Univerzitet Privredna Akademija u Novom Sadu

Farmaceutski fakultet Novi Sad

PRIMENA SAVREMENIH PASTA

ZA IZBELJIVANJE ZUBA

DIPLOMSKI RAD

Mentor: Student:

doc. dr Radojka Delić Melinda Ležaić-Schweitzer

Novi Sad, 2017. god.

Zahvaljujem se svom mentoru doc. dr Radojki Delić na ideji za ovaj rad i

korisnim savetima u sticanju novih znanja iz ove oblasti.

Zahvalnost dugujem članovima komisije vanr. prof. dr Srđanu Stojanoviću i

vanr. prof. dr Suzani Miljković na pažljivom čitanju rada i korisnim komentarima.

Posebnu zahvalnost dugujem firmi Curaprox, koja mi je omogućila uzorke

za ovo ispitivanje.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici na podršci koju su mi pružili

tokom studija.

SADRŽAJ

1. UVOD ................................................................................................................................ 3

2. OPŠTI DEO .............................................................................................................................. 5

2.1. Zubi ............................................................................................................................... 5

2.1.1. Građa zuba ............................................................................................................. 5

2.1.2. Gleđ (Substantia adamantina seu vitrea) ................................................................ 6

2.1.2.1. Neorganski sastav gleđi............................................................................. 7

2.1.3. Dentin (Substantia eburnea) ................................................................................... 8

2.1.4. Cement (Substantia ossea dentis) ........................................................................... 9

2.1.5. Zubna pulpa (Pulpa dentis) .................................................................................... 9

2.2. Parodoncijum ................................................................................................................... 10

2.3. Diskoloracije zuba ........................................................................................................... 13

2.4. Izbeljivanje zuba .............................................................................................................. 14

2.4.1. Izbeljvanje vitalnih zuba ........................................................................................ 14

2.4.2. Izbeljivanje avitalnih zuba ...................................................................................... 15

2.4.3. Sredstva za izbeljivanje zuba ................................................................................. 16

2.4.4. Mehanizam izbeljivanja zuba ................................................................................. 16

2.4.5. Osetljivost izbeljivanih zuba .................................................................................. 17

2.5. Paste za zube .................................................................................................................... 18

2.5.1. Paste za izbeljivanje zuba..................................................................................... 20

3. EKSPERIMENTALNI DEO .................................................................................................. 21

3.1. Metodologija istraživanja ................................................................................................. 21

3.2. Ciljevi istraživanja ........................................................................................................... 21

4. REZULTATI I DISKUSIJA ................................................................................................... 22

5. ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... 38

6. PRILOG .............................................................................................................................. 40

7. LITERATURA ....................................................................................................................... 42

8. BIOGRAFIJA ......................................................................................................................... 44

9. SKRAĆENICE ....................................................................................................................... 45

10. KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA .......................................................... 46

3

1. UVOD

Estetska stomatologija permanentno napreduje i donosi nove postupke i proizvode, koji su

jednostavniji i za pacijenta komforniji. Osim ispunjenja očekivanih zahteva pacijenta, estetska

stomatologija podrazumeva primenu minimalno invazivnog tretmana u cilju postizanja željenog

estetskog efekta. Izbeljivanje zuba, kao kozmetički zahvat u stomatologiji, svakako pripada grupi

takvih tretmana, ali pod uslovom da mu se odgovorno i profesionalno pristupi(1).

Estetika dolazi od grčke reči AISTHANOMAI, što znači osećam, opažam, osećaj za lepo,

lep izgled. Međutim, sve su to relativni pojmovi jer je doživljaj lepoga strogo individualan. Lepo

je osećaj ugode, percepcija koja izaziva užitak. Do danas nema definicije koja bi bila logički

jasna i pregledna, a ujedno bi približno tačno određivala granice onome što se smatra ili bi se

trebalo smatrati "estetskim". Po Platonu i Aristotelu, karakteristike "lepog" su "sklad, red i

simetričnost", dok je po subjektivnom kriterijumu lepo ono što se "po sebi sviđa".

Problem estetike i estetskog naročito je izražen u stomatologiji, jer je lice jedini deo

ljudskog tela koji nikada nije pokriven, što znači da je dostupno proceni estetskog utiska koji

izaziva na okolinu. Sve razvojne i stečene nepravilnosti dovode do narušavanja harmoničnog

izgleda i odstupanja od normale. Oštećenja mišića obraza dovode do manifestnih nenormalnosti

izgleda lica ili njegove mimike(2, 3, 4).

Zubi, vilice, brada, usnice i obrazi utiču svojim izgledom na ukupni estetski utisak o licu

pojedinca. Ako bilo koja od tih komponenti odstupa od normalnog razvoja i oblika, estetski

izgled se menja. Izgled te regije ima direktan uticaj na psihičko zdravlje, a neretko i na uklapanje

pojedinca u životnu sredinu. Imajući sve to na umu, stomatolog mora s posebnom pažnjom

pristupiti svakom pojedincu i sagledati svakog pacijenta kao celinu, a ne svoju pažnju usmeriti na

rešavanje samo jednog problema, ne vodeći računa o uticaju našeg zahvata na ukupan izgled

pacijenta(5).

Ljudi su pokušavali od davnina da izbele svoje zube i ulepšaju osmeh, koristeći različita

sredstva u tu svrhu, kao štо su drveni štapići i trnje, koji sa današnje distance deluju zastrašujuće.

Sa početkom civilizacije, beli zubi su bili znak plemenitosti i božanstva. Stari Rimljani su, prema

zapisima, koristili pastu urina i kozijeg mleka, Egipćani su koristili plovućak (pumice) i vinsko

sirće, u XII veku su lekari preporučivali različite soli u kombinaciji sa nekim biljkama. U XVII

veku berberi su metalnim trakama abradirali površine zuba i premazivali ih azotnom kiselinom.

Krajem XVIII veka za izbeljivanje zuba se koristio aluminijum-hlorid i oksalna kiselina. U XIX

veku dentalni lekari su uočili pozitivne rezultate u lečenju desni vodonik-peroksidom i uveliko ga

рočeli primenjivati. Abot je 1918. god. koristio svetlost visokog inteziteta za podizanje

temperature vodonik-peroksida, da bi se ubrzao stepen hemijskog izbeljivanja zuba. Ideja je bila

začeta i nakon niza godina ispitivanja, prvi naučni rad o izbeljivanju zuba, objavili su Haywood i

Heyman 1989. god. u časopisu Quintessence Int. Stručni časopisi objavljuju savremene i

dokumentovane podatke kliničkih i eksperimentalnih ispitivanja, te pridržavajući se njih, danas

govorimo о savremenim načinima izbeljivanja zuba. Ali, nasuprot tome, i danas postoje neka

alternativna sredstva koja neupućene osobe koriste za izbeljivanje zuba (jagoda, limun, jabučna

kiselina, soda-bikarbona i kora narandže), i uputstva zа njihovu primenu sа lakoćom se mogu

naći na dostupnim elektronskim komunikacionim sistemima(6, 7, 8).

4

Boje, inače, igraju vrlo važnu ulogu u našem životu, jer neposredno utiču na osećanja i

raspoloženje ljudi. Bela boja simbolizuje čistoću i urednost.

Istraživanje, kojе jе sprovelo Američko udruženje stomatologa (American Dental

Association), pokazuje da jе lep osmeh pretekao оči, kosu i telo na listi najtraženijih fizičkih

obeležja(8).

Zubi su za mnoge pacijente sinonim lepote,svetliji ili belji zubi nisu zdraviji od tamnih

zuba ne omogućavaju bolje žvakanje niti jasniji govor, pa ipak, retki su oni pacijenti, koji ne

priželjkuju bele zube.

Američko udruženje stomatologa је objavilo podatke prema kojima је broj pacijenata koji

zahtevaju izbeljivanje zuba u stalnom porastu. U 2004. god. za izbeljivanje zuba u SAD је

potošeno оko 2 milijarde dolara. Tokom 2010. god. 100 miliona Amerikanaca је potrošilo 15

milijardi dolara za ovu intervenciju(9, 10).

Estetski problemi u detinjstvu i adolescenciji mogu da izvrše značajan uticaj na

psihosocijalni razvoj dece i njihovu interakciju sa vršnjacima.

Ovo nezadovoljstvo može da bude pokretač za nekontrolisanu primenu nekih sredstava za

izbeljivanje zuba, za koja su čuli iz nekompetentnih izvora ili osoba.

Prirodna bojа zuba zavisi od sastava, građe i gustine gradivnog tkiva zuba. Svaka

promena u građi, bilo da је mehaničke, hemijske ili biološke prirode, menja boju zuba. Boja zuba

predstavlja rezultat kompleksne interakcije obojenih faktora koji proističu iz interakcije gleđi i

dentina, s jedne, i svetlosti, sa druge strane. Воја zuba, koju mi, obično, vidimo, zapravo је u

funkciji fizičkih osobina dentina i gleđi i njihove interakcije sa svetlošću. Najvažniju ulogu u

određivanju prirodne bоје zuba ima dentin(8).

5

2. OPŠTI DEO

2.1. Zubi

Zubi imaju nekoliko funkcija od kojih је najznačajnija mastikatorna.Takođe, ljudima su

zubi neophodni za pravilan govor i imaju značajnu ulogu u estetskom izgledu. Da bi sve ove

funkcije ostvarili, zubi moraju biti čvrsto pripojeni za koštanu strukturu zubnih vilica.

2.1.1. Građa zuba

U većine vrsta, koje se nalaze ispod sisara, zubi su direkno fiksirani za viličnu kost. Iako

to jeste čvrst kontakt, on nije dobar jer sе kod večine ovih životinja zubi često lome i gube(2).

U sisara, zubi su fibroznim ligamentima periodoncijuma vezani za koštano tkivo vilica.

Ta veza omogućava dobru fleksibilnost tako da se zubi uspešno odupiru silama žvakanja i ne

gube se pri normalnoj funkciji.

Slika 1. Mlečni zubi Slika 2. Stalni zubi

Kod ljudi postoje dve denticije, ali ne zbog kompenzacije gubitka zuba, već zbog

prilagođavanja veličine i broja zuba rastu i razvitku lica i vilica. Deca imaju male vilice i lice i

zato su broj i veličina mlečnih zuba prilagođeni njihovoj veličini. Kada se jednom formiraju, zubi

nе mogu da sе povećaju, tako da veće vilice i lice odraslih osoba zahtevaju nе samo veći broj,

nego i veće zube. Kod ljudi sе ovo postiže razvitkom dve denticije, prve ili mlečne i druge ili

stalne denticije.

Anatomski, zubi sе sastoje od krunice i korena, a granicu izmedu njih čini vratni deo

zuba. Iako se zubi međusobno razlikuju po morfologiji i veličini, njihova histološka struktura je

slična. Svaki zub sе sastoji od gleđi, dentina i cementa , koji okružuju koronarni i radikularni deo

kavuma pulpe(5).

6

2.1.2. Gleđ (Substantia adamantina seu vitrea)

Gleđ zuba је najtvrđe biološko tkivo ljudskog organizma, koje prekriva pulpodentinski

kompleks krunica mlečnih i stalnih zuba. Tvrdoća gleđi je velika zbog izuzetno visokog sadržaja

mineralnih soli. Neorganske materije čine 92-96% težine gleđi stalnih zuba, organske materije 1-

2% i voda 3-4%. Zapreminski, neorganski deo čini 86%, 2% pripada organskom sastavu i 12%

voda. Glavne organske supstance gleđi su rastvorljivi i nerastvorljivi proteini, lipidi i limunska

kiselina(4).

Slika 3. Anatomska građa zuba

Gleđ se sastoji od gusto zbijene mase kristala apatita koji su smešteni u organskoj osnovi.

Neorganski sastav gleđi čine uglavnom minerali hidroksilapatita. Iako minerali gleđi imaju

kristalnu strukturu, sastav hidroksilapatita nije stalan jer je odnos kalcijuma i fosfora uvek manji

od onog u teorijskoj formuli Ca10(PO4)6(OH)2 – Са5(РO4)3(OH). Osim kalcijuma i fosfora, u

humanoj gleđi је identifikovano više od 40 hemijskih elemenata. Zbog velikog procenta

karbonata (2-5%), hidroksilapatit gleđi se naziva karbonatni apatit(2, 4).

Slika 4. Poprečni presek gleđnih prizmi

7

2.1.2.1. Neorganski sastav gleđi

Minerali nisu роdjednako raspoređeni celom debljinom gleđi. Tako je nа površini gleđi

veća koncentracija fluorida, dok je koncentracija magnezijuma, karbonata, organskih supstanci i

vode veća na gleđno-dentinskoj granici. Razlike su otkrivene i izmedu pojedinih područja zuba,

kao npr. gleđ u cervikalnom delu zuba sadržri više organskih materija od one nа okluzalnim i

incizalnim površinama(11).

Glavni elementi koji ulaze u sastav kristalića hidroksilapatita gleđi (kalcijum, fosfor i

hidroksilne grupe) mogu biti zamenjeni hetero- ili izojonskom razmenom sa drugim ili istim

elementima koji sе nalaze u pljuvački, odnosno dentalnom plaku. Tako, na primer, hidroksilne

grupe mogu zameniti joni fluora, kalcijuma, stroncijuma, dok fosforne jone mogu zameniti

karbonatni joni.

Debljina gleđi stalnih zuba iznosi oko 2-2,5 mm, najveća je nа kvržicama i incizalnim

ivicama, a opada prema vratu zuba. Obično je gleđ deblja na bukalnoj/labijalnoj, nego na

lingvalnoj/palatinalnoj strani zuba.

Pod dejstvom sila žvakanja dolazi do kontakata izmedu zuba (atricija), zbog čega se gleđ

troši i smanjuje sе njena debljina. I neke loše navike (grickanje olovke, lule i slično), usled kojih

deluju i dodatne sile, utiču na smanjenje debljine gleđi (abrazija). Debljina gleđi sе smanjuje i pri

žvakanju abrazivne hrane (demastikacija), kada postoji kombinacija abrazije i atricije. Debljina

gleđi sе može smanjivati samo u pojedinim delovima, kao u slučaju erozija zuba, koje mogu biti

klinaste (lokalizovane u vratu zuba sa vestibularne strane) ili tanjiraste (obično lokalizovane na

palatinalnim stranama frontalnih zuba). Etiologija erozija јоš uvek nije dovoljno jasna, ali sе

smatra da do ireverzibilnog gubitka gleđi dolazi zahvaljujući hemijskom procesu koji je

potpomognut mehaničkim faktorom, kao i česta konzumacija kiselih napitaka i upotreba

horizontalne metode pranja zuba tvrdom četkicom(1, 2).

Propustljivost (permeabilnost) gleđi је dokazana za razne organske boje, srebro-nitrat,

metilensko plavilo, nikotin, živu, fluor itd. Оnа nije svuda podjednaka i zavisi od starosti i

gustine gleđi, kао i vitaliteta zuba.

Boja zuba uglavnom zavisi оd boje dentina jer je gleđ translucentna. Međutim, nа boju

zuba može uticati stepen mineralizacije i debljina gleđi. Ukoliko je gleđ dobro mineralizovana

boljе propušta svetlost, tako da zub ima žućkastobelu boju, koja potiče od žućkastog dentina.

Lošije mineralizova gleđ je zamućena i slabije propušta svetlost, tako da su zubi ili kredasto-beli

ili imaju sivo-belu boju. Sa godinama starosti, boja zuba postaje tamnija usled ugradnje organskih

supstanci (pigmenata) u gleđ i dentin.

Gleđ je vitalno tkivo jer se kroz nјеgа neprekidno odvija razmena minerala putem

interkristalnih i interprizmatičnih prostora, koji su bogati vodom i organskim supstancama.

Prisustvo vode, enzima organskih supstanci u interprizmatičnim i interkristalnim prostorima

pouzdano govori o njegovoj vitalnosti uprkos odsustvu nekih karakterističnih odlika vitalnosti

kao što su rast,regeneracija i reprodukcija. Od trenutka kada se zubi pojave u oralnoj sredini,

površina gleđi neprestano doživljava modifikacije i dinamičke transformacije. Površina gleđi

gotovo nikada nije bez plakovnog sadržaja i mikroorganizama, koji čine njihov glavni sastav.

8

U plakama postoji neprekidna metabolička aktivnost koja izaziva ciklične promene pH

vrednosti sredine, što dovodi do čestog smenjivanja procesa izlaska minerala (demineralizacija) i

njihove ugradnje (remineralizacija)(5).

2.1.3. Dentin (Substantia eburnea)

Dentin je avaskularno, mineralizovano, vеzivno tvrdo zubno tkivo koje predstavlja veći

deo zubne mase. Tvrđi je od cementa i kosti, a mekši оd gleđi.

Težinu zrelog dentina čini 70% neorganska, 20% organska supstanca i 10% voda.

Zapreminski, taj odnos је nešto drugačiji (45% neorganska, 33% organska supstanca i 22%

voda). Neorganski sastav dentina čine kristali hidroksilapatita dok kolagen predstavlja bazičnu

organsku komponentu.

Osnovni strukturni elementi dentina su dentnski tubuli i dentinska masa(2).

Slika 5. Dentin

Dentinski tubuli (kanalići) pružaju se od pulpe do gleđno-dentinske, odnosno cementno-

dentinskе granice. Mnogo ih je više u kruničnom nego u korenskom delu i zbijeniji su prema

pulpi nego prema periferiji zuba. Bočno sе granaju, a pri završetku međusobno anastomoziraju.

U dentinskom kanaliću sе nalazi protoplazmatički produžetak odontoblasta (Tomesovo

vlakno) sa pratećim nervnim vlaknima. Starenjem ili pod dejstvom patoloških procesa (karijesa),

završni deo Tomesovog vlakna se povlači prema pulpi, a lumen kanala se mineralizuje

(sklerozira).

9

2.1.4. Cement (Substantia ossea dentis)

Cement je tvrdo mineralizovano vezivno zubno tkivo, koje pokriva korenski deo dentina

zuba. Sastavni je deo parodoncijuma zuba a u njega su ugrađena kolagena vlakna periodoncijuma

koja na taj način vrše fiksaciju zuba u alveoli.

Težinski, cement se sastoji od 61% neorganske supstance, koju čine minerali

hidroksilapatita, 27% organskog matriksa, koga uglavnom čini kolagen i 12% vode. Zapreminski,

45% cementa čini neorganska materija, 30% organska i 25% voda(6, 12).

Slika 6. Cement

Od svih zubnih tkiva, cement sadrži najmanjе neorganskih materija i najsličniji je

koštanom tkivu. Za razliku od kosti, cement nije vaskularizovan niti ima mogućnost

remodulacije, pa је znatno rezistentniji na resorpciju. То је značajno zbog toga štо omogućava

pomeranje zuba pod dejstvom sila ortodontskog aparata remodulacijom koštanog tkiva, pri čemu

cement ostaje intaktan. Kada bi došlo i do resorpcije cementa, rezultat bi bio gubitak zuba.

Debljina cementa је na različitim delovima korena različita. Na cementno-gleđnoj granici

cement ima debljinu od 20-50 µm i povećava se prema apeksu zuba, gde njegova debljina iznosi

150-200 µm(2).

2.1.5. Zubna pulpa (Pulpa dentis)

Zubna pulpa, koja sе razvija iz ektomezenhimalnog tkiva dentalne papile, smeštena је u

šupljini kоја sе naziva komora pulpe (koronarna i radikularna), a njen oblik prati spoljašnje

konture zuba. Anatomski, pulpa sе deli nа krunični, cervikalni i radikularni deo. Budući da se

dentin izgrađuje tokom celog života, komora pulpe mladih osoba znatno je veća i vremenom se,

stvaranjem sekundarnog dentina smanjuje. Deponovanje dentina nije jednako na svim delovima

komore pulpe, a najizraženije je na krovu i podu kavuma koronarnog dela zuba. Pulpa sе može

podeliti na periferni i središnji deo.

Periferni deo čine: odontoblasti, Vejlov (Weilov) bezćelijski sloj i Helov (Höhlov) sloj

bogat ćelijama. Središnji deo pulpe (stroma) sastoji sе od ćelija, vlakana, krvnih i limfnih sudova,

nervnih vlakana i osnovne supstance(5, 7).

10

Ćelije pulpe mogu biti formativne i protеktivne. Najvažnije formativne ćelije pulpe su

odontoblasti i fibroblasti, dok su protektivne ćelije: makrofagi, periciti, limfociti, mastociti,

plazmociti i nediferencirane (ekto) mezenhimalne ćelije.

Slika 7. Pulpa zuba

Nediferencirane ektomezenhimalne ćelije pulре mogu biti i formativne jer sе mogu

diferencirati u ćelije slične odontoblastima i stvarati tercijalni dentin (dentinski most).

Nervi koji ulaze u sastav pulpe predstavljaju mešavinu mijelinskih i amijelinskih vlakana.

Amijelinska vlakna sе završavaju na zidovima krvnih sudova. Mijelinska senzorna vlakna nose

nadražaje iz pulpe do centralnog nervnog sistema, оd koga, bez obzira na vrstu nadražaja,

odgovor dolazi u obliku bola. Nervna vlakna pulpe mogu da sadrže receptore za temperaturu i

dodir.

Osnovnu međućelijsku supstancu pulpe čini koloid, koji sadrži različite rastvorljive i

nerastvorljive organske sastojke(7).

2.2. Parodoncijum

Periodoncijum je deo potpornog aparata zuba (parodoncijuma), koji јоš čine cement,

koštane alveole i gingiva. Periodoncijum uglavnom čine periodontalna kolagena vlakna koja se

nalaze između cementnog tkiva zuba i koštanog tkiva alveole. Širina periodoncijuma je različita,

оd 0,15 mm do 0,38 mm. Periodoncijum је najuži u srednjoj trećini korena, dok se starenjem

periodontalni prostor povećava.

Osnovna uloga periodontalnih kolagenih vlakana je u tome da održavaju zub u alveolarnoj

čašici, povezujući alveolarnu kost i cement korena zuba. Periodontalna vlakna predstavljaju i

senzorske receptore koji su neophodni za održavanje pravilne pozicije vilica za vreme žvakanja

hrane, a služe i za ishranu cementa(6).

11

Kао i sva ostala vezivna tkiva, periodoncijum se sastoji iz ćelija, vlakana i osnovne

supstance. Periodoncijum se u odnosu na ostala vezivna tkiva razlikuje po tome štо, osim toga štо

је fibrozne strukture, ima dobru vaskularizaciju i bogat je ćelijama.

Glavne ćelije periodoncijuma su fibroblasti, cementoblasti i osteoblasti. Osim njih, u

реriodoncijumu sе nalaze i ostaci Malasezovih epitelnih ćelija, makrofagi i nediferencirane

ektomezenhimalne ćelije.Osnovna supstanca se sastoji iz glikozo-aminoglikana, glikoproteina i

glikolipida.

Periodontalna vlakna su uglavnom kolagenа, a mogu da sе jave i oksitalanska i elastična

vlakna. Kolagena vlakna periodoncijuma su organizovana u vidu određenih grupa (snopova) da

bi sе što više i bolje oduprla silama žvakanja i čvrsto držala zub u alveoli.

Periodontalna vlakna sе pružaju od cementa do alveolarne kosti, a prema lokalizaciji

mogu se razlikovati sledeće grupe:

- vlakna alveolarnog grebena, koja su pripojena za cement neposredno ispod cementno-

gleđne granice i pružaju se do koštane ivice alveole;

- horizontalna vlakna, koja su pripojena ispod vlakana alveolarnog grebena i pod pravim

uglom prema uzdužnoj osi zuba, spajajući alveolarnu kost i cement;

- kosa vlakna su najbrojnija i pružaju se ukoso od cementa ka koštanom zidu alveole;

- apikalna vlakna, koja se pružaju zrakasto oko vrha korena, formirajući bazu alveole i

- interradikularna vlakna, koja povezuju cement sa interradikularnim septumom

višekorenih zuba.

Krajevi periodontalnih vlakana se vezuju u cementu korena zuba, s jedne strane, i u

koštanom tkivu alveole, s druge strane. Mineralizovani završeci vezujućih kolagenih vlakana

periodoncijuma sе nazivaju Šarpejeva vlakna. Šarpejeva (Sharpey) vlakna su u acelularnom

cementu potpuno mineralizovana, dok su ona u celularnom cementu samo delimično

mineralizovana na periferiji(2, 3).

Slika 8. Parodoncijum

Zdravi zubi i parodoncijum su primarni kriterijum za postupak izbeljivanja zuba. Od kada

se zub pojavi u oralnoj sredini, površina gleđi neprestano doživljava modifikacije i dinamičke

transformacije. Površina gleđi je gotovo uvek pokrivena plakovnim biofilmom, odnosno

kolonijama brojnih mikroorganizama koji čine njegov glavni sastav. U dentalnom plakovnom

biofilmu odvija se stalna metabolička aktivnost bakterija, koja dovodi do cikličnih promena pH

vrednosti lokalnog staništa. Cikličnim snižavanjem i povišavanjem vrednosti pH dešavaju se

stalne promene u mineralnom sastavu površinskih slojeva gleđi pokrivenih biofilmom. Procesi

12

demineralizacije i remineralizacije gleđi su u ravnoteži kada su vrednosti pH u dentalnom

biofilmu veće od 5,5. Karijes je oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje počinje na površini zuba na

kojima se dentalni plakovni biofilm nalazi duže vreme. Neke od bakterija u biofilmu sposobne su

da vrše fermentaciju određenih ugljenih hidrata, kao što su saharoza i glukoza, i za jedan do tri

minuta stvaraju kiseline koje izazivaju smanjenje pH vrednosti do ≤5. Ako se opadanje pH

vrednosti ponavlja i traje duže vreme, izazvaće demineralizaciju površine zuba. Sa kliničkog

aspekta je značajno rano evidentiranje karijesnih lezija na površini zuba, obzirom da je karijes

infektivni ireverzibilni proces. Blagovremeno lečenje karijesnih zuba je dominantan uslov svih

korektivnih i estetskih intervencija u usnoj šupljini(7, 13).

Patološki proces koji zahvata sve delove parodoncijuma označava se kao parodontopatija.

Patološke promene koje se odvijaju u toku parodontopatije su destruktivne prirode i vode ka

postupnom oboljevanju parodoncijuma i njegovoj anatomskoj i funkcionalnoj dezintegraciji. To

vodi postepenom rasklaćenju, a kasnije gubitku jednog ili više zuba. Tako već posle 40 godina

starosti bolesnici izgube više zuba zbog parodontopatije nego usled zubnog karijesa. Zbog velikih

medicinsko-socijalnih, pa i ekonomskih momenata, parodontopatije predstavljaju ogroman

problem pa se oboljenjima parodoncijuma pridaje veliki značaj. Poznavanjem etiologije oboljenja

parodoncijuma i kliničkih promena koje ovo oboljenje prati, moguće je ovu bolest staviti pod

kontrolu. Primenom odgovarajućih terapijskih mera destruktivni procesi u parodoncijumu se

zaustavljaju i na taj način se sprečava gubitak zuba i čuva funkcionalni integritet parodoncijuma.

Borba protiv ove bolesti vodi se organizovano u celom svetu još od 1938. god., kada je osnovano

Udruženje parodontologa, koje obuhvata stomatologe sa svih pet kontinenata. Faktori rizika za

nastanak parodontopatije su: prisustvo dentalnog plaka, karijesne lezije, zubni kamenac, pušenje

duvana, dijabetes i dr.(13).

Kod pušača se mogu pojaviti različite promene na tvrdim i mekim tkivima usne šupljine.

Za nastanak promena u ustima zbog pušenja važna je učestalost pušenja, količina popušenih

cigareta, dužina pušačkog staža i dob osobe kada je počela da puši. Pušenje je jedan od uzročnika

keratotičnih lezija sluznice usne šupljine i značajne promene boje zuba. Duvan sadrži mnogo

različitih toksičnih supstanci, od kojih je 40 kancerogeno. Nikotin, toksični alkaloid, najaktivnija

je supstanca u duvanu i od njega potiče najveći broj štetnih posledica po organizam, pa i po zube

i parodontalna tkiva. Nikotin se apsorbuje inhalacijom preko oralne sluzokože i kože, dospeva u

krvotok, a za samo nekoliko minuta i u mozak. Pušenje mnogo košta savremenu civilizaciju.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO; World Health Organization, WHO) pokazuju da

je pušenje odgovorno za oko 4 miliona smrtnih slučajeva godišnje.

Slika 9. Zubi pušača

13

2.3. Diskoloracije zuba

Uzroci promene boje zuba mogu biti: spoljašnje promene, unutrašnje diskoloracije,

strukturalne promene, promene boje zuba usled starenja.

Spoljašnje promene na gleđi zuba nastaju usled pojačanog konzumiranja kafe, čaja, crnog

vina i cigareta.

Unutrašnje diskoloracije nastaju kao posledica odlaganja hromogenog materijala.

Etiološki faktori prebojenja zuba mogu biti:

- preeruptivni kao posledica primene nekih lekova, npr. tetraciklina ili endogena primena

fluora, zatim amelogenesis imperfekta, hiperbilirubinemija, genetikom uslovljene

promene na zubima.

- posteruptivni uzroci su posledica nekroze zubne pulpe, intrapulpalno krvarenje i ostaci

pulpnog tkiva prilikom endodontskog lečenja.

Kontraindikacije izbeljivanja zuba su: veliki gubitak gleđi na površinama zuba, prisustvo

obimnih ispuna na površinama zuba, parodontalni problem, alergija na perokside, problemi u

temporomandibularnom zglobu, suva usta, poremećaji respiratornog trakta.

Pre nego što se pristupi izbeljivanju zuba treba izvršiti komletan pregled usta i zuba,

odrediti postojeću boju zuba i obavezno imati pismeni pristanak pacijenta(2, 5).

Slika 10. Tetraciklinska prebojenja zuba

14

2.4. Izbeljivanje zuba

Izbeljivanje zuba zavisi od dijagnoze, kojom sе ustanovljava uzrok diskolorizacije

(egzogeni ili endogeni) i od vitaliteta zuba. U tom procesu najbolje je poštovati hijerarhiju opcija,

štо znači da prvo treba pokušati sa jednostavnijim merama, a ako one ne daju zadovoljavajući

rezultat, primeniti složenije procedure radi postizanja estetski najboljeg rezultata.

Tako, spoljašnje pigmentacije koje sе nalaze nа poroznim površinama gleđi najpre treba

pokušati ukloniti pomoću profilaktičke abrazivne paste, a ako rezultati nisu zadovoljavajući, preći

na metodu mikroabrazije. Ukoliko ni ona ne daje zadovoljavajuće rezultate, zubi se mogu izbeliti

pomoću vodonik- ili karbamid-peroksida. Ako se ni na taj način ne postigne adekvatan rezultat,

može se pristupiti ,,maskiranju“ vestibularnih (vidljivih) površina zuba postavljanjem estetskih

fabrički napravljenih, kompozitnih ili porcelanskih vestibularnih faseta pomoću tehnike

nagrizanja i smole(14).

Tehnike izbeljivanja zuba su:

- izbeljivanje u ordinaciji (Power Bleaching),

- izbeljivanje kod kuće (Home Bleaching),

- izbeljivanje avitalnih zuba (Walking Bleaching).

Savremena izbeljivanja mogu se izvesti:

- gelovima koji se hemijski aktiviraju,

- gelovima koji se aktiviraju lampama (Plazma, Led),

- gelovima koji se aktiviraju laserom, Diodni, KTP 532 µm, Nd:Yag 1064 µm, Er:Yag

2940 µm.

U ordinacijskim uslovima mogu se izbeljivati vitalni i avitalni zubi, pojedinačno, u

grupama ili po zubnim lukovima. Za izbeljivanje u ordinaciji koristi se vodonik-peroksid u

koncentraciji 35-38% ili karbamid-peroksid u koncentraciji od 35%. Njihova aktivacija se može

vršiti samo hemijski, lampama i laserima(14,15).

Slika 11. Diodni laser Slika 12. Lampa za izbeljivanje

2.4.1. Izbeljivanje vitalnih zuba

Da bi sе postigao uspeh, važno је napraviti pravu selekciju zuba koje treba izbeleti. Kada

је u pitanju izbeljivanje vitalnih zuba, vreme potrebno za рostizanje uspeha zavisi od izabrane

tehnike kao i od tipa i stepena diskoloracije zuba. Teško je reći da je jedna tehnika beljenja

superiornija od drugih. Važno је znati, sa tim treba upoznati i pacijenta, dа rezultati dobijeni bilo

15

kojom tehnikom beljenjа nisu stalni, odnosno da sе može očekivati mali stepen ponovne

diskoloracije. Ponovni tretman može se izvesti najranije za šest meseci, mada sе potreba za

ponavljanjem tretmana češće javlja nakon više od dve godine.

Za beljenje zuba dugi niz godina se isključivo koristio vodonik-peroksid (30-35%), a

poslednjih decenija sve više ga zamenjuje karbamid-peroksid jer је znatno gušće konzistencije, te

je sigurniji za aplikaciju. Karbamid-peroksid sе koristi u koncentracijama 10-16%, a poslednjih

godina i većim (16-20%). Karbamid-peroksid se nanosi nа zube рutem treja (aplikatora) da bi

duže vreme (8-10 sati) bio u kontaktu sa zubima i otpuštao nascentni kiseonik(16, 17, 18).

Slika 13. Izbeljivanje vitalnih zuba

Laseri se u postupku izbeljivanja koriste kako bi se pojačao efekat gela, odnosno

oslobađanja kiseonika. Talasna dužina primenjenog lasera treba da bude kompatibilna sa gelom

za izbeljivanje(15).

2.4.2. Izbeljivanje avitalnih zuba

Izbeljivanje avitalnih zuba je još jedna smernica u stomatologiji na putu u potrazi za

idealnom kombinacijom estetike sa minimalno interventnom terapijom.

Izbeljivač za endodontski lečene zube je gust transparentni gel, visoke koncentracije

vodonik-peroksida ili karbamid-peroksida koji se lako aplikuje u pripremljen kavitet ulaza u

korenski kanal, ali nakon predviđene pripreme, izrade RTG snimka zuba koji će se izbeljivati,

zaštitite gingive, pripreme kaviteta zuba po protokolu. Gel se aplikuje labijalno i u pripremljen

kavitet u trajanju 15-20 min. Nikada jedna aplikacija ne donosi željeni rezultat i zato je

indikovana tzv. šetajuća tehnika sa postavljanjem izbeljivača na bazi karbamid-peroksida niže

koncentracije (16% ili 22%), u kavitet na određeno vreme(19, 20).

Slika 14. Izbeljivanje avitalnih zuba

16

U kućnim uslovima pacijenti mogu sami primeniti tretman izbeljivanja aplikovanjem

preparata za izbeljivanje, koji se mogu naći u slobodnoj prodaji. Ovi preparati su na bazi

karbamid-peroksida ili vodonik-peroksida niskih koncentracija, u literaturi su nazvani OTC

(Over-The-Counter).

Slika 15. Kalupi za kućno izbeljivanje

2.4.3. Sredstva za izbeljivanje zuba

Materijali koji se koriste za izbeljivanje sadrže jedan od derivata vodonik-peroksida, a

mehanizam delovanja zasniva se na oksidaciji. Aktivna supstanca je vodonik-peroksid koji

disosuje na radikale. Slobodni radikali reaguju sa hromatogenim nezasićenim organskim

supstancama, menjajući njihovu molekularnu strukturu. Izbeljivanjem se ne menja struktura gleđi

i dentina, već dolazi do postupka oksidacije boja u dentinu u bezbojne produkte, odnosno, dolazi

do cepanja velikih obojenih molekula, koji reflektuju svetlost vidljive talasne dužine na manje

neobojene, koje reflektuju svetlost u nevidljivom delu spektra(15, 21, 22).

Vodonik-peroksid (H2O2) poseduje sva sredstva za izbeljenje zuba. To је veoma jak

oksidant, koji raspadanjem daje vodu i nascentni kiseonik. Molekuli kiseonika penetriraju u

zubne strukture i oslabađaju zub оd obojenih pigmenata. Koristi sе u koncentracijama 10% -35%.

Karbamid-peroksid (CH6N2O3) u koncentraciji оd 10% najčešće sе koristi za beljenje

zuba u kućnim uslovima. Njegovim raspadanjem nastaje vodonik-peroksid od 3,35% i rastvor

ureje оd 6,65%. U upotrebi je i karbamid-peroksid оd 15% (oslobađa 5,4% H2O2), 20% (oslobađa

7% H2O2) i 35% (oslobađa 10% H2O2). Preparati sa 35% karbamid-peroksidom koriste se za

izbeljivanje zuba u stomatološkoj ordinaciji. Kako mogu da oštete meka oralna tkiva, aplikuju se

na zube tek nakon postavljanja koferdama ili zaštite mekih tkiva vazelinom ili nekom drugom

zaštitnom pastom(22).

2.4.4. Mehanizam izbeljivanja zuba

H2O2 H+ + HOO-

vodonik-peroksid reaktivni oksidirani radikal

CO(NH2)2 x H2O2 H2O2 + CO(NH2)2

karbamid-peroksid vodonik-peroksid karbamid

17

Slika 16. Promena boje u zubnim strukturama

Izbeljivanjem se ne menja struktura gleđi i dentina već dolazi do postupne oksidacije boja

u dentinu u bezbojne produkte.

Mehanizam izbeljenja zuba sе оbjašnjava transportom nascentnog kiseonika iz sredstava

za beljenje kroz gleđ do dentina. Lagana difuzija vodonikovih jona kroz gleđ obavlja sе putem

vode kоје ima u interprizmatičnim i interkristalnim prostorima gleđi. Pošto sе za vreme

izbeljivanja zuba vrši i dehidratacija gleđi, neophodno je da sredstva za beljenje sadrže 20%

vode.

Materijali koji menjaju boju zuba sastoje se od dugačkih lanaca organskih jedinjenja sа

jednom ili dve veze. Obično su to heteroatomi, jedinjenja metala sa ugljenikom i fenilski

prstenovi, koji sе jednim imenom nazivaju hromofore. Beljenje i uklanjanje hromofora sе može

postići razaranjem dvostrukih veza u povezanim lancima, cepanjem veza u lancima ili

oksidacijom ostalih hemijskih polovina povezanih lanaca(22, 23, 24).

Glavni mehanizam beljenja se zasniva na oksidaciji. Slobodni radikali reaguju sa

nezasićenim obojenim organskim supstancama i tako ih rastvaraju i uklanjaju iz tvrdih zubnih

tkiva. Te reakcije rezultiraju promenom molekulskih struktura i formiranjem manjih molekula.

2.4.5. Osetljivost izbeljivanih zuba

Nakon izbeljivanja vitalnih zuba savetuje se izbegavanje jako toplih i hladnih napitaka i

jela u prvih 48 sati, ne konzumirati duvan, crno vino, čaj, koka-kolu i slične bojene napitke, da ne

bi došlo do prebojavanja površine zuba. Neposredno nakon izbeljivanja, zubi mogu biti kredasto

beli usled dehidratacije, ali je pojava prolazna. Takođe, se javlja prolazna osetljivost zuba u prvih

tri do četiri dana, prema podacima iz literature od 67-78%. Savremene paste za osetljive zube, na

bazi kalijum-nitrata i natrijum-fluorida, u znatnoj meri mogu smanjiti dentinsku preosetljivost, a

da pri tome ne umanjuju intenzitet efikasnosti sredstava za izbeljivanje(13, 25, 26).

Slika 17. Zubna pasta za osetljive zube

18

2.5. Paste za zube

Prve zubne paste datiraju iz starog Egipta, još 5000 god. pre n.e. One su bile mešavina

bivoljih rogova, samlevene ljuske jajeta i sitan pesak vulkanskog kamenja. U starom Rimu i

staroj Grčkoj koristile su se paste od usitnjenih jelenovih rogova, pepela životinjskih kostiju,

školjki, meda, medicinskih biljaka i uglja(1).

Paste u obliku u kojem ih danas poznajemo prvi put se pojavljuju u XVIII veku u

Americi. Zubar Pibodi je 1824. god. inovirao pastu za zube tako što je u nju dodao rastopljeni

sapun, a 1850. god., Džon Haris je u sastojke zubne paste uvrstio i kredu. Firma Colgate 1873.

god. počinje sa masovnom proizvodnjom ovog pronalaska(3).

Slika 18. Zubne paste

Osnovna uloga paste za zube jeste uklanjanje plaka, antiseptičko delovanje i osvežavanje

neprijatnog zadaha. Pasta sprečava nastanak karijesa i bolesti mekih tkiva usne duplje. Na tržištu

postoje i drugi preparati za oralnu higijenu kao što su voda za usta i aerosol za osvežavanje daha.

Oni ne mogu zameniti paste jer ne peru zube i ne uklanjaju plak, ali mogu da deluju protivupalno

i osvežavajuće. Paste za zube najčešće su suspenzije koje sadrže abrazive, humektanse,

konzervanse, korigense ukusa, mirisa i boje. Da bi se sa zuba uklonili ostaci hrane i naslage,

pastama se dodaju abrazivi. To su praškaste supstance različite tvrdoće, zaobljenih čestica.

Čestice abraziva moraju imati odgovarajuću veličinu i tvrdoću da se u ustima ne bi stvarao

neprijatan osećaj (kao pesak) i oštetila gleđ. Optimalna veličina čestica je 20µm. Koncentracija

abraziva u pastama za zube može biti 5%-50%, a najčešće 8%-25%. Od abraziva najčešće se

koriste silicijumova kiselina, kalcijumove soli, magnezijumove soli, natrijum-metafosfat,

natrijum-bikarbonat, hidratisani aluminijum-oksid. Da bi se olakšalo dispergovanje abraziva i

sprečilo njegovo odvajanje od ostalih sastojaka, koriste se ugušivači, i to: prirodni makromolekuli

(ksantan guma, skrob), polusintetski makromolekuli (algin, metilceluloza, hidroksietilceluloza,

hidroksipropil-metilceluloza), sintetski makromolekuli (karbomer) i neorganski hidrokoloidi

(aluminijum-silikat, magnezijum-aluminijum-silikat, visokoprečišćen koloidni silicijum-dioksid).

Koncentracija ugušćivača u pastama za zube je 0,1%-10%. Paste za zube sadrže još niz

komponenata koje se dodaju da bi se pranje zuba poboljšalo i bilo što prijatnije. Sredstava za

penjenje (natrijum-lauril-sulfat, natrijum-lauril-sulfoacetat, poloksamer), u koncentraciji 0,5%-

5% dodaju se radi lakšeg uklanjanja plaka sa i između zuba. Humetkansi (glicerin, sorbitol,

manitol, ksilitol), sprečavaju isušivanje i otvrdnjavanje paste za zube u kontaktu sa vazduhom i

ujedno joj daju elastičnost. Uslov za izbor humektansa jeste da bude prijatnog ukusa. Za

poboljšanje ukusa i mirisa dodaju se zaslađivači, najčešće saharoza u obliku soli natrijuma ili

kalcijuma i noviji zaslađivač D-tagatoza.

19

Kao korektor (korigens) ukusa pastama za zube za decu dodaju se različite voćne arome,

najčešće banane, pomorandže i jagode. Paste za zube sadrže konzervanse, pigmente i boje.

Konzervansi su obavezni jer je tečna faza paste za zube voda, koja je dobra podloga za razvoj

mikroorganizama. Najčešće korišćeni konzervansi jesu estri p-hidroksibenzojeve kiseline i

natrijumova so propilparabena, kao i natrijum-benzoat. Pigmenti i boje mogu da budu prirodnog i

sintetskog porekla(2).

Paste za zube pored osnovnih sastojaka mogu da sadrže i različite bioaktivne komponente,

za tretiranje karijesa, plaka, kamenca, parodontoze. Jedna od njihovih osnovnih bioaktivnih

komponenti jeste fluor. Joni fluora, osim što se ugrađuju u gleđ zuba, imaju i baktericidno

dejstvo. Najčešće se koriste natrijum-fluorid i natrijum-monofluorofosfat. Maksimalna

dozvoljena koncentracija fluora u pastama za zube je 0,2%. U paste se dodaju i sredstva za

smanjenje osetljivosti zuba, kao što je stroncijum-acetat heksahidrat u koncentraciji do 3,5%. Za

tretman zubnog kamenca dodaju se soli cinka, natrijum-sulforicinolat i pirofosfati. Paste treba

birati na osnovu stanja zuba i desni(2, 5).

Paste za zube koje sadrže kombinaciju tri enzima noviji su trend u oralnoj higijeni. To su

enzimi laktoperoksidaza, glukooksidaza i amiloglukozidaza. Ti enzimi se već nalaze u pljuvačci,

gde stabilizuju i bitno jačaju antibakterijsku i remineralizacijsku funkciju pljuvačke, koče rast

bakterija, povećavaju prirodnu ravnotežu bakterijske flore u ustima i umanjuju osećaj suvoće u

ustima. Obično sadrže manju količinu mente i mogu ih koristiti deca iznad 6. godina starosti. Ove

paste za zube ne sadrže natrijum-lauril-sulfat, agresivno sredstvo za stvaranje pene.

Slika 19. Curaprox Enzycal paste zero, 950, 1450 (u zavisnoti od količine fluorida)

Paste za zube mogu biti:

- kozmetičke paste za zube - poliraju zube i osvežavaju dah,

- medicinske paste za zube - čiste i poliraju zube, osvežavaju dah i imaju bioaktivnu

supstancu koja sprečava razvoj karijesa i ublažavaju upalne procese parodoncijuma i

ostalih mekih tkiva usne duplje,

- paste za zube sa posebnom namenom - prilagođene su određenoj grupi potrošača: dečije

paste sadrže vrlo nisku koncentraciju abraziva i uvek imaju voćnu aromu, dok paste za

pušače imaju jače abrazive i zubne paste za izbeljivanje zuba.

Sve je veći broj osoba koje koriste preparate za izbeljivanje zuba za kućnu primenu.

Prema mišljenju Francuske Agencije za lekove i medicinske proizvode, veliki je broj proizvoda

na tržištu koji mogu predstavljati rizik za ljudsko zdravlje, posebno ukoliko se tretman često

ponavlja i ukoliko proizvod sadrži ili otpušta kao sastojak vodonik-peroksid u koncentraciji višoj

od 0,1% (kako je dozvoljeno regulativom). Takvi proizvodi mogu prouzrokovati veliku

preosetljivost zuba, ubrzano trošenje zubne gleđi i iritaciju gingive usled agresivnosti proizvoda,

20

a preduga primena može trajno oštetiti zube. Čak i nova regulativa Evropske Komisije sugeriše

kako će se proizvodi za izbjeljivanje zuba koji sadrže vodonik-peroksid u koncentraciji 0,1%-6%

prodavati isključivo stomatolozima i biće namenjeni odraslim osobama. Ograničavanje

distribucije opravdava se činjenicom kako mogući rizik zahteva redovne prethodne kontrole

stomatologa pre svakog sledećeg ciklusa procesa izbjeljivanja zuba(4).

2.5.1 Paste za izbeljivanje zuba

Upotreba pasti koje izbeljuju zube, jedna je od najpopularnijih kućnih metoda za

izbeljivanje zuba. Gotovo svi proizvođači pasti za zube u svom asortimanu imaju i paste za

izbeljivanje zuba različitog sastava. Međutim, neke od njih mogu da sadrže izbeljivače štetne za

mikrofloru usta ili zbog visokog stepena abrazivnosti mogu mehanički da oštećuju zubnu gleđ,

naročito ako se upotrebljavaju bez konsultacije sa stomatologom. Pacijenti mogu u slobodnoj

prodaji, tržnim centrima i apotekarskim ustanovama, kupiti različita sredstva za kućno

izbeljivanje zuba u vidu traka, gelova, olovki, jednim imenom over-the-counter (OCT). Visok

faktor abrazivne komponente (Relative Dental Abrasivness, RDA) nije nužno karakteristika

delotvornih pasti za izbeljivanje zuba. Najsavremenije paste za izbeljivanje zuba sa aktivnim

ugljem u kućnim uslovima u skorije vreme su prisutne na našim prostorima.

Aktivni ugalj su još koristili Stari Egipćani kao vrstu konzervansa; takođe Hipokrat ga je

koristio u medicinske svrhe u staroj Grčkoj. U savremenoj medicini aktivni ugalj, kao jedno od

prirodnih sredstava, koristio se u lečenju brojnih oboljenja kao što su dizenterija, posledice

zračenja, u lečenju trovanja i nekim kožnim infekcijama. Aktivni ugalj je crn, ali nema ni ukus, ni

miris. Dobija se na poseban način, spaljivanjem prirodnih sastojaka na visokim temperaturama u

prisustvu gasa te se na taj način u njemu stvaraju posebne pore koji su depoi za toksine iz

organizma. Aktivni ugalj u pastama za izbeljivanje izvlači štetne toksine iz usta i sa površine

zuba(1, 6).

Slika 20. Paste za izbeljivanje zuba

21

3. EKSPERIMENTALNI DEO

3.1. Metodologija istraživanja

Istraživanje se zasniva na obradi podataka dobijenih od dobrovoljaca u populaciji koju

čini 60 pacijenata od 18 do 48 godina života, oba pola. Za potrebe istraživanja korišćen je anketni

upitnik, sastavljen od 14 pitanja. Anketiranje je vršeno u Specijalističkoj stomatološkoj ordinaciji

“Delić Dent” u Novom Sadu 2016. god. Ispitanike su činile dve grupe pacijenata, pušači i

nepušači. Prilikom prve posete dobili su uzorak Black and White paste za izbeljivanje zuba u

kućnim uslovima, detaljna uputstva o sastavu paste i načinu korišćenja. Nakon dve nedelje

primene popunili su anketni upitnik. Podaci su obrađeni statističkim metodama i prikazani

grafički.

Na anketno pitanje 12-14. pacijenti su odgovorili nakon testiranja Black and White paste

za izbeljivanje zuba.

3.2. Ciljevi istraživanja

Ciljevi ovog diplomskog rada su:

1. utvrđivanje nivoa znanja dve grupe ispitanika o značaju odabira ličnog ili porodičnog

stomatologa

2. utvrđivanje nivoa znanja ispitanika o obuci i održavanju oralne higijene

3. utvrđivanje znanja ispitanika o sredstvima za izbeljivanje zuba

4. ispitivanje učestalosti primene pasta dostupnih na tržištu za izbeljivanje zuba

5. ispitivanje kliničkih karakteristika najnovije paste za izbeljivanje zuba koja je u

apotekarskim ustanovama i prikupljanje podataka o stavovima korisnika o njoj.

22

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Anketa sadrži 14 pitanja od kojih se prvih 11 odnosi na situaciju pre korišćenja, a poslednja tri

pitanja na impresije pacijenata nakon korišćenja crne paste.

Nepušači

Tabela 1. Podela ispitanika po godinama i polu - nepušači

Starosne

grupe po

godinama

Broj

ispitanika

po grupama

Procenat

po

grupama

Žene - broj

po

grupama

Žene -

procenat po

grupama

Muškarci

-broj po

grupama

Muškarci -

procenat

po

grupama

18-28 8 27 8 100 - -

28-38 18 60 15 83 3 17

38-48 4 13 4 100 - -

Ukupno

ispitanika 30 100 27 90 3 10

Prema godinama života svi pacijenti su verifikovani u tri grupe, u rasponu od 18-48

godina. Najviše ispitanika je bilo u grupi od 28-38 godina, ukupno 18 ili 60%, od toga 15 osoba

ženskog pola (83%) i 3 osobe muškog pola (17%).

Grafikon 1. na osnovu tabele br. 1

27

60

13

100100

83

10090

0

17

010

18-28 28-38 38-48 ukupno ispitanika

Nepušači

procenat po grupama Ženski procenat po grupama Muški procenat po grupama

23

Pušači

Tabela 2. Podela ispitanika po godinama i polu – pušači

Starosne

grupe po

godinama

Broj

ispitanika

po grupama

Procenat po

grupama

Žene -

broj po

grupama

Žene -

procenat po

grupama

Muškarci

- broj po

grupama

Muškarci -

procenat po

grupama

18-28 7 23 5 72 2 28

28-38 20 67 17 85 3 15

38-48 3 10 2 67 1 33

Ukupno

ispitanika 30 100 24 80 6 20

Grafikon 2. Na osnovu tabele br. 2

23%

67%

10%

100%

72%85%

67%80%

28%15%

33%20%

18-28 28-38 38-48 ukupono ispitanika

Pušačiprocenat po grupama Ženski procenat po grupama Muški procenat po grupama

24

1. Da li imate izabranog stomatologa?

Grafikon 3. Postojanje izabranog stomatologa Grafikon 4. Postojanje izabranog stomatologa

kod nepušača kod pušača

Izbor stomatologa može se izvršiti u područnim filijalama Fonda za zdravstveno

osiguranje u svim opštinama ili u samoj stomatološkoj ambulanti, sa kojom je Fond zaključio

ugovor.

Niko nema pravo da osiguranom licu bira stomatologa, to je isključivo lično pravo. Ako

pacijent izabere stomatologa u privatnoj praksi, Fond za zdravstveno osiguranje Republike Srbije

ne refundira troškove usluga i sve troškove snosi sam pacijent. Ipak, u Srbiji je trenutno porast

broja pacijenata koji imaju izabranog stomatologa u privatnim ordinacijama. Izabrani stomatolog

vodi računa o svim segmentima zdravlja usta i zuba pacijenta, poznaje istoriju bolesti, porodičnu

anamnezu i tako grade bolji odnos poverenja. U ovom ispitivanju 87% pacijenata nepušača,

odnosno 77% pušača ima izabranog stomatologa, što se može smatrati zadovoljavajućim

napretkom u izboru ličnog stomatologa.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

da ne

Nepušači

da

ne

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

da ne

Pušači

da

ne

25

2. Ko vas je obučio za održavanje oralne higijene?

Grafikon 5. Obučavaoci oralne higijene nepušača Grafikon 6. Obučavaoci oralne higijene pušača

U grupi ispitanika nepušača njih 67% je obučio stomatolog, 3% je obučio farmaceut, a

njih 30% su neobučeni. U grupi ispitanika pušača 67% je obučio stomatolog, a 33% ispitanika su

se sami obučili.

Oralna higijena je jedna od najznačajnijih mera za očuvanje i unapređenje oralnog

zdravlja. Zadatak oralne higijene je redovno uklanjanje i čišćenje materija iz usta koje mogu

štetno da deluju na zube, parodoncijum i oralnu sluzokožu. Glavni ciljevi oralne higijene su: da

se ukloni dentalni biofilm i oteža njegovo ponovno formiranje, da se zubi očiste od mekih

naslaga, ostataka hrane i različitih fleka, da se pastom za zube unesu sastojci koji sprečavaju

karijes i parodontalna oboljenja. Nažalost, saznanja iz oralne patologije pokazuju da veoma mali

broj ljudi redovno i pravilno održava oralnu higijenu, što je jedan od glavnih razloga visoke

rasprostranjenosti oboljenja usta i zuba. Ljudi često ne znaju i nisu obučeni da pravilno održavaju

oralnu higijenu ili ne razumeju zašto treba utrošiti vreme na detaljno uklanjanje plaka ili ne

koriste sva sredstva koja su neophodna da bi se očistila kritična mesta. Najvažniji zadatak oralne

higijene je da se mehaničkim putem, uz primenu odgovarajućeg pribora i paste za zube, redovno

uklanja plakovni biofilm sa zuba. Pribor za održavanje oralne higijene, osim četkice za zube, jesu

interdentalne četkice, konci za zube, interdentalni stimulatori, čistači jezika i aparati sa vodenim

mlazom. Uloga farmaceuta u odabiru savremenih sredstava za oralnu higijenu u apotekarskim

ustanovama je danas vrlo značajna, obzirom na široku paletu sredstava i proizvođača koji se

svakodnevno nude. Uloga medija jeste jako značajna u edukativnom smislu, ali samo pod

uslovom pravilne zakonske regulative i korektnog navođenja validnih informacija. Obučenost i

pravilna informisanost farmaceuta je zato vrlo značajna u smislu adekvatnih preporuka prema

pacijentima koji im se obrate za pomoć. Naročito je bitno da se pušačima pruže adekvatna

saznanja, da je parodontopatija tri puta češća kod pušača nego kod nepušača, bez obzira na nivo

oralne higijene. Pušači, za razliku od nepušača, imaju više vrsta bakterija koje se mogu dovesti u

vezu sa parodontopatijom: Streptococcus aureus, Pervotela intermedia, Porhyromonas gingivalis i

dr.

67

3

30

0

10

20

30

40

50

60

70

80

stomatolog farmaceut sam

Nepušači

stomatolog farmaceut sam

67

0

33

0

10

20

30

40

50

60

70

80

stomatolog farmaceut sam

Pušači

stomatolog farmaceut sam

26

3. Koliko puta dnevno perete zube?

Grafikon 7. Učestalost pranja zuba nepušača Grafikon 8. Učestalost pranja zuba pušača

U grupi nepušača 80% ispitanika pere zube ujutro i uveče, 20% ispitanika posle svakog

jela. U grupi pušača, 87% ispitanika pere zube ujutro i uveče, a 13% ispitanika posle svakog jela.

Dobijeni rezultati su prema stomatološkim kriterijumu zadovoljavajući.

Tehnika pranja zuba treba da bude prilagođena uzrastu, motivaciji i manuelnoj spretnosti

onoga ko je izvodi, imajući u vidu anatomo-morfološke karakteristike usta i zuba. Prilikom

pranja zuba, posebnu pažnju treba posvetiti čišćenju površina na kojima se češće javlja karijes,

kao što su aproksimalne površine i okluzalne površine bočnih zuba. Pacijenti najčešće primenjuju

horizontalnu, kruznu ili vertikalnu tehniku. Svremena tehnika pranja zuba podrazumeva pranje

zuba kružnim pokretima. Iako su ranije stomatolozi insistirali da se zubi peru nakon svakog

obroka, savremeno svatanje počiva na ideji da je za očuvanje oralnog zdravlja dovoljno da se

dentalni biofilm uklanja svakodnevno, ujutro i uveče. Pranje zuba dva puta na dan predstavlja

neophodni minimum da bi se ispoljili efekti oralne higijene na očuvanje oralnog zdravlja.

Svakako da na broj pranja ima uticaj i rizičnost pacijenta za nastanak plakovnih oboljenja. Uveče

zube treba prati neposredno pre spavanja da bi se izbegla mogućnost naknadnog konzumiranja

hrane što bi stvorilo uslove niske pH vrednosti, čime bi se povećao rizik od nastanka karijesa.

Smatra se da je odraslim osobama potrebno oko 3 minuta da bi efikasno očistili zube.

Oštećenja tvrdih zubnih tkiva u vidu abrazije i erozije mogu nastati upotrebom

visokoabrazivnih pasta za zube, tvrdih četkica i primenom loše tehnike pranja zuba. Dobra

higijena usne šupljine i redovni stomatološki kontrolni pregledi su uslov za zdravlje usta i zuba.

U ovom ispitivanju preko 80% ispitanika, pere zube ujutro i uveče i status zdravlja usne duplje je

klinički zadovoljavajući, jer je to osnovni uslov da pacijent može da koristi neko od sredstava za

izbeljivanje zuba.

80

20

0

20

40

60

80

100

ujutru i uveče posle svakog jela

Nepušači

ujutru i uveče posle svakog jela

87

13

0

20

40

60

80

100

ujutru i uveče posle svakog jela

Pušači

ujutru i uveče posle svakog jela

27

4. Da li ste zadovoljni bojom svojih zuba?

Grafikon 9. Zadovoljstvo nepušača bojom Grafikon 10. Zadovoljstvo pušača bojom

svojih zuba svojih zuba

U ovom ispitivanju 97% pušača i 83% nepušača izjasnilo se da nije zadovoljno bojom

svojih zuba. Žuti zubi su jedan od naizraženijih negativnih efekata dugoročnog pušenja. Pušači

imaju tendenciju da dobiju oboljenje desni, neprijatan zadah iz usta i druge oralne probleme.

Duvanski dim na sluzokoži usta deluje iritativno, hemijski i termički. Stomatolog bi trebalo

edukativno da utiče na pacijenta u smislu odvikavanja od pušenja i da na taj način deluje

preventivno na nastanak i progresiju oboljenja zuba i usta, a odvikavanje od pušenja imaće za

rezultat lepšu i svetliju boju zuba(27).

17

83

0

20

40

60

80

100

Da Ne

Nepušači

Da Ne

3

97

0

20

40

60

80

100

120

da ne

Pušači

da ne

28

5. Da li biste izbeljivali vaše zube u ordinaciji?

Grafikon 11. Želja za izbeljivanjem zuba Grafikon 12. Želja za izbeljivanjem zuba

kod nepušača kod pušača

Na ovo pitanje odgovor su dali samo ispitanici nezadovoljni bojom svojih zuba.

Od 25 ispitanika nepušača, 84% ispitanika su nezadovoljni bojom svojih zuba i hteli bi da

im se zubi izbeljuju postupkom u ordinaciji.Međutim, nakon detaljnog objašnjenja, prikaza

slučajeva i video prezentacije njih 16% ispitanika promenilo je mišljenje. U grupi pušača od 29

ispitanika nezadovoljnih bojom svojih zuba, njih 93% hteli bi da izbeljuju zube u ordinaciji.

87

13

0

20

40

60

80

100

da ne

Nepušači

da ne

93

7

0

20

40

60

80

100

da ne

Pušači

da ne

29

6. Da li ste nekada koristili paste za izbeljivanje?

Grafikon 13. Upotreba pasti za izbeljivanje Grafikon 14. Upotreba pasti za izbeljivanje

kod nepušača kod pušača

U grupi nepušača 67% ispitanika je koristilo metod izbeljivanja i to 20,1% njih u

ordinaciji, a 46,9% njih je koristilo neku od pasta za izbeljivanje u kućnim uslovima. U grupi

pušača od 40% ispitanika koje je vršilo izbeljivanje, njih 6% je izbeljivalo zube u ordinaciji, a 8%

ispitanika koristilo je neku od pasta za izbeljivanje u kućnim uslovima. Najčešće su to bile paste

Colgate, Blendamed i Signal. Prema podacima agencije Nielsen za područje Srbije, 75%

vrednosnog učešća na tržištu Srbije, pored pomenutih jesu još, Kolynos i Vademecum.

Izbeljivanje zuba uz pomoć sredstava koja se mogu nabaviti u slobodnoj prodaji je poslednjih

godina dosta rasprostranjena. Najčešće se nude paste za zube, želei sa vodonik-peroksidom ili

karbamid-peroksidom, kao i polugotovi aplikatori. Kompanija Procter and Gamble predstavila je

2000. god. tehniku beljenja pomoću Krestovih traka za izbeljivanje koje sadrže 6,5% vodonik-

4.peroksida. Američka dentalna asocijacija ne preporučuje bilo koju metodu izbeljivanja koja nije

prošla naučna istraživanja.

67

33

0

10

20

30

40

50

60

70

80

da ne

Nepušači

da ne

40

60

0

10

20

30

40

50

60

70

da ne

Pušači

da ne

30

7. Ako jeste, da li ste bili zadovoljni postignutim rezultatom?

Grafikon 15. Zadovoljstvo postignutim rezultatom Grafikon 16. Zadovoljstvo postignutim rezultatom

kod nepušača kod pušača

U grupi nepušača koji su koristili neku od pasta za izbeljivanje 90% ispitanika je bilo

zadovoljno postignutim rezultatom. U grupi pušača od 12 ispitanika,koji su koristili neku od

pasta za izbeljivanje, 83% ispitanika je bilo zadovoljno postignutim rezultatom.

90

10

0

20

40

60

80

100

da ne

Nepušači

da ne

83

17

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

da ne

Pušači

da ne

31

8. Da li poklanjate pažnju sastavu komponenti u pastama za zube?

Grafikon 17. Odabir nepušača prema sastavu paste Grafikon 18. Odabir pušača prema sastavu paste

U grupi ispitanika nepušača 77% ispitanika se interesuje o sastavu supstanci u pastama za

zube,dok se za isto to u grupi pušača interesuje njih 73%.

Najčešće korišćene zubne paste za zube su sa fluorom, a zatim paste za izbeljivanje.

Značajnu ulogu u odabiru paste za zube za većinu pacijenata ima cena. Preporuka stomatologa ili

farmaceuta je vrlo značajna za izbor paste za zube i ima uticaj na njihov stav.

77

23

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

da ne

Nepušači

da ne

73

27

0

10

20

30

40

50

60

70

80

da ne

Pušači

da ne

32

9. Da li mislite da su paste za izbeljivanje zuba efikasne?

Grafikon 19. Mišljenje o efikasnosti pasti Grafikon 20. Mišljenje o efikasnosti pasti

za izbeljivanje kod nepušača za izbeljivanje kod pušača

90% ispitanika smatra da su paste za izbeljivanje efikasne, dok u grupi pušača njih 97%

ispitanika smatra isto. Važna je napomena da su njihova mišljenja formirana bez prethodno

dobijenih informacija od stomatologa. Koja tehnika, koji preparati za izbeljivanje zuba i u kojem

vremenskom periodu će biti primenjeni, odlučuje isključivo stomatolog, a na osnovu dijagnoze

prebojenosti zuba i finansijskih mogućnosti pacijenta.

90

10

0

20

40

60

80

100

da ne

Nepušači

da ne

97

3

0

20

40

60

80

100

120

da ne

Pušači

da ne

33

10. Da li ste čuli za crnu pastu za izbeljivanje?

Grafikon 21. Informisanost nepušača o crnoj pasti Grafikon 22. Informisanost pušača o crnoj pasti

Obzirom da se crna pasta za zube prvi put pojavila na nešem tržistu nije iznenađujući

podatak o nepoznavanju njenih karakteristika. Naime, 87% ispitanika nepušača nikada pre nije

čulo za pomenutu pastu. U grupi pušača, 90% ispitanika nisu čuli za ovu pastu.

Crna pasta za izbeljivanje zuba Black is White odstranjuje obojenost zuba. Ona

sadrži aktivni ugalj koji apsorbuje čestice koje uzrokuju obojenost zuba i nežno ih otklanja, ne

oštećujući pri tome zubnu gleđ. Struktura nanohidroksiapatita je slična strukturi zubne gleđi, te

stoga prisustvo ovog jedinjenja u zubnoj pasti pomaže stvaranju zaštitnog sloja na zubima štiteći

tako zubnu gleđ.

Pasti za zube Black is White su dodata tri enzima (laktoperoksidaza, glukooksidaza i

amiloglukozidaza) koji poboljšavaju antibakterijsku i antivirusnu funkciju pljuvačke. Pomažu pri

otklanjanju osećaja suvih usta. Zajedno sa 950 ppm natrijum-fluorida štite od kvarenja zuba

pružajući dvostruku zaštitu od nastanka karijesa.

Crna pasta za zube Black is White je nežno blagog ukusa, sa eteričnim uljima limete i

mentola. Namenjena je za svakodnevnu upotrebu i za sve osobe starije od 6 godina. Ne sadrži

sastojke kao što su: natrijum-lauril-sulfat (NLS), sredstvo za penjenje koje je često prisutno u

sredstvima za čišćenje, šamponima i gelovima za tuširanje, triklosan, kao ni plastične čestice.

NLS pomaže da se napravi pena i uklanja nečistoće sa površine zuba, ali se smatra da dovodi do

smanjenja otpornosti mekih tkiva usne duplje. Smatra se da su paste koje ne pene, takođe,

delotvorne.

13

87

0

20

40

60

80

100

da ne

Nepušači

da ne

10

90

0

20

40

60

80

100

da ne

Pušači

da ne

34

11. Da li biste probali crnu pastu?

Grafikon 23. Zainteresovanost nepušača Grafikon 24. Zainteresovanost pušača

za crnu pastu za crnu pastu

Svi pacijenti u obe grupe želeli su da probaju crnu pastu sa punim poverenjem zato što su

redovni, dugogodišnji pacijenti ordinacije u kojoj je vršeno istraživanje i svi su prethodno

obučeni sa savremenim postulatima u održavanju oralne higijene.

Stomatolog treba da ima edukativnu ulogu prema pacijentima, da ih upozna sa

savremenim četkicama za zube, pastama za zube, rastvorima za ispiranje usta, a kako su to sve

proizvodi koji se kupuju u apotekarskim ustanovama, uloga farmaceuta je veoma značajna.

100

00

20

40

60

80

100

120

da ne

Nepušači

da ne

100

00

20

40

60

80

100

120

da ne

Pušači

da ne

35

12. Da li vam je ukus hrane nakon pranja sa crnom pastom bio izmenjen?

Grafikon 25. Uticaj crne paste na osećaj ukusa Grafikon 26. Uticaj crne paste na osećaj ukusa

kod nepušača kod pušača

Budući da je pasta samo pomoćno sredstvo, a glavnu ulogu u higijeni zuba zapravo ima

četkica, suštinski nije ključno pitanje marka zubne paste koja se koristi. Svejedno, pasta za zube

se pažljivo bira jer se ipak bez zubne paste još uvek ne može. Deca vole slatke, voćne ukuse sa

šarenom ambalažom, odrasli manje ili više ljute… Danas možemo da biramo između mnoštva

različitih ukusa pasti za zube. Ipak, najčešće su varijante sa mentom (spearmint, pepermint,

obična menta i dr.). Ostali, više egzotični, ukusi sadrže propolis, anis, breskvu, vanilu, limun,

narandžu… Ispitanici obe grupe sve vreme su koristili iste paste za pranje zuba pre korišćenja

crne paste. Sveža aroma limuna i mentola u modernom crnom pakovanju Black is White, je

izuzetno blagog ukusa i niko od ispitanika nije imao primedbe na ukus paste. Ali, promenu ukusa

hrane je označilo 3% (1) ispitanika u grupi nepušača odnosno 10% (3) u grupi pušača. U grupi

pušača 10% ispitanika konstatovalo je promenu ukusa hrane nakon primene crne paste.

S obzirom da je pasta Black is White od skoro prisutna na tržištu Srbije, ova vrsta

ispitivanja sa crnom pastom prvi put je rađena na našim prostorima i nema objavljenih

istraživanja o mogućem štetnom uticaju.

3

97

0

20

40

60

80

100

120

da ne

Nepušači

da ne

10

90

0

20

40

60

80

100

da ne

Pušači

da ne

36

13. Da li ste primetili promene na zubima odmah ili nakon više pranja?

Grafikon 27. Promene na zubima kod nepušača Grafikon 28. Promene na zubima kod pušača

U grupi nepušača 90% ispitanika je zapazilo promenu na zubima nakon više pranja, a u

grupi pušača njih 83%. U intervalu posle 7-14 dana korišćenja paste, svi ispitanici su promene na

zubima opisali u pozitivnom smislu.

10

90

0

20

40

60

80

100

odmah nakon više pranja

Nepušači

odmah nakon više pranja

17

83

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

odmah nakon više pranja

Pušači

odmah nakon više pranja

37

14. Da li su vam zubi nakon pranja crnom pastom

- glatki

- sjajni

- belji

Grafikon 29. Izgled zuba kod nepušača Grafikon 30. Izgled zuba kod pušača

Nakon dve nedelje korišćenja crne paste za izbeljivanje zuba u grupi ispitanika nepušača

rezultati su sledeći: 97% ispitanika smatra da su im zubi više glatki, njih 100% da su sjajniji i

73% da su im zubi belji. U grupi pušača, 100% ispitanika smatra da su im zubi više glatki i

sjajniji, a čak 90% ispitanika smatra da su im zubi belji. Pušenje prouzrokuje nastanak

pigmentacija na zubima, a u nekim slučajevima dolazi do potpune promene boje zuba.

Izbjeljivanjem takvih zuba znatno može da se poboljša boja. Većina ljudi nedovoljno ozbiljno

prihvata činjenicu da je pušenje loše za zdravlje i da može da izazove različite ozbiljne

zdravstvene probleme, a sa stomatološkog aspekta to su zrdavstveni problemi usta, desni i zubi.

Efekat izbeljivanja kod pušača je kratkotrajan ako nastave sa pušenjem.

Posledice na oralno zdravlje su:

- loš zadah

- promena boje zuba

- zapaljenje pljuvačnih žlezda

- povećano nogomilavanje naslaga i tartara na zubima

- povećan gubitak kosti u vilicama

- odloženo zarastanje nakon vađenja zuba i kod lečenja parodontopatija

- niža stopa uspeha nakon ugradnje implantata

Paste za kućno izbeljivanje zuba su sertifikovane da mogu blago da izbele zube

uklanjanjem površinskih mrlja nastalih pijenjem kafe ili pušenjem. Takođe, mogu da se koriste

nakon ordinacijskog izbeljivanja zuba da bi se održali postignuti rezultati. Ove paste ne mogu da

promene boju zuba koja je nastala usled endogenih diskoloracija, kao što su tetraciklinska

prebojenja.

97% 100%

73%

Nepušači

Nepušači

glatki sjajni belji

100%

83%73%

Pušači

Pušači

glatki sjajni belji

38

5. ZAKLJUČAK

Izbeljivanje zuba je elektivan stomatološki tretman koji pridonosi lepom osmehu,

vitalnosti i povećava samopouzdanje osoba. Američko udruženje stomatologa (American Dental

Association, ADA) je 1994. god. odobrilo izbeljivanje zuba u stomatologiji.

Problem estetike i estetskog naročito je izražen u stomatologiji, jer je lice jedini deo

ljudskog tela koji nikada nije pokriven, što znači da je dostupno proceni estetskog utiska koji

izaziva na okolinu.

Pojam estetike u stomatologiji bitno se menjao tokom vremena. U početku, svrha

stomatologije bila je isključivo lečenje uznapredovalih patoloških procesa i nadogradnja

oštećenih zubnih tkiva. Pri tim stomatološkim zahvatima, težilo se funkcionalnosti stomatognatog

sistema, ne pridavajući suviše pažnje samoj estetici. Postupnim povećanjem zanimanja pacijenta

za estetski prihvatljivijim zahvatima, više se pažnje počelo pridavati otkrivanju novih

restaurativnih materijala, poput kompozita i keramike.

Težnjom za lepšim, razvila se estetska stomatologija, čija je uloga ne samo lečenje već i

oblikovanje osmeha. Ona podrazumeva oralnu rehabilitaciju koja maksimalno zadovoljava

estetske zahteve pacijenata. Bitno je ostvariti ravnotežu između pacijentovih želja i uklapanja

estetskog rada u simetriju njegovog lica i osmeha. Novi osmeh bitno utiče na samopouzdanje

pacijenta, a upravo je to krajnji cilj estetske stomatologije. Osmeh se oblikuje prema estetskim

parametrima, koji su niz godina proučavani i predstavljaju idealan odnos kojem se teži. Za

uspešnu terapiju važno je strpljenje stomatologa, ali i pacijenta kako bi se ostvario očekivani

rezultat.

S obzirom na dobijene rezultate sprovedene ankete može se zaključiti da je postupak

izbeljivanja zuba opravdan i svrsishodan u programu stomatoloških intervencija.

Veliki broj mladih pacijenata nije zadovoljan bojom svojih zuba, što se može objasniti ne

adekvatnom ishranom, konzumiranjem pojedinih napitaka u većim količinama, te negativnom

navikom pušenja duvana.

Dobra higijena usne šupljine i redovni stomatološki kontrolni pregledi su uslov za

zdravlje usta i zuba. U ovom ispitivanju preko 80% ispitanika, pere zube ujutro i uveče i status

zdravlja usne duplje je klinički zadovoljavajući, jer je to osnovni uslov da pacijent može da

koristi neko od sredstava za izbeljivanje zuba.

S obzirom na dobru prihvaćenost ispitanika obe grupe, crna pasta za kućnu upotrebu

može se preporučiti pacijentima u svrhu uklanjanja prebojenosti u svakodnevnom održavanju

oralne higijene.

Uloga farmaceuta u odabiru savremenih sredstava za oralnu higijenu i pasta za

izbeljivanje zuba u apotekarskim ustanovama je danas vrlo značajna, obzirom na široku paletu

sredstava i proizvođača koji se svakodnevno nude. Obučenost i pravilna informisanost

farmaceuta je vrlo značajna u adekvatnim preporukama prema pacijentima koji im se obrate za

pomoć.

39

Naročito je bitno da se pušačima pruže saznanja, da je parodontopatija tri puta češća kod

pušača nego kod nepušača, bez obzira na nivo oralne higijene.

Farmaceuti su pacijentu najdostupniji zdravstveni radnici od kojih može da dobije korisnu

i besplatnu informaciju bez čekanja i zakazivanja pregleda. Iz tog razloga informisanost

farmaceuta mora biti na visokom nivou, treba da promovišu prevenciju i vrše kontinuiranu

edukaciju pacijenata, koristeći svoja permanentna usavršavanja.

Proces izbeljivanja zuba je u potpunosti bezbedan i predvidiv ako se sprovodi pod

stručnim nadzorom i koji ne ometa svakodnevne životne aktivnosti.

Čak i kod većih ulaganja u estetske zahvate kojima se koriguje i ulepšava osmeh, osmeh

je potrebno dalje održavati na ispravan način-kvalitetnim proizvodima za oralnu higijenu,

redovnom, pravilnom i temeljnom higijenom zuba i međuzubnog prostora, kao i redovnim

preventivnim posetama stomatologu.

40

6. PRILOG

A N K E TA

Godine starosti ________

Pol M Ž

1. Da li imate izabranog stomatologa?

a) da

b) ne

2. Ko vas je obučio za održavanje oralne higijene?

a) stomatolog

b) farmaceut

c) sam

3. Koliko puta dnevno perete zube?

a) ujutro i uveče

b) posle svakog jela

4. Da li ste zadovoljni bojom vaših zuba?

a) da

b) ne

5. Da li biste izbeljivali vaše zube?

a) da

b) Ne

6. Da li ste nekada koristili paste za izbeljivanje zuba i koje?

a) da

b) ne

c) navedite koje

7. Ako jeste, da li ste bili zadovoljni postignutim rezultatom?

a) da

b) ne

8. Da li poklanjate pažnju sastavu supstanci u pastama za zube?

a) da

b) ne

9. Da li mislite da su paste za izbeljivanje zuba korisne?

a) da

b) ne

10. Da li ste čuli za crnu pastu za izbeljivanje zuba?

a) da

b) ne

41

11. Da li biste probali crnu pastu?

a) da

b) ne

12. Da li vam je ukus hrane nakon pranja sa crnom pastom bio izmenjen?

a) da

b) ne

13. Da li ste primetili promenu boje zuba odmah ili nakon više pranja?

a) odmah

b) nakon više pranja

14. Da li su vam zubi nakon pranja crnom pastom?

a) glatki

b) sjajni

c) belji

42

7. LITERATURA

1. Bassett J, Kurtzman G. Simplified Chairside Whitening. Dentistry today, 2011.

2. Gajić M, Tušek I, Lalić M,Tušek J. Preventivna stomatologija, Pančevo, 2014.

3. Watts A, Addy M. Tooth discoloration and staining: A review of the literature. British

Dental Journal, 2001; 190:309.

4. Kihn P. Vital Tooth Whitening Review Article Dental Clinics of North Americ, 2007;

Vol. 51, Issue 2, Pages 31933.

5. Vulović M, Beloica D, Gajić M,Stevanović R, Ivanović M, Carević M, Vulićević Z,

Marković D. Preventivna stomatologija, Beograd, Draslar, 2005.

6. Joiner A. The bleaching of teeth: A review of the literature. Journal of Dentistry, 2006;

34, 41241

7. Thitinanthapan W, Satamanont P, Vongsavan H. In vitro penetration of the pulp chamber

by three brands of carbamide peroxide. Journal of Esthetic Dentistry, 1999; 11:25964.

8. Matis B, Cochran M. Eight In-office Tooth Whitening Systems Evaluated In Vivo: A

Pilot Study Operative Dentistry, 2007; 324, 322327.

9. Gallagher A, Maggio B, Bowman J. Clinical study to compare two in office (chairside)

whitening systems. Journal of Clinical Dentistry. 2002;13(6):21924

10. Joiner A. The bleaching of teeth: A review of the literature. Journal of Dentistry, 2006;

34. 412419.

11. Zantner C, Beheim - Schwarzbach N, Neumann K, Kielbassa A. Surface microhardness

of enamel after different home bleaching procedures, 2007; Dent Mater 23:243250.

12. Dahl J. Tooth bleaching - A Critical Review of Biological Aspect. Critical Review in Oral

Biology & Medicine Journal, July 2003; Vol. 14 no. 4 292304.

13. Jorgensen M, Carroll W. Incidence of tooth sensitivity after home whitening treatment.

Journal of American Dental Association, 2002; 133:10761082.

14. Dostalova T, Jelínkova H. Tooth bleaching using three laser systems, halogen light unit

andchemical action agents. A window on laser medicine world, 2002; Vol. 5610, 213217.

15. Gutknecht N, Franzen R. A Novel Er:YAG Laser Assisted Tooth Whitening Method.

Journal of the Laser and Health Academy, 2011; Vol. No.1. 113.

16. Reyto R. Laser tooth whitening. Dent Clin North Am, 1998; 42(4):755-62.

17. Joiner A. The bleaching of teeth: A review of the literature. J Dent, 2006; 34:412-419.

43

18. Tavares M, Stultz J, Newman M, Smith V, Kent R, Carpino E, Goodson J. Light

augments tooth whitening with peroxide. J Am Dent Assoc, 2003; 134(2):167-75.

19. Luk K, Tam L, Hubert M. Effect of light energy on peroxide tooth bleaching. J Am Dent

Assoc, 2004; 135(2):194-201.

20. Dederich D, Bushick R. Lasers in dentistry. Separating science from hype. J Am Dent

Assoc, 2004; 135(2):204-12.

21. Papathanasiou A, Kastali S, Perry R, Kugel G. Clinical evaluation of a 35% hydrogen

peroxide in office whitening system. Compend Contin Educ Dent, 2002; 23(4):335-46.

22. Sulieman M, MacDonald E, Rees J, Addy M. Comparison of three in-office bleaching

systems based on 35% hydrogen peroxide with different light activators. Am J Dent,

2005; 18(3):194-7.

23. Lukac M, Cencic B. Method for operating a laser system and laser system for

cosmetically bleaching teeth. EP 2030591.

24. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Akcioni plan kam-panje protiv pušenja.

Zdravstvena zaštita, 2003; 32:5-7.

25. Lindhe J, Karring T, Lang P. Klinička parodontologija i dentalna implantologija. Prevod

četvrtog izdanja, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 2004; str. 188.

26. Rezavandi K, Palmer R, Odell E. Expresion of E-selection and ICAM-1 in gingival

tissues of smokers and non-smokers with periodontitis. J Oral Path and Med, 2001; 31:59-

64.

27. Kerdvougbundit V, Wikesjo U. Effect of triclosan on heal-ing following non-surgical

periodontal therapy in smokers. J Clin Periodontol, 2003; 30:1024-1030.

44

8. BIOGRAFIJA

Melinda Ležaić-Schweitzer rođena je 30.11.1964. god. u Novom Bečeju.

Osnovnu školu završila je u rodnom mestu, a srednju medicinsku školu, smer

farmaceutski tehničar, u Zrenjaninu.

1984. god. upisala je Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je na istom i

apsolvirala. 2012. god. nastavila je studije na Farmaceutskom fakultetu, Novi Sad Univerziteta

Privredna akademija u Novom Sadu.

Od 1997. god. živi sa porodicom u Subotici i radi kao farmaceutski tehničar u

Apotekarskoj ustanovi Subotica.

45

9. SKRAĆENICE

ADA American Dental Association, Američko udruženje stomatologa

NLS natrium lauryl sulfate, natrijum-lauril-sulfat

OTC Over The Counter, lekovi za čije izdavanje nije potreban lekarski recept

RDA Relative Dental Abrasivness, relativna abrazivnost

WHO World Health Organization, Svetska zdravstvena organizacija, SZO

46

10. KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:

RBR

Identifikacioni broj:

IBR

Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija

TD

Tip zapisa: Tekstualni štampani materijal

TZ

Vrsta rada: Diplomski rad

VR

Autor: Melinda Ležaić-Schweitzer

Mentor: doc. dr. Radojka Delić, Farmaceutski fakultet, Novi Sad

MN

Naslov rada: Primena savremenih pasta za izbeljivanje zuba

NR

Jezik publikacije: Srpski (latinica)

JP

Jezik izvoda: Srpski (latinica)

JI

Zemlja publikovanja: Srbija

ZP

Uže geografsko područje: Republika Srbija, AP Vojvodina

UGP

Godina: 2017.

GO

Izdavač: Autorski reprint

IZ

Mesto i adresa: Farmaceutski fakultet, Novi Sad, Univerzitet Privredna

MA akademija u Novom Sadu

Fizički opis rada: Poglavlja 10; strana 47; lit. citata 27; grafikona 30; slika 20;

FO tabele 2; priloga 1.

47

Naučna oblast: Medicinske nauke

NO

Naučna disciplina: Stomatologija, Farmacija

ND

Predmetna odrednica / ključne reči: Izbeljivanje zuba, pasta za zube

PO

Izvod: Tema rada je primena savremenih pasta za izbeljivanje zuba.

IZ Anketom je obuhvaćeno 60 pacijenata, starosti 18-48. godine

života, oba pola. Cilj rada bio je da se ispita informisanost

pacijenata o sredstvima za izbeljivanje zuba i mogućnostima

primene pasti za izbeljivanje dostupnih na tržištu Srbije.

Sumiranjem rezultata ankete dobijeni su podaci da uprkos

zadovoljavajućem nivou održavanja oralne higijene u našoj

populaciji, veliki broj mladih pacijenata, naročito ženskog

pola, nije zadovoljan bojom svojih zuba i da je postupak

izbeljivanja zuba opravdan i svrsishodan.

UDK:

Čuva se: Farmaceutski fakultet, Novi Sad, biblioteka

ČU 21000 Novi Sad, Trg mladenaca 5

Važna napomena: Nema

VN

Datum prihvatanja teme od strane NN veća:

DP

Datum odbrane:

DO

Komisija:

KO

predsednik: vanr. prof. dr Srđan Stojanović, Farmaceutski fakultet, Novi Sad

član:

vanr. prof. prim. dr Suzana Miljković, Farmaceutski fakultet, Novi Sad Član

član, mentor:

doc. dr Radojka Delić, Farmaceutski fakultet, Novi Sad