FAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

SEMINARSKI RAD

EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJAa.d. STARI GRAD

Mentor: Student:Prof. dr Slobodan erovi Modest Momilovi Broj indexa:2010360180

SADRAJ1 UVOD......................................................................................................................................32 BILANS STANJA....................................................................................................................43 BILANS USPEHA...................................................................................................................84 RACIO ANALIZA...................................................................................................................11 4.1 Pokazatelj likvidnosti........................................................................................................12 4.1.1 Opta racio likvidnost..................................................................................................12 4.1.2 Rigorozna racio likvidnost..........................................................................................12 4.1.3 Neto obrtna sredstva...................................................................................................12 4.2 Pokazatelj aktivnosti i efikasnosti upravljanja.................................................................13 4.2.1 Koeficijent upravljanja kupaca i proseno vreme naplate........................................13 4.2.2 Koeficijent obrta dobavljaa i proseno vreme plaanja..........................................13 4.2.3 Koeficijent obrta zaliha i vreme njihovog obrta........................................................14 4.3 Pokazatelj rentabilnosti....................................................................................................14 4.3.1 Stopa poslovnog dobitka.............................................................................................15 4.3.2 Stopa neto dobitka......................................................................................................15 4.3.3 Stopa prinosa na ukupna sredstva............................................................................15 4.3.4 Stopa prinosa na sopstvena sredstva........................................................................16 4.4 Pokazatelj trine vrednosti.............................................................................................16 4.4.1 Neto dobitak po akciji.................................................................................................16 4.4.2 Knjigovodstvena vrednost po akciji..........................................................................165 ZAKLJUAK.........................................................................................................................17

12

1 UVOD

Predmet istraivanja ovog seminarskog rada su: bilans uspeha, bilans stanja i racio brojevi preduzea ad Stari GradPredmet rada je ekonomska i finansijskaanaliza poslovanja preduzea ad Stari Grad u Beogradu, odnosno njegovo finansijsko poslovanje. Zadaci seminarskog rada su : finansijska analiza sredstava i izvorasredstava preduzea ad Stari Grad (podaci se dobijaju iz bilansa stanja), poslovnih rezultata tj.poslovnih prihoda i rashoda (o kojima podatke preuzimamo iz bilansa uspeha),ispitivanje likvidnosti preduzea, aktivnosti i efikasnosti upravljanja kao i ispitivanje finansijskog poloaja i zaraivake sposobnosti (rentabiliteta poslovanja) preduzea.Za uspeno upravljanje finansijama u preduzeu, neophodna je analizafinansijskog poslovanja. Vanost analize finansijskih izvetaja ogleda seprvenstveno sa aspekta upravljanja poslovanjem i razvojem preduzea. Onaprethodi procesu upravljanja ili, preciznije reeno, prethodi procesu planiranja, kojiini sastavni deo upravljanja. Za dobro upravljanje, planiranje je vrlo vano ono jeklju uspeha finansijskih menadera. Metode koje su koriene u izradi seminarskog rada temelje se na dostupnoj strunoj literaturi iz Ekonomsko-finansijske analize poslovanja preduzea u turizmu i hotelijerstvu prof. Dr Slobodana erovia.

1. BILANS STANJA

Bilans stanja predstavlja dvostruki prikaz imovine preduzea gde prvi prikaz predstavlja pojavni oblik imovine preduzea dok drugi predstavlja njeno poreklo, odnosno vlasniku pripadnost imovine.Prema meunarodnim standardima finansijskog izvetaja elementi koji se koriste za merenjefinansijkog poloaja preduzea su : Imovina tj. sredstvo, koje predstavlja resurs koji je pod kontrolom preduzea i proizlazi iz prolih dogaaja i od kojeg se oekuju budue ekonomske koristi; Obaveze, predstavljaju postojee dugove preduzea koji su proizali iz prolih dogaaja i za ije se podmirenje oekuje smanjenje resursa preduzea Kapital tj. glavnica, jeste ostatak imovine nakon odbitka svih obaveza Imovina koja se lako i u kratkom vremenskom intervalu moe konvertovati u gotovinu nazivamo tekuim ili obrtnom imovinom. Imovina koja se ne moe pretvoriti u gotovinu za kratko vreme ili u periodu od godinu dana nazivamo fiksnom ili stalnom imovinom.U obrtnu imovinu spadaju : Zalihe materijala, gotovih proizvoda ili robe, nedovrene proizvodnje Potraivanja od kupaca i druge vrste potraivanja Dati avansi Ostala kratkorona potraivanja Novac i novani ekvivalentiU stalnu imovinu spadaju: Materijalna sredstva (nekretnine, postrojenja, oprema) Nematerijalna sredstva (intelektualna svojina,licence, trino znanje i trgovake vetine, dizajn, itd.) Dugoroni finansijski plasmani (zajmovi, obveznice i uee u kapitalu)U pasivi bilansa stanje dati su izvori srestava preduzea i analizom strukture moe se utvditi poreklo imovine: Sopstveni kapital (ista imovina, kapital vlasnika) Pozajmljeni kapital (obaveze ili dugovi, kapital poverilaca)Sopstveni kapital predstavlja razliku izmeu ukupne aktive i ukupnih obaveza preduzea:SOPSTVENI KAPITAL = AKTIVA OBAVEZEObaveze se globalno mogu podeliti u dve grupe: dugorone i kratkorone. Dugovi koji se podmiruju u redovnom toku poslovnog ciklusa i u periodu do godinu dana nazivamo kratkoronim obavezama, dok pod dugoronim kreditima podrazumevamo izdatke koji se podmiruju tokom perioda dueg od godinu dana.Prilikom sastavljanja bilansa stanja treba se uzeti u obzir njegova struktura aktive i pasiva , kao i njen formalni izgled. U daljoj analizi upotreljavaemo vertikalnu strukturu bilansa stanja na osnovu rastue likvidnosti i opadajue dospelosti.

Tabela 1 Bilans stanja preduzea a.d.Stari Grad za poslovnu 2011 godinu.

Kao to vidimo iz bilansa stanja,u delu za aktivu, prvo je naveden fiksni kapital preduzea, tj. imovina koja e se pretvoriti u novac i novane ekvivalente u duem vremenskom intervalu a potom su navedeni podaci iz obrtnih sredstava a odloena poreska sredstva preduzee nije imalo za datu godinu.Bez obzira kako preduzee posluje, ravnotea izmeu aktive i pasive mora da postoji.AKTIVA = PASIVA1968931 = 1968931IMOVINA = OBAVEZE + KAPITAL1968931 = 233265 + 1735666KAPITAL = IMOVINA OBAVEZE173566 = 1968931 233265Ukupna aktiva tj. ukupna imovina preduzea od 1968931 je dobijena zbirom fiksnih i obtnih sredstava. Ukupna pasiva je dobijena zbirom ukupnog kapitala i obaveza (dugoronih, kratkoronih i odloene poreske obaveze ). Vlasniki kapital predstavlja preostalo potraivanje poto potraivanja poverilaca iz pravne perspektive dolaze na prvo mesto. Vlasniki kapital jednak je ukupnoj imovini umanjenoj za iznos obaveza.

2. BILANS USPEHAFinansijki izvetaj koji pokazuje odnos prihoda i rashoda tj. dobitak ili gubitak u odreenom vremenskom periodu nazivamo bilansom uspeha. Bilans uspeha pokazuje kako je preduzee ostvarilo dobit, pokrie rashoda ili trokova kao i raspodelu ostvarene dobiti.Prihodi predstavljaju poveanje ekonomske koristi tokom obraunskog perioda u obliku priliva ili poveanje/smanjenje sredstava to ima za posledicu poveanje gavnice, ali ne one koje se tiu uplata od strane vlasnika. Prihodi preduzea ine: Prihodi od prodaje roba i usluga Prihodi od finansiranja (kamate, kursne razlike i sl.) Vanredni prihodi (vikovi, povraaj poreza, naplaeni prihodi iz prethodne godine)Pod rashodima podrazumevamo smanjenje ekonomskih koristi u obliku odliva sredstava tokom obraunskog perioda. Rashodi preduzea ine: Nabavnu vrednost robe i materijala, trokove materijala i amortizacije, nematerijalne trokove, bruto zarade, nabavku osnovnih sredstava, rashode za nematerijalna ulaganja, zakupnine i sl. Roshode finansiranja Vanredne rashodeU praksi se koriste dve osnovne metode radi obrauna rezultata poslovanja a to je metod prodatih uinaka i metod ukupnih trokova. Kod metode prodatih uinaka suprostavljaju se prihodi od prodaje robe i rashoda koji su izraeni kroz nabavnu vrednost prodate robe. Uporeivanjem navedenih prihoda i rashoda dobija se bruto dobitak, a zatim se iskazuju ostali rashodi, kao to su trokovi prodaje, trokovi opteg upravljanja i administracije. Kod primene metoda ukupnih trokova polazi se od podele rashoda prema njihovim prirodnim vrstama. Tako se u bilansu uspeha javljaju : amortizacija, trokovi materijala, trokovi zarada, trokovi proizvodnih i neproizvodnih usluga i drugi. U naoj daljoj analizi osloniemo se na da metod ukupnih trokova.

Tabela 2 Bilans uspeha preduzea ad Stari Grad, za 2011 obraunsku godinu

Odnos prihoda i rashoda moemo predstaviti na sledei nain:PRIHODI RASHODI = FINANSIJSKI REZULTAT353901 413115 = -59214PRIHOD > RASHODA = DOBITPRIHOD < RASHODA = GUBITAKNakon to smo od prihoda (poslovni prihod, finansijski prihod, ostali prihodi) oduzeli rashode (poslovni rashod, finansijski rashod, ostali rashodi, neto gubitak poslovanja koje se obustavlja) dobili smo zakljuak da je preduzee imalo gubitak ekonomske koristi od 59214000 dinara tokom 2011 obraunskog perioda, ako ovaj rezultat uporedimo sa finansijkim rezultatom prethodne 2010 godine koja iznosila 672389000 dinara, moemo zakljuiti da je preduzee napredovalo ka pozitivnom finansijkom rezultatu sa stopom od 91.20%. (672389000 59214000 / 672389000 x 100)

4. RACIO ANALIZAZadatak analize racio brojeva je da se oceni finansijsko stanje preduzea I da se utvrde oekivane promene u buduem finansijskom stanju preduzea. Racio brojevi se mogu grupisati na razliite naine, a za potrebe ove analize bie korieni racio brojevi grupisani na sledei nain: Pokazatelji likvidnosti Pokazateljiaktivnosti i efikasnoti upravljanja Pokazatelji rentabilnosti Pokazatelji trine vrednosti4.1 POKAZATELJI LIKVIDNOSTILikvidnost preduzea predstavlja njegovu sposobnost da u kratkom roku izmiri svoje kratkorone obaveze. Kao pokazatelji likvidnosti koriste se: Opti racio likvidnost Rigorozni racio likvidnost Neto obrtna sredstva

4.1.1 Opti racio likvidnostDobija se podelom ukupnih obrtnih sredstava sa ukupnim kratkoronim obavezama. Uobiajeno se smatra odnos od 2:1 obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza predstavlja poazatelj zadovoljavajue likvidnosti.Opti racio likvidnost = obrta sredtsva / kratkorone obaveze1032246 / 227539 = 4.53Navedeni koeficijent znai da je preduzee likvidno, i ako uporedimo sa likvidnou od prethodne 2010godine koji iznosi 2.69, moemo rei da je postigao napredak u optoj likvidnosti.

4.1.2 Rigorozni racio likvidnostIzraunava se na taj nain to se iz ukupnih obrtnih sredstava izdvajaju likvidna sredstva (gotovina i kratkorona potraivanja) i stavljaju u odnos sa kratkoronim obavezama. U likvidna sredstva ukljuena su samo potraivanja, gotovina i gotovinski ekvivalenti.Rigorozni racio likvidnost = likvidna sredstva / kratkorone obaveze1032246 17507 / 227539 = 1014739 / 227539 = 4.46Nakon to smo ukupnih obrtnih sredstava oduzeli zalihe dobili smo likvidna sredstva koje delimo sa kratkoronim obavezama preduzea.Navedeni koeficijent znai da je preduzee likvidno, i ako uporedimo sa rigoroznom likvidnou od prethodne 2010 godine koji iznosi 2.60, moemo rei da je ostvarila pozitivan napredak iz rigorozne likvidnosti.

4.1.3 Neto obrtna sredstvaPredstavlja deo obrtnih sredstava koji ostaje nakon to se pokriju kratkorone obaveze, odnosno to je indikator dugoronih izvora finansiranja obrtnih sredstava. Ovaj pokazatelj se moe izraunati prema formuli:Neto obrtna sredstva = obrtna sredstva kratkorone obavezeNeto obrtna sredstva = 1032246 227539 = 804707Iz sledeih relacija moe se sagledati odnos izmeu racia likvidnosti i neto obrtnih sredstava:

4.2 POKAZATELJ AKTIVNOSTI I EFIKASNOTIPri ulaganju u poslovna sredstva, preduzee ima cilj da obezbedi njihovo efikasno korienje, odnosno da sa to manjim uloenim sredstvima ostvari to vei obim poslovnih aktivnosti. Ovih pokazatelja ima vie, a u narednim izlaganjima koristiemo: Koeficijent obrta kupaca Koeficijent obrta dobavljaa Koeficijent obrta zaliha

4.2.1 Koeficijent obrta kupacaPredstavlja indikator koji pokazuje koliko na jednu novanu jedinicu nenaplaenog salda potrivanja od kupaca preduzee preduzee ostvaruje ukupnog prihoda tokom godine.Koeficijent obrta kupaca = neto prihodi od prodaje / prosean saldo kupacaProsean saldo kupaca = saldo kupaca k.p.g. + saldo kupaca k.t.g. / 2k.p.g kraj prethodne godin ; k.t.g.-kraj tekue godineproseno vreme naplate = 350dana / koeficijent obrta kupacaProsean saldo kupaca = 4694 + 12035 / 2 = 16729Koeficijent obrta kupaca = 267075 / 16729 = 15.96Proseno vreme naplate = 350 / 15.96 = 21.93Navedeni koeficijenti oznaavaju da se potraivanja naplauju proseno 15.96 puta, a proseno vreme naplate potraivanja od kupaca iznosi 21.93 dana.

4.2.2 Koeficijent obrta dobavljaaPredstavlja odnos vrednosti ukupnih godinjih nabavki na kredit i salda dobavljaa na kraju godine. Koeficijent se moe izraunati prema sledeem obrascu:Koeficijent obrta dobavljaa = vrednost nabavke na odloeno plaanje / prosean saldo dobavljaaPproseno vreme plaanja = 350 / koeficijent obrta dobavljaaOvi koeficijenti se ne mogu izraunati na osnovu podataka iz bilansa uspeha, ve se podaci moraju posebno obezbediti iz raunovodstvene evidencije preduzea.

4.2.3 Koeficijent obrta zaliha Predstavlja znaajan pokazatelj za sva preduzea koja imaju velika sredstva vezana u ovom obliku imovine. Navedeni koeficijent se izraunava stavljanjem u odnos cene kotanja prodatih proizvaoda / usluga i prosene vrednosti zaliha u toku godine.Koeficijent obrta zaliha = cena kotanja prodatih proizvoda i usluga / prosean saldo zalihaProsean saldo zaliha = zalihe k.t.g + zalihe k.p.g. / 2Proseno vreme trajanja jednog obrta = 350 / koeficijent obrta zalihaProsean saldo zaliha = 17505 + 17067 / 2 = 17286Koeficijent obrta zaliha = 267075 / 17286 = 15.46Proseno vreme trajanja jednog obrta = 350 / 15.46 = 22.64Navedeni koeficijenti oznaavaju da je su u toku jedne godine proseno 15.46 zaliha prolazi kroz reprodukcioni ciklus, a proseno vreme trajanja jednog obrta koji obuhvata period od nabavke do prodaje roba i usluga je 22.64 dana.

4.3 POKAZATELJI RENTABILNOSTICilj preduzea je maksimiziranje dobitka na dugi rok, a cilj praenja indikatora rentabilnosti je da se sagleda stepen ostvarenja postavljenih ciljeva. U osnovi pokzatelja rentabilnosti je uspostavljanje odnosa izmeu finansijkog rezultata i visine angaovanih sredstava za njegovo ostvarenje. U ove pokazatelje spadaju indikatori koji mogu izraavati parcijalnu i globalnu rentabilnost preduzea. Za izraunavanje parcijalne rentabilnost najee se koriste: Stopa poslovnog dobitka Stopa neto dobitkaZa izraunavanje globalne rentabilnosti najee se koriste : Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva

4.3.1. Stopa poslovnog dobitkaPokazatelj dobijen primenom ove formule predstavlja uee poslovnog dobitka u poslovnim prihodima. Za izraunavanje pokazatelja koriste se podaci iz bilansa uspeha. Stopa poslovnog dobitka = poslovni dobitak / poslovni prihod x 100Stopa poslovnog dobitka = -110566 / 267075 x 100 = -41.40Navedena stopa znai da preduzee ima negativno uee poslovnog dobitka za -41.40%, ako uporedimo sa stopom poslovnog dobitka iz prethodne 2010 godine koja je iznosila -39.68%, zakljuujemo da je preduzee postigao dalji gubitak uea poslovnog dobitka.

4.3.2 Stopa neto dobitkaPokazuje uee neto dobitka u poslovnim prihodima i ukoliko je vea stopa dobitka to je ujedno i pokazatelj vee rentabilnosti. Stopa neto dobitka se moe izraunati na osnovu sledee formule:Stopa neto dobitka = neto dobitak / poslovni prihod x100Stopa neto dobitka = - 62583 / 267075 x 100 = -23.43Navedena stopa znai da preduzee ima negativno uee neto dobitka od -23.43%, ako ovaj rezultat uporedimo sa stopom neto dobitka iz prethodne 2010 godine koja je iznosila -280.15%, zakljuujemo da je preduzee postigao relativno veliki rast uea neto dobitka.

4.3.3 Stopa prinosa na ukupna sredstvaPoslovna dobit preduzea u odnosu na proseno angaovana sredstva predstavlja stopu prinosa na ukupna sredstva.U literaturi se stopa prinosa na ukupna sredstva naziva Return of Investment (ROI) Za izraunavanje koristi se sledea formula.Stopa prinosa na ukupna sredstva = poslovni dobitak / ukupna sredstva (prosek) x 100Prosena ukupna sredstva = ukupna sredstva k.t.g. + ukupna sredstva k.p.g. / 2Prosena ukupna sredstva = 175665 + 1799472 / 2 = 1767568Stopa prinosa na ukupna sredstva = - 110566 / 1767568 x 100 = - 6.25Navedena stopa znai da preduzee ima negativno uee prinosa na ukupna sredstva od -6.25%, ako ovaj rezultat uporedimo sa stopom prinosa na ukupna sredstva iz prethodne 2010 godine koja iznosi 5.43%, zakljuujemo da je preduzee postigao dalji pad uea na ukupna sopstvena sredstva.

4.3.4 Stopa prinosa na sopstvena sredstvaOdnos izmeu ostvarenog neto dobitka i proseno angaovanih soptvenih sredstava predstavlja stopu prinosa na sopstvena sredstva i indikator je zaraivake sposobnosti sopstvenog kapitala.Stopa prinosa na sopstvena sredstva = neto dobitak / sopstvena sredstva (prosek) x 100Sopstvena sredstva (prosek) = 720951 + 721506 / 2 = 721228Stopa prinosa na sopstvena sredstva = -62583 / 721228 * 100 = - 8.67Navedena stopa znai da preduzee ima negativno uee prinosa na sopstvena sredstva od -8.67%, ako ovaj rezultat uporedimo sa stopom prinosa na sopstvena sredstva iz prethodne 2010 godine koja iznosi -94%, zakljuujemo da je preduzee postigao rast uea na ukupna sopstvena sredstva.

4.4 POKAZATELJI TRINE VREDNOSTIPokazatelji trine vrednosti se po pravilu iskazuju u okviru biznis planova koji se rade za potrebe vlasnika kapitala i putem njih se iskazuju koristi koje bi vlasnici ostvarili od realizacije odreenih investicija. U pokazatelje trine vrednosti ubrajaju se: Neto dobitak po akciji Knjigovodstvena vrednost po akciji

4.4.1 Neto dobitak po akcijiPredstavlja ostvareni neto dobitak po jednoj akciji nezavisno od toga da li se deli vlasnicima u vidu dividende ili se akumulira u preduzeu.Neto dobitak po akciji = neto dobitak / broj akcijaNeto dobitak po akciji = - 62583 / 139449 = - 0.44

4.4.2 Knjigovodstvena vrednost po akcijiPredstavlja pokazatelj koji se odnosi na visinu sredstava po jednoj akciji i iskazuje se obrascem:Knjigovodstvena vrednost po akciji = sopstveni kapital / broj akcijaKnjigovodstvena vrednost po akciji = 720951 / 139449 = 5.17

5 ZAKLJUAKEkonomsko i finansijska analiza poslovanja preduzea ad Stari Grad, u periodu od2010-2011 godine pokazala je da je ovo preduzee ispunjavalo svoj glavni poslovnicilj, a to je sticanje profita. Poslovanje hotela poslednjih godina odvijalo se u dosta oteanim uslovima kako zbog posledica svetske ekonomske krize, sporog oporavka ekonomija na globalnom nivou, tako i zbog drugih eksternih faktora. Na ukupan negativan rezultat poslovanja, poslednjih godinu dana u velikoj meri uticali su i interni faktori kao to je rashod koji je van poslovnog i finansijkog karaktera. Realno je oekivati pozitivne rezultate poslovanja u predstojeim godinama.16