2. Racio analiza (.pdf)

Prof. dr Predrag Stančić

POSLOVNE FINANSIJE

1

2. EVALUACIJA FINANSIJSKIH

PERFORMANSI PREDUZEĆA

Prof. dr Predrag StančićMr Milan Čupić, asistent

22.6.2015.Prof. Predrag Stancic, PhD - Faculty of Economics Kragujevac

Donošenje racionalnih odluka:

� jasno definisan cilj finansijskog upravljanja

� razrađenu analitičku aparaturu� planiranje potrebnih ulaganja u osnovna i obrtna

sredstvasredstva

� izbor finansijskih standarda pomoću kojih se može meriti i rangirati efektivnost pojedinih alternativa.

22.6.2015.Prof. Predrag Stancic, PhD - Faculty of Economics Kragujevac 2

Finansijski izveštaji

� Produkcija finansijskih izveštaja ključni deo RIS-a.

� Finansijski izveštaji se sastavljaju u skladu sa informacionim potrebama korisnika informacija i omogućavaju komunikaciju između informacija i omogućavaju komunikaciju između informacija i njihovih korisnika.

� Standardizacija finansijskih izveštaja� zakonski propisi i/ili računovodstveni izveštaji,

� opšte prihvaćeni računovodstveni principi,

� načela urednog knjigovodstva i bilansiranja.


Finansijski izveštaji (nastavak)

Set finansijskih izveštaja

� Bilans stanja,

� Bilans uspeha,

� Izveštaj o promenama na kapitalu,

� Izveštaj o tokovima gotovine i

� Napomene uz finansijske izveštaje

� Statistički aneks

Član 25. ZRR


Bilans stanjaBilans stanja –statična slika vrednosti i strukture imovine, obaveza i kapitala na dan bilansa. Ograničenja sa aspekta poslovnih finansija:

� Sredstva, kapital i obaveze su iskazani po istorijskim troškovima (ne korespondiraju sa tržišnim vrednostima);

� Imovina iskazana u novčanim iznosima, ali je samo Gotovina efektivno raspoloživa;

� Konverzijom imovine u gotovinu (prodaja) dobijaju se novčani iznosi ≠ od � Konverzijom imovine u gotovinu (prodaja) dobijaju se novčani iznosi ≠ od knjigovodstvenih vrednosti

� pasivu konstituišu dva elementa: prava pasiva (spontani i svesno pribavljeni izvori) i sopstveni kapital;

� vrednost i troškovi zaliha zavise od izabranog metoda evidentiranja utroška;

� vrednost i amortizacija OS zavise od izabrane metode obračunaamortizacije;

� neka važna sredstva nisu iskazana;

� Uvek se odnosi na trenutak (odsustvo vremenske dimenzije).


Bilans uspeha� Bilans uspeha – utvrđuje finansijski rezultat aktivnosti u

periodu omeđenom sa dva bilansa, kao razliku prihoda i rashoda

� FR iz BU predstavlja korekciju sopstvenog kapitala u BS

� Pozitivan rezultat ne znači i da preduzeće ima na � Pozitivan rezultat ne znači i da preduzeće ima na raspolaganju efektivni novac, zato što :� prihodi i rashodi nisu uvek praćeni primanjima i izdavanjima;

� slobodna novčana sredstva se često reinvestiraju;

� neki efektivni tokovi novca ne tangiraju bilans uspeha (krediti, prodaja stalne imovine)


Bilans stanjaBilans uspeha

Ulaganja FinansiranjePoslovna aktivnost

Imovina Obaveze i

kapital

Obrtna

imovina

+

Teku e

obaveze

ć

+

Prihodi od prodaje

CK prodaje

-

Slika - Struktura i veza bilansa stanja i bilansa uspeha

7

Fiksna

imovina

Ostala

imovina

+

= =

Dugoro ne

obaveze

č

Sopstveni

kapital

+

Ukupna

imovina

Ukupne obave-ze i kapital

CK prodaje

Bruto dobitak

Rashodi perioda

Dobitak pre poreza

Porez

Neto dobitak

=

-

=

-

=


Finansijska analiza

� Počeci finansijske analize vezuju se za 30-te godine XX v.

� Analiza je sračunata na:� ocenu ranijih odluka u vezi sa upravljanjem poslovanjem

preduzeća,preduzeća,

� pribavljanje svih obaveštenja relevantnih za koncipiranje poslovnih odluka usmerenih na održanje i razvoj preduzeća u budućnosti.

� Predstavlja spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

� Nema autonomnih ciljeva analize (opredeljeni su interesima analitičara i korisnika njenih rezultata).


Finansijska analiza (nastavak)

Kao podloga za donošenje racionalnih investicionih i finansijskih odluka (odluka o ulaganju u poslovna sredstva i načinu finansiranja tih ulaganja) finansijska analiza treba da omogući osnovu za procenu

� tekuće finansijske pozicije preduzeća;� tekuće finansijske pozicije preduzeća;

� potreba proširenja poslovne aktivnosti (dodatnih sredstava);

� potreba pribavljanja dodatnih izvora finansiranja.

Informaciona osnova za upravljanje finansijama podrazumeva:

� analizu finansijskih izveštaja,

� analizu izveštaja o tokovima.


Analiza finansijskih

izveštaja� Predmet analize – finansijski izveštaji

proizašli iz računovodstva kroz redovan zaključak poslovni knjiga.

� Analitičar, pre otpočinjanja analize, mora:� Analitičar, pre otpočinjanja analize, mora:� pripremi finansijske izveštaje za analizu:

� razmotriti upotrebljivost bilansnih podataka,

� izvršiti konsolidovanje bilansa stanja i uspeha,

� klasifikovati bilansne podatke;

� izabere adekvatne instrumente analize i fiksira karakteristične relacije.


Racio analiza

� Ključni segment analize finansijskih izveštaja

� Racio – odnos jedne veličine prema drugoj

� Racio analiza se bavi istraživanjem i kvantificiranjem analitički važnih odnosa između kvantificiranjem analitički važnih odnosa između pojedinih bilansnih i finansijskih kategorija radi sagledavanja i ocene finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća.

� Cilj analize je sagledavanje prošlosti i sadašnjosti i predviđanje budućnosti.


Racio analiza (nastavak)

� Neophodnost standarda za sagledavanje utvrđenih stanja i odnosa:

� mentalni standardi,

� poslovanje u prošlosti,� poslovanje u prošlosti,

� lider u grani,

� operativno-finansijski plan,

� prosek grane.

� Insistira se na oceni racio brojeva u kontekstu:� vremena,

� prostora.


Racio analiza (nastavak)

� Svrha analize je korekcija sadašnjih i budućih performansi preduzeća.

� Opšte prihvaćena klasifikacija najvažnijih pokazatelja:

� pokazatelji likvidnosti,� pokazatelji likvidnosti,

� pokazatelji aktivnosti,

� pokazatelji strukture finansiranja,

� pokazatelji rentabilnosti,

� pokazatelji tržišne vrednosti.


20X3 20X2 20X1 20X0

AKTIVA

Gotovinski ekvivalenti i gotovina 700 5.600 3.150 3.000

Potraživanja od kupaca 26.250 22.050 21.000 20.000

Zalihe 43.050 29.050 28.000 27.500

Obrtna imovina 70.000 56.700 52.150 50.500

Nekretnine, postrojenja i oprema 63.000 56.000 50.000 50.000

Nematerijalna ulaganja 7.000 4.900 6.000 4.550

Stalna imovina 70.000 60.900 56.000 54.550

Ukupna aktiva 140.000 117.600 108.150 105.050

PASIVA

Tabela 1: Sukcesivni bilansi stanja AD XYZ na dan 31.12. (000 din.)

14

PASIVA

Obaveze iz poslovanja (dobavljači) 4.200 2.100 2.100 2.200

Ostale kratkoročne obaveze 17.500 13.300 10.500 10.000

Kratkoročne obaveze 21.700 15.400 12.600 12.200

Dugoročni krediti 52.780 40.600 38.500 38.500

Ukupne obaveze 74.480 56.000 51.100 50.700

Preferencijalne akcije (8.000 kom. X 350,00) 2.800 2.800 2.800 2.800

Obične akcije (30.000 kom. X 303,00) 9.100 9.100 9.100 9.100

Neraspoređeni dobitak 53.620 49.700 45.150 42.450

Kapital 65.520 61.600 57.050 54.350

Ukupna pasiva 140.000 117.600 108.150 105.050


20X3 20X2 20X1 20X0

Neto prihod od prodaje 210.000 199.500 186.900 180.000

Nabavna vrednost prodate robe 176.120 168.490 157.500 152.000

Bruto dobitak 33.880 31.010 29.400 28.000

Troškovi amortizacije 7.000 6.300 5.600 5.450

Poslovni dobitak 26.880 24.710 23.800 22.550

Kamata 6.160 4.200 3.850 3.800

Dobitak pre oporezivanja 20.720 20.510 19.950 18.750

Porez (40%) 8.288 8.204 7.980 7.500

Tabela 2: Sukcesivni bilansi uspeha AD XYZ za period 01.01. - 31.12. (000 din.)

15

Porez (40%) 8.288 8.204 7.980 7.500

Neto dobitak pre preferencijalne dividende 12.432 12.306 11.970 11.250

Preferencijalne dividende 1.400 1.400 1.400 1.400

Neto dobitak 11.032 10.906 10.570 9.850

Obične dividende 7.112 6.356 5.810 5.350

Neraspoređeni dobitak 3.920 4.550 4.760 4.500

Podaci o akcijama

Broj običnih akcija 30.000 30.000 30.000 30.000

Tržišna cena po akciji 2.450,0 2.310,0 2.425,0 2.375,0

Dividenda po akciji (DPS) 237,07 211,87 193,67 178,33


Pokazatelji likvidnosti

� Definicija likvidnosti preduzeća

� Pokazatelji likvidnosti (Da li preduzeće može da odgovori obavezama koje dospevaju?� Opšti racio likvidnosti – pokazatelj tekuće likvidnosti� Opšti racio likvidnosti – pokazatelj tekuće likvidnosti

� Rigorozni racio likvidnosti

� Neto obrtna sredstva – pokazatelj perspektivne likvidnosti jer determinišu sposobnost zaduživanja preduzeća na kratak rok

� Sličnosti i razlike između Opšteg racija likvidnosti i Neto obrtnih sredstava.


Pokazatelji likvidnosti (nastavak)

20X3 20X2 20X1

NOF (NOS) = OS - KO

3,22621.700

70.000

(KO) obaveze ekratkoročn

(OS) sredstvaobrtnaROL ===

1,24221.700

26.950

obaveze ekratkoročn

plasmani kratkor.potraživ. tekućaGotovina

obaveze ekratkoročn

zalihe - sredstvaobrtnaRRL ==

++==

17

20X3 20X2 20X1

1 Obrtna imovina 70.000 56.700 52.150

2 Kratkoročne obaveze 21.700 15.400 12.600

NOS (1-2) 48.300 41.300 39.550

ROL (1/2) 3,226 3,682 4,139

A B

1 Obrtna imovina 2.000 1.000

2 Kratkoročne obaveze 1.000 500

NOS (1-2) 1.000 500

ROL (1/2) 2 2


Racio pokazatelji aktivnosti� Mere efikasnost preduzeća - sposobnost da sa što

manjim ulaganjima ostvari što veći obim aktivnosti izražen iznosom prihoda ili rashoda

� Odgovor na pitanja� Koliko preduzeće efektivno koristi raspoloživa sredstava?

� Da li bilansno iskazana sredstva odgovaraju po visini ostvarenim (planiranim) prihodima?ostvarenim (planiranim) prihodima?

� Pokazatelji aktivnosti:� koeficijent obrta kupaca� koeficijent obrta zaliha� koeficijent obrta dobavljača� koeficijent obrta fiksnih sredstava� koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava


Koeficijent obrta kupaca

869,6% 1 : 8,696

2

22.05026.250

210.000

Kupci Sprosečan

prodaje od prihod Neto KOK

o==

+==

dana 41,9758,696

365

KOK

365 naplate period Prosečan ===

19

Koeficijent obrta zaliha

dana 143,6182,54

365

KOZ

365 zaliha vezivanja period Prosečan ===


Koeficijent obrta dobavljača

dana 10,8933,53

365

KOD

365 dobavljača plaćanja vreme Prosečno ===

20

Koeficijent obrta stalne

imovine


Koeficijent obrta ukupne

poslovne imovine


Pokazatelji strukture

finansiranja� Izvori finansiranja preduzeća se mogu klasifikovati u

zavisnosti od:

� vlasništva (pripadnost) – sopstveni i pozajmljeni;

� roka dospeća – dugoročni i kratkoročni.

22

A. Sopstveni kapitalB. Pozajmljeni kapital

1. Dugoročni

2.

izvori

Kratkoročni izvori

Finansijska strukturapreduzeća (A/B)

Struktura kapitalapreduzeća (A/B )1

Aktiva PasivaBilans stanja

Imovina


Pokazatelji finansijske

strukture (nastavak)

Finansijska struktura se može sagledati sa dva aspekta:� direktno, u pasivi bilansa stanja i

� indirektno, u bilansu uspeha.

Analiza strukture finansiranja treba da pruži odgovore Analiza strukture finansiranja treba da pruži odgovore na dva pitanja

� Kako preduzeće finansira sredstva?

� Može li preduzeće da odgovori obavezama po osnovu angažovanih izvora?

2 grupe pokazatelje� Pokazatelji finansijske strukture i

� Pokazatelji pokrića

22.6.2015. 23Prof. Predrag Stancic, PhD - Faculty of Economics Kragujevac

Pokazatelji zaduženosti

� Racio zaduženosti (debt ratio)

� Racio strukture kapitala (D/E ratio)

� Odnos dugoročnih dugova prema dugoročnim

izvorima


Pokazatelji pokrića

� Racio pokrića rashoda na ime kamata (times-interest-earned ratio – TIE)

4,3646.160

26.880

kamatu za Rashodi

dobitak Poslovni==

� Racio pokrića ukupnog duga

25

6.160kamatu za Rashodi

2,26514.956,67

33.880

0,6

5.278+6.610

33.880

p-1

glavnica Otplata+kamata Godišnja

dobitak Bruto===


Pokazatelji rentabilnosti

� Pokazatelji rentabilnosti:� Pokazatelji stope (marže) dobitka

� Pokazatelji stope prinosa


Pokazatelji stope (marže)

dobitka� Stope bruto, poslovnog i neto dobitka.

� Utvrđuju se na osnovu podataka iz bilansa uspeha.

� Omogućavaju racio analizu bilansa uspeha, � Omogućavaju racio analizu bilansa uspeha, odnosno upravljanje pojedinačnim kategorijama troškova i ukupnim prihodima.


Pokazatelji stope (marže)

dobitka (nastavak)

16,13% 1 : 0,1613 210.000

33.880

prodaje od prihod Neto

dobitak Bruto===

•Stopa bruto dobitka (Gross profit margin)

•Stopa poslovnog dobitka (Operating profit margin)

28

12,80% 1 : 0,128 210.000

26.880


dobitak Poslovni===

5,25% 1 : 0,0525 210.000

11.032


dobitak Neto===

•Stopa poslovnog dobitka (Operating profit margin)

•Stopa neto dobitka (Net profit margin)


Pokazatelji stope prinosa

� Globalni pokazatelj rentabilnosti - Stope prinosa na ukupna poslovna i sopstvena sredstva.

� Utvrđuju se na osnovu podataka iz bilansa � Utvrđuju se na osnovu podataka iz bilansa stanja i uspeha.

� Na njihovu veličinu se može uticati posredno, preko pokazatelja obrta i stope dobitka.


Stope prinosa� Stopa neto prinosa na ukupnu poslovnu

imovinu (return on assets - ROA)

Slika... Međuzavisnost determinanti stope neto prinosa na ukupna poslovna sredstva

30

Net

o pr

ihod

i od

pro

daje

Neto prihodi od prodaje

Neto prihodi od prodaje

Neto dobitak

Neto dobitak

Neto dobitak

Prosečna poslovna sredstvaProsečna poslovna sredstva Prosečna poslovna sredstvaKOUPS=

SND =

ROA=

ROA =KOUPS*SND22.6.2015.Prof. Predrag Stancic, PhD - Faculty of Economics Kragujevac

Stope prinosa (nastavak)� Stopa neto prinosa na sopstveni kapital

(return on equity - ROE)

� Stopa prinosa na ukupnu poslovnu imovinu

31

� Stopa prinosa na ukupnu poslovnu imovinu (SPUPI)


Du Pont sistem analize

� Koristi se za ocenu finansijske situacije i donošenje finansijskih odluka

� Osnovna Du Pont formula dovodi u vezu stopu neto dobitka sa koeficijentom obrta stopu neto dobitka sa koeficijentom obrta ukupnih poslovnih sredstava.

� Proširena Du Pont formula dovodi u vezu stopu neto prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopu prinosa na sopstvena sredstva.


Osnovna Du Pont formula

Proširena Du Pont formula


Neto dobitak 11.032

/ SND 5,25%

Neto prihod od prodaje 210.000 x ROA 8,57%

/ KOUPI 1,630

34

Proseč. poslovna sredstva 128.800 x ROE 17,36%

Proseč. poslovna sredstva 128.800

/ MSS 2,026

Prosečni sopstveni izvori 63.560


Pokazatelji tržišne

vrednosti� Karakteristični su za akcionarska društva.

� Koriste informacije sa tržišta kapitala.

� Pružaju tržišnu ocenu vrednosti i prinosne snage kompanije.snage kompanije.

� Daju odgovor na pitanje da li vlasnici kompanije dobijaju adekvatan prinos na svoj ulog.



vrednosti (nastavak)� Neto dobitak po akciji (EPS)

din 367,7330.000

11.032.000

akcija običnihbroj Prosečan

dobitak Neto==

� Odnos tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji (P/E ratio)



vrednosti (nastavak)� Racio plaćanja dividende (DPS/EPS)

� Dividendna stopa (DPS/MkPr)

� Knjigovodstvena vrednost po akciji


Korisnici racio brojeva

� Tri velike interesne grupe utvrđuju i koriste racio pokazatelje.

INTERESNE INTERESIINTERESNE

GRUPE

INTERESI

Menadžment

sagledavanje tekućeg i kontrola razvoja stanja sa ciljem

poboljšanja poslovanja

Kreditorisagledavanje i ocena sposobnosti preduzeća da otplati

dugove

Ostali korisnici efektivnost i perspektive budućeg rasta


Ograničenja racio analize

� Nepostojanje objektivnih i opštevažećih standarda,

� Teškoće oko ocene izolovanog odnosa u relaciji dobro-loše,relaciji dobro-loše,

� Razlike u računovodstvenoj praksi različitih preduzeća narušava uporadivost odnosa,

� Efekti inflacije,

� Uticaj sezonskih i cikličnih kretanja na pojedine odnose.


Upozorenja!!!

� Racio brojevi se moraju koristiti oprezno, a ocene donositi uvažavajući individualne prilike preduzeća. Uz to neophodan je integralan pristup racio analizi.integralan pristup racio analizi.

� Cilj analize nije ocena tekuće finansijske situacije, već koncipiranje takve finansijske strukture koja najuspešnije omogućava realizaciju ciljeva preduzeća.

� Značaj horizontalne i vertikalne analize.


Rekapitulacija

� Šta je likvidnost?

� Sličnosti i razlike ORL i NOS

� NOS - pokazatelj perspektivne likvidnosti

� Odnos između KOK i KOD

� Finansijska i struktura kapitala

� Efektivni i nominalni izdatak za otplatu glavnice i kamatu


Rekapitulacija

� Značaj pokazatelja stope dobitka

� Poslovni i neto dobitak

� Značaj proširenih formula stope prinosa

� Odnos između stope prinosa na ukupna poslovna i sopstvena sredstva

� Ograničenja racio analize


Dodatna literatura

� Krasulja, Ivanišević. 2000. Poslovne finansije. Ekonomski fakultet u Beogradu. str. 20-59.

� Smart, Megginson, Gitman. 2004. CorporateFinance. Thomson South-Western. str. 24-50.Finance. Thomson South-Western. str. 24-50.

� Berk, DeMarzo. 2007. Corporate Finance. Pearson Education, Inc. str. 19-46

� Dopunski materijali I i II (sajt)


Documents

2. Racio analiza (.pdf)