prirode. Na testu 83% osoba sa DS uzrasta 21g je imalo sposobnosti na nivou TD 4-7g.Ispitivanje razumevanja pojma broja- brojanje predmeta (Caycho, 1991) uzrast 9.7g deca sa DS skoro 2/3 je tano uradilo zadatak.Imaju tekoe u primeni numerikih vetina u praksi.Razvoj komunikacijeRana komunikacija roditelj-dete: po roenju se postavlja dg, roditelji odmah znaju da je njihovo dete drugaije, uju od drugih ljudi o sposobnostima dece sa DS, imaju svoja oekivanja.Pla bebe sa DS se razlikuje po kvalitetu i kvantitetu od plaa TD, plau manje kada ih neto boli, pla varira u intenzitetu, dubljeg tonaliteta, manje vokalizuju. Slabiji je signal od plaa bebe TR. ...Postoji razlika u obrascu vokalizacije kod TD vokalizacija raste u prva 3-4m zatim opada, bebe sa DS sporije napreduju, nema opadanja do 5m. Opadanje vokalizacije kod TD je usled obraanja panje na ono to govore drugi ljudi i vie sluaju. Deca sa DS ne obraaju panju na govor drugih moda zbog slunih problema.

...Ponaanje gledanja Dete sa DS kontakt oima sa majkom u 7n TD (4n). TD poveavaju vreme gledanja u majku do 7n. Odravaju nivo do 16n. Posle se vreme smanjuje. Kod dece sa DS malo kontakta do 3m vreme se produava do 14m.Od najranijeg perioda bebe sa DS se drugaije ponaaju prema ljudima nego TD.Na kraju prve godine deca sa DS manje vokalizuju. Deca sa DS se vie oslanjaju na gestove nego na rei, deca uzrasta 2-4g imaju 2x vie gestova pokazivanja....Manje obraaju panju na govor odraslih osoba. (Glenn 1983), izloio je decu sa DS i TD snimljenom sluanju majki kako govore bebi i drugoj odrasloj osobi. Obe grupe su pokazale vei interes za priu majke bebi.Prilikom druge posete TD su due sluala govor, vie su sluala govor majke i odrasle osobe. Deca sa DS su manje vremena provela sluajui, nisu pokazala vei interes za govor majke odrasloj osobi, vea preferencija za govor bebi.Krajem prve i do kraja druge godine deca sa DS su manje zainteresovana za govor odraslih, a TD vie.Razlike se uoavaju i u interesovanjima koja pokazuju deca sa DS. (Gunn,1982) ukazuje da 6-9m bebe sa DS provode manje vremena u posmatranju sobe u kojoj se nalaze od TD. Sa 10-14m i deca sa DS i TD posmatraju vie igrake od majke, a na mlaim uzrastima je obratno....Obraanje panje na koordinisan nain na ljude i predmete je vano za komunikaciju i razlike su utvrene u stepenu u kome ih ine TD i deca sa DS. TD provedu vie vremena u koordinisanoj panji, gledaju u majku pa u igraku. Postoji dakle vie naina na koji deca sa DS razliito reaguju od TD kada su sa odraslim.Da li se odrasli ponaaju drugaije?Majke dece sa DS vie govore kako su deca starija, naroito kada ih ue neemu novom, a majke TD manje govore kako su deca starija, iako je duina iskaza skoro ista za TD i decu sa DS do 17m....Na kasnijim uzrastima iskazi majki dece sa DS su krai, sastoje se iz pojedinih rei. Izgleda da majke prilagoavaju svoj govor razvoju detetovih jezikih vetina.Roditelji dece sa DS priaju vie jer ele da pomognu detetu. Majke daju vie verbalnih direkcija. Majke vie govore deci u igri pretvaranja , kada je detetova uloga nejasna. ...Majke dece sa DS su mnogo direktivnije, trae akciju koja je teka za dete umesto da daju komentare na ono to dete ve radi, one trae od deteta da promene fokus panje (Mahoney, 1996). Utvreno je da e deca sa DS pre reagovati na zahtev roditelja ako se on odnosi na ono to oni ve rade i to je na nivou trenutnog nivoa funkcionisanja.

...Postoje dokazi da komunikacija dece sa DS i njihovih roditelja ne ide glatko. Deavaju se sudari u vokalizaciji izmeu deteta i roditelja, od prvih meseci postoji nedostatak sinhroniciteta (Berger, 1990). Kako postaju starija deca sa DS manje obraaju panju na ono to ljudi govore, a roditelji im sve vie priaju....Jasno je da je rana komunikacija izmeu dece sa DS i majkama razliita od komunikacije TD.

Ali da li je to vano za dalji razvoj bebe sa DS? Kanjenja i razlike bi morali da imaju uticaj....Nije bilo povezanosti izmeu majinog verbalnog ponaanja i kasnijeg detetovog razvoja ekspresivnog jezika. Ali majke koje nisu menjale detetov fokus panje sa igrake koju je dete izabralo i nisu zahtevale preusmeravanje panje, ta deca su poboljala receptivni govor 13m kasnije (Harris, 1996).Komunikacija i rana interakcija dece sa DS i lanova porodice se razlikuje od interakcije TD. Karakteristike jezika dece sa DSEkspresivni govor nije tako dobar kako bi se oekivalo u odnosu na MU iako postoje individualne razlike, sintaksa je najvie oteena, deca sa DS imaju leksike i pragmatske vetine u skladu sa MU. Problem je slaba artikulacija, receptivni govor je bolji od ekspresivnog.Gukanje i rana vokalizacija slede iste razvojne sekvence kao kod TD (Lynch, 1995).Kasnije izgovaraju prve rei, povezano sa stepenom gubitka sluha.

...Renik se poveava sa uzrastom, ali sporije. 50 rei postiu na uzrastu 2-4g. Brz porast u reniku kod TD je u ovom periodu evidentan, ali ne i kod dece sa DS. Kombinacija rei koja se kod TD uoava u ovom periodu se ne deava kod dece sa DS dok ne naue 100 rei. Govor nastavlja da bude telegrafski. ...Imaju dobre pragmatske vetine- odravaju razgovor, znaju redosled, odgovaraju na pitanja.Receptivni govor (Hasan, 1997) 10 dece sa DS uzrasta 1-4g je prevaziao ekspresivni govor od 4-13m.

Socijalni i emocionalni razvoj

Za osobe sa DS vai da su drutveni, zabavni. Moda oni samo vie obraaju panju na ljude, a ne na predmete. (Hodapp, 1990)- osobe sa DS imaju deji izraz lica.Bebe sa DS se opaaju kao malo zahtevna deca. Kada porastu smatra se da imaju bolji temperament od TD. ...drutveniji su na mlaem uzrastu, to su vie osobe enskog pola.studije koje su ispitivale adaptivno ponaanje dece sa DS (Dykens, 1994) intervju sa roditeljima dece uzrasta 1-12g koristei Vinelandovu skalu socijalne zrelosti, deca iji je MU iznad 6g su funkcionisala na nivou dece od 3g. Starija deca plato u adaptivnom ponaanju sa 7g.... (Carr 1988), izvetava da na uzrastu od 21g kada je veina mladih nezavisna, samo 40% osoba sa DS (od 41 ispitivanih) se samostalno hrani, oblai, kupa i ide u toalet. Samo 26% moe da bude samo due od 1,6sati. Osobe sa DS pokazuju adaptivno ponaanje karakteristino za TD mlaeg uzrasta. ...Prevalenca problema ponaanja kod osoba sa DS (Coe, 1999). TD i deca sa DS uzrasta 6-15g . 32% majki je izvestilo o problemima ponaanja i 59% uitelja za decu sa DS u poreenju sa TD 14% (19%) (poremeaj panje, poremeaj ponaanja, psihotino ponaanje, socijalno povlaenje). ...Prepoznavanje oseanja (Kneips, 1994) roditelji su gledali u mehaniku igraku pozitivno ili sa strahom, reagovanje TD je bilo u skladu sa roditeljskim oseanjem, a reagovanje dece sa DS je bilo manje u skladu sa roditeljskim ponaanjem npr. deca su vie izraavala pozitivan nego negativan afekat u opasnoj situaciji....Deca sa DS pokazuju vie pozitvnog afekta u igri sa majkama od dece sa autizmom (Tager-Flusberg, 1994).Deca sa DS pokazuju vie afektivnog razumevanja i izraavanja od dece sa autizmom (Sigman, 1999) pokazuju vie ponaanja pomaganja kada ispitiva pokazuje da je u nevolji.

Interakcija sa odraslim osobamaIspitavanje reakcije na odvajanje od majke Deca sa DS su manje reagovala, manje su plakala kada je majka odlazila, manje su bili u fizikom kontaktu sa njom po povratku. Nije bilo razlike u osmehivanju po povratku majke. Kada su bila sama TD su vie gledala ka vratima i kretala su se po sobi, a deca sa DS su bila mirna i gledala su okolo. Reakcija straha kasni kod dece sa DS.

...Deca sa DS u poreenju sa TD slinog KU i MU su manje uznemirena separacijom i pokazuju manje emocija.Deca sa DS imaju redukovan repertoar ponaanja prema ljudima u poreenju sa TD i manje su intenzivni u odgovorima.

...Kognitivna sposobnost je povezana sa sigurnim attachmentom. Deca sa DS koja su imala najvii MU su bila najsigurnije afektivno vezana.Deca sa DS koja su bila sigurno vezana za roditelje su imala senzitivnije majke.

...Jo jedan faktor koji utie na stavove roditelja prema detetu je efekat znanja da je dete ometeno - kako se roditeljima deteta sa DS odmah po roenju saoptava dg deteta saznanje utie na odnos roditelja prema detetu. (Cunningham, 1984) ukazuje da oni roditelji koji su bili zadovoljni nainom saoptavanja dg su bili pozitivni u pogledu podrke koja im je bila pruena. Bilo im je lake da prihvate dete, a to je uticalo na interakciju sa detetom.Interakcija sa siblinzima majki je govorilo o pozitivnim i meanim posledicama deteta sa DS na porodicu, a 17% majki samo o negativnim posledicama i to posle 11g, majke sa decom sa DS ispod 8g su bile zadovoljne.Efekat na siblinge smanjeno je optereenje na starije sestre sa poboljanjem servisa za decu.Mlai siblinzi preuzimaju ulogu starijeg siblinga bez obzira na uzrast....Deca sa DS provode vie vremena sa siblinzima od dece sa autizmom, dete sa DS pozitivnije reaguje i imitira siblinge vie nego dete sa autizmom.TD vie kontroliu interakciju kada sibling ima ometenost, iniciraju vie interakcijaTD su mnogo bolja u angaovanju sa siblinzima u igri od roditelja....Druenje sa vrnjacima u i izvan kole deca sa DS se manje drue izvan kole od TD. (Sloper, 1990), vie od intervjuisane dece uzrasta 6-14g uestvuje u organizovanim aktivnostima za decu, se igra sa decom koja nisu njihovi siblinzi, ima dete koje moe da nazove svojim prijateljem. ...Najvie imaju kontakta deca koja su najsposobnija i koja imaju roditelje koji nisu orijentisani ka uspehu deteta. Samo 4% roditelja kae da njihova deca sa DS nemaju kontakta sa drugom decom u pogledu igre.