6 Masinski projekat

7/23/2019 6 Masinski projekat

1/58

SADRAJ PROJEKTA

A. TEKSTUALNI DEO

o IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA O PRIMENJENIM

PROPISIMA

o OPTI I TEHNIKI USLOVI

o PRILOG ZATITE NA RADU I ZATITE IVOTNE SREDINE

o PROJEKTNI ZADATAK

o TEHNIKI OPIS

o PRORAUNI

o PREDMER I PREDRAUN

B.GRAFIKI DEO

o SITUACIJA

o OSNOVA II SPRATA

o MONTANI DETALJI GASNOG KOTLA


2/58

A.

TEKSTUALNI DEO


3/58

Na osnovu lana 103. Zakona o planiranju i izgradnji objekata (Sl. glasnik RS, br.72/09):

IZJAVA

ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Objekat: Mesna zajednica Poega

Investitor: Optina Poega, Optinska Uprava

Mesto gradnje: Poega

Odgovorni projektant: Sran Kora, dipl in. ma. (Licenca br. 330 D148 06)

Glavni mainski projekat instalacije grejanja sam uradio koristei sve

vaee propise, standarde i normative:

1. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS br. 72/09)

2. Zakona o zatiti na radu (Sl.glasnik RS br. 42/92)

3. Zakona o zatiti od poara (Sl.glasnik SR Srbije br. 37/88)

4. Tehnika dokumentacija i upustva proizvoaa opreme i materijala.

Odgovorni projektant,

______________________Sran Kora, dipl. in.ma


4/58

OPTI USLOVI

Na osnovu Zakna o planiranju i izgradnji (''Sl. glasnik RS'' br. 72/2009) Investitor sklapasa Izvodjaem radova ugovor o gradjenju.

Ugovor o gradjenju zakljuuje se u skladu sa odredbama Zakona kojima su uradjeniobligacioni odnosi (''Sl. glasnik SFRJ br. 29/78, izmena 57/89)

I. DUNOSTI INVESTITORA I IZVODJAA RADOAVA PRE POETKA GRADNJE1

Investitor naruilac je duan:

- da izvri sve predradnje prema l. 113, 114 i 115 Zakona o planiranju i izgradnji(''Sl. glasnik RS'' br. 72/2009) administrativne i tehnike prirode da bi se izgradnjaobjekta predala u rad izvodjau radova;

- da preda izvodjau elaborat tehnike dokumentacije, koji je sastavni deougovora;

- da izvodjaa obavesti o licu koje e vriti nadzor nad izvodjenjem radova naobjektu.

2

Predradnje koje je investitor duan da izvri su:

- uvodjenje izvodjaa u posao

Pod ovim uslovima se podrazumeva obavljanje poslova bez kojih izvodjane moe dazapone odnosno da izvede ugovorene radove, a to su na primer: prdaja objekta za rad,a na njemu zbog drugih radova nije mogue izvriti ove radove, nemanje elektrineenergije i sl.Rok uvodjenja izvodjaa u posao utvrdjen je ugovorom:

- da izvodjau obezbedi prostor ili prostorije za smetaj alata i materijala;- da izvodjau preda pravo pristupa na gradilite, odobrenje za gradnju i dokaz o

obezbedjenju plaanja.

Izvodjaradova je duan:

- pre poetka gradjenja potpie glavni projekat- da investitora obavesti o licu koje je odredjeno za odgovornog izvodjaa (''Sl.

glasnik RS'' 47/2003 l. 117)- da saini dinamiki plan za izvodjenje radova koji su predmet ugovora.

II. DUNOSTI INVESTITORA I IZVODJAA RADOVA U TOKU GRADNJE

U toku gradnje objekta, odnosno izvodjenja radova investitor je duan da obezbedistruni nadzor za sve objekte za koje je izdato odobrenje za gradnju.


5/58

Struni nadzor obuhvata:

- kontrolu i proveru kvaliteta izvodjenja svih vrsta radova i primenu propisa,standarda i tehnikih normativa;

- kontrolu kvaliteta materijala, opreme i instalacija koji se ugradjuju proverom da lipostoje dokazi o kvalitetu;

- kontrolu da li se gradnja izvodi prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje jeizdato odobrenje za gradnju;- davanje upustava izvodjau radova;- saradnju sa projektantom radi obezbedjenja detalja tehnolokih i organizacionih

reenja za izvodjenje radova;- reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvodjenja radova.

Lice koje vri struni nadzor duno je da blagovremeno izvetava investitora o svimnedostacima koje utvrdi u toku gradjenja objekta (''Sl. glasnik RS'' br. 47/2003 lan 120)

2

Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom zaodgovornog projektanta ili odgovornog izvodjaa radova za tu vrstu objekta (''Sl. glasnikRS'' br. 47/2003, lan 120)

3

Gradjenje objekta, odnosno izvodjenje radova vri se prema tehnikoj dokumentaciji naosnovu koje je izdato odobrenje za gradnju.Ako se u toku gradjenja objekta moraju izvesti radovi koji nisu predvidjeni tehnikomdokumentacijom na osnovu koje je izdato odobrenje za gradnju ili kojima se menjajuurbanistiko-tehniki ili drugi uslovi gradnje, investitor je duan da bez odlaganja,podnese zahtev za izdavanje odobrenja za gradnju po izmenjenom projektu (''Sl. lis RS''47/2003 lan 19)

4

Izvodjaradova koji gradi objekat duan je da:

- radove izvodi u skladu sa propisima, standardima, tehnikim normativima inormama kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacije i opreme;

- organizaciju gradilita na nain kojim

e se obezbediti pristup lokaciji,obezbedjenje nesmetanog saobraaja, zatitu okoline za sve vreme trajanja

gradjenja;- obezbedjuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline

(susednih objekata i saobraajnica);- obezbedjuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugradjenog materijala,

instalacija i opreme izdat od strane ovlaenih organizacija;- vodi gradjevinski dnevnik i obezbedjuje knjigu inspekcije;- obezbedjuje merenje i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku

gradjenja- obezbedjuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;

- izvodjaje duan da utvrdi nedostatke u tehnikoj dokumentaciji na osnovu kojese gradi objekat, pismeno upozori investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzornad primenom odredaba ovog zakona (''Sl. glasnik'' 47/2003 lan 118)


6/58

5

Izvodja je duan da radi obezbedjenja podataka o toku i nainu gradjenja, vodigradjevinski dnevnik i gradjevinsku knjigu.Gradjevinski dnevnik vodi se od poetka izvodjenja radova do predaje objekta nakorienje investitoru. U gradjevinski dnevnik unose se svi podaci koji se odnose navrstu izvedenih radova, kvalitet, nain i tehnologiju gradjenja, raspoloivu mehanizaciju i

drugi podaci utvrdjeni posebnim propisima.Sastavni deo gradjevinskog dnevnika je i dokumentacija kojom se dokazuje kvalitetizvedenih radova, ugradjenog materijala i opreme.Gradjevinska knjiga sadri podatke o merama i koliinama ugradjenog materijala iopreme, cena po jedinici mere, koliini ugradjenog i odobrenog materijala i drugepodatke kojima se omoguava provera izvravanja ugovorenih radova.

III. UPOTREBNA DOZVOLA

1

Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli (lan 125).Izuzetno, investitor moe poeti sa korienjem objekta, putanjem u probni rad, ako semoraju vriti prethodna ispitivanja od kojih zavisi utvrdjivanje podobnosti objekta zaupotrebu.Nadleni organ uprave donee, na zahtev investitora, ako o odobravanju putanjaobjekta u probni rad koji ne moe biti dui od 1 godine (''Sl. glasni RS'' 47/2003 lan124).

2

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi investitor. Upotrebnu dozvolu izdajeorgan nadlean za izdavanje odobrenja za gradnju, a na osnovu nalaza komisije zatehniki pregled kojim je utvrdjeno da je objekat podoban za upotrebu. (''Sl. glasnik RS''47/2003 lan 124).

3

Upotrebna dozvola izdaje se kada se utvrdi da je objekat odnosno deo objekta podobanza upotrebu.

Objekat je podoban za upotrebu:1. Ako je objekat izradjen u skladu sa tehnikom dokumentacijom na osnovu koje je

izdato odobrenje za gradnju.2. Ako je obezbedjen dokaz o kvalitetu izvedenih radova odnosno ugradjenog

materijala, instalacija i opreme izdat od strane ovlaenih organizacija.3. Ako je izvreno geodetsko snimanje objekta.4. Ako su ispunjeni i drugi propisani uslovi (''Sl. glasnik RS'' 47/2003 lan 125).

4

Podobnost objekta za upotrebu utvrdjuje se tehnikim pregledom. Tehniki pregled vrikomisija za tehniki pregled koju na zahtev investitora obrazuje organ uprave koji jeizdao odobrenje za gradnju ili preduzee ili drugo pravno lice kome se poveri vrenje tihposlova. (''Sl. glasnik RS'' 72/2009 lan 122).Ko moe da vri tehniki pregled regulisano je zakonom (''Sl. glasnik RS'' 72/2009 lan123).


7/58

5

Organ nadlean za izdavanje odobrenja za gradnju duan je da izda upotrebnu dozvoluu roku od sedam dana od dana prijema nalaza Komisije kojim je utvrdjeno da je objekatpodoban za upotrebu odnosno u istom roku odbije zahtev iz razloga navedenih u nalazukomisije (''Sl. glasni RS'' 47/2003 lan 125).

6

Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako jeobjekat odnosno njegov deo izradjen bez odobrenja za gradnju.

IV. POSEBNE UZANSE O GRADJENJU

Uzanse se nalaze u ''Sl. listu SFRJ'' br. 18 od 1.aprila 1977. godine.

Donoenjem zakona o obligacionim odnosima izmenjei su uslovi za primenu uzansinaime odobrenom l. 21 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima odredjeno je da se naobligacione odnose uzanse primenjuju pod uslovom da su uesnici u obligacionimodnosima ugovorili primenu ili da iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu hteli.

Zakon o obligacionim odnosima objavljen je u ''Sl. listu SFRJ'' br. 29/78, izmene u sl.listu SFRJ 57/89.


______________________

Sran Kora, dipl. in.ma


8/58

TEHNIKI USLOVI

Ovim tehnikim uslovima date su osnovne smernice za izvodjenje radovana postrojenju, a izvodjaradova je obavezan da se pridrava svih zakonskih i tehnikih

normativa predvidjenih za ovu vrstu objekta.

Montaa opreme

Montau opreme treba izvesti prema upustvu proizvodjaa i dispozicionimcrteima u projektu. Prilikom montae, odnosno postavljanja opreme na temelje morase voditi rauna da ne dodje do oteenja osetljivih delova opreme.

Pre podlivanja temelja i anker zavrtanja treba postolja opreme iznivelisatipomou podloki u horizontalni poloaj.

Svu armaturu, sigurnosne elemente i merne instrumente treba ugraditiprema upustvu proizvodjaa opreme, odnosno prema projektu i ispitati njihovo

funkcionisanje.Ukoliko je oprema tehniki napregnuta, treba obezbediti dobro naleganje islobodan rad pokretnih oslonaca.

Sve prikljune cevovode treba izvesti ''elastino'' kako bi se smanjilonjihovo dejstvo na dozvoljenu vrednost optereenja.

Za opsluivanje opreme, ukoliko je potrebno, treba izvesti odgovarajuepodeste sa stepenitem i ogradama.

Takodje, ukoliko je potrebnmo, treba obezbediti uzemljenje, hladjenjeleita i sve ostalo to je potrebno za ispravan rad.

Po izvrenoj montai i ispitivanju na hladno treba opremu dobro oistiti iodmastiti, zatititi antikorozivnim premazom ili predvidjenom bojom, odnosno toplotnom

izolacijom.

Montaa cevovoda

Montau cevovoda treba izvesti prema emama i dispozicionim crteima izprojekta.

Na cevovodima gde je predvidjena dilataciona lira ili prostornakompezacija izmedju dva fiksna oslonca pri montai treba izvriti prednaprezanje uhladnom stanju kako je u projektu naznaeno, odnosno 50% ako nije naznaeno.Izvodjenje prethodnog istezanja mora se izvriti u prisustvu nadzornog organa i overiti ugradjevinskoj knjizi.

Svi cevovodi treba da budu izvedeni sa padom naznaenim u projektutako da se mogu priznati u najniim takama, odnosno odzraivati u najviim takamaako je potrebno.

Oslanjanje cevovoda treba izvesti prema rastojanjima navedenim uprojektu, a ukoliko to nije naznaeno prema DIN standardu. Pri odredjivanju rastojanjamora se uzeti u obzir dimenzija cevi, karakteristika fluida i vrsta izolacije. Izvedenarastojanja ne smeju da predju maksimalno dozvoljena, odnosno naznaena u projektu.Vrsta oslonca, ukoliko to u projektu ili u posebnoj dokumentaciji nije naznaeno trebaobraditi prema standardu za odgovarajuu veliinu cevi i nain noenja.

Fiksni oslonci treba da budu tako uradjeni da mogu da prenesu sva

optereenja na nosa

bez deformacije cevi.Pokretni oslonci treba da dobro naleu na nosae, odnosno rolnice, kako

bi optereenje u cevima bilo ravnomerno. Kod montae oslonca sa oprugom trebastrogo voditi rauna da predvidjena optereenja opruga u zagrejanom stanju cevovodabudu prema datoj dokumentaciji. Ovo se posebno odnosi na cevovode visokog pritiskaciju montau treba vriti prem a upustvu iz projekta.


9/58

Konstrukcija cevnih nosaa treba da obezbedi dobro oslanjanjecevovoda, odnosno mora da bez deformacije prenese optereenje na podlogu.Cevovodni mostovi i stubni nosai moraju se proraunati na sve spoljne uticaje odstrane projektne eline konstrukcije.

Zasuni i ventili kao i ostala armatura treba da su atestirani na radni pritisaki temperaturu, kako je oznaeno na emi i specifikaciji. Prirubnice, zaptivai i veznielementi kao i fiting sa zaptivnim materijalom treba da odgovara predvidjenim radnim

uslovima u projektu.Zavarivanje prirubnica na cevovod mora da bude upravo na osu cevi imese obezbedjuje dobro zaptivanje i ravnomerno optereenje zavrtnjeva za vezu.

Zavarivanje cevovoda treba izvesti u zavisnosti od debljine zida cevi imaterijala odgovarajuim postupkom prema vaeim standardima za zavarivanje.Takodje, treba primeniti odgovarajui postupak termike obrade kod legiranihmaterijala. Zavarivanje odredjenog kvaliteta cevi moe vriti samo atestirani varioc za tuvrstu radova.

Po zavrenoj izradi i hladnoj probi, cevovode i oslonce sa nosaima trebadobro oistiti, odmastiti i premazati minijumom, a potom izolovati ili obojiti.

Instalacija klimatizacije i ventilacije

Izrada ovog postrojenja mora se izvriti u svemu prema dokumentaciji

odredjenog projekta.

Svako odstupanje od projekta dozvoljeno je jedino uz prethodnu pismenusaglasnost projektanta, a sve izmene moraju se upisati u gradjevinski dnevnik.

Izvodjae izvriti radove sa potrebnim brojem svog strunog i pomonogosoblja. Potreban broj strunog i pomonog osoblja za izvrenje ugovorenih radovaodredie izvodja prema svom nahodjenju, vodei pri tome rauna o odranjuugovorenog roka.

Izvodja je duan ako nije drukaije dogovoreno, da za izradu instalacijeklimatizacije koristiti neupotrebljivan materijal.

Ugradjeni materijal i opremu moraju da odgovaraju vaeim tehnikimpropisima i standardima, tako da e izvodja snositi sve trokove nastale uslednepridravanja istih.

Ako izvodjaugradjuje materijal ili opremu investitora, duan je da izvripregled istih i ukoliko ustanovi da ne odgovaraju po kvalitetu odbie ugradnju uzpismeno obrazloenje. Ako, i pored ovog, investitor naredi ugradnju navedenogmaterijala, izvodjae po istom postupiti, s tim to za ovaj deo materijala ne odgovara iizuzima ga iz garantnog roka.

Vazduni kanali, kao i ostali elementi klimatizacionih uredjaja, moraju bitiizvedenoi tako da im unutranje povrine budu glatke.Postavljanje i sprovodjenje el. provodnika, izuzev potrebnih prikljuaka

dovoda ka pojedinim elementima klimatizacionih uredjaja i elektromotorima, kao icevovodima kojima se transportuju tetni, eksplozivni i topli gasovi i tenosti, krozvazdune kanale je zabranjeno.

Vazduni kanali i ostali elementi klimatizacionih uredjaja moraju bitiizradjeni od pocinkovanog lima osim kanala za izvlaenje vazduha sa kuhinjskih haubakoji su izradjeni od crnog elinog lima min. debljine 2,0 mm.

Debljina lima kanala treba da iznosi:a) Okrugli kanali

prenik: do 200 mm debljina 0,6 mmod 201 do 560 mm 0,8 mmod 561 do 915 mm 1,0 mm

b) Pravougaoni kanalidua stranica kanala do 30 debljina 0,6 mm

od 301 do 760 mm 0,8 mm


10/58

od 1121 do 1370 mm 1,0 mmod 1371 do 2135 mm 1,2 mm

Popreni sastavi vazdunih kanala i drugih elemenata ventilacionihuredjaja, pri prolazu kroz zidove i medjuspratnu konstrukciju, moraju se postaviti izvanistih.

Krivine vazdunih kanala, ako nije drugaije naznaeno, moraju biti

izvedene sa sredinjim poluprenikom jednakim najmanje starani kanala koja prelazi ukrivinu.Veanje vazdunih kanala izvesti na rastojanju od najvie 2 m, s tim to se

ne sme izvesti neposredno za prirubne spojeve kanala.Regulacioni pribor sa runim rukovanjem na ventilacionim uredjajima i

kanalima moraju biti tako izvedeni da je omogueno lako rukovanje i uvrivanjem uodredjenom poloaju, kao i pokazivanje istog.

Ugradnja automatike mora da obezbedi siguran pogon i zhtevne uslovarada pojedinih elemenata ventilacionih uredjaja.

Ventilacioni uredjaji, ventilatori i ostali delovi opreme koji u toku svog radaizazivaju um, imaju se uvrstiti na temeljne ploe ili nosae preko umetka od plute ili

gume.Kanali za ubacivanje vazduha moraju biti izolovani. Izolacija mora biti od

prvoklasnog materijala, otpornog na uslove koji deluju na nju. Izolacija mora biti saparnom branom (min. vuna kasirana sa Al folijom ili slina).

Instalacija grejanja

- Grejna tela se normalno postavljaju na konzole, izradjene od profilisanog elikaili livenog gvodja, ugradjene na parapetne ili slobodne zidove.

- Broj konzola se odredjuje prema broju lanaka, odnosno za cevne registreprema broju cevi.za radijatore od 15 lanaka 2 komza radijatore preko 15 lanaka 3 kom

- Uvrivanje grejnih tela izvriti pomou radijatorskog draa ,za radijatore od 15 lanaka 1 komza radijatore preko 15 lanaka 2 kom

- Radijatorske veze uvrstiti cevnom obujmicom, koja se postavlja na maksimalnorastojanje 25 cm, od spoja sa grejnim telom.

- Grejna tela pored prozora i tankih zidova postaviti na noice koje e seubetonirati u pod.

- Konzole, drai, nosai i obujmice moraju se uzidati primenom cementnog

maltera. Upotreba gipsa nije dozvoljena.- Svako grejno telo snabdeti radijatorskim ventillom na dovodnom vodu iradijatorskim navijkom na odvodnom vodu. Ventili moraju imati mogunostprethodnog podeavanja protoka.

- Za radijatore preko 25 lanaka obavezno predvideti odzranu slavinicu nasuprotnom kraju od prikljuka na usponski vod.

- Za radijatore preko 25 lanaka izvesti vezu odvodnog voda suprotno od veze zadovodni vod.

- Po izvrenoj montai i uspenom ispitivanju cele instalacije radijatora, svi vidnopostavljeni prikljuci, drai i konzole, moraju biti oieni od rdje i maltera, zatimgrundirani pa obojeni i jednom lakirani. Boja i lak treba da budu postojani na

temperaturi od 100o

C, a ton odredjuje nadzorni organ.


11/58

Cevna mrea

- Cevna mrea e se izvesti na nain predvidjen u tehnikom opisu i grafikojdokumentaciji. Za izradu cevn emree mogu se upotrebiti crne cevi. Spajanjecevovoda izvriti zavarivanjem, a samo na vezi sa armaturom primeniti

prirubnice ili navoj. Cevi se moraju prethiodno pripremiti za zavarivanje u ciljupostizanja kvalitetnog nepropusnog vara i bez smanjenja protonog preseka naavu.

- av ne sme pri montai cevovoda doi u zid ili medjuspratnu konstrukciju, negomora biti lako pristupaan.

- Veanje i oslanjanje cevi treba izvesti tako da se obezbedi njena nesmetanadilatacija. Prolazi cevovoda kroz zidove moraju se tako izvesti da se pri dilatacijine oteti malter ili sami zidovi. Na ovim prolazima moraju se postaviti aure odlima a cev mora biti dva puta minizirana.

- Pri montai cevovoda voditi rauna o padovima, koji treba da se kreu 3-5promila. Na svim najviim takama mree postaviti odzrane sudove, a na svim

najniim takama ispusne slavine.- Usponske vodove treba izvesti u svemu kako je naznaeno u projektu.

Privrivanje usponskih vodova mora se izvriti pomou standardnih obujmicaod profilisanog elika.

- Sve konzole, obujmice, vealjke i drugi nosai moraju biti uzidani sa upotrebomcementnog maltera. Upotreba gipsa se ne dozvoljava.

Tehnika ispitivanja

Po zavrenoj montai opreme i cevovoda treba izvriti pojedinano ispitivanje

svakog elementa opreme, odnosno cevovoda, a zatim kompletne uraaje ukoliko jetehnoloki to izvodljivo.

Sve agregate sa pogonskim elektro motorom pre prvog ukljuivanja proveriti da lisu zatieni od strujnog udara na spoljni dodir i da li je izvrena zatita motora napreoptereenje. Takoe se kod svih vrsta pumpi mora obezbediti proticanje dovoljnekoliine radnog medijuma da bi se izbeglo pregrevanje leita i drugih radnih sklopova.

Pre prvog putanja treba runo proveriti da li se obrtni sklopovi lako okreu i da lisu spojnice pravilno postavljene. Prvo ukljuivanje trba da bude kratkotrajno da bi seizbegle eventualne havarije.

Kod opreme sloenije konstrukcije pre prve probe mora se dobro prouiti

pogonsko uputstvo i prema njemu postupiti.Cevovode i armaturu treba ispitati hladnim vodenim pritiskom 1,5 veim odradnog, saglasno tehnikim propisima. Ispitivanje cevovoda moe se izvriti podeonicama kako radni uslovi dozvoljavaju.U toku trajanja od 1 asa na cevovodu iarmaturi ne sme se pokazati nikakvo proputanje prolaznog medijuma. Pritisak nazvaninom manometru IPK mora ostati konstantan.

Izuzetno se moe dozvoliti pad pritiska od 2% kod cevovoda manje tehnolokevrednosti. Probe se moraju vriti sve dok se ne postigne nepropustljivost cevovoda iarmature.

Po zavrenoj uspenoj hidraulinoj probi cevovoda treba isprazniti, osuiti ipripremiti za probni pogon.

Pored opreme i cevovoda treba izvriti proveru rada svih lokalnih i daljinskihmernih instrumenata i regulacionih krugova sa regulacionom armaturom. Posebno trebaproveriti da li je izvrena deblokada sigurnosnih ventila i da li su njihovi izduvi izvedenipropisno u atmosferu.


12/58

Izolacija

Projektom predvidjenu opremu i ceviovode treba izolovati staklenomvunom u jastucima sa oblogom od aluminijumskog luima debljine 0,55 mm. Debljinuizolacije izvesti prema podacima datim u projektu, a specifina gustina izolacije treba da

obezbedi koeficienat provodljivosti od 0,04 W/mK pri tremperaturi od 100o

C.Izolacija treba de se postavi koncentrino oko cevi, a na krajevimacevovoda treba postaviti prstenove od lima, da bi se spreilo ispadanje izolacije ionemoguio prodor vlage.

Oblogu izolacije treba izvesti tako da obezbedi nesmetanu dilatacijucevovoda i dobru zatitu od vlaenja.

Po zavrenoj izolaciji cevovoda traba oblogu obojiti prema upustvu izprojekta.

Probni pogon

Pri izvrenoj montai, tehnikim ispitivanjima i izolaciji opreme i cevovoda,a prema pripremljenim pogonskim upustvima moe se izvriti probni pogon postrojenja.

Probni pogon treba da izvede specijalnio obueno osoblje izvodjaaradova uz kontrolu budueg pogonskog osoblja postrojenja ili neka specijalizovanaustanova u skladu sa ugovornom obavezom.

Putanje pojedinih agregata i uredjaja u pogon treba izvesti postepenoprema utvrdjenom tehnolokom redosledu uz maksimalnu kontrolu svih elemenatapostrojenja. Ukoliko ne primete neke nepravilnosti u radu ili ne dozvoljene mehaqnikedeformacije, treba odmah obustaviti piogon. Posebno treba kontrolisati termiki jakooptereene cevovode, njihove dilatacije i ponaanje oslonca sa nosaima.


______________________



13/58

PRILOG ZATITE NA RADUI ZATITE IVOTNE SREDINE

SADRAJ

1. Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti u vezi sa namenom objekta i prikorienju orua za rad, ureaja i opreme.

2. Predviene mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti kao i zatite ivotne sredine.3. Opte napomene i obaveze4. Zakljuak

1.1. Opasnosti koje se mogu javiti pri eksploataciji, rukovanju i odravanjuinstalacijamogu nastati usled:-nepravilno izvrenog dimenzionisanja cevovoda i opreme kao i nepridravanjavaeih tehnikih propisa i standarda.-nepravilnog izbora opreme, cevi,merno regulacione i sigurnosne armature

-nepravilnog postavljanja cevovoda,rasporeda opreme,armature i mehanikogoteenja.-nekvalitetno izvedenih cevovoda,armature i spojeva.-nestrunog i nepravilnog rukovanja i odravanja instalacija.-pojave korozije.-nestrunog i nepravilnog rukovanja instalacijama.

1.2. tetnosti koje se mogu javiti pri eksploataciji ,rukovanju i odravanju instalacijamogu nastati usled :-termike neizolovanosti cevovoda i opreme-nepravilnog i nesigurnog rukovanja i odravanja instalacija.

2.1. Predviene mere za otklanjanje opasnosti:-na bazi izvedenog prorauna izvren je pravilan izbor cevovoda, opreme,mernoregulacione i sigurnosne armature uz primenu vaeih tehnikih normativa istandarda.-instalacija je pravilno postavljena i stabilna a oprema pravilno razmetena imeje spreeno mehaniko oteenje.-spajanje instalacija vri se odgovarajuim nastavcima, prikljucima i zavrtnjimakoje vri atestirani varilac.-spreavanje korozije izvrie se predvienim zatitama koje su detaljno

navedene u projektnoj dokumentaciji.-po zavrenoj montai investitor predaje atest o ugraenom materijalu i opremikao i uputstvo za rukovanje i odravanje.

2.2. Predviene mere za otklanjanje tetnosti:-predvieno je izolovanje cevovoda i opreme a vrsta i nain detaljno su navedeniu projektnoj dokumentaciji.-obuavanje lica koje odravaju instalaciju .

2.3. Predviene mere za zatitu ivotne sredine:-shodno Zakonu o zatiti na radu projektom su predviene potrebne mere zatite

ivotne sredine tako da se ne ugroavaju ljudi i okolina objekata.


14/58

3.1 Izvoa radova je obavezan da izradi elaborat o ureenju gradilitakoji uz izvetaj o poetku radova dostavlja nadlenoj inspekciji rada.Proizvoaorua za rad na mehanizovani pogon obavezan je dostaviti upustvoza bezbedan rad i da potvrdi na oruu da su na istom primenjene propisane merei normativi zatite na radu, odnosno dostaviti uz orue za rad atest o primenjenimpropisima zatite na radu. Organizacija je duna da nadlenoj inspekciji radanajkasnije na 8 dana pre poetka radova ,odnosno nastalih promena dostavi

vreme poetka radova i elaborat o ureenju gradilita.Izvoa radova je duan da izradi normativna akta iz oblasti zatite na radu,samoupravni sporazum o zatiti na radu, program za obuavanje i vaspitavanjeradnika iz oblasti zatite, pravilnik o pregledima, ispitivanjima i odravanju orua,ureaja i alata, program mera o unapreenju atite na radu i drugo.Izvoa radova je obavezan da izvri obuavanje radnika iz materije zatite naradu i da upozna radnika sa uslovima rada, opasnostima i tetnostima u vezi saradom, te obavi proveru sposobnosti radnika za samostalan i bezbedan rad.Odobrenje za korienje, odnosno stavljanje u pogon izgraenog, adaptiranog ilirekonstruisanog objekta, odnosno instalacije, ureaja i posteojenja moe seizdati tek kad nadleni organ uprave za unutranje poslove utvrdi da su u njima

sprovedene mere zatite od poara predviene u investiciono tehnikojdokumentaciji.

4.1 U projektu su predviene sve potrebne mere za otklanjanje opasnostii tetnosti u pogledu zatite na radu i zatite ivotne sredine.


______________________


,


15/58

Projektni zadatakza izradu Glavnog projekta mainskih instalacije grejanja

Izraditi Glavni mainski projekat za radijatorsko grejanje sa gasnimkondenzacionim kotlom kao izvorom toplotne energije.

Za izradu projekta koristiti graevinske podloge.

Proraun potrebne koliine toplote uraditi u skladu sa vaeim propisima.

Unutranje temperature usvojiti u zavisnosti od namene prostorija.

Za grejna tela predvideti panelne eline radijatore.

Cevnu mreu projektovati alpeh cevi. Cevi voditi kroz podnu kouljicu i izolovati

ih. Kotao smestiti u prostoriju broj 3-9.

Za prostorije broj 3-5 predvideti mono split sistem neinverterski.

Pri izradi projekta projektant je duan da se pridrava vaeih standarda i propisa i

pravila struke. Sva projektovana oprema i materijali treba da budu kvalitetni i

izradjeni od poznatih proizvodjaa.

Investitor:


16/58

TEHNIKI OPIS

instalacije radijatorskog grejanja

Objekat: MESNA ZAJEDNICA POEGA

Investitor: OPTINA POEGA, OPTINSKA UPRAVA

Mesto: POEGA

Objekat mesne zajednice je na zaklonjenom poloaju i sastoji se od prizemlja i

dva sprata. Pri projektovanju su usvojeni srednji podaci za Poegu (spoljna projektna

temperatura, broj stepen dana i duina grejnog perioda).

Usvojen je toplovodni sistem grejanja sa toplom vodom sistema 75/55C za

projektne uslove od -19C. Predvien je gasni kotao, koji se montira u prostoriji broj 3-9

na II spratu. Odabrani kotao zadovoljava potrebe objekta pri korienju zemnog gasa.

Predvieni kotao je proizvoaa Viessmann Nemaka, snage 26 kW kondenzacioni.

Kotao u sebi ima ekspanzionu posudu i ventil sigurnosti (p = 2,5 bar).

Kotao se povezuje sa kolektorom koji se nalazi u istoj prostoriji kao i kotao.

Kolektor je smeten u uyidnoj kaseti.

Kao grejna tela usvojeni su elini panelni radijatori firme ECCORAD tip 22

visine 600mm. Radijatori su snadbeveni odzranim slavinama , i usponskim ventilima

sa termoglavama prema grafikoj dokumentaciji.

Cevna mrea se izvodi od ALPEX cevi HERZ ili boljih . Horizontalni razvod

mree se izvodi kroz podnu kouljicu i izoluje se cevnom izolacijom debljine 9mm,

kako je to prikazano u grafikoj dokumentaciji.

Kotao se prikljuuje na fabriki dimovod.

Uprostorije br 3-5 predvideti mono split sistem neinverterski sa zidnom unutranjom

jedinicom.

Sve ostalo uraditi prema propisima i pravilima struke i na nain dat u

testualnoj i grafikoj dokumentaciji ovog projekta.

Pri montai instalacija pridravati se vaeih standarda, normi i propisa kao i

tehnikih uslova iz ovog projekta.


______________________



17/58

PRORAUNI


18/58

LIST BROJ: 1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Deonica Protok

Koliina

toplote

Q

Duina

deonice

l

Prenik

cevi

d

Brzina

w

Jedinini

pad

pritiska

R

lxR

Lokalni

gubitci

Pad

pritiska

Z

/ kg/h W m mm m/s Pa/m Pa / Pa

1 840 19540 5.0 26 0.49 110 550 7.0 817

2 170 3961 40.0 16 0.37 150 6000 6.0 399

3 98 2280 10.0 12 0.36 200 2000 4.6 290

8550 1505

ukupni pad pritiska (Pa): 10055

IZBOR PUMPE:

potrban protok:1.1 x 840 = 924 kg/h = 0.924 m3/h

potrban napor:1.21 x 10055 = 12166 Pa

PUMPA"Grundfos" UPS 25-50 50Hz(3 brzine)

PRORAUN CEVNE MREE

Cirkulacioni krug, grejnog tela u prostoriji br.3-5


19/58

Red.

Br.

Oznaka

prost.

Naziv prostorije Un. projek.

temp.

Toplotni

gubitak

Tip radijatora Toplotna

snaga

Br.

Gr.t.

Sp.t.

q

Quk.

(Co) (W) panelni elini (W)

1 3.1 Kancelarija 20 1,811 22-600/1200 1981 1 1,9812 3.2 Kancelarija 20 1,702 22-600/1200 1981 1 1,981

3 3.3 Kancelarija 20 1,268 22-600/800 1321 1 1,321

4 3.4 Kancelarija 20 1,693 22-600/1200 1981 1 1,981

5 3.5 Vienamenska

sala

20 3,756 22-600/1600 2280 1 2,280

5 3.5 Vienamenska

sala

20 22-600/1000 1681 1 1,681

6 3.6 Kancelarija 20 1,235 22-600/1000 1681 1 1,681

7 3.7 Kancelarija 20 1,362 22-600/1000 1681 1 1,681

8 3.8 Hodnik 16 -165 22-600/800 1321 2 2,642

9 3.9 Kuhinja 20 675 22-600/600 991 1 991

10 3.10 Toalet 20 413 22-600/400 660 1 660

11 3.11 Toalet 20 413 22-600/400 660 1 660

14,161 19,540

IZBOR GREJNIH TELA


20/58


Investitor: Optina Poega


1 PRIZEMLJE

A INSTALACIJA GREJANJA PRIZEMLJE

1 Isporuka i montaa gasnog kotla VIESSMANN

VITODENS 100 W, 26kW kombinovani

kondenzacioni ili bolji u kompletu sa horizontalnim

dimovodom (1m), dimovodnim nastavkom L=1m,

montanim setom i digitalnim termostatom kom 1 146,724.00 146,724.00

2 Isporuka i montaa spoljnjeg senzora temperature kom 1 9,557.00 9,557.00

3 Isporuka i montaa kugla ventila sa holenderom

1" kom 3 892.00 2,676.00

1/2" kom 3 496.00 1,488.00

4 Isporuka i montaa odvajaa neistoe1" kom 1 610.00 610.00

1/2" kom 1 312.00 312.00

5 Isporuka i montaa prestrujnog ventila 3/4", Callefi

ili sl. kom 1 2,819.00 2,819.00

6 Isporuka i montaa PiP slavine 1/2" kom 2 200.00 400.00

7 Isporuka i montaa bakarnih cevi

28x0.9 m 5 430.00 2,150.00

8 Pomoni materijal za montau Cu cevi, uzima se

50% od pozicije Cu cevi 0.5 2,150.00 1,075.00

9 Isporuka i montaa ugradnog ormaria dimenzija

1000x650x110 kom 1 5,240.00 5,240.00

10 Isporuka i montaa mesinganog kolektora tip

HERZ ili bolji sa 11 prikljuaka kompl 1 18,980.00 18,980.00

11 Isporuka i montaa adaptera

fi 16-3/4" kom 46 155.00 7,130.00

fi 20-3/4" kom 2 188.00 376.00

12 Isporuka i ALPEX cevi HERZ ili sl

16x2mm m 300 76.00 22,800.0020x2mm m 40 132.00 5,280.00

13 Isporuka i montaa pres T komada za ALPEX cevi

HERZ ili sl

20/16/16 kom 2 380.00 760.00

14 Isporuka i montaa cevne izolacije tip Armaflex ili

sl

fi 18x9mm m 300 31.00 9,300.00

fi 22x9mm m 40 35.00 1,400.00

15 Za pomoni materijal potreban za montau cevne

mree plaa se 10% od poz. cevi 0.1 28,080.00 2,808.00

PREDMER I PREDRAUN


21/58

16 Isporuka i montaa PVC lukova za ALPEX cevi kom 26 110.00 2,860.00

17 Isporuka i montaa elinih panelnih radijatora,

proizvoaECCORAD ili sl. U kompletu sa

nosaima, odzrakama i epovima

22-600/400 kom 2 5,200.00 10,400.00

22-600/600 kom 1 6,250.00 6,250.00

22-600/800 kom 3 6,700.00 20,100.00

22-600/1000 kom 3 7,770.00 23,310.00

22-600/1200 kom 3 8,250.00 24,750.00

22-600/1600 kom 1 10,050.00 10,050.00

18 Isporuka i monta a usponskog pravog ventila

100%, 1/2" u kompletu sa termoglavom, tip HERZ

ili sl kompl 11 3,410.00 37,510.00

19 Isporuka i montaa usponskog pravog ventila

50%, 1/2" u kompletu sa termoglavom, tip HERZ

ili sl kom 2 3,410.00 6,820.00

20 Isporuka i montaa automackih odzranih lonia

1/2" pravi, Callefi ili sl. kom 2 442.00 884.00

21 Putanje gasnog kotla u rad od strane ovlaenogservisera kom 1 7,900.00 7,900.00

22 Pripremno-zavrni radovi: transport alata i

materijala, potrebne probe i uregulisavanje rada

sistema, izrada potrebne tehnike dokumentacijepau 1 2,000.00 2,000.00

B INSTALACIJA KLIMATIZACIJE

1 Isporuka i montaa zidnih mono split sistema

(neinverterski), GREE ili bolji

18000 BTU kom 1 49,426.00 49,426.00

2 Isporuka i montaa nosaa klima ureaja kompl 1 550.00 550.00

3 Isporuka i montaa bakarnih cevi u koturu (meko

arene), dimenzija:

9,52 m 2 184.00 368.00

12.7 m 2 250.00 500.00

4 Isporuka i montaa kabla PPJ 5x1.5mm m 3 94.00 282.00

5 Isporuka i montaa pomonog materijala za

montau bakarnih cevi. Za ovu poziciju se uzima

20% od pozicije cevi 0.2 868.00 173.60

6 Isporuka i montaa toplotne izolacije sa parnom

branom debljine 6 mm, Armaflex Ac ili

ekvivalentno, za dimenziju cevi:

9,52 m 2 40.00 80.00

12.7 m 2 42.00 84.00

9 Putanje u rad split sistema i dopuna freonom od

strane ovlaenog servisera kom 1 2,000.00 2,000.00

C GASNA INSTALACIJA


22/58

1 Isporuka i montaa bakarnih cevi


23/58

22x1mm m 15 950.00 14,250.00

18x1mm m 2 720.00 1,440.00

2 Za pomoni materijal potreban za montau cevne

mree kao to su obujmice, hilzne, rozetne,

zaptivni materijal , kiseonik, acetilen, ice za

zavarivanje, kudelja, lukovi i sav ostali pomoni

materijala potreban za ugradnju cevne mree

plaa se 50% od poz. cevi (1) 0.5 15,690.00 7,845.00

3 Isporuka i montaa gasnih kugla ventila

3/4" kom 1 460.00 460.00

1/2" kom 1 340.00 340.00

4 Isporuka i montaa prohromskog creva za gas

3/4" L=800mm kom 1 1,180.00 1,180.00

5 Uzemljenje gasne instalacije kom 1 2,500.00 2,500.00

6 Atest uzemljenja gasne instalacije kom 1 3,000.00 3,000.00

UKUPNO: 479,197.60

PDV 20%: 95,839.52

UKUPNO: 575,037.12


24/58


25/58


26/58


27/58

B.

GRAFIKI DEO


28/58


29/58


30/58


31/58


32/58


33/58

SADRAJ PROJEKTA

A.OPTI DEO

IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA

B.TEKSTUALNI DEOB.1. PROJEKTNI ZADATAK

B.2. TEHNIKI OPIS

B.3. PRORAUNI

B.4. PREDMER I PREDRAUN

B.5. TEHNIKI USLOVI GRAENJA

B.6. PRILOG O PRIMENJENIM MERAMA ZR

B.7. MERE SIGURNOSTI I UPUTSTVA

C.GRAFIKI DEO

C.1. GRAFIKI SIMBOLI

C.2. SPISAK CRTEA

C.3. CRTEI


34/58

A.

OPTI DEO


35/58

Na osnovu lana 128. Zakona o planiranju i izgradnji objekata (Sl. glasnik RS, br. 72/09):

IZJAVA

ODGOVORNOG PROJEKTANTA

GLAVNI PROJEKAT UNUTRANJE GASNE INSTALACIJE




Projektovao: ARHIMIS DOO Uice

Odgovorni projektant: Sran Kora, dipl in. ma. (Licenca br. 330 D148 06)

Glavni projekat je uraen u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za

unutranje gasne instalacije ( Sl. list SRJ, br.20/92 ), kao i sa drugim propisima,

tehnikim normativima, standardima i normama kvaliteta, koji se odnose na ovu vrstu

instalacija.

Obezbeena je meusobna usklaenost svih delova tehnike dokumentacije,

kao i usklaenost sa postojeim instalacijama u objektu.


______________________



36/58

B.

TEKSTUALNI DEO


37/58

B.1. PROJEKTNI ZADATAK


Naziv objekta: Mesna Zajednica Poega

Mesto izgradnje: Poega

Za potrebe Investitora uraditi Glavni projekat unutranje gasne instalacije.

Projektom obuhvatiti: spoljnu i unutranju gasnu cevnu mreu, gasne potroae ( gasne

aparate ), dovod vazduha za sagorevanje i odvod produkata sagorevanja.

Granica projektovanja su prikljuci merno regulacionog seta ( MRS ), koji postavlja

Distributer.

Gasni aparati, do kojih treba dovesti prirodni gas su:

Kombinovani zagreja vode (Kzv1) - kotao, gasni aparat vrste C 3.3., snage 26

kW;

Gasni poret (), gasni aparat vrste C 3.1., snage 2.5kW

Poloaj gasnih aparata odreuje Investitor.

Ispred prikljunog mesta gasnog aparata predvideti runu gasnu slavinu.

Kotao je povezan sa instalacijom za centralno grejanje prostorija.

Projekat uraditi na osnovu energetskih i tehnikih uslova, koje je postavio Distributer.

Projekat uraditi u skladu sa vaeim propisima i tehnikim normativima, koji se odnose

na unutranje gasne instalacije.

I N V E S T I T O R,Maj 2014. god.

.


38/58

B.2. TEHNIKI OPIS


Naziv objekta: Mesna Zajednica Poega

Mesto izgradnje: Poega

Na osnovu: projektnog zadatka, energetskih uslova koje je postavio Distributer, uvida u

postojee stanje, dogovora sa Investitorom, tehnikih karakteristika odabrane gasne opreme,

PRAVILNIKA O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UNUTRANJE GASNE INSTALACIJE (Sl.

list SRJ, br. 20/92) i drugih vaeih propisa, projektovana je unutranja gasna instalacija

(UGI).

Projekat UGI obuhvatio je: spoljnu i unutranju gasnu cevnu mreu, potroae (gasneaparate), sistem za dovod vazduha za sagorevanje i odvod produkata sagorevanja.

Granica projektovanja je prikljuak na merno regulacioni set (MRS), koji je postavljen u zelenoj

povrini.

Gasni prikljuak i MRS nisu predmet ovog projekta. Njihovo projektovanje i izvoenje je u

nadlenosti Distributera.

Potroai (gasni aparati), potrebna koliina gasa, sa stepenom jednovremenosti, prostorije

gde se nalaze potroai gasa, kao i nain dovoda vazduha za sagorevanje i odvoda produkata

sagorevanja prikazani su u sledeoj tabeli:

Tab br.1

GASNIAPARATI- Potroai

gasa

T I PG.A.

NAZ.

TOPLOT.

SNAGA POTRONJA

- pri max.toplotnomkapacitetu-

DIMNJAK- slobodnipresek-

ZAPREM

PROSTO

RIJE

VENTILACIJA-

dovodvazduhaza

sagorevanje

Q [kW ]

fiqv

[ Sm3/h ]A0 [ cm

2] V

min. post. m

Kombinovanizagrejavode

(KZV1)

C3.3.

26 3.00 3,00 - - -Spoljni otvor za

eventualnoiscureli gas

poretC

3.1.2.5 0.3 0.3

UKUPNAPOTRONJA GASA

3.3NAPOMENE:Oprema je atestirana u skladu sa JUS-om.

MERAPOTRONJE GASA

G - 4


39/58

Mesto i nain postavljanja gasnih aparata, gasna cevna mrea, montani detalji, koji seodnose na prikljuke gasa, dovod vazduha za sagorevanje i odvod produkata sagorevanja,prikazani su u priloenoj grafikoj dokumentaciji.

Gasni aparati, do kojih je doveden prirodni gas, su:

Kombinovani zagrejavode ( kZV1 ) - kotao, gasni aparat vrste C 3.3., snage 26 kW,postavljen u kuhinji, sa fasadnim prikljukom, izvedenim kroz spoljni zid, prema dvoritu, napropisanoj visini.

Gasni poret , postavljen u kuhinji

Gasna cevna mrea izvodi se od bakarnih cevi. Bakarni vodovi su postavljeni vidno na zid,privreni su metalnim obujmicama, na propisanom rastojanju oslonaca i zavravaju se predgasnim aparatom runom slavinom za gas.

Prikljuci gasnih potroaa su izvedeni elinim savitljivim crevima.

Dovod vazduha za sagorevanje gasa i odvod produkata sagorevanja iz kotla je prekofasadnog prikljuka, u atmosferu.Uzemljenje UGI je ostvareno prikljuenjem na sabirnice za izjednaavanje potencijala.

Kotao je bakarnim cevima vezan sa instalacijom za centralno grejanje prostorija.


_________________________

Sran Kora, dipl.in.ma.


40/58

B.3. P R O R A U N I

POLAZNI PODACIGorivo ................................................................... prirodni ( zemni ) gasDonja toplotna mo............................................... Hd= 33.338 [ kJ / kg ]

Gustina gasa ( p0 =1.013 mbar, T0 =273 K )........ 0= 0,75 [ kg / m3]Pritisak u kunoj instalaciji ................................... p = 20 [ mbar ]

B.3.1. POTREBNA KOLIINA PRIRODNOG GASA

Potronja gasa svakog pojedinog gasnog aparata rauna se prema sledeem izrazu:

d

vH

Pq

3600

[ Sm3/ h ],gde je:P [ kW ] - maksimalni toplotni kapacitet ( snaga ) gasnog aparata,

= 0,80 0,93 - stepen korisnosti gasnog aparata,Hd= 33338 [ kJ / kg ] - donja toplotna moprirodnog gasa.

Podaci su prikazani u tabeli br 1.

B.3.2. ODREIVANJE PRENIKA CEVI

Prenik cevi odreuje se na osnovu pada pritiska u instalaciji.

Za unutranje gasne instalacije niskog pritiska ( < 100 mbar ), pad pritiska se odreujepreko jednaina za strujanje nestiljivog fluida. Za ovakve instalacije vae sledei uslovi:

a) ukupno dozvoljeni pad pritiska je 2,6 mbara,b) min. pritisak na mestu prikljuenja gasnog aparata je 20 mbar ( za prirodan gas ).

Ukupan dozvoljeni pad pritiska u unutranjoj gasnoj instalaciji ( 2,6 mbar ), izmeukunog regulatora pritiska i prikljuka gasnog aparata, dobija se kao zbir sledeih padovapritisaka: Razvodni vod (vod nemerenog gasa )0,3 mbar ( izmeu GZCZ i prikljuka MPG ), Meraprotoka gasa ( MPG ) 1,0 mbar, Potroni vod 0,8 mbar ( od MPG do ogranka ), Usponski vod 0,0 mbar ( vertikalni deo voda ),

Ogranak i prukljuni vod 0,5 mbar (od potronog voda do jednog GA )Pad pritiska u deonici zavisi od: unutranjeg prenika cevi, duine deonice, materijalacevi, linijskih i lokalnih otpora, visinske razlike poetka i kraja deonice, kao i vrnogzapreminskog protoka gasa.Vrni zapreminski protok gasa zavisi od: vrste i broja gasnih aparata, faktoraistovremenosti korienja tih aparata i zapreminskog protoka gasa pri nazivnomtoplotnom optereenju gasnog aparata( prikljuna vrednost qv,n).

Proraun pada pritiska izvren je primenom diferenciranog postupka, kao zbir padovapritiska: usled trenja u cevi, razlike pritisaka u usponskim i silaznim vodovima, kao i

lokalnih otpora u fazonskim delovima i armaturi:)04,0()( HZLRpd [mbar ]

gde su:R [ mbar/m ] - jedinini pad pritiska usled trenja u cevi,


41/58

L [ m ] - duina deonice,Z [ mbar ] - pad pritiska u deonici zbog lokalnih otpora,H [ m ] - visinska razlika poetka i kraja deonice.

Unutranji prenik posmatrane deonice:

w

Qd 354

[mm ]gde je:

Q [ m3/ h ] - zapreminski protok gasa u deonici pri radnim uslovima

( p0 = 1013 mbar, T0= 293 K ),w[m/s ]- preporuena brzina strujanja gasa u deonici: za p = 20 mbar, w = 4 m/s.

Stvarna brzina gasa u posmatranoj deonici:

2

354

d

Qw

[m/s ]

gde je:Q [ m3/ h ] - vrni zapreminski protok gasa u deonici pri radnim uslovima.

Za proraun su koriene tabele i dijagrami, prema JUS M.E3.510.Pad pritiska po deonicama je prikazan u tabeli br.2

B.3.3. POSTAVLJANJE GASNIH APARATA

Mora se obezbediti dovoljno sveeg vazduha za kvalitetno sagorevanje gasa u gasnimaparatima, odvod produkata sagorevanja, kao i provetravanje prostorija, radi razblaivanjatetne koncentracije produkata sagorevanja ili eventualno iscurelog gasa iz prostorije.Pri tome, vrsta gasnog aparata, njegova nazivna toplotna snaga i veliina prostorije imajupresudan uticaj na izbor reenja.

B.3.3.1. Snabdevanje vazduhom za sagorevanje i ventilacija

Gasni aparat vrste " A ", vazduh za sagorevanje uzima iz prostorije u kojoj se nalazi.Prostorija mora imati najmanje jedan spoljni prozor ili vrata, koja se otvaraju.

Gasni aparat vrste " B ", vazduh za sagorevanje uzima iz prostorije u kojoj se nalazi.Mora se obezbediti, na prirodan nain ili tehnikim merama ( prinudno ), min. 1,6 [ m3/ h ]

vazduha po 1 [ kW ] ukupne nazivne toplotne snage, pri emu podpritisak u prostoriji, uodnosu na spoljni pritisak, ne sme biti vei od 0,04 [mbar ] ( 4 Pa ).

Gasni aparat vrste " C ", vazduh za sagorevanje uzima spolja, kroz spoljni zid ili krov, prekofasadnog prikljuka - Loita nezavisna od vazduha iz prostorije( l. 108 )

Na spoljnem zidu prostorije u kojoj se nalazi gasni aparat bilo koje vrste, ispod plafona,preporueno je postavljanje otvora svetlog preseka min. 75 [ cm2 ], koji se ne moezatvarati. Ovaj otvor odvodi eventualno iscureli gas iz prostorije.

U tabeli br.2 i crteima u grafikoj dokumentaciji prikazana su usvojena projektna reenja.


42/58

B.3.3.2. Odvod produkata sagorevanja

Gasni aparat vrste " A ", produkte sagorevanja isputa u prostoriju u kojoj se nalazi.Produkti sagorevanja odvode se van prostorije izmenom vazduha ( provetravanjem ).Prostorija mora imati najmanje jedan spoljni prozor ili vrata, koja se otvaraju.

Gasni aparat vrste " B ", prikljuuje se na kuni dimnjak, preko koga se produktisagorevanja izbacuju u atmosferu.Pri tome, dimnjak mora ispunjavati uslove prema JUS U.N4.030.

Min. slobodan presek dimnjaka odreuje se prema formuli Retenbahera:

h

PnAD

[ cm2 ]gde je:n = 8,6 14,6 - koeficijent loita,P [ kW ] - toplotni kapacitet svih gasnih aparata prikljuenih na dimnjak,

h [ m ] - korisna visina dimnjaka.Stvarni slobodan presek dimnjaka je:

4

2

,

D

A SD[ cm2 ]

gde je:D [ cm ] - prenik uloka dimnjaka.

Mora biti zadovoljen uslov: AD,S> AD.

Gasni aparat vrste " C ", produkte sagorevanja izbacuje u atmosferu, kroz spoljni zid ili krov,

preko fasadnog prikljuka - Loita nezavisna od vazduha iz prostorije(l. 108 )

U tabeli br. 2 i crteima u grafikoj dokumentaciji prikazana su usvojena projektna reenja.


______________________Sran Kora, dipl.in.ma.


43/58

Priklju

na

vrednostGA

Zbirpriklju

nih

vrednostiGA

Faktor

jednovremenosti

Vrnizapreminski

protok

Duina

deonice

Unutranjipre

nik

deonice

Brzinagasa

udeonici

Jedininipad

pritiska

Linijskipadpritiska

udeonici

Zbirkoef.lokalnih

otporaudeonici

Padpritiskaudeo-

niciodlok.otpora

Visinskarazlika

po

.

ikrajadeonice

kom

1 3

TABELA br. 2

Odgovorni projektant:

R LxR Z H

Sran Kora, dipl. ma.in.

Licenca br. 330 D148 06

GLAVNI PROJEKAT

diferencirani postupak

ODREIVANJE PRENIKA CEVI

Unutranja gasna instalacija

vDEONICA

GASNI APARATI

qv,n qv,n3x4

Naziv m3/h m

3/h

5x6

fi Q Ld d

8x11

mbar/m mbar mbar m

5 6

m3/h m mm m/s

1410 1511 12 137 8 92 4

1

1

III 1

Ukupan pad pritiska je1.590 mbar-a ispod dozvoljenog koji iznosi 2.6 mbar-a.

Odgovorni

_________

Sran Kora

I 3.30 15.0

ZAKLJUAK: Brzine strujanja gasa u svakoj deonici su ipod dozvoljenih 4m/s.

0.07 1.050 6.5 0.208 7.0

1.00

20 2.921.00Gasni zag. vode 3.00 3.00Gasni tednjak 0.30 0.30

Pv - potroni vod

H - sa predznakom Uv - usponski vo

Stvarna brzina gasa u

Gasni tednjak 0.30 0.30 1.00 0.30 2.0 16 0.41 0.015 0.030

Rv - razvodni vo

Prikljuna vrednost GA: Min. unutranji prenik cevi:

fi, R, z, Z - uzeti iz tabela

deonici: i dijagrama

2.8 0.002 -2.0

Ov - ogranak i p

StandapH = Hx(-0.04)

8.0(kWh/m3)- specifina korisna snaga gasa (pogonska donja toplotna mo), za r.uslove (20

0C, 20mbar).

"-" za silazni vod

"+" za usponski vod

Pn-nazivna snaga GA (kw)

hmPq nnv /0,8

3

, smd

Qv /

354

2

mmQd 41,9


44/58

B.5. TEHNIKI USLOVI GRAENJA

Tehniki uslovi su sastavni deo projekta i obavezni su kako za Izvoaa, tako i zaInvestitora.

1. Za prikluenje novih objekata potroaa prirodnog gasa na gradski gasovod ili za

poveanje potronje prirodnog gasa postojeih potroaa, pribavlja se energetskasaglasnost od Distributera, koja sadri: energetske i tehnike uslove. Nije dozvoljenaprepravka i prikljuenje novih troila bez saglasnosti Distributera.

2. Kuni gasni prikljuak i KMRS su osnovno sredstvo Distributera i izgradnju istih moevriti samo Distributer ili ovlaena organizacija, koju angauje Distributer.

3. Izgradnju kune gasne instalacije moe izvoditi ovlaeno preduzee, koje jeregistrovano za ovu vrstu posla i raspolae atestiranim variocima, uz primenu vaeihstandarda i normativa, kao i preduzimanje potrebnih mera zatite od poara ieksplozije prilikom montanih radova.

4. Svi elementi unutranje gasne instalacije ( cevovodi, armatura, gasni aparati ) morajuimati odgovarajue ateste proizvoaa da su namenjeni za prirodni gas.

5. Pri izvoenju unutranje gasne instalacije u svemu se mora pridravati PRAVILNIKAO TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UNUTRANJE GASNE INSTALACIJE ( Sl. listSRJ, br. 20/92 ) - u daljem tekstu: PRAVILNIK.

6. Izrada kune gasne instalacije mora se izvesti u svemu prema priloenim crteima,tehnikom opisu, proraunu, ovim uslovima i postojeim normama. Odstupanje odprojekta dozvoljeno je jedino uz saglasnost projektanta. Sve izmene moraju se upisatiu graevinski dnevnik.

7. Oblik, mere i karakteristike cevi za izradu gasovoda i elemenata za spajanje definisanisu standardima. Unutranji gasovodi mogu biti od:

elinih cevi: JUS C.B5.021, 023, 026, 027, 222

bakarnih cevi: JUS C.D5.502Fazonski komadi i spojni elementi moraju da ispunjavaju iste uslove u pogledukvaliteta, kao i cevi.

8. Unutranji gasovod postavlja se prvenstveno iznad maltera, po zidu i plafonu, iznadvodovodnih cevi, horizontalno i vertikalno, na rastojanju min. 15 cm od cevi ielektroinstalacija. Na gasovod se ne smeju oslanjati ostale instalacije, niti na njihprivrivati.

9. Spoljna zatita elinih cevi od korozije vri se prema JUS C.B5.023 i 027. Cevi seiste do metalnog sjaja i dvostruko premazuju temeljnom bojom. Unutranja instalacijaboji se utim lakom ili drugom bojom, ali sa obaveznim obeleavanjem prstenovimaute boje, irine 10 cm, na svakih 3m duine cevovoda.

10. Spoljna zatita bakarnih cevi vri se odgovarajuim plastinim materijalima.11. Gasovod se vodi sa padom od 3 mm/m prema potroaima ili posebnom ispustukondezata.

12. Vazduno voene gasne cevi moraju se fiksirati draima, pri emu mora bitipropisan razmak izmeu dva draa.

13. Na mestima prolaza gasovoda kroz zidove ili plafone postavljaju se zatitne cevi (aure ), koje treba da budu due min. 5cm sa obe strane pregrade. Zatitne cevimoraju biti od materijala otpornog na koroziju ili zatiene od korozije.

14. Razlikujemo sledee vrste gasnih aparata:Vrsta " A " - bez odvoda produkata sagorevanja;Vrsta " B " - uzima vazduh za sagorevanje iz prostorije, a odvod produkata

sagorevanja je kroz dimnjak;Vrsta " C " - loita nezavisna od vazduha iz prostorije.15. Prema nameni, kuni aparati su:Protoni zagrejai vode ( pZV ) - protoni bojleri,


45/58

Cirkulacioni zagrejai vode ( cZV ) - kotlovi za grejanje,Akumulacioni zagrejai vode ( aZV ) - akumulacioni bojleri,Kombinovani zagrejai vode ( kZV ) - kotlovi za grejanje i zagrevanje potrone

sanitarne vode,Gasne pei ( P ) - grejalice,Gasni tednjaci ( ) - poreti,Gasni hladnjaci ( H ) - friideri, itd.16. Gasni aparati moraju imati dokaz o kvalitetu - odgovarajui atest proizvoaa

odnosno ovlaene domae institucije. Ne smeju se koristiti za namene za koje nisukonstruisani.

17. Svaki gasni aparat na fiksnom delu dovodnog gasovoda mora imati zaporni organ (kugla slavina ).

18. Postavljanje gasnih aparata vri se prema priloenoj grafikoj dokumentaciji,PRAVILNIKU i upustvima proizvoaa.

19. Gasni aparat moe se postaviti samo u prostoriji, koja zadovoljava uslove dovodavazduha za sagorevanje i odvoda produkata sagorevanja.

20. Potrebne zapremine prostorija za postavljanje gasnih aparata vrste " A " i " B ", kao itehnike mere, kojima se obezbeuje vazduh za sagorevanje moraju se proraunati ikonstruisati u skladu sa PRAVILNIKOM.

21. Dimnjak, na koji se prikljuuju gasni aparati vrste " B ", moraju se pregledati, oistiti iispitati da li zadovoljavaju namenjenu funkciju. Od ovlaene dimnjiarske slubemora se pribaviti odgovarajua potvrda o ispravnosti dimnjaka.

22. Kod gasnih aparata vrste " C " za dovod vazduha za sagorevanje i odvod produkatasagorevanja, mogu se koristiti samo originalni delovi, koji se ugrauju po tehnikomupustvu proizvoaa.

23. Svi cevovodi i ureaji moraju biti propisno uzemljeni, a prirubniki i navojni spojevigalvanski premoeni, radi odvoda statikog elektriciteta i radi zatite od dodirnog

napona. Prikljuna mesta moraju biti vidno obeleena crvenom bojom.24. Od ovlaene organizacije pribaviti izvetaj o ispitivanju, merenju i pregledu

elektrine instalacije, koja je u vezi sa gasnom instalacijom i opremom.25. Gasovodi se ne mogu koristiti neposredno niti posredno kao zatitna ili radna

uzemljenja elektrine instalacije, niti kao uzemljenje gromobranske instalacije.26. Pre putanja gasa u instalaciju, obavezno je ispitivanje na vrstou i nepropusnost,

koje vri Izvoaradova. Gasna instalacija ne sme se putati u pogon, ukolikopredhodno nije ispitana i dobijen atest od Distributera.

27. Ispitivanje gasne instalacije vri se vazduhom ili inertnim gasom ( azot, ugljendioksid). Ne sme se vriti kiseonikom.

28. Mesta, gde dolazi do curenja gasa iz instalacije, najlake se utvruju ukoliko se

prikljuci i spojevi premau penuavim sredstvom. Mesta na koja se nanosi penuavosredstvo moraju biti odmaena..29. O ispitivanjima sainjava se Zapisnik, koji potpisuju prisutni: rukovodilac radova,

nadzorni organ i glavni monter, a po zahtevu i predstavnik Distributera.30. Pre putanja gasa u instalaciju, nakon uspeno izvrenih ispitivanja gasne

instalacije, Distributer vri tehniki pregled.31. Zahtev za vrenje tehnikog pregleda, Investitor dostavlja Distributeru.32. U instalaciju se moe pustiti gas, ukoliko je uraeno sledee: instalacija izvedena

prema projektu, uspeno izvrena ispitivanja, izvreno ienje dimnjaka, izvrentehniki pregled i dobijena upotrebna dozvola, a Distributer izvrio montau KMRS.

33. Neposredno pred putanje gasa, obavlja se sledee:Proverava se da li su svi ispusti na instalaciji nepropusno zatvoreni ( epovi, kape,

slepe prirubnice ), a svi zaporni cevni zatvarai na instalaciji zatvoreni;


46/58

Vri se ispiranje instalacije gasom, tako da se iz instalacije izduva smesa gasa iispitnog fluida, pri emu se gas odvodi iz prostorije na siguran nain, bez prisustvaizvora paljenja.

34. Kada se smea gasa i vazduha isputa u stan, pored provetravanja stana, trebaosigurati sledee:

Da elektrini aparati budu iskljueni iz utinica;

Telefon, elektrino zvonce i sl. aparati, koji se aktiviraju izvan stana, moraju seiskljuiti;

Proveriti da u stanu nema vruih povrina ( poret, pe, grejalica i sl. ).35. Neposredno nakon putanja gasa, ispituju se sva spojna mesta penuavim

sredstvom, koja nisu bila obuhvaena glavnim ispitivanjem.36. Pri podeavanju i funkcionalnom ispitivanju gasnih aparata, primenjuju se tehnika

upustva proizvoaa i osnovni principi efikasnog sagorevanja.37. Aparati se podeavaju na nazivno optereenje, ukoliko ih proizvoai nisu podesili.38. Kod aparata vrste " B ", sa osiguraem strujanja, proverava se da li za 5 minuta rada

gasnog aparata, pri zatvorenim prozorima i vratima, u stan izlaze produkti sagorevanjana osigurau strujanja.

39. U svemu ostalom, pridravati se sledeeg:Projektne dokumentacije;Vaeih tehnikih propisa i normativa;Upustava proizvoaa gasnih aparata;Vaeih propisa ZR i PPZ u oblasti gasne tehnike;Ugovora izmeu Investitora i Izvoaa radova.


________________________Sran Kora, dipl.in.ma.


47/58

B.6. PRILOG O PRIMENJENIM MERAMAZATITE NA RADU, ZATITE OD POARA,

ZATITE IVOTNE SREDINE

B.6.1. OPASNOSTI I TETNOSTIOpasnosti i tetnosti se mogu javiti pri korienju prirodnog gasa usled:

-Nepravilno izvrenog dimenzionisanja gasovoda i opreme kao i nepridravanjavaeih propisa i standarda,

-Nestruno izvedene montae gasovoda i opreme,-Nekvalitetno proizvedenih cevi, fitinga i armature,-Spoljnih oteenja gasovoda usled naknadnih radova na drugim instalacijama,-Pojave eksplozivnih smea,-Nestrunog i nepravilnog rukovanja i odravanja instalacije.

B.6.2. MERE ZA OTKLANJANJE OPASNOSTI I TETNOSTINa bazi izvedenog prorauna, izvreno je pravilno dimenzionisanje instalacije,uz primenu vaeih tehnikih normativa i standarda.Instalacija je osigurana od prskanja usled nekontrolisanog porasta pritiska.Instalacija je tako postavljena da je onemogueno mehaniko oteenje iste.Po zavrenoj montai predviena je zatita od korozije nadzemne instalacije.Spajanje instalacije vri se propisanim tehnologijama zavarivanja koje izvodeatestirani varioci.Tehnikim uslovima je definisano da cevi, fitinzi i ostala oprema moraju biti obeleenina propisan nain i da moraju posedovati odgovarajuu tehniku i atestnudokumentaciju.

Projektom je predvieno, shodno vaeim tehnikim propisima, ispitivanje instalacijena vrstou i nepropusnost.Projektom je predvieno da se, po zavrenoj montai, Investitoru predaju atestiugraene opreme, kao i Upustva za rukovanje i odravanje.Projektom je predvieno premoenje prirubnikih i navojnih spojeva u cilju zatitegasne instalacije od statikog elektriciteta i dodirnog napona.U cilju otkrivanja mesta curenja gasa i spreavanja pojave eksplozivnih smea,prilikom putanja instalacije u pogon ili prilikom periodinih pregleda instalacije,predviena je kontrola koncentraacije eksplozivnih smea prenosnim gasnimdetektorom.Gas je odorisan i time je mogua indikacija pomou ula mirisa.

B.6.3. ZATITA NA RADURadnici koji izvode radove po ovom projektu moraju biti upoznati sa potrebnim

merama koje moraju preduzeti radi line zatite u procesu rada.Za primenu mera zatite u procesu rada odgovorni su rukovodilac radova i samradnik.Radnik mora biti snabdeven odgovarajuim sredstvima line zatite i linomzatitnom opremom.Orua, ureaji i druga sredstva za rad moraju biti snabdevena zatitnim ureajima ipropisanim ispravama o njihovoj pouzdanosti za bezbedan rad.

Radnik je duan da neposrednom rukovodiocu prijavi svaki nedostatak, dogaaj ilisumnjivu pojavu koja bi mogla prouzrokovati neeljene posledice na radnika, procesrada i okolinu.Rukovodilac radova i radnici moraju biti obueni za pruanje prve pomoi radnikukoga je zadesila nesrea.


48/58

B.6.4. GAENJE POARA I PRUANJE POMOI UNESREENIMAPrirodni gas je gorivi gas i kao takav moe izazvati poar ili postojei poveati.

Temperatura paljenja prirodnog gasa je 6400C. Granice eksplozivnosti prirodnoggasa u smei sa vazduhom su 416%.Pre paljenja gorionika na potronim ureajima ( kunim aparatima ), obavezno jeprovetravanje prostorija (najmanje 3 min.).Minimalno rastojanje gasnih potroaa od: tapeta, zidnih obloga, nametaja, tepiha idrugih pokretnih, lako zapaljivih predmeta, mora da iznosi min 250 mm. Kodfasadnih pei, rastojanje izmeu zavese i grejnog tela mora da iznosi min. 150mm.Na ili ispod grejnog ureaja ne smeju se ostavljati zapaljivi predmeti. Grejna telane smeju se koristiti za suenje tekstilnih predmeta.U sluaju nastanka poara na gasnoj instalaciji i opremi primenjuju se svepredviene mere za zatitu od poara, uz upotrebu odgovarajue opreme za p.p.zatitu, od strane pojedinaca i najblie vatrogasne jedinice.

Pri pojavi poara treba postupiti na sledei nain:-ukloniti svako lice koje nije aktivno angaovano u gaenju poara;-skloniti iz zone poara eventualno povreene;-zatvoriti dovod gasa, zatvaranjem protivpoarnog ventila ( slavine ) ispred kune

merno-regulacione stanice (KMRS ) i odvod gasa, iza mesta poara.-saekati da prestane curenje gasa i da gas na mestu curenja izgori;-pristupiti gaenju poara, koristei aparate za gaenje poara sa suvim prahom;-vatrom zahvaenu elektroopremu ne gasiti vodom vesamo ugljendioksidom

(CO2) ili suvim prahom.Treba imati u vidu da se poar u izvesnim granicama moe kontrolisati, dok se to

ne moe rei za eksploziju ija se veliina ne moe pretpostavljati, kao ni posledicete eksplozije. Ako doe do curenja gasa bez pojave poara, moe doi do stvaranjaeksplozivne smee i eksplozije, iji se obim i posledice ne mogu predpostaviti.Kada se nekoj osobi zapali odea, opasnost za njen ivot je neposredna, a moe bitiotklonjena samo odlunom akcijom spasavanja. Osoba u plamenu, izgubiviprisebnost, esto besciljno bei, traei spas u bekstvu pred vatrom od koje se nemoe pobei.Osobu, kojoj gori odea, treba svakako zaustaviti i odmah poloiti na pod, jer sekretanjem vatra jo vie razbuktava, a plamen brzo obuhvata glavu i najosetljivijedelove tela, to najee dovodi do tekih opekotina. Pokriti je nekim prekrivaem,kaputom ili sl., ime se spreava dovod kiseonika i gasi vatra.

Opekotine izazvane dejstvom visoke temperature, nastale usled poara, premadubini oteenja tkiva dele se na 4 stepena:

PRVI STEPEN: koa je jako crvene i nateena, zahvaen je samo povrinski sloj;

DRUGI STEPEN: koa ima crvenilo, otok, jak bol, plikove ispunjene ukastombistrom tenou;

TREI STEPEN: bledo-uta boja koe, suva, oteena i jako bolna, mestimino sevide i plikovi ispunjeni bistrom ukastom tenou;

ETVRTI STEPEN: koa je crna, ugljenisana, sa mnogobrojnim plikovima koji suprsli i sasueni.

Pri pojavi opekotina treba se pridravati sledeeg:

-ne kvasiti i ne ispirati opeenu povrinu nikakvim tenostima i rastvorima,-ne dodirivati opekotine rukama i ne skidati plikove, jer je to veoma opasno,- to pre postaviti prvi zavoj preko cele oteene povrine,


49/58

-u nedostatku zavoja oteene povrine uviti u ist arav ili platno, koulju ili drugitekstilni materijal koji se nalazi pri ruci.

Pri skidanju odela sa opeenog treba biti oprezan. Ako je deo prilepljen uz kouodsei ga makazama i ostaviti na koi, jer ako se nasilno skida moe se otrgnuti iopeena koa, to jako boli i otvara put infekcije.Bolje je opekotinu ostaviti otvorenu nego je zavijati u prljavo rublje ili zavoj.

Ako spasilac ima pri ruci tablete protiv bolova, povreeni treba da popije dve tableteodjednom.Vie puta u toku transporta do bolnice dati mu po malo tenosti da popije (vodu samalo soli, limunadu, aj, mleko i sl.).

B.6.5. ZATITA IVOTNE SREDINEKorienjem prirodnog gasa kao energenta drastino se smanjuje zagaenje ivotneokoline.Prilikom sagorevanja ne oslobaa tetne gasove, nema dima ni ai i to je razlog dana ljegovoj primeni upravo baziraju programi sa ciljem zatite i poboljanja ivotne

sredine.Preventivna zatita ivotne okoline sprovodi se redovnim investicionim odravanjem ipregledima u skladu sa internim Pravilnikom distributera prirodnog gasa.

B.6.6. ZAKLJUAKProjektom su predviene sve potrebne mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti u

pogledu zatite na radu, zatite od poara i zatite ivotne sredine.Sve navedene

mere svode mogunost havarije na minimum, a u sluaju havarije omoguuju brzu i

adekvatnu intervenciju i lokalizaciju opasnosti i tetnosti.

Uz upustva za putanje u rad i rukovanje gasnim ureajima i instalacijom, Korisniku

se predaju propisane mere sigurnosti, koje mora sprovoditi.


________________________Sran Kora, dipl.in.ma


50/58

B.7. MERE SIGURNOSTI I UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD

Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri korienju prirodsnog gasa: Prirodni gas je gorivi gas i kao takav moe izazvati poar ili postojei poveati;

Moe doi do "curenja" gasa bez pojave poara i do stvaranja eksplozivne smee ieksplozije,iji se obim i posledice ne mogu predpostaviti;

Nedovoljan dotok sveeg vazduha umanjuje kvalitet sagorevanja i gaenjeplamena; Loe odvoenje dimnih gasova prouzrokuje glavobolju i lake trovanje lica uprostoriji.

Mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti: Instalacija se moe jedino koristiti za prirodni gas i na nju se mogu montirati iprikljuiti ureaji, koji su iskljuivo namenjeni za prirodni gas; Prikljuenje kune gasne instalacije na distributivnu gasnu mreu moe se izvritisamo kada je instalacija izvedena prema projektnoj dokumentaciji, koja je dobilasaglasnost Distributera; Svaka izmena potronje ili rekonstrukcija kune gasne instalacije moe se izvritisamo prema novoprojektnoj dokumentaciji, koja je dobila saglasnost Distributera; Putanje u rad gasnog aparata moe da izvri samo ovlaeni serviser; Instalater je duan da Korisniku objasni nain rada i rukovanja gasnim aparatom; Besprekorno funkcionisanje gasnog aparata osigurano je samo ako se potujuUpustva za instaliranje i Upustva za rukovanje; Ne skladititi i ne koristiti ekplozivne i lako zapaljive materije u blizini gasnog

aparata ( papir, razreivae, boje i sl. ); Minimalno rastojanje gasnih aparata od: tapeta, zidnih obloga, nametaja, tepiha idrugih pokretnih, lako zapaljivih predmeta, mora da iznosi min 250 mm; Potrebno je zabraniti pristup instalaciji i rukovanje gasnim aparatima deci i svimlicima, koja nisu upoznata sa ovim merama i Upustvima za rad gasnih aparata; Korisnik je duan da, u sluaju neispravnosti ma koga dela instalacije ili gasnogaparata obustavi korienje, obavesti Distributera prirodnog gasa i zahteva odstrunog i ovlaenog servisa da otkloni neispravnost; Pregled instalacije i gasnih aparata, vri se prema vaeim propisima i pravilimaDistributera gasa i Upustvima za rukovanje i odravanje ( Tehnikim upustvima )proizvoaa ( ili isporuioca ) gasnih aparata; U cilju otkrivanja mesta "curenja" gasa i spreavanja pojave eksplozivnih smea,gas je odorisan (namirisan ) i time je mogua indikacija pomou ula mirisa; Povremeno treba ispitati spojeve na instalaciji ( navoji, prirubnice, zavareni spojevi )rastvorenim sapunom u vodi.

Kada se u prostoriji oseti miris gasa( curenje gasa ), treba preduzeti sledee: Odmah iskljuiti dovod gasa na kunom prikljuku ( slavina ispred KMRS ); Odmah ugasiti svaki plamen u prostorijama; Odmah otvoriti prozore i vrata radi provetravanja prostorija; Ne ukljuivati elektrine prekidae ( svetlo, zvonce na ulazu i dr. );

Ne izvlaiti utikae iz utinica; U prostorije ne ulaziti sa otvorenim plamenom ( upalja, ibica, svea ); Pozvati Distributera ili ovlaenog servisera.

Kvarove ili oteenja na gasnoj instalaciji ili aparatima, ne sme otklanjati Korisnik. To jeu nadlenosti Distributera ili ovlaenog Servisa.

K O R I S N I K U


51/58

Ukoliko doe do oteenja zatitne boje na instalaciji u toku eksploatacije ( usledatmosferskih ili drugih uticaja ), Korisnik je duan da preduzme potrebne mere, kako bise oteenja otklonila (bojenje i sl. ).

U sluaju nastanka poara na gasnoj instalacijii opremi primenjuju se svepredviene mere za zatitu od poara, uz upotrebu odgovarajue opreme za gaenjepoara, od strane Korisnika i najblie vatrogasne jedinice.Pri pojavi poara trebapostupiti na sledei nain: Ukloniti svako lice, koje nije aktivno angaovano u gaenju poara; Skloniti iz zone poara eventualno povreene; Zatvoriti dovod gasa na kunom prikljuku ( slavina ispred KMRS ) i odvod gasa,iza mesta poara (slavina ispred gasnog aparata ); Saekati da prestane isticanje gasa i da gas na mestu "curenja" izgori; Pristupiti gaenju poara, koristei aparate za gaenje poara sa suvim prahom. Vatrom zahvaenu elektroopremu ne gasiti vodom vesamo suvim prahom iliugljendioksidom. Osobu, kojoj gori odea, treba zaustaviti i odmah poloiti na pod, jer se kretanjem

vatra jo vie razbuktava, a plamen brzo obuhvata glavu i najosetljivije delove tela, tonajee dovodi do tekih opekotina. Pokriti je nekim prekrivaem, kaputom ili sl., imese spreava dovod kiseonika i gasi vatra.

Pri pojavi opekotina treba se pridravati sledeeg: Ne kvasiti i ne ispirati opeenu povrinu nikakvim tenostima i rastvorima, Ne dodirivati opekotine rukama i ne skidati plikove, jer je to veoma opasno, Odmah postaviti prvi zavoj preko cele oteene povrine. U nedostatku zavoja,oteene povrine uviti u ist arav ili platno, koulju ili drugi tekstilni materijal koji senalazi pri ruci. Bolje je opekotinu ostaviti otvorenu, nego je zavijati u prljavo rublje iliprljav zavoj. Pri skidanju odela sa opeenog treba biti oprezan. Ako je deo prilepljen uz kou,odsei ga makazama i ostaviti na koi, jer ako se nasilno skida moe se otrgnuti iopeena koa, to jako boli i otvara put infekcije; Ako spasilac ima pri ruci tablete protiv bolova, povreeni treba da popije dve tableteodjednom. Vie puta, u toku transporta povreenog do bolnice, dati mu po malo tenosti dapopije ( vodu sa malo soli, limunadu, aj, mleko i sl.).

Stalne mere za bezbedan rad i korienje gasne instalacije i aparata: Pre paljenja gorionika odnosno ukljuivanja gasnog aparata, obavezno provetriti

prostoriju, najmanje 3 min. Ako se i posle toga osea miris gasa, ne ukljuivati gasniaparat, vepreduzeti propisane mere za sluaj "curenja" gasa; Ukloniti sve lako zapaljive predmete, koji se nalaze u blizini gasnog aparata; Pridravati se u potpunosti upustva o paljenju - ukljuenju gasnog aparata; Svako uoeno oteenje gasne instalacije ili neispravnost gasnog aparata odmahprijaviti deurnoj slubi Distributera ili ovlaenom Servisu; Ne dozvoliti deci ili neupuenim licima da koriste gasne aparate; Ne dozvoliti nestrunim i neovlaenim licima da "majstoriu" na gasnoj instalaciji iaparatima.

U P O Z O R E NJ E !Sve propisane mere svode opasnosti i tetnosti na minimum!Korisnik je obavezan da ih primenjuje zbog sebe, svoje porodice i okoline!


________________________Sran Kora, dipl.in.ma


52/58

C.

GRAFIKI DEO


53/58

GRAFI SIMBOLIKI

UNUTRANJA GASNA INSTALACIJA

( Izvedeni prema )JUS A.A0.063/1996

SIMBOL SIMBOLNAZIV NAZIV

GASOVOD

IZOLACIJAgasovoda

Podzemni

Nad emniz

ZATITNA AURA

IZLAZ dimnih gasova

SPOJEVI

Prirubniki

Navojni

Zavareni

ZAPORNICEVNIZATVARA

KuglaSLAVINA

REGULATOR

PRITISKA GASA

GMERAPROTOKA GASA

Bez prikljuka

Sa priklju komUKR TENI VODOVI

VODOVI

Silazni

Usponski

25/20REDUCIR

GASNI TEDNJAK( sa 3 plamena )

STABILNI KOTAO

Cirkulacioni zagrejavodeza toplovodno grejanjetoplotne snage 40 kW

40

24

24ZIDNI KOTAOCIRKULACIONI

CZV

Na dimnjak

Na fasadu

ZIDNI KOTAOPROTONI

Na dimnjak

Na fasadu

ZIDNI KOTAOKOMBINOVANI

Na dimnjak

Na fasadu

AZV 120AKUMULACIONIBOJLER

Na dimnjak

Zapremine 120 lit.

ULAZ vazduha

DIMNJAK

20 x 20

15

( dimenzije u cm )

24

24

24

24


54/58

C.2. SPISAK CRTEA

Red

.

broj

Registarski broj crtea Naziv crtea Napomene

1. UGI 1 SITUACIONI PLAN

2. UGI 2 OSNOVA SPRATA

3. UGI 3 AKSONOMETRIJA

Datum:28. 05. 2014.

Odgovorni projektant:Sran Kora, dipl.ma.inLicenca br. 330 D148 06


55/58


56/58


57/58


58/58

Documents

6 Masinski projekat