5. SIS - Poprecni Profil Puta

7/25/2019 5. SIS - Poprecni Profil Puta

1/68

5

.

POPRENI PROFIL PUTA

SAOBRAAJNI INFRASTRUKTURNI SISTEMI

Elementi puta i dimenzionisanje kolovoznog profila


2/68

5. POPRENI PROFIL PUTA

1. Elementi poprenog profila

2. Kolovozni elementi3. Elementi trupa puta

4. Pratei elementi kolovoza

5. Dimenzionisanje kolovoznog profila


3/68

5. Popreni profil puta

Popreni profil je tehniki prikaz putapod pravimuglom u odnosu na osu puta.

Sadri dimenzijesvih funkcionalnih elemenataputa.

Telo puta prikazano upoprenom preseku zajedno sasvim prateim objektima i ureenjima.


4/68


5/68

ematski prikaz karakteristinih elemenata profila puta


6/68

Prostorna i fizika struktura puta


7/68

5.2. Kolovozni elementi

U kolovozne elemente spadaju:

kolovozne trake koje neposredno slue saobraaju ipratei elementikolovoza koji obezbeuju uslove zaodvijanje saobraaja.

Kolovozni elementi direktno slue za obavljanjesaobraajne funkcije. Njihovo dimenzionisanje vri seprema fizikim i dinamikim svojstvima korisnikasaobraajnog prostora.

Razdelne trake su pratei elementi koji posredno utiuna saobraajnu funkciju i imaju iri upotrebni smisao.

Svi kolovozni elementi se nalaze u priblino istojravni, sa internim varijacijama poprenog nagiba.


8/68

ematski prikaz karakteristinih kolovoznihelemenata: a. dvotrani putevi, b. autoputevi


9/68

Kolovozne trake


10/68

Trake za kontinualnu vonju ts

Trake za kontinualnu vonju ili vozne trake ine glavni deokolovoza. Namenjene su iskljuivo za protoni saobraaj. irina voznih traka zavisi od raunske brzine, a njihov broj

od merodavnog saobraajnog optereenja i nivoa usluge.

Normalna irina voznih traka se orijentaciono moesraunati prema:ts = 250 + Vr [cm]

gde 250 cm predstavlja statiku irinu merodavnog vozila,a Vr [cm/km/h] poreban zatitni razmak. Najvea irinavozne trake iznosi 3,75, a najmanja 2,75 metara.

Minimalan brojts traka iznosi 2 x 1 za puteve sadvosmernim saobraajem, odnosno 2 x 2 za autoputeve.


11/68

Trake za kontinualnu vonju ts

Pravilnikom za projektovanje puteva za javni saobraaj

predviaju se sledee dimenzijets traka:

Navedene mere vae za deonice puta u pravcimai krivinama radijusaR 200 m. Kod otrijih krivina,za pojedine kategorije vozila, sleduje dodatno proirenje.

* Teren: 1. ravniarski, 2. breuljkast, 3. brdovit, 4. planinski


12/68

Trake za kontinualnu vonju ts Vozne trake su meusobno zdruene u jedinstvenu

kolovoznu plou koja ima popreni nagib ka ivici kolovoza. Na deonicama u pravcu popreni nagib iznosi2 - 2,5%,koliko je potrebno za efikasno odvodnjavanje.

U krivinama, poprenim nagibom se savlauje jedan deo

centrifugalne sile, tako da njegova vrednost moe iznositidomax ip = 7% (9%).


13/68

Trake za sporu vonju tsp

To sudodatne vozne trake koje se grade na deonicama sa

veim usponima. Namenjene su teretnim vozilima, kako bise odrao planirani nivo usluge autoputa, odnosno putaI - IIsaobraajnog razreda.

Normalna irina trake za sporu vonju iznosi Tsp = 3,50 m.Ona se nalazi uz desnu ivicu protonog dela kolovoza, a odostalih traka odvojena je standardnim horizontalnimobeleavanjem.

Potreba za uvoenjem dodatne trake se javlja na onim mestimagdetrajna brzina teretnih vozila pada ispod 50 km/h.

Meutim, da bi traka za spora vozila bila i ekonomskiopravdana, potrebno jeproraunom propusne moi dokazatida e smetnje, koje prouzrokuju teretna vozila, izazvati

pogoranja uslova saobraaja u tolikoj meri da e se stanje

saobraajnog toka nalaziti ispod planiranog nivoa usluge.


14/68

Trake za usporenje i ubrzanje td,a

Javljaju se nadenivelisanim raskrsnicama, kao dopunski

element, uz protone vozne trake. Nalaze se uz desnu ivicu protonog dela kolovoza , na duinipotrebnoj zaprilagoavanje brzinaprilikom izlivanja i ulivanjau glavni saobraajni tok. Na taj nain, one slue za ublaenje

nepovoljnih efekata koje proizvode izlazno - ulivni manevri. Normalna irina ovih traka iznosi3,50 m. Po pravilu, izlazno -ulivne trake se grade uz desnu ivicu protonog dela kolovoza, naduini potrebnoj za prilagoavanje brzine.

Vizuelno izdvajanje od susednevozne trake vri se isprekidanomivinom linijom.


15/68

Trake za prestrojavanje tm Ove trake ulaze u sastav kolovoza uzoni povrinskih raskrsnica.

Slue za prestrojavanje vozila koja vre manevar skretanja naraskrsnici, sa trake za kontinualnu vonju. Normalna irina ovih traka iznosi3,50 m. Vizuelno izdvajanje od susedne vozne trake vri se isprekidanom

ivinom linijom ili kolovoznim zastorom druge boje, to jeefektnije ali skuplje reenje.


16/68

Ivine trake i ivine razdelne linije ti ,ti

Te trake su sastavni element kolovoza autoputeva i putevaI -

III razreda. Slueza vizuelno oivienjeprotonog dela kolovoza. Rade se

u osnovnoj kolovoznoj ravni uz ivice voznih trake. Tei se da se po boji razlikuju od osnovnih voznih traka, ili se

od njih razdvajaju kontinualnom obojenom linijom. Prema poloaju uprofilu razlikuju se ivina traka (ti) i

ivina linija (ti).


17/68

Ivina traka se gradi na granici protonog dela kolovoza i prate-

ih elemenata kolovoza (bankine, rigoli, srednja razdelna traka).Ivina linija razdvaja vozne trake od trake namenjene mirujuemsaobraaju.

Normalne irine ivinih traka kreu se od 0,20 do 0,50 metara,to zavisi od ranga puta i terenskih uslova.

Uobiajeno je da se kriterijum za njihovu primenu vezuje zaraunsku brzinu:

za Vr > 100 km/h ti = 0,50 m (max 1,0 m)za 80 < V r 100 km/h ti = 0,35 mza Vr 80 km/h ti = 0,20 m

Normalna irina ivine linije iznosi ti = 0,20 m.

Ivine trake i ivine razdelne linije ti ,ti


18/68

Zaustavna traka tz

Zaustavna traka je kontinualna saobraajna traka koja prati

protoni deo kolovoza. Primenjuje se kaoobavezan element autoputeva, a po potrebi ikod magistralnih puteva sa dve saobraajne trake.

Namenjena je zazaustavljanje i privremeno stacioniranje vozilakoja usled kvara ili drugih opravdanih razloga imaju potrebu dase iskljue iz saobraajnog toka.

Ovakvom funkcijom zaustavna trakadoprinosi ostvarenjuplanirane protonostii smanjenju mogunosti udesa.


19/68

Zaustavna traka tz

Ispitivanja u Nemakoj i SAD su pokazala da se na svakih4.000 -

5.000 voz/km moe oekivati potreba za jednim zaustavljanjem, bilozbog kvara na vozilu ili iz subjektivnih razloga. To znai da se pri optereenju puta od 4.000 - 5.000 vozila na satpojava zaustavljenog vozila priblino deava na svakom kilometru.

Osim toga, opravdanje za uvoenje zaustavne trake potvruju i

podaci slube bezbednosti saobraaja, po kojima je vozilozaustavljeno na protonom delu kolovoza est uzroniksaobraajnih udesa.

Iz tih razloga se zaustavna traka uvodi kaoobavezan element na

svim putevima sa optereenjem veim od PGDS > 12.000 voz/dan. Normalna irina zaustavne trake iznosi2,50 m. U tekim terenskim uslovima kao i na dugakim mostovima i

tunelima (L > 100 m), irina zaustavne trake moe se smanjiti domint

z= 1,50 m.


20/68

S obzirom na svoju funkciju, zaustavne trake se po pravilu

grade sa lakom kolovoznim konstrukcijom, a poeljno je i sakolovoznim zastorom u drugoj boji. U SAD i Kanadi se zaustavna trakagradi na proirenojbankini, koja se oprema lakom kolovoznom konstrukcijom sa

zastorom od kamene sitnei svetle boje. Nivelacija zaustavne trake se najee izvodi sa standardnimpoprenim nagibom ip = 2,5% usmerenim ka ivici planuma.

Zaustavna traka tz


21/68

Trake za parkiranje tp

To su mestimina proirenja kolovoza namenjena za poduno

parkiranje vozila ili autobuska stajalita.Primenjuju se samona putevima III - V razreda saobraajnogoptereenja.

Na putevima vieg ranga, parkiralita se grade kaosamostalne

kolovozne povrine, izvan osnovnog profila puta.Normalna irina trake za parkiranje iznosi2,50 metara, dok sesamostalna odmorita projektuju po posebnom programu.


22/68

5.3. Pratei elementi kolovoza

Pratei elementi kolovoza, obavljajupomone funkcije kojedo-

prinose bezbednosti saobraaja i stabilnosti putne konstrukcije:bankina (element javnog puta u nasipu koji obezbeuje bonustabilnost kolovozne konstrukcije i slui za postavljanjesaobraajne signalizacije i opreme puta);

rigol(element javnog puta u useku zaprihvatanje ikontrolisano voenje povrinskih voda, koji obezbeujestabilnost kolovozne konstrukcije);

berma (prostor izmeu rigola i kosine useka, slui za zatitu

rigola od erodiranog materijala, postavljanje signalizacije iobezbeenje preglednosti puta);razdelni pojas i razdelna traka (prostor izmeu dve kolovoznetrake, slui za fiziko odvajanje smerova kretanja ili odvajanje

vozila od drugih vidova saobraaja.


23/68

Bankina - b

Bankina - ivini element putnog profila u nasipu,kojim se obezbeuje:

Bona stabilnost kolovozne konstrukcije Psihika sigurnost vozaa Postavljanje putne opreme i signalizacije Privremeno deponovanje materijala za

rehabilitaciju kolovoza Privremeno zaustavljanje vozila u kvaru


24/68

Bankina - b


25/68

Rigol r

Rigolje konstruktivni detalj putnog profila u useku, sluizaprihvatanje povrinskih voda i njihovo kanalisanovoenje. Oblik rigola i njegove dimenzije zavise odkoliine vode i hidraulikih uslova oticanja, to se za svakikonkretan sluaj mora dokazati posebnim proraunom.

irina trouglastog rigola kree se u granicama od 0,60do 1,00 m, a popreni nagib jeod 10% do 15%. Grade se

najee od betona livenog na licu mesta, ili odprefabrikovanih elemenata koji se usauju na sveubetonsku podlogu.


26/68

Berma b Berma jezaravan izmeu rigola i kosine useka. Slui za zatitu rigola od erodiranog materijala, zapostavljanje saobraajne signalizacije, za otvaranjepreglednosti puta u krivinama i sl.

U normalnim okolnostima, berma se projektuje sa irinamaod 1,00 do 1,5 m, a najee ona iznosi b = b - r.

Kod putnih profila koji se nalaze u nedovoljno preglednimkrivinama, berma se proiruje prema zahtevima preglednosti.

Rigol i berma


27/68

Razdelni pojas - Rp i razdelna traka - Rt

Razdelni pojas, odnosno razdelna traka predstavljajuobavezanelement autoputskih profila. Slui za fiziko razdvajanje kolovoza po smerovima, smetaj

saobraajno - tehnike i eksploatacione opreme puta

(vertikalna signalizacija, zatitne ograde, detalji zaodvodnjavanje, zatitno zelenilo i sl.). Najpovoljnija irina razdelnog pojasa Rpje prema amerikim

preporukama 60 ft (18,3 m) ili eventualno 40 ft (12,2 m),

ime se postie potpuno razdavajanje smerova, dobija sekomotan prostor za reavanje svih tehnikih problema (postojii rezerva za dodavanje novih saobraajnih traka) i mogue ga

je oplemeniti visokim zelenilom.


28/68

Razdelni pojas - Rp i razdelna traka - Rt

U Evropi i kod nasje uobiajena irina razdelnog pojasa3do 4m.

Na odreenim mestima vrise prekid zelenila razdelne trake(pojasa) i gradi se kolovozna konstrukcija, ime se u sluaju

potrebe (saobraajne nesree, radovi) omoguuje prelazvozila sa jednog kolovoza na drugi.

Ovi prekidi se obaveznorade ispred i iza raskrsnica ivelikih mostova i tunela, a na otvorenim deonicama

priblino na svaka 2 - 3 km puta. Geometrijska i konstruktivna obrada prekida treba da

omogui manevre promene kolovoza sa Vp 50 km/h..

R j d l i j l j b j i


29/68

Reenje sa razdelnim pojasom zasluuje posebnu panju u ravnia-

rskim terenima, akod padinskih trasa dolazi u obzir kaskadnosmicanje kolovoza sa denivelisanim razdelnim pojasom promenljiveirine ime se postie bolje uklapanje puta u prirodnu sredinu.

Razdelni pojas

i razdelne trake


30/68

Standardno oblikovanje razdelne trake u krivini


31/68

irina kolovoznog profila puta

Opisani pratei elementi, zajedno sa kolovoznim trakamaine kolovozni profil puta.

Njegove dimenzije zavise od pojedinanih dimenzija

primenjenih elemenata, ili u optem sluaju, od prostornepozicije puta (usek, nasip, zasek):

Prostorna pozicija Dvotrani putevi Autoputevi

u nasipu Pn = 2b + t An =2b + Rt + t

u useku Pu = 2(b + r) + t Au =2 (b + r) + Rt + t

u zaseku Pz = b + b + r + t Az =b + b + r + Rt + t


32/68

5.4. Elementi trupa puta

Elementi trupa utiu na oblik i dimenzije poprenogprofila. Formiraju spoljne konture putne konstrukcije.

Zavise od spoljnih uticaja: prirodni nagibi padina,vrsta i kvalitet zemljanog materijala, hidrolokiuslovi, obim investicionih sredstava.

Elementi trupa puta su:

1. kosine useka i nasipa2. zatitni elementi trupa puta


33/68

Kosine useka i nasipa

Ngibi kosina nasipa i useka treba da budu to blai, kako bise uklopili u okolinu i izbeglo remeenje prirodne ravnotee.

Poeljni nagibi su 1:n 1:2 do 1:1.5. Zaobljenje, radi vizuelnog efekta i iz konstruktivnih razloga.

Ozelenjavanje na kosinama do 1:1.5. U najveem broju sluajeva, ovakve granine vrednosti

zadovoljavaju igeotehnike kriterijume. U optem sluaju,otrina nagiba zavisi kako od kvaliteta

zemljanog materijala, tako od visine nasipa, odnosno dubineuseka, pa ako ne postoje ogranienja koja namee prirodnasredina i uopte okolina, preporuuju se odnosi kao na slici:


34/68

Orijentacioni nagibi kosina trupa puta u zavisnosti od visinskihodnosa KN/KT: a) trup puta u useku, b) trup puta u nasipu


35/68

Oblikovanje kosina na kontaktu zemljanog trupa sa terenom

Z tit i l ti t t


36/68

Zatitni elementi trupa putaZa zatitu trupa puta od povrinskih voda, na ugroenim mestima kao to sunoice nasipa na vioj strani padine, prelazi iz useka u nasip i dr. moraju se

predvidetizemljani kanali ili posebno ureene kinete.Njihov zadatak je daprikupe i kanaliu vodu koja se sliva sa kosine trupaputa i padine.

Z tit i l ti t t


37/68

Zatitni elementi trupa puta

Oblikovanje kosina na kontaktu zemljanog trupa sa terenom

Kod brdovitih i planinskih terena se moe javiti potreba zaprimenom vetakih objekata: potpornih i oblonih zidova, galerija,

vijadukata itd.koji e diktirati sloenije uslove za geometrijsko oblikovanjetrupa puta i ureenje putnog pojasa.

Detalj drenae


38/68

5.5. Dimenzionisanje kolovoznog profila

Geometrijsko dimenzionisanje kolovoznog profila vri se uprvoj faziprojektnih istraivanja, tj. u fazigeneralnog projketakada su sagledani makro pokazatelji situacionih i nivelacionihmogunosti za razvoj trase.

U ovoj fazi se elementi saobraajnog programa (Qmer, NUP, V0i dr.) dovode u realan odnos sa kapacitetom (Qmax) i iz togodnosa se donose zakljuci o potrebnoj strukturi i dimenzijamakolovoznog profila.

Proces dimenzionisanja se sprovodi u dva koraka: prvi daje osnovu za odluku autoput ili dvotrani put, drugi korak obezbeujepravilan izbor kolovoznog profila i

utvruje veliinu rezervi u propusnoj moi puta.


39/68

Merodavni saobraajni inioci

Kroz dimenzionisanje poprenog profila morajuse ispuniti

saobraajni zahtevi kao to su: merodavno saobraajnooptereenje (Qmer), osnovna brzina (V0) i najvee oekivanosaobraajno optereenje (vrno saobraajno optereenje Qv).

Stoga se usvojenitipski kolovozni profil proverava sastanovitapropusne moi (N = Qmax) i dozvoljenog protoka(Qd) u stvarnim uslovima puta i saobraajne strukture.

Polazni ciljje da se obezbede odgovarajui uslovi za protok

Qmer, odnosno Qv. Ovi pokazatelji se izraavaju ekvivalentnim brojem voznihjedinicaPA/h, pri emu vrednosti ekvivalenata zavise odveliine uspona i padova, kao i uslova odvijanja saobraaja.


40/68

Merodavni saobraajni inioci

Za razliku od detaljne analize propusne moi, ovde seprimenjujuprosene vrednosti ekvivalenatapremaoptem karakteru terena, kao to je dato u tabeli:


41/68

Kada poznajemo strukturu toka Qmer (ili Qv), proraun

saobraajnog optereenja sprovodi se mnoenjem odgovarajuihekvivalenata sa brojem pojedinih kategorija vozila u toku:

Qmer = nPA + nTV Et + nBUS Eb + nMC Em + nBC Ec [PA/h]gde je:

Qmer - merodavno saobraajno optereenje[PA/h]nPA -broj putnikih automobilanTV - broj teretnih vozilanBUS - broj autobusa

nMC - broj motorciklanBC - broj biciklaEt, Eb, Em, Ec - ekvivalenti za odgovarajue vrste vozila

prema karakteru terena (iz prethodne tabele).


42/68

Mogunosti poprenog profila da ispuni saobraajne zahteveizraavaju se kroz:

propusnu mo (N) i

dozvoljeni protok (Qd).Meutim, kako se popreni profil dimenzionie u poetnoj fazi

projektnih razmatranja, propusna mo se proraunava saprosenim vrednostima korekcionih faktora.

Dozvoljeni protok (Qd)je preko pojma osnove brzine (Vo) istepena iskorienja propusne moi (Qi/N) direktno povezan saosnovnim zakonitostima saobraajnog toka, tj. merodavnim

nivoom usluge.Ostvarenje osnove brzine (Vo) se moe oekivati u idelanimuslovima ako protok ne pree vrednosti Qdprikazane u tabeli

koja sledi.


43/68

Navedene vrednosti N i Qd odnose se na idealne uslove puta isaobraaja, stoga je neophodno primenitikorekcione faktore putaza preglednost preticanja, irinu saobraajne trake, uticaj bone

smetnje, uspona i padova. Uzimaju se prosene vrednosti, jer realnielementi puta u ovoj fazi nisu poznati.Uticaj strukture saobraajnog toka ovde nije potreban, jer je veukljuen preko ekvivalenata (saobraajni zahtevi Qmer i Qv su

izraeni uPA/h).

Proseni korekcioni faktor uticaja duine deonice na kojoj je


44/68

Proseni korekcioni faktor uticaja duine deonice na kojoj jeobezbeenaduina preticajne preglednosti - Cp

% duine trase sapreglednou zapreticanje[%]

100 80 60 40 20 0

Cp 1,00 0,95 0,90 0,80 0,70 0,60

irinats[m] 3,50 3,25 3,00 2,75

Cts 1,0 0,90 0,80 0,70

Proseni korekcioni faktor uticaja irine saobraajne trake - Cts

Udaljenost bonesmetnje od ivicekolovoza[m]

1,80 1,20 0,60 0,00

Cbs 1,0 0,95 0,90 0,80

Proseni korekcioni faktor uticaja bone smetnje - Cbs


45/68

Trajna brzinaTV [km/h]

50 40 30 20 15

Ct 1,0 0,95 0,85 0,65 0,50

Proseni korekcioni faktor uticajateretnih vozila nausponima i padovima - Ct

Imajui u vidu pokazatelje stanja saobraajnog toka pri razliitimnivoima protoka, moe se zakljuiti da na propusnu mo puta (N= Qmax) ne utie faktor preticajne preglednostijer zbog velike

gustine saobraajnog toka preticanje nije mogue.S druge strane, osnovni uticaj teretnih vozila na saobraajni tokukljuen je indirektno preko saobraajnih zahteva (Qmer, N).


46/68

Konani izraz za proraun mogunosti poprenog profila nanivou propusne moi (N) i dozvoljenog protoka (Qd) u realnim

uslovima glasi:Qd= Qd* Cp * Cts * Cbs [PA/h]

gde jeQd - dozvoljen protok u realnim uslovima puta

Qd - dozvoljen protok pri idealnim uslovima putaCp, Cts, Cbs - korekcioni faktori

N = N * Cts * Cbs * Ct [PA/h]

gde jeN -propusna mo u realnim uslovima putaN -propusna mo pri idealnim uslovima putaCts, Cbs, Ct - korekcioni faktori


47/68

Postupci u dimenzionisanjupoprenog profila -Algoritam dimenzionisanja

poprenog profila

Prvi korak dimenzionisanja poprenog profila


48/68

Prvi korak dimenzionisanja poprenog profilaje neophodan kaoosnova za trasiranje u generalnom projektu (R 1 : 25.000 - 1 : 50.000).

Na osnovu programskih pokazatelja i kategorije putarazreava se

osnovna dilema: dvotrani put ili autoput?Granini uslov za odluku o usvajanju autoputnog profila je:

Qmer 1800 [PA/h/oba smera]Potreban broj traka po smeru rauna se prema:

Qmern = ---------Qdts gde je:

n -broj saobraajnih traka po smerovima

Q

mer - merodavno saob. optereenje za jae optereen smer[PA/h/smer]Qdts - dozvoljen protok po jednoj saobraajnoj traci

(Qdts = 1000 PA/h/ts)Ukoliko je Qmer < 1800 [PA/h/oba smera], usvaja se odgovarajui

popreni profil dvotranog puta sa kojim se pristupa trasiranju.

Prvi korak dimenzionisanja poprenog profila


49/68

Udrugom koraku dimenzionisanja koriste se rezultati procesa

trasiranja, tj. poduni profil, i konano utvruje karakter terenadu trase.Istovremeno se na osnovu situacionog plana i podunog profila,kao i na osnovu usvojenog poprenog profila, odreuju

korekcioni faktori i proraunava propusna mo (N) idozvoljeni protok (Qd).

Odluka o poprenom profilu donosi se na osnovu uporeenjasaobraajnih zahteva i mogunosti profila uz uslov da je

Qd > Qmer odnosno N > Qv.Ukoliko oba zahteva nisu ispunjena, neophodno je razmotritinovi popreni profil, ili istraiti povoljnije reenje trase, koje edati vee vrednosti korekcionih faktora.

Drugi korak dimenzionisanja poprenog profila


50/68

Standardni popreni profili

Sadraj i dimenzije putnog profila zavise od ranga puta,eksploatacionih pokazatelja i konkretnih terenskih uslova.

Pokazala se potreba da osnovni sadraji putnog profila budugeometrijski standardizovani po kategorijama koje zaosnovu uzimaju razred puta i opti karakter terena.

U procesu definisanja poprenih profila prvo se usvaja

odgovarajui tipski popreni profili zatim se definienormalni popreni profil.


51/68

Tipski popreni profil

U procesu definisanja poprenih profila, neophodan jejedinstven pristup u projektovanju magistralne i regionalneputne mree.

Standardizacijom elemenata koji ine kolovozni profil,

obuhvaeni su autoputevi, putevi I i II reda i dvotrani puteviI - III razreda saobraajnog optereenja.

Tipski popreni profilzavisi od ranga puta, eksploatacionihpokazatelja i karakteristika terena, a pratei elementi reavaju

se u skladu sa lokalnim uslovima.

Na sledeim slikama su prikazani osnovni tipovigeometrijskih putnih profila.


52/68

A-35.50 - tipski profil autoputa sa est voznih traka

A-35.50/1 - mogua varijanta prve etape

A-28 - tipski profil autoputa sa etiri vozne trake u


53/68

A 28 tipski profil autoputa sa etiri vozne trake u

ravniarskom i breuljkastom terenu

A-28/1 - mogua varijanta prve etape

A-24 - tipski profil autoputa sa etiri vozne trake


54/68

A 24 tipski profil autoputa sa etiri vozne trake

u brdovitom i planinskom terenu

A-24/1 - mogua varijanta prve etape


55/68

P-12.50 - tipski profil puta prvog razreda u ravniarskom terenu

P-10.70 - tipski profil puta prvog razreda u breuljkastom i

brdovitom terenu; tipski profil puta drugog razredau ravniarskom i breuljkastom terenu


56/68

P-9,.50 - tipski profil puta dugog razreda u brdovitom terenu; tipski

profil puta treeg razreda u ravniarskom i breuljkastom terenu

P-8.40 - tipski profil puta treeg razreda u brdovitom i planinskombrdovitom terenu; tipski profil puta etvrtog razreda uravniarskom

i breuljkastom terenu


57/68

Normalni popreni profil

Konaan cilj izbora i dimenzionisanja elemenatapoprenog profila je da se utvrdistandardni geometrijskii konstruktivni obrazac za prvu projekciju puta.

To je tzv. normalni popreni profil koji predstavljatipskoreenje u standardnim prirodnim i saobraajnimuslovima.

Njime se utvruju fizike razmere putne konstrukcije,definiu interni odnosi primenjenih elemenata i reavajutipski konstruktivni detalji.


58/68


Uobiajeno je da normalni popreni profil sadri sledeepodatke:

irine pojedinih elemenata putnog profila i ukupnu irinukolovoznog profila;

Relativne nivelacione odnose primenjenih elemenata; Nagibe i uslove oblikovanja kosina; Granice angaovanja putnog zemljita; Konstruktivna reenja donjeg i gornjeg stroja sa

karakteristinim detaljima; Sistem odvodnjavanja sa potrebnim detaljima; Vrstu i poloaj elemenata saobraajno - tehnike opreme; Detalje etapne gradnje (ukoliko se predvia projektom).

U optem sluaju, put do usvajanja normalnog poprenog profila


59/68

U optem sluaju, put do usvajanja normalnog poprenogprofilaprolazi kroz dve osnovne faze:1. Na osnovu generalnih planerskih postavki (kategorizacija puta,funkcija puta u mrei, reima saobraaja i dr.) i sa definisanimeksploatacionim pokazateljima (saobraajno optereenje, eljeninivo usluge i raunska brzina),pristupa se: izboru neophodne strukture i geometrijskih dimenzija putnog profila (sadraj elemenatakolovoza i planuma puta).Pri tome se moraju uzeti u obzir topografska i geotehnikaogranienja podruja kroz koja put prolazi2. Na osnovu utvrene strukture putnog profila pristupa se:

detaljnom inenjerskom dimenzionisanju kolovozne konstrukcije, dimenzionisanju elemenata trupa puta, usvajanju sistema odvodnjavanja sa odgovarajuim hidrolokim ihidraulikim analizama, kao i

sagledanju specifinih objekata zatite puta i okoline.


60/68

S obzirom na specifinosti koje se javljaju urazliitimpozicijama puta,razlikuju se normalni profili:

u pravcu i krivini, odnosnoprofili u useku, nasipu i sl,

tako da se broj normalnih profila u zavisnosti odkonkretnih uslova kree od 6 - 10 za svakukarakteristinu deonicu.

Na slikama koje slede prikazani su primeri normalnihpoprenih profila dvotranog puta i autoputa (u pravcui krivini).


Normalni popreni profil dvotranog puta (P 9 50)


61/68

Normalni popreni profil dvotranog puta (P - 9.50)u pravcu: nasip, zasek, usek.


62/68


63/68

Karakteristini detalji normalnog poprenog profilad (P 9 50)


64/68

dvotranog puta (P - 9.50)

Berma

Ivina trakaRigol

Bankina

Kanal za odvod vode

Normalni popreni profil autoputa (A - 28)


65/68

Normalni popreni profil autoputa (A 28)u krivini: nasip, zasek, usek.

Karakteristini detalji normalnog poprenog profila


66/68

Karakteristini detalji normalnog poprenog profilaautoputa (A - 28) u pravcu i krivini


67/68

Geometrijska i konstruktivna reenja karakteristinihdetalja autoputskog profila oblikovanog po amerikomuzoru:

a) zaustavna traka sa lakom kolovoznom podlogom izastorom od nevezane kamene sitnei svetle boje;

b) uzana razdelna traka, umesto zelenilom, obraenaje isto kao zaustavna traka. Ovim se ublauje efekatbone smetnje i dobija optika voica kolovoza, atakoe i omoguuje efikasno odvodnjavanje.

Zatitna ograda du razdelne trake vodi se uvek uzkonveksnu ivicu krivine.


68/68

Documents

5. SIS - Poprecni Profil Puta