SEMINARSKI RAD Iz predmeta Poslovne Finansije

Student: Profesor: Leo Ilić 55-10/RPM Doc.Dr Bogdana Vujnović-G

Banja Luka, oktobar 2012. godine

SADRŽAJ

1. UVOD 3

2. BILANS STANJA 4

3. AKTIVA 7

4. PASIVA 9

5. BILANS USPJEHA 9

6. BILANS TOKOVA GOTOVINE 12

7. POKAZATELJ RACIO BROJEVA 14

7.1 Pokazatelj likvidnosti 15

7.2 Pokazatelj profitabilnosti (rentabilnosti) 15

7.3 Tržišni pokazatelj 16

7.4 Pokazatelj zaduženosti 16

7.5 Pokazatelj finansijske sigurnosti 17

8. ZAKLJUČAK 18

9. LITERATURA 19

2

1. UVOD

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i

rezultat neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje

stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća

iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog mjerila.

Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala.

Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste

bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se

razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje

čine osnovu bilansiranja.

Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje

kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima -

razlikuju se dva računa:

1) račun izravnanja (bilans stanja) i

2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).

Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja,  razlikuju se:

1) poslovni (izveštajni) i

2) poreski bilans.

U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje

imovinsko stanje i poslovni uspjeh ili neuspjeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo

kao godišnji bilansi, već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine

kao povremeni bilansi.

Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja

informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom

periodu nekog preduzeća, odnosno preduzetnika.

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan

sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni

period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili

gubitak.

3

2. BILANS STANJA

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan

sastavljanja obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i

njihovih izvora na određeni dan, izražen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava

preduzeća sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili namjeni u procesu reprodukcije

obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu.1

Na lijevoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i

funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih

sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina

(nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe,

kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora

sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda - dobitak),

dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne).

Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava

i izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika

bilansa stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija

na lijevoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj

strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom:

aktiva = pasiva,

što izražava kvantitativnu ravnotežu lijeve i desne strane bilansa.

Ako bilans stanja nije u ravnoteži, bilans praktično i ne postoji. Ukoliko

finansijski rezultat nije raspodjeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja

ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak

aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u

aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.

U formalnom smislu bilans može biti prikaz u vidu dvostranog računa, pri čemu

se lijevo prikazuje aktiva a desno pasiva, ili u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo

prikazuje aktiva a ispod nje pasiva kao što je prikazano na primjeru prodavnice sportske

opreme „Juventa“ iz Gradiske. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzeća

1 http://sr.wikipedia.org/sr-el/Актива

4

raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu

rastuće dospelosti. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu

imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski

ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. U pasivi, ipak, osnovni kapital ima najduži

rok dospelosti, odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema

povjeriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadržaj i raspored pozicija bilansa,

koja se naziva bilansna šema. Formom bilansa određuje se broj kolona, njihov naziv,

smeštaj aktive i pasive, kao i razmeštaj i naziv pojedinih dijelova i pozicija aktive i

pasive.

5

AKTIVA – STALNA IMOVINA

Nematerijalna ulaganja 5.900

Nekretnine i oprema 7.250

Dugoročni finansijski plasmani 2.010

UKUPNO STALNA IMOVINA 15.160

OBRTNA IMOVINA

Zalihe 6.100

Potraživanja 3.500

Potraživanja za vise plaćen porez na dohodak 1.450

Kratkoročni finansijski plasmani 4.490

Gotovinski ekvivalenti i gotovina 3.500

UKUPNO OBRTNA IMOVINA 19.040

POSLOVNA IMOVINA 34.200

UKUPNA AKTIVA 34.200

PASIVA - KAPITAL

Osnovni kapital 11.880

Revalorizacione rezerve 2.430

Neraspoređeni dohodak 6.500

Ukupno kapital 20.810

Dugoročna rezervisanja i obaveze

Dugoročna rezervisanja 2.825

Dugoročne obaveze 3.435

Ukupno dugoročnih rezervisanja i obaveza 6.260

Kratkoročne obaveze

Obaveze iz poslovanja 3.970

Ostale kratkoročne obaveze 3.160

Ukupno kratkoročne obaveze 7.130

Ukupno rezervisanja i obaveza 13.390

6

UKUPNA PASIVA 34.200

S obzirom na raščlanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive,

proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vršiti samo statičke finansijske analize.

Ukoliko bismo dinamički posmatrali kategorije bilansa stanja u vođenju finansijske

politike preduzeća, neophodno je primeniti sistem analize više uzastopnih bilansa stanja.2

3. AKTIVA

Aktiva predstavlja sredstva koja se plasiraju na tržištu kreditnog kapitala. U

poslovanju banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su

garant povraćaja depozita komintenata banke.

Pod pojmom aktiva često se podrazumjeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji

neki teoretičari u aktivu svrstavaju pored novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital

mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga.

Pri analizi funkcionisanja banaka, aktivu, predstavljaju sretstva banaka koje mogu

da plasiraju na tržištu kreditnog kapitala, u obliku kredita (za investiranje ili potrošnju).

Ta sredstva su rezultat depozita, kako oročenje štednje građana i privrede, tako i

"depozita po viđenju". U Aktivu pored iznosa krdita koje banka dalje nudi na tržištu,

ulaze i obavezne rezerve (sredstva koje banke ne smije dalje plasirati već mora zadržati

kao garant povraćaja štednje). Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka,i to je

jedan od osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se

prevashodno određuje ponuda novca u ekonomiji).3

Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje

se razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma

bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, a uključuju:

1. Gotovinu;

2. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni;

2 D. Stojanović, Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja, Finansijsko računovodstvo II, Beograd, 1998, str. 33.3 Prof. dr Nataša Cvetković: „Analiza poslovanja preduzeća“, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004

7

3. Potraživanja od kupaca i druga potraživanja - Iznosi koja preduzeće potražuje od

drugih lica, sa rokom dospeća do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se

rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraživanja neće

biti naplaćena.

4. Zalihe - Obuhvataju: Sirovine - sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda

preduzeća; procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nižoj tržišnoj vrednosti;

Proizvodnja u toku - proizvodnja koja je u toku, odnosno, polugotovi proizvodi;

procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za troškove proizvodnje

nastale do određenog datuma ili po nižoj tržišnoj vrednosti; Gotovi proizvodi -

proizvod kod koga je proizvodni proces završen i koji čeka prodaju; ovde se

procena takođe vrši na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove

proizvodnje ili po nižoj tržišnoj vrednosti; treba obratiti pažnju na to da se na

dobit ne računa pre nego što je ostvarena prodaja.

Dugoročna aktiva su sredstva koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se

ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Uglavnom

obuhvataju:

Zemljište i građevinske objekte

Opremu / mašine

Motorna vozila

Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se

smanjuje tokom korisnog veka trajanja, na teret bilansa uspeha. Tako je čest slučaj da se

vrijednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više, ukoliko se njihova

vrijednost na slobodnom tržištu, odnosno, cijena po kojoj mogu biti prodati - povećava.

Ovo je uslovljeno dokumentovanom procjenom vrijednosti koju je izvršilo lice ovlašteno

za ovu vrstu procjene.

8

4. PASIVA

Pasiva pokazuje odakle preduzeću imovina – koji dio imovine je finansiran

sopstvenim novcem, a koji dio pozajmljenim novcem (kreditima).

Kratkoročna pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzeća, sa rokom

dospeća do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju:

Kratkoročne obaveze prema bankama - iznosi koji se otplacuju bankama na

zahtjev ili sa rokom dospeća do 12 meseci, uključujući tekuća dospeća po osnovu

dugoročnih kredita, odnosno, dio dugoročnih obaveza koji dospjeva za otplatu u

roku od 12 meseci;

Obaveze prema dobavljačima i druge obaveze - plaćanja koja dospjevaju u korist

dobavljača sirovina i po osnovu drugih usluga, sa rokom dospeća do 12 meseci.

Dugoročna pasiva obuhvata:

Dugoročne obaveze prema bankama - neotplaceni dio dugoročnih kredita

banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja;

Dugoročne obaveze - iznosi koji dospevaju za plaćanje po isteku 12 meseci od

datuma bilansa stanja. Ovde spadaju plaćanja po osnovu investicionih nabavki, za

robu koja je kupljena pod uslovima odloženog plaćanja i krediti iz drugih izvora,

osim banaka.

5. BILANS USPJEHA

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspjeha se sastavlja za određeni izveštajni

period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili

gubitak.

U sastavu bilansa uspjeha sa prihodima se suočavaju rashodi nastali u cilju

ostvarivanja prihoda. Ono što je karakteristika bilansa uspjeha je da se u njemu prihodi,

rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa.

S obzirom na to da je bilans uspjeha po svojoj prirodi vremenski račun, obračun 

tačnog periodičnog rezultata zahteva tačno vremensko alociranje prihoda i rashoda kao

9

komponenti rezultata, što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu uspjeha

treba da se odnose na posmatrani vremenski (obračunski) period za koji se uspjeh

obračunava. To znači da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali, što

je saglasno principu uzročnosti (korelacije).

POSLOVNI PRIHODI I RASHODI

1. Poslovni prihodi

Vrijednosti u KM

Prihodi od prodaje 39.825

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 3.740

Ostali poslovni prihodi 1.210

UKUPNO POSLOVNI PRIHODI 44.775

2. Poslovni rashodi

Nabavna vrijednost prodate robe 30.230

Troškovi materijala 5.650

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični

rashodi

3.050

Troškovi amortizacija i rezervisanja 1.440

Ostali poslovni rashodi 1.100

UKUPNO POSLOVNI RASHODI 41.470

Poslovni dobitak 3.305

Finansijski prihodi 1.320

Finansijski rashodi 2.830

Ostali prihodi 2.246

Ostali rashodi 1.000

Gubitak od poslova finansiranja 1.500

Bruto dobit ( dobit prije oporezivanja ) 1.805

Neto dobit ( dobit nakon oporezivanja ) 1.625

Primjer bilansa uspjeha

Bilans uspjeha se sastoji iz rashoda i prihoda, koji su takođe složeni. Ako se

bilans uspjeha osniva na kategoriji troškova koja obuhvata troškove minulog i živog rada,

10

ukupne poslovne troškove ( što odgovara cjeni koštanja – c.k. , odnosno cjeni

proizvođača), tada se finansijski rezultat javlja u obliku viška produkta, dobitka odnosno

gubitka. Ako se bilans uspjeha osniva na kategoriji troškova, koja obuhvata samo

troškove minulog rada, materijalne troškove i amortizaciju ili i bez amortizacije uz

određene korekture, tada se finansijski rezultat javlja u obliku novostvorene vrijednosti,

dohodka ili dodatne vrednosti (odnosno gubitka).4

Karakteristika bilansa uspjeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju

u vidu više podbilansa i to:

1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat;

2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati;

3) ne poslovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. 

Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat

preduzeća kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih

gubitaka) u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati

bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak veći od bruto-gubitka, iskazuje se

dobitak ili obrnuto, ako je veći bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak. Tako

pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski

rezultat  iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna  ravnoteža.

Na osnovu naših propisa o računovodstvu5 bilans uspeha je godišnji i periodični

prikaz, pregled utvrđivanja ukupnog prihoda i dobitka preduzeća. Drugim rečima, kroz

utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka obračun se čini na osnovu principa dobitka.

Osnovica obračunskog sistema, kao osnove za utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka je

fakturisana prodaja.

6. BILANS TOKOVA GOTOVINE4 Dr Bogdan Mrdović, Menadžment računovodstva, Čačak 2006, str 355 Zakon o računovodstvu i reviziji

11

Izvještaj o novčanim tokovima je finansijski izvještaj koji pokazuje odakle

gotovina dolazi (gotovinski prilivi) i gdje odlazi (gotovinski odlivi) za određeni

računovodstveni period , kao i to, kakva je bila promjena bilansa gotovine u toku perioda.

Novčani tokovi ulaganja u velikoj mjeri zavise od eksternih faktora kao što su:

stanje na tržištu, lokacija, sezonske oscilacije i drugo. Novčani tokovi zavise od tipa

kompanije, vrste djelatnosti, načina finansiranja i slično. Promjene u gotovini i gotovinski

ekvivalent društva mogu se najbolje sagledati kroz finansijski izvještaj o tokovima

gotovine. Da bi se informacija bolje sagledala u izvjestaju se vrši grupisanje tokova na

tokove iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.

U izvještaju o gotovinskom toku sagledavaju se istorijske promjene i neto učinci

iz poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti do kojih je došlo između dva

obračunska perioda. On govori o aktivnostima menadžmenta na poslovima likvidnosti i

efektima poslovnih odluka vezanih za ulaganja u finansijske aktivnosti.

Tokovi gotovine predstavljaju najvažniji dio izvještaja o tokovima gotovine jer

pokazuje sposobnost preduzeća da stvori gotovinu kojom se plaćaju obaveze prema

dobaljačima, državi, kreditorima, zaposlenima itd. Pozitivni tokovi gotovine iz poslovnih

aktivnosti daju mogućnost da se preduzeće dugoročnije održi.

12

Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti Vrijednost u KM

Prilivi od prodaje i primljeni avansi 57.243

Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 9.300

Isplate dobavljačima i dati avansi (10.950)

Zarade i ostali lični rashodi (8.050)

Plaćanje kamate (1.660)

Porez na dobit (1.430)

Plaćanje na osnovu ostalih javnih prihoda (1.579)

Neto priliv (odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti

42.874

Novčani tokovi iz aktivnosti investiranja

Priliv od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme

14.755

Kupovina akcija i udela (13.600)

Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme

(8.250)

Neto priliv (odliv) gotovine iz aktivnosti investiranja

(7.095)

Novčani tokovi iz aktivnosti finansiranja

Dugoročni i kratkoročni krediti 10.080

Dugoročni i kratko. krediti i ostale obaveze (20.430)

Neto priliv (odliv) iz aktivnosti finansiranja (10.350)

Neto priliv (odliv) gotovine 25.429

Gotovina na početku obračunskog perioda 3.500

13

Pozitivne kursne razlike po osnovu preračuna gotovine

1040

Negativne kursne razlike po osnovu preračuna gotovine

(5.400)

Gotovina na kraju obračunskog perioda 24.569

Primjer novčanih tokova gotovine

7. POKAZATELJ RACIO BROJEVA

Projektovani finansijski pokazatelji imaju samo monetarnu, a ne i analitičku

vrijednost. Za ocjenu boniteta preduzeća potrebno je ne samo znanje o velikom broju

pokazatelja već i znanje o njihovoj tržišnoj situaciji, savremenosti tehnologije, načinu

formiranja cjena i slično.

S obzirom na brojnost pokazatelja izlaganje ću pokazati ograničeno samo na

nekoliko grupisanih unutar skupina:

- Pokazatelj likvidnosti

- Pokazatelj aktivnosti

- Pokazatelj profitabilnosti (rentabilnosti)

- Tržišni pokazatelj

- Pokazatelj zaduženosti

- Pokazatelj finansijske sigurnosti.

14

7.1 Pokazatelj likvidnosti

Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da izmiruje svoje obaveze na

vrijeme.

U najvažnije pokazatelje likvidnosti spadaju:

- Racio tekuće likvidnsoti

Racio tekuće likvidnosti = kratkoročna sredstva / kratkoročne obaveze

= 19.040 / 7130

= 2.67

Ovaj koeficijent pokazuje pokrivenost kratkoročnih obaveza obrtnim sredstvima,

odnosno sa koliko je obrtnih sredstava pokrivena svaka novčana jedinica kratkoročnih

obaveza. Poželjno je da ovaj racio bude jednak ili iznad 2. A naša izvedena formula

pokazuje da ovaj racio zadovoljava uslove.

- Racio brze likvidnosti

Racio brze likvidnosti = tekuća sredstva – zalihe / kratkoročne obaveze

=19.040 – 6100 / 7130

= 1.81

Ovaj koeficijent likvidnosti pokazuje pokrivenost kratkoročnih obaveza likvidnim

obrtnim sredstvima. On polazi od pretpostavke da se zalihe ne mogu brzo unovčiti te se

bazira samo na gotovini.

7.2 Pokazatelj profitabilnosti (rentabilnosti)

Pokazatelji profitabilnosti su indikatori stepena povrata investitorovog ulaganja.

Izražavaju se kroz ostvareni profit ili kapitalnu dobit.

- Profitabilnost = bruto dobit / neto prihod od prodaje x 100

=1.805 / 39.825 x 100

= 0.045 x 100

= 4.5

15

- Stopa neto dobiti = neto dobit / neto prihod od prodaje x 100

= 1.625 / 39.825 x 100 = 0.04 x 100 = 4

- Profit = neto dobit / ukupan prihod x 100

= 1.625 / 44.775 x 100

= 0.036 x 100

= 3.6

7.3 Tržišni pokazatelj

Tržišni pokazatelji služe za upoređivanje preduzeća unutar istog sektora privrede.

Najviše ih koriste investitori kod opredeljenja za ulaganja u određenu kompaniju. U

praksi su najzastupljeniji sledeci tržišni pokazatelji:

- Neto dobit po akciji

- Odnos tržišne cjene i neto dobit po akciji

- Isplata dividendi

- Dividendna stopa

- Knjigovodstvena vrijednost po akciji

7.4 Pokazatelj zaduženosti

Cilj analize zaduženosti jest da se sagleda odnos sopstvenih i tuđih izvora

finansiranja u ukupnim poslovnim sredstvima preduzeća. Ovi podatci se vade iz bilansa

stanja. Najznačajniji pokazatelji zaduženosti su:

- Odnos pozajmljenih i ukupnih izvora sredstava

- Odnos dugoročnih i ukupnih izvora

- Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate

- Koeficijent pokrića ukupnih obaveza.

16

Pokazatelj zaduženosti = dugoročni izvori / ukupni izvori

= 6.260 / 34.200 = 0.18

Možemo reći da je zaduživanje opravdano sve dok je kamata na obaveze manja od

prinosa na pozajmljena sredstva

7.5 Pokazatelj finansijske sigurnosti

Pokazatelj finansijske sigurnosti je indikator finansijske strukture preduzeća.

Najčešće se izražavaju kroz sledeću relaciju:

- Pokazatelj finansijske sigurnosti = akcionarski kapital / ukupna pasiva

= 11.880 / 34.200 = 0.34

- Koeficijent finansijske sigurnosti = ukupne obaveze / akcionarski kapital

= 10.205 / 11.880 = 0.85

Prvi pokazatelj govori o učešću akcionarskog kapitala u ukupnim izvorima poslovnih

sredstava. Što je učešće akcionarskog kapitala veće društvo ima veću finansijsku

sigurnost. Međutim, veće učešće akcionarskog kapitala u strukturi izvora finansiranja ne

mora uvijek biti i najbolji metod finansiranja. Strukturu izvora finansiranja treba

komponovati tako da se obezbjedi sigurnost naplate potraživanja, odnosno isplate

obaveza, tj. da se obezbjedi odgovarajuća likvidnost preduzeća.

17

8. ZAKLJUČAK

Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i

promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja

uključuje sledeće sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izveštaj o

tokovima gotovine, 4) izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske

izveštaje.

Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je

finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna,

odnosno na dan bilansiranja.

Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i

kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj,

a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja

konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore

odnosno pripadnost sredstava preduzeća.

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni

period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili

gubitak.

Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju

u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi,

rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Međusobnim

sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-

dobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu

uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se

iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda,

čime se ostvaruje bilansna ravnoteža.

Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita

finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj

preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.

18

9. LITERATURA

1. D. Stojanović, Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja, Finansijsko

računovodstvo II, Beograd, 1998

2. Cvetković N, , 2004, Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet,

Beograd

3. Dr Bogdan Mrdović, Menadžment računovodstva, Čačak 2006,

4. Zakon o računovodstvu i reviziji

5. www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls

6. www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf

7. http://sr.wikipedia.org/sr-el/ Актива

19