Opta hirurgija

U N I V E R Z I T E T U N O V O M S A D U P O LJ O P R I V R E D N I F A K U L T E T

D E P A R T M A N Z A V E T E R I N A R S K U M E D I C I N U

Dijagnoza Postavljanje dijagnoze oboljenja je preduslov

svrsishodnog i racionalnog leenja. Postavljanje dijagnoze oboljenja vrimo tzv.

Dijagnostikim postupkom koji predstavlja sintezu Anamneze Opisa ivotinje (nacional) klinikog pregleda optih i specijalnih metoda dijagnostike.

ANAMNEZA

OPTE METODE:ADSPEKCIJAPALPACIJAPERKUSIJAAUSKULTACIJA

DIJAGNOZA

SPECIJALNE METODEOFTALMOLOKA DIJAGNOSTIKADIJAGNOSTIKA HROMOSTINEUROLOKA DIJAGNOSTIKAENDOSKOPIJAULTRAZVUK, RTGBIOPSIJAPUNKCIJA, KATETERIZACIJA, SONDIRANJE

NACIONAL

Opis ivotinje - nacional Vrsta i rasa Neke su hirurke bolesti karakteristine za samo jednu

vrstu npr ir papka kod goveda Neke rase su sklone hirurkim bolestima: npr

pekinezer je sklon nastanku nernije, prolapsa bulbusa oka, nemaki ovar perianalna fistula

Pol Graviditet (izbor anestezije, kortikosteroidi dovode do

pobaaja Perianalni tumori pasa 90% kod muijaka Hemofilija ea kod muijaka

Opis ivotinje - nacional Boja i znakovi Crno pigmentisane ivotinje sklone melanomima Nepigmentisane ivotinje-karcinom unih koljki i

nozdrva Konji sivci 80% starijih od 15 godina dobije melanom

Starost Mlade ivotinje akutna oboljenja Veoma mlade ivotinje toku opte anestezije sklonije su

hipoglikemiji i hipotrmiji

Starije ivotinje hronina oboljenja (prilagoditi anestetiki protokol)

Opis ivotinje - nacional Veliina i telesna masa Doziranje lekova Masno tkivo je neaktivno pa ga treba izbaciti iz

kalkulacije Hrtovi ne davati barbiturate

Vrednost ivotinje Ekonomske kategorije ivotinja (goveda, svinje) Proceniti i sposobnost vlasnika da se postoperativno

brine o ivotinji

Anamneza Trajanje bolesti Uzroci i okolnosti nastanka bolesti Nain i rezultati dosadanjeg leenja Objektivna Subjektivna Namerno ili nenamerno lana

Anamneza

Predstavlja uvid u elementarne podatke o pacijentu i toku hirurkog oboljenja, to manje ili vie tano iznosi vlasnik ivotinje. Potrebno je imati jasan koncept i jasan cilj, bez ablonskog

pristupa. Panju treba fokusirati naroito na najvanije i

najizraenije simptome (krvarenje, ok i sl) Uobiajena pitanja vlasniku se odnose na vreme poetka

bolesnog stanja, brzinu pojavljivanja simptoma, da li su prisutni simptomi peremaaja senzorijuma i sl. Panju trebamo usmeriti i na ambijent u kome ivotinja ivi.

Trenutno stanje status praesens Habitus stepen razvoja i ugojenosti, kodicije Kaheksija (paraziti, neoplazije...) Gojaznost (edemi, ascites) Ponaanje (agresivnost

Trijas Puls Frekvencija disanja Temperatura Kontrakcija buraga

VREDNOSTI TRIJASA DOMAIH IVOTINJA

TEMPERARURA PULS DISANJE KONTRAKCIJE BURAGAu toku 5 minuta

GOVEDA 7 --14 tele 38.5 - 39.5 100 - 134 35 - 50 junad do 1 god 38.0 - 39.5 80 - 110 15 - 35 preeko 1 god 38.0 - 39.0 40 - 80 10- -30SVINJE prase 39.0 - 39.8 120 - 140 nazime 39.0 - 39.3 70 - 90 odrasli 38.0 - 39.3 60 - 80 10 - -16OVCE 6 -- 16 Janje 38.5 - 40.0 100 - 120 odrasli 38.5 - 39.5 70 - 80 12 --20KOZE 7 -- 14 jare 38.5 - 40.0 100 - 120 15 --20 odrasli 38.5 - 39.5 70 - 80 12 --20KONJI drebne do 1 mjesec do 39.3 konji do 5 god. 37.5 - 38.5 konji preko 5 god. 37.5 - 38.0 28 - 44 8 --16PSI tene do 1 god. 38.2 - 39.2 starija od 1 god. 37.5 - 38.5 60 - 120 10 --30MAKE odrasli 38.0 - 39.5 100 - 140 20 --30SITNE IVOTINJE kuni 38.5 - 39.5 110 - 140 50 --60 zamorac 37.5 - 39.5

Trenutno stanje status praesens Vidljive sluzokoe Anemine sluzokoe Cijanotine sluzokoe Ikterine sluzokoe

Turgor koe hidriranost

Vreme punjenja kapilara 1-2 sec

Limfni vorovi Bilateralna palpacija, Pokretljivost bolnost

ANAMNEZA

OPTE METODE:ADSPEKCIJAPALPACIJAPERKUSIJAAUSKULTACIJA

DIJAGNOZA

SPECIJALNE METODEOFTALMOLOKA DIJAGNOSTIKADIJAGNOSTIKA HROMOSTINEUROLOKA DIJAGNOSTIKAENDOSKOPIJAULTRAZVUK, RTGBIOPSIJAPUNKCIJA, KATETERIZACIJA, SONDIRANJE

NACIONAL

Opte metode klinikog preleda Adspekcija Palpacija Auslultacija Perkusija

Specijalne metode pregleda Neuroloki pregled Oftalmoloki pregled Kardioloki pregled Imaging tehnike (RTG,UZ, MR, CT, Scintigrafija,

Artroskopija) Laboratorijske analize (krvi, urina, fecesa, briseva,

punktata, bioptata)

Adspekcija Predstavlja audio-vizuelnu inspekciju sa daljine. Omoguava paljivom posmatrau da uoi vidljive ili ak prikrivene promene na pacijentu. Posebno je zahvalna metoda kod dijagnostike

lokomotornih oboljenja. Adspekcijom procjenjujemo jo i stavove, dranje,

izgled koe i sluzokoa, stepen uhranjenosti

Dont touch the patient state first what you see; cultivate your power of observation. Teach the eye to see, the fingers to feel, and the ear to hear.

William Osler 1849-1919

Palpacija Metoda pregleda pacijenta kojom se dijelovi tijela

pipaju rukom i vrhovima prstiju.

Direktna (pomou ruke) Indirektna (kopitna kleta)

Palpacijom procenjujemo Veliinu Konzistenciju Temperiranost (apsces, hematom) Bolnost (duboka palpacija abdomena) Pokretljivost (artritisi) Vlanost Reponibilnost (hernije) pulzaciju arterija (dijagnostika hromosti - laminitis) prisustvo krepitacija

Povrinska palpacija Izvodi se jagodicama prstiju. Temperiranost se procenjuje nadlanicom

Duboka palpacija Prua nam vie informacija o konzistencij tkiva,

prisutnosti bola ili abnormalnih struktura u abdomenu.

Instrumentalna palpacija Kopitna kleta

Perkusija Perkusija predstavlja metodu klinikog pregleda pri

kojoj udaramo(kuckamo) po povrini tela sa ciljem da dobijemo informacije o stanju struktura i organa koji se nalaze u unutranjosti.

Povrinski udarci izazivaju strukture u dubini na vibraciju pri emu se proizvode tonovi .

Kvalitet tih zvukova zavisi od gustine perkutovanihorgana.

Perkusija Zvuci dobijeni perkusijom se mogu

klasifikovati kao: Rezonantni emituju ih organi koji sadre vazduh

(plua). Timpanini emituju ih uplji organi koji se nalaze

pod pritiskom gasa (timpanini burag, sirite). Mukao zvuk emituju ga solidni organi (srce,

jetra).

Auskultacija Sluanje zvukova i umova koji nastaju u unutranjosti

tela sa ciljem da se proceni fizioloko stanje organa.

Uglavnom se upotrebljava za pretragu plua, srca iabdomena, detekcijom patolokih umova.

Takoe moemo auskultirati i krepitacije koje nastaju kod fraktura i luksacija.

Danas se koristi uglavnom tzv. indirektna metoda za kojuslui instrument, slualica (stetoskop, fonendoskop).

Raliite vrste stetoskopa

Auskultacija Obratiti panju na....

Kontakte za ui,bolje da su mekani silikonski

Izolator za prste

Auskultacija - perkusijaOva tehnika podrazumeva istovremno

kombinovanje obe navedene metode, na taj nain to postavimo stetoskop na telo ivotinje, pa oko njega kuckamo prstima .

Korisna je u dijagnostici:-Dislokacije sirita-Dilatacija i torzija slepog creva konja-Intestinalne timpanije-Gastrinog volvulusa kod psa

OPTE METODEAuskultacija Auskultacija perkusijaperkusija

Dislokacija sirita

Perkusiona tehnika i perkusiona podruja

Dislokacija sirita

Poloaj levo dislociranog sirita

Poloaj desnodislociranog sirita

Sondiranje Sondiranje se izvodi uvoenjem metalnih,

plastinih i gumenih sondi u prirodne ili patoloki stvorene kanale, depove rana i sl.

Sondiranje moemo vriti jo i uvlaenjem prsta gdje to dozvoljava irina kanala.

Princip asepse i antisepse.

Sondirati paljivo rukom oslonjenom na telo ivotinje, kako bi ruka pratila eventualni pokret ivotinje.

Sondiranje prekidamo ako nastane kravarenje.

Izgled metalnih sondi

DUGMETASTA SONDA 16 cm, 2mm

OLUASTA SONDA 16 cm, 2mm

Sondiranje - indikacije Sondiranje upotrebljavamo kod pregleda dubokih

rana, da utvrdimo njihovu dubinu, da utvrdimo da li je u dnu rane slomljena kost (hrapavost povrine).

Naroito je korisno sondiranje kod pregleda fistula rana razne etiologije i lokalizacije.

Na ovaj nain utvrujemo smer pruanja kanala fistule, stanje zidova kanala, prisutnost stranih tela u fistuli, saznajemo da li je fistula potpuna ili nepotpuna.

Sondiranjem ispitujemo i dubinu depova rane.

Ispitivanje dubine depa rane na vratu konja pomou sonde

Sondiranje - kontraindikacije blizina vitalnih organa blizina krvnih sudova svea rana blizina telesnih upljina blizina zgloba rane u podruju abdomena sondiramo prstom

kako ne bi perforirali peritoneum.

Punkcija Predstavlja tehniku dobijanja sadraja

tenosti ili gasova iz prirodnih ili novonastalih upljina. Dijagnostika punkcija (lumbalna,

peritonealna, pleuralna). Terapeutska punkcija (apsces, hematom)

Punkcija Izvodi se pomou injekcionih igala razliitog promera i

duine. Asepsa i antisepsa

Biopsija Pod biopsijom se podrazumeva uzimanje

uzoraka tkiva za obavljanje histolokih, funkcionalnih i mikrobiolokih ispitivanja.

Koriste se uglavnom invazivne tehnike incizione, ekscizione i punkcijske biopsije.

Najee se primjenjuje pri determinacij tumora.

Ultrazvuk Pri ultrazvunom pregledu koriste se zvuni talase

visoke frekvencije. Ultrazvuni talasi se usmeravaju na unutranje

organe iz malog, vibrirajueg kristala na runom skeneru (sondi). Sonda prima odjeke prenosi ih kao elektrini

signal do ekrana gde se stvara slika. Ultrazvuk ne stvara slike visoke kvalitete, ali je

postupak potpuno bezbedan.

Ultrazvuk Obino se koristi za pregled organa smetenih u

trbunoj upljini i karlici, te za pregled grudnog koa.

Ultrazvuk je naroito koristan za dijagnostikovanjegraviditeta i abnormalnosti enskih polnih organa.

Vremenom sa napretkom ultrazvune tehnike poinje i prmena ultrazvuka kod dijagnostike oboljenja tetiva, zglobova i dr.

Ultrazvuk Pre poetka pregleda pacijenta treba pripremiti: Sedacija ukoliko je ivotinja uznemirena Ukloniti dlaku sa mesta pregleda Naneti kontaktni (ultrazvuni) gel

Ultrazvuk

UZ pregled abdomena psa UZ pregled repr. org. krave

Endoskopija Sam izraz endoskopija znai pogled u

unutranjost.

Podrazumeva uvoenje savitljivog optikog instrument, endoskopa, u sistem organa za varenje, kroz usta ili kroz anus.

Savremeni aparati su malih dimenzija, mekani i savitljivi a savremna sredstva lokalneanestezije i umirenja su usavrena tako da je pregled bezbedan.

Endoskopija Endoskop, instrument s fiberoptikim vlaknima.

Optika vlakna poput ogledala omoguuju prenos slike do okadijagnostiara.

Unutar instrumenta nalazi se nekoliko kanala koji slue zauvlaenje pomonih ureaja kojima se vri neka intervencija ilise prazni sadraj eluca odnosno ubacuje vazduh ili isti soivoradi bolje preglednosti.

Na glavi (rukohvatu) endoskopa nalaze se dva kontrolnaureaja (tokii) kojima se upravlja vrhom instrumenta.

Glava endoskopa je povezana sa posebnim izvorom hladnogsvetla.

Endoskopi razliitih veliina i namena

SPECIJALNE METODE RTG pregled

Kamen u mokranoj beici

Rtg nalaz - obris oblika lopte u eludcu

mokrani kamen kod kornjaemokrani kamen kod kornjae

RTG u dijagnostici hromosti

RTG u dijagnostici hromosti

Oftalmoloka dijagnostika

Za ipitivanje funkcije suznog aparata

Schirmer values: Dog: 21.9 +/ 4.0 mm wetting/minuteRabbit: 5.3 +/ 2.9 mm wetting/minuteCat: 20.2 +/ 4.5 mm wetting/minute

irmerov test

Indirektna oftalmoskopija Merenje onog pritiska tonopenom

Ono dno