FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJUSEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: PSIHOLOKE OSNOVE POREMEAJA PONAANJATEMA:

HIPERAKTIVNOST KOD DECE

Profesor: Studenti:dr Danka . Radulovi Olivera Samardi 251/08

Jovana Miloevi 290/08 Beograd, 2010SADRAJ: 1.Uvod............................................................................................................str.3

2.Etiologija.....................................................................................................str.3

3.Dijagnoza.....................................................................................................str.4

4.Klinika slika...............................................................................................str.6

5.Prevalencija..................................................................................................str.7

6.Leenje.........................................................................................................str.7

7.Prevencija.....................................................................................................str.9 8.Razlika izmeu nemirnog i hiperaktivnog deteta.........................................str.15 9.Dete sa ADHD-om u kolskom okruenju...................................................str.17

10.Saveti za roditelje i nastavnike u radu sa decom sa ADHD-om.................str.18

11.Zakljuak.....................................................................................................str.20

Literatura.....................................................................................................str.211. UVOD

-ADHD srkraenica je od engelskog naziva Attention Deficit Hayperactivity Disorder, to bi u prevodu na srpski jezik znailo, poremaj panje sa hiperaktivnou. To je relativno est poremaj ponaanja kod predkolske i kolske dece. Postoje i deca koja imaju poremeaj panje bez hiperaktivnosti, koji se obeleava skraenicom ADD, Attention Deficit Disorder. Takva deca imaju iste simptome kao i ona sa ADHD-om, osim to ne pokazuju zankove preterane aktivosti. -ADHD nije fenomen koji pripada samo savremenom dobu. Jo pre 2.500. godina, Hipokrat opisuje stanje koje je nalik na dananji pojam ADHD-a. Meutim, nauni opisi hiperaktivnog ponaanja pojavili su se tek 1902. Godine u radovima Sir Georga Stilla, koji je u Engleskoj opisao 43-je dece, kod kojih je uoio problem sa hiperaktvnou, impulsivnou i nepanjom. On je zakljuio da se kod te dece javlja problem uzrokovan genetikim disfunkcijama, a ne loim vaspitanjem. -U pedesetim godinama prolog veka, drugi strunjaci, podupiru Stilovu teoriju i na osnovu nje javlja se pojam MCD-a, odnosno minimalne cerebralne disfunkcije. 1957. godine, naziv se menja u hiperkinetiki impulsivni poremeaj, jer se samtralo da ime tog poremeaja treba da odraava kliniku sliku ponaanja, a ne uzrok tog poremaja. Osamdesetih godina, prvi put se spominje ADD, u DSM III( Diagnostic and Statistical Manuala) klasifikaciji. Poboljanjem dijagnostikih kritrijuma, 1994. Godine, u sklopu DSM IV, definisani su kriterijumi prema kojima danas postvljamo dijagnozu ADHD-a2. ETIOLOGIJA

-Taan uzrok poremeaja ADHD jo uvek nije otkriven. Danas sasvim pouzdano znamo da to svakako nije nedostatak roditeljske brige, preterano gledanje televizije, neadekvatna ishrana ili npr. poremeaj u luenju nekih hormona, mada svi ovi navedeni inioci, mogu uticati na jainu simptoma. Prema brojnim novim istraivanima, uzrok lei u bilokoj razliitosti funkcionisanja sredanjieg ivanog dela, koja proizilazi iz naslea ili je posledica nepovoljnih inilaca, to mogu delovati tokom trudnoe, poroaja ili nakon detetovog roenja. -Meu nepovoljnim iniocima koji se navode kao uzroci ADHD-a su: neurotoksini teki metali (posebno olovo), prevremeni poroaj i mala poroajna teina, eklamsija i toksemija u trudnoi, posebno i puenje tokom trudnoe, kao i konzumiranje kokaina i alkohola. -Pored ovoga, postoji i est inilaca rizika u porodinom okruenju, koji znaajno utiu na mentalne poremeaje kod dece:

Velika porodica Neskladna porodica

Nizak socijalni standard

Kriminalitet oca

Mentalna bolest majke

Davanje deteta na usvajanje

-U patogenezi nastanka ADHD-a kao mogui uzrok, navode se razlike u strukturi mozga, njegovoj elektrinoj aktivnosti i modanoj povezanosti izmeu dve hemisfere, posebno nedostatak neuroprenosnika. Napredak u genetici i istraivanja koja su prouavala porodice, blizance i usvojenu decu, potvrdila su da odreeni geni, odreenih neurotransmitera, dopamina, serotonina i noradrenalina, imaju ulogu u razvoju ADHD-a.3. DIJAGNOZA -Prilikom utvrivanja dijagnoze, vano je imati na umu da u detetovom razvoju postoje problemi psiholoke ili zdravstvene prirode, koji se mogu proizvesti iz ponaanja slinih deficitu panje i hiperaktivnom poremeaju. S toga je vano da u dijagrnostikovanju ADHD-a sarauje multidisciplinarni tim koji ini: pedijatar, neuropedijatar, defektolog-rehabilitator, logoped, deiji psihijatar i psiholog. -Dijagnoza se postavlja na temelju klinike slike, a prema kriterijumima iz Meunarodne klasifikacije bolesti (MKB-10/ICD-10), to ih je postavila Svetska zdravstvena organizacija i prema DSM IV klasifikaciji. Prema MKB-10 za dijagnozu ADHD-a, moraju biti zadovoljena sva tri kriterijuma (poremeaj panje, hiperaktivnost i impulsivnost), dok kod DSM IV klasifikacije, kriterijumi ne zahtevaju prisutnost sva tri simptoma i u skladu s tim, razlikuju se tri podvrste ADHD-a:

ADHD sa manjkom panje kao primarnom karakteristikom

ADHD sa impulsivnou i hiperaktivnou kao primarnim karakteristikama

ADHD sa kombinovanim karakteristikama hiperaktivnosti, impulsivnosti i manjka panje

-Simptomi ADHD-a se moraju pojaviti pre sedme godine ivota trajati najmanje 6 meseci u sklopu dva ili vie okruenja, npr. kola/vrti i kua. Moe se dijagnostikovati i kod odraslih, ali simptomi su i u tom sluaju bili prisutni i u periodu detinjstva, ali su verovatno zanemareni. -Kod predkolske dece, vrlo je teko dijagnostikovati ADHD-a, jer normalno ponaanje male dece esto ukljuuje gotovo sve simptome poremeaja panje. Dijagnoza ADHD-a uglavnom se postavlja kod dece izmeu 6 i 12 godina starosti. Dijagnostikovanjeporemeaja kod dece ove starosne grupe lake je, jer simptomi postaju vidljiviji u kolskom okruenju.

-Za postavljaje dijagnoze ADHD-a, veoma je vana dobro uzeta anamneza, koja je usmerena na sve potencijalne rizine inioce, kako u toku trudnoe i poroaja, tako i za vreme detetovog celokupnog psihomotornog razvoja. -Opti pedijatrijski i neuroloki pregled, treba bi da potvrdi ili iskljui druge neuropsiholoke poremeaje koji se mogu javljati istovremeno sa ADHD-om. Kod 2/3 dece sa ADHD-om, javljaju se i poremaji poput: Poremeaj suprotstavljanja i neposlunosti ili samo neposlunosti ( ODD ili CD) najmanje 35% dece sa ADHD-om ima ovaj poremeaj, koji oslikuju tvrdoglavost, temperamentni ispadi, neposlunost i krenje pravila. Ova deca e verovatnije od ostatka populacije, doi u sukobe sa autoritetima, a kasnije i sa zakonom. Ova stanja prate kombinovani i hiperaktivni tip ADHD-a

Poremeaji raspoloenja oko 18% ove dece sa ADHD-om, a naruito nepaljivog tipa, takoe imaju i stanje depresije. Oni se oseaju neadekvatnima, izolovanima, frustriranima kolskim neuspesima i drutvenim problemima i sebe doivaljavaju negativno.

Anksioznost oko 25% dece sa ADHD-om su anksiozna. Simptomi ukljuuju naglaenu zabrinutost, strah i paniku, to moe da vodi fiziolokim problimima.

Opsesivno-kompilsivni poremeaj Turetov sindrom (tikovi), motorni i vokalni tikovi (kao pokrete i zvuke koji se ponavljaju)Osim navedenih premeaja, mogu se zajedno sa ADHD-om manifestovati i poremeaj spavanja, ponaanja, socijalizacije i drugi. 4. KLINIKA SLIKA -Osnovne karakteristike ponasanja su: nesluanje, nepaznja, neorganizovanost, nedovrsavanje zapocetih aktivnosti uz izrazitu ometenost spoljasnjim uticajima. Nemir se manifestuje u svim situacijama pa je takvim osobama onemogucena aktivnost koja zahteva mir, tisinu, strukturiranost. -Deca ometaju okolinu, nemaju trajnih prijatelja, I cesto su izlozena neadekvatnim postupcima okoline pa postaju zrtve razlicitih oblika nasilja. Poremecaj ja trajni ometajuci faktor u socijalnom, akademskom I radnom funkcionisanju.

-Tokom razvoja veliki broj dece sa ADHA poremecajem razvije dodatne probleme kao sto su teskoce u odnosima, nisko samopouzdanje sto je jedan od bitnih faktora kasnije uspesnosti u akademskom I socijalnom napredovanju.

-Obzirom na klinicku sliku I njihove teskoce kao sto su kontrola poriva, tolerancija na frustracije, deca su cesto u sukobu sa okolinom. Emocionalne veze su im povrsne, cak I sa roditeljima. Ne pokazuju anksioznost usled odvajanja, lako sticu poznanike, ali ih ne mogu zadrzati, ne mogu se prilagoditi grupi, imaju trajnu potrebu za dominacijom. Zbog takvog ponasanja vrsnjaci ih iskljucuju iz svih igara, narocito se tada ta deca druze sa znatno mladjom decom. Kud god krenu, s njima su svi nezadovoljni: u kuci, u skoli, u drustvu. Nailaze na stalne kritike. Usled frustracija njihova agresivnost je sve veca. -Obzirom da se problemi javljaju odmah nakon rodjenja: tasko odgojiva, iritabilna deca sa otezanim hranjenjem, spavanjem, I sl.., sto dovodi do poremecenog odnosa majka-dete, asto ima za posledicu nesigurnost, losu sliku o sebi, sto su bitni preduslovi za siguran I pravilan razvoj. Dete sa tako niskim samopouzdanjem I sa opisanim karakteristikama dolazi u skolu I suocava se sa novim zahtevima I ocekivanjima, a nije savladalo one iz prethodne faze, rezultat je pojacavaje odstupanja, koje ponekad tek u skolskoj sredini bude prepoznato u svom pravom obliku.

-Osnovne karakteristike u skoli su nemir, nedisciplinovanost, omatanje druge dece u radu, ne ispunjavanje zadataka, usporenost pri radu zadataka, usamljenost I odbacenost od strane vrsnjaka, a vrlo cesto izlozenost razlicitim oblicima nasilja.

-Tekoce prilikom dijagnostikovanja u odrasloj dobi proizilaze iz nedostataka objektivnih pokazateljapa se cesto dijagnostikuju kao distimija, depresija, ciklotomija, zloupotreba droge, alkoholizam, granicni poremecaj licnosti I sl

-Najea obelezja kod odraslih su: motoricka hiperaktivnost, problemi kontrole pulzija, preteranost u aktivnostima, dezorganizovanost, otezana procena rizika, brzo I nekriticno donosenje odluka o vaznim stvarima kao sto je promena mesta boravka, zaposlenja, razvoda. -Takve su osobe cesto pokretaci brojnih aktivnosti, I na pocetku su prihvacene I zainteresovane, ali vrlo brzo gube interes za zapocete aktivnosti, nepouzdane su, cesto krse pravila, kasne na dogovorene sastanke I sl Teskoce u dijagnostickom procesu cine vrlo cesto komorbidna oboljenja kao sto su anksioznost, bipolarni poremecaj I poremecaj licnosti.

5. PREVALENCIJA -Brojna istrivanja naunih i zdravstvenih institucija u svetu ukazuju na to da je sve vrei procenat dece kod kojih je dijagnostikovan ADD/ADHD. U izvetajima amerikih i kanadskih zdravstvenih organizacija taj procenat se sa 2.8% 1990. godine, popeo na 5% 1995. godine. Po novijim istraivanjima od 7-10% dece uzrasta od 5-18 godina ima dijagnozu ADD ili ADHD.

-Navedeni poremeaji ee se javljaju kod deaka ( 3:1 u odnosu na devojice, a po nekim istraivanjima odnos je ak 6:1, do 10:1). Statistike zapadnih zemalja govore da ADHD zauzima oko 70% dijagnoza koje dobijaju deca.

6. LEENJE -ADHD se ne moze izleiti, ali se moze uspesno kontrolisati. Mora se osmisliti individualizovani dugorocni plana delovanja. Cilj je pomoci detetu da nauci da kontrolise svoje ponasanje I pomoci porodici da stvori neophodnu atmosferu koja je detetu potrebna. U najvecem broju slucajeva ADHD se tretira kombinacijom lekova I bihevioralnom terapijom. Pored ovih metoda postoje I: psihoedukacija-obrazovne intervencije; terapeutska rekreacija; multimodalni pristup; alternativni oblici tretmana. Farmakoloska terapija (lekovi):

U farmakoloskoj terapiji ADHD-a najcesce se primenjuju stimulanti sredisnjeg zivcanog sastava. Oni kao najcesca terapija koriste se duze od 50 godina, doze deluju oko 4 sata. Nus pojave su: insomnija, gubitak apetita, iritantnost. Ovi lekovi pripadaju klasi 2 kao i kokain I morfijum, najvise remete normalan rast odnosno visinu deteta. Destimulanti su odobreni 2003godine, imaju manje nezeljenih pojava I dejstvo do 24h. Antidepresivi su samo ponekad pravi izbor, ipak 2004 je javnost (SAD) zvanicno upozorena na porast stope samoubistava kod dece I tinejdzera koji su koristili ove lekove. Ovi rizici se moraju razmotriti sa lekarom. Bihevioralna terapija:Istrazivanja pokazuju da je tretman lekovima dao jos bolje rezultate kada je kombinovan sa terapijom. Bihevioralna terapija pokusava da izmeni ponasanje na sledeci nacin: reorganizovanjem kucnog I skolskog okruzenja, davanjem jasnih uputstava/ komandi, postavljanjem sinstema konstantnih nagrada za zeljena ponasanja I negativnih konsekvenci za nezeljena. Psihoedukacija- obrazovne intervencije:Psihoedukacija kao nacin tretmana ADHD-a usmerena je na osiguravanje informacija roditeljima, uciteljima I deci sa ADHD-om o mogucnostima lecenja. Delotvorni skolski programi za decu sa ADHD-om podrazumevaju strukturnost pristupa u kom deca tacno zanaju sta se od njih ocekuje, koja su ponasnja pozeljna, a koja neprihvatljiva, koje su posledice svakog ponasanja I koji je zadani vremenski okvir za svako ocekivano ponasanje. Terapeutska rekreacija:

Ovaj terapijski pristup se odnosi na razvijanje sportskih vestina ili ukljucivanje deteta sa ADHD-om u rekreativne aktivnosti u svrhu razvijanja boljih odnosa sa vrsnjacima I odraslima I podizanje samopostovanja. U okviru tog pristupa korisni su na primer letnji kampovi gde dete sa hiperaktivnim ponasanjem u pozitivnom okruzenju nevezanom za akademska postignuca moze izraziti svoju potrebu za motorickim aktivnostima, biti uspesno I pritom razvijati ozitivne odnose sa vrsnjacima.

Multimodalni pristup:

Pracenje uspasnosti razlicitih tretmana pokazalo je najvecu delotvornost upravo kombinovanog, multimodalnog pristupa koji ukljucuje koriscenje razlicitih psihosocijalnih I psihoedukacijskih tehnika u koje su ukljuceni dete, roditelji, skola, odnosno vazne osobe za dete u razlicitim socijalnim situacijama u kombinaciji sa koriscenjem lekova.

Alternativni oblici tretmana:

Zadnjih desetak godina dolazi do veoma intenzivnog razvoja I sve sire primene razlicitih vrsta komplementarnih I alternativnih oblika tretmana za decu I adilescente sa ADHD-om. Razlog je, kako se cini, prvenstveno pokusaj roditelja I drugih clanova zajednice da preuzmu aktivniju ulogu u tretiranju simptoma ADHD-a, zabrinutost roditelja o mogucim negativnim I nedovoljno istrazenim propretnim pojavama lekova, kao I neucinkovitost medikamentozne terapije kod odredjenog broja osoba. Iako postoje mnoge alternativne metode u lecenju ADHD-a nema kontrolisanih klinickih istrazivanja koja bi potvrdila njihovu delotvornost, najpoznatija je Fejngoldova dijeta kod koje se iz prehrane iskljucuju salicilati, vestacke boje I aditivi.7. PREVENCIJA

-Kvalitetan sistem prevencije zasniva se na tome da se nejveci broj problema resava upravo tamo gde se deava, u lokalnoj zajednici, porodici ili koli. S jedne strane, to podrazumeva da se drzavni subjekti koji su u neposrednom kontaktu sa decom edukuju za prepoznavanje problema, a s druge strane zahteva dobro organizovane strune slube na nivou doma zdravlja koje bi ugrozenima bile na raspolaganju, a gde bi trebalo da se formira prva medicinska linija koja bi imala strunu pomoc vieg nivoa, odnosno deije psihijatre. -Strategija se zasniva na edukaciji onih koji bi u svojim zajednicama, shodno svojim sposobnostima, na licu mesta sprovodili potrebne zahteve I psihosocijalnu pomoc. Ovakav pristup je najdelotvorniji, a ujedno I najmanje stigmatizovan, jer svaki dolazak u ustanovu za mentalno zdravlje, ili psihijatriju, uvek je neprijatno etiketiranje koje treba izbeci kad got je to moguce. To su razlozi za formiranje centra za mentalno zdravlje u zajednici u kojoj se nalaze sve potrebne sluzbe te bi bile u neposrednoj blizini eventualnih pacijenata. Iako ne postoje standardizovani testovi za dijagnostikovanje ADHD-a postoje pomocni testovi koji pomazu strucnim licima, roditeljima, uciteljima da prepoznaju ovaj problem. Primeri takvih testova su: Lista praenja simptoma ADHD-a I lista praenja simptoma poremeaja panje ADD

Simptom poremeaja panje kola kua okolina

Pokazuje ne panju za detalje ili pravi nesmotrene greke u kolskim radu ili drugim aktivnostima

Ima tekoe u odravanju panje na zadatku ili odreenoj aktivnosti

Izgleda kao da ne slua kada mu se neko direktno obraa

Ne prati odreenu radnju i ne uspeva da izvri odreeni zadatak (domai, dunosti)

Ima tekoa u organizaciji zadataka i aktivnosti

Izbegava, odbija ili nerado prihvata da se ukljui u zadatak koji zahteva stalan mentalni napor

Gubi stvari neophodne za obavljanje odreene aktivnosti

Lako ga ometaju spoljni nadraaji

Zaboravljiv je pri dnevnim aktivnostima

Lista praenja simptoma hiperaktivnog/ impulsivnog ponaanja HDSimptom hiperaktivnog / impulsivnog ponaanjakola kua okolina

Vrpolji se na mestu, mae rukama i/ili nogama

Naputa mesto u uionici ili u nekoj drugoj situaciji koja zahtjeva sedenje na mestu

Tri, penje se, izrazito je motoriki aktivan u situacijama kada je to neprimereno

Ima tekoe u samostalnoj, tihoj igri

Stalno je u pokretu (kao da ga pokree motor)

Preterano pria

Odgovara na pitanja koja nisu ni postavljena do kraja

Ima tekoa u ekanju i potovanju reda i redosleda aktivnosti

Prekida rad drugih

Lista praenja simptoma ADHD-a

PonaanjePrisutno Nije prisutno Vrijeme

Postoji znaajna razlika u usmeravanju panje na zanimljive aktivnosti (TV, kompjuter, filmovi) i usmeravanju panje na kolske i ostale aktivnosti.

Nemogunost samostalnog rada i uenja kod kue bez stalnog nadgledanja roditelja

Tekoe u u usmeravanju panje ili zadravanju panje na sadraj

Retko dovri zadatak pre prelaska na drugi

Tekoe u vremenskom planiranju aktivnosti

Nemogunost praenja 3-4 verbalne zadatka bez dodatnog podseanja

Potrebno mu je due vreme za zavravanje zadatka

Lista praenja simptoma(II) ADHD-a

PonaanjePrisutnoNije prisutnoVrijeme

Za vreme nastave se ustaje, eta po razredu, pije vodu, ree olovku. Ima tekoe u sedenju za stolom za vreme obroka ili prvi naputa sto.

Ne moe mirno sedeti, stalno se mekolji, mae rukama i nogama, tapka nogama o pod generalno - neumoran

Ima tendenciju okrivljavanja drugih za sopstvene greke

Ima tekoe u organizaciji rada i aktivnosti

Zaboravi ta ima za domai, zaboravi domai kod kue

Impulsivno ponaanje bez razmiljanja o posledicama ( odgovara bez razmiljanja, odgovara pre postavljenog pitanja) uz nedostatak samokontrole

Lista praenja simptoma ADHA-a za dodatne provereDodatno provjeriti ponaanjaPrisutnoNije prisutnoVrijeme

Puno pria

Ugodnije se osea u socijalnom kontaktu s mlaom decom nego s vrnjacima

Sklon riskantnim motorikim aktivnostima

Tekoe u spavanju

Enureza

este promene raspoloenja

Kod adolescenata sklonost zavisnostima

Problemi u ponaanju kod kue i u koli

Socijalno neprihvatljivo ponaanje

Veinom je ili tuan ili ljut

8. RAZLIKA IZMEU NEMIRNOG I HIPERAKTIVNOG DETETAKako se ponaa samo nemirno dete?

-Nemirno dete je ono dete koje je uglavnom fino, ali koje roditelji obino prezatiuju, pa ne naui na vreme znaenje rei NE i izraza to se ne moe. Takvo prezatiivanje deteta, ometa sazrevanje deteta, to znai razvoj I odrastanje. Kada dete zna neto da radi, ono to I eli. Znai, neophodno je da ga salno podstiemo, to mu daje znaaj pred samim sobom I u ostvarivanju doivljaja grupne pripadnosti u porodinom krugu. To je od znaaja za razvoj njegove linosti. -Ukoliko dete ne zna za ogranienja, uvek shodno uzrastu, ako ne prepoznaje ogranienja, ono e da postane razgraeno, nepromiljeno, pa e njegovo ponaanje da lii na kliniku sliku hiperaktivnog ponaanja. Od takvog ponaanja e da ga razlikuje to to ume, kada naie na neto to ga zanima, da odlae svoja druga zadovoljstva I organizuje igru, napravi svoj mali kutak I nae svoj mir. Kako se ponaa hiperaktivno dete?

-Hiperaktivno dete je uznemireno dete, u ijem se nemiru ne vidi nikakav smisao. Panja mu je izuzetno kratkotrajna, odnosno ovo dete je ustvari rasute panje. Ono bi sve novo to vidi, zanemarujui pri tom sve ono ime se trenutno bavi, ne povezujui to novo, sa onim to ve radi. Ta panja se pobuuje bez ikakve selekcije ili skale vrednosti, koja bi nekim sadrajima davala prednost, a neke zanemarivala. Za ovu decu je tipino da deluju neumorno, neiscrpljujue, sa stalnom ne osmiljenom aktivnou. Meutim kada im se da zadatak da neto osmiljeno rade, ona se zamore znatno pre druge dece. Zamara ih sopstveni voljni zahtev da svoju panju odravaju u istoj napetosti neko vreme, kao i to to nastoje da svoje pokrete vode organizovano, shodno cilju onoga to im je zadato. Hiperaktivna deca zahtevaju posebno organizovan iusmeren program voenja kroz vaspitanje I obrazovanje. Svako dete treba voditi na nain koji e zadovoljiti njegovu radoznalost, a koju uvek prati neposredna akcija. U tom smislu potrebno je da zadaci to se pred dete stavljaju budu to krai. Svako dete pa I hiperaktivno, eli da bude uspeno, shodno merilima sredine, makar samo na tren, ako ne moe na dui rok.

-Deca sa ADHD-om u periodu od 3 do 6 godina starosti

stalno su u pokretu

teko im je da sede mirno

igrakama se igraju kratko vreme, jure od jedne aktivnosti do druge sa tekoama odgavaraju na jednostavne zahteve igraju se na buniji nain nego to to ine ostala deca govore bez prestanka i esto prekidaju druge teko im je da dele sa drugima

esto uzimaju stvari od druge dece bez mnogo obzira za tua oseanja teko odravaju prijateljstva imaju loe vladanje vaspitaice u vrtiima ih opuisuju kao teku decu ili decu sa problematinim ponaanjem

-Deca sa ADHD-om u periodu od 6 do 12 godina starosti

esto preduzimaju opasne pokrete ne razmiljajui o posledicama vrpolje se i nemirno sede na stolici i esto etaju po uionici lako odvraaju panju i ne dovravaju dunosti i zadatke igraju se na otvoreno agresivan nain govore u neprikladno vreme i esto nepromiljeno kau odgovore sa tekoama ekaju u redu ili da dou na red u igrama neorganizovani su i esto gube stvari, ine nemarne greke imaju neujednaen kolski uspeh drutveno su nezrela,imaju malo prijatelja i lou percepciju meu vrnjacima uitelji ih oznaavaju kao nemotivisane, lenje, sanjalice ili kao decu problemetinog ponaanja.9. DETE SA ADHD-om U KOLSKOM OKRUENJU -kolske tekoe hiperaktivnih uenika pojavljuju se, ve u poetnim razredima osnovne kole, kada se uoava kombinacija hiperaktvnog, loe formiranog ponaanja sa upadljivom nepanjom i neistrajnou pri izvrenju zadataka i postajanje ovih karakteristika kolskog ponaanja u svim situacijama i njihovo perzistiranje kroz vreme ( WHO 1992. godina) -Kod hiperaktivne dece nedostatak istrajnosti je prisutan u svim aktivnostima koje zahtevaju kongnitivno angaovanje, kao i tendencije prelaska sa jedane na drugu aktivnost, bez zavravanja bilo koje, zajedno sa dezorganizovanou, loom kontrolom reagovanja i preteranom aktivnou. Ovaj poremeaj obino traje tokom itavog kolovanja, pa se uglavnom odraava i u odraslom dobu, mada se kod nekih pojedinaca, vremenom moe javiti poboljanje. -Hiperaktivni uenici esto su neoprezni, imupulsivni, skloni nezgodama, imaju disciplinske probleme, zbog nepromiljenih reakcija i krenja pravila, njihovi odnosi sa odraslima su bez uobiajne opreznosti i rezerve. Meu drugim uenicima, uenici sa ADHD-om, brzo postaju neomiljeni, pa se esto deava da su tokom kolovanja izolovani. Odbacivanje od strane vrnjaka produbljuje njihov problem sa samopotovanjem, pa se najee priklanjaju devijantnim grupama vrnjaka, koje im obezbeuju podrku ispoljavanjem neprimerenih, rizinih devijantnih i delikventnih ponaanja. -Iako se znaci hiperaktivnosti najee manifestuju rano, pre este godine, teko ih je prepoznati pre detetovog polaska u kolu. Meutim, problem je u tome to, ako na mlaem uzrastu ostanu ne tretirani, hiperaktivni uenici pokazuju tendenciju da i u starijem uzrastu budu nepaljivi, impulsivni, agresivni i devijantni.

-Sa ovakvim uenicima nastavnici bi trebalo da budu dosledni i principijalni. Nastavnik ne bi smeo da dozvoli da uenik svojim potencijalnom izvri manipulaciju nad osobljem, beficijama, izvlaenjem iz obaveza ili kazne. Umee uitelja da postignu ovako neto, veoma je bitno za vaspitni razvoj, ali i za prevenciju prokriminalno razvoja i za mentalno zdravlje. -Hiperaktivni uenici su drugaiji od svojih vrnjaka u kognitivnom, emocionalnom i konativnom pogledu. U kognitivnom smislu oni se u pogledu panje, ali i drugim psihikim funckijama, poput drugaijeg opaanja, miljenja, drugaijeg formiranja predstave, drugaijeg uenja, razlikuju od ostalih. U emocionalnom smislu, ovi uenici su preterano emotivni i tako reaguju i na najmanji povod. Kod njih se brzo smenjuju suprotne emocije, ponaaju se kao da su u pogledu emocionalne zrelosti znatno nieg uzrasta. Za svoje neprikladno emocionalno reagovanje uvek nalaze opravdanje, esto krivei druge. Na nivou ponaanja, hiperaktivni uenici su neorganizovani, aktivnosti su im neplanirane i nepredvidive, ne uviaju greske u svom ponaanju, niti smatraju da je njihovo ponaanje nerprihvatljivo.

-Iako je rad sa decom sa poremeajem ADHD vrlo naporan, ne sme se zaboraviti da kada kola ostvari svoju protektivnu funkciju i kada uspe da presusemeri hiperaktivnu decu ka pozitivnim i socijalno poeljnim ciljevima, rezultati mogu biti impresivni, jer ovakva deca imaju i pozitivne karkteristike. Recimo oni inaju veliku energiju i polet, koju drugi aci nemaju, spremniji su od drugih da produkuju originalne ideje, talentovani su za lateralno razmiljanje, za ono to ih interesuje mogu pokazati izuzetnu upornost. Bitno je samo razviti im, od strane nastavnika i roditelja, samodisciplinu i doslednost.

10. SAVETI I STRATEGIJE ZA RODITELJE I NASTAVNIKE U RADU SA DECOM SA ADHD-om -Saveti za roditelje: vano je da roditelji znaju to vie o poremeaju. treba biti svestan da dete sa ADHD-om koje vas ignorie, sramoti ili ne slua, to ne radi namerno, ono eli da zadovolji ali ne zna kako

roditelj treba da veruje u svoje dete i u sebe, uz mnogo truda ovaj poremeaj moe da se uspeno ublai ili potpuno izlei roditelj sa detetom treba da ima jasanu konverzaciju

roditelji treba da budu dosledni, svaki dan treba da oekuju isto od deteta

roditelji treba da nagraujtu dobro ponaanje svi ukuani treba da se dre istih pravila koja vae za dete

roditelji treba da imaju dobru i redovnu komunikaciju sa nastavnikom detetu treba obezbediti uestale i krae predahe i dovoljno sna. roditelj ne treba da uporeuje svoje dete sa drugom decom.

-Saveti za nastavnike: uenike neposredno, uestalo i precizno usmeravati

ne pothranjivati probleme pregovaranjem, preterano objanjavanje potkrepljuje potrebu za panjom i stimulacijom

govoriti to krae i preciznije, da bi to to se govori imalo efekta ne koristiti re moda, jer je hiperaktivna deca doivljavaju kao moe

ne davati uenicima previe izbora, dovoljne su dve opcije

treba instistirati na rutini i jasnom sistemu nagrada minimizirati odvlaenje panje, neka dete sedi blizu nastavnika ali dalje od prozora koristititi fasciklu za domae zadatke za komunikaciju sa roditeljem razbiti zadatke na korake, dati jasna i kratka uputstva vezana za korake prilikom izrade zadatka dajte pozitivnu povratnu informaciju, uvek traiti dobra ponaanja i nagraditi ih, ali biti iskljuivo realan nauiti dete vetinama usepenog uenja vriti nadzor nad detetom izgraditi pozitivno miljenje deteta o samom sebi ukljuiti kolskog pedagoga i psihologa

11. ZAKLJUAK

-Raznovrsnost pristupa u tretmanu dece i adolescenata sa ADHD-om proizilazi iz razliitih teorijskih pristupa i naunih saznanja o uzrocima poremeaja. Analize uspenosi pokazuju da je najuspenija kombinacija razliitih tretmana, koja pokriva sva vana podruija detetovog ivota ( porodicu, kolu, drutvo vrnjaka). Pri tome je naravno, neohodna dobra saradnja sa razliitim strunjacima, kako za vreme dijagnostikovanja, tako i tokom planiranja i sprovoenja tretmana. Koji e se tretmani kombinovati zavisi od simptomatologije. Osim simptoma ADHD-a vano je i uoiti jedinstvene potencijale koje deca i odrasle osobe sa ovim poremeajem imaju. Oni su esto onemogueni negativnim odnosom i predrasudama okoline koje proizilaze iz neznanja o uzrocima i nainima manifestacije poremeaja. Odrastanje u pozitivnom i razumevajuem okruenju kone prihvata razliitosti smanjuje socijalni pristisak osobe sa ADHD-om pa tako omoguava oslobaanje kreativnih potencijala, poveava uspenost i olakava razvoj pozitivne slike o sebi. Osobe sa ADHD-om mogu svoje tekoe pretvoriti u prednosti, emu doprinosi pravilan izbor tretmana usmeren na osobu, a ne na poremeaj.LITERATURA: Jovanovi Neboja, Firevski Jovanovi Tatjana, Jovanovi Sandra, (2006), Osobenosti-Dijagnsostika-Tretman, Beograd: Narodna knjiga, izvodi iz knjige Radulovi M. Danka, Tekoe uenika sa deficitom panje i poremeajem hiperaktivnosti (ADHD) i mogunost njihovog prevazilaenja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

www.psihonet.com www.psiho.biz

www.inkluzija.org

www.porodinilekar.netPAGE 3