Uvod

Finansijski poloaj preduzea obrazuju njegova aktiva i pasiva. On se izraava kroz finansijsku strukturu, likvidnost i solventnost. Informacije o finansijskoj strukturi su od interesa pri donoenju odluka o daljem zaduenju preduzea, o raspodeli dobitka i za procenu sigurnosti uloenog kapitala. Informacije za procenu finansijskog poloaja su sadrane u bilansu stanja. Informacije o promeni finansijskog poloaja obezbenuju se izradom izvetaja o tokovima kapitala, odnosno promenama neto obrtnog fonda. Informacije o prinosnom poloaju nalaze se u bilansu uspeha, ali se znaajni pokazatelji uspenosti utvrnuju kombinovanjem informacija sadranih u bilansu uspeha i bilansu stanja. Ovi bilansi vezuju se za kraj poslovne godine i zato predstavljaju godinji obraun. U naoj zemlji preduzea koja vode poslovne knjige sastavljaju i polugodinji obraun. Struktura bilansa stanja i uspeha nije u potpunosti prilagonena potrebama analize i kontrole finansijskog poloaja preduzea. Da bi informacije date u finansijskim izvetajima bile od koristi korisnicima moraju da poseduju etiri osnovne kvalitativne karakteristike, a to su: razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost.

1

Teorija i analiza bilansa Struktura racunovodstva: to je disciplina koja se bavi transakcijama podataka, to je vestina belezenja, izvestavanja i analize. Ima 4 discipline: knjigovodstvo sa bilansom obracun troskova i rezultata racunovodstveno planiranje i analiza racunovodstvena revizija i kontrola Knjigovodstvo sa bilansom je racunska osnova racunovodstva jer ostale discipline koriste njene podatke. Nedokumentovane promene dovode do poredjenja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem (inventar) i vrse se predzakljucna knjizenja kroz dnevnik i glavnu knjigu i tada vise nemamo knjigovodstveno vec stvarno stanje. Tada na osnovu zakljucnog lista sastavljamo BS, BU, izvestaj o tokovima gotovine, izvestaj o promenama kapitala i beleske. BS: je prikaz imovine na dan, sadrzi naziv firme, datum, novcanu jedinicu i sistem preciznosti u 000 din. Predstavlja imovinu po obliku i imovinu po vlasnistvu. Izmedju a i p ne postoji direktna veza. Ne moze da se tvrdi koji je deo stalnih sredstava finansiran iz sopstvenog kapitala a koji iz obaveza. Zbir aktive nije jednak zbiru imovine. U slucaju gubitka koji se iskazuje u aktivi, i u slucaju ako su ispravke vrednosti aktivnih pozicija iskazane u pasivi A IMOVINA i P Kapital + Obaveze. Ovaj drugi slucaj vise ne postoji jer postoji zelja da P predstavlja izvore sredstava, i u tom slucaju P Kapitalu. Zadaci bilansa: 1. Primarni cilj je zastita poverilaca, pribavljanje dodatnog kapitala se vrsi tako sto su se trazili krediti kod banaka tako da su trazioci sredstava prezentovali svoje poslovanje i imovinu koju poseduju. 2. za kontrolu ocuvanja kapitala i uspeh firmi, sa razvojem korporacija, fin. Izv. Dobijaju sve vise na znacaju a javljaju se i investitori. Dolazi do razdvajanja vlasnistva i upravljanja. Kontrolu preduzeca vrse i drzavni organi i to preko fin. Izvestaja. 3. Bilans pruza osnovu za donosenje odluka o raspodeli rezultata. Raspodela ne zavisi samo od rezultata vec i od fin. Polozaja i ciljeva. Preduzeca sa gubitkom ne mogu celu dobit raspodeliti vec zadrzati deo za poboljsanje strukture sopstvenog kapitala i likvidnosti. Korisnici bilansa: Uprava firme najveci korisnik, zadatak uprave je ocuvanje kapitala odnosno da preduzece posluje rentabilno i da izmiruje svoje obaveze (likvidnost), zatim dugorocno ocuvanje kapitala. Uprava snosi odgovornost za tacnost fin. izvestaja. Oni su povlasceni korisnici jer su im dostupne i dr. inf. koje ne znaju eksterni korisnici. Iz bilansa stanja odlucuju o angazovanju sredstava; BU da li kapital donosi dovoljno profita, da li da se prosiri poslovanje, koje proizvode forsirati, procenjuje se mogucnost zaduzivanja itd... Vlasnici investitori, potencijalni gledaju BS, ucesce sopstvenog kapitala sto govori o sigurnosti kapitala. Koliki je dobitak iz BU da li ce se kapital zadrzati ili povuci ili ce izvrsiti dodtano ulaganje. I na ovaj nacin se donosi odluka o alokaciji resursa. Poverioci na drugom mestu, jer se manje sredstava pribavlja putem kredita. Njih zanima koliko je firma vec zaduzena, nivo kamate iz BU, rocnost kredita, likvidnost iz BS i novcani tokovi (izvori gotovine, za sta se trosi i kolika je neto gotovina). Poveriocima odgovara da sredstva budu u imovini, a vlasnicima u kapitalu jer je njihov cilj da im se pozajmljena sredstva vrate a vlasnicima je vazan rast firme.

2

Dobavljaci imaju kratkorocan interes sem kod glavnih i velikih dobavljaca koji imaju dugorocan interes. Drzava i njene agencije Izvestaji su joj vazni zbog poresa. Ambijent poslovanja kreira drzava i preko fin. izvestaja koriguje ekonomsku politiku. Poresku politiku uskladjuje sa stanjem u privredi tako da stimulativno deluje na preduzeca. Zaposleni pored zarade zanima ih rentabilnost jer se na bazi nje procenjuje sigurnost radnog mesta. Javnost uspesnost opstina zavisi od uspesnosti firmi. Rangiranje zadataka bilansa: Zadatak je da pruzi stvarnu sliku imovinskog i finansijskog polozaja kao i prinosnog polozaja preduzeca. Zatim da se kapital odrzi i uveca, da se kontrolise odrzanje kpitala na osnovu fin. izvestaja sto je sigurnosna funkcija; omogucava nadzor nad poslovnim procesima, donosi se odluka o raspodeli na bazi fin. izvestaja. odluke koje se donose na osnovu BS, zadrzavanje dobiti da bi preduzece poboljsalo fin. polozaj. Polaganje racuna uprava polaze racun vlasnicima sa kakvim uspehom je ona koristila kapital. Vlasnici odlucuju da li da zadrze ili otpuste upravu. Nacela urednog knjigovodstva: su skup pravila koja se odnose na inventarisanje, vodjenje knjiga i bilansiranje. Cilj im je da obezbede finansijske izvestaje koji ce zadovoljiti zadatke bilansa. Nacela urednog knj. obuhvataju: naclea urednog knjigovodstva u uzem smislu naclea urednog inventarisanja nacela urednog bilansiranja Nacela urednog knjigovodstva u uzem smislu: su nacela koja treba da obezbede materijalnu i formalnu urednost knjiga. Njihova primena treba da obezbedi uredno, jasno, potpuno, istinito i tacno knjigovodstvo. Materijalna urednost je zahtev da se informacije koje se pruzaju budu tacne. Tacnost se obezbedjuje tako sto se: mogu registrovati samo sve stvarno nastali poslovni dogadjaji. Ne sme se registrovati fiktivni dogadjaj (fiktivna faktura za robu koja nije isporucena itd.). Potrebno je da se evidentira tacna vrednost i da se evidencija vodi na pravim racunima; potrebno je knjizenje svih nastalih dogadjaja (nacelo istinitosti). Formalna ispravnost se obezbedjuje sukcesivnom organizacijom racunovodstva i adekvatnim izborom sistema vodjenja knjiga. Oragnizacijom utvrdjujemo: koje cemo poslovne knjige voditi, kakav ce biti odnos izmejdju finansijskog i pogonskog knjigovodstva. Organizacija zavisi od potreba preduzeca koje obezbedjuje ostvarivanja zadataka. Kako je kreirana dokumentacija kljucno za formalnu ispravnost. Za formalnu ispravnost 3 kvaliteta podataka: blagovremenost, jasnost i mogucnost provere. Knjige se vode na nacim da omoguce kontrolu ispravnosti knjizenja, cuvanje i sagledavanje svih promena na racunima glavne knjige, i pomocnih knjiga. Poslovne knjige koje se vode: dnevnik, gl. knjiga i pomocne knjige dnevnik i gl. knjiga se cuvaju 10 godina, pomocne 5 god. a godisnji zakljucak trajno. Nacela urednog inventarisanja: Inventarisanje je proces utvrdjivanja stvarnog stanja imovine na dan, to je postupak merenja, vaganja i brojanja imovine. Inventar je rezultat inventarisanja, tj. detaljan popis imovine, potrazivanja i obaveza na dan. Potrazivanje se potvrdjuje slanjem obrasca dr. preduzecu koje ce da potvrdi svoje obaveze prema nama. Salje se 2 primerka. Jedan se vraca kao dokaz potrazivanja a drugi to preduzece zadrzava kao dokaz obaveze.

3

Nema urednog bilansa bez inventara. Inventar ima 2 zadatka: kod novonastalih firmi inventar sluzi za prvi bilans a kod drugih za svodjenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. Nacela urednog inventarisanja: 1. Pojedinacno obuhvatanje i procenjivanje svaki imovinski predmet se unosi pojedinacno i procenjivanje se vrsi pojedinacno. Odustaje se pod uslovom velikog broja istih stvari. Ovo pravilo je vazno zbog kontrole. 2. Potpunost mora se popisati celokupna imovina. Ona koja se nalazi u firmi kao i ona koja se nalazi kod drugih. Tudja imovina se takodje popisuje kada se nalazi kod nas i to na posebnoj popisnoj listi. 3. Nacelo ekonomske svojine predmet popisa nije samo imovina koja se nalazi u preduzecu vec i ona na koju imamo ekonomsko pravo (auto na kredit). Ekonomska svojina postoji kada se uzivaju sve koristi i snose svi rizici i troskovi koji su vezani za njenu upotrebu a ona nije u vlasnistvu preduzeca. (dok se ne otplati poslednja rata). 4. Nacelo adekvatnog obelezavanja ako se imovina zavede pod drugim nazivom stvara se manjak ili visak, tako da je isti naziv neophodan ako i u knjigovostvu. 5. Nacelo omogucavanja naknadne provere uvek se cuvaju radne liste i prilazu uz popisnu listu i obezbedjuje se provera. Metode inventarisanja: 1. Inventarisanje na odredjeni dan inventarisanje se vrsi na dan kad i bilans, 31.12. Moze se koristiti kod preduzeca koja nemaju veliki br. imovine. To se ne moze uraditi u velikim preduzecima jer se mora formirati veliki broj popisnih komisija i to ne moze raditi neko ko nije kompetentan. Tako obicno inventarisanje pocinje 10 dana pre i zavrsava se 10 dana posle dana bilansa. Greske se mogu javiti kod ovog metoda. 2. Metoda permanentnog inventara vrsi se na bazi knjigovodstva tokom godine se evidentira pocetno stanje + nabavke izdavanja i na taj nacin se dobija stvarno stanje. Pod uslovom da je proknjizenja svaka nabavka i izdavanje moze se predvideti stvarno stanje. Kod nas se ne smatra da je ova metoda dovoljna pa se trazi i fizicko popisivanje. Dopusta se ako postoji dobro magacinsko knjigovodstvo i odsustvo izdavanja koje nije registrovano sto je tesko ostvariti. 3. Metoda dodavanja i oduzimanja je reakcija na prvi metod. Dopusten je popis tokom godine. Ako popis uradimo pre bilansa dodaju se sve nabavke i odbijaju sva izdavanja do bilansa. Suprotno bi bilo ako se inventar radi nakon bilansa. Ovaj metod predstavlja kombinaciju stvarnog i knijgovodstvenog stanja. 4. Inventarisanje metodom uzorka samo za zalihe. Vrednost lagera pomocu uzetih uzoraka. Primenjuje se selektivno za veliki broj razlicitog materijala (fabrika dugmadi). Broj uzetih uzoraka zavisi od velicine lagera. Na ovaj nacin redukuju se troskovi inventarisanja a greske nisu vece od fizickog popisa. Vazna je za kratkorocan obracun rezultata jer je vazna kolicina koja nije potrosena. Nacela urednog bilansiranja: skup pravila na osnovu koga dobijamo godisnji obracun koji ce biti razumljiv, pouzdan, uporediv i da sadrzi sve vazne inf. koje su neophodne za donosenje odluka. Formulisanje pravila vrsi vise institucija: Medjunarodni komitet za standardizaciju finansijskih izvestaja odredjuju kako cemo odredjeno pravilo primeniti i u kom slucaju; Medjunarodni komitet za HOV obezbedjuje pravila za preduzeca cije se akcije kotiraju na berzi. Ova dva komiteta su uspostavila saradnju kako bi bila veca uporedivost fin. izvestaja. Medjutim primena odredjenog pravila moze biti u suprotnosti sa ciljevima tako da se pruza mogucnost izbora (zalihe po FIFO, LIFO...itd).

4

Nacelo jasnosti: odredjuje pravila koja treba postovati kako bismo dobili fin. izvestaj koji je razmljiv korisnicima. Odnosi se na formalnu urednost. Vazno je da se spreci da tacna inf. bude prezentirana nejasno zamagljivanje bilansa. Uslovi jasnosti izvestaja su: Adekvatno rasclanjavanje racunovodstvenih kategorija prvo pravilo se odnosi na stepen rasclanjavanja (dokle ici sa rasclanjavanjem) sto zavisi od potreba korisnika. Nedovoljno rasclanjavanje dovodi do uskracivanja informacija, a preterano vodi zamagljivanju. Drugo pravilo se odnosi na to da kada rasclanjavamo kategoriju, delovi moraju biti homogena celina (Sopstveni kapital = osnovni kap., rezerve i nerasporedjena dobit). Na ovaj nacin rezerve ne zavise od osnovog kapitala, one su promenljiva velicina i nastaju u formiranju kapitala i raspodelom dobiti. Ista vrsta moze biti razlicito bilansirana sto zavisi od potreba, npr. akcije mogu biti iskazane kroz 3 bilanse pozicije: ucesca, kada posedujemo vise od 10% akcija neke firme i kada smo ih kupili da bi smo uticali na poslovnu politiku preduzeca; dugorocne HOV, da bi ostvarili rezerve likvidnosti (manje od 10%); kratkorocne HOV, akcije koje se prodaju u roku od 12 meseci. Masina npr. moze biti osnovno sredstvo a moze biti i proizvedena u preduzecu kao gotov proizvod. Tacno obelezavanje obezbedjuje da korisnik iz bilansnih pozicija razume sadrzinu, da odredjeni termin nije dvosmislen. Primer nejasnoca: menica moze biti i potrazivanje i obaveza. Obveznice mogu biti aktiva i obaveze. Postovanje bruto principa zabranjuje se saldiranje razlicitih ekonomskih kategorija. Nema saldiranja poslovnih prihoda i rashoda, kao i potrazivanja i obaveza. Nepotpuno prezentiranje cinjenica imamo ako damo neotpisan iznos sredstava, sto ne znaci nista, vec moramo pokazati prvobitnu, neotpisanu i otpisanu vrednost. U odredjenim slucajevima moze doci do odstupanja od bruto principa, npr. kod neposlovnih prihoda i rashoda gde je dozvoljeno njihovo saldiranje obzirom da se radi o zanemarljivim iznosima. Princip jasnosti je osnova za princip pojedinacnog procenjivanja jer ne bi bilo moguce proveravanje imovine ako ne bi bilo pojedinacnog procenjivanja. Grupno procenjivanje nije dozvoljeno. Ovaj princip se odnosi i na beleske, note i izvestaj o poslovanju. Nacelo istinitosti ne pojavljuje se kao posebno nacelo ali pokriva pouzdanost. Ovaj naziv mozda ne odgovara u potpunosti obzirom da racunovodstvo nije egzaktna disciplina na osnovu koje ce se napraviti jedan jedini istinit bilans obzirom da se koristi procenjivanje. Bilo bi bolje da se govori tacan bilans ali to bi trazilo osnovu za ocenjivanje. Osnova su ciljevi izvestavanja. Neki bilans je tacan ako odgovara cilju i pruza sliku o fin. situaciji. Tacnost iskljucuje samovolju sastavljaca vec postovanje pravila. Medjutim postoji pravo izbora, tako da sastavljac mora da napravi takav izbor koji odgovara ciljevima fin. izvestavanja a nekad je taj izbor odredjen ciljevima uprave, npr. za obracun zaliha se moze koristiti LIFO, FIFO.. Sastavljac bilansa moze koristiti FIFO metod sto dovodo do toga da je rezultat porecenjen sto moze biti cilj uprave. Da bi dobili tacne izvestaje: u fin. izvestajima moraju biti iskazane posledice finansijskih dogadjaja koje su nastale, da se vrednosti promena utvrdjuju u skladu sa propisima i nacelima. Nepostovanje ovih pravilo dovodi do falsifikovanja bilansa. Nacelo bilansnog identiteta ovo nacelo zahteva da pocetni bilans tekuce godine bude jednak zakljucnom bilansu prethodne godine, tj predstavlja jednakost. Ovim nacelom se realizuju 2 cilja: da se zastite poverioci (obezbedjenje nacela potpunosti) i da se spreci manipulisanje rezultatom. Ako bi se dopustilo da u pocetnom bilansu tekuce godine budu izostavljeni delovi imovine ili pripisana im drugacija vrednost tada bi bili ugrozeni poverioci koji su svoje odluke bazirali na bilansu na kraju godine. Ako bi se dopustilo da delovi imovine ne budu uvedeni u knjige i da

5

se iznos obaveza razlikuje na taj nacin bi se uticalo na visinu buduceg rezultata. Ukoliko nema pozicija delova imovine nema otpisa i na taj nacin utice se na smanjivanje rashoda i iskazivanje veceg rezultata. Ako se poveca vrednost imovine uvek se podize i visina rashoda. Kako obezbedjujemo ovo nacelo? Racunovodstvo pruza podrsku zakljuckom knjiga prethodnog perioda. Racun otvaranja je unverzna slika racuna izravnanja. Odsuptanja od ovog nacela su moguca u dva slucaja: monetarna reforma, prevodjenje valuta marka-evro. Ovo je proverljivo jer se tacno zna njihov odnos. Velika inflacija pa se recimo brise 9 nula. Drugi slucaj je zahtev revizora ili poreskih organa za ispravku bilansa. Ako je trgovacki = poreskom bilansu tada poreski organi mogu zahtevati ispravku onih pozicija koje nisu u skladu sa propisima. Trgovacki nije jednak poreskom, tada revizor moze traziti korekciju na pocetni bilans pa se onda pocetni razlikuje od krajnjeg. Nacelo kontinuiteta (stalnosti, konzistentnosti): formulisano onda kada je prihvaceno dinamicko shvatanje bilansa. Primarni cilj ovog nacela je uporedivost rezultata i polozaja preduzeca. Da li uporediv rezultat omogucava i uporediv fin. Polozaj? Ako se iste metode obracuna koriste za prihode i rashode, i one koje se koriste u BS tada uporediv rezultat omogucava i uporediv fin. polozaj. Cilj ovog nacela je da se spreci da bez povoda bude vrsena promena prezentiranja i procenjivanja. identitet i kontinuitet razlika:Identitet zahteva jednakost bilansa u sukcesivnim periodima, krajnji bilans = pocetnom bilansu. Kontinuitet zahteva uporedivost bilansa u sukcesivnim periodima. Da bi se sagledalo sta se u preduzecu dogadja, potrebna je serija od 5 godina. Uporedivost se obezbedjuje kroz izgled bilansa i sadrzinu pa se govori o formalnoj i materijalnoj uporedivosti. Formalna uporedivost = formalni kontinuitet. Jednakost raschlanjavanja: izgled iz godine u godinu da bude isti i odredjen formom (lista ili konto), nacinom i stepenom rasclanjavanja racunovodstvenih kategorija kao i istim nacinom vrednovanja. Nemenjanje sadrzine: nije dozvoljeno spajanje, razdvajanje i premestanje pozicije Nemenjanje nacina otpisivanja: ne menja se nacin otpisivanja (indirektna upotreba I.V. zna se NV, otpis i sad. vrednost ili direktna bez I> V>). Ne treba menjati dan bilansa jer bi doslo do promene perioda za koji je bilans sacinjen. Prekida se uporedivost ako se promeni dan bilansa. Od formalnog kontinuiteta se odustaje samo ako postoje opravdani ekonomski razlozi koji mogu poticati od poslovanja (kada se preduzece preorjentise sa usluga na proizvodnju, promena proizv. procesa i promena delatnosti), pravni razlozi, promena pravne forme koja utice na promene sopstvenog kapitala, promena velicine, zahtevi za rasclanjavanjem su razliciti u zavisnosti od velicine. Materijalni kontinuitet: obezbedjuje se koriscenjem istih pravila za procenjivanje jer se jedino na taj nacin obezbedjuje uporedivost rezultata. Kada bi postojalo samo jedno pravilo ne bi bilo sanse da narusi materijalni kontinuitet. Postoji niz opcija, izbora procenjivanja a od toga se bira jedan. Izabrana metoada otpisivanja stalne imovine (linearna, degresivna i funkcionalna), strukturom CK odredjuje se vrednost zaliha u BS i rashodi u BU; obracun troskova na disponiranim zalihama (prosecna cena, LIFO, FIFO), procenjivanje potrazivanja(potputno naplatina, delimicno i nenaplativa). Izabrana metoda ne sme biti vodjenja zeljom da se utice na visinu rezultata. Promena metode je dozvoljena ako dodje do promene okolnosti poslovanja npr. koriscenje FIFO metode u inflatornim uslovima ne daje dobar rezultata vec je potrebno koristiti LIFO metod. Ovo nacelo insistira na: Stalnosti vrednosti jednom unete vrednosti moraju biti zadrzane. Ovaj zahtev se primenjuje ako se fin. izvestavanje bazira na istorijskom trosku. Nacelo ogranicene povezanosti vrednosti uneta vrednost je gornja granica vrednosti ako se vrsi otpisivanje i svodi na nizu vrednost onda ona postoje merodavna za naredne periode. Primer: doneta je odluka vlade da automobili bez katalizatora mogu da se voze jos 1 godinu i onki koji

6

zeleda nastave da ih voze morace da placaju visoku taksu. Ili ce preduzece nastaviti koriscenje ili ce se ugraditi katalizator ili ce se auto otpisati. Povecanje vrednosti imovinskih delova ne mogu da prekorace nabavnu vrednost radi se ne o povecanju vrednosti nego o vracanju na vrednost koja je bila u bilansu. Nacelo opreznosti: to je zahtev da se onemoguci precenjivanje imovine i rezultata. Ovaj zahtev je u funkciji zastite poverilaca (sprecava dovodjenje u zabludu da postoje veci rezultat) kao i investitora sa razvojem korporativnih preduzeca. Uprava je takodje zainteresovana za oprezno odmeravanje rezultata jer ako bi rezlutata bio preacenjen doslo bi do pogresnih odluka (povecanja aktivnosti, sto nije opravdano). Ovo nacelo odredjuje pravila: nacelo nize vrednosti za pozicije aktive i nacelo vise vrednosti za pozicije pasive. Niza vrednost u odnosu na onu koja se nalazi u knjigama (ne kaze se nabavna vrednost ako smo vodili otpisivanja); poredjenje vrednosti u knjigama sa dnevnim vrednostima. Vrednovanje aktive vrsi se najvise po nabavnoj vrednosti i obrnuto ukoliko je niza trzisna vrednost. Ukoliko dodje do smanjenja imovine tada moramo priznati gubitak. Da li pad vrednosti uvek dovodi do optisivanja na nize? Za stalnu imovinu primenjuje se nacelo ublazene vrednosti jer pad moze biti izazvana neekonmskim faktorima. Kod kratkorocnih HOV koje se prodaju 3-5 meseci od bilansa moramo priznati gubitak strogo nacelo nize vrednosti. Za obaveze nab. vr. je donja granica za vrednovanje, to je iznos koji smo primili od poverilaca. Ona se moze smanjiti samo u 2 slucaja: u vansudskom poravnanju kada se poverilac odrice svog potrazivanja, a mi otpisujemo obavezu; sudsko poravnanje, odlukom suda smanjujemo obaveze. Ukoliko se zahteva visa vrednost od nabavne, obaveze podizemo jer je to iznos koji mora biti isplacen da bi obaveza bila izmirena. Pravila izvedena iz nacela opreznosti: 1. nacelo realizacije zahtev da rezultat priznamo kada je trzisno verifikovan. I da onemoguci samovolju, tacno se zna trenutak realizacije. 2. nacelo impariteta ispravlja nacelo realizacije i trazi da gubitak bude priznat iako nije realizovan Nejednaka tezina se pridaje dobitku i gubitku. Finansijski rezultat = dobici realizovani - gubici realizovani - gubici koji nisu realizovani Na ovaj nacin rezultat nije precenjen. Ukljucuje gubitak koji je nastao na nije potvrdjen na trzistu. Primer: naplata potrazivanja sva potrazivanja koja nisu sporna iskazujemo u Kupcima, a ona koja ce delimicno biti naplacena smanjujemo za odredjeni iznos ostatak predstavlja gubitak (vanredni rashod). Smisao ovog procenjivanja je da buduce periode oslobodimo gubitaka koji su doneti odlukama u sadasnjem i prethodnom periodu. Nacelo merodavnosti: odnosi se na merodavnost poslvonog za poreski bilans, ovo nacelo nije vezano za izradu poslvonog bilansa ali je vazno zbog cinjenice da poreski propisi mogu biti merodavni za izradu poslovnog bilasa. Poreski bilans se sastavlja na osnovu poslovnog bilansa. On se sastavlja s ciljem da pokaze visinu dobitaka koji se oporezuje. Poslovni bilans pokazuje rezultat koji mozemo raspodeliti. Ovi rezultati se mogu razlikovati ako se prave 2 odvojena bilansa. Proceniti znaci odrediti vrednost. Bilansirati znaci odrediti aktivu, obaveze, kapital, prihode i rashode. Poslovni bilans ne moze se direktno koristiti za poreski. Korigovanjem pozicija poslovnog bilansa dolazimo do poreskog. Odnosi izmedju pravila: Obaveza da nesto bilansiramo u poslovnom bilansu odnosi se i na poreski ako se nesto ne sme iskazati kao imovina u poslovnom bilansu, vazi i za poreski. Troskovi istrazivanja ne mogu biti imovina vec rashod perioda, ova zabrana vazi i za poreski postoje prava izbora koja su razlicita. U poreskom su suzena ili ukinuta.

7

ako za neke pozicije ne postoje poreski propisi, primenjuju se propisi iz poslovnog bilansa. To znaci da u slucaju da poreski propisi sadrze prava izbora, ona ce biti koriscena na isti nacin kada nam poreski propisi nude pravo izbora ista metoada se koristi kao u poslovnom bilansu. Nacelo obrnute merodavnosti je situacija kada je poreski propis merodavan za poslovni bilans. To se radi onda kada drzava zeli da realizuje nefiskalne ciljeve (poreske olaksice) dozvoljava preduzecu da otpise imovinu po visim stopama i oni ce to priznati u poreskom bilansu ali isto tako povecano otpisivanje se mora vrstiti i u poslovnom bilansu. Nacelo pojedinacnog vrednovanja: je zahtev da se imovinski predmeti prava i obaveze obuhvate pojedinacno. Ovo nacelo se srece kod inventarisanja. Pojedinacno vrsimo procenjivanje ali ne moramo pojedinacno iskazivati. Npr. kupci su zbir pojedinacnih potrazivanja. Bez pojedinacnog procenjivanja ne bismo mogli primeniti nacelo impariteta. Nije proverljivo procenjivanje koje nije pojedinacno. Odstupanje od ovog nacela se moze desiti samo kada je primena ovog pravila nemoguca. Kada je pojedinacna vrednost veoma mala pa se ide na grupno procenjivanje (proizvodnja dugmadi, srafova...). Nacelo kontinuiteta (Going concern princip) ovo nacelo je stiglo iz SAD i nalazi se kao pretpostavka izvestavanja u konceptualnom okviru. Pri sastavljanju fin. izvestaja mora se odrediti da li je rec o preduzecima koja posluju kontinuirano i ne ocekuje se njihov prestanak ili je rec o preduzecima koja posluju diskontinuelno (osnovana za 1 poslovni poduhvat) ili je kontinuirano preduzece ali ne ispunjava uslove pa ce biti ugaseno. Ovo je vazno zbog: razlicitog nacina na osnovu koga se vrsi procenjivanje i zbog obracuna periodicnog rezultata. Ona preduzeca koja su osnovana za 1 poslovni poduhvat ne utvrdjuju periodican razultat vec totalni uspeh (po okoncanju poslovnog poduhvata zbog cega je firma osnovana). Imovina ovih firmi se potrosi a ono sto ostane se prodaje. Imovina se vrednuje po likvidacionim cenama. Postoji podudarnost naplata i prihoda kao i isplata i rashoda. I firme u stecaju ne obracunavaju periodicni rezultat i njihova imovina se vrednuje po likvidacionim cenama. Firme koje posluju u kontinuitetu sastavljaju periodican rezultat. Imovina se nabavlja da bi se koristila duze vreme pa u trenutku sastavljanja izvestaja ne postoji namera njene prodaje. Vrednovanje imovine vrsi se po istorijskom trosku (iznos koji smo isplatili da bismo do nje dosli). Medjutim ne vrednuej se sva imovina ovako, neka imovina se vrednuje po trzisnim cenama (HOV), po dnevnim vrednostima (inopotrazivanja i inoobaveze) po kursu na dan bilansa. Kad god se sastavlja bilans mora se voditi racuna o broju godina na koji se procenjuje da nece doci do gasenja (1 god) i takva firma radi na bazi kontinuiteta. Kod ovakvih firmi postoji potreba da se utvrdjuje rezultat za krace vremenske periode. Ukupan zivot firme se deli na jednake delove najmanje jednogodisnje. Tako da periodican rezultat predstavlja deo totalnog rezultata i zbog nedovrsenja poslova rezultat je razlika prihoda i rashoda. Nacelo realizacije je izvedeno iz nacela opreznosti zbog znacaja je postalo samostalno. Daje odgovore na 2 pitanja: 1) Na koji nacin da bilansiramo predmete do trenutka realizacije? 2) U kom trenutku nastaje prihod, tj. kada je trenutak realizacije? 1. Rezultati mogu biti realizovani da bi bili trzistno verifikovani. Ne bilansira se po prodajnoj vec po nabavnoj vrednosti. Ako bismo bilansirali po prodajnoj vrednosti priznali bismo dobitak koji jos uvek nije realizovan. Dogadjaj nabavke i proizvodnje je neutralan na visinu rezultata. 2. Pravi se razlika izmedju procesa i trenutka realizacije. Proces realizacije pocinje da tece od trenutka nabavljanja faktora, proizvodnjom, prodajom i sve do isteka garantnog

8

roka robe. Sve sto se radi u firmi radi se zbog ostvarivanja dobiti, zato ovaj proces zapocinje nabavkom. Postavlja se pitanje koji od dogadjaja je trenutak u kom je prihod realizovan. Nacin prodaje utice na trenutak realizacije. Prodaja za gotovo poklapaju se robni i novcani tokovi Prodaja na kredit robni tok prethodi novcanom. Trenutak realizacije je kad kupac prihvati robu i fakturu kao uslov istice se materijalna i formalna urednost fakture. Formalna- sto je otpremljena na vreme i sadrzi sve elemente. Materijalna urednom isporukom robe, saglasno kupoprodajnom ugovoru. Faktura je ispravna kada kupac nema potrebu da vrati robu. Nacelo razgranicenja prema predmetu i vremenu Zahtev da rashodi budu dodeljeni onim obracunskim periodima u kojima su nastali prihodi, koji su date rashode izazvali. Kako raspodeljujemo rashode? 1. Prihodi nastaju po osnovu prodaje dobara i usluga, vezujemo utroske za dobra cija prodaja donosi prihod razgranicenje prema predmetu 2. Rashodi i prihodi uslovljeni protokom vremena vremensko razgranicenje. Npr. zakupnina i kamata mogu biti i prihod i rashod. Kako prihodi u najvecoj meri nastaju po osnovu prodaje roba i usluga, njima pripadajuci rashodi se iskazuju kao potrosnja vrednosti za njihovu proizvodnju i prodaju. Zadatak je da utvrdimo utrosak vrednosti za odredjeni period. Problem razgranicenja ne bi postojao ako bismo nabavili faktore i potrosili ih i prodali robu u jednom obracunskom periodu. Problem nastaje kada nabavka>potrosnje i kada potrosnjaprodaji. Nabavku i potrosnju delimo na 2 dela: na one koje mozemo povezati sa prodajom i delove koji jos nisu potroseni. Racunovodstveni instrument koji omogucava ovu raspodelu je kalkulacija cene kostanja. CK zavrsenih proizvoda koliko od vrednosti povezati sa prihodima (za one koji su prodati) a ostatak su zalihe. Postoje 2 grupe troskova: 1. direktni (troskovi rada, materijala...) i oni se lako vezuju za ucinke 2. opsti troskovi izrade koriste se baze za alokaciju troskova, a realnost CK zavisi od izbora baze. Dobra baza je ona koja u najboljoj meri odrazava vezu utrosaka i ucinka. Iako ne znamo precizno, moramo znati koliko nas u proseku kosta 1 jedinica proizvoda. Ovo nije moguce ostvariti bez pogonskog knjigovodstva. Troskovi koji se ne raspodeljuju je vanstandardna potrosnja i troskovi neiskoriscenja kapaciteta. Razgranicenje prema vremenu odnosi se na prihode i rashode koji se javljaju protokom vremena i one koji se javljaju od slucaja do slucaja. Vrsi se saglasno principu vremenske srazmere nastali rashod se raspodeljuje na obracunske periode u kojem je nastao, nezavisno od ukupno placenog iznosa. Primer: platili smo osiguranje 1 godinu unapred, priznajemo kada istekne vremenski period. Posle 1 meseca priznajemo 1/12 vrednosti. Primer2: dugorocni kredit, polugodisnje placanje interesa, priznajemo kamatu za 1 mesec 1/6 preostali iznos je buduci rashod. Naknadno obracunati rashodi su ispravka razultata prethodnih godina. Primer: naknadni otpisi potrazivanja u godini kada je doslo do naplate; naknade steta u ranijim godinama. Za priznavanje rashoda relevantno je kada se sazna da rashod postoji. Rashod bez protivcinidbe: *manjak na aktivi *troskovi neiskoriscenog kapaciteta = FT su trosak koji nema protivcinidbu *dati pokloni

9

Bilans stanjaMRS1 govori o tome kako terba da izgleda i koje informacije treba da sadrzi. Pri rasclanjavanju se uzima koeficijent obrta vezanosti za preduzece. Kada se odredjuje dokle ici sa rasclanjavanjem ima se u vidu zahtev korisnika. Moze biti sastavljem prema principu sigurnosti (kod proizvodnih preduzeca idr.) i principu likvidnosti (banke). Na dan bilanse se proverava namena sredstava, npr. ako dodje do promene ucesca dugorocnih HOV, ako se one prodaju bice iz fin. ulaganja prebacene u kratkorocne HOV, ili dugorocni krediti dospevaju za placanje i premestaju se u tekuce obaveze. Na bazi pasive se procenjuje stepen zaduzenosti i visina kapitala, a na bazi aktie efikasnost. Elementi koje BS mora da sadrzi su: naziv firme, dan na koji se bilans sastavlja, valuta i stepen preciznosti. Neuplaceni upisani kapital ova pozicija se javlja kada je rec o drustvu kapitala koje je skoro osnovano i osniva se sukcesivno a to znaci da se ne vrsi uplata upisanog kapitala odjednom. Iz dva razloga on stoji na prvoj pozciji: ona je korektivna pozicija osnovog kapitala i svodi nominalnu vrednost upisanog na nominalnu vrednost uplacenog kapitala. Na strani je aktive jer je to pozicija potrazivanja od strane preduzeca prema vlasnicima. Po kom iznosu se procenjuje? Ona glasi na nominalni iznos akcija kojie jos nisu uplacene. Kada ce se izvrsiti uplate odredjuje se unapred ili se uplate vrse na poziv. Od znacaja je kada dospevaju svi iznosi za naplatu. Nije isto kada dospeju neposredno pre ili posle dana bilansa ili za 2 godine... Kada se priblizi dospece ovaj iznos se prenosi na poziciju kratkorocna potrazivanja ili se o roku njihove dospelosti navodi u beleskama. Pozicija prestaje da postoji kada je ceo iznos uplacen. Ako akcionari koji su upisali akcije odustanu od dalje uplate njima se u ovcu vracaju akcije koje su do tada uplatili uz odbitak troskova a akcije se prodaju drugima. Ako akcionari samo kasne sa uplatom, placaju i zateznu kamatu. Odlukom preduzece predvidja sta ce se desiti u ovakvim slucajevima tako da su akcionari upoznati o posledicama kasnjenja ili odustajanja od uplate. Stalna imovina je sve ono sto nije obrtna imovina, tj. sva imovina koja je dugorocno vezana za preduzece (duze od 1 obracunskog perioda) ona je namenjena da bude sredstvo za rad ili zakup ili u administrativne svrhe. Tri velike grupe stalne imovine: nematerijalna ulaganja, materijalna ulaganja i finansijska ulaganja Nematerijalna ulaganja njima se bavi MRS 38 i MRS 22, poslovne koombinacije racunovodstvenog tretmana Goodwill-a. To su nemonetarna sredstva, bez fizicke supstance koja se mogu identifikovati i odvojiti od poslovne vrednosti preduzeca a koja se drze radi koriscenja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama, u svrhe iznajmljivanja ili za administrativne namene. Nije monetarno sredstvo naglasava se jer su potrazivanja neopipljiva a nisu nemat. ulaganja. U teoretskom smislu se razlicito definisu u zavisnosti od shvatanja bilansa. Prema statickom shvatanju (cilj je iskazivanje imovine preduzeca) nematerijalna dobra ne treba da budu bilansirana jer nemaju vrednost (predstavljaju nepostojeca dobra). Moze se odnositi samo na odredjene kategorije (troskovi osnivanja) ali se ne moze odnositi na imovinu. Prema dinamickom shvatanju, to su izdaci nastali u jednom obracunskom periodu koji ce donositi korist u buducem periodu pa se moraju iskazati kao sredstvo. Svi prihodi cijem nastajanju oni doprinose, nisu realizovani u periodu njihovog nastanka cini logicno njihovo srazmerno odlaganje u aktivi. U pozadini ovog odlaganja je princip realizacije. Za vecinu dobara prihvaceno je dinamicko shvatanje a za odredjena dobra staticko (troskovi osnivanja). Uslovi da bi se nemat. dobro priznalo su da: 1. donosi ekonomske koristi (pouzdana procena) kod nekih kategorija se moze lako proceniti npr. po osnovu patenata ili ce priticati korist ili se patent moze prodati. Ali ako

10

je u pitanju pravljenje sajta, to zahteva velika ulaganja a da li ce biti nematerijalno sredstvo zavisi od mogucnosti priticanja koristi. Ako se na taj nacin prodaju proizvodi bice tretiran kao sredstvo. U suprotnom ne postoji pouzdana procena o prilivu koristi. 2. pouzdanost u visini izdataka nekad je tesko utvrditi kao npr. kod goodwill-a, ulaganje u edukaciju radnika, ulaganje u servisne usluge doprinosi pozitivnoj poslovnoj vrednosti a koliki je to iznos ne moze se znati pre prodaje preduzeca i do tada nema njegovog aktiviranja. 3. mogucnost identifikacije (odvojenost od drugih sredstava) zahtev da se nematerijalna ulaganja mogu izdvojiti jasno od poslovne vrednosti. Mogucnost davanja u zakup mogucnost prodaje, mogucnost razmene ili mogucnost distribuiranja buducih ek. koristi smatra se dokazom da se sredstvo moze identifikovati. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava: naucno i tehnicko znanje, licence, patenti, autorska prava, liste kupaca, koncesije, poslovna vrednost, uvozne kvote, dozvole za ribarenje, trgovacke marke, komp. softver itd. Klasifikacija: 1. Prema povezanosti sa preduzecem samostalno procenjiva dobra (patenti, licence) i oni koji su povezani sa preduzecem (goodwill) 2. Prema trzisnosti ona koja nemaju nikakvu vrednost (troskovi osnivanja) i ona koja mogu imati prometnu vrednost 3. Prema nacinu sticanja stecena kupovinom i samostalno stvorena Inicijalno odredjuvanje vrednosti => u trenutku sticanja, za kupovinu vrednuje se po nabavnoj vrednosti (fakturna vrednost +ztn), za interno generisana sredstva => procenjivanje se vrsi u visini CK (direktno se pripisuju-tr.rada i materijala; ili se vrsi razumno dodeljivanje) Osnivacki troskovi: Obuhvataju: izdatke u toku osnivanja (advokatski honorari, troskovi registracije, emisije, akcija...) izdaci istrazivanja i publiciteta, oni rezultiraju iz novih aktivnosti, usavrsavanja postojeceg poslovanja.... izdaci vezani za povecanje kapitala i razne operacije (troskovi fuzije, razdvajanja ili promene pravne forme) Prema MRS oni su rashod perioda jer nemaju za posledicu nastanak sredstava i nemaju mogucnost prodaje. Prema opstem kontnom planu ciji je tvorac Nacionalni savet za racunovodstvo, bilansiranje osnivackih troskova zbog teskoca sa njihovom procenom, ti troskovi treba da budu otpisani u sto kracem roku, ne duzem od 5 godina a sve dok ovaj iznos nije otpisan za preduzeca u formi AD ne moze se vrsiti raspodela dividende izuzev ako postoje slobodne rezerve ili je iznos bar jednak vrednosti ovih troskova. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA Pozajmljeni kapital je kapital koji: - potie od poverilaca - ima unapred utvren rok dospea - izaziva isplate u vidu kamate ija je visina i dinamika unapred utvrena Cine ga: 1. Rezervisanja 2. Obaveze 3. Pasivna vremenska razgranienja

11

Rezervisanja Prema MRS -37 rezervisanja su: Sadanje obaveze kojima na dan bilansa nije izvestan ni rok dospea ni visina iznosa na koji glase. Ciljevi formiranja rezervisanja: Sa aspekta fer prezentacije neto imovine preduzea rezervisanja se formiraju radi potpunog iskazivanja obaveza /polazei od statike teorije bilansa/. Sa aspekta fer prezetacije prinosnog poloaja rezervisanja se formiraju radi pravilnog periodiziranja rashoda i gubitaka /prema dinamikoj teoriji bilansa/ 1. Rezervisanja i rezerveRezerve sopstveni kapital osim zakonskih, nemaju unapred utvrdjen cilj formiraju se iz oporezovane dobiti njihovo formiranje i razlaganje ne utie na visinu rezultata Rezervisanje obaveza imaju unapred utvrdjenu namenu formiraju se na teret prihoda njihovo formiranje smanjuje a razlaganje moe da povea rezultat

2. Rezervisanja i obavezeRezervisanja pozajmljeni kapital formiraju se u godini u kojoj ekonomski nastaje obaveza visina i dospelost nepoznati obuhvataju pored obaveza prema treima i obaveze prema samom sebi Obaveze pozajmljeni kapital formiraju se u godini u kojoj ekonomski nastaje obaveza visina i dospelost poznati iskazuju samo obaveze prema treima

3. Rezervisanja i PVRRezervisanja slue periodiziranju rashoda pri formiranju smanjuju dobit visina i dospelost obaveza nepoznati obuhvataju i obaveze prema treima i prema samome sebi PVR anticipativna pasiva slui periodiziranju rashoda pri formiranju smanjuju dobit visina i dospelost obaveza poznata obuhvataju samo obaveze prema treima

4.Rezervisanja i potencijalne obavezeRezervisanja obuhvataju sadanje obaveze odliv ekonomskih resursa koji stvaraju ekonomske koristi radi njihovog izmirenja je verovatan Potencijalne obaveze obuhvataju mogue obaveze ije potojanje e biti potvrdjeno jedino nastajanjem ili nenastajanjem nekog neizvesnog budueg dogadjaja odliv ekonomskih koristi nije verovatan

Rezervisanja i potencijalne obaveze nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka dogadjaja nad kojim preduzece nema kontrolu, npr. garancija je potencijalna obaveza. Rezervisanje treba utvrditi ako preduzece ima sadasnju obavezu a rezultat je proslih dogadjaja. Verovatno je da ce biti odliva sredstava za izmirenje i moze se proceniti uslovi !

12

Rezervisanje se formira ako na dan bilansa ako je verovatno da postoji obaveza. Sadanja obaveza je obaveza izazvana prolim dogadjajem. Rezervisanje se formira ako je na dan bilansa verovatnije nego to nije da sadanja obaveza postoji. Proli dogadjaj- Obligacioni dogadjaj- ne postoji realna alternativa da se izmiri obaveza koja je po osnovu dogadjaja nastala. Ovo je sluaj ako se izmirenje obaveza moe ostvariti zakonskim putem ili kada obaveza nastaje po osnovu specifinih izjava koje stvaraju oekivanja drugih strana da e preduzee izvriti obavezu. Na primer: Date garancije za popravke proizvoda u garantnom roku ili izjava menadmenta koja izaziva opravdano oekivanje treih da e se postupiti ili se nee postupiti na odreeni nain. Odliv sredstava se smatra verovatnim ako je verovatnije da se desiti nego da se nee desiti. Ako postoji veliki broj slinih obaveza, verovatnoa da e doi do odliva sredstava utvrduje se razmatranjem obaveza po klasama kao celina. Pouzdano merenje odliva je osetljiva jer postoji malo cvrstih informacija. Kod nekih rezervisanja se mora uzeti u obzir sadasnja vrednost (rezervisanja zbog penzije) i ona se formiraju mnogo pre isplata. Vrednost tih rezervisanja je tesko utvrditi (diskontuju se vrednosti). Korienje procena je esencijalni deo pripreme finansijskih izvetaja i ne potkopava njihovu pouzdanost. Visina obaveza se po pravilu moe proceniti sa zadovoljavajuom tanou. Raslanjavanje rezervisanja Prema MRS-37 rezervisanja mogu biti formirana za: - obaveze prema treima kao to su obaveze po osnovu garancija - gubitke koji proistiu iz nepovoljnih ugovora i - za restruktruriranje. Rezervisanja ne mogu biti formirana za budue poslovne gubitke. Prema MRS -37 nije doputeno formiranje rezervisanja za trokove. Kod datih garancija verovatnije je da e doi do isplata po osnovu popravki proizvoda u garantnom roku nego da takvih isplata nee biti. Ako su garancije date za razliite vrste automobila ili za razliite karakteristike istog proizvoda, na primer garancija za motor automobila, garancija za limariju, tada se procena visine isplata vri za grupe ovih obaveza. Primer: Preduzee koje se bavi proizvodnjom i prodajom digitalnih fotoaparata sa garancijom od godinu dana treba da proceni visinu rezervisanja. Ako bi svi aparati imali malu greku trokovi popravki bi iznosili 50.000.-, ako bi svi prodati aparati imali znaajnu greku troak popravki bi bio 150.000. Iskustvo i budua oekivanja pokazuju da e u 80% sluajeva aparati biti potpuno ispravni, u 15% sluajeva javie se manji kvar, a samo u 5% sluajeva bie veih kvarova. 80% nikakvih trokova + 15% od 50.000 + 5% od 150.000= 15.000. Rezervisanje za gubitke mozemo formirati ako imamo ugovor cije izvrsenje jos nije pocelo. Primer: ugovor o prodaji robe nabavna cena 100, prodajna 150. Na dan bilansa cena je skocila na 160. Procenjuje se gubitak na teret rezervisanja u ovoj godini. Visina rezervisanja kod kojih se isplate oekuju u duem vremenskom periodu u odnosu na trenutak formiranja mora biti uzeta u obzir vremenska vrednost novca, odnosno visinu ovih rezervisanja ini sadanja vrednost buduih isplata. Primer: rezervisanja za penzije Problematini ugovori: Problematian ili teretni ugovor je onaj u kome neizbeni trokovi izmirenja obaveza prema ugovoru prelaze ekonomske koristi koje e nastati po osnovu izvrenja ugovora. Neizbeni trokovi prestavljaju neto troak raskida ugovora koji je nii od troka njegovog ispunjavanja ili penala koji bi nastali ako ugovor ne bi bio izvren.

13

Restrukturiranje: Pod restrukturiranjem se podrazumeva:prodaja ili prestanak linije posla; zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemljeregiona; promena u strukturi menadmenta; fundamentalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i sutinu poslovanja preduzea. Rezervisanje za restruktuiranje mora zadovoljiti sve predvidjene kriterijume za formiranje rezervisanje: Stvarna obaveza da se izvri restrukturiranje postoji ako preduzee raspolae detaljnim formalnim planom za restrukturiranje i ako je izazvalo opravdano oekivanje medju onima koji su pogodjeni, da e sprovesti restrukturiranje poevi da implentira plan ili objavljivanjem njegovih glavnih karakteristika onima na koje on utie. Visina rezervisanja za restrukturiranje utvrdjuje se ukljuivanjem: Samo direktnih rashoda izazvanih restrukturiranjem,koji nisu istovremeno neminovno sadrani samim restrukturiranjem (naknadna obuka, realokacija osoblja koje nastavlja sa radom, marketing i sl.) i nisu povezani sa tekuim aktivnostima preduzea. Za svaku klasu rezervisanja treba objaviti: iskazani iznos na poetku i na kraju godine dodatna rezervisanja tokom perioda i poveanje postojeih rezervisanja koriene iznose rezervisanja neiskorienje iznose rezervisanja ukinutih tokom perioda poveanje iznosa rezervisanja iskazanih po sadanjoj vrednosti usled proteka vremena i efekat bilo kakve promene diskontne stope kratak opis prirode obaveze i oekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata iznos bilo kakve oekivane nadoknade, koji oznaava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvrdjeno za tu oekivanu buduu naknadu ako je mogunost bilo kakve isplate slaba preduzee objavljuje potencijalnu obavezu BILANSIRANJE OBAVEZA Obaveza je sadanja obaveza, koja je rezultat prolih dogaaja, po osnovu koje e doi u budunosti do odliva resursa koji donose preduzeu ekonomske koristi. Da bi se obaveza priznala potrebno je: 1. da je verovatan odliv resursa koji donose ekonomskih koristi iz preduzeu 2. da se visina moe pouzdano odrediti Razlozi koji dovode do nastanka obaveza 1. maksimiranje ukamaenja sopstvenog kapitala 2. pribavljanje dodatnog kapitala 3. popravljanje nepovoljne finansijske strukture rast ucesca kratkorocnih izvora ugrozava opstanak preduzeca 1. razdvajanje novanog od robnog toka kada robni tok prethodi novcanom Sve dok je prinos na pozajmljena sredstva vii od kamate koja se plaa na ime njihovog korienja, angaovanje pozajemljenog kapitala doprinosti rastu stope ukamaenja sopstvenog kapitala. U sluajevima kada: - nema dovoljno sopstvenog kapitala - sopstveni kapital se moe upotrebiti u drugim profitabilnijim poslovima, - kada je privremeno potreban dodatni kapital,

14

preduzee pristupa angaovanju pozajmljenog kapitala. Popravljanje nepovoljne finansijke strukture - Pokrivenost dugorono vezane imovine iz dugoronih izvora esto nije mogue ostvariti bez angaovanja pozajmljenih izvora. Razdvajanje robnih i novanih tokova - vodi kreiranju obaveza bez posebvnih zahteva preduzea, tzv. automatski pozajmljeni izvori. /Obaveze prema dobavljaima/. Dobre strane angazovanja pozajmljenog kapitala: povecava ukamacenje SK ne dovode do porasta broja vlasnika (ne uticu na poslovnu i finanasijsku politiku preduzeca kamata je rashod i smanjuje osnovicu za oporezivanje Lose strane angazovanja pozajmljenog kapitala: povlaci isplate gde su rok i iznos unapred utvrdjeni Raslanjavanje obaveza Prema nainu sticanja: 1. obaveze uslovljene poslovanjem Na primer: obaveze prema dobavljaima, zaposlenima, dravi, vlasnicima i sl. 2.obaveze proistekle iz finansijskih aranmana Na primer: krediti od banaka i drugih finansijskih institucija. Prema sigurnosti: - osigurane i - neosigurane obaveze. Osigurane obaveze: pokrivene hipotekom ili pokrentom zalogom. Neosigurane krediti odobreni na osnovu boniteta Prema poveriocima: - Obaveze prema kreditnim institucijama - Obaveze po osnovu ulaganja - Obaveze prema dobavljaima - Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada, - Poreske i druge propisane obaveze - Ostale obaveze Prema MRS-1 zahteva se podela obaveza prema ronosti na: 1. kratkorone /tekue/ i 2. drugorone obaveze. Kratkorone obaveze Prema MRS-1 paragraf 61kratkorone obaveze su one obaveze: - koje se oekuje da e biti izmirene u toku operativnog ciklusa, - ije izmirenje dospeva u roku od godinu dana od dana bilansa. Obaveze koje su vezane za poslovni ciklus, kao to su obaveze prema dobavljaima, obaveze prema zaposlenima, imaju se klasifikovati kao kratkorone iako je njihov rok dospea dui od dvanaest meseci od dana bilansa. Ostale kratkorone obaveze su one koje se izmiruju u roku kraem od 12 meseci od dana bilansa, kao to su obaveze po osnovu kamata, prekoraenja na bankovnom raunu, obaveze za dividende, za poreze i sl. Dugorocne obaveze Sve ostale obaveze se imaju smatrati dugoronim obavezama. Ako dugorona obaveza dospeva za naplatu u roku od 12 meseci od dana bilansa, zahteva se njeno pregrupisanje u

15

kratkorone obaveze. Meutim, ako se oekuje da e doi do refinansiranja na dugoronoj osnovi, o emu postoji sklopljen ugovor sa poveriocem ili pak postoji izmenjen plan izmirenja obaveza, tada obavezu treba iskazati kao dugoronu obavezu. Ako je u ugovoru o kreditu predviena mogunost da poverilac zahteva naplatu duga u celini, ako se promene odreeni uslovi vezani za finansijski poloaj preduzea /na primer, ako stepen zaduenosti pree 30%) tada se takva obaveza moe bilansirati kao dugorona samo: ako je poverilac pristao pre odobravanja finansijskih izvetaja da ne zahteva isplatu kao posledicu promene ugovorenih uslova i ako nije verovatno da e do promene ugovorenih uslova doi u narednih 12 meseci./paragraf 64 MRS-1/ Bilansiranje kratkoronih obaveza Obaveze iji je rok dospea do godinu dana. Raslanjavanje: Obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga - nastanak po prijemu robe, usluge i fakture. Visina inicijalno vrednost fakture umanjena za odobrene komercijalne popuste od sgtrane dobavljaa. Naknadno po principu najvie vrednosti vrednosti. Redovno izmirenje obaveza otklanja naknadno poveanje nastalo zbog zateznih kamata. Ronost ovih obaveza zavisi od: obima isporuka, finansijskog poloaja preduzea kupca i dobavljaa, politike nabavke i sl. Menine obaveze - Sopstvene menice, vuene menice Nominalni iznos menice = dug + kamata Inicijalno i naknadno procenjivanje se vrsi u visini sadanje vrednosti koja je jednaka iznosu duga uveanom za dospelu kamatu. Obaveze prema kreditnim institucijama - kratkoroni krediti su namenjeni premoavanju tekoa u plaanju i za formiranje sezonskih zaliha. Inicijalno procenjivanje po nominalnoj vrednosti, naknadno po principu vie vrednosti. Obaveze prema povezanim preduzeima - razlog omoguavanje konsolidovanja obaveza. Obuhvata obaveze nastale po svim osnovama, kao to su isporuke proizvoda, usluga i roba, potraivanja po osnovu dividendi, po osnovu kratkoronih pozajmica i sl. Ostale obaveze -.

Bilans uspehaBilans uspeha ili raun uspeha ili raun dobitka i gubitka prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u odreenom vremenskom periodu. Smatra se drugim osnovnim finansijskim izvetajem. Bilans stanja i bilans uspeha su meusobno povezani izvetaji ne samo zbog toga to ostvareni rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduzea ve i zbog toga to nedovrene poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju trokova i anticipiranje rashoda, s jedne i odlaganje i anticipiranje prihoda s druge strane. Budui da svi rashodi u bilansu uspeha imaju za posledicu ili smanjivanje aktive ili rast obaveza, a svi prihodi poveanje aktive ili smanjenje obaveza jasno je da je obraun rezultata vrsto povezan sa procenjivanjem. Dominirajua dinamika teorija upuuje da sadrina bilansa uspeha odreuje sadrinu bilansa stanja. Forma rauna uspeha 1. Forma liste 2. Forma konta Obe forme su dopustive - forma liste doputa iskazivanje segmentiranog rezultata, tj razdvajanje poslovnog rezultata od rezultata koji rezultata finansiranja, i rezultata koji je posledica vanrednih dogaaja.

16

Nain ukljuivanja prihoda i rashoda u bilans uspeha Mogue je prihode i rashode ukljuiti u bilans uspeha polazei od: Bruto principa ili Neto principa Prema MRS-1 primena bruto principa je obavezna pri ukljuivanju u bilans uspeha prihoda i rashoda iz poslovne aktivnosti, za ukljuenje prihoda i rashoda iz finansiranja, prodaje imovine i onih koji nastaju po osnovu vanrednih dogaaja doputena je primena neto principa. U paragrafu 34 - 37 MRS-1,se navodi da se saldiranje prihoda i rashoda doputa kada potiu iz iste transakcije i kada se time izraava sutina transakcije ili kada dobici ili gubici iz istih ili slinih transakcija nisu znaajni. Smatra se da prirodu transakcije odraava, na primer, iskazivanje dobitaka ili gubitaka po osnovu prodaje stalne imovine, ukljuujui i finansijsku imovinu. Praksa je izmedju ova dva resenja. Za poslovne prihode i rashode (iz redovne aktivnosti) zahteva se bruto princip za ostale pozicije dopusta se primena neto principa. Metode obraunavanja poslovnog rezultata 1. Metoda ukupnih trokova 2. Metoda trokova prodatih uinaka Obe metode su doputene prema MRS-1 Metoda ukupnih trokova Sutina: rashodi iskazani u formi trokova po vrstama, prihodi od prodaje korigovani promenom vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Metoda je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzea i za izraunavanje statistikih agregata. Ekonomska analiza rentabiliteta, utvrivanje uea pojedinih vrsta rashoda/trokova/ u poslovnim prihodima, promena strukture trokova u odnosu na prethodne periode i u odnosu na druga preduzea, analiziranje odnosa proizvodnje i prodaje. Prua sve podatke potrebne za obraun statistikih agregata, nacionalnog dohotka i drutvenog bruto proizvoda. Slabosti: ne omoguava analizu trokova po funkcijama Metoda trokova prodatih uinaka Sutina prihodima od prodaje suprotstaviti rashode izazvane proizvodnjom i prodajom proizvoda. Trokovi iskazani po funkcijama: trokovi proizvodnje prodatih proizvoda, trokovi prodaje, trokovi uprave. Ovako iskazani rashodi se sueljavaju sa prihodima od prodaje gotovih proizvoda. Trokovi prodatih proizvoda se mogu izraziti i kao razlika izmeu poetnih zaliha gotovih proizvoda uveanih za zavrene gotove proizvode u toku perioda i krajnjih zaliha gotovih proizvoda. Prednost ove metode: jasno izraavanje trokova po funkcijama i mogunost stepenastog pokria ovih trokova prihodima usled ega se moe utvrditi vie slojeva poslovnog rezultata, na primer bruto mara, dobit od prodaje, poslovni dobitak i sl. Ova metoda zahteva razvijen pogonski obraun. Ne zadovoljava zahteve obrauna drutvenih agregata. Raslanjavanje Da bi se zadovoljile informacione potrebe korisnika rashodi i prihodi se u bilansu uspeha saglasno MRS-1 minimalno treba prezentirati: - prihode - rezultat poslovne aktivnosti,

17

-

trokove finasiranja, uee u dobitku/ gubitku povezanih preduzea, rashode po osnovu poreza, dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti, vanredne stavke, manjinski interes, neto dobitak ili gubitak perioda

Bilansna ema kod metode ukupnih trokova Prihodi od prodaje Ostali poslovni prihodi Promena vrednosti zaliha Trokovi materijala Trokovi zarada Trokovi amortizacije Trokovi usluga Ukpupni poslovni rashodi Dobitak/gubitak iz poslovne aktivnosti X X X X X X (X) X

X

Raun uspeha u Republici Srbiji sastavlja se metodom ukupnih trokova po neto principu. Promena vrednosti zaliha koriguje prihode ostvarene prodajom gotovih proizvoda. Principi procenjivanja: Za priznavanje prihoda je merodavno naelo realizacije. Za rashode su merodavni naelo razgranienja prema predmetu i vremenu i naelo impariteta. Visina rashoda je odreena pravilima za procenjivanje, dok je visina prihoda odreena prodajnim cenama proizvoda i usluga.

18

Zakljuak

Bilans stanja je forma sistematski uredjenog iskazivanja imovine kojom preduzee operie i izvora kojima se ta imovina finansira. Imovina se prikazuje u aktivi, a izvori u pasivi bilansa. Najjednostavnije reeno: bilans stanja ini listu imovine sa kojom operie. Ovo ukazuje da su bilansi statiki prikaz i istorijski prikazi imovine, obaveza i kapitala. Statiki, zato to su trenutani, a istorijski jer se odnose na prolost. Obzirom da se sav interes svih interesenata realizuje u sadanjosti i budunosti a nikako i nikada u prolosti (jer je ova definitivno neoperativna) moglo bi se pomisliti da je bilans stanja nerelevantan za interesente. Obrnuto je, bilansi imaju visoku relevantnost upravo zato to daju informacije koje se koriste za budunost. To se postie time to se finansijske informacije koje se odnose na prolost projektuju na budunost. Korisnik svaku informaciju koristi kontekstualno, to znai da ih dovodi u vezu sa buduim tokom doganaja. On kombinuje saznanje o tome ta su kvaliteti preduzea, kako su u prolosti rezultirali u bilansima i kako e izgledati u budunosti.

19