1

UrogenitalniUrogenitalni sistemsistemZA STOMATOLOGE 2009. GODZA STOMATOLOGE 2009. GOD

Prof. Prof. drdr GoranaGorana RanRanččiićć

☼ MOKRAĆNE ODVODNE CEVI (urethra)

MOKRAĆNI SISTEM SE SASTOJI OD

☼ BUBREGA (ren),

☼ MOKRAĆOVODA (ureter),☼ MOKRAĆNE BEŠIKE (vesica urinaria)

Urinarni sistem

bubreg

mokraćovod

mokraćna bešika

mokraćna cev

Mokraćni organi i putevi su namenjeni :1. Stvaranju, deponovanju i izbacivanju mokraće (urina) i krajnjih štetnih metaboličkih produkata;

2. Regulisanju i održavanju vodenoelektrolitske ravnoteže i konstantne koncentracije tkivne tečnosti;

3. Sekreciji i modifikovanju hormona i hormonima sličnih supstanci (renin i medulipin učestvuju u regulisanju krvnog pritiska, eritropoetin u diferencijaciji crvenekrvne loze, stvara aktivni vitamin D, prostaglandine,kalikrein i druge supstance)

Bubrezi stvaraju mokraću(urin), primarno ultrafiltrat

krvi, koji ćelije bubregaselektivnom resorpcijom i

aktivnom sekrecijommodifikuju.

Mokraća se sastoji od vode, elektrolita i krajnjih produkata

metabolizma kao što su urea, mokraćna kiselina, kreatinin i drugi.

2

BUBREGBUBREG-- CEO I NA PRESEKUCEO I NA PRESEKUBubreg čine stroma i parenhim

Stroma se sastoji od:kapsule i specifičnog intersticijuma bubrega

Parenhim bubrega čine:nefroni i sabirni kanali raspoređeni u kori i meduli bubrega

URINARNI SISTEM

• BUBREG (ORGANIZACIJA)

KORTEKSKORTEKS

MEDULLAMEDULLA

-CORTEX CORTICIS- region ispod kapsule-KORTIKALNI LABIRINT- region između

Ferainovih piramida

- MEDULARNI ZRACI ILI FERAINOVE PIRAMIDE

- MEDULARNE PIRAMIDE

CRCR

PP

PP

PP- COLUMNAE RENALES- BERTIN (CR)

PRESEK KROZ BUBREGbubreg H&Ebubreg H&E

caps

ule

caps

ule

CORT

EXCO

RTEX

MEDU

LLA

MEDU

LLA

MRMR

CLCL

MRMRCLCL

MRMR

AVAV

3

BUBREG H&EBUBREG H&E

GLOMERULUSGLOMERULUS

GLOMERULUSGLOMERULUS

MEDULARNE TRAKEMEDULARNE TRAKEKORTIKALNI LABIRINTKORTIKALNI LABIRINTMEDULARNE TRAKEMEDULARNE TRAKE

BUBREG SILVER METHENAMINEBUBREG SILVER METHENAMINE

MEDULARNA

TRAKA

MEDULARNA

TRAKA

1-PR

AVI D

EOPR

OKSMAL

NOG TU

BULA

2-PR

AVI D

EODIS

TALN

OGTU

BULA

3-KO

LEKT

ORNI D

UCTU

S-SA

BIRNI

KANA

L

PAPILA RENALIS URINARNI SISTEM

• BUBREG (ORGANIZACIJA)

PP

PPPP

PP

PP

PPPP

RENALNI LOBUS-PIRAMIDA SA ODGOVARAJUĆIM

KORTEKSOM

RENALNI LOBULUS- JEDAN MEDULARNI ZRAK (centralna osa

lobulusa) sa okolnim korpuskulima

DEFINISAN KAO FUNKCIONALNA JEDINICA KOJA SE SASTOJI OD SABIRNOG KANALA I SVIH NEFRONAKOJE DRENIRA

LOBULUS

LOBUS

NEFRONOSNOVNA MORFOLOŠKA

JEDINICA BUBREGA

1-1,5 MILIONA U BUBREGU

FUNKCIJA BUBREGA OČUVANA AKO

FUNKCIONIŠE 1/10 NEFRONA

SISTEMA SEKRETNIH CEVČICA - TUBULA (tubulus renalis)

BUBREŽNOG MALPIGHIJEVOG TELAŠCA (corpusculum renale)

SVAKI NEFRON SE SASTOJI OD:

I

☼ PROKSIMALNI SEGMENT, ☼ TANKI SEGMENT – HENLEOVA PETLJA☼ I DISTALNI SEGMENT

4

TOPOGRAFSKA PODELA

NEFRONA I ODNOSI

NJIHOVIH POJEDINIH DELOVA

BUBREŽNO TELAŠCE je filtraciona jedinicai predstavlja početni prošireni deo nefrona

BUBREŽNO TELAŠCE se sastoji od:

VISCERALNI LIST (paries internus) tesnonaleže i omotava specijalizovano kapilarno

klupko - glomerulus

Dvolistne BOWMANOVE KAPSULEkoja predstavlja prošireni početni deotubula oblika pehara čiji unutrašnji,

VASKULARNIPOL

RENALNI KORPUSKUL - MALPIGI

Početak proksimalnog tubula

Aferentnaarteriola

Capsular space

Eferentna arteriola

Mezangijumske ćelije & matrix

kapilari

Bowmanovakapsula

Glomerularnokapilarnoklupko

URINARNI POL

5

EPITEL PARIJETALNOG LISTA

Pločaste ćelije - sa pojedinačnom cilijom ili mikrovilima

Oskudna citoplazma sa malobrojnim organelama

Prisustvo kontraktilnih filamenata (aktina) i intermedijarnih filamenata - citokeratina i vimentina.

Sve ćelije naležu na PAS pozitivnu debelubazalnu membranu

EPITEL VISCERALNOG LISTA

Epitel visceralnog lista izgrađuju podociti

To su zvezdaste ćelije sa prstastim nastavcima koji se granaju na primarne, sekundarne i tercijalne nastavke

Terminalni nastavci čvrsto urastaju u glomerulskubazalnu membranu i nazivaju se stopalasti nastavciili PEDIKULI

Oni pokrivaju kapilarni zid i direktno završavajuu spoljašnjoj lamini glomerulske bazalne membrane, a prepliću se međusobno (interdigitacija)

PODOCITI

KAPILARNA PETLJA SA PODOCITOM

PEDIKULI(STOPALA) I

NJIHOV ODNOS SA GLOMERULSKOM

BAZALNOM MEMBRANOM I

ENDOTELOM KAPILARA

PODOCITI POKRIVENI

GLIKOKALIKSOM: PODOKALIKSINOM

I PODOENDINOM

6

SEM PODOCITA SA DETALJEM INTERDIGITACIJE IZMEĐU PEDIKULA JE FILTRACIONA PUKOTINA PREMOŠĆENA MEMBRANOM OD NEFRINA

GLOMERULUS je anastomozirajuće kapilarno klupko.

Na vaskularnom polu ulazi arteriola afferens i progresivnim grananjem daje ukupno 20-40 kapilarnih petlji koje se spajaju i formirajuarteriolu efferens

Glomerulski kapilari pripadaju posebnom tipufenestrovanih kapilara

Fenestre su okrugli ili elipsoidni otvori, prečnika50-100 nm i zauzimaju oko 20-30% kapilarne površine

Glomerulsko kapilarno korito se nalazi Glomerulsko kapilarno korito se nalazi između arteriole aferens i arteriole između arteriole aferens i arteriole

eferenseferens

Fenestrovani kapilar glomerulusaFenestrovani kapilar glomerulusa GLOMERULSKA BAZALNA MEMBRANA

Nastaje fuzijom bazalnih lamina endotela i podocita

SASTOJI SE IZ TRI SLOJA RAZLIČITE GUSTINE

Spoljašnji sloj - lamina rara (lucida) externaokrenut ka podocituCentralno postavljeni sloj - lamina densaUnutrašnji - lamina rara (lucida) internaokrenut ka endotelu

Uloga: filtracija krvi; električno i mehaničko sito zavisno odveličine molekula

7

GLOMERULSKA BAZALNA MEMBRANA

GLOMERULSKA BAZALNA MEMBRANA

DEBLJINA 250-350nm

SASTAV:Laminin

FibronektinHeparan sulfat

Kolagen tipa IV

KRVNO URINARNA BARIJERAKRVNO URINARNA BARIJERAENDOTEL KAPILARAENDOTEL KAPILARA ((4oo 4oo oooooo DaDa))GLOMERULSKA BAZALNA GLOMERULSKA BAZALNA MEMBRANAMEMBRANAMEMBRANA (MEMBRANA (16o 16o oooooo DaDa))FILTRACIONE FILTRACIONE PPUKOTINEUKOTINE(SLIT MEMBRANA) ((SLIT MEMBRANA) (7o7o oooooo DaDa))

FIZIFIZIČČKO SITO KO SITO < 70 000 < 70 000 DaltonaDaltona, , << 7nm7nmELEKTRIELEKTRIČČNO SITONO SITO –– ODBIJA NEGATIVNO ODBIJA NEGATIVNO

NAELEKTRISANE NAELEKTRISANE ČČESTICEESTICE

MEZANGIJUM

MEZANGIJUM je kompleks mezangijumskih ćelijai mezangijumskog matriksa

Nalazi se između kapilarnih petlji – intraglomerulskii na vaskularnom polu ekstraglomerulski

Mezangijumske ćelije su specijalizovani periciti sakarakteristikama glatko mišićnih ćelija i makrofaga

Funkcija mezangijuma je: 1. potporna, 2. kontraktilna, 3. fagocitna, 4. sekretna

ŠŠEMA EMA MEZANGIJUMMEZANGIJUMAA

8

INTRAGLOMERULSKI MEZANGIJUM:

MEZANGIJUMSKE ĆELIJE

ZVEZDASTESPOJENE

DEZMOZOMIMA

MEZANGIJUMSKI MATRIKS

INTRAGLOMERULSKIMEZANGIJUM

POTPORNA ULOGA

FAGOCITOZA DEBRIJA

KONTRAKTILNA AKTIVNOST

JUKSTAGLOMERULSKI APARATJUKSTAGLOMERULSKI APARATCELULARNI KOMPLEKS SPECIJALNO CELULARNI KOMPLEKS SPECIJALNO DIFERENTOVANIH DIFERENTOVANIH ĆĆELIJA SMEELIJA SMEŠŠTEN NA TEN NA VASKULARNOM POLUVASKULARNOM POLUREGULIREGULIŠŠE SISTEMSKI KRVNI PRITISAKE SISTEMSKI KRVNI PRITISAKSASTOJI SE OD:SASTOJI SE OD:1. JUKSTAGLOMERULSKE 1. JUKSTAGLOMERULSKE ĆĆELIJE ELIJE A.AFFERENSA.AFFERENS2. EKSTRAGLOMERULSKI MEZANGIJUM2. EKSTRAGLOMERULSKI MEZANGIJUM3. GUSTA MRLJA DISTALNOG KANALI3. GUSTA MRLJA DISTALNOG KANALIĆĆAA

JUKSTAGLOMERULSKI APARAT

Zona glomerulosa ]

JG ćelijeRenin

konvertujućienzim

DISTAL TUBULE

Angiotensinogen

Angiotensin I

Angiotensin II

Aldosterone

Vasokonstrickcija

Na + voda reabsorpcija (porast krvnog prtiska)

JUXTAGLOMERULSKI APARAT

SISTEM SEKRETNIH CEVČICA -TUBULA

(tubulus renalis)TUBULUS POLAZI OD URINARNOG POLAOBLOŽEN JEDNOSLOJNIM EPITELOMULOGA:RESORPCIJA VODE, ELEKTROLITA I DR.MANJE SEKRECIJATRI HISTOFIZIOLOŠKA DELA:PROKSIMALNI, DISTALNI I IZMEĐU NJIH HENLEOVA PETLJA

9

PROKSIMALNI PROKSIMALNI TUBULTUBULUSUS

((tubulustubulus renalisrenalis proximalisproximalis))

PoPoččinje na urinarnom poluinje na urinarnom poluDug 14mmDug 14mmŠŠirok 30irok 30--6060μμmmPostoji izvijugani i pravi deoPostoji izvijugani i pravi deoUltrastrukturno se deli na S1, S2 i S3 Ultrastrukturno se deli na S1, S2 i S3 segmentsegment

NEFROCIT PROKSIMALNOG

VIJUGAVOG TUBULA

ACIDOFILNA CITOPLAZMA

APIKALNO ČETKASTI POKROVBROJNI

AKVAPORINSKI KANALI

LATERALNO SPOJNI KOMPLEKS

BAZALNO LAVIRINTNa+/K + - ATPaza

PROKSIMALNI NEFROCIT FUNKCIJA PROKSIMALNIH

IZUVIJANIH TUBULA

REAPSORPCIJA (65% ULTRAFILTRATA)

VODA, NATRIJUM, HLORIDI, GLUKOZA, AMINO

KISELINE, BIKARBONATI

PROTEINI (< 70 Kd) KOJI SU DOSPELI U ULTRAFILTRAT

SE RESORBUJU

TRANSPORT VODE: AKVAPORINI U PROKSIMALNOM IZUVIJANOM TUBULUSU

DISTALNI DISTALNI TUBULTUBULUSUS

((tubulustubulus renalisrenalis distalisdistalis))

tri morfolotri morfološški razliki različčita segmenta: pravi ita segmenta: pravi deo,deo,pars maculatapars maculata i distalni izvijuganii distalni izvijuganiddug ug 88--1010mmmmšširok 30irok 30--6060μμmmććelije slielije sliččne proksimalnom nefrocitu, ali ne proksimalnom nefrocitu, ali nemajunemaju ččetkastu ivicuetkastu ivicumacula densa umacula densa uččestvuje u formiranju estvuje u formiranju JGAJGA

10

FUNKCIJA DISTALNIH IZUVIJANIH TUBULA

REAPSORPCIJA (10% ULTRAFILTRATA)

VODA, NATRIJUM, HLORIDI, BIKARBONATI

SEKRETUJE JONE VODONIKA

KONVERTUJE AMONIJUMOVE JONE

NEMA MIKROVILEPOJEDINAČNE CILIJE

POD DEJSTVOM ALDOSTERONA DISTALNI IZUVIJANI TUBULUS REAPSORBUJE NATRIJUM U ZAMENU ZA

KALIJUM

RAZLIKA U SM IZGLEDU PROKSIMALNIH (P) I DISTALNIH (D) KANALIĆA BUBREGA

P

D

P

P

D

HENLEOVA PETLJAHENLEOVA PETLJA

((ansa Henleiansa Henlei))Ima oblik ukosnice koja obuhvata: silazni Ima oblik ukosnice koja obuhvata: silazni krak, tanki segment, petlju, uzlazni krakkrak, tanki segment, petlju, uzlazni krakRazliRazliččite je duite je dužžine u zavisnosti od nefronaine u zavisnosti od nefronaUltrastrukturno se deli naUltrastrukturno se deli na::Tip ITip I-- kod nefrona kratke petljekod nefrona kratke petljeTip IITip II-- popoččetni silazni deo nefrona duge petljeetni silazni deo nefrona duge petljeTip IIITip III-- tanki, silazni deo nefrona duge petljetanki, silazni deo nefrona duge petljeTip IVTip IV-- spojnica i uzlazni krak nefrona duge pspojnica i uzlazni krak nefrona duge p

HENLEOVA PETLJA

MANJI DIJAMETAR

KRATKA ILI DUGA PETLJA

PLOČASTE ĆELIJE 1-2

OBUHVATAJU LUMEN

11

MEDULA BUBREGAKONCENTRISANJE

MOKRAĆE UZ POMOĆ:

1.HENLEOVIH PETLJI 2. VASA RECTA3. SABIRNIH TUBULA

PROTIVSTRUJNI IZMENJIVAČ

PROTIVSTRUJNI UMNOŽIVAČ

BUBREG H&EBUBREG H&E

TDTD

CDCD

CDCDTATA

TLTL

Spoljašnja MEDULLASpoljašnja MEDULLA

ĆELIJE SABIRNIH KANALA U KORI I SPOLJAŠNJOJ MEDULI

SVETLE ILI GLAVNE ĆELIJEZADUŽENE ZA RESORPCIJU VODE

INTERKALATNE ILI TAMNE ĆELIJE ZADUŽENE ZA Ph REGULACIJU KRVI

PAPILARNI KANALI U NIVOU AREE CRIBROSAE

INTERSTICIJUM BUBREGAINTERSTICIJUM BUBREGA

U KORI 7%, U MEDULI 15U KORI 7%, U MEDULI 15--30% (NA VRHU 30% (NA VRHU PAPILE)PAPILE)U KORI FIBROBLASTI I DENDRITIU KORI FIBROBLASTI I DENDRITIČČNE NE ĆĆELIJEELIJEPERITUBULARNE PERITUBULARNE ĆĆELIJE SINTETIELIJE SINTETIŠŠU U ERITROPOETINERITROPOETINU MEDULI PORED NABROJANIH I U MEDULI PORED NABROJANIH I SPECIJALIZOVANE INTERSTICIJUMSKE SPECIJALIZOVANE INTERSTICIJUMSKE ĆĆELIJEELIJE

ŠŠ

URETER URETER -- mimiššiiććna cev koja na cev koja prenosi urinprenosi urin

12

MOKRAMOKRAĆĆNA BENA BEŠŠIKAIKA--Organ Organ za sakupljanje za sakupljanje i deponovanje urinai deponovanje urina

Tunica mucosa:Epitel prelaznog tipa

MENJA BROJ SLOJEVA

Lamina propria(lamina muscularis

mucosae)

Tela submucosa

Tunica muscularis:Tri slabo definisana

podsloja

T.Serosa ili Adventicija

St. Longitudinaleexternum

Stratum Longitudinale

internum

St circulare

T.Mucosa

Lamina Propria

Tela submucosa

T. adventitia

MOKRAĆNA BEŠIKA JE RASTEGLJIVA: NABORI PROMINIRAJU U LUMEN

URINARNI SISTEM

• MOKRAĆNA BEŠIKA

PRELAZNI epitel

OSMOTSKA BARIJERA

NEPROPUSAN ZA VODU