Click here to load reader

17. MUTACIJE GENA

  • View
    398

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of 17. MUTACIJE GENA

MUTACIJEPod mutacijom se podrazumeva svaka naslednapromenaodnosnopromenaustrukturi genetickogmateriialaciia poiava ne moze da se pripise rekombinaciiama gena.Jedinka sa ispolienimnovimIenotipomnaziva semutant.Mutaciie One predstavliaiu osnovni izvor genetickih novina u populaciiama i obezbeduiu nastanak novog (sirovog) materiiala, pri cemu se kroz proces prirodne selekciie vrsi Iavorizovanie mutaciia koie su u skladu sa ekoloskim uslovima u odredenom vremenskom periodu. One su od neproceniivog znacaia za proces evoluciie ier pomazu nastanak evolucionih nivoa.Podela mutaciia Prema kolicini genetickog materiiala zahvacenogpromenama:0nsk0 i hromozomsk0 U odnosu na uzrok: spontan0 i indukovan0. U zavisnosti od toga koie celiie su zahvacene:somatsk0 iam0tsk0 Prema eIekatu ispoliavania na Ienotipu: morfolosk0nutricion0 kondicion0 i l0taln0MorIoloska mutaciia$pontana mutaciia boie pokozice bobice (iz bele u crvenu) kod sorte vinove loze ZupliankaMutaciia boie zrna kukuruza#azlicite boie krzna misa kao posledica mutaciia gena za tu osobinuAlbinizam kod psenice ie letalna mutaciiaAlbino misEN$E MUTACIJEenske mutaciie su nasledne promene u strukturi gena.Nastaiu usled promena u iednom ili nekoliko nukleotida umolekulu DN.Tri tipa mutaciia na DN su supstituciie, inserciie i deleciieenotipski eIekat mutaciia Direktna mutaciia dominantnog gena u recesivanAa #everzna ili povratna mutaciia da Aa Divlii tip gena (A) moze da mutira unekoliko smerova (a1, a2, a3 itd) obrazuiucitzv seriiu multiplih alela.Otkrivanie mutaciia kod haploidaMutaciie diploidaMutacijaAaP:Aa x AAGameti A, aA ,APotomstvo AAAaP: Aa x AaAA Aa Aa aa$omatske i germinativne ili gametske mutaciie7ekvencija mutacija kod visih o7anizama je10-4do 10-67ekvencijamutacija kodbakte7ija, jivai vi7usaje10-8do 10-9ekvencija spontanih mutacija Tipovi mutaciia na nivou DN molekula suW$upstitucije: t7ansve7zije i t7anzicijeW'anfazne mutacije (deecije ii inse7cije)akto7i koji su najznacajniji u nastanku mutacija su:-p7eciznost 7epikacione masine7ije-efikasnost b7ojnih mehanizama 7epa7acije ostecene DNK-stepen izozenosti mutaenim aensimaTautomeriia Tautomeriia podrazumeva poiavu u toku koie baze u nukleotidima DN lako prelaze iz iednog u drugi izomerni oblik kao posledica pomerania atoma vodonika sa iedne poziciie na drugu u purinskom ili pirimidinskom prstenu. Prelaskom atoma vodonika iz polozaia 1 u polozai 6 u pomenutim prstenovima adenin pocinie da se ponasa kao guanin a guanin kao adenin. Mutaciie nastale kao posledica tautomernih promena bazamogu da uslove promenu iednog purina u drugi purin iliiednog pirimidina u drugi pirimidin (tranziciia) ili pakiednog purina u drugi pirimidin i obrnuto (transverziia).Tranziciia ie zamena purina purinom ili pirimidina pirimidinomTransverziie su zamena purina pirimidinom i obrnutoNormalno i moguce sparivanie baza u DNUkoliko se ovakvo stanie poklopi sa vremenom replikaciiomDN moze se iaviti mutaciia.Ta greska se prenosi dalie i postaie nasledna promena.EEAT $UP$TITUCIJANema mutacijeMutacije promenjenog BesmisIene mutacijeSinonimne mutacijesmisIa'anfaznemutacije nastaeusedinse7cijeii deecijeod7edenob7ojanukeotidaciji b7oj nijedejiv sat7idovode do p7omene okvi7a citanja i u7adnje po7esnihaminokiseina pocev od mesta p7omene pa sve do stopkodona.$PONTANE NDUKO'ANE MUTACJE$PONTANEMUTACJEnastajuup7i7odi iznepoznato7azoa. maju veoma vaznu uou u evouciji biooskih v7sta.Pojava spontanih mutacija ne moze da se p7edvidi, a njihovaucestaost zavisi odenotipa, fozoosko stanja ceije kao iod s7edine.NDUKO'ANE MUTACJE nastaju used dejstva7azicitihaenasa. Mehanizmi muti7anjasuisti kaoi kodspontanihmutacija. Cinioci koji povecavajumutacionup7omenjivosiucestaost mutacijaiznadnivoakoji sespontanojavjaup7i7odi nazivaju se mutaeni.MUTAGEN mou da budu fizicke, hemijske ibiooskep7i7ode.izicki agensia induci7anje mutacija najcesce se upot7ebjavaju sedece v7ste z7acenja:- jonizujuce (X-z7aci, ama z7aci i kosmicko z7acenje)- nejonizujuce (ut7avioetni z7aci)- ko7piskua7no (afa i beta z7aci, neut7oni i p7otoni) U elektomagnetnom spektru talasna duzina raste a energiia se smaniuieUsled UV zracenia obrazuiu se dimeri pirimidina. Naicesce se obrazuiu TT dimeri, ali se mogu obrazovati i CC ili CT dimeriemijski mutageniObuhvataju si7ok spekta7 o7anskih i neo7anskih mate7ija.Mehanizam deovanja hemijskih mutaena sastoji se u uspostavjanjuhemijskih 7eakcija sa moekuima DNK.Najcesci mehanizmi mutaeneze izazvane hemijskim aensimasu:- akiacija koja pod7azumeva dodavanje aki 7upa- hid7oksiacija koja pod7azumeva dodavanje atoma kiseonika uz nastanak hid7oksine 7upe- deaminacija koja pod7azumeva zamenu amino 7upe keto 7upom- ine7kaacija koja pod7azumeva ubacivanje aenasa koji menjaju konfo7maciju DNK i dovode do adicija ii deecija u p7ocesu 7epikacije- u7adnja baznih anaoa koja ometa 7epikaciju je7 bazni anaozi imaju istu st7uktu7u kao no7mane baze ai po7esan afinitet spa7ivanja i dovode do tackastih mutacijaMutageni eIekat azotaste kiselineemiiski mutageni meniaiu strukturu baza i dovode do pogresnog sparivaniaDeaminaciiante7kaacijaPotomci nastai 7azicitim tehnikama 3 ;974p7opaacije koji poticu od isto izvo7a t7ebai bi da buduidenticni. Medutim cesto se desava up7avo sup7otno.Ovaj tip va7ijabinosti naziva se somakonanava7ijabinost.P7ema jednom tumacenju metodmik7o7azmnozavanja povecava osetjivost bijaka p7emamutaenima i to je 7azo veike va7ijabinosti.D7uo tumacenje navodi da je veiki b7ojva7ijanatap7ouz7okovanmutacijamakojesusedesie7anijeap7i mik7op7opaaciji sudobiesvoj fenotipskiiz7az.SOMAKLONALNO VARIRANJEMutacije su p7akticno neisc7pan izvo7 enetickeva7ijabinosti o7anizamamaju veiki znacaj u evouciji'eiku p7imenu su nase u opemenjivanju bijakaKod apomikticnih v7sta osobine mou da se pobojsajuiskjucivo pomocu mutacijaMutacijama moze da se savada pona inkompatibinosti izmedu udajenih v7staMutacijama moze da se p7ekine vezanost izmedu dve nezejene osobineNACAJ MUTACIJA