Predmet izuavanja Psihologije osoba sa jezikim poremeajima

Prof. dr Vesna RadomanF A S P E R

Polazna taka-matina nauka

Da bismo odredili predmet izuavanja ove naune discipline moramo se osvrnuti na predmet izuavanja matine nauke kojoj ona pripada -psihologije

Psihologija Psiha (gr.) duaLogos (gr.) nauka,re,smisao,um,BogPsihologija je nauka o dui (filozofi)Filozofi su se bavili duom kao nematerijalnim fenomenom , neim to nadilazi ovekovu telesnost a esto su je povezivali sa onostranim, Logosom, tj.boanskim

Filozofija se jo od antike bavi vanim pitanjem idealistikog i materijalistikog pristupa stvarnosti

U okviru filozofije razvijaju se dva suprodstavljena pogleda na svet o odnosu duha i tela

1. Idealizam i 2. Materijalizm

Idealizam i materijalizamIdealizam :materija je samo proizvod duha. Duh je prapoetak, primaran , a tek iz njega se razvija materijalni svet, svet stvari.Suprotan je materijalistiki pogled na svet po kome je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet

Idealistiki i materijalistiki pogled na svetIdealistiki pogled: Primarno je ono duhovno (bilo kao misao,svest, bog,duh, ideja), a iz njega je izvedeno materijalno, dakle i telesno

Ideje su osnovni koncepti, ideali stvari, generalije, sutine koje su primarne, prvonastale , a tek iz njih se razvija materijalni svet, svet stvari. Materijalistiki pogled na svet suprotstavljen je idealistikom i u potpunosti obre odnos zavisnosti materije i duha. Po njemu je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet.Materija je primarna, a duh,ideja,svest su izvedini iz nje, dakle psiha. Vulgarni materijalizam smatra da mozak bukvalno izluuje misao kao to jetra izluuje u.

Platon (IV-V v. pre n.e.)- osniva i uitelj idealizmaRodonaelnik idealizma Ideje koje su nematerijalnog karaktera imaju primat nad materijomDua je nematerijalna i potpuno nezavisan entitet od tela

Platonovo uenje o duiDelo: Fedon ( O dui)Smatra da je dua nezavisna od tela i besmrtna. Dua egzistira u telu kao okovana u tamnici koje se oslobaa u trenutku smrti.Nakon ovekove smrti naputa istroeno telo odlazei (vraajui se) u svet ideja, odakle i potie. Ona boravi u carstvu ideja gde posmatra veite istine , a zatim se novim roenjem vraa u novo telo.Saznavanje se sastoji u priseanju nae due na ono to je iskusila u svetu idejaVrhovna ideja: ideja dobra-teleolo.uzrok svegaNakon boravka u svetu ideja dua ponovo odlazi u materijalni svet- u novo telo

Platon : svet je podvojen (dualizam)Svet ulnih utisaka preko njih moemo stei samo priblino i nepouzdano nesavreno znanje o svetu. U svetu ula vai princip:sve tee i sve se menja nita nije trajno ni veito.Telo je ono koje se vlada po principu sve tee i povezano je sa svetom ula, a ula su nepouzdana. Svet ideja se ne moe spoznati ulima ve razumom. Ideje su vene i nepromenjive, nihovoo spoznajom dolazimo do pouzdanog znanja.Dua je besmrtna i veita i u njoj je smeten razum kojim se moe stei pouzdano znanje, ona moe da postoji i izvan tela. . Dua je nematerijalna i ima sposobnost da sagledava ideje, sutine stvari koje su veite

Glavni tokovi naune psihologije kroz istorijuNastoje da zaobiu ili eliminiu ovo fundamentalno pitanje odnosa duha i tela i bave se psihom po sebi, a ako se ve opredeljuju najee se opredeljuju za materijalistiko shvatanje dakle polaze od telesnog, organskog koje je temelj mentalnog.Mentalno uglavnom gubi metafiziki aspekt.

Psihologija

Govori o dui kao povezanoj sa telesnim (psihofizika povezanost) Izbacuje iz oblasti due (mentalnog) , metafiziki aspekt , povezivanje sa onostranim, preputajui ga teologiji

Savremeni tokovi razvoja psihologije

Idealistiki pristup prouavanja psihe, dosad zanemaren, postepeno se razvija i prodire u glavne tokove savremene psihologije

Psihoanalitika teorija ...

Prva savremena teorija koja donosi idealistiki pogled o odnosu duha i telaDuh tj.psihiko moe biti primaran tj.pokrete organskih promena

Sigmund Frojd

Psihoanalitiki i psihosomatski pristup Do Frojda se uglavnom smatralo da je organsko temelj psihikog funkcionisanja, organsko utie na psihu , a ne obrnutoPo Frojdovom uenju neki telesni poremeaji kao to su neki oblici gluvoe,slepoe, paralize posledica su nesvesnog psihikog konflikta. Unutranji konflikt se konvertuje u fiziki, telesni simptom.

Razvoj psihosomatskog pristupa kao i razvoj psihoanalize obru smer ovog uticaja- od psihe ka telu, psiha moe da utie na organsko funkcionisanje

Psihosomatski pristupFlanders Danbar 1930-ih i Franz Alexander 1940-ih govore o specifinim psihikim uzronicima organskih promena i psiholokoj etiologiji organskih bolestiAlexsander je doao do profila linosti sklonog ulkusu dovodei ovo oboljenje u vezu sa potiskivanjem emocija i frustracijom potrebe za ljubavlju i zavisnou koja izaziva pojaano luenje stomane kiseline i moe dovesti do ulceracije sluzokoe

Pod njihovim uticajem poetno je izdvojeno sedam psihosomatskih bolesti (Svetih 7)

Svetih sedam :UlkusHipertireozaReumatoidni artritisEsencijalna hipertenzijaNeurodermatitis Kolitis Bronhijalna astma

...Kasnije se znatno uveao broj otkrivenih psihosomatskih oboljenja

U savremenoj zdravstvenoj psihologiji smatra se da gotovo da nema organske bolesti koja ne moe biti psihogenog karaktera

Psihologija OJP i logopedija Danas takoe prepoznaju psihosomatsku problematiku i psiholoku etiologiju nekih jezikih poremeaja kao to su to sluajevi

-psihogenog mucanja -elektivnog mutizma -psihogenog mutizma - govornog poremeaja usled ratne traume (PTSP) itd.

Shvatanje o odnosu duha i tela u 20-om i 21-om veku

Sa razvojem holistikog pristupa oveku koji se posmatra kao jedinstvena celina u kojoj su objedinjeni i isprepletani duh i telo

oni su u meusobnoj interakciji; duh utie na telo i telo utie na duh

Neki doprinosi razvoju psihologije kao duhovne naukeJungovo uenjeParapsihologijaPsihologija religijeProuavanje NDE fenomenaZohar i Maral Duhovna inteligencijaIskustva pacijenata u regresoterapiji i hipnoziNLP (neurolingvistiko planiranje) svestKvantna fizika i kvantna teorija svesti

Karl Gustav JungNa Jungovoj mentalnoj mapi psiha je oblast koja zauzima poloaj izmeu iste materije (organskog, telesnog)i istog duha ili transcedentalnog uma,intermedijarno. Ona obuhvata sveukupnost svesnih i nesvesnih procesa. Njoj je podarena mogunost odnosa sa duhom, sa boanskim.Dua moe biti oko kome je dato da gleda svetlo (Jung)

Jungovo Jastvo (sopstvo)Poslednja etapa samorazvoja pojedinca( individua-cija) je dostizanje celovitosti linosti u Jastvu, najdubljem mistinom sreditu linosti koje predstavlja neogranieni, besmrtni, boanski um.

Savremena istraivanja

Kvantna teorija svesti

Najnovija istraivanjaStjuart Hamerof i ser Roder Penrouz doli su u svojim istraivanjima do zakljuka da se dua nalazi u mozgu, koji ona naputa nakon smrti oveka i ostaje da ivi u univerzumu. Kvantne informacije mogu da izau van tela i nastave da postoje u univerzumu.

.

Stjuart Hamerof i Roder Penrous (2013.)Dva su autora nove kvantne teorije svesti, prema kojoj se nae due nalaze u specifinim strukturama nazvanim mikrotubule ili mikrocevice, smetene u elijama mozga, a odatle nakon smrti,poto su kvantnog karaktera i sadre informacije, mogu da izau i nastave da egzistiraju samostalno izvan tela

Klinika smrt je klju

.

- Ukoliko nakon klinike smrti lekari uspeju da oive pacijenta, sve kvantne informacije vraaju se u mikrocevice, a osoba koja je bila na samoj ivici ivota tvrdi da ima oseaj kao da je zamalo umrla. Tako je mogue da, kada osoba zaista umre, njene kvantne informacije potpuno naputaju telo u vidu due i nastavljaju da postoje u vantelesnom obliku negde u univerzumu - objasnio je doktor Hamerof.

...Hronologija razvoja predmeta prouavanja psihologije kao nauke

Hronologija Vuntova eksperimentalna laboratorija 1879g. u Lajpcigu-naputanje filozofskog pojma due i definisanje psihologije kao

nauke o svesti. Pod sveu podrazumeva neposredno znanje o sebi.Bavi se unutranjim doivljajima: oseti, predstave oseanja, misli, htenja.Metod: introspekcija

Izvoenje predmeta prouavanja POJP iz pristupa koji formulie psihologiju kao nauku o svestiRukovodei se ovakvim pristupom predmet POJP mogao bi se odrediti kroz prouavanje strukturalnih elemenata svesti kod osoba sa jezi.porem. kao to su:

opaanje, (percepcije), pamenje,miljenje,oseanja intencionalni akti, a posebno njihovo uee u govoru i jeziku

Metod introspekcije nije najpogodniji metod za ispitivanje OJP ali eksperimenti u psiholokim laboratorijama koji ne trae mnogo verbalizacije su pogodni

Bihejviorizam Don Votson :Bihejvioristiki manifest 1913g. Psihologija se odreuje kao nauka o ponaanju. Izbacuju se introspekcija i svi mentalistiki pojmovi koji se ne mogu nauno proceniti : P= f (S-R)Razliita ponaanja su proizvod uenjaMetod: objektivno posmatranje spoljanjeg ponaanja i onog to ga izaziva, eksperimentObjektivno posmatranje ponaanja (verbalnog i neverbalnog)znaajno za POJP

Izvoenje predmeta prouavanja POJP iz pristupa koji formulie psihologiju kao nauku o ponaanju

Ponaanje osoba sa govorno-jezikim poremeajima, posebno njihovo verbalno ali i neverbalno ponaanje je vaan i objektivno pristupaan sadraj preko koga upoznajemo psihiki ivot OJP, te postaje vaan predmet psiholokog izuavanja

Razvoj dinamske psihologije i njen uticaj

Psihoanalitika teorija S. Frojda otvara polje prouavanja nesvesnih slojeva linosti i bavi se utvrivanjem zakonitosti funkcionisanja nesvesnogOva otkria dovela su u sumnju shvatanje o svesti kao osnovnom predmetu psihologije kao nauke

Psihoanalitika teorija Sigmunda Frojda

S.FROJD (1856-1939)TEORIJA LINOSTIDUBINSKA NAJVEI I NAJUTICAJNIJI DEO LINOSTI JESTE NESVESNO KOJE PRESUDNO ODREUJE PONAANJE

DINAMIKA- PSIHIKE POJAVE SU POSLEDICA SUKOBA (NAJEE) ILI USAGLA-

ENOG DEJSTVA POKRETAKIH SILA (LIBIDO I AGRESIVNI NAGON koji deluju iz nesvesnog

Psihoanaliza Otkrie zakonitosti dubinskog nesvesnog i uloge libida i agresivnog nagona kao pokretaa psihikog ivota Psihoanaliza dovodi do proirenja predmeta prouavanja psihologije tako da ona nije samo nauka o svesti nego postaje i nauka o nesvesnom.

Metod: metod slobodnih asocijacija, analiza snova, psihopatolokih simptoma,mitova

Izvoenje predmeta prouavanja POJP iz pristupa po kome je psihologija i nauka o nesvesnom

Prouavanje nesvesnih tenji i dubinskih sfera linosti OJP je takoe znaajna oblast koja nam omoguava bolje i kompleksnije sagledavanje njihove linosti i uticaja nesvesnog na funkcionisanje govora i jezikaMetod slobodnih asocijacija koji je verbalnog karaktera nije uvek najpogodniji za ispitivanje nesvesnog OJP ali je razvoj neverbalnih projektivnih testova adekvatan

Humanistike teorije linosti Pojavile su se u drugoj polovini 20 veka odbacile psihoanalizu i bihevioristiko gledanje na ovekovu prirodu, nastojei da uvedukao predmet prouavanja sloene psihike fenomene kao to su ljubav, nada, zrelost linosti, hrabrost, odgovornost,self koncept, oseanje svrhe i smisla ivota

Glavni predstavnici: Abraham Maslow, Carl Rogers, Victor Frankl, Rollo May

Pod uticajem su egzistencijalistika filozofija(Soren Kirkegaard, Karl Jaspers, Martin Heidegger, Jean-Paul Sartre)

OSNOVU LINOSTI INI TENJA ZA SAMOAKTUALIZACIJOM

- CILJ SVAKE OSOBE JE USAVRAVANJE SOPSTVENIH SPOSOBNOSTI, A NE ZADOVOLJAVANJE INSTINKATA I NAGONA.

Humanistiko-egzistencijalistike teorijeAkcentovale :

-prouavanje celine linosti i tenje za samo razvojem-samorealizacija -subjektivna realnost vanija od objektivne-zrelost linosti-self koncept-vanost svrhe i smisla ivotaNauni metod : fenomenoloki metod opisivanje sopstvenog doivljaja kao celine

Teorija linosti Abrahama MaslovaLinost ima genetski odreenu tenju za rastom i razvojemPotpuno zdravlje i poeljan razvoj

sastoje se u ostvarivanju ove tenje - samorazvojem, a ne uenjem. Hijerarhijski model motivacije

Hijerarhija potreba - Maslow

Viktor Frankl :ovek je spiritualno bie gonjeno potrebom za traenjem smisla sopstvenog postojanja

logoterapija psihoterapijska metoda

Izvoenje nekih sadraja predmeta prouavanja POJP iz humanistikog teorijskog pristupa Predmet prouavanja POJP treba da bude rast i razvoj linosti deteta sa jezikim poremeajem kao i mogunosti samorealizacije linosti i stvaranje uslova za formiranja zrele linosti. Samorealizacija i pozitivan self koncept su u tesnoj vezi sa fluentnim govorom i adekvatnim jezikomUzimanje u obzir unutranje subjektivne take gledita OJP (subjektivna realnost)Sagledavanje celovitosti linosti OJP a ne samo pojedinih segmenata Metod: tekoe fenomenolokog opisa (verbal.)

Ovo su neki osnovni pravci i kole u psihologiji koje su menjale i dopunjavale njen predmet izuav.

Eklektika sintetika definicija psihologije kao nauke i predmeta njenog prouavanja koja se moe izvesti na osnovu prethodnih razmatranja, a uzima sve nabrojane oblasti prouavanja u obzir, moe da glasi:

Predmet prouavanjaPsihologije (generalne)- eklektiki pristup jeste: svest, nesvesno i ponaanje, pristupajui linosti kao celovitom sistemu koji funkcionie u kontekstu socijalnih i biolokih uticaja (Radoman 2006)

Jedno shvatanje sa proirivanjem predmeta izuavanja psihologije kao nauke (Radoman)Psihologija je nauka koja prouava svest, nesvesno i ponaanje, pri emu se pristupa linosti kao celovitom sistemu koji ima socijalnu, bioloku (materijalnu) i duhovnu ( transcedentalnu) ukorenjenost (Radoman 2008)

() , ,

- .

Praktini zadatak psih.osoba sa jezikim poremeajemPrimena psiholokih teorijskih znanja i psihoterapijskih principa u konstruisanju tehnika menjanja linosti i jezike patologije na nivou doivljavanja i ponaanja, kao i menjanja okruenja koje na njih utie, doprinosei psihikoj ravnotei i ukupnoj psihikoj dobrobiti osobe sa jezikim poremeajem. (Radoman 2009.)

, , (), ,

Psihololoko posmatranje jezika i jezikog poremeajaJezik je u psihologiji najee posmatran kao mentalna, kognitivna sposobnostJeziki poremeaj ona tada tretira kao poremeaj mentalne tj.kognitivne sposobnosti i prouava njen interaktivni odnos sa drugim kognitivnim i nekognitivnim aspektima linosti.

: ()

( )

- a . , , , , ,,

Tangentne nauke i naune disciplinePsihologija osoba sa ometenou (psihologija ometenosti)Psihologija jezika i komunikacijeSurdopsihologijaDefektologija (specijalna edukacija i rehabilitacija) ,logopedija, surdologijaPsihologija (psiholingvistika, razvojna psihologija,neuropsihologija, klinika psihologija, socijalna psihologija)

Predmet i ciljevi izuavanja psihologije ometenostiRozmari ekspir: 1. prouiti kakve su posledice razliitih oteenja na linost i njegovu sredinu 2. to preciznije i objektivnije prikupiti ove podatke 3. na osnovu prikupljenih podataka odrediti pravac delovanja kako bi se ivot ometenih uinio srenijim

Grane psihologije ometenostiSurdopsihologijaTiflopsihologijaOligopsihologijaPsihologija telesno invalidnihPsihologija jezikih poremeaja (osoba sa)Psihologija poremeaja u ponaanju