POLJOPRIVREDNA LITERATURA

U R E D N I K

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. in.

Dr MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

GAJENJE RANOG POVRA U ZATIENOM

PROSTORU

NOLIT BEOGRAD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povra u ovim objektima, napisao dr M. Popovi, a ostale tekstove dr B. Lazi.

UVOD

Proizvodnja povra u zatienom pros toru, lejama, plastenicima i staklenicima omoguuje kont inuirano snabdeva-nje trita sveim povrem tokom itave godine, a to znai i pravilnu ishranu, s obzirom na bioloki znaaj povra u ishrani oveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik povrtarske proizvodnje, gde se u opt imalnim uslovima postiu visoki prinosi uz mogunost planiranja vremena berbe.

S obzirom na razliite vrste zatienog prostora, zadatak zatienog prostora je privremena zatita biljaka od mraza, proizvodnja rasada i proizvodnja povra. Zatitom od mraza stvara se mogunost rane prolene, odnosno kasne jesenje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske temperature . Proizvodnjom rasada skrauje se vegetacija biljaka na otvorenom prostoru i omoguuje proizvodnja vrsta s veom potrebom za toplotom (paradajz, paprika) u kontinentalnim uslovima. Proizvodnja povra u zatienom prolom, posebno u staklenicima i plastenicima, poslednjih godina i u naoj zemlji dobij a sve vee razmere. Tako se danas povre u ovim objektima kod nas gaji na povrini od oko 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omoguuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u optimalnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omoguuje ostvarenje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p laniranim vremenom isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima poveava se pr i smanjenju trokova grejanja, a to znai u na im

junim regionima ili pr i korienju pr irodnih izvora tople vode, gasa, pare iz industri jskih pogona.

U celini, u naoj zemlji povoljni ekoloki uslovi, pre svega temperatura uz dovoljno svetlosti, omoguuju uspenu proizvodnju povra u zatienom prostoru.

Autori

STAKLENICI

Staklenici su najsavreniji oblik zatienog prostora, sa znatnim funkcionalnim preimustvima u odnosu na tople le-je. U njima se mogu ostvariti mnogo povoljniji vegetacioni uslovi. Savremeni staklenici opremljeni su ureajima koji automatski reguliu mikrokl imatske uslove.

U povrtarstvu se staklenici koriste uglavnom za proizvodnju sveeg povra u toku zime i prolea, a u novije vre-me i za gajenje rasada.

TIPOVI STAKLENIKOG PROSTORA

Sa graevinsko-tehnikog stanovita postoje razliiti tipovi i mnoge vari jante staklenikih objekata. Nezavisno od toga, za svaki staklenik, kao specifian graevinski objekt, karakteris t ino je da ima:

elemente konstrukcije i unutranje instalacije. Osnovni elementi konstrukcije su: osnova, nosea kon

strukcija, krovne staklene povrine, bone staklene povrine, otvori za provetravanje i vrata.

Unutranje ureaje sainjavaju: vodovodna, grejna i elektrina instalacija, konstrukci ja za pridravanje biljaka, stelae, staze, ureaji i aparat i za merenje i regulisanje temperature, zemljine i vazdune vlage i dr.

Prema graevinsko-tehnikim karakteris t ikama odnosno spoljnom izgledu, proizvodnoj nameni i drugim osobenosti-ma moe se razlikovati vie tipova staklenika.

Pojedinani staklenici. Sastoje se od jednog samostalnog odeljenja; mogu biti jednostrani i dvostrani.

Jednostrani staklenik. Severnu s tranu ovakvog staklenika ini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov. Obino su malog kapaciteta i esto se grade uz juni zid neke zgrade. Koriste se za proizvodnju rasada, gajenje povra i cvea u saksijama. Veoma su pogodni za individualne odga-jivae jer za izgradnju nisu potrebna velika ulaganja.

Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu povrinu na dve vode. Slemeni ugao koji ine krovne povrine moe da bude razliit. Grade se preteno od metala. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povra. Njihova veliina moe biti razliita, poev od nekoliko desetina kvadratnih metara pa do onih koji pokrivaju povrinu 5001000 m 2 . irina (raspon) velikih pojedinanih staklenika kree se od 8 do 12 m, a duina od 50 do 80 m; to su tzv. hangarni staklenici. Ako su u stakleniku postavljene stelae na kojima se dre sanduii, saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka, onda je to stelani staklenik.

U pojedinanim staklenicima moe se ostvariti odlino provetravanje, te su veoma pogodni za uzgoj rasada.

Blok staklenici. U graevinskom smislu to je niz bono spojenih pojedinanih staklenika. Na taj nain dobije se jedinstvena zastakljena povrina podeljena samo nizovima stu-bova nosaa. Podizanje velikih blokova omoguuje znatno jev-tiniju gradnju j e r se smanjuje broj bonih staklenih zidova; t ime se istovremeno smanjuje spoljna rashladna povrina u odnosu na ukupno zahvaeni prostor, te se postiu znatne utede u trokovima grejanja. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimustva, a glavni nedostatak im je oteano provetravanje.

Suvremeni blok-staklenici grade se za viestruko iskori-avanje: u njima se uspeno mogu gajiti razliite kulture (paradajz, krastavac, paprika, cvee). Grade se od tanjih metalnih profila sa maksimalno razmaknut im prosnama, tako da se stvaranje senki svodi na najmanju moguu meru.

Visina bonih staklenih zidova ovih staklenika obino je 1,82,5 m, dok visina u slemenu zavisi od raspona nose-ih elemenata, odnosno irine odeljka. Najvie se primcnju-ju rasponi od 3,2, 6,4 m i 12,6 m. Blok-staklenici se montira ju lako i brzo od elemenata fabrike proizvodnje, esto u blokovima od po vie hektara.

Sistemi grejanja mogu biti razliiti, ali se najee pri-menjuje grejanje toplom vodom. Instalacije za grejanjc zemljita se ugrauju. Temperatura vazduha, a ponegde i vlanost, reguliu se automatski .

U novije vreme u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podiu se na velikim povrinama.

Staklenici tipa Venlo. Staklenici t ipa Venlo, koji se uvoze iz Bugarske, gde se proizvode na osnovu holandske licence. Prvobitna holandska 'konstrukcija je neto izmenje-na i pobol jana (PO-8, PO-8A).

Staklenik se najee sastoji iz 2 bloka po 3 ha, mada se mogu graditi manje ili vee jedinice. Svaki blok je unutranj im pregradama podeljen na dva polja od po 1,5 ha.

Vertikalne s t rane (boni i eoni stakleni zidovi) lee na betonskoj cokli irine 15 cm i visine 25 cm. Stubovi nosai stoje na armiranim betonskim s topama ija je visina iznad zemlje 25 cm.

Nosea konstrukci ja je izraena od pocinkovanih elinih profila. Osnovni elementi konstrukci je su stubovi no-

sai razmaknuti 3 m po duini a 3,20 m popreno; tako se dobijaju stakleniki odeljci (lae) s rasponom od 3,20 m. Stubovi su popreno vezani gredicama, a po duini olukom.

Konstrukci ja je izraunata da izdri optereenje snegom do 70 kg/m 2 i prit isak vetra od 55 kg/m2.

Boni i krovni nosai stakla (prosne) izraene su od po-cinkovanog elinog lima; razmak izmeu prosni je 75,7 cm. Debljina stakla na krovnim povr inama je 5 m m , a na bonim 3 m m . Staklo je privreno specijalnim gitom i metalnim spojnicama.

Visina bonih staklenih povrina od cokle do strehe je 2,20 m, a u slemenu 3 m.

Grejna instalacija je izraunata na tempera turnu razliku (At) 30C i brzinu vetra 5 m/sec. Svako polje od 1,5 ha ima nezavisan kolao. Garantovana temperatura vazduha u stakleniku je 18C, pri spoljnoj temperatur i od 12C. Maksimalna temperatura vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115C a u povratnoj 90"C.

Kotlarnica ima 4 kotla, svaki nominalne snage 4 milio-na kcal/h. Kotlovi zagrevaju vodu, ali je jedan od njih opremljen da razvija paru.

Kotlarnica je opremljena cirkulacionim p u m p a m a za pogrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenika polja.

Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (loi) privrene na stubovima nosaima, po 2 ili 3 sa obe strane.

Instalacija za navodnjavanje u svakom staklenikom bloku od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka, svaki za po jedno polje od 1,5 ha. Maksimalni kapaci tet instalacije je 30 l/s i obezbeuie neophodne potrebe bil jaka za vodom.

Ureaji za pogrevanje vode obezbeuju toplu vodu za zalivanje preko posebne p u m p e . Temperatura vode se regu-lie prema zahtevima kul ture automatom. Pokraj instalacije za pogrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora ubriva; odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju.

Voda se rasprskava diznama montiranim na plastinim cevima. Za svaka dva staklenika odeljka (loe) postoji hidrant za runo zalivanje.

Provetravanje se ostvaruje pomou ventilacionih otvora na krovnim povrinama. Ukupna povrina ventilacionih ot-

vara je 20 % krovne povrine. Otvaranje je 70 % automatsko i 30 % runo. Brzina podizanja i sputanja prozora je 0,003 m/s- Ventilacioni prozori se podiu najvie 70 cm. Za automatsko otvaranje prozora svakog polja od 1,5 ha postoje 2 mehanizma.

U novije vreme sve vie se grade staklenici sa irokim odeljcima ak do 20 m. Istraivanja su pokazala da se u staklenicima sa irim odeljcima mogu da ostvare poA'olj-niji uslovi za uspevanje gajenih kultura. U Holandiji su do-

Staklcnik s velikim krovnim rasponom

bili 18% vei prinos paradajza u staklenicima s rasponom oko 13 m u poreenju sa staklenicima iji su odeljci iroki 3,20 m. U staklenicima is rasponom 6,40 m prinos je bio vei 12%. U istim srazmerama poveava se i isti dohodak.

Osim toga, staklenici sa irim odeljcima pruaju znatno vee mogunosti za pr imenu mehanizacije. Danas se koriste uglavnom u proizvodnji rentabilnij ih ku l tura (rue, karanfili i dr.). Ipak, t reba oekivati da e u budunost i preovla-dati staklenici sa irim odeljcima.

Pokretni staklenici. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od obinih staklenika. Umesto temelja postavljene su eline ine po kojima se cela konstrukcija staklenika, preko sistema valjaka, moe pomerit i . Tako je mogue da svake godine staklenik pokri je novu povrinu, ili da se vrati na s taro mesto .

Pokretni staklenici nastali su iz tenje da se rei problem plodoreda, brzog zamaranja zemljita i sporog obnavljanja njegovih agrikulturnih osobina.

Toranj-staklenici. To su visoki tornjevi od elika i stakla (Ruthnerovi staklenici kule, visine 1250 m) u ijoj unutranjost i je postavljen sistem stelaa koje se neprekidno kruno kreu u vert ikalnom smislu. Na stelae se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa bil jkama. Po svojoj konstrukcij i toranj-staklenici predstavljaju znaajnu novinu u oblasti staklenikog graevinarstva.

Staklenici od prozora za tople leje. Od obinih prozora za tople leje mogu se mont i ra t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povra i gajenje rasada. Prozori se na pr ikladan nain povezu naroit im spojnicama. Montiranje i demontiranje obavljaju se lako i brzo bez oteenja prozora. Bone s trane ovakvih i slinih mont i ranih staklenika treba iznutra obloiti plastinim folijama i tako smanjiti hlaenje.

Staklenici napravljeni od prozora toplih leja

INSTALACIJE ZA ODRAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA

GREJNA INSTALACIJA

Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u trokovima proizvodnje, naroito u novije vreme s pojavom tzv. energetske krize. Zbog toga je veoma vano da se za za-grevanje staklenika odabere ekonomski i funkcionalno najpovoljniji grejni sistem.

U dananje vreme za zagrevanje velikih staklenikih kompleksa najvie se primenjuje grejanje vrelom vodom, sa toplanama na mazut, zemni gas ili ugalj. U manjim staklenicima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i rodnom cirkulacijom vode, na principu tzv. termosifona, dok se za velike staklenike grade sistemi s pr inudnom cirkulacijom pod niskim ili visokim prit iskom. U prvom sluaju voda se zagreva do temperature 9095CC, a drugom do 115C. Savremene grejne instalacije grade se tako da u periodima s vrlo niskim temperaturama rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vodom do 115C (u odvodnoj cevi), a u ostalo vreme kao otvoreni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100C. Na taj nain maksimalni uinak grejanja, u periodima sa kritino niskim temperaturama, postie se manjom i jevtinijom mreom grejnih tela (cevnih registara).

Nauna istraivanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povre zasad najpogodnije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. Pri temperatur i vode ispod 90C postie se ravnomerno zagrevanje

svih delova staklenika. Osim toga, toplovodno grejanje se dobro podeava, ne izluuju se tetne materi je za biljke i radnike, a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (7080 %>).

Za nae prilike jo uvek je od interesa zagrevanje malih staklenika, kakve grade individualni odgajivai. Najpogodniji nain zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja pr i rodno krui kroz instalaciju. Moe se primenit i u staklenicima ija duina ne prelazi 3040 m. Ukoliko je duina vea, voda cirkulie usporeno, a grejanje je nesigurno i nerav-nomerno.

Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. Voda koja se zagreje u kotlu, kao laka, penje se navie, ulazi u odvodnu cev i prolazei kroz grejne cevi u stakleniku postepeno se hladi i vraa kroz povratnu cev u najnii deo kotla, gde se ponovo zagreva, penje se, itd. Razlika u temperatur i vode koja izlazi iz kotla i one koja se ohlaena vraa u kotao je oko 12C. Potrebno je da se postave deblje cevi, j e r tada voda bre krui i bolje greje staklenik.

Veoma je vana pravilna montaa kotla i grejnih cevi. Kotao treba da se postavi na niem nivou od povrine staklenika. Glavna odvodna cev polazi od najvie take kotla i ide uvis do 5060 cm ispod slemena krova, a zatim se protee do suprotnog kraja staklenika. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim padom prolaze ispod krovne konstrukci je elom duinom staklenika, zavijaju nanie pored eonog staklenog zida, vraaju se natrag paralelno sa coklom i ulivaju u j ednu zajedniku cev kojom se ohlaena voda vraa u donji deo kotla. Cev koja odvodi toplu vodu iz kotla i ona koj o m se voda vraa u kotao t reba da b u d u istog prenika. Najvia taka grejnog sistema povee se s malim rezervoarom u koji se voda izliva pri l ikom svog irenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). Veliina ovog suda zavisi od veliine ce-lokupne instalacije.

Cevi se uvek montira ju tako da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave iroko zaobljena, a sastavci sa bonim cevima viljuka-sto, a ne u obliku slova T. Cevi se privruju konzolama pored zidova ili na stubove nosae izmeu odeljaka, tako da to manje zasenjuju biljke. Duina i irina cevi odreuju se

zavisno od veliine staklenika, temperature i koliine vode koja krui kroz instalaciju, kao i od temperature koja se eli da obezbedi u stakleniku. Za grejanje veih staklenika uz kotao se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju.

Ostali naini grejanja. U veoma ogranienim srazmera-ma, zbog mnogih nedostataka, primenjuje se parno grejanje staklenika. U ovom sluaju umesto tople vode kroz grejne cevi struji vodena para.

U novije vreme sve iru pr imenu nalazi grejanje staklenika toplini vazduhom. Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. Sami kaloriferi mogu biti razliiti po konstrukcij i i vrsti toplotnog izvora. Oni se mogu grejati plamenom, parom, vrelom vodom ili elektrinom strujom. Postoje tri razliita reima rada instalacije za grejanje toplim vazduhom.

a) Cirkulacioni vazduh se usisava iz staklenika, prolazi kroz kalorifer i ponovo se vraa u njega.

b) Reim sa sveim vazduhom usisani vazduh iz staklenika se izbacuje napolje, a na njegovo mesto ubacuje sve spoljni vazduh.

c) Meoviti reim vazduh iz staklenika se delimino izbacuje napolje, a delom koristi za recirkulaciju, pomean sa sveim vazduhom koji se usisava spolja.

Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono, po uinereno toplom meovito, a kad je vreme toplo samo sa sveim vazduhom koji se ne zagreva; u lom sluaju unutranja temperatura se ne poveava, ve sniava ostvaruje se ventilacija staklenika.

U poreenju sa toplovodnim, vazduno grejanje ima neka znaajna preiinuslva. Moe brzo da se ukljui i iskljui i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema, ime se ostvaruju utede u gorivu kada je vreme promenljivo. Uz primenu odgovarajuih dopunskih ureaja moe da se iskoristi i za hlaenje staklenika; obezbeuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku to je povoljno za opraivanje gajenih biljaka; investiciona ulaganja su nia, a uslovi za mehanizaciju obrade zemljita povoljniji. Meutim, ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. Trokovi eksploatacije su znatno vei, j e r brojni i snani elektromotori troe mnogo struje. Osim toga, ukoliko nastane prekid struje, grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi, za razliku od toplovodne instalacije koja jo izvesno vreme izluuje toplotu iako voda ne cirkulie. Zbog toga je neophodno da se obezbedi snabde-vanje strujom iz dva pravca, ili da se instalie rezervni elek-troagregat. Najzad, nepovoljno je i to to je temperatura zemljita u staklenicima s vazdunim grejanjem za oko 2C nia u poreenju s toplovodnim.

Izraunavanje toplotnog bilansa. Za odravanje toplotnog reima u stakleniku neophodne su skupe instalacije i znatan utroak energije. Zbog toga je veoma vano da se s velikom panjom izrauna potrebna koliina toplote i odgovarajui kapacitet instalacije. Ovde su prikazani samo osnovni principi takvih izraunavanja.

Potrebna koliina toplote zagrevanja jednog staklenika jednaka je zbiru razliitih toplotnih gubitaka. Teorijski

Po pomenutoj jednaini izrauna se gubitak toplote posebno za svaku vrstu materi jala koji ograuje unutranjost staklenika od spoljnog prostora, a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije ukupan gubitak toplote za ceo staklenik. Dobijena vrednost se poveava za oko 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i nekih drugih inilaca.

Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koliinu toplote koja prelazi iz tople prema hladnoj sredini kroz l m2 pregradnog materi jala koji razdvaja te sredine, za vreme od 1 h i pr i temperaturnoj razlici od 1C (kcal/h/1C). Prilikom izraunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehnikih normi za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. U n a r e d n o m pregledu dati su koeficijenti toplotne provodljivosti glavnih materi jala od kojih se sastoje povrine staklenika.

Vrsta materijala (k) Obino staklo debljine 22,5 mm 5,00 Obino staklo debljine 35 mm 4,80 Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm 2,00 Betonski pod u stakleniku 2,00 Zemljite u stakleniku 1,50 Polieiilenska folija 0,150,20 mm 7,00

gubitak toplote grejanog prostora izraunava se po jenai-ni toplotne provodljivosti:

gde je:

0 teorijski gubitak toplote u kcal/h F povrina spoljnih ravni staklenika u m2 k koeficijent toplotne provodljivosti materi jala od

kojeg su izgraene spoljne ravni staklenika ti dozvoljena minimalna temperatura u stakleniku tU2 apsolutna minimalna temperatura rejona u perio

du od najmanje 20 godina

Proizvedena toplotna energija prenosi se u stakleniki pros tor preko grejnih tela. Vano je da grejna tela budu to manja, da zauzimaju malu korisnu povrinu staklenika, da ne zasenjuju biljke, da izrauju to vie toplote po jedinici grejne povrine i da mogu lako da se odravaju.

Sada se kao grejna tela najvie koriste glatke metalne cevi. Grejna povrina cevi, t j . njihova duina, izraunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika, po jednaini

Na osnovu podataka o vrsti, debljini i drugim osobinama cevi lako se izrauna njihova odgovarajua duina.

Veoma je vano da grejne cevi budu pravilno razmete-ne u pros toru staklenika, s ciljem da se obezbedi ravnomerna raspodela toplote i omogui lako kretanje orua za rad. Cevi se obino montira ju pored bonih zidova i na stubovima-no-saima izmeu staklenikih odeljaka. U staklenicima sa velikom ir inom odeljaka postavljaju se i dopunske grejne cevi ispod krova.

Za nae kontinentalne predele neophodno je da se grejne instalacije grade s kapacitetom od najmanje 300 kcal/h/m 2 , a u junim krajevima s neto manj im (oko 250 kcal/h/m 2 ).

INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE

Veliki staklenici se provetravaju preko otvora na krovnoj povrini, a mali imaju ventilacione otvore i na bonim staklenim zidovima. Zavisno od konstrukci je staklenika, otvori mogu biti pojedinani ili se itavi sektori krovne povrine podiu i sputaju.

Ukupna povrina ventilacionih otvora predstavlja vaan elemenat u konstrukcij i staklenika, i zavisi od klimatskih karakterist ika odreenog geografskog prostora. Poznati holand-ski i bugarski staklenici t ipa Venlo, koji su u nas, inae, najvie zastupljeni, imaju samo 20% ventilacione povrine od ukupne krovne povrine, to je nedovoljno za normalno pro-vetravanje u toku prolenih meseci. Za nae podneblje bilo bi pot rebno da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od krovne staklene povrine.

klenika povrine 1000 m2 neophodno 300.000 kcal/h, pri ko-rienju tople vode 90/70C, uz vrednost k = 10 kcal/m 2, i pod uslovom da se u stakleniku odri temperatura 20 C, onda e grejna povrina cevi (F) biti :

U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehanikih i elektromehanikih ureaja pomou kojih se ostvaruje automatsko ili poluautomatsko otvaranje i zatvaranje, ali se uvek ostavlja mogunost da se jedan deo ventilacionih povrina, na primer 1/3, otvara runo. Mehanizam za otvaranje i zatvaranje ukljuuje se, ili iskljuuje, putem impulsa koji se preko komandne table prenose od specijalnog termostata postavljenog na pogodnom mestu u stakleniku. U novije vreme ugrauju se automatski ureaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne samo u zavisnosti od temperature ve i od relativne vlanosti vazduha u stakleniku putem impulsa koje daje naroiti higrostat.

INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE

Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavise od potreba biljaka za vodom i od naina navodnjavanja. Glavne vodovodne cevi obino se montiraju visoko na nose-im sluhovima. Na odreenim mestima, zavisno od naina navodnjavanja, ugrade se odgovarajui prikljuci. Primenjuju se uglavnom tri naina navodnjavanja: crevom (runo), oro-avanjem i kapanjem. Za sistem oroavanja i kapanja koriste se pokretne plastine cevi sa odgovarajuim otvorima, ras-prskivaima ili cevicama za kapanje.

Instalacija za navodnjavanje od plastinih materi jala ima znaajno preimustvo nad meta lnom ne razjedaju je soli rastvorene u vodi, te se moe koristit i za prihranjivanje use-va rastvorima mineralnih ubriva.

Instalacija za navodnjavanje oroavanjem ili kapanjem moe se povezati s ureajem za programiranje, koji automatski otvara i zatvara odgovarajue elektromagnetne ventile i tako regulie koliinu vode i trajanje navodnjavanja. Program zalivanja moe da se podesi unapred i da bude ostvaren automatski , bez prisustva radnika.

Ureaji za programiranje navodnjavanja mogu se povezati sa slinim ureajem za prihranjivanje biljaka i doziranje rastvora mineralnih ubriva, kao i za zatitu useva.

Drenana instalacija. U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj povrini staklenika. Uprkos tome to znatno poskupljuje izgradnju, drenani sistem predstavlja vrlo korisnu instalaciju jer omoguuje da se ispiranjem zemljita sma-

Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku

nji prevelika koncentraci ja soli koja nastaje usled obilnog, a naroito nepravilnog ubrenja useva mineralnim ubrivima. Drenani sistem je neophodan naroito na zemljitima sa slabo propusti j ivim podoraninim slojem.

Drenani sistem se sastoji od drenanih cevi i kolektora. Drenane cevi su keramike, prenika oko 50 m m , a kolektori su azbestnocementne cevi prenika 150 mm. Drenane cevi se postavljaju na dubinu oko 75 cm, ili ne to dublje, na svakih 56 m. Prostor se zatim nasipa slojem ljunka (20 30 cm) i peska (510 cm), a preko toga kul turnim slojem zemlje debljine 4050 cm.

TRANSPORTNE INSTALACIJE

Savremcni staklenici se opremaju i nekim specifinim instalacijama koje u velikoj mer i olakavaju rad i doprinose poveanju ekonominosti. Naroito problem predstavlja tran-sportovanje materi jala du staklenikih odeljaka. Za tu svrhu montira ju se specijalne platforme, t ransportne trake, razliite vrste kolica koja se kreu najee po cevima grejne instalacije na zemlji, ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi mont i rane na sluhovima i krovnim nosaima.

INTEGRISANA BORBA PROTIV TETOINA I BOLESTI NA POVRTARSKIM USEVIMA

U STAKLENICIMA1

Gajenje povrlarskih useva u staklenicima prakt ino nije mogue bez sistematskog sprovoenja kompleksa profilaktinih, agrotehnikih i hemijskih metoda suzbijanja tetoina i bolesti. Neprekidno iskoriavanje zemljita u staklenicima, esto bez plodosmene, visoka t e m p e r a t u r a i vlanost vazduha potpomau masovno razmnoavanje i irenje mnogobrojnih bolesti na glavnim staklenikim kul turama paradajzu, krastavcu i paprici.

Na paradajzu velike tete mogu da uine korenove nematode, staklenika belokrilka, crveni pauk, lisne vai i dr.; m e u bolestima su naroito tetne fitoftora, verticiliozno i fu-zariozno uvenue, pepelnica, kladospori jum, virusni mozaik i dr.

Na krastavcu su najopasnije tetoine korenove nematode, staklenika belokrilka.. crveni pauk, pamukova lisna va, sovice, tripsi i dr., a najopasnije bolesti pepelnica, askohitoza, bela i siva trulenica, mozaik i dr.

Papriku, ta kode napadaju mnoge tetoine nematode, lisne vai, sovice, crveni pauk, cikade, i bolesti pepelnica, siva i bela trulenica, virus mozaika duvana i dr.

Integrisana zatita biljaka predstavlja sistem mera koji omoguuje da se razmnoavanje i irenje populacija tetoi-

1) Prema E. Elenkovu i dr.: Proizvodstvo na zelenuci v orane-rii, Zemizdat Sofija, Kolos-Moskva 1977.

na i prouzrokovaa bolesti dre ispod praga ekonomske tetnosti. Sistem ukljuuje sve do sada poznate metode suzbijanja i svaka pojedinana mera se preduzima samo ako je neophodna i usklaena s konkretnim uslovima. U novije vreme sve vie se uvode bioloke metode suzbijanja tetnih inseka-la i akara. Na taj nain, doslednom primenom profilaktinih, agrotehnikih i biolokih m e r a uloga hemijske metode u suzbijanju bolesti i tetoina i njene negativne posledice u znatnoj meri se smanjuju.

Profilaktine mere. Osnovnu profilaktinu meni predstavlja dezinfekcija staklenika, zemljita, zemljino-ubrevi-tih smea, ambalae i semena, zatim odgajanje zdravog ra sada, odravanje optimalnog reima temperature i vlanosti vazduha i zemljita.

Dezinfekcija staklenikih instalacija i opreme obavlja se po zavretku vegetacije biljaka, s ciljem da se unite pro-uzrokovai bolesti i tetoine koji zaostanu na povrini i u pukot inama zidova, cevi, instalacija i stakla.

Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprs-kaju smeom preparata . Krastavci se prskaju sredstvima protiv pepelnice, akarida, lisnih vai i belokrilke (npr. rastvorom 0,15% karatana ili benomila, 0,1% akreksa i 0,2% fosiamida). Paradajz se isprska meovitim rastvorom cineba (0,5%) i fosfamida (0,2%). Posle toga biljke se iskopavaju (dok su jo svee) i pri tome posmatra korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove nematode. U sluaju da je zaraeno nematodom, koren je se skuplja u plastine vree i odnosi daleko od staklenika, ili se spaljuje.

Poto se paljivo uklone biljni ostaci, sve instalacije u stakleniku (nosea konstrukcija, cevi, staklene povrine) naj-p r e se ispcru vodom, a zatim paljivo i dobro isprskaju 510%-lnim rastvorom 0,1% akreksa, radi unitavanja akara.

Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljita. Najefikasnija je dezinfekcija vodenom parom, a ako za to nema mogunosti, primenjuju se hemijska sredstva fumiganti.

Pre dezinfekcije zemljite treba paljivo da se pr ipremi. Najpre se obavi o b r a d a na dubinu 2530 cm, rotovatorom ili na drugi nain. Pri tome je vano da se stvori mrviasta

s t ruktura, koja obezbeujc dobru propustlj ivost. Povrine nedostupne za mainu obrade se runo. Zemljite pre parenja treba da bude malo do umcreno vlano, tek toliko da se grud-vice ne raspadaju u prainu.

Parenje zemljita moe da se izvede na vie naina, ali se najvie primenjuje ubacivanje pare ispod naroitih termo-stabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. Cirade su iroke 3,6 m a duge 3040 m. ire cirade su manje pogodne. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vreicama peska (tekim 56 kg, duine 1 m, prcnika 1012 cm). Preko cirade

Dezinfekcija zemljita vodenom parom

se zatim zategne kapronska mrea koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naroitim metalnim kotvama.

Para se puta pod ciradu dotle dok se zemljite na dubini 30 cm zagreje iznad 70. Trajanje zagrevanja zavisi uglavnom od kvaliteta pr ipreme zemljita i prit iska pare pod tiradom. Na dobro pripremljenom zemljitu i pod pr i t i skom

pare od 5 do 6 mm vodenog stuba zagrevanje (dovod pare) traje 910 h. Posle toga cirada stoji jo 23 h, a zatim se premeta na novu povrinu. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. Kotao kapaciteta 68 hiljada kg pare na as obezbeuje istovremeni rad na povrini od 1350 m2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba, odnosno na 735 m2 (67 cirada) ako se koristi pritisak od 10 mm. Proseni u t roak pare za dezinfekciju 1 m2 povrine iznosi 7 kg/h, uz prit isak u magistralnoj dovodnoj cevi 1,41,6 kg/cm2. Grupa od A5 radnika moe u jednoj smeni da obradi parom 810 pare lica.

Kad se zavri parenje zemljita u stakleniku, dezinliku-je se centralna betonska staza, na j pre parom pomou creva, a zatim jo i prskanjem 10%-tnim rastvorom formalina (0,5 l /m 2 ) .

Na dezinfikovane parcele moe da se dolazi samo s obuom preko koje je navuena navlaka od plastine folije. Ispred ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa rastvorom hemikalija za dezinfekciju, u koje se zamae obua s navlakama.

Poto se u nas dezinfekcija zemljita parom obavlja leti, postoje mnoge mogunosti da se infektivni organizmi prenesu iz susenih staklenika i s polja, to iziskuje veliku pre-dostronost.

Dezinlikovano zemljite se po pravilu dubri zgorelim slajnjakom, koji je i sam pretrpeo biotermiku dezinfekciju. Unoenjem sveeg stajnjaka, koji obino sadri prouzrokova-e mnogih bolesti povrtarskih biljaka, u znatnoj meri se smanjuje efikasnost dezinfekcije zemljita.

Za hemijsku dezinfekciju zemljita koriste se fumiganli, t j . takve hemijske supstanee koje na tetne organizme u zemljitu deluju svojim isparenjima. Veina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid, nemalocid, insekticid i herbici. Sada se najvie koriste granulisani basamid (6070 g/m2) i nemagon (100 g/m2), zatim teni vapam (0,15 l/m 2 ) i dr. Efikasnost primene fumiganata zavisi od valjanosti pr ipreme zemljita, a naroito od njegove temperature. U naem podneblju staklenici se pr ipremaju za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru, pa je u to vreine zemljite uvek dovoljno toplo za pr imenu fumiganata.

Veliki znaaj u prevenciji virusnih, gljivinih i bakteri-ja lnih bolesti ima termika i hemijska dezinfekcija semena.

Ambalaa i inventar koji se koriste u proizvodnji rasada dezinfikuju se vodenom p a r o m dre se oko 2 asa isp o d cirade na temperatur i 100110C, to se obino ini istovremeno sa parenjem zemljita. Ambalaa i inventar se mogu dobro dezinfikovati potapanjem za nekoliko sekundi u meoviti rastvor formalina (10/o) i akreksa (0,20%). Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu.

Zemljino-ubrevile smee za proizvodnju rasada deziin-likuju se na isti nain kao i zemljite vodenom parom, a samo izuzetno hemijskim sredstvima.

Agrotehnike mere. Mnoge agrotehnike mere, pravilno i blagovremeno sprovedene, poveavaju otpornost staklenikih kultura prema bolestima i tetoinama. Usporavanje razvoja i smanjenje tetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj mer i zavise od pr ipreme zemljita, dobre nege, odravanja optimalne mikroklime, pravilnog ubrenja, rotacije kultura i dr.

Vrlo efikasnu meru predstavlja iskoriavanje sorti otpornih na biljne bolesti.

Dosleno sprovoenje kompleksa profilaktinih i agrotehnikih mera smanjuje obim ostalih mera borbe protiv bolesti i tetoina u toku vegetacije useva za 6070%.

Hemijske mere. U toku vegetacije biljaka suzbijanje bolesti i tetoina moe najuspenije da se ostvari ako se blagovremeno otkri ju ognjita tetnih organizama i o d m a h predu-zmu m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. Zbog toga je veoma vano da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prat i .

U novije vreme za suzbijanje bolesti i tetoina u staklenicima koriste se mnogi efikasni pesticii. Mnogi od njih, pored glavnog, imaju i sporedno deiovanje. U tom pogledu od naroitog interesa je sporedno deiovanje lungicida na tetnu i korisnu entomofaunu, posebno na najmasovnijc rasprostranjenu tetoinu belokrilku i na njene parazite.

Mnogi prouzrokovai gljivinih bolesti staklenikih useva, posle dugotrajne pr imene istog fungicida, prilagode se i postanu otporni na taj fungicid. Zbog toga je korisno da se

u sistem mera suzbijanja ukljuuju ne samo nova hem i j ska sredstva ve i da se naizmenino primenjuje vei broj preparata, s razliitim vrstama aktivne materije.

Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najvie koriste preparat i akreks (u koncentraciji 0,1%) i afugan (0,05%), a zatim benlejt (0,030,05%), karatan (0,080,15%) i dr. Protiv plamenjae krastavca (P. cubensis) dobro deluju cineb (0,30,4%) i antrakol (0,20,3%).

Za prskanje paradajza protiv plamenjae najee se primenjuju kuprocin (0,4%), bakarni eksihlorid (0,30,4%), ditam (0,20,3%) i dr., a protiv pepelnice na paradajzu i paprici uglavnom tiozol (0,30,5%) i morestan (0,050,1%).

Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akarici-dno dejstvo. Na primer, akreks je delotvoran protiv akara, moreston i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare, itd.

Za suzbijanje belokrilke i lisnih vai efikasni preparat i za prskanje su aktelik (1 kg/ha), rogor (u konc. 0,08%), bro-meks (0,15%), tiodan (0,2%) i dr. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m3) i nogos (450 ml/3000 m 3).

Za unitavanje akara, pored akreksa i morestona, koristi se i keltan u koncentraciji 0,2%.

Veoma je vano da se pri l ikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi prema uputstvima za primenu pojedinih preparata radi postizanja optimalne efikasnosti u borbi protiv bolesti i tetoina. Pri tome se moraju preduzeti neophodne mere zatite radnika od tetnog delovanja pesticida na njihov organizam.

Bioloke metode suzbijanja tetoina. U toku poslednje decenije uspeno su sprovedena istraivanja i razraene praktine metode bioloke borbe protiv niza tetoina na stakle-nikim usevima. Staklenici, kao svojevrsna ekoloka ostrva, veoma su pogodni za pr imenu biolokih metoda zatite biljaka.

Protiv slaklenike belokrilke (Trialeurodes vaporar iorum Westw.), koja se, inae, u naim staklenicima redovno javlja kao opasna tetoina, pored hemijskih mera borbe, u novije vreme sve vie se primenjuje i bioloko suzbijanje. Na befo-kri lkinim larvama parazitski ivi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah.). Ovaj pr i rodni neprijatelj belokrilke odgaja se

u vetakim uslovima pa se puta u staklenik u odreeno vreme da unitava larve belokrilke.

Brojnost belokrilke u staklenicima, pa prema tome i teta koju nanosi, moe da se smanji i iskoriavanjem ento-mopatogene gljivice aersonije (Aschersonia aleurodis Webber.). Ova gljivica moe da se odgaji na vetakim hranijivini podlogama i da se prskanjem njene spore nanesu na biljke krastavca; tako belokrilkine larve bivaju zaraene gljivicom, usle ega masovno ginu.

U borbi protiv lisnih vai koje napadaju staklenike kulture uspeno se koriste njihovi paraziti afidofagi (Aphidius matricariae Hal., i dr.).

Protiv akara, koji su este tetoine staklenikih useva, sada se u mnogim zemljama masovno koristi jedan drugi, tzv. grabljivi akar Phytoseiulus persimilis A. H.

Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i tetoina u staklenicima. Obavezni elementi ovakvog programa su dezinfekcija zemljita i upotreba zdravog, nezaraenog rasa* da, odgajenog na parenom supstratu. Pri gajenju nekih sorti u odreeno vreme moe se izvesti preimunizacija rasada slabo patogenim rasama TMV, radi ogranienja tetnosti mozaika duvana.

Kada se paradajz i krastavac gaje kao prethodni (jesenji) usevi, postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu razliite bolesti i tetoine. Belokrilka se naseli u takvim srazmerama da je neophodno tretiranje hemijskim prepara t ima svakih 45 dana. U tim uslovima nije mogue da se u sistem zatite ukljue bioloke mere borbe, jer uneseni bioagensi pokazuju visoku osetljivost prema pesticidima; tek krajem novembra nastanu uslovi za njihov razvoj i korisnu aktivnost. Meutim, poto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca zavrava ve krajem decembra, nema dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama.

U prvom periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od ni-canja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. Zbog toga se rasad prska 0,2%-tnim rastvorom t iodana ili 0,08%-tnim rastvorom rogora. U to vreme mogu da se pojave akari i rane zaraze pepelnicom. Tada treba primenit i prskanje fungicidima koji su istovremeno aktivni i protiv pepelnice i protiv akara (akreks i mo-

restan); preparat morestan, pored fungicidiiog i akaricidnog delovanja, ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku.

Posle rasaivanja krastavca, s pribliavanjem berbe, treba prekinuti upotrebu insekticida s produnim delovanjem i dugom karencom, pa protiv bclokrilke koristiti preparate koji se brzo razlazu, kao to su aktelik i bromeks u koncentraciji 0,15%. Protiv pepelnice i akara upotrebit i akreks.

Dok traju berbe, protiv belokrilke se moe upotrebit i aersonija, a ako se javi velika gustina populacije aktelik i bromeks . U to vreme preporuuje se i aerosolno tret iranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akrek-som ili afuganom protiv pepelnice. U sluaju pojave plamenjae ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. Ukoliko se koristi aersonija, pr imena fungicida treba da se prekine najmanje 3 dana pre i 3 dana posle nanoenja suspenzije spora ove gljivice.

Suzbijanje bolesti i tetoina na jesenjoj kulturi paradajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi krastavca. I ovde se u prvom periodu vegetacije, t j . do poetka berbe (krajem novembra), protiv belokrilke koriste tiodan i rogor, a kasnije bromeks i aktelik. Aersonija ne moe da se primeni. U periodu plodonoenja treba vie da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. Napad pepelnice moe se likvidirati zali van jem biljaka 0,05%-tnim rastvorom benlejta, metiltopsina ili derozala prilikom rasaivanja, uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. U godinama s j aom pojavom plamenjae primenjuje se prskanje kuprocinom (0,4%), d i tanom (0,2%) ili bakarnim oksihloridom (1%).

Kada se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-proleni usevi, primenjuje se zalivanje tek rasaenih biljaka 0,5%-tnim rastvorom benlejta, metiltopsina ili derozala (1 lit. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljinih parazitnih gljivica. U periodu od nicanja do plodonoenja kod obeju kultura treba obrat i t i naroitu panju na to da se gustina populacije belokrilke svede na minimum, pr imenom tiodana.. rogora, smee ova dva insekticida, bromeksa, aktelika i drugih preparata . Na krastavcima u to vreme moe ponegde da se javi plamenjaa, a kasnije, i askohitoza, protiv kojih se primenjuje prskanje ditanom, cinebom ili antrakolom. Ako je jesen vlana,

uskoro posle rasaivanja postoji mogunost da se na paradajzu pojavi plamenjaa i zbog toga treba prskati fungiu dima.

Ako je u vreme kada ponu berbe brojnost belokrilke velika, t reba nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo razlazu (npr. bromeks i aktelik). Posle toga se u staklenik unosi enkarzija priblino 80.000 jedinki po ha. Kasnije, u intervalima od 15 do 30 dana, ovaj parazit belokrilke unosi se jo jednom ili dva puta. Tada se krastavci prskaju aersonijom 4500 g sirove ili 150 g tek isuene nesamlevene gljivine mase po ha. Ako se u ovom periodu (od poetka plodonoenja do kraja marta) pojavi pepelnica na krastavcu, primenjuje se akreks, a u sluaju velike brojnosti belokrilke naizmeni-no akreks i tiozol. Ukoliko se uprkos primeni enkarzije i aersonije belokrilka pone brzo da razmnoava, t reba pribe-i j ednom od sledeih t re tmana: prskanje aktelikom ili bro-meksom; aerosolni t re tman aktelikom (17002000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja bladafumom (150 g aktivne materi je na 3000 m 3 ).

U r a n o prolee na paradajzu se moe pojaviti pepelnica, poto je efekat tret iranja prilikom rasaivanja ve iezao. Protiv ove bolesti se paradajz prska 0,5%-tnim tiozolom u intervalima 1015 dana, pri emu se vodi rauna da temper a t u r a u stakleniku bude ispod 29C. Ovaj preparat jako smanjuje populaciju belokrilke, a ne unitava enkarziju.

U poslednjem periodu vegetacije, od poetka aprila pa dalje, kad vreme otopli, na krastavcu se moe oekivati uveanje brojnost i belokrilke i pojava akara. Protiv pepelnice se nastavlja pr imena akreksa, koji istovremeno deluje i na aka-re. Ako nema akara moe se upotrebit i afugan. U nekim sluajevima moe nastat i potreba da se protiv belokrilke na krastavcu i paradajzu pr imene aerosoli, zadimljavanje bladafum o m ili isparavanje nogosa. Ove mere primenjuju se samo u nudi jer ti t re tmani prekidaju korisnu aktivnost enkarzije, te se do kraja vegetacije moe raunati samo na primenu he mijskih mera.

Kasni, proleni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci, kada je ve prekinuta svaka veza sa otvorenim poljem. Ako se ove kulture rasade u poseban blok ili dobro izolovan stakleniki kompleks, postoje dobri uslovi

za iroku primenu bioloke metode. Zbog toga se ve na poetku razvoja biljaka u staklenik moe da pusti enkarzija i primeni prskanje aersonijom. Plamenjae se ne razvijaju, a pepelnice se jave vrlo kasno. Dok vreme ne otopli, protiv pepelnice na krastavcu koristi se akreks, a posle toga moe i afugan. Od poetka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mogunost da belokrilka spolja prodre u staklenik i u tom sluaju m o r a se pribei pr imeni aerosolnih t retmana, zadimi ja-vanju bladafumom ili isparavanju nogosa.

U vezi s belokrilkom, paprika se razlikuje od paradajza i krastavca po tome to se, u jednakim drugim uslovima, na njoj belokrilka manje naseljava. Meutim, ona esto strada od drugih tetoina, kao to su slakleniki moljac, sovice, cikade, lisne vai i dr. Ipak, na poetku vegetacije neophodno je da se i paprika titi od belokrilke liodanom, rogorom, bro-meksom ili aktelikom, kojima se uspeno suzbijaju i druge tetoine, izuzev lisnih vai, protiv kojih se upotrebl java 0,05-tni pirimor, i sovica, koje se unitavaju ras turanjem otrovnih marnaka. Prilikom rasaivanja biljke paprike se zalivaju benlejtom, meti l topsinom ili derozalom; time se odlae pojava pepelnice za 34 rneseca i ograniavaju tete od nekih zemljinih parazitnih gljivica, p r e svega od verticilijuma. Ako se u toku vegetacije primete prvi znaci pepelnice, prska se 0,30,5%-tnim tiozolom; time se istovremeno suzbija i belokrilka.

ZEMLJINE SMEE

Zemljini supstrat u kojem se seje i pikira ima presudan znaaj u proizvodnji zdravog i dobro razvijenog rasada. Postoje mnogobrojni recepti za pr ipremanje zemljinih smea. U zemljama gde ima bogatih nalazita dobrog treseta taj materijal predstavlja osnovnu komponentu svih supstrata. Tamo gde nema dovoljno treseta zemljine smee se prave od svuda dostupnih komponenata dobre zemlje, dobro zgorelog stajnjaka i peska.

Za setvu paradajza, na primer, dobar supstrat predstavlja meavina oko 70% slabo razloenog treseta, 20% baten-ske zemlje i 10% dobro zgorelog stajnjaka. Dobra smea za setvu spravlja se, isto tako, od 2 dela glinovite zemlje, 1 dela treseta i 1 dela peska, ili samo od jednakih delova treseta i zemlje. Smeama se dodaju mineralna ubriva i mleveni kre njak ako je treset kisele reakcije.

U na im pri l ikama pogodan supst ra t za setvu paradajza moe se napraviti od 2 dela nezaraene s t rukturne zemlje, 1 dela dobro zgorelog stajnjaka i 1 dela renog peska. Smeu valja pr ipremit i oko mesec dana pre setve. Posle dezinfekcije ovoj smei se dodaje 23 k g / n r superfosfata.

Zemljini supstrat za pUdranje t reba da je dobre strukture, da dobro dri vlagu, da ima dovoljno humusa i hranlji-vih elemenata. Dobar supstrat (bez treseta) za paradajz spravlja se od jednakih delova dobro zgorelog stajnjaka i dobre batenske zemlje i neto peska; za krastavac je bolje da zapre-minski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 .

Za paradajz se spravlja smea od jednog dela dobro zgore-log stajnjaka i jednog dela dobre s t rukturne zemlje, a za krastavac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. Pokazalo se da dodavanje mineralnih ubriva ovim smeama ne utie u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi, niti kasnije.

Meutim, mnoga istraivanja su pokazala da su smee sa tresetom znatno bolje. Biljke odgajene na smeama u kojima je osnovna komponenta treset, imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi rasada nego i kasnije, u toku 23 me-seca posle rasaivanja. Takvi usevi ranije sazrevaju u poreenju sa onima ije su rasadnice odgajene na smei zemlje i prego-iclog stajnjaka. Na osnovu toga moe se izvesti zakljuak da -a odgajanje rasada staklenikih kultura treba koristiti u prom redu supstrat sa tresetom kao osnovnom komponentom,

a smee sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u sluaju nude.

Treset ima znatna preimustva. On ne sadri uzronike biljnih bolesti niti seme korova, te nije potrebno da se dezin-fikuje parenjem ili hemikali jama. To je srazmerno lak mate-. ijal, to olakava njegovu obradu, transport i prenoenje sak-.ija. Najvanija preimustva treseta su dobra s t ruktura i spo

sobnost zadravanja vlage. Rastresit je, ima dobre vazdune osobine i nikad se ne ovlai previe. Pri tome treba imati u vidu da znatnu koliinu vode iz treseta biljka ne moe da usisa. Poto se isueni treset sporo ponovo vlazi, mora neprekidno da se odrava u dovoljno vlanom stanju. Zbog toga je neophodno da se pri l ikom gajenja biljaka na supstratu sa tresetom kao osnovnom komponentom stalno kontrolie vodni reim. U protivnom moe doi do ozbiljnih poremeaja u razvoju biljaka.

Treset sadri malo hranljivih elemenata i u t o m pogledu ne postoje znatne razlike izmeu treseta iz raznih nalazita. Zbog toga je neophodno da se tresetni supstrat obogati unoenjem mineralnih ubriva.

Jedna dobra tresetna smea moe se napraviti, na primer, od 68 zapreminskih delova treseta, 12 dela zgorelog stajnjaka i 12 dela renog peska (sa esticama do 3 m m ) . Pre meanja tresetu se dodaje 23 kg mlevenog krenjaka na 1 m 3, a posle meanja sa stajnjakom i peskom 100 g N,

250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m3. Stajnjak se dodaje uglavnom

kao izvor mikroelemenata, mada se treset moe obogatiti mi-kroelementima i na drugi nain.

Tresetni supstrat i se obino spravljaju na industrijski nain (u blizini tresetnih nalazita) i kao gotov proizvod prodaju odgajivaima.

U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljine smee. U Engleskoj se koristi poznata smea John Innes, sledeeg sastava:

U Nemakoj se u novije vreme propagira specijalni tresetni supstrat tzv. TKS. Re je o nerazloenom tresetu sa dodatkom mlevenog krenjaka, oligoelemenata i mineralnih ubriva u dve razliite doze: TKS-1 sadri 0,15% N, 0,15% P2O5 i 0,20% K 2 O , a TKS-2 dvostruko vie. Novije formulacije ovog supstrata obogaene su manganom, bakrom i gvoem, a odnos NPK je neto izmenjen 1 : 0 : 1,4.

Poznati holandski zemljini supstrat koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta, mulja dobijenog ienjem jarkova, kanala i bara, od peska i mineralnih ubriva (ponekad i stajskog ubriva).

ZATIENI PROSTOR POD PLASTINOM FOLIJOM

Koritenje razliitih plastinih folija za zatieni prostor poslednjih godina postaje sve znaajnije i kod nas. Za zatieni pros tor najee se koristi polietilenska folija, poli-vinilhlorid, poliester i razliiti vidovi pojaanih plastinih folija.

Polietilenska folija je prozrana, glatke povrine, otporna na delovanje kiselina i alkali ja, proputa oko 8090 % vidljivog dela spektra i 7075% ultraljubiastog dela spektra, to je znaajno za rast biljke. Poto ova folija proputa 8085% infracrvenih zraka, u nonim asovima dolazi do znatnog smanjenja tempera ture pod plastikom. Pod dejstvom sunca, pri duem korienju, kod polietilenske folije' nastupa fotooksidacija, koja smanjuje elastinost folije, ova stari, pr i emu njena prozranost opada ak za 6070%. Polietilenska folija se odlikuje hidrofilnou, to dovodi do kondenzacije kapi vode na unutranjo j s trani zatienog prostora. Ove kapi ne otiu po povrini folije, ve padaju na biljke, to moe izazvati povrede i oegotine, a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije.

Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podsea na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivou za svetlost. Tako ona proputa 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiastog dela spektra. Ne proputa infracrveni deo spektra, to je povoljno svojstvo j e r spreava izrazito hlaenje zatienog prostora u toku noi. Vek trajanja ove folije je 23 godine, ah je ona neto skuplja.

Poslednjih godina se za zatieni prostor koristi obojena PVC folija koja, u zavisnosti od boje, selektivno proputa suneve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke.

Poliamidna folija je od manjeg znaaja pre svega zbog osetljivosti na ultral jubiaste zrake. Ona ve za 12 mese-ca postaje neelastina, kida se. Veoma dobro proputa vidljivi i ultral jubiasti deo spektra, a veoma slabo toplotne zrake.

Za zatieni pros tor koristi se tzv. EVA folija (etilvini 1-acetat), koja kompenzira nedostatke PE i PVC folije. Odlikuje se, pre svega, veom otpornou na atmosferske faktore, daje bolju toplotnu izolaciju i ima stabilnija fizika svojstva.

Osim folija, za zatieni pros tor se koristi vrsta plastina materi ja u vidu segmenata, ploa, od polivinilhlorida, po-liestera i si. Ove ploe mogu biti vee trajnosti, debljine 12 cm, s ravnom ili valovitom povrinom, razliite veliine. Njihovo korienje je ogranieno zato to je tee radit i sa njima i to su skuplje.

Niski plastini tuneli

U regionima s visokom temperaturom za zatieni prostor se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m , koji ine 210% celokupne povrine folije. Ovi otvori omoguuju dobro regulisanje temperature i vlage, to smanjuje potrebu za skidanjem folije.

Za zatieni pros tor najee se koriste folije debljine od 0,100,20 mm i irine od 0,618 m. Ova irina se postie direktno u proizvodnji ili se postojee folije lepe (peglaju) pomou poveane temperature . Ovo peglanje se moe obaviti obinom peglom tako to se ivice folija postavljaju jedna na drugu, pa se preko harti je, postavljene preko folija, prevlaci zagrejanom peglom. Za pokrivanje zatienog prostora moe se koristiti dvostruka folija, to osigurava bolje toplotne uslove, ali pogorava osvetljavanje.

Zatieni pros tor pod plast ikom moe biti namenjen samo zatiti od mraza, a moe biti savremeniji (tuneli, plastenici) i tada se povre moe gajiti tokom cele godine.

Niski plastini tuneli mogu biti dvostrani, sa krovom na dve vode i konstrukci jom od dasaka ili nekog slinog ma t eri jala.

Niski tuneli imaju lune nosae od ice (34 mm debljine), PVC cevi ili prua. Lukovi nosaa (ija je duina oko 140 cm i vea) postavljaju se na rastojanju od 1 m, ukopa ju u zemlju 1015 cm i pokri ju folijom debljine 0,10 mm. Folija se sa severne s t rane ukopa u zemlju a sa june privrsti za zemlju ciglom, cevima za navodnjavanje i si. Ta s t rana slui za provetravanje tunela i zato folija nije t ra jno fiksirana. Visina tunela se kree od 40 do 60 cm, irina od 50 do 150 cm i duina od 12 do 18 m. Sa eonih s t rana folija se vezuje tako da omoguuje dobru zatitu bil jaka a istovremeno i lako provetravanje.

Poluvisoki tuneli su visine 7090 cm, irine 23 m i duine oko 15 m. Lukovi kostura sainjeni od deblje ice ili PVC cevi duine 3,604,20 m, a prekriva se folijom debljine do 0,20 m m . Kostur se ukopava u zemlju 2025 cm. Folija se ukopava sa severne strane tunela, a sa june se privruje za povrinu zemljita (cigla, cevi).

Visoki tuneli su visine 1,83,6 m, irine 4,57,5 m i duine 25100 m. Nosea konstrukcija sainjena je od alumi-

nijtimskih cevi (debljine 40 mm) ili PVC cevi odgovarajue debljine. Nosai se ukopavaju u zemlju 4070 cm s razmakom lukova od 1 do 1,5 m. Za postizanje vrstine nosai se meusobno povezuju.

Konstrukcija visokih plastinih tunela

Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastina folija debljine 0,150,20 mm. S obzirom na irinu ovih tunela, esto se plastina folija mora lepiti, ali tako da avovi dolaze p o ' irini, a ne po duini tunela. Sa obe eone s trane tunela nalaze se vrata koja omoguuju laki rad i provetravanje. Po duini, na svakih 1020 m nalaze se otvori u vidu roletni koje slue za provetravanje. Najbolje je da su otvori rasporeeni naiz-menino, j e r je tada bolje provetravanje. Osim toga, provetravanje se moe obavljati otvaranjem prizemnih bonih sektora po celoj duini tunela. Za intenzivno provetravanje mogu se mont i ra t i ventilatori.

U visokim tunelima zalivanje i zatita mogu se obavljati automatski , s istemom cevi koje se prost iru po osnovi tunela ili su vezane za uzduni nosa tunela.

U zavisnosti od konstrukcije, tuneli se razlikuju po veliini i obliku, ali kao zajedniku karakter is t iku imaju polukruni oblik, koji omoguuje najbolje korienje suneve svetlosti.

Lukovi nosai od plastike

Plastenici su visoki zatieni prostor po konstrukcij i slini staklenicima i mogu biti pojedinani i blok-plastenici. Poto je folija laka od stakla, svi nosei elementi su lake konstrukcije, a temelji ne mora ju biti tako duboki kao kod staklenika. U iroj proizvodnji najee se koriste blok-plastenici.

Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod staklenika: temelj betonski ili od opeke i nosea konstrukcija od drveta, plastinih cevi, gvoa, aluminij uma i si. prekrivena plast inom folijom. Krov moe biti dvovodni sa jednakim ili razliitim nagibom stranica krova, kao i polukrunog oblika, to je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0,200,25 m m , il i ' pojaani plastini elementi. Plastina folija se zamenjuje posle 12 godine, to zavisi od kvaliteta folije.

Za odravanje neophodne temperature i vlanosti na krovu i bonim stranicama plastenika nalaze se ventilacioni otvori. Povrina ovih otvora u na im uslovima treba da iznosi 30% ukupne povrine plastenika. Instalacija plastenika, sistem za grejanje, zalivanje i ostali, iste su kao u stakleniku.

Mikroklirna u plasteniku

Mikroklimatski uslovi u prostoru zatienom plast ikom zavise od vrste i svojstava folije, njene propustljivosti za in-solaciju, i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake.

Temperatura u plasteniku bez grejanja je pod direktnim uticajem spoljne sredine i podlona je veim kolebanjima. Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neeljena kolebanja temperature .

U prostoru pod plast inom folijom, bez obzira na veliinu, toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na otvorenom polju. Tokom dana, pod direktnim dejstvom sunca, dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemljitu ijom se radijacijom u toku noi odrava toplota u plasteniku. Stoga je povoljnija polietilenska folija, j e r ne proputa infracrvene zrake, te se plastenik tokom noi slabije hladi,

U toku dana temperatura u plasteniku se poveava i dostie m a k s i m u m oko 12 asova, a zatim opada tako da je u

ranim jutarn j im asovima bliska temperatur i spoljne sredine. Sunanih dana temperatura se naglo poveava i maksimalna t e m p e r a t u r a moe biti za 1520 vea od temperature spoljne sredine. Oblanih dana t e m p e r a t u r a je neto nia tako da je maksimalna temperatura za 37 C via od tempera ture spoljne sredine.

Velika dnevno-nona kolebanja tempera ture u plasteniku bez grejanja mogu se izbei redovnim provetravanjem u toku dana i odravanjem vlanosti zemljita u plasteniku. Vlano zemljite akumulira vie toplote koju u toku hladnih noi zrai.

Pri regulisanju temperature u plasteniku bez grejanja t reba znati da je temperatura uvek najnia na povrini zemljita, a da se ka vrhu konstrukcije poveava na svakih 50 cm za 0,10,3 C u jutarn j im asovima, odnosno 34 UC u podne. Po duini plastenika t e m p e r a t u r a je razliita: najvea je u sredini, a na eonim i bonim s t ranama plastenika je za 23 C nia, to se odraava i na rast biljaka.

Veliki plastenik s armiranom folijom

Za ranu proizvodnju neophodno je da se u plastenicima povea temperatura. To se moe postii korienjcm dve folije s razmakom 24 cm izmeu njih. Tada je temperatura u plasteniku za 45 C vea nego u plasteniku s jednostrukom folijom, i za 510 C vea nego na otvorenom polju. Korie-nje ovako postavljenih folija pogodno je u rano prolee, jer dvostruka folija i vazduni sloj izmeu njih spreavaju jako zraenje toplote iz plastenika. Meutim, u ovakvim plastenicima je manje svetlosti, to je nepovoljno za biljke osetljive na nedostatak svetlosti (paradajz).

Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljati postavljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. To su niski tuneli, visine oko 50 cm, s noseom konstrukcijom od ice ili prua. Za njih se moe upotrebit i i s tara plastika, jer se dopunski tuneli koriste kratkotra jno radi zatite od mraza. S obzirom na dvostruku izolaciju (vazduni sloj i plastika), t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 35C via nego iznad dopunskog tunela.

Zatita od izrazito niskih temperatura u plastenicima moe se vriti oroavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju toplote iz zemljita, tc je minimalna temperatura za 14C via nego u slobodnom prostoru. Slian efekat postie se zali-vanjem plastenika sa spoljne strane ili izmeu dva sloja plastike. Za tu svrhu se na svakih 1015 m montira ju rasprski-vai na 0,51 m iznad plastenika. Kada spoljna temperatura padne na 2C i ima i dalje tendenciju pada, poinje se sa zali-vanjem, te se smanjuje radijacija. Prednost ovakve instalacije je u tome to se moe koristit i i za hlaenje plastenika kada je temperatura iznad 25 C.

Zbog poviene temperature vazduha ispod plastinog pokrova, poveava se i t emperatura zemljita. Tako je zemljite pod plastinom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm, odnosno za 7C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljite. Sunanih dana temperatura zemljita je via nego oblanih dana. Paralelno s razlikama u temperatur i vazduha u plasteniku izraena je razlika u temperatur i zemljita. Na ivicama plastenika t e m p e r a t u r a zemljita je uvek za 34 C nia od temper a t u r e u sredinjem delu.

Zagrevanje plastenika, bez obzira na konstrukciju, moe biti pr i rodno, pod dejstvom sunca, zatim zagrevanje organskim materi jalom, toplom vodom, parom, toplim gasovima (lermogen).

Biotermiki nain zagrevanja podrazumeva unoenje svee organske materi je (stajnjak, pozder, listinac, i si.) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. Stajnjak se slae na povrinu plastenika, a iznad njega se unosi sloj zemljinog supstrata (1020 cm). Biotermiki nain zagrevanja moe se koristiti u manj im tunelima i plastenicima, i to p r e svega za proizvodnju rasada, a omoguuje za 2025 dana raniju proizvodnju.

Pri korienju zagrevanih plastenika treba znati da je temperatura vazduha u plasteniku uvek za 13 C nia nego

u stakleniku. Zato je i rashod energije za 1215 % vei nego pr i zagrevanju staklenika.

U plasteniku se, bez obzira na nain, mogu zagrevati zemljite i vazduh. Zagrevanje zemljita toplom vodom ili par o m jedan je od najeih naina zagrevanja u manj im tunelima ili plastenicima. To je pogodan nain zagrevanja kada se koriste pr irodni izvori vode temperature 4060 C, ili tople otpadne vode industri je, ili topla voda koja je prethodno koriena za zagrevanje staklenika. Zagrejano zemljite zrai toplotu i zagreva vazduh. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zemlju na 40 cm dubine, i to tako da se u svakom tunelu obezbedi kruni tok kretanja tople vode ili pare. Raslojanje izmeu cevi je 4080 cm, a duina cevi 25 100 m, to zavisi od duine tunela. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja, odnosno kotao.

Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku

Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili parom u manjim tunelima vri se s istemom cevi (mogu se koristit i i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. Cevi se postavljaju na povrinu zemljita tako da se omogui kruno kretanje vode, to omoguuje bolje korienje tople vode.

U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identian sistemu zagrevanja staklenika, s t im to se broj cevi i njihov

Agrostroj Ljubljana je dugogodinji i renomirani proizvoa plastenika u naoj zemlji.

Plastenici Agrostroj a sa lakom aluminijskom konstrukcijom, efikasnim provetravanjem, s istemom za navodnjavanje i grejanje, i svom potrebnom a u t o m a t i k o m omoguuju primenu najsavremenijih tehnolokih metoda u gajenju rasada, zatim povra i cvea.

Uslovi proizvodnje u plasteniku su slini kao u stakleniku ali plastenici imaju prednost zbog znatno lake i jeftinije konstrukcije, kraeg vremena montae, aluminijske konstrukcije koju je lake odravati i uz to daje minimalnu senku.

Konstrukci ja plastenika omoguava raznovrsnu veliinu objekta. Osnovna irina lae je 8 m, osnovna duina od 2,5 m, to se sve moe po elji multiplicirati . Maksimalna visina objekta je 3 m.

Provetravanje se obavlja pr i rodnim strujanjem vazdu-ha, otvaranjem na krovu i bonim s t ranama (otvori ine 30% ukupne povrine). Navodnjavanje i zagrevanje je po elji proizvoaa i zavisi od vrste povra koje se gaji.

Pored korienja providne plastine folije, danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom vrstom ali lakom folijom, prilagodljivoj konstrukcij i, sa veoma dobr im toplotnim i svetlosnim osobinama i dugotrajnou.

Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plastenika koje proizvodi Agrostroj.

prenik mora proraunati na osnovu gubitaka toplote za svaki region, odnosno za odreene uslove spoljne sredine.

Zagrevanje termogenom (topao vazduh) najee se primenjuje u tunelu, mada moe da se korist i i u plastenicima. Pri ovom nainu zagrevanja koristi se topao vazduh temperature 6070 C, koji se pomou ventilatora direktno ili preko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. Za zagrevanje vazduha moe se koristiti nafta, gas, elektrina energija i si. Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. Cev je perforirana poevi od oko 1 m od izlaska cevi iz lennogena. Otvori na eevima su sa strane, to omoguuje ravnomerno zagrevanje i smanjuje kolebanje temperature na razliitim nivoima vazduha.

Korienje termogena omoguuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. Naime, pri izrazito niskim spoljanjim temperaturama, tunel, pa i plastenik, radi racionalnijeg grejanja, mogu se pr ivremeno podeliti u sektore po-

mou plastine folije. Na taj nain je u delu (1020 m) najbliem izvoru grejanja najvia temperatura pa je mogue da se t o k o m najhladnijih dana u njemu proizvode biljne vrste (rasad, paradajz i si.) za iji uzgoj t reba vie toplote. Grejanje termogenom esto predstavlja mogunost dopunskog zagrevanja plastenika. Naime, u uslovima izrazito niskih temperatura, a pri gajenju toploljubivih vrsta, korisno je da se pored postojeeg grejanja kratkotra jno koristi i termogen kao dopunski izvor toplote.

Potrebna koliina toplote izraunava se za svaku konkre tnu sredinu, a ori jentaciono mogu posluiti podaei u narednoj tabeli (Somos. 1969):

Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava folije odnosno njene sposobnosti da proputa suneve zrake odreenih talasnih duina. Koliina svetlosti koju proputa plast ika najvea je oko podneva, manja je u j u t r u i posle podne, a za 13 i po p u t a vea sunanih nego oblanih dana.

Korienje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene pare izmeu dve folije. To smanjenje moe da iznosi 7 1 1 % u odnosu na jednostruko pokrivanje.

U celini svetlosni reim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n ras t bil jaka pod uslovom da se plast ika odrava istom.

Vlanost vazduha. Visoka temperatura i ograniena cirkulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlanost, koja

varira od 55 do 95%, odnosno proseno je za 2 1 % via nego na otvorenom prostoru. To zahteva pr imenu odreenih mera nege, a posebno intenzivno provetravanje plastenika.

Sunanih dana, pri visokoj temperatur i , relativna vlanost moe bit i ak za 50% manja nego oblanih i kinih dana. Nou, kada t e m p e r a t u r a opada, vazduh se zasiuje voden o m parom, te je relativna vlanost visoka. Ona raste od 18 asova i dostie m a k s i m u m oko 6 asova u jutru. U centralnom delu plastenika vlanost je vea nego na krajevima, a na visini od 100 cm za 30% vea nego u prizemnom delu. Pri provetravanju vlanost vazduha se smanjuje do 20%, a pri zali van ju se poveava.

Vazduni reim u plasteniku zavisi od konstrukci je i mogunosti provetravanja. Provetravanje u plasteniku moe biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojei otvori ili kod manjih plastenika podizanjem stranica). Kod plastenika otvori za provetravanje t reba da ine 30% povrine plastenika. Za proizvodnju tokom prolea, posebno za vreme sunanih dana, neophodno je jak im provetravanjem sniziti temperaturu, a tokom leta plastenik se maks imalno otvara, ili se plastika skida (tunel).

:

MESTO ZA ZATIENI PROSTOR

Radi ekonominog korienja zatienog prostora i pune funkcionalnosti neophodno je, pri l ikom podizanja objekata, dobro izabrati mesto, isplanirati i pravilno postaviti objekte.

Teren za zatien pros tor treba da je ravan, bez izrazitih depresija ili uzviica. Za oticanje povrinske vode povoljan je blag nagib terena od 5 do 8%, i to ka jugu ili jugoistoku. Najpovoljnija su laka, s t rukturna zemljita, ocedna, koja obezbeuju dobru drenau neophodnu za sve oblike zatienog prostora. Nivo podzemne vode treba da je najmanje na dubini od 1,5 m. Pri visokom nivou podzemne vode dolazi do hlaenja leja i oteenja korenovog sistema.

Prostor za gajenje treba zatititi od vetrova. U zavisnosti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zatienom prostoru moe smanjiti i za 10C. Stoga se zatieni pros tor gradi u zaklonu ili se oko njega podie zaklon, ograda. Na taj nain se stvara mikrokl ima koja povoljno deluje na razvoj biljaka, a doprinosi znatnoj utedi u zagrevanju.

Zakloni od vetra mogu biti ume, vonjaci, breuljci, graevinski objekti, zidani bedemi, drvoredi, iva ograda ili ograda od dasaka, prua, kukuruzovine i si. (pogodna za zatitu leja). Pri podizanju zaklona t reba imati na umu da 1 m zaklona titi deset puta dui pros tor ispred sebe. Sa s t rane odakle duvaju najei, hladni vetrovi zaklon mora biti vii. Pri korienju zaklona, odnosno podizanju objekata t reba birat i mesto koje je u toku dana to manje zasenjeno.

ORGANIZACIJA ZATIENOG PROSTORA

Organizacija zatienog prostora t reba da je takva da obezbeuje korienje mehanizacije, optimalno korienje ce-lokupnog prostora i da osigurava mikrokl imu u zatienom prostoru.

Rasadnik. U rasadniku s lejama i niskim tunelima osnovna delatnost je proizvodnja rasada. Vie leja, najee 1216, grupie se u blokove, a vie blokova ine rasadnik. U bloku se leje postavljaju paralelno po duoj strani, sa stazama izmeu leja irine 5080 cm, sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. Izmeu blokova leja su iri putevi (46 m), ija irina zavisi od mehanizacije. Ovi putevi u manj im rasadnicima se koriste za smetaj stajnjaka ili drugog supstrata. S obzirom na vreme korienja, ove puteve treba ee ravnati, popravljati. Najpovoljniji su putevi sa tv rdom podlogom.

Poloaj leja moe biti odluujui za ostvarivanje toplotnih uslova u njima u toku prolea i zime. U na im uslovima jednostrane leje se postavljaju po duini u pravcu istok-zapad. to znai da je via s t rana leje severna, a to daje nagib ka jugu i omoguuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. Od ovog najpovoljnijeg junog poloaja mogue je neznatno odstupanje ka istoku ili zapadu. Dvostrane leje postavljaju se po duini u pravcu sever-jug, to omoguuje r a v n o m e m o osvetljavanje tokom dana i slabije hlaenje, j e r je ka severu okrenuta manja, eona s trane ove leje.

Pomoni objekti (zgrade, nadstrenice) uvek se postavljaju tako da ne zasenjuju leje, ali da tite leje od hladnih vetrova.

Pri korienju leja s tehnikim sistemom grejanja duina leja moe da iznosi i 20 m, a izmeu blokova leja izgrauju se ui putevi, irine 2,55 m.

Kombinovani tip rasadnika ine leje, tuneli, staklenici i plastenici. Ovakav oblik zatienog prostora je najei, a posebno je est kada se zagrevanje vri toplom vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. Zastupljenost staklenika, plastenika i tunela, kao i leja, zavisi od smera proizvodnje. Pri veoj povrini staklenika, a to znai pr i veoj proizvodnji povra, leja i drugi oblici zatienog prostora ine 1040% celokupne povrine. Pri nedovoljnoj koliini toplot-

ne energije, ili ako je osnova proizvodnje rasad, izgrauju se male povrine pod staklenicima i one najee slue za proizvodnju ranog rasada, dok najvei deo zatienog pros tora sainjavaju plastenici i leje.

Jednostrani staklenici se postavljaju po duini u pravcu islok-zapad, a dvostrani staklenici, plastenici i tuneli u pravcu sever-jug. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je dua s t rana okrenuta vetru. Tada prva laa staklenika umanjuje dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u elom objektu.

Veliina i oblik staklenikog kompleksa u znatnoj meri utiu na uspcnost proizvodnje. Maksimalna povrina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod nas najee povrina od 6 do 12 ha), a opt imalna 36 ha, uz kvadratni oblik staklenikog bloka. Ovakva povrina omoguava korienje mehanizacije, jednostavniji t ransport i kori-enje jedinstvene tehnologije. Velike povrine pod staklom povoljno utiu na smanjenje trokova po jedinici povrine, kao i t rokova gajenja. Veliina pojedinih blokova zavisi od mogunosti pune, brze i pravovremene zatite useva, od dobre organizacije rada, karaktera proizvodnje, kao i od klimatskih uslova. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1,5 ha, a maksimalno od 3 ha, odnosno takvi tipovi staklenika gde se unutranje pregrade (zidovi) mogu pomerat i i postavljati prema svrsi proizvodnje.

Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima ini pravilan razmetaj ovih objekata. Pri tome se tei da objekat bude to blie izvoru toplote, da ima to manje rashoda na instalacijama za zagrevanje. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podiu se staklenici, a plastenici i leje se postavljaju sa june s t rane staklenika. Staklenici i leje t reba da su tako postavljeni u odnosu na kotlarnicu da vetrovi koji najee duvaju ne nanose na njih pepeo, dim. Kotlarnica se najee postavlja na severnom delu prostora, a ostali, pomoni objekti zgrade grade se tako da tite pros tor od vetra. Kotlarnica se moe graditi i izmeu dva bloka staklenika, ali se tako staklenici vie prljaju.

U organizaciji s veim brojem staklenika blokovi se gru-piu tako da se izmeu njih ostavljaju staze iroke 45 m.

One slue za t ransport i odvod atmosferskih taloga. Za odvod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. Ove staze, kao i iri put (68 m) koji se gradi izmeu reda blokova, t reba da se asfaltiraju, to omoguuje lak t ransport t o k o m cele godine i odravanje istoe.

U okviru zatienog prostora podiu se zgrade za pako-vanje i uvanje povra, laboratori ja, zgrada za radnike, administrativna zgrada u odgovarajuoj srazmeri s veliinom objekta.

MOGUNOSTI KORIENJA ZATIENOG PROSTORA

Za ekonomino korienje zatienog prostora od znaaja je smena kultura (intenzivno korienje zemljita) tokom cele godine. Izbor vrsta povra i vreme proizvodnje uslovlje-ni su vr s tom zatienog prostora (leja, plastenik, staklenik), k l imatskim uslovima regiona i mogunou plasmana.

Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vreme proizvodnje. Tako, na pr imer, na severnijim geografskim ir inama u toku zime se gaji l isnato povre kome je potrebno manje toplote i svetlosti, dok se u proleno-letnjem periodu gaje vrste kojima je potrebno vie toplote i svetlosti (paradajz, krastavac). Razliit: intenzitet 'svetlosti tokom godine odreuje izbor vrste, vreme setve, odnosno proizvodnje. Temperaturni uslovi odreuju najpogodniji period gajenja, pa prema tome i ukupne trokove proizvodnje. Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode, tople otpadne vode) omoguuje u na im uslovima ranije rokove setve. Osim ovih faktora na intenzitet korienja zatienog prostora utiu kvalitet zemljine smee, mogunost mehanizacije, sistem za zalivanje i kvalitet vode, a posebno mogunost plasmana proizvoda.

Prema tome, u zavisnosti od konkretnih uslova treba uvek sainiti plan proizvodnje u zatienom prostoru. Navodimo neke od mogunosti korienja pojedinih oblika zatienog prostora.

Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika prostora zatienog plast ikom. Njihova prednost je to se lako prenose sa jednog na drugo mesto i na taj nain tite biljke od izmrzavanja i omoguuju kont inuiranu proizvodnju.

Tab. 2. Mogunosti proizvodnje u prenosnim tunelima

V r s t a Period korienja B e r b a prva poslednja

Rotkvica 15. II 30. I I I 10. IV 20. IV Paradajz 1. I V 30. IV 30. V 15. VII Lubenica 1. V 25. V 10. VI 20. VI

II Salata 20. 1 1 30. III 5. IV 15. IV Paradajz 10. I V 10. V 20. V 20. IX

Zatiene leje, bez obzira na grau, mogu se koristit i tokom itavog zimsko-prolenog perioda, i to smenom proizvodnje rasada s proizvodnjom povra. U naim uslovima veoma je esta proizvodnja rasada paprike, paradajza, a zatim proizvodnja krastavaca, tikava, lubenica. U jesenje-zimskom periodu leje se koriste za dorastanje karfiola, praziluka, za proizvodnju salate, rotkvice, mladog luka. Za gajenje ovih vrsta povra nisu potrebne visoke temperature, pa se mogu koristit i i mlake leje.

Tab. 3. Mogunost proizvodnje u zatienoj leji V r s t a Period korienja Berba (sadnja)

prva poslednja I

Paradajz rasad 5. II 25. IV 18. IV 25. IV Krastavac 26. IV 10. VII 25. V 10. VII Boramja 12. VII 1. X 15. IX 1. X Do/.revanje paradajza 3. X 1. XII 15. X I. XII II Krastavac 20. I 5. VII 30. III 5. VII Praailuk 10. VII 20. XI 15. XI 20. XI

V r s t a Period korienja Berba (sadnja) prva poslednja

III Panrika 5. III. - 15. V 1. V 15. V Lubenice 16. V 1. VIII 10. VII 1. VIII

IV Rasad paprike i paradajza 5. III - 15. V 1. V 15. V Rasad kupusnjaa 30. V 10. VII 5. VI 10. VII

Kod plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopunskim zagrevanjem mogunosti korienja su iste kao bez zagrevanja, s tim to se moe poveati broj toploljubivih kultura, vreme proizvodnje poinje 2025 dana ranije, a zavrava se 2025 dana kasnije.

Tab. 4. Mogunost korienja plastenika bez grejanja

V r s t a Period korienja B e r b a prva poslednja

I

Salata 30. X 25. I I I 25. II 25. III Paradajz 1. IV 20. VIII 25. V 20. VII Boramja 20. VII 5. X 15. IX 5. X II

Krastavac 10. IV 15. VII 15. V 15. VII Boramja 20. VII 5. X 10. IX 5. X Mladi luk 20. X 20. I I I 10. III 20. III

III

Paradajz rasad 10. I I I 5. V 1. V 5. V Dinja, lubenica ili krastavac 10. V 20. VII 20. VI 20. VII

Kod visokih pojedinanih tunela (duine 100 m) sa gre-janjcm (ukoliko je grejanje termogenom) mogua je proizvodnja u 23 sektora u kojima se obczbedujc potrebna toplota. Prvi sektor je prostor od 20 do 30 dunih metara oko termo-gena, gde se postie najvia temperatura (300 kal/m;) i gde proizvodnja moe da pone ve u januaru. Za postizanje ovakve temperature na 1015 m sa svake strane od izvora grejanja postavlja se pregrada od plastine loli je (zid). Ovaj sektor koristi se za ranu proizvodnju rasada toploljubivih biljaka, a zatim za ranu proizvodnju i za kasnu jesenju zimsku proizvodnju (paradajz, paprika, krastavac). Polovinom februara, kada su spoljne temperature neto vie, plastina pregrada se pomera za narednih 20 m, ime se dobija drugi sektor, gde je, zbog udaljenosti od termogena, temperatura neto nia (150 kal/m 2) i koji tokom februara slui za proizvodnju kultura s manjim potrebama za toplotoin (rotkvica, salata), tokom marta za proizvodnju srednje ranog rasada, a zatim i) za proizvodnju povra. Krajem marta pregrada se podie, pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. Temperatura na kraju plastenika je nia u odnosu na temperaturu prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2. Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povra za jesenju potronju. Ovakva, sektorska proizvodnja omoguuje racionalnije korienje sistema za grejanje i utedu u grejanju u periodu najhladnijih zimskih dana. Za ovakvo intenzivno korienje plastenika veoma je znaajna primena svih agrotehnikih mera.

Intenzivnu korienje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz opt imalnu agrotehniku za svaku vrstu. Osim toga, u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku moe dostii i 60C, to bez posebnih kl imatskih instalacija onemoguuje proizvodnju. U stakleniku se mogu smenjivati razliite vrste povra, povre i cvee ili rasad i povre.

58

61

OSTALE VRSTE ZATIENOG PROSTORA

Danas se u proizvodnji povra koriste razliiti oblici zatienog prostora. Oni se razlikuju po konstrukciji i nainu i vremenu korienja.

PROST ZATIENI PROSTOR

Prost zatieni pros tor odlikuje se jednostavnom konstrukcijom i uglavnom slui za zatitu od mraza biljaka s manjim potrebama za loplotom.

Proste zatiene leje. Radi zatite od mraza na zemljitu zaklonjenom od vetra naini se leja u pravcu islok-zapad, irine 150 cm i duine 1520. Du obe strane leje formira se

greben od zemlje visine sa severne s t rane 30 cm, a sa june oko 20 cm. Preko leje, naslonjen na grebene, postavlja se neki pokrivni materijal (staklo, plastina folija, asura) koji titi biljke od izmrzavanja. Akumulacijom sunane energije u toku dana zagreva se vazduh i zemljite, te je hlaenje leje u toku noi slabije. Takvi povoljni temperaturni uslovi u odnosu na spoljnu sredinu omoguuju raniju proizvodnju u prolee, odnosno produuju vegetaciju u jesen za 1030 da-

Zalitni kapci

na. Ovakav pros tor pogodan je za gajenje rotkvica, salate, mrkve, t j . vrsta povra koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu.

Zatiena gnezcia se prave pomou ablona na unapred m a r k i r a n i m mestima. ablon se neznatno utisne u zemlju, a zatim se oko njega nabaca zemlja i dobro sabije. Posle vaenja ablona u zemljitu ostaje gnezdo. Gnezdo se napuni sme-

som zemlje i komposta u koju se seje ili sadi neka kultura, najee lubenica, dinja, krastavac, tikva. Nad gnezdom se postavlja staklo ili plastina folija s blagim nagibom ka jugu. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noi prekrivaju rogozom.

Zatitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proizvodnji povra. Mogu se praviti od stakla, parafinisane harti je i najee od plastike, i to fabriki ili u samom gazdinstvu. U industri jskoj proizvodnji kalpak je u obliku zvona razliitih veliina, to zavisi od kulture koju treba tititi.

Umesto kalpaka moe se koristit i plastina folija kojom se prekrivaju biljke. U tu svrhu iznad biljke unakrsno se postave jedna ili dve savijene ice ili prue, koji se ut isnu u zemlju. Preko ove konstrukci je postavi se plastina folija (veliina zavisi od biljke) koja se sa spoljne strane zagrne zemljom i tako uvrsti. Pri vioj temperatur i plastika se otkopava, die i vri provetravanje.

Zatiena gnezda i kalpaci koriste se za ranu proizvodnju vrsta koje se seju ili sade na veim rastojanjima (lubenica, dinja, krastavac, tikvica) i omoguuju raniju setvu odnosno sadnju za 1015 dana u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju. /

Topla gnezda. Za ranu proizvodnju lubenica, krastavaca, dinja i tikava koriste se topla gnezda, kuice na ije se dno slavlja sve stajnjak koji slui za zagrevanje.

Poetkom m a r t a kopaju se kuice veliine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. Na dno kuice se stavlja sve stajnjak (konjski, govei,

Topla gnezda

oviji i si.) u sloju od 15 cm i malo se sabije. Iznad stajnjaka stavlja se zemlja (koja je pre thodno pripremljena), a najbolje smea zemlje i komposta ili zgorelog stajnjaka. Iznad kuice u zemlju se ulisne savijena ica ili prue i prekriva se plast inom folijom veliine 8 0 x 8 0 cm. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i tako zategne i uvrsti.

Umesto kopanja kuice moe se koristit i ablon koji se postavi na povrinu zemlje, oko njega se vlana zemlja dobro sabije, a zatim se ablon vadi. U ovo gnezdo, dubine 1015 cm,

Topli banak

vri se setva ili sadnja, a gnezdo se prekriva staklom ili plast ikom.

Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljite zagrc-je, najee oko deset dana posle pravljenja kuice gnezda.

Biljke se prekrivaju plast ikom sve dok ne prestane opasnost od mraza, ali se redovno m o r a vriti provetravanje odizanjem plastine folije. Kada se gaje na ovaj nain, lubenice, dinje, krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 dana ranije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju.

Topli baukovi. Na pooranom zemljitu plugom se izoru brazde dubine oko 30 cm na rastojanju 7080 cm ili vie, to zavisi od vrste koja e se gajiti. U brazde se stavlja sve, topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine), a zatim zemlja, u koju se obavlja setva ili sadnja.

Tople humke se prave na zemljitu pr ipremljenom za setvu. Na eljenom rastojanju stavlja se topao, sve stajnjak u obliku humke, irine i visine oko 30 cm. Preko stajnjaka na vrhu humke stavlja se sloj zemlje (debljine 1015 cm) i hum-ka se zavri u obliku zdele (dubine desetak santimetara) i/ koju se obavlja setva ili sadnja.

Zagrevanje zemljita. Za r a n u proizvodnju povra zemljite se moe zagrevati toplom vodom ili parom. Poveana temperatura zemljita utie na poveanje temperature prizemnog sloja vazduha (za 25C), to spreava ozlede biljaka od mraza. Ovaj nain zagrevanja zemljita je posebno ekonomian kada se koriste pr i rodni izvori tople vode, gasa, zat im tople otpadne vode i p a r a iz industrije, odnosno tople vode pre thodno koriene za zagrevanje staklenika ili plastenika.

Za zagrevanje zemljita vodom koristi se voda ija je temperatura 4560. Takva voda provodi se s istemom cevi ispod povrine zemljita na dubini 4060 cm. Prenik cevi, dubina postavljanja i meusobno rastojanje zavise od tempera ture vode i povra koje se gaji. Pri gajenju manje osetlji-vih vrsta (salate, spanaa) razmak izmeu cevi je vei i iznosi 100120 cm, za paradajz i papr iku 7080 cm, a za krastavac, dinju, lubenice i tikvice 4050 cm. Ispod cevi moe se staviti sloj peska debljine 1520 cm koji smanjuje gubljenje toplote u donje slojeve zemljita. Sistem cevi se meuso-

b n o povezuje, najbolje po sekcijama, jer to omoguuje regu-lisanje temperature prema potrebi.

Pri zagrevanju zemljita vodenom p a r o m koriste se cevi duine oko 15 m i postavljaju se u zemljite na dubinu 10 20 cm, a na rastojanju oko 100 cm. Cevi su perforirane ili na spojevima nisu vrsto vezane, to omoguuje isputanje pare. U zavisnosti od temperature vazduha, p a r a se p o d pr i t i skom do 0,5 atmosfera puta 24 puta tokom dana i tako zagreva zemljite i vazduh u pr izemnom sloju. Kondenzovanjem pare odrava se i potrebna vlanost zemljita.

Pri poveanom pritisku (35 atmosfera) najbolje je koristiti smeu vazduha i pare temperature 6070C. Cevi se postavljaju na dubinu 5060 cm, i to na sloj peska od 30 cm. Najbolji efekat grejanja je ako su cevi pr i izlasku iz kotla na dubini 3040 cm, a pri kraju sistema na dubini 2520 cm, j e r to omoguuje bolje kretanje pare i bolje zagrevanje. Efekat se poveava ako se iznad zemljita postavi plastina folija.

PROIZVODNJA RASADA

Veliki bruj povrtarskih kultura razmnoava se rasadom. Time se postiu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako rezimirati :

1. Ostvaruje se ranije prispevanje povra za 68 nc-delja u poreenju sa bezrasadnom kulturom.

2. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skrauje i time omoguuje racionalnije iskoriavan je zemljita i ubiranje vie plodova sa iste povrine.

3. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zatititi od tetnih insekata i bolesti, kao i od drugih nepovoljnih ulicaja.

4. Utroi se manje semena, to je naroito znaajno kada se koristi skupoceno seme (hibridno i dr.).

Proizvodnja rasada, meut im, iziskuje znatan utroak rada i materijala, potrebna su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika, i najzad, na samo rasaivanje utroi se dosta rada. Pri svemu tome, metod gajenja povrtarskog bilja iz rasada, zbog svojih nesumnjivih prcimustava, zadrava puni znaaj i u savremcnoj tehnici gajenja povra.

Pravilno odnegovane mlade biljke, snane i zdrave, pris-pele za rasaivanje u pravo vreme, jesu osnovni uslov za postizanje ranih i visokih prinosa. Uvek treba imati na u m u da loa rasadnica ne moe izrasti u dobru visokorodnu biljku, i to je najei uzrok neuspeha u ranoj proizvodnji povra.

Gajenje povrtarskog rasada iziskuje posebnu brigu i veliku umenost, jer su mlade biljice veoma osetljive na nepovoljne ulica je sredine.

OBJEKTI I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA

U proizvodnji rasada primenjuju se posebni tehniki postupci; osobenost ove specijalne tehnike sastoji se, izmeu ostalog, u primeni razliitih naina zatite biljaka od nepovoljnih uticaja spoljne sredine i iskoriavan ju dopunskih izvora toplote. To je, u stvari, gajenje biljaka pod vetakim uslovima, u tzv. zatienom prostoru. U praksi se najvie koriste tople leje i staklenici, a u novije vreme i prostor pokriven plastinim masama (plastenici).

Tople leje

Topla leja je iroko zastupljen oblik zatienog prostora u naem povrlarstvu, koji je zbog svoje jednostavnosti podjednako dostupan i individualnim odgajivaima povra i drutvenim gazdinstvima.

U nas se tople leje iskoriavaju uglavnom za gajenje rasada, a u manjoj meri za r a n u zimsko-prolenu proizvodnju povra.

Prema konstrukciji, nainu zagrevanja i nekim drugim osobenostima razlikuju se mnogobrojni tipovi toplih leja.

Prema konstrukciji razlikuju se jednostrane (obine) i dvostrane (holandski tip) tople leje.

U naoj praksi najvie su zastupljene obine leje; one mogu biti nadzemne (pariki tip), ili ukopane (ruski tip).

Nadzemne tople leje su jednostavnije, podiu se uz manji ut roak rada, moe im se bez tekoa menjati mesto, u njima se lake regulie vlaga, to zajedno sa jo nekim prei-mustvima ini da se u njima, uz briljiv postupak, moe od-gajiti veoma ujednaen rasad visokog kvaliteta. Ovakve leje

naroito su pogodne za individualna gazdinstva, j e r nije potrebno raskopavanje dvorita, kao i za terene s visokom podzemnom vodom.

Bitan nedostatak nadzemnih leja je u tome to je za njihovu izgradnju potrebno oko 30% vie stajnjaka nego za ukopane, kao i vie drvenog materi jala za ramove.

Ukopane leje su pogodnije za gajenje povra. U njima je reim vlanosti i toplote manje podloan promenama.

U manjoj meri koristi se holandski tip leja; one su dvostruko ire od obinih, s krovoliko postavljenim prozorima. Veoma su pogodne za gajenje rasada, ali je njihova izgradnja skuplja.

Osnovne karakterist ike pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7.

Tab. 7. Tople leje i njihove karakteristike (cm)

Tip Broj pro- irina leje (cm) irina Sevenria leja zora na trapa strana

leji spoljna unutranja na dnu via od june

Elementi tople leje

Toplu leju sainjavaju sledei elementi: Prozor za toplu leju je posebno 'izraen okvir od drve-

ta, zastakljen obinim prozorskim staklom debljine 2 m m . U nas se najvie koriste prozori veliine 150x100 cm sa 2 ili 3 prosne. Najbolji su okviri od amove grae. Radi poveanja tra jnost i dobro je da se pre zastakljivanja prozori potope u 10%-tnom rastvoru zelene galice ili u 5%-tnom rastvoru plavog kamena za vreme od 24 asa. Ako se posle toga drvo vie p u t a premaze vrelim firnajzom, okvir moe trajat i preko 15 godina.

Mnogi odgajivai sada koriste prozore koji su umesto staklom pokriveni polietilenskom folijom. Usled manje sposobnosti plastike da zadrava toplotu, leje pokrivene ovakvim prozorima neto su hladnije (za 23). Osim toga, u lejama pokrivenim plast ikom i vlanost je vea, j e r se na foliji kon-denzuju kapljice vode. Zbog svega toga ovakve leje mogu us-peno da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada.

Ram ( jastuk, sanduk) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. Za ramove su najbolje amove da