za brucošeVODI^ Specijalni dodatak, utorak, 31. maj 2011.

utorak, 31. maj 2011.

II VODI^

IIIVODI^ utorak, 31. maj 2011.

Vodi~ za bruco{e. Specijalno izdanje Danasa. Maj 2011. Marketing: Vesna La}arak Urednica: Vesna Andri} Prelom: Slobodan Srem~evi}

Za{to je visoko obrazovanje va`no u Evropi

Gotovo pet miliona mladihEvropljana danas tra`i po-sao. Veliki broj njih propu-sti}e {anse jer im nedosta-ju odgovaraju}e kvalifika-cije i iskustvo. Istovreme-

no, znamo da }e do 2020. za oko 35odsto poslova biti potrebno visokoobrazovanje, u kombinaciji sa sposob-no{}u prilago|avanja i inovacija (upore|enju sa dana{njih 29 odsto po-

slova). To zna~i da }e 15 miliona vi{eposlova zahtevati visoke kvalifikacije.Ve} danas ekonomija Evropske unijetrpi posledice nedostatka visoko obra-zovanih stru~njaka za informacione ikomunikacione tehnologije.

Problem s kojim se suo~ava EU od-nosi se na to da tek svaka tre}a osoba(31,1 odsto) ima visoko obrazovanje,u pore|enju sa 40 odsto visoko obra-zovanih Amerikanaca i vi{e od polo-vine Japanaca s fakultetskom diplo-mom. EU ima manji procenata istra-`iva~a u radnoj snazi od konkurenata.Stoga, strategijom „Evropa 2020“ po-stavljen je cilj da do 2020. najmanje 40odsto mladih od 30 do 34 godine sta-rosti postane visoko obrazovano.

EU je potrebno vi{e mladih sa vi-sokim kvalifikacijima, znanjem isposobno{}u za inovacije ukoliko e-li da napreduje u budu}nosti. Moj ciljje da pove}am procenat mladih fa-kultetski obrazovanih ljudi tako {to}u u~initi evropsko visoko obrazova-nje privla~nijim i otvorenim za osta-tak sveta, naro~ito promovi{u}i po-kretiljivost studenata i istra`iva~a. Useptembru pro{le godine pokrenula

sam kampanju „Mladi u pokretu“,koja promovi{e mere u cilju pove}a-nja stepena pokretljivosti studenata iunapre|enja kvaliteta obrazovanja iobuke.

Kampanja „Mladi u pokretu“predla`e novu agendu za reformu imodernizaciju visokog obrazovanja,uklju~uju}i ocenjivanje u~inka uni-verziteta. Potrebno je modernizovatiinstitucije da bi se postarali da studij-

ski programi na bolji na~in odgovo-re potrebama tr`i{ta rada.

Visoko obrazovanje treba u~initi pri-vla~nijim za grupe stru~njaka koje nisudovoljno zastupljene. Potrebno je osmi-sliti fleksibilnije metode u~enja, koje }epostati dostupnije od postoje}ih. Kam-panja „Mladi u pokretu“ predla`e novume|unarodnu strategiju kako bismovisoko obrazovanje u Evropi u~inili pri-vla~nijim, unapredili akademsku sa-radnju i me|unarodne razmene.

EU daje doprinos ovim inicijativa-ma. Iz fondova kao {to je Erasmusobezbe|uju se sredstva za studiranje,obuku ili dobijanje radnog iskustva uinostranstvu, te za pokretanje proje-kata za unapre|enje kvaliteta i zna-~aja obrazovanja i obuke. ProgramErasmus svake godine obezbe|ujestipendije za vi{e od 200.000 stude-nata koji `ele da studiraju ili sti~uradno iskustvo u inostranstvu. Ka-

snije ove godine Komisija }e predlo-`iti izdvajanje dodatnih sredstava EUza takve programe koji }e biti spro-vo|eni od 2014.

Imaju}i u vidu evropsku perspek-tivu Srbije, ula`e se veliki napor da sepostaramo da sistem obrazovanja bu-de konkurentan sa programima EU.Vlada Srbije poslala je veoma poziti-van signal kada je dobrovoljno potpi-sala strategiju i ciljeve „Evropa 2020“.

Komisija nastoji da intenzivira di-

jalog o obrazovanju i pitanjima u ve-zi sa obukom sa svim dr`avama naBalkanu, uklju~uju}i Srbiju. Postara-}u se da nastavimo da pru`amo fi-nansijsku pomo} Srbiji posredstvomprograma Tempus, pokrenutog u ci-lju modernizacije visokog obrazova-nja i unapre|enja saradnje izme|uinstitucija za sticanje visokog obrazo-vanja u EU i Srbiji.

Izme|u 2008. i 2010. gotovo 18miliona evra izdvojeno je za sprovo-|enje projekata iz programa Tempusu Srbiji. Tokom istog perioda iz na-{eg programa Erasmus Mundus iz-dvojena su sredstva za finansiranje425 mladih iz Srbije koji su nastavilistudije u EU, dok su 24 istra`iva~a izSrbije dobila stipendiju „Marija Kiri“.

Moj cilj je da nastavim dijalog sasrpskim vlastima i pove}am {anse zapokretljivost studenata pokretanjemnaredne generacije obrazovnih pro-grama EU, od kojih bi i Srbija imalakoristi.

Autorka je komesarka EU za obrazovanje, kulturu,

multijezi~nost i omladinu

Prvi upisni rok na dr`avnimfakultetima i visokim {kola-ma po~inje 22. juna, prijavlji-vanjem kandidata, koje }etrajati do 24. juna, dok }e pri-jemni ispiti biti odr`ani od

27. do 29. juna, prema rasporedu kojibudu objavile visoko{kolske ustanove.Sve upisne aktivnosti u prvom rokumoraju da budu zavr{ene do 18. jula.Na Univerzitetu u Novom Sadu va`eisti rokovi, jedno }e polaganje prijem-nih ispita biti od 29. juna do 4. jula.

Kandidati koji u prvom upisnomroku ne budu uspeli da do|u do in-deksa ima}e novu {ansu u septembru,ali }e mo}i da konkuri{u samo na vi-soko{kolske ustanove na kojima budeslobodnih mesta. Prijavljivanje kandi-data u drugom upisnom roku bi}e 1. i2. septembra, prijemni }e polagati od5. do 7. septembra, a upis mora da bu-de zavr{en do 20. septembra.

KVOTE U narednu {kolsku godinu na dr-

`avnim univerzitetima u Srbiji bi}eupisano 16. 293 bud`etska studenta

u prvu godinu osnovnih akademskihstudija. Od tog broja, na Univerzite-tu u Beogradu bi}e mesta za 9.154bud`etska bruco{a, na Univerzitetuumetnosti 261, Univerzitetu u Ni{u2.878, Univerzitetu u Kragujevcu2.165, Univerzitetu u Pri{tini 1.034,na Dr`avnom univerzitetu u NovomPazaru 605 i na Univerzitetu odbra-ne 196 studenata. Na visokim {kola-

ma strukovnih studija mo}i }e da seupi{e 5.652 redovna studenta.

PRAVILAUpisna pravila ostaju ista kao i

prethodnih godina, {to zna~i da sekandidati rangiraju prema rezultati-ma postignutim na prijemnom ispi-tu, odnosno ispitu za proveru sklo-nosti i sposobnosti i prema op{temuspehu iz srednje {kole.

Bez gre{ke ura|en prijemni ispitdonosi 60 poena, odnosno 80 za kan-didate na fakultetima umetnosti. Podop{tim uspehom u srednjoj {kolipodrazumeva zbir prose~nih ocenaiz svih predmeta od prvog do ~etvr-tog razreda, pomno`en sa dva. Poovom osnovu svr{eni srednjo{kolcimogu ste}i najmanje 16, a najvi{e 40poena, odnosno najmanje osam, anajvi{e 20 na fakultetima iz poljaumetnosti.

Da bi stekli pravo da se upi{u nateret bud`eta, kandidati moraju

osvojiti najmanje 51 poen, dok je do-nja granica za samofinansiraju}e stu-dente 30 bodova.

Posle zavr{enog prijemnog ispitafakulteti objavljuju jedinstvenu rang-listu svih kandidata sa ukupnim bro-jem bodova. Kandidat koji smatra daredosled nije utvr|en po pravilimakonkursa mo`e da podnese prigovordekanu, a potom i savetu fakulteta, anakon odlu~ivanja o prispelim alba-ma fakulteti objavljuju kona~nu ranglistu, koja je osnov za upis bruco{a.

Sve upisne aktivnosti budu}i bru-co{i bi trebalo da prate na fakulteti-ma, na kojima su konkurisali, jer akose kandidat koji je ostvario pravo naupis ne pojavi u predvi|enom roku,fakultet }e umesto njega upisati sle-de}eg kandidata, prema redosleduna kona~noj rang listi.

Dr`avljani Srbije koji su srednju{kolu zavr{ili u inostranstvu, a nema-ju nostrifikovana dokumenta potreb-na za upis u prvom konkursnom ro-ku, mogu da se prijave u septembar-

skom roku za upis prve godine, na-kon {to prethodno nostrifikuju sve-do~anstva ste~ena u inostranstvu.Ovi kandidati se upisuju na fakultetna osnovu posebne rang liste, u okvi-ru kvote koja se utvr|uje kao dva od-sto broja odre|enog za upis studena-ta na teret bud`eta, odnosno brojaonih koji pla}aju {kolarinu.

UPIS STRANIH DR@AVLJANAStrani dr`avljani sami finansiraju

svoje {kolovanje, a prilikom upisaovih kandidata fakulteti moraju davode ra~una da ne prekora~e ukupanbroj studenata odobren dozvolom zarad. Prilikom prijavljivanja, stranidr`avljani moraju da donesu nostri-fikovanu diplomu o zavr{enoj sred-njoj {koli u ~etvorogodi{njem traja-nju, a prilikom upisa podnose dokazda su zdravstveno osigurani za {kol-sku godinu koju upisuju i da vladajujezikom studija, {to se dokazuje uve-renjem ovla{}ene komisije. V. A.

POGLED IZ BRISELAAndrula Vasiliu

Ve} danas ekonomija Evropske unije trpi posledicenedostatka visoko obrazovanih stru~njaka za informacione i komunikacione tehnologije

Nepoznate {kolarine

I ako je jedan broj dr`avnih fakulteta predlo`io skuplje {kolarine za nared-nu {kolsku godinu, ministar prosvete i nauke @arko Obradovi} je rekaoda Ministarstvo ne}e dozvoliti pove}anje. Da li }e fakulteti taj stav po-

slu{ati sa sigurno{}u }e se znati tek kada bude objavljen konkurs za upis uprvu godinu osnovnih studija.

Fakulteti su svoje predloge {kolarine poslali prosvetnim vlastima na sa-glasnost, ali iz Ministarstva prosvete nismo dobili kona~ni cenovnik. S drugestrane, i na dr`avnim univerzitetima tvrde jo{ uvek „barataju“ samo predlo-zima {kolarina.

Na Beogradskom univerzitetu skoro polovina fakulteta je predlo`ila po-ve}anje {kolarina. Me|u njima su Elektrotehni~ki, TMF, FON, Stomatolo{ki,Pravni, Pravoslavni-bogoslovski, Filozofski, U~iteljski, Fakultet sporta i fizi~-kog vaspitanja, Matemati~ki, Hemijski, Biolo{ki i Geografski.

DokumentaPrilikom prijavljivanja na konkurssvr{eni srednjo{kolci podnose originala dokumenta, a uz prijavnilist predaju fotokopije slede}ihdokumenata:

svedo~anstvo sva ~etiri razreda zavr{ene srednje {kolediplomu o polo`enomzavr{nom ispitudokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog, odnos-no ispita za proveru sklonosti i sposobnosti.

Foto

: Bet

a

Foto

: FoN

et

Prvi upisni rok po~inje 22. juna i traje do sredine jula

Besplatno za 16.293 bruco{a

T ek svaki deseti student Beo-gradskog univerziteta, koji jeupisao studije u {kolskoj 2006

- 2007. godini, uspeo je da zavr{i fa-kultet u roku, pokazuje analiza efika-snosti studiranja prve generacije bo-lonjaca.

Podaci sa 22 beogradska fakultetana kojima osnovne akademske stu-dije traju ~etiri godine, pokazuju i daje od 11.414 upisanih studenata, njih3.128 u me|uvremenu izgubilo sta-tus studenta, a od 8.286 „aktivnih“studenata, na vreme je diplomiralo14 odsto.

Najuspe{niji su bili studenti Elek-trotehni~kog fakulteta, s obzirom nato da je od ukupnog broja „aktivnih“studenata, 42,3 odsto diplomiralo u

roku. U vrhu liste su i Fakultet za fi-zi~ku hemiju (39,5 odsto), Rudar-sko-geolo{ki (37,6 odsto) i Matema-ti~ki (37,5), dok su najlo{iji rezultatizabele`eni na Tehni~kom fakultetu uBoru, [umarskom, Fakultetu sporta ifizi~kog vaspitanja i Hemijskom fa-kultetu.

Ako se posmatra po grupacijama,najefikasniji su bili studenti prirod-no-matemati~kih fakulteta, na koji-ma je svaki peti „aktivni“ student za-vr{io fakultet za ~etiri godine. Stu-denti ovih fakulteta su ostvarili i naj-ve}u prose~nu ocenu tokom studija- 8,92.

Kada je re~ o fakultetima sa trogo-di{njim osnovnim studijama, ube-dljivo prvo mesto i dalje dr`i Arhi-tektonski fakultet, na kojem je 87,7odsto, od broja „aktivnih“ studenata,diplomiralo u predvi|enom roku.Na drugom mestu je Gra|evinski, sa55,7 odsto „vrednih“ diplomaca.

Analiza efikasnosti je pokazala ida su mnogo bolje rezultate ostvarilistudenti fakulteta na kojima osnov-ne studije traju tri godine, jer je stu-dije u predvi|enom roku zavr{ilo 30odsto, od ukupnog broja upisanihstudenata. V. A.

utorak, 31. maj 2011.

IV VODI^

Prose~na ocena 8,74

Prva generacija bolonjaca na ~etvorogodi-{njim osnovnim studijama zavr{ila je fakultet saprose~nom ocenom 8,74. Najvi{u prose~nu oce-nu tokom studija imaju diplomci Fakulteta zasport i fizi~ko vaspitanje - 9,5, a slede Fizi~ki sa9,52, Pravoslavni bogoslovski 9,4 i Fakultet zafizi~ku hemiju sa prose~nom ocenom 9,36. Nji-hove kolege na trogodi{njim studijama suostvarili ne{to ni`u prose~nu ocenu - 8,2.

M inistarstvo prosvete i na-uke je decidno protiv po-skupljenja {kolarina, a fa-kultetima }e to biti na-dokna|eno kroz pove}a-

nje materijalnih tro{kova. Jo{ se nezna koliko }e biti to pove}anje, jer se~eka rebalans republi~kog bud`eta.Pro{le godine vlada je pla}ala oko 25do 30 odsto realnih materijalnih tro-{kova fakulteta, a o~ekuje se ove go-dine to bude izme|u 50 i 60 odsto -ka`e prof. dr Branko Kova~evi}, rek-tor Univerziteta u Beogradu.

Da li se mo`e dogoditi da fakulte-ti, i pored upozorenja Ministar-stva, pove}aju {kolarine?

- Mo`e, ali }e onda snositi konse-kvence. Po prijavama studenata to }eproveravati prosvetna inspekcija i bi-}e ka`njavani i dekan i fakultet kaoinstitucija.

Godinama unazad upisne kvotese odre|uju pau{alno, odnosnoprepisuju se, bez sagledavanja real-nih potreba tr`i{ta rada. Kako mlad~ovek da izabere budu}u profesiju,da bude siguran da }e mo}i da se za-posli nakon sticanja diplome?

- Verujem da su proizvodna zani-manja, odnosno prirodne i tehni~kestruke uvek aktuelne. U Srbiji ne po-stoji realno tr`i{te rada, nema proiz-vodnje, nema privrede, ali to }e po~e-ti da se menja. Pojavili su se ozbiljniinvestitori kao {to su Gasprom i Fijat.Nedavno je na proslavi 35 godinaUniverziteta u Kragujevcu izvr{ni di-rektor Fijata rekao da ta kompanija`eli ozbiljno da investira u Srbiji, damora da se takmi~i sa multinacional-nim kompanijama i da misli da se ov-de bavi razvojem, a ne nekim rutin-skim poslom. Za to }e Fijatu trebatiin`enjeri ma{instva i elektrotehnike,ali i oni koji se bave organizacijom ra-da, ekonomijom, marketingom... Po-javi}e se i mala i srednja preduze}akoja prate tu veliku industriju i to bimoglo da dovede do otvaranja 2.000novih radnih mesta za kvalifikovanuradnu snagu. Sli~nu pri~u sam ~uo iod generalnog direktora Gasproma.Osim toga, poljoprivreda i infrastruk-tura ostaju i dalje aktuelni.

Mo`e li Konferencija univerzitetaSrbije da uti~e na upisnu politikuili je to stvar dr`ave?

- Nije to samo stvar dr`ave, negodr`ave, kompanija i univerziteta. Svismo u toj igri, i dr`ava koja se bavi re-gulativnom, i mi koji {kolujemo ka-dar i kompanije koje te ljude zapo-{ljavaju i stvaraju profit. Problem je{to ovde ne postoji saradnja dr`av-nog i privatnog sektora. I privatnisektor treba da investira u obrazova-nje i nauku. U svetu se na jedan dinardr`ave, iz privatnog sektora izdvajadva. Otvaraju se novi, kreativni po-slovi, tamo pobe|uje onaj ko ima ne-ku ideju, ko smisli ne{to novo. To susofisticirani, kreativni poslovi. Tu seprodaje pamet, znanje i ideje i to jenajpla}enije. Srbija kao mala zemljanajve}e {anse ima u takvim stvarima.

Srbija nema {anse da zapo{ljava ma-sovnu jeftinu radnu snagu.

Neka istra`ivanja pokazuju da senajve}i broj maturanata srednjih{kola opredeljuje da studije na dr-`avnim fakultetima, najpre zbogmogu}nosti da se {koluju o tro{kubud`eta, ali i zbog kvaliteta i prepo-znatljivosti studija. Ima li, po Va-{em mi{ljenju, razlike u kvalitetume|u dr`avnim i privatnim univer-zitetima ili je ta pri~a deplasirana?

- Nigde u svetu se {kole ne dele povlasni~koj strukturi. [kolu ~ine nastav-nici i studenti i svaka {kola koja imadobre nastavnike i studente je dobra,bez obzira na to je osniva~ i vlasnik.Kada pogledate svetsku listu najboljihuniverziteta, me|u njima i dr`avnih iprivatnih, i oni funkcioni{u po istimprincipima. U Srbiji su dr`avne {koleu prednosti jer imaju dugu tradiciju.Mislim da bolja deca odlaze na dr`av-ne univerzitete nego na privatne {ko-le. Prednost dr`avnih univerziteta je utome {to dobijaju kvalitetnije studen-te. S druge strane, deca kad do|u na

dr`avnu {kolu moraju da se takmi~e,da polo`e prijemni, da se rangiraju i daosvoje bud`et. Privatne {kole imajuuglavnom lak{e prijemne ispite ili ihuop{te nemaju, nego ih upisuju onikoji plate {kolarinu.

Akreditacija je pokazala da na fa-kultetima nema dovoljno kvalitet-nog nastavnog kadra. Ima li Beo-gradski univerzitet takvih problema?

- Naravno da ima. Struke se menja-ju, otvaraju se nove oblasti. Problemje starost. Treba da imate nau~ni pod-mladak, novim oblastima treba da sebave mladi ljudi slede}ih 20, 30 godi-na. Mora da postoji kontinuitet, da sepravi kombinacija mladosti i iskustva.Stariji kadar obi~no odlazi da se baviistra ivanjem i doktorskim studijama,a mla|i je na osnovnim studijama. Toje psiholo{ki i po prirodi stvari, jer suoni studentima bliski po godinama.Kada sam po~eo da radim bio samsvojim studentima drugar, a sada samim deda. To je veliki generacijski jaz.Pod hitno treba da se radi obnova ka-dra, jer }e u roku od pet godina oko 25odsto ljudi oti}i u penziju. Treba vra-titi sve one koji su napravili karijeru uinostranstvu i ho}e da do|u nazad uSrbiju.

Koliko mlad ~ovek ima mogu}no-sti da se posveti istra`ivanju i usavr-{avanju, ako se zna da su kvalitetnedoktorske studije ozbiljan problemna univerzitetima u Srbiji?

- To je zbog toga {to doktorskestudije moraju da budu orijentisaneka istra`ivanju, morate da imate iveprojekte. Tu studenti u~e da se bavenau~no-istra`iva~kim radom, tu sti-

Branko Kova~evi}, rektor Univerziteta

Prosvetna inspekcija fakultete koji pove}aju

RAZGOVOR

Moramo da imamo svoj sistem rangiranja: Branko Kova~evi}

Sujeta

Da li su ta~ne pri~e da profesori zbog ne-kakvih li~nih sujeta nisu zainteresovani daobu~avaju svoje asistente i da ih {to boljepripreme da ih jednog dana naslede?

- To nije ta~no. Mo`da negde mo`e da se de-si. Svaki profesor koji dobro radi svoj posao `elida ga njegov u~enik prevazi|e i sre}an je kadaiza sebe ostavi neko veliko ime. Ja sam ponosanna svoje studente koji su napravili sjajne karije-re u svetu.

[ta je pokazala analiza efikasnosti studiranjaprve generacije bolonjaca

Svaki deseti diplomirao u roku

Problem jedan do tri nepolo`ena ispita

P rema rezultatima prolaznosti studenata po predmetima za {kol-sku 2009-2010. godinu, na 11,4 odsto predmeta prolaznost stude-nata na ispitima je ni`a od 30 odsto. Na oko 12 odsto predmeta

prolaznost je izme|u 31 i 50 odsto, na 14 odsto predmeta od 51 do 70procenata, dok je na 62,8 odsto predmeta prolaznost preko 71 odsto.

Ipak, ovi rezultati su ne{to bolji u odnosu na one iz {kolske 2008-2009.godine. Tada je na 13, 2 odsto predmeta prolaznost bila do 30 odsto, na14 odsto predmeta prolaznost je bila izme|u 31 i 50 odsto, na 18 odstopredmeta je bila od 51 do 70 procenata, dok je na 54,5 odsto predmetaprolaznost ve}a od 71 odsto.

- Lo{a prolaznost na relativno manjem broju predmeta uti~e na op{tuprolaznost studenata. Vrlo ~esto se de{ava da studenti ne mogu da diplo-miraju, jer im problem predstavljaju jedan do tri nepolo`ena ispita. Pritom, ne mo`e se re}i da su to lo{i studenti, jer je njihov prosek polo`enihispita preko 8,5 - ka`e Neda Bokan, prorektorka za nastavu BU.

Foto

: FoN

et

Foto

: Bet

a

VVODI^ utorak, 31. maj 2011.

N ajve}e interesovanje me-|u maturantima srednjih{kola vlada za studije eko-nomije i menad`menta,

filologije i knji`evnost, kao i medici-ne i stomatologije, pokazuju rezulta-ti istra`ivanja sajta prijemni.info-stud.com, u kome je u~estvovalo3.503 maturanta srednjih {kola iz ce-le Srbije.

Oko tri ~etvrtine maturanata ve}tokom februara i marta znalo je {ta bi`eleli da studiraju, dok tek svaki dva-deseti ispitanik jo{ nije doneo odlu-ku o koji fakultet ili visoku {kolu }eupisati. Oko petina maturanata nijepotpuno sigurna {ta }e studirati.

I ove godine veliki broj maturana-ta, gotovo 90 odsto srednjo{kolaca }epoku{ati da upi{e neki od dr`avnih fa-kulteta. Obrazla`u}i takvu odluku,budu}i bruco{i navode zna~aj finan-sijskih faktora: dr`avni fakulteti suuglavnom jeftiniji i postoji mogu}noststudiranja na bud`etu, stanovanja ustudentskom domu, kao i mogu}nostishrane u menzi. Kao argument navo-de i to {to su dr`avni fakulteti prizna-ti i imaju kvalitetnu nastavu.

S druge strane, maturanti koji na-meravaju da studiraju na privatnimfakultetima kao glavne argumente zatu odluku navode sam tretman stu-denata, bolje uslove za studiranje,lak{i proces upisa, zagarantovano za-poslenje, manje studentske grupe,kao i ve}u posve}enost studentimaod strane profesora i to {to su studije„lak{e“.

Kao glavni motiv koji ih oprede-ljuje za nastavak {kolovanja mladinavode mogu}nost da steknu vi{eznanja u oblasti koja ih interesuje,potom {anse za pronalazak posla,kao i da im diploma mo`e biti od

koristi za nastavak karijere u ino-stranstvu. Najmanji broj anketira-nih srednjo{kolaca je kao razlog zaupisivanje studija naveo to {to ne`ele odmah da se zaposle ve} bi ra-dije studirali.

Kada je re~ o finansiranju studija,na dr`avni bud`et se oslanja vi{e odtri ~etvrtine budu}ih bruco{a. Svakiosmi ispitanik navodi da }e tro{kovestudija snositi njegovi roditelji, a oko10 odsto, od ukupnog broja anketira-nih, kao opciju za finansiranje studi-ja navode pronalazak honorarnogposla. Za stipendiju }e aplicirati sve-ga jedan odsto maturanata.

Vi{e od polovine anketiranihsrednjo{kolaca planira da promenimesto {kolovanja, jer u njihovommestu ne postoji fakultet ili visoka{kola koju ele da upi{u. [kolovanje}e u svom rodnom mestu nastavitioko tre}ina ispitanika. Manje od petodsto ispitanika planira da studirau inostranstvu ili se odlu~uju zapreseljenje u drugi grad, iako u nji-hovom mestu postoji visoko{kolskaustanova iz oblasti koju ele da stu-diraju. V. A.

Savetujem budu}im bruco{i-ma da upisuju samo akredi-tovane studijske programe,na akreditovanim fakulteti-

ma i akreditovanim univerzitetima.Ima slu~ajeva da je odre|eni studijskiprogram akreditovan, kao i fakultet,ali ne i univerzitet i upisivanje na ta-kvu ustanovu jeste rizik za studenta.Mnogo ve}i rizik je ukoliko upisujuakreditovani program, a da fakultetna kome se taj program izvodi nijeakreditovan, kao ni univerzitet - ka`eVera Vuj~i}, predsednica Komisije zaakreditaciju i proveru kvaliteta.

Ona navodi da se u „Vodi~u krozakreditovane studijske programe“, na-laze podaci o svim programima i usta-novama koje je KAPK akreditovala dokraja pro{le godine. Taj vodi~ je obja-vljen na sajtu Komisije www.kapk.org

i on }e biti a`uriran do po~etka upisana fakultete i visoke {kole. Na ovomsajtu budu}i bruco{i mogu da prona-

|u i sve informacije o ustanovama istudijskim programima koji su u po-stupku akreditacije. V. S.

~u iskustvo koje }e ih pratiti kroz ceo`ivot da bi postali kvalifikovani na-stavnici i nau~nici. Ako to ne uradekad treba ne}e biti pravi, a da bi touradili moraju da imaju projekte.Doktorat su istra`ivanja, ozbiljanrad. Banalno je shvatanje da doktor-ske studije traju tri godine, to je samo{kolski deo da student nau~i oblast,polo`i desetak ispita, prijavi temu ikrene u istra`ivanja. A da li }e to tra-jati ~etiri, pet ili {est godina, niko nemo`e da vam ka`e. Naravno ne mo-`e ni da traje ve~no. Imamo projekteMinistarstva nauke, postoje i fondo-vi Evropske unije, ali da biste dobilite projekat morate da iza|ete na tr`i-{te i da se takmi~ite sa celom Evro-pom, {to nije lako.

Kako ocenjujete domete akredi-tacije visoko{kolskih ustanova uSrbiji?

- Akreditacija je bila dobra {to jeuop{te bila. Uvode se neka pravilaigre, nema vi{e divljeg tr`i{ta. Lo{e je{to jo{ nije napravljen registar na-stavnika. Jo{ uvek se ne zna ko je na-stavnik u Srbiji.

Ko je kriv za to?- Ne znam, verovatno pare. Poda-

ci postoje, svi fakulteti koji su akredi-tovani su dali podatke. Sve to sadatreba da se sistematizuje i da se na-pravi baza.

Da li je i posle prvog kruga akre-ditacije mogu}e da profesori „te-zgare“ na vi{e fakulteta?

- Sigurno da je mogu}e. Jer vi sadne znate da li jedan profesor radi natri ili na jednom univerzitetu. Ja neznam gde sve rade moji profesori, ia-ko smo to zabranili. Svi moraju da sejave svom fakultete i da dobiju do-zvolu Senata Univerziteta. Ako to neurade mogu da snose sankcije, kojesu predvi|ene Pravilnikom o disci-plinskoj odgovornosti. A sankcijamo`e da bude i otkaz.

Ali javna tajna je da se to kr{i upraksi.

- Mogu}e da je to jedan od razlo-ga za{to nema registra nastavnika.Privatni univerziteti koriste kadar saBeogradskog univerziteta, a mojiprofesori su zadovoljni {to dobijajupare na ruke. Nije nama cilj da uki-nemo druge univerzitete, nama je ciljda oni budu bolji nego {to jesu. @eli-mo da im pomognemo da budu bo-lji, ali moraju da postoje pravila igre ida ta igra bude kontrolisana. Morada bude takmi~enja i saradnje.

[ta je najlo{ija strana akreditacije?- To {to standardi za akreditaciju

nisu odre|eni na dobar na~in, vero-vatno zbog neiskustva. Oni su pre-pisivani iz nekih me|unarodnihstandarda. Relativno su bili pristoj-ni kada je re~ o prirodnim, tehni~-kim, pa i medicinskim naukama, alisu katastrofalni kada je re~ o dru-{tveno-humanisti~kim naukama.Poku{ano je da se standardi za pri-rodne nauke preslikaju na dru{tve-no- humanisti~ko polje, {to nijemogu}e. Bile su sporne i liste refe-rentnih ~asopisa u kojima se obja-vljuju nau~ni radovi. Morate da po-{tujete realnost, jer ako neko nikadanije nije igrao neku igru, ne mo`eteod njega da tra`ite da odmah krene.Mora da postoji tranzicioni period,morate da postavite realne zahteve,da uva`ite neke specifi~nosti, kao{to su jezik, kultura, identitet i naci-onalna istorija. I za umetnost sustandardi lo{e odre|eni.

Nedavno su predstavljeni rezul-tati prve generacije bolonjaca, kojinisu ba{ sjajni.

- Reforma nije ura|ena do kraja,mora da se nastavi usagla{avanje i

adaptiranje nastavnih planova i pro-grama. Analiza koju smo radili na ni-vou celog Univerziteta pokazuje da jena oko 20 odsto predmeta prola-znost izuzetno niska. Radimo na to-me zajedno sa studentima, uklju~enisu prorektor, prodekani, {efovi par-lamenata. Popunjava}e se ankete,ima}emo stalne sastanke, vide}emou ~emu je problem, jer tu o~iglednone{to ne valja.

Ministar prosvete je nedavno na-javio da }e i u Srbiji univerziteti bi-ti rangirani. Po kojim kriterijumi-ma bi trebalo rangirati visoko{kol-ske ustanove?

- Moramo da imamo svoj sistemrangiranja kao i svaka zemlja. Ve} donaredne akreditacije, koja }e po~etiza dve godine, moramo napravitikriterijume i to }e pomo}i studenti-ma da znaju {ta upisu. Kriterijumi naosnovu kojih se pravi ve}ina svetskihrang lista se bave samo jednimaspektom, a to je nau~no-istra`iva~-ki rad, koliko ste publikovali radovai u kojim ~asopisima. Na{i kriteriju-mi treba da budu sveobuhvatniji, jerje univerzitet i nau~na i obrazovnainstitucija. Morate da imate kriteri-jume koji su vezani za obrazovanje,za pedago{ki rad, za nau~ni rad, za-tim one koji su vezani za struku, ali iza samu organizaciju. Odluku nakraju donosi Ministarstvo.

Vesna Andri}

u Beogradu

ka`njava}e {kolarinu

Stranke vole da se udvaraju studentimaGeneracija koja }e ovog juna upisati fakultet bi}e prva koja }e narednu godinu studi-

ja upisivati sa 60 bodova, odnosno mora}e da daju godinu za godinom. Da li o~ekujeteda }e i oni tra`iti olak{ice kada do|e vreme za upis u narednu godinu studija?

- Mislim da ne}e, jer to nema smisla. Studije moraju da se zavr{e u roku koji je predvi|en, jer akoje druga~ije, to zna~i da ne{to nije ura|eno dobro. Ili studenti nisu u~ili, ili nastavnici nisu dobro ra-dli. Odgovornost je zajedni~ka i to mora da se se~e u korenu. Ili }e student da napusti univerzitetako nije u~io ili }e nastavnik da dobije otkaz ako ne radi dobro svoj posao.

Ali studenti uvek dobiju ono {to tra`e ~im iza|u na ulicu, to je ~esto i stvar politike.

- Stranke vole da se udvaraju studentima, ali to je ~ista demagogija i medve|a usluga studenti-ma. Od toga studenti imaju samo {tetu. Posle toga mogu samo da se u~lane u partiju i da ih parti-ja negde zaposli.

Oko 90 odsto maturanata srednjih {kola poku{a}e da upi{e neki od dr`avnih fakulteta

Ekonomija i medicina najpopularniji

Siguran upis samo akreditovanih studijskih programa

Priprema za prijemni

Zanimljivo je da za polaganje prijemnog is-pita vi{e od petine ispitanika ne planira poseb-nu pripremu, jer smatra da im je postoje}e zna-nje dovoljno da upi{u studije. Gotovo ~etvrtinaispitanika }e se za prijemni ispit pripremati, alijo{ nisu odlu~ili na koji na~in }e to u~initi. Ipak,svaki drugi ispitanik se ozbiljno priprema. Me-|u njima se gotovo polovina maturanata odlu-~ila za organizovane pripreme na fakultetima ilivisokim {kolama, kao i kod privatnih profesora.

Foto

: Ste

fana

Sav

i}Fo

to: B

eta

utorak, 31. maj 2011.

VI VODI^

Miroljub Grozdanovi}, rektor

Zna~ajan skok na rang-listi

N a osnovne akademskestudije na 13 fakultetaUniverziteta u Ni{u u na-rednoj {kolskoj godini bi-}e upisano 2.878 bud`et-skih i .1877 samofinansi-

raju}ih studenata. Na master studija-ma ima}emo 813 mesta, a na doktor-skim oko 100. Dobro je {to za ovu{kolsku godinu dogovor o kvotamasa Ministarstvom prosvete po~eo navreme, tako da smo ih u principu usa-glasili. Zajedni~ko za sve univerziteteje da je ove godine pove}an broj bu-d`etskih studenata i na osnovnim i namaster studijama. Tako|e, dogovore-no je da na svim univerzitetima 70odsto, od prijavljenog broja studena-

ta, bude na bud`etu. Zajedni~ki smoodlu~ili i da {kolarine budu iste kaopro{le godine. To su principijelne, ko-legijalne i solidarne odluke koje odgo-varaju kriznom vremenu u kojem i-vimo - ka`e Miroljub Grozdanovi},rektor Univerziteta u Ni{u.

Da li ovakve kvote odgovaraju ipotrebama lokalne i „{ire“ ekono-mije?

- Na{a „boljka“ je {to skoro ni za{ta nemamo strategiju. Ne postoji ninacionalna strategija visokog obra-zovanja, kao dr`avni okvir na osno-vu kojeg bi se znalo u kom pravcu ideobrazovanje, {ta su ciljevi i prioritetiu narednih deset godina, a na osno-vu ~ega bi se univerziteti, fakulteti istudenti orijentisali. Poku{avamo daprikupimo i „slo`imo“sve dostupneinformacije o potrebama ekonomije i

tr`i{ta, pratimo i Zavod za zapo{lja-vanje i nastojimo da „uhvatimo“trend, ali to je prili~no te{ko. Zbogsvega toga se i doga|a da se ve} godi-nama unazad ne menja odnos brojaupisanih na fakultetima. I ove godi-

ne }e se najvi{e studenata upisati naEkonomski i Pravni fakultet. Moj li~-ni utisak je, me|utim, da }e se pove-}ati i interesovanje za tehni~ke fakul-tete i strane jezike, jer je u Ni{ do{loili najavilo dolazak vi{e stranih kom-panija, kao {to su Jura, Dajtek, Bene-ton, Sa`em. Kako bi iza{li u susret ta-kvom trendu, planiramo i otvaranjedepartmana za francuski i nema~kijezik. Nedavno sam dogovorio i sapredstavnicima kragujeva~ke privre-de da uskoro do|u u Ni{ i razgovara-ju sa svr{enim studentima, pre svegama{instva i elektronike, po{to su Fi-jatu i njegovim kooperantima neop-hodni dodatni kadrovi.

[ta Univerzitet u Ni{u ~ini da sambude {to reprezentativniji i privla~-niji?

- Mnogo toga. Pored ponude sa-

Korisni saveti za polaganje prijemnog ispita

Stroga pravila na testiranju

Polaganje prijemnog ispita sig-urno je jedan od najstresnijihdoga|aja u ivotu svakog stu-denta. Zato bi svr{eni sred-njo{kolci, koji }e se za ne{tomanje od mesec dana na}i

pred ovim izazovom, trebalo daposlu{aju savete stru~njaka i da se {tobolje pripreme za napore koji slede.

Najpre bi trebalo da imaju na umuda se polaganje prijemnog za upis usrednju {kolu veoma razlikuje od pri-jemnog za fakultete, ne samo zbogte`ine zadataka, ve} i zbog stro`ihpravila na testiranju. Svaki prekr{ajse ka`njava diskvalifikacijom, pa ~aki zabranom da se ponovo konkuri{eza upis na neku visoko{kolsku usta-novu iz iste grupacije. Ve}ina fakul-teta pravila pona{anja na ispitu je ve}istakla na svojim veb sajtovima, takoda se kandidati mogu unapred upoz-nati sa tom procedurom.

Da bi mogli da se dobro koncen-tri{u na prijemnom, kandidati bi tre-balo da budu naspavani, za {ta im jepotrebno najmanje osam sati sna. Naispit nije dobro do}i gladan, treba po-jesti ne{to od ugljenih hidrata, koji suizvor energije. Ne treba zaboraviti naunos te~nosti, tim pre {to je u slu-{aonice u kojima se pola`e prijemnistrogo zabranjeno uno{enje hrane ipi}a, uklju~uju}i, naravno i pu{enje.

Dan uo~i polaganja ispita nije pre-poru~ljivo da se puno u~i, pa ~ak ni dase presli{ava, ve} je najbolje da sekandidati bave nekim drugim ak-tivnostima koje ih relaksiraju. Evo jo{nekoliko korisnih saveta sa sajta pri-jemni.infostud.com

Bez ka{njenjaKandidati moraju striktno voditi

ra~una o tome da ne zakasne na pri-jemni jer u tom slu~aju ne}e mo}i pris-tupiti ispitu. Najbolje je do}i na fakul-tet najmanje pola sata pre ispita. Osimkod dolaska na prijemni ispit, ka{njen-je se ne toleri{e ni kod upisa. Bilo je stu-denata koji su na svoj termin upisa za-kasnili pet minuta, pa nisu uspeli da seupi{u jer je njihovo mesto ve} zauzeoneko drugi.

Ne zaboravite li~nu kartuKad krenete na prijemni ispit,

proverite da li ste poneli sav potrebanpribor i dokumente. Na ispitu radiidentifikacije kod sebe morate imatili~nu kartu ili paso{. Njih nikako nemo-jte zaboraviti. Na nekim fakultetimali~nu kartu tokom ispita morate dr`atina klupi jer se proverava jeste li vi za-ista osoba za koju se predstavljate.

Ugasite mobilni telefonNa sve fakultete na ispit mo`ete un-

eti mobilni, ali ga morate ugasiti. Uposlednje vreme sve se ~e{}e u javnos-ti pojavljuju informacije o tome dastudenti putem mobilnog varaju naispitu. Uhvate li vas da tokom ispitakoristite mobilni, ra~unajte na to da }evas sigurno izbaciti.

Prvo pro~itajte ceo testPre nego {to po~nete re{avati za-

datke, pro~itajte ceo test. Pa`ljivo slu-{ajte i uputstva osobe koja sprovodi is-pitivanje kako negde ne biste pogre{ili.Ako imate poseban list na koji upisu-jete ta~ne odgovore, dobro pazite dane zamenite redne brojeve pitanja iodgovora.

Negativni bodoviVodite ra~una o tome da se na

nekim fakultetima za neta~an ili ne-upisan odgovor dobijaju negativnibodovi na prijemnom ispitu. Zbog to-ga, stru~njaci savetuju kandidatimada zaokru`e i ona pitanja za kojanisu sigurni u ta~an odgovor.

Vodite ra~una o vremenu Svaki zadatak dobro pro~itajte do

kraja pre nego {to po~nete da ga re{a-vate i vodite ra~una o vremenu. Bilo bidobro da kandidati na ispit ponesu satkako ih ne bi uhvatila panika i kako biznali koliko jo{ ta~no imaju vremena

za popunjavanje testa ili re{avanjezadataka. Najbolje je prvo re{iti onezadatke koji su vam lak{i, a tek ondaostale, kako se na jednom pitanju nebiste previ{e zadr`ali. Na kraju testaostavite dovoljno vremena da jo{ jed-nom sve prekontroli{ete.

Ne brzajteNaj~e{}e je ta~an onaj odgovor ko-

ji vam je prvi pao na pamet, tvrde psi-holozi, i kandidatima savetuju dasvoj odgovor promene samo ako susto posto sigurni da su pogre{ili.

Zamke na koje treba pripaziti Prilikom re{avanja zadataka tipa

ta~no-neta~no pripazite na re~i pop-ut uvek, nikada, nijedan, svi, odnos-no na re~i ponekad, pone{to, neki,uglavnom, ~esto... Tu se naj~e{}e krijuzamke koje mogu da vas odvrate odta~nog odgovora.

Kod zaokru`ivanja prvo sami osmislite odgovor

Kod zadataka sa vi{e ponu|enihodgovora, najsigurniji }ete biti u ta~anodgovor ako upotrebite slede}u strate-giju: pokrijte ponu|ena re{enja i napostavljeno pitanje odgovorite sami.Ako se va{ odgovor nalazi me|u po-nu|enim re{enjima, nema sumnje daje va{ odgovor ta~an. D. D.

RE^NIK ZABRUCO[EISPITNA PITANJA

Pitanja koja se mogu dobiti naispitu. Neki profesori ih ne koriste,nego direktno na ispitu smisle pita-nja. Ako postoje, po`eljno je u~itipo njima.

KOLOKVIJUM Neka vrsta ispita pred pravi ispit.

Ne postoji za sve predmete. Mo`eda bude osloba|aju}i to jest dadeo gradiva koji student polo`ili nakolokvijumu ne mora polagati naispitu, ali to nije pravilo. Upisuje seu indeks, na posebne stranice i neulazi u prosek. Ta ocena mo`e, aline mora mnogo da uti~e na ocenukoju }e student dobiti na ispitu. Ko-lokvijum mo`e biti i uslov da se iza-|e na ispit.

KONCEPTPo dobijanju pitanja na ispitu,

ako je re~ o usmenom polaganju,student uglavnom dobije vreme danapi{e koncept koji }e koristiti pri iz-laganju.

OCENE Od {est do deset su prolazne, a sa

peticom se pada. Ona se po pravilune upisuje u indeks.

OVERA SEMESTRA To se radi na kraju svakog seme-

stra i za to su potrebni skupljeni pot-pisi profesora. Overa je uslov da bi seupisao slede}i semestar.

PREDROK Ispitni rok pre zvani~nog roka. Dr-

`e ga neki profesori, uglavnom zaone koji su bili vredniji - i{li na ve`be,radili seminarske radove...

PRIJAVA ISPITA Svaki ispit mora da se prijavi po

obrascu fakulteta. Negde svi pla}ajuove prijave, a negde samo samofi-nansiraju}i studenti. Uglavnom po-stoji i rok, za one koji su zakasnili saprijavom, da to naknadno urade. Bezprijave ne mo`ete polagati ispit, ba-rem ne zvani~no.

PROMENA ISPITIVA^A Mogu}a na nekim fakultetima, ali

se pla}a.

U^ENJE PO KOMBINACIJAMA Na nekim ispitima se izvla~e kar-

tice sa nekoliko pitanja na njima. Tosu takozvane kombinacije. U~enjepo kombinacijama ~esto zna~i dastudent ne}e da nau~i sva pitanja,nego samo neka, pa je prakti~nije danau~i ona koja idu u kombinaciji. Alinegde se svako pitanje izvla~i po-sebno.

RAZGOVOR

Ni{ je svet- Nedavno smo napravili Alumni dru{tvo, ko-

je ~ine li~nosti koje su zavr{ile na{e fakultete, arasute su po Evropi i svetu i tamo imaju zna~ajneprofesionalne karijere i pozicije. Okupi}emo ihna predstoje}em Danu univerziteta i razgovara-}emo o zajedni~kim projektima i razli~itim vido-vima saradnje, koji }e biti od koristiti svima na-ma. Oni mogu i trebalo bi da budu svojevrsnaspona Univerziteta u Ni{u sa svetom. A mi mo-ramo da se menjamo, da priznajemo veli~ine, ane da ih odbacujemo i uni{tavamo. Ako je nekoveliki i mi }emo pored njega i}i navi{e - ka`e rek-tor Ni{kog univerziteta.

VIIVODI^ utorak, 31. maj 2011.

Univerziteta u Ni{u

evropskih univerzitetavremenih i sve atraktivnijih studij-skih programa na svim nivoima stu-dija, dosta je ura|eno i na ukupnojafirmaciji Univerziteta. Za samo go-dinu i po dana uspeli smo da postig-nemo veoma zna~ajan skok na ranglisti evropskih univerziteta. U~inilismo to kroz niz mera, ali i prakti~nihpoteza koji se ti~u softverskih progra-ma, koji u principu prepoznaju samouniverzitete, a ne fakultete. Nagliskok je napravljen, recimo, zbog na-{eg insistiranja da profesori svoje ra-dove „potpisuju“ imenom mati~nogfakulteta i Univerziteta u Ni{u, a nesamo nazivom fakulteta. Potom, po-~eli smo na na{em novom sajtu daintenzivno predstavljamo i li~nostikoje su zavr{ile na{e fakultete, a radeu zna~ajnim institucijama, poslovi-ma i projektima u inostranstvu. Sve

su to uspesi koji se valorizuju naovim rang listama. A studentima jeva`an presti` i opredeljuju se naosnovu takvog rangiranja, jer im i togarantuje diplomu koja je priznata icenjena i kod nas i na evropskom tr-`i{tu rada.

Ulo`ili ste velike napore da seuniverziteti u Srbiji kona~no inte-gri{u.

Studentski domovi {irom Srbije primi}e oko 17.000 stanara

Stanarina od 880 do 1.430 dinara

N a sme{taj u studentskimdomovima u Srbiji na-redne {kolske godinemo}i }e da ra~una oko17.000 akademaca, ali tonije ni pribli`no dovoljno

da bi zadovoljile potrebe. Ra~uniceMinistarstva prosvete i nauke poka-zuju da nedostaje oko 10.000 mestada bi svi koji ele do{li do mesta u ne-kom od studentskih domova u Srbi-ji, ka`e Zoran Trnini}, pomo}nik mi-nistra prosvete za investicije i u~eni~-ki i studentski standard.

Prema njegovim re~ima, domoviu okviru Studentskog centra Beogradprimi}e idu}e {kolske godine 9.558bud`etska studenta, a Studentskicentar u Novom Sadu raspola`e za2.986 mesta, od ~ega 208 u Zrenjani-nu i 143 u Somboru. U Ni{u }e bitimesta za 929 studenata, u SC Suboti-ca za 800, u Kragujevcu za 634, U`i-cu 112, a~ku 207, Kraljevu 68, Boru283, dok }e domovi u okviru SC uKosovskoj Mitrovici primiti 1.674studenta.

Deset odsto, od ukupnog brojamesta je opredeljeno za sme{taj stu-denata iz osetljivih dru{tvenih grupa,me|u kojima su studenti bez rodi-teljskog staranja, socijalni ugro`eni,primaoci stalne socijalne pomo}i,studenti romske nacionalne manji-ne, osobe sa invaliditetom...

- Ministarstvo prosvete i nauke jeprethodnih godina ulo`ilo zna~ajnasredstva za sre|ivanje studentskihdomova i dosta smo ujedna~ili uslo-ve sme{taja u domovima u Srbiji. UBeogradu, recimo, osim domova„Vera Blagojevi}“ i „@arko Marino-vi}“ nema domova ~etvrte kategori-je. U toku je tender za sre|ivanje dru-gog bloka doma „Patris Lumumba“u Beogradu, a po~ela je i izgradnjadoma u Ni{u - ka`e Trnini}.

USLOVI KONKURISANJAUslovi za konkurisanje za prijem

u ustanove za sme{taj i ishranu stu-denata }e biti identi~ni kao i prethod-nih godina. Prijavljivanje }e biti od 1.

do 15. septembra. Pravo na sme{taj udomovima imaju studenti svih nivoastudija koji se finansiraju iz bud`etai oni sme{taj i ishranu pla}aju po do-tiranim (ni`im) cenama. Kandidatimoraju da budu dr`avljani Srbije, saprebivali{tem na teritoriji na{e ze-mlje, ali kojima mesto studiranja ni-je stalno mesto boravka.

Prilikom rangiranja studenata zamesto u domu uzimaju se u obzir us-peh pri studiranju i prihod po ~lanudoma}instva studenta, a za bruco{euspeh iz srednje {kole i prihod po~lanu doma}instva studenta.

Samofinansiraju}i studenti mogudobiti mesto u domu ukoliko nakonraspodele bud`etskim studentimaostane slobodnih mesta, ali oni pla}ajuekonomsku cenu stanarine. Me|utim,zbog velikog interesovanja bud`etskihstudenata, broj ekonomskih mesta ustudentskim centrima je vi{estrukomanji od broja mesta opredeljenog zaakademce koji ne pla}aju {kolarinu.

CENEBud`etski studenti u~estvuju deli-

mi~no u tro{kovima sme{taja i ishra-ne, a drugi deo se dotira iz bud`etaMinistarstva prosvete. U{e}e stude-nata u ceni sme{taja zavisi od katego-rije doma i iznosi mese~no od 880 di-nara (~etvrta kategorija) do 1.430 di-nara (prva kategorija). Dr`ava pla}a

po studentu od 6.984 dinara (~etvrtakategorija) do 8.050 (prva kategori-ja). Kada je re~ o ceni ishrane, bu-d`etski student mese~no mora da iz-dvoji 3.960 dinara, a dnevno 132 di-nara. Doru~ak ko{ta 31 dinar, ru~ak55, a ve~era 46 dinara.

Samofinansiraju}i studenti moguda kupuju bonove za ishranu umenzama, ali po ekonomskoj ceni.Studenti koji studiraju u mestu pre-

bivali{ta mogu da kupuju samo bo-nove za ru~ak. Za kupovinu bonovaza ishranu (za doru~ak, ru~ak i ve-~eru) potrebno je izvaditi abonent-sku knji`icu i kupiti eton za pribor.Izdavanje abonentskih knji`ica sevr{i u studentskim domovima i re-storanima po~etkom {kolske godi-ne. U nekim domovima umesto,klasi~nih abonentskih knji`ica, uve-dene su ~ip kartice koje sadr`e celo-kupnu evidenciju o stanaru student-skog doma.

KREDITI I STIPENDIJESvi bud`etski studenti mogu da

konkuri{u za dobijanje kredita i sti-pendije koje dodeljuje Ministarstvoprosvete i nauke. Pomo}nik ministraprosvete Zoran Trnini} ka`e da }e idu-}e {kolske godine biti dodeljeno 11.700stipendija i 14.000 kredita. Konkurs seobjavljuje u avgustu, a mese~ni iznoskredita i stipendije iznosi 6.900 dina-ra. Visina kredita i stipendije je za 20odsto ve}a od u~e{}a studenata u pro-se~noj ceni tro{kova sme{taja i ishra-ne u domu. V. S.

SKRIPTE

Postoje neautorizovane (prave ihstudenti) i autorizovane (prave ihprofesori). Prve su uglavnom skra}e-na verzija gradiva. Neke su dovoljneza spremanje ispita, a neke ni izbliza.

VE@BE Dr`e ih uglavnom asistenti. Tre-

balo bi da budu ve`be ispredavanogznanja, {to negde i jesu, ali su negdesamo teoretisanje i ponavljanje pre-davanja. Uglavnom su obavezne, aposebno na prirodnim fakultetima.

ISPIT Ispit se pola`e usmeno i/ili pisme-

no, odnosno prakti~no, {to je naj~e-{}e praksa na umetni~kim i medicin-skim fakultetima. Ispitni rokovi su ja-nuarski, aprilski, junski, septembar-ski i oktobarski.

OBAVEZNI I IZBORNI PREDMETI U svakom studijskom programu

odre|eni su obavezni programi, ko-je student mora savladati tokom stu-dija. Pored toga, naro~ito na vi{imgodinama studija, svaki studijskiprogram predvi|a i izborne predme-te koje }e student izabrati u zavisno-sti od sopstvenih interesovanja.

EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA(ESPB)

Jedinstveni sistem kvantitativnogvrednovanja ulo`enog rada studen-ta u sticanje zvanja, sposobnosti i ve-{tina (ishodi u~enja) predvi|enih ka-ko studijskim programom, tako i sva-kim predmetom u okviru tog pro-grama. Bodovi su vrsta zajedni~ke„valute“ u evropskom sistemu viso-kog obrazovanja, pri ~emu se onazasniva na radu studenta koji je veri-fikovan ispitom.

DODATAK DIPLOMI (DIPLOMA SUPPLEMENT)

Po zavr{etku studija studenti,pored diplome, dobijaju i zvani~andokument koji se zove Dodatak di-plomi. U njemu su navedeni detaljistudijskog programa, postignuteocene, broj ESPB za svaki predmet,a mogu biti navedene i vannastav-ne aktivnosti studenta tokom stu-dija: ~lanstvo u studentskim orga-nizacijama, sportske i kulturne ak-tivnosti, poha|anje kurseva i semi-nara. Dodatak diplomi je veoma va-`an dokument i sa aspekta mobil-nosti studenata, kao i prilikom bu-du}eg zapo{ljavanja, jer pored zva-nja navedenog u diplomi, daje ipregled sadr`aja savladanog studij-skog programa.

MOBILNOST Mobilnost podrazumeva me|uu-

niverzitetsku pokretljivost studena-ta, nastavnog osoblja i istra`iva~a ka-ko u zemlji, tako i u inostranstvu, bezobzira na to da li se radi samo o jed-nom delu studija (semestar, aka-demska godina) ili o nastavku celo-kupnih studija.

O~ekujemo da neki dekani pru`e otpor integrisanom univerzitetu jer }esmatrati da neko ho}e da im uzme pare

Na{a „boljka“ je {to skoro ni za {ta nemamo strategiju: Miroljub Grozdanovi} Nastavak na strani IX

Studentski centar Beograd

U studentskim domovima Studentskog centra Beograd bi}e 9.558mesta, dok je 90 mesta opredeljeno za strane studente. Svake go-dine interesovanje je oko 30 odsto ve}e od raspolo`ivih kapaciteta,

ka`u u Studentskom centru Beograd. Bruco{i, po pravilu, mogu da ra~unaju na sme{taj u domovima ne{to sla-

bije kategorije, ali ako redovno ispunjavaju obaveze i kako postaju studen-ti starijih godina, dobijaju i sve bolja mesta. Za bruco{e su opredeljena me-sta u domovima „`arko Marinovi}“, „Karaburma“, „Patris Lumumba“, VeraBlagojevi} 2 i deo soba u „Ko{utnjaku i „4. aprilu“.

Broj mesta za studente prve godine zavisi od interesovanja, a u prosekuje za njih opredeljeno oko 1.200 mesta. Oni imaju prioritet u odnosu na sta-rije studente kada je re~ o raspodeli mesta. Raspodela je obi~no 29. septem-bra za devojke, a 30 za mladi}e.

Cene sme{taja zavise od kategorije doma i za bud`etske studente izno-se od 880 do 1.400 dinara.

U novembru se obi~no raspisuje konkurs za tr`i{no-ekonomska mesta,na koji mogu da konkuri{u samofinansiraju}i studenti, kao i bud`etski aka-demci koji nisu dobili mesto u redovnoj raspodeli. Ta raspodela se vr{i na istina~in kao i za bruco{e i studente starijih godina. Ekonomska cena sme{ta-ja nije menjana od 2005. godine i iznosi od 7.400 do 9.300 dinara mese~no.

utorak, 31. maj 2011.

VIII VODI^

BUD@ETSKE KVOTE ZA OSNOVNE STUDIJE ZA [KOLSKU 2011-2012. GODINU

UNIVERZITET U BEOGRADU BUD@ET

1. Arhitektonski fakultet 1402. Gra|evinski fakultet 2803. Elektrotehni~ki fakultet 4104. Ma{inski fakultet 5205. Rudarsko-geolo{ki fakultet 2456. Saobra}ajni fakultet 3007. Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet 2658. Tehni~ki fakultet, Bor 1809. Fakultet organizacionih nauka 350

10. Poljoprivredni fakultet 63011. [umarski fakultet 23912. Ekonomski fakultet 57013. Pravni fakultet 60014. Filozofski fakultet 56615. Filolo{ki fakultet 72016. Fakultet politi~kih nauka 15017. Fakultet bezbednosti 15018. U~iteljski fakultet 28519. Pravoslavno bogoslovski fakultet 15020. Fakultet sporta i fizi~kog vaspitanja 19021. Medicinski fakultet 45022. Stomatolo{ki fakultet 18023. Farmaceutski fakultet 25024. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju 18025. Fakultet veterinarske medicine 15026. Matemati~ki fakultet 30427. Fizi~ki fakultet 14028. Hemijski fakultet 18029. Fakultet za fizi~ku hemiju 8030. Biolo{ki fakultet 16031. Geografski fakultet 140

UKUPNO: 9154

UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU BUD@ET

1. Fakultet muzi~ke umetnosti 1002. Fakultet primenjenih umetnosti 693. Fakultet dramskih umetnosti 604. Fakultet likovnih umetnosti 32

UKUPNO: 261

UNIVERZITET U PRI[TINI BUD@ET(privremeno sedi{te u Kosovskoj Mitrovici)

1. Fakultet tehni~kih nauka 2002. Ekonomski fakultet 1203. Pravni fakultet 754. Filozofski fakultet 1365. U~iteljski fakultet 756. Medicinski fakultet 507. Fakultet za sport i fizi~ko vaspitanje 1508. Poljoprivredni fakultet 809. Prirodno-matemati~ki fakultet 117

10. Fakultet umetnosti 31UKUPNO: 1034

DR@AVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU BUD@ET

1. Departman za ekonomske nauke 602. Departman za pravne nauke 603. Departman za filozofske nauke 504. Departman za filolo{ke nauke 505. Departman za matemati~ke, fizi~ke i informati~ke nauke 1206. Departman za tehni~ke nauke 807. Departman za hemijsko tehnolo{ke nauke 938. Departman za biomedicinske nauke 879. Departman za umetnost 5

10. Departman za energetsku efikasnost 0UKUPNO: 605

VISOKE [KOLE STRUKOVNIH STUDIJA BUD@ET

1. Tehn ikum Taurunum visoka in`enjerska {kola strukovnih studija, Beograd 2702. Visoka {kola elektrotehnike i ra~unarstva strukovnih studija, Beograd 2153. Visoka `elezni~ka {kola strukovnih studija, Beograd 1324. Visoka {kola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, Beograd 1105. Visoka gra|evinsko-geodetska {kola strukovnih studija, Beograd 2006. Visoka tekstilna strukovna {kola za dizajn, tehnologiju i menad`ment, Beograd 1257. Visoka tehnolo{ka {kola strukovnih studija, Aran|elovac 1058. Visoka poljoprivredna {kola strukovnih studija, [abac 999. Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija, Po`arevac 165

10. Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija, Kragujevac 12011. Visoka hemijsko-tehnolo{ka {kola strukovnih studija, Kru{evac 8012. Visoka tehni~ka ma{inska {kola strukovnih studija, Trstenik 11013. Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija, Ni{ 20014. Visoka strukovna {kola za tekstil, Leskovac 10315. Visoka {kola primenjenih strukovnih studija, Vranje 11016. Visoka poljoprivredno-prehrambena {kola strukovnih studija, Prokuplje 19817. Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija, Zve~an 14018. Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija, Uro{evac (privremeno sedi{te u Zve~anu) 9019. Visoka turisti~ka {kola strukovnih studija, Beograd 11020. Visoka ekonomska {kola strukovnih studija, Pe} (privremeno sedi{te u Leposavi}u) 30021. Visoka {kola strukovnih studija za obrazovanje vaspita~a, Pirot 6022. Visoka {kola strukovnih studija za vaspita~e, [abac 7523. Visoka zdravstvena {kola strukovnih studija, Beograd 25524. Visoka {kola strukovnih studija - Beogradska politehnika, Beograd 35625. Visoka tehnolo{ka {kola strukovnih studija, [abac 13026. Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija, ^a~ak 26427. Visoka poslovno-tehni~ka {kola strukovnih studija, U`ice 27028. Beogradska poslovna {kola- Visoka {kola strukovnih studija, Beograd 20029. Visoka poslovna {kola strukovnih studija , Valjevo 15030. Visoka poslovna {kola strukovnih studija, Leskovac 12031. Visoka poslovna {kola strukovnih studija, Blace 25032. Visoka hotelijerska {kola strukovnih studija, Beograd 9033. Visoka {kola strukovnih studija za vaspita~e, Kru{evac 10034. Visoka {kola strukovnih studija za vaspita~e, Aleksinac 7035. Visoka {kola strukovnih studija za vaspita~e, Gnjilane (privremeno sedi{te u Bujanovcu) 6036. Visoka medicinska {kola strukovnih studija, ]uprija 9037. Visoka {kola likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija, Beograd 3038. Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija, Beograd 100

UKUPNO VISOKE [KOLE STRUKOVNIH STUDIJA 5652

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU BUD@ET

1. Ma{inski fakultet, Kragujevac 3002. Ma{inski fakultet, Kraljevo 1003. Tehni~ki fakultet, ^a~ak 2504. Ekonomski fakultet 2505. Pravni fakultet 2356. Pedago{ki fakultet, Jagodina 1007. U~iteljski fakultet, U`ice 1208. Medicinski fakultet 2209. Agronomski fakultet, ^a~ak 120

10. Prirodno-matemati~ki fakultet 24511. Filolo{ko-umetni~ki fakultet 16512. Fakultet za ugostiteljstvo i turizam, V.Banja 60

UKUPNO: 2165

UNIVERZITET U NI[U BUD@ET

1. Gra|evinsko-arhitektonski fakultet 1702. Elektronski fakultet 3503. Ma{inski fakultet 2404. Tehnolo{ki fakultet, Leskovac 1205. Fakultet za{tite na radu 2006. Ekonomski fakultet 3307. Pravni fakultet 3108. Filozofski fakultet 2809. U~iteljski fakultet, Vranje 110

10. Medicinski fakultet 30011. Fakultet sporta i fizi~kog vaspitanja 14012. Prirodno-matemati~ki fakultet 29013. Fakultet umetnosti 38

UKUPNO: 2878

UNIVERZITET ODBRANE BUD@ET

1. Vojna akademija 1702. Vojno medicinska akademija 26

UKUPNO: 196

IXVODI^ utorak, 31. maj 2011.

Obrazovni sistem „Milutin Milankovi}“Obrazovni sistem „Milutin Milankovi}“ posle 11 godinapostojawa u svom satavu ima:

Op{tu gimnaziju (kolex i klasi~an sistem)Ekonomsko poslovnu {kolu (ekonomski tehni~ar ifinansijski tehni~ar)Medicinsku {kolu u Beogradu i Jagodini (medicinska sestra-tehni~ar, zubni tehni~ar, farmaceutski tehni~ar, fizioterapeutski tehni~ar)Visoku medicinsku {kolu strukovnih studija (visoka medicinska sestra-tehni~ar, visoki terapeut)

[kole danas posluju i uspe{no edukuju |ake kroz dvavida {kolovawa: kolex i klasi~an sistem, kao i stu-dente kroz redovno, vanredno studirawe i do{kolo-vavawe sa vi{eg na visoki nivo. Posedovawe serti-

fikata JUS ISO 9001 za obrazovno-vaspitnu delat-nost jedna je od potvrde visokog kvaliteta. Obrazovnisistem „Milutin Milankovi}“ broji preko 300 profe-sora, magistara i doktora nauka. Kvalitetan nastavnikadar i organizacija uti~u da u~enici posti`u iz-varedne rezultate na takmi~ewima, kako u zemqi, takoi u inostranstvu. Diplomu „Milutin Milankovi}“ jesteklo vi{e od 3.500 |aka i studenata koji su danasuspe{ni poslovni qudi u razli~itim oblastima.

MI GARANTUJEMO USPEH!

UPIS U TOKU, BROJ MESTA OGRANI^EN!www.mmilankovic.edu.rs

+381 11 3530-600

- Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema integrisan univer-zitet, a takav univerzitet sigurno }e biti zahtev za njeno ~lanstvou EU. Zato se mi, na primer, sada zala`emo da svi profesori bu-du zaposleni na Univerzitetu, a ne na fakultetima. Samo zbog to-ga {to na univerzitetima u Srbiji nisu zaposleni nastavnici, ni je-dan od njih nije akreditovan kao nau~no-istra`iva~ka institucija,{to je apsurd. A po{to nemamo takvu akreditaciju, ne mo`emoda dobijemo sredstva brojnih evropskih fondova, za koja, ina~e,ne mogu da konkuri{u fakulteti ve} samo univerziteti. Naravno,o~ekujemo da neki dekani, posebno oni sa najbogatijih fakulte-ta, pru`e otpor integrisanom univerzitetu jer }e smatrati da ne-ko ho}e da im uzme pare i da ih da siroma{nijim fakultetima. Tonije su{tina i niko nikome ne mo`e da uzme novac koje je zara-dio. Ali, recimo, svi fakulteti mogu da izdvoje pet odsto prihodakako bi se napravilo ne{to {to je svima potrebno. Zar ne bi biloispravno, racionalno i funkcionalno da se iz tih sredstava gradijedna, velika i kvalitetna univerzitetska sportska hala, po{to smopredlo`ili da se na svim fakultetima kao izborni predmet uvedefizi~ka kultura? Ili da jednu, adekvatno opremljenu laboratorijukoristi vi{e fakulteta umesto da dva fakulteta prave istu? Mislimda je to na Univerzitetu u Ni{u prili~no izvodljivo. Do sada smopokazali dosta zajedni{tva i slo`ni smo oko najva`nijih pitanja.

Kakvi su efekti Bolonjskog procesa i reforme obrazovanja?- Prvi rezultati govore da je na na{em Univerzitetu Bolonja

donela kvalitet - skra}en je rok studiranja i pove}an prosek oce-na na studijama. Bolonjski proces je doneo i odre|eni red i po-ve}anje radne discipline na fakultetu. Profesori moraju vi{e darade sa studentima, a ne samo da predaju i ispituju. MnogiTempus projekti omogu}ili su profesorima i studentima ve}umobilnost, tako da masovno putuju na evropske univerzitete ikroz brojne aktivnosti uklju~uju u aktuelne tokove i transferznanja. Ipak, imam utisak, ~ak ubedjenje, da su Bolonju vi{eprihvatili studenti nego profesori, posebno oni stariji.

Kakav je polo`aj i perspektiva studenata NU?- Ula`emo velike napore da im omogu}imo {to kvalitetni-

je obrazovanje, uslove studiranja i mogu}nost za napredova-nje. Ipak, naj~e{}e ne uspevamo da zadr`imo najbolje studen-te, ne samo u regionu Univerziteta u Ni{u kojem gravitira vi-{e od dva miliona stanovnika, ve} i u Srbiji. Nedovoljno to ra-dimo, a nemamo dovoljnu podr{ku dru{tva. Najbolji primerje izgradnja zgrade sa stanovima za stotinu mladih nau~nihradnika koju smo po~eli, ulo`ili vi{e od 50 odsto sredstava, alinemamo novca da je zavr{imo. Sli~no je i sa novim Student-skim domom, o kojem se govori ve} godinama, po{to je ka-pacitet tri postoje}a studentska doma sa 920 mesta nedovo-ljan. Za ovakve korake potrebna nam je ve}a pomo} i lokalnezajednice i dr`ave Srbije. Tim pre {to na{e najbolje studentemnogo vi{e od nas prate oni van na{e zemlje i „otimaju“ ih.A mi, kao zemlja, na sve to gledamo relativno pasivno i ~akkrijemo ili zata{kavamo podatke o njihovom odlasku. To jenedopustivo. Zorica Miladinovi}

Nau~no tehnolo{ki park

- Ve} godinama se mu~imo i oko osnivanja nau~no-tehnolo{kog parka u Ni{u,za koji ~as ima, ~as nema para. Kao da ne shvatamo da ne{to mora da se ulo`i, inova klica da se poseje, da bi porastao ne samo Univerzitet nego i cela Srbija. Jer,samo univerzitet, kroz primenu novih nau~nih znanja i dostignu}a, mo`e da dopri-nese da ceo region ili zemlja „krenu“. Zato stalno tra`imo da na{ Univerzitet vi{eu~estvuje u razvoju regiona u svim oblastima-tehnolo{koj, privrednoj, zdravstve-noj, kulturnoj. Poku{avamo da i kroz Temus i druge projekte poka`emo koliko jezna~ajna sinergija obrazovanja, privrede i razvojnih potencijala. Za sada, na `a-lost, ni na lokalnom ni na dr`avnom nivou ne nailazimo na dovoljno senzibilitetada je to i u njihovom interesu - navodi Miroljub Grozdanovi}.

Nastavak sa strane VII

Bolonja donela kvalitet: Miroljub Grozdanovi}

utorak, 31. maj 2011.

X VODI^

Drage budu}e koleginice i kolege,

Ovih dana razmi{ljate o tome koje studije na-jvi{e odgovaraju va{im budu}im planovima.Pitate se kako da se najbolje pripremite za iza-zove kojedinami~ni poslovi budu}nosti mogu dadonesu. Mi smo, tako|e, bili pred tim pitanjemkada smo osmi{ljavali nastavni plan FEFA imetodologiju koju danas koristimo na fakultetu.

Zato vas razumemo u potpunosti!Prate}i iskustva najboljih svetskih fakulteta,

osmislili smo studijske programe iz oblastiekonomije i menad`menta koji }e vam olak{atiizbor, na po~etku ponuditi vi{e mogu}nosti i po-mo}i da izgradite uspe{nu budu}nost.

Svet se menja. Profesori FEFA i stru~njacina{eg Centra za razvoj karijere prate tu di-namiku kako bi na{ program i na~in studiran-ja uvek odgovorili na zahteve poslovne prakse.Ve}ina ljudi provede ve}i deo svog radnog vekarade}i u jednoj ili vi{e firmi. Napredak u kari-jeri zahteva ve}a znanja, vi{e iskustva i {ireobrazovanje. Zbog toga su na{i studijski pro-grami osmi{ljeni sa {irom perspektivom naekonomiju i biznis 21. veka. Na{e studijskegrupe nisu velike jer `elimo da svaki studentrazvije svoje sposobnosti i kriti~ko razmi{ljan-je, uz mentorsku pomo}.

Ovde, na FEFA, zajedno sa svojim kolegamaprofesorima i stru~nim saradnicima, svakodnevnoradimo da kompanije u Srbiji (i van Srbije!) sutraimaju sposobne, obrazovane stru~njake koji }edonositi prave odluke i menjati stvari na bolje. Tosu budu}i lideri. To mo`ete biti vi.

Dobrodo{li na FEFA. Da vi{e saznate. I davi{e mo`ete

Prof. dr Mihailo CrnobrnjaDekan FEFA

AKREDITACIJAFEFA je akreditovana visoko{kolska ustanova injeni programi i zvanja su u skladu sa Bolonj-skom deklaracijom. Prakti~no, to zna~i da je:

sve na{e programe odobrila Komisija zaakreditaciju i proveru kvaliteta RepublikeSrbije;va{a diploma va`e}a u na{oj zemlji, te da imaprohodnost u inostranstvu.

STUDIJSKI PROGRAMIAkademske studije na FEFA traju 3-5 godina,u okviru dva studijska programa:

ekonomijamenad`mentPo zavr{etku prve tri godine akademskih

studija i sticanju 180 ESPB bodova student sti~ezvanje BACHELOR ekonomije/menad`menta.

Po zavr{etku ~etvrte godine akademskihstudija (I godina Master studija) i sticanjuukupno 240 ESPB bodova, student sti~e zvan-je DIPLOMIRANI ekonomista/menad`er.

FEFA METODKako su profesori FEFA stekli iskustva nauglednim svetskim univerzitetima, na~in nakoji danas prenose znanje FEFA studentima jesli~an onome koji su i sami pro{li. Pored teo-retskog znanja, studenti razvijaju ve{tine iprakti~ne sposobnosti kroz:

aktivno u~e{}e u nastavi, rad u radionicama,na studijama slu~aja, u simulacijama, inter-aktivnim prezentacijama;razvoj analiti~kih ve{tina, fokusiranje nare{avanje realnih ekonomskih i menad`er-skih zadataka;stalan rad na razvoju novih ideja, poslovnihkoncepata i istra`iva~kih aktivnosti;razvijanje ve{tina komunikacije i timskog rada.

Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju

XIVODI^ utorak, 31. maj 2011.

Educons – beskona~ni izbor mogu}nosti

Univerzitet EDUCONSformiran je 2008. go-dine kao moderna na-u~no-obrazovna usta-nova u ~ijem sastavuse nalaze: Fakultet za

uslu`ni biznis, Fakultet poslovneekonomije, Fakultet za{tite `i-votne sredine, Fakultet ekolo{kepoljoprivrede i Akademija kla-si~nog slikarstva.

Na fakultetima studenti seobrazuju na osnovnim akadem-skim, diplomskim akademskim(master), specijalisti~kim i dok-torskim studijama, u skladu saBolonjskim procesom. Svi studij-ski programi su akreditovani.

Kao akademska zajednica na-stavnika, istra`iva~a, umetnika istudenata, misiju ovog univerzite-ta ~ini razvoj obrazovanja, uskla-|enost nastavnih programa sevropskim iskustvima i trendovi-ma, atraktivnost i konkurentnostnastavnih programa na nacional-nom i internacionalnom nivou.

Usvajanje novih znanja iz ob-

lasti ekonomije, menad`menta,za{tite `ivotne sredine (alterna-tivni izvori energije i energetskaefikasnost) i ekolo{ka poljopri-vreda ~ine osnove strate{ke vi-zije koncepta razvoja Unverzite-ta Educons - koncept odr`ivograzvoja. Pritom, Educons delu-je sa usvojenim principima vi-soko dru{tvene odgovorne in-stitucije.

Vizija Univerziteta je mode-ran, autonoman, integrisan uakademsku zajednicu Vojvodinei Srbije, partner sa privredom,dru{tvenom zajednicom i presti-`nim univerzitetima u svetu(Educons je pokreta~ osnivanjaAlijanse Univerziteta centralnei isto~ne Evrope ACEU –www.aceu-edu.org), koji obrazu-je kvalitetne stru~njake za prome-ne u dinami~nom okru`enju.

Univerzitet Educons je do sa-da sa privrednim organizacija-ma, lokalnim samoupravama, fi-

nansijskim organizacijama, jav-nim preduze}ima, pokrajinskimsekretarijatima i drugim organi-zacijama zaklju~io vi{e od 50Sporazuma o poslovnom pove-zivanju (Komercijalna banka,Mlekoprodukt, Osiguranje DeltaGenerali, BB Minaquva, Hypo-Alpe Adria Bank, Nectar DOO,Gradska uprava Grada Sobmora,Institut za pesticide i za{titu `i-votne sredine Beograd...). Za-klju~ivanje Sporazuma otvaramogu}nosti saradnje u vi{e obla-sti: organizovanje izvo|enja stu-dentske prakse radi sticanjaprakti~nih znanja i pripremestudenata za prvo zapo{ljavanje,kao i za upoznavanje potencijal-nih poslodavaca sa kvalitetom,znanjem i sposobnostima budu-}ih diplomaca Univerziteta, sa-radnja na upisu i stipendiranjunovih i odabranih sada{njih stu-denata, obuka i obrazovanje me-nad`erskih struktura, saradnjana nau~no-istra`iva~kim i ko-mercijalnim projektima, organi-

zovanje tematskih i grupnih po-seta studenata organizacijama…

U skladu sa povezivanjem saprivredom Educons je osnovao iAlumni klub EDUCONS kaodobrovoljne asocijacije studena-ta koji su diplomirali, magistrira-li i doktorirali na fakultetimaUniverziteta Educons. Alumniklub nastoji da zadr`i kontakte sasvojim diplomcima i oja~a po-slovne i dru{tvene veze izme|ubiv{ih i sada{njih studenata Uni-verziteta. Danas Alumni klubima ~ast da se pohvali da brojita~no 100 ~lanova.

Obrazovna misija UniverzitetaEDUCONS je da studentima

omogu}i sticanje znanja u skla-du sa aktuelnim potrebama pri-vrede putem studentskih progra-ma koji korespondiraju sa me|u-narodnim nau~nim trendovima.

Kvalitetnim obrazovanjem do-bijate mogu}nost da birate posao,a neznanjem posao bira Vas!

UNIVERZITET EDUCONS

Vojvode Putnika BB, 21208Sremska Kamenica

Kontakti: tel. 021/489-36-10, e-mail: info@educons.edu.rs

utorak, 31. maj 2011.

XII VODI^Prof. dr Mi}a Jovanovi}, rektor Megatrend univerziteta

Na{im studentima otvaramo planetarne obrazovne vidike

M egatrend se da-nas nalazi usvojoj tre}oj fazirazvoja, koja senaziva interna-cionalizacijom

Megatrend univerziteta. Usvetu postoje ~etiri institucijeMegatrenda: Vienna Interna-tional University (Be~), Insti-tut de management de Bozi-noff (Pariz), West London Bu-siness School (London) i pos-lovna {kola Teogaku TrainingSchool (Tokio) koja je od 20.maja ove godine prerasla uMegatrend University World-wide Japan. Na osnovu togastudenti iz Azijsko-pacifi~kogregiona mo}i }e da prate pro-gram Megatrend univerzitetau Beogradu, Be~u i Londonu,s obzirom na te{ku situacijukroz koju stanovnici Japanatrenutno prolaze - ka`e prof. drMi}a Jovanovi}, rektor Mega-trend univerziteta u Beogradu.

Nedavno je po~eo da radiMegatrend me|unarodni uni-verzitet u Be~u. Ka ite nam kosu va{i studenti i kakve pro-grame nudite ?

- Na najmla|oj inostranojinstituciji u okviru Megatrend

univerziteta Vienna Internati-onal University u Be~u ne-davno je diplomirala prva ge-neracija studenata. Ceremo-nija dodele diploma bila je 20.maja u impozantnom zdanjuIndustrijske komore u Be~u.Zanimljivo je da su diplomedodeljene studentima 19 naci-ja, {to Megatrend univerzitet~ini zaista planetarnim uni-

verzitetom. Ina~e, iako je na-jmla|a institucija na{e glob-alne obrazovne mre`e, ViennaInternational University imatridesetogodi{nju tradiciju.

[ta internacionalizacijazna~i za va{e studente?

- Zna~i mnogo. Na{im stu-dentima otvaramo planetarneobrazovne vidike, najnovijadostignu}a u podru~ju obra-zovanja, najsavremenije svet-ske projekte kada je nauka upitanju. Studenti Megatrenduniverziteta nemaju nikakvelimite, svet je postao mali i zana{e aktuelne studente, kao iza one koji su diplomirali.

Da li studenti iz Srbije imajumogu}nost da osnovne studi-je nastave na nekoj od ovih{kola u inostranstvu, ili samomaster i doktorske studije?

- S obzirom na to da su svina{i studijski programi akred-itovani i pa`ljivo kreirani dazadovolje najvi{e standardestudiranja, na{i studenti ima-

ju mogu}nost da bilo kad i utoku studija nastave studiran-je u inostranstvu na na{im in-stitucijama u Be~u, Londonu,Parizu i Tokiju, kao i na bilokom drugom svetskom uni-verzitetu.

Na kojim fakultetima o~e-kujete najve}e interesovanjeza upis i koliko iznose {kola-rine na fakultetima va{eguniverziteta?

- Najve}e interesovanje ovegodine o~ekujemo na Fakulte-tu za poslovne studije, Fakul-tetu za kulturu i medije, ali i nana{im fakultetima koji spre-maju decu za „profesije bu-du}nosti“ - Fakultetu za kom-pjuterske nauke, Fakultetu zame|unarodnu ekonomiju,Fakultetu za biofarming... Ce-ne {kolarina su kod nas napro{logodi{njem nivou i iz-nosi 1.500 evra u dinarskojprotivvrednosti. Kada se uz-mu u obzir {kolarine na dr-

`avnim fakultetima i ~injenicada se jako mali deo finansira izbud`eta onda je studiranje nafakultetima Megatrend uni-verziteta isplativije. [kolarinuje mogu}e platiti odjednom, udve rate, ali i ~ekovima.

Nedavno ste dodelili sti-pendije novobeogradskimu~enicima za studije na Me-gatrendu. Mogu li i drugi dara~unaju na to, odnosno dali je praksa da se najbolji stu-denti osloba|aju pla}anja{kolarine?

- U saradnji sa op{tinomNovi Beograd i {est novobeo-gradskih srednjih {kola rodila

se ideja da Megatrend univer-zitet pomogne odli~nim novo-beogradskim srednjo{kolci-ma, koji nemaju materijalneuslove za nastavak {kolovanja.@eleli smo da ovim gestompodstaknemo i druge visoko-

{kolske ustanove u zemlji dasvako da doprinos u smisluprilike za na{u dobru decu,koja zbog ekonomske situacijenisu u prilici da postanu vr-hunski stru~njaci. Megatrendje ina~e i do sada stipendiraonajbolje plasirane kandidatena prijemnom ispitu na svojih11 fakulteta i tri visoke {kole uSrbiji. V. S.

Besplatna pripremna nastava

Organizujete besplatnu pripremnu nastavu za one koji bi eleli da upi{uneki od fakulteta Megatrend univerziteta. Do kada zainteresovani kan-didati mogu da se prijave, gde i kome?

- Na Megatred univerzitetu svake subote u podne, u okviru manifestacije „Daniotvorenih vrata“ te~e razgovor sa budu}im studentima i besplatna pripremna nas-tava, za sve koji su izabrali da studiraju na jednom od 11 fakulteta najve}eg pri-vatnog univerziteta u Evropi.

Na{i studenti imaju mogu}nost da nastave studiranje u inostranstvu: Mi}a Jovanovi}

Kada se uzmu u obzir {kolarine nadr`avnim fakultetima i ~injenica da se jako mali deo finansira iz bud`eta,onda je studiranje na fakultetimaMegatrend univerziteta isplativije

Megatrend je i do sada stipendirao najbolje plasirane kandidate na prijemnom ispitu na svojih 11 fakulteta i tri visoke {kole u Srbiji

XIIIVODI^ utorak, 31. maj 2011.

utorak, 31. maj 2011.

XIV VODI^

European UniversityBelgrade, Budimska 8, Carigradska 28, Tel: +381 11 3341-583, Fax: 3229-392

www.eu.ac.rs; e-mail: eu@eu.ac.rs

Osnovan 1984. godine. Osniva~ i Rektor Prof. dr Milija Ze~evi}

Fakultet za evropski biznis i marketing AKREDITOVANI PROGRAMI:

OSNOVNIH, MASTER I DOKTORSKIH STUDIJAMese~na {kolarina za I godinu osnovnih studija iznosi EUR 120.

Beograd, Vojvode Dobrnjca 15, Tel: 3392 996, 3392 992, 3392 727

Fakultet za in`enjerski internacionalni menad`mentAKREDITOVANI PROGRAMI:

OSNOVNIH, MASTER I DOKTORSKIH STUDIJAMese~na {kolarina za I godinu osnovnih studija iznosi EUR 120. Beograd, Carigradska 28, 32 Tel: 3228 821, 3248 702, 3225 598

Nova akademija umetnosti AKREDITOVANI PROGRAMI:

OSNOVNIH, MASTER I DOKTORSKIH STUDIJAInformacije: Beograd, Carigradska 26, Tel: 065 696 8490

Evropski Univerzitet

Beorad, Budimska 8, Carigradska 28, Tel: +381 11 3341-583, Faks: 3229-392

www.eu.ac.rs; e-mail: eu@eu.ac.rs

Prof. dr Milija Ze~evi},

Profesor Emeritus

Rektor, vlasnik i osniva~

Evropskog univerziteta, Beograd

Evropski Univerzitet kao obrazovno nau~na us-

tanova u saradwi sa svojim ~lanicama realizuje pro-

jekte u funkciji mira, boqeg ivota i razvoja biznisa

u svetu.

Strate{ki projekti su u funkciji prioriteta

programa evroatlantskih integracija i u funkciji razvoja multinacional-

nih i transnacionalnih kompanija.

Evropa je multikulturna i multijezi~ka sredina, koju ~ini preko 40 zemaqa

i u kojoj se govori 70 razli~itih jezika.

Nezaobilazni ~inilac evropske privrede je privreda dr`ava Evropske unije.

Dono{ewem evropskog ustava i {irewem Evropske unije ostvaruje se san

integracionih procesa i povezivawe svih dr`ava i naroda Evrope.

Budite studenti, magistranti i doktoranti Evropskog univerziteta. Budite

u~esnici stvarawa nove Evrope i novog Sveta.

S po{tovawem,

Profesor dr Milija Ze~evi}

Rektor Evropskog Univerziteta

EU

A kademija lepih umetnos-ti osnovana je 1997. go-dine. Za sve ove godinepostojanja pro{li smo

naporan put da bismo stigli do ug-leda koji danas imamo u oblastiobrazovanja. Kao prva privatna vi-soko{kolska ustanova u poljuumetnosti, ALU je, sa ponosommo`emo re}i, davno pro{la sve„de~ije bolesti“ i sada se di~i uspes-ima koje njeni diplomci posti`u una{oj zemlji i inostranstvu. Intere-santno je napomenuti da je ALUujedno i prvi privatni fakultet sadozvolom za ~etvorogodi{nje stu-dije u {irem regionu.

U cilju bolje pripremljenostikandidata za polaganje prijemnih

ispita opet smo se potrudili da impru`imo besplatnu, kvalitetnu istru~nu pripremu.

@elja nam je da {to ve}i brojbudu}ih studenata do|e do infor-macija o tome koje studijske pro-grame realizuje Akademija lepihumetnosti i koji nivo stru~nostidiplomac ALU mo`e posti}i.

Ponuda iz oblasti obrazovanja jesvake godine sve ve}a i zaista nijelako odabrati ustanovu koja zaslu-`uje da joj se uka`e poverenje. Zbogtoga sve budu}e studente pozivamoda nam se jave, jer }e u razgovorusa nama sigurno dobiti potpune in-formacije o uslovima studiranja naALU. Nadamo se da }emo im na tajna~in olak{ati budu}i izbor.

Akademija lepih umetnosti upisuje petnaestu generaciju studenata

Ponosni na uspehe svojih diplomaca

Na samom po~etku svoga rada Akademija lepihumetnosti je 1997. godine organizovala imuzi~ke akademske studije. Upis studenata na

ove studije vr{en je sve do {kolske 2010/2011. godine.Kada je ALU 2008. godine u{la u proces akreditaci-

je, posle kratkog vremena do{lo se do zaklju~ka daakreditacija nema opravdanja. Problem je u ekonom-skim razlozima. Primenom standarda i postupanjempo slobodnim uverenjima ~lanova Komisije za akred-itaciju dolazi se do previsoke cene {kolarine (iznad15.000 evra).

Re{enje je na|eno osnivanjem Konzervatorijuma iuspostavljanjem saradnje sa PRAYNER KONSERVA-TORIUMOM iz Be~a. Ovaj konzervatorijum postoji od

1905. godine. Na njemu trenutno studira 750 studena-ta. Njihove diplome su internacionalne – priznate su uSAD, Evropskoj uniji i Aziji.

Nastava se odr`ava u Beogradu i delimi~no, akopostoje uslovi, u mestu prebivali{ta studenta.Diplome izdaju oba konzervatorijuma. Postoje vari-jante nastavka akademskih studija na drugim us-tanovama. Na ovaj na~in postigli smo znatno manjetro{kove {kolovanja, bolji kvalitet nastave, pravo stu-denta da izabere predmetnog nastavnika i predmetekoje `eli da slu{a.

Po~etkom rada beogradskog konzervatorijuma uv-ereni smo da smo otvorili novu stranicu budu}e re-forme visokog obrazovanja u Srbiji.

Prvi muzi~ki konzervatorijum u Srbiji

XVVODI^ utorak, 31. maj 2011.

11000 BEOGRADKraqice Marije 73

Telefon: 011/3042-300Faks: 011/2424-069

E-mail: bbse@bbs.edu.rsInternet adresa: www.bbs.edu.rs

BEOGRADSKA POSLOVNA [KOLAVISOKA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

U prvu godinu osnovnih studija visokog obrazovawa Beogradska poslovna {kola- Visoka {kola strukovnih studija upisa}e ukupno 1200 studenata, od toga:

- 200 studenata koji se finansiraju iz buxeta,- 1000 studenata koji pla}aju {kolarinu,na slede}im studijskim programima:

STUDIJSKI PROGRAM BROJ STUDENATA1. Poslovna informatika i elektronski biznis 35 1652. Menad`ment 35 1653. Finansije, ra~unovodstvo i bankarstvo 60 3404. Marketing i trgovina 35 1655. Porezi i carine 35 165

U prvu godinu osnovnih strukovnih studija visokog obrazovawa mo`e se upisatilice sa ste~enim sredwim obrazovawem.

Svi kandidati pola`u prijemni ispit iz dva predmeta od {est dole navedenih,po sopstvenom izboru:

1. Ekonomija 2. Sociologija 3. Ekonomika preduze}a4. Matematika 5. Statistika 4. Informatika

Prijavqivawe kandidata: 22., 23. i 24. juna 2011. godineod 9,00 do 14,00 ~asova

Prijemni ispit pola`e se 30. juna 2011. godine, prema rasporedu objavqenom u [koli.

NAKNADA ZA POLAGAWE PRIJEMNOG ISPITA IZNOSI 5.000 DINARA.

Uslovi za odre|ivawe redosleda kandidata, konkursni rokovi i ostali uslovibi}e uskla|eni sa odredbama Zajedni~kog konkursa.

BEOGRADSKA POSLOVNA [KOLA

- VISOKA [KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA (BP[ – V[SS)

Najpopularnija dr`avna visoko{kolska ustanova u Srbiji, na obrazovnoj

mapi prostora biv{e Jugoslavije nalazi se jo{ od 1956. godine, najve}a poslov-

na {kola na Balkanu, realizuje savremene akreditovane studijske programe vi-

sokog obrazovawa – na nivou osnovnih i specijalisti~kih strukovnih studija.

ZNAWEM U BUDU]NOST

U septembru 2007. god. akreditovano je pet studijskih programa prvog stepena

visokog strukovnog obrazovawa: Poslovna informatika i elektronski biznis,

Menaxment, Finansije, ra~unovodstvo i bankarstvo, Marketing i trgovina,

Porezi i carine i izdata dozvola za rad. Zavr{etkom ovog stepena visokog obra-

zovawa student sti~e 180 ESPB bodova. Krajem 2010. godine akreditovana su i 3

studijska programa drugog stepena visokog obrazovawa – specijalisti~ke strukov-

ne studije: Menaxment ra~unovodstva, kontrola i revizija, Strategijski finansi-

jski menaxment i Menaxment poslovnih procesa, ~ijim zavr{etkom student sti~e

dodatnih 60, odnosno ukupno 240 ESPB bodova.

BP[-V[SS nastoji da kroz stru~nu praksu i druge oblike saradwe sa privre-

dom i vanprivrednim subjektima studentima omogu}i ne samo sticawe teoretskih

znawa, nego i prakti~nih ve{tina koje im omogu}avaju da se, gotovo iz {kolske klu-

pe, ukqu~e u proces rada. Studentima [kole omogu}eno je da stru~nu praksu re-

alizuju u nekoj od 1.200 kompanija i ustanova pri ~emu je zna~ajan broj studenata do-

bio posao upravo u firmi u kojoj je odradio stru~nu praksu.

U KORAK SA EVROPSKIM OBRAZOVAWEM

Svi studijski programi koji se realizuju u BP[-V[SS usagla{eni su sa studijskim

programima najpoznatijih poslovnih {kola u Evropi i svetu. U oblasti me|unarodne

saradwe odli~na saradwa ostvarena je sa nema~kom Berufs akademijom iz Mozbaha sa

kojom se dogovaraju aktivnosti vezane za studirawe po takozvanom dualnom sistemu i

vr{i razmena profesora i studenata. Tako|e, dobra je saradwa sa Notingemskom

poslovnom {kolom iz V.Britanije, Univerzitetom „Aristotel“ iz Soluna i mnogim

drugim visoko{kolskim ustanovama iz Evrope i sa podru~ja biv{e SFRJ. [kola je od

2005. god. ~lanica Asocijacije ameri~kih dr`avnih koled`a, koja obuhvata preko 95

odsto akreditovanih koled`a u SAD, a ~lan je i Ameri~ke kongresne biblioteke, na-

jstarije ameri~ke dr`avne kulturne institucije i najve}e biblioteke na svetu, sa fon-

dom od 130 miliona bibliote~kih jedinica {to omogu}ava studentima najkvalitetni-

je studije, razmenu ud`benika i stru~ne literature. Tako|e, stalno se ula`e i u us-

avr{avawe nastavnog kadra koji ~ine profesori univerziteta, 42 doktora nauka, 25

magistara, 24 stru~nih saradnika.

Ula`ite u znawe, ula`ite u budu}nost - upi{ite se u Beogradsku poslovnu

{kolu - Visoku {kolu strukovnih studija.

utorak, 31. maj 2011.

XVI VODI^

Ma{inski fakultet Uni-

verziteta u Beogradu je

institucija nacional-

nog zna~aja koja samostalno posto-

ji, ivi i radi jo{ od 1948. godine

i predstavqa osnov razvoja ma-

{inske nauke i industrije u Srbi-

ji. Najstarija je i najve}a visoko-

{kolska i nau~na ustanova u na-

{oj zemqi u oblasti ma{instva.

Na fakultetu trenutno studira

oko 3.000 studenata o kojima brine

blizu 400 zaposlenih, od toga oko

200 u nastavi.

Po~ev od {kolske 2005/06. go-

dine, studije na Ma{inskom fa-

kultetu Univerziteta u Beogra-

du izvode se po novim nastavnim

planovima i programima, osavre-

mewenim i uskla|enim sa me|u-

narodnim standardima obrazova-

wa (Bolowska deklaracija). Svi

studijski programi Ma{inskog

fakulteta u Beogradu su akredi-

tovani u prvom akreditacionom

krugu od strane dr`avne Komisi-

je za akreditaciju i proveru kva-

liteta.

Budu}i studenti Ma{inskog

fakulteta mogu se opredeliti za:

Osnovne akademske studije koje

traju tri godine posle kojih stu-

dent sti~e zvawe – In`ewer ma-

{instva (B.Sc. = Ing.)Master akademske studije koje

traju jo{ dve godine (ukoliko se

student opredeli da nastavi

{kolovawe) posle kojih se sti~e

zvawe – Master in`ewer ma{in-

stva (M.Sc. = Dipl.-Ing.)Doktorske studije u trajawu od

tri godine posle kojih se sti~e

zvawe – Doktor nauka – ma{insko

in`ewerstvo (Ph.D. = Dr.-Ing.)Osobenosti Ma{inskog fa-

kulteta se ogledaju u {irini i

kvalitetu obrazovawa u oblasti

ma{instva {to ilustruju slede-

~e ~iwenice:

{irok izbor usmerewa u u`e

specijalizacije - 21 odsek/modul

Postepeno usmeravawe po `e-

qi studenta mo`e da zapo~ne i

od druge godine osnovnih studija,

dok su grupe usko specijalizova-

nih predmeta predvi|ene za di-

plomske akademske studije.

Master i doktorske studije iz-

vode se i na engleskom jeziku.

Studije su tesno povezane i sa

nau~no-istra`iva~kim radom

gde studenti aktivnim ukqu~e-

wem u pomenute procese sti~u

dragocena iskustva za budu}i rad

u nauci ili industriji.

Za upis u prvu godinu osnovnih

akademskih studija mogu da konku-

ri{u sva lica koja imaju zavr{enu

sredwu {kolu u ~etvorogodi{wem

trajawu. Kandidati koji konkuri-

{u za upis, pola`u prijemni ispit

samo iz predmeta matematika.

Kandidat koji je kao u~enik

tre}eg i/ili ~etvrtog razreda

sredwe {kole osvojio jedno od

prva tri mesta na republi~kom

takmi~ewu iz matematike, in-

formatike i ostalih disciplina

od zna~aja za studirawe tehnike,

odnosno na me|unarodnom takmi-

~ewu iz matematike, informati-

ke i ostalih disciplina od zna~a-

ja za studirawe tehnike, ne pola-

`e prijemni ispit, ve} po tom

osnovu sti~e maksimalni broj bo-

dova sa prijemnog ispita (60). Ta-

ko|e, pobednici disciplina u od-

govaraju~im takmi~ewima sred-

wih ma{inskih {kola na regio-

nalnom nivou, po tom osnovu do-

bijaju maksimalno 30 bodova.

Diploma Ma{inskog fakul-

teta Univerziteta u Beogradu je

priznata svuda u svetu.0

Univerzitet u Beogradu - Ma{inski fakultet

Visoka {kola modernog biznisa(MBS), kao mlada visoko{kol-ska akademska ustanova, ima

nameru da raste sa svojim studentimai da njihovo znanje i kompetencije bu-du mera njenog kvaliteta.

Sa svoja dva akreditovana studijskaprograma: Menad`ment u savreme-nom biznisu, na osnovnim akadem-skim studijama i Menad`ment u uslu`-nom biznisu, na master akademskimstudijama, koji su koncipirani po uzoruna aktuelne evropskestandarde u visoko-{kolskom obrazova-nju, Visoka {kola mo-dernog biznisa omo-gu}uje studentima dase osposobe za uspe{no vo|enje biznisau promenljivom globalnom okru`enju,afirmacijom profesionalizma, integrite-ta i posve}enosti. Na taj na~in studenti}e biti u mogu}nosti da uporede svojekvalifikacije sa kvalifikacijama kolega izdrugih evropskih zemalja, kao i da na-stave studije na sli~nim visokoobrazov-nim institucijama u Evropi.

Zavr{etkom osnovnih akademskihstudija studenti sti~u zvanje menad`er-bachelor (180 ESPB). Po zavr{etku pr-ve godine master akademskih studija,studenti sti~u akademsko zvanje diplo-mirani menad`er (240 ESPB), a nakonuspe{no zavr{ene druge godine masterakademskih studija i ste~enih 300ESPB, sti~u akademski naziv master -menad`er.

Akademske studije omogu}uju na-stavak {kolovanja, pa studenti posle za-

vr{enih osnovnih aka-demskih studija mo-gu upisati master, akasnije, ukoliko ele, idoktorske studije.

Moderan nastavniprogram, mladi i perspektivni nastav-nici, lepo opremljene u~ionice i ljuba-zno administrativno osoblje je ono {too~ekuje budu}e studente u Visokoj{koli modernog biznisa.

Detaljne informacije o uslovimaupisa mogu se dobiti na sajtu {kole:

www.mbs.edu.rs

Visoka {kola modernog biznisa Beograd

Moderan program i perspektivni nastavnici

XVIIVODI^ utorak, 31. maj 2011.

utorak, 31. maj 2011.

XVIII VODI^

S AE Institut Beograd, svetskiobrazovni lider iz oblasti di-gitalnih medija zajedno sa„PFI Studios“, najve}imfilmskim studijom u jugoi-sto~noj Evropi, zna~ajnim

delom sistema Pink Media Group(PMG) - najuspe{nije komercijalnemedijske grupacije na Balkanu, po-nosno raspisuje konkurs za ograni-~en broj stipendija koje se odnose nastudiranje Diploma programa naSAE Institutu Beograd.

Stipendije „PFI Studios“ su name-njene najtalentovanijim mladim kre-ativcima u sve ~etiri oblasti koje mo-`ete poha|ati na ovom presti`nomsvetskom fakultetu: Filmska produk-cija, Muzi~ka produkcija, Web&Multimedia i 3D animacija, a stipen-dije uklju~uju vrednost od polovinestandardne cene studiranja na SAEInstitutu Beograd.

Na konkursu mogu u~estvovatisve zainteresovane osobe dobrogpoznavanja engleskog jezika, kreativ-nog razmi{ljanja sa velikom `eljomza rad i napredovanje u karijeri posvetskim standardima.

- „PFI Studios“ je izabrao najboljimogu}i na~in da pomogne svim ta-lentovanim ljudima koji ~esto, zbogfinansijskih razloga, ne mogu da pri-u{te najbolje obrazovanje u oblastikreativnih digitalnih medija. Pred-nost za stipendiranje da}emo najta-

lentovanijima i sigurni smo da }e sti-pendisti „PFI Studija” pokazati od-lu~nost i spremnost da zahvaljuju}iSAE Institutu Beograd i „PFI Studi-ju” postanu vrhunski profesionalci,kako iz oblasti filmske produkcije ,tako i iz muzi~ke produkcije , web di-zajna i 3D animacije” - isti~e EdvardTon~ev, direktor SAE Instituta u Be-ogradu.

SAE Institut je svetski obrazovnilider u oblasti digitalnih medija, a po-red Beograda postoji u preko pedesetgradova {irom sveta (Njujork, Lon-don, Dubai, Melburn…).

SAE Beograd radi punim kapaci-tetom, uklju~uju}i niz redovnih stu-dija i kurseva na sva ~etiri smera: Au-dio produkcija, Filmska produkcija,Web & Multimedija i 3D animacija.Svi na{i akademski programi akredi-tovani su od strane londonskogMiddlesex University, jednog odnajpoznatijeg Univerziteta u VelikojBritaniji.

- Sa SAE diplomom u rukamamo`ete raditi bilo gde u svetu. Kao{to je internacionalna praksa SAE In-stituta, i studentima iz Srbije i iz regi-ona obezbe|ena su kvalitetna preda-vanja i treninzi, kao i pa`ljivo izabra-na praksa iz sva ~etiri smera. Fakul-tet raspola`e najsavremenijim ure|a-jima i opremom, a stru~ni predava~ipredaju po jedinstvenom nastavnomprogramu – oprobanom miksu teo-

rijske i prakti~ne nastave. Dakle, dabi do kraja {kolovanja osposobiliprofesionalne kadrove u~enicima setokom studiranja zadaje niz prakti~-nih zadataka u cilju razumevanja sa-vremene medijske produkcije.Tako-|e, pored akademskih programaSAE Institut nudi i niz izuzetnoatraktivnih i savremenih kurseva utrajanju od dva dana do tri meseca.Sve informacije mo`ete pogledati nana{em sajtu www.belgrade.sae.edu “– ponosno ka`e Edvard Ton~ev, di-rektor SAE Instituta Beograd.

Detalje o konkursu za “PFI Studi-os” stipendije na ovom presti`nomfakultetu mo`ete dobiti na broju te-lefona 011 2626632, na mail adresibelgrade@sae.edu ili dolaskom li~-no na SAE Institut Beograd, u ^ikaLjubinu 8.

Dobrodo{li!

Stipendije „PFI Studios“ na SAE Institutu Beograd

Diploma priznata u celom svetu

Dragi prijatelji,Nova sezona kratkih kurseva po~inje!

Priklju~ite se i iskoristite letnji popust na na{e najbolje kurseve!Registrujte se {to pre, broj mesta na svakom kursu je ograni~en.

Course Starts Duration Old Price Summer 2011 Limited Period Price

Web Design 7 June 12 weeks 790 399 EURDigital Video Production 8 June 8 weeks 490 299 EURElectronic Music Production7 June 12 weeks 790 399 EUR3D Animation 7 June 8 weeks 490 299 EUR

Ako ste zainteresovani za na{ Open Day 04.06. registrujte se na www.belgrade.sae.edu

Ukoliko ste zainteresovani za PFI Studios stipendije za na{e Diploma programe za junski rok kontaktirajte nas na 011/2626 632

XIXVODI^ utorak, 31. maj 2011.

F akultet politi~kih nauka uBeogradu vi{e od ~etrdesetgodina predstavlja vode}uinstituciju u oblasti visokogobrazovanja, koja je danasmoderna i otvorena {kola

demokratije i demokratske politi~kekulture.

Osnovan je 1968. godine kao prvanastavno-nau~na ustanova te vrste utada{njoj Jugoslaviji. Danas je pri-znati svetski obrazovni, nau~no-is-tra`iva~ki centar u kome mladi sti~uobrazovanje u oblastima politikolo-gije, me|unarodnih studija, novinar-stva i komunikologije i socijalne poli-tike i socijalnog rada.

- Novinarsko-komunikolo{kismer upisuju mladi ljudi posebnogsenzibiliteta, koji imaju jednu vrsturadoznalosti i ma{tovitosti. Njihov}e posao biti vezan za obra}anje jav-nosti, ali i formiranje javnog mnje-nja. Za ovaj i me|unarodni smer se

za svako mesto u proseku prijavi potri u~enika. Smer me|unarodni od-nosi maturante asocira na diploma-tiju, ali kasnije tokom studija mno-gi od njih se opredele za poslove ume|unarodnim organizacijama ipravne poslove, preko ministarsta-va i nevladinih organizacija – obja-{njava ^edomir ^upi}, {ef Odelje-nja za novinarstvo i komunikologi-ju na Fakultetu politi~kih nauka.

Oni koji ele da se bave politi~ko -analiti~kim poslovima i spoznaju sr`politi~kih problema, upisuju studijepolitikologije. Na ovom smeru {kolu-ju se kadrovi za dr`avnu administra-ciju, kao i za razne vrste specijalizova-nih agencija, sti~u se stru~na znanjakoja omogu}avaju profesionalno ba-vljenje poslovima analiti~ara i organi-zatora u dr`avnim organima, politi~-kim partijama, lokalnoj samoupravi,javnim slu`bama i korporacijama,kao i neprofitnim organizacijama.

- I poslednji, poseban smer u okvi-ru Fakulteta politi~kih nauka koji nepripada korpusu disciplina koje supolitikolo{ke, jeste socijalna politikai socijalni rad. To je zanimanje koje jeveoma atraktivno i koje dobro prola-zi kad je u pitanju zapo{ljavanje, i tou institucijama socijalne za{tite, usta-novama i slu`bama zdravstvene de-latnosti, u institucijama dr`avneuprave i lokalne samouprave, u obra-zovanim institucijama, dru{tveno-

humanitarnim organizacijama. Stu-dentima je omogu}ena i praksa u ne-kim od ovih ustanova. Oni tako po-red teorijskih znanja iz {irokog spek-tra sociolo{kih, politikolo{kih, psiho-lo{kih, ekonomskih i pravnih disci-plina u~e i kako ta znanja da prime-ne – ka`e profesor upi}.

Budu}i novinari ve} od prve godi-ne studija imaju priliku da se obu~eza rad u redakcijama. U medija cen-tru Fakulteta politi~kih nauka stu-denti pripremaju radio i televizijskeemisije, pi{u za fakultetski ~asopis isti~u prva iskustva u oblasti odnosa

sa javno{}u radom u PR slu`bi Fa-kulteta.

- Uskoro podi`emo jo{ dva spratau starom delu zgrade, gde }emo na-praviti veliki televizijski studio. Tako}e jednog dana, kad budu ulazili uprofesionalni svet elektronskih me-dijskih ku}a, studenti biti potpunoobu~eni za svoj budu}i poziv. Tako-|e, napravi}emo pravu redakciju za{tampano i desk za agencijsko novi-narstvo sa pedesetak mesta, gde }estudenti mo}i, da uz simulaciju pra-vog novinarskog rada, nau~e kako sesklapa list i sve uredni~ke poslove -isti~e upi}

Studenti odeljenja za me|unarod-nu politiku, kao i politikolo{kog sme-ra prakti~na znanja sti~u u Narodnojskup{tini Republike Srbije, u Narod-noj kancelariji predsednika Republi-ke, Centru za civilne vojne odnose,Kancelariji za evropske integracije idrugim dr`avnim institucijama.Imaju priliku i da u~estvuju u orga-nizaciji me|unarodnih skupova ikonferencija koje se odr`avaju {iromzemlje, kao i na samom Fakultetu.Gostuju}i na Fakultetu ministri, {e-fovi dr`ava, predsednici parlamenatai ambasadori prenose studentimasvoja profesionalna iskustva.

- To ima ne samo nau~nu ve} ikulturolo{ku i civilizacijsku poruku.Prilikom susreta sa tim ljudima stu-denti imaju susret sa razli~itim kul-

turama, civilizacijama, sa nekim ra-znolikim etni~kim i religijskim ka-rakteristikama. I u okviru sedam is-tra`iva~kih centara koji postoje naFakultetu (Centar za demokratiju,Centar za medije i medijska istra`i-vanja,Centar za me|unarodno hu-manitarno pravo i me|unarodne or-ganizacije, Centar za studije SAD,Centar za studije roda i politike iCentar za studije Dalekog istoka) stu-denti se edukuju kroz razne istra`i-va~ke projekte i imaju priliku daupoznaju teoreti~are iz SAD, Tunisa,Kine, Velike Britanije, Japana - ka`ena{ sagovornik.

Fakultet politi~kih nauka izrastaoje u modernu akademsku zajednicu,koja prati svetske nau~ne trendove.Otvorio se ka Univerzitetu u Beogra-du, jedan je od retkih fakulteta na ko-me gostuju profesori sa celog Univer-ziteta.

- Smatramo da taj multidiscipli-narni pristup daje fleksibilnost u oba-vljanju posla. Otvoreni smo za razli-~ita saznanja i pristupe, a znam da isvet nema predrasude kada je u pita-nju znanje. Svet tra`i ~oveka koji znai koji je koristan. Na{i studenti kadgod im se da {ansa pokazuju odli~nerezultate. Zato ovaj Fakultet ~ekamlade ljude koji znaju {ta ho}e, kojisu dosledni i istrajni u ostvarenju svo-jih ideja- zaklju~uje profesor upi}.

Senka Ignjatovi}

Fakultet politi~kih nauka – ju~e, danas, sutra

Prava {kola demokratije

Me|unarodna saradnja

Fakultet je na nivou osnovnih i master stu-dija sklopio nekoliko zna~ajnih ugovora sa fa-kultetima iz Velike Britanije, SAD, Austrije, Fran-cuske, Italije. Godinama postoji saradnja sa Fa-kultetom politi~kih nauka iz Podgorice i Fakul-tetom politi~kih znanosti iz Zagreba, sa odse-kom Pravnog fakulteta iz Skoplja, kao i sa dvafakulteta iz Ljubljanje - Fakultetom za politi~kevede i Fakultetom dru`bene vede.

Na{i studenti kad god im se da {ansa pokazujuodli~ne rezultate: ^edomir ^upi}

utorak, 31. maj 2011.

XX VODI^

E konomski fakultet u Beogradu je moderna {kola sa vi{e od sedam decenija dugomtradicijom. S ponosom isti~emo da danas iza nas stoji vi{e od 40.000 diplomiranihekonomista, preko 2000 magistara i preko 700 doktora ekonomskih nauka kojiuspe{no rade u bankama, osiguravaju}im kompanijama, proizvodnim i trgovinskimorganizacijama, na univerzitetima, u konsultantskim, revizorskim i brokerskimku}ama, institutima, srednjim {kolama, marketin{kim agencijama, Vladi Republike

Srbije, dr`avnoj administraciji itd. Valorizaciju znanja ste~enih na na{em fakultetu mnogi su,bez problema, postigli na inostranim univerzitetima, vode}im svetskim kompanijama ime|unarodnim ekonomskim institucijama.

Pored 74 godine duge tradicije, liderstvo u obrazovanju ekonomista obezbe|uje nam snaga kolek-tiva, zaokru`en obrazovni sistem, fleksibilnost u odnosu na promene u okru`enju, kao i zna~ajname|unarodna saradnja uspostavljena s presti`nim evropskim i ameri~kim univerzitetima.

Ekonomski fakultet u Beogradu je akreditovana visoko{kolska institucija. Obrazovanje je or-ganizovano u tri ciklusa. Prvi ciklus obuhvata osnovne akademske studije koje traju 4 godine~ijim se zavr{etkom sti~e stru~ni naziv diplomiranog ekonomiste (sa nazna~enim modulom).Drugi ciklus studija su master akademske studije u jednogodi{njem trajanju sa akademskimnazivom mastera, dok tre}i ciklus studija predstavljaju trogodi{nje doktorske studije, po ~ijemokon~anju se dobija titula doktora ekonomskih nauka. O studijskim programima i modulimaosnovnih akademskih studija i master akademskih studija, kao i doktorskih studija mo`ete seposebno informisati preko sajta Fakulteta.

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Liderstvo u obrazovanju ekonomista

XXIVODI^ utorak, 31. maj 2011.

Mladi smatraju da je Medi-cinski fakultet najpresti-`nija visoko{kolska usta-nova u Ni{u, ali da je tajfakultet najte`e i upisati.To je pokazalo istra iva-

nje ni{ke agencije Lubris extra, sprove-deno od 21. aprila do 16. maja ove go-dine, na uzorku od 892 maturanta. Naj-ve}i broj maturanata, oko 35 odsto,opredelilo se za ovakve odgovore.

„Najpresti niji“ fakultet }e ove godi-ne upisati ukupno 450 bruco{a, od ko-jih 180 na integrisanim studijama me-dicine, po 60 na integrisanim studija-ma stomatologije i farmacije, a 150 nastrukovnim studijama sa kojih }e „iza-}i“ strukovne medicinske sestre (tehni-~ari), zubni proteti~ari, oralni higijeni-~ari i sanitarno- ekolo{ki in`enjeri.

Svi budu}i doktori, stomatolozi ifarmaceuti bi}e na bud`etu, dok }esvi bruco{i na strukovnim studijamasami pla}ati {kolovanje.

Razlog za besplatno studiranje ve-}eg dela bruco{a le`i u ~injenici da sunjihove studije skupe - farmacija i sto-matologija ko{taju 120.000 dinara,dok su strukovne studije duplo jeftini-je (60.000 dinara). Dekan Medicin-skog fakulteta Milan Vi{nji} ka`e dafakultet na ovaj na~in izlazi u susretgra|anima koji su siroma{ni, a da setakvom cenovnom politikom pokriva-ju osnovni tro{kovi fakulteta. Jer, ciljMedicinskog „nije da bude profitabil-na, ve} edukativna i nau~na ustanova“.

- Ta~no je da na posao u Ni{u ~eka-ju i lekari i stomatolozi. Li~no mislimda ih je ve} dovoljno, ali nemam pra-vo nikome da zabranim da se {koluje,a i veliki broj na{ih studenata nalaziposao van Ni{a, u Crnoj Gori, BIH,Nema~koj, [vedskoj, Norve{koj, SAD.Najve}i gubitak i na{a nesre}a je {tonam odlaze najbolji. Kako bi se takavtrend promenio, Medicinski fakultet}e vrlo brzo potpisati ugovor sa Kli-ni~kim centrom Ni{, koji }e omogu}i-ti da se svake godine u KC zaposli iz-vestan broj najboljih studenata. O~e-kujem da kasnije potpi{emo isti ugo-vor i sa svim drugim zdravstvenimustanovama u Ni{u koje su nastavnabaza na{eg fakulteta. Na taj na~in }e seuvek obezbe|ivati posao za 10 do 15najboljih studenata u generaciji. Tone}e biti profesorska deca, po{to mive} nekoliko godina biramo najboljegstudenta na konkursu, a svi koji se ja-ve moraju da pola`u test znanja. Kako

prose~na ocena na studijama i rezul-tati sa testa nose po 50 odsto poena,doga|alo se da za najboljeg studentaproglasimo nekog sa prosekom 9,40,a ne onog sa prosekom 10. I to radimojedini u Srbiji - ka`e Vi{nji}.

Prema dostupnim podacima, ni{kiMedicinski fakultet jedini u Srbiji zah-teva i da se prilikom upisa doktorskihstudija pola`e prijemni ispit. On je pr-vi akreditovani fakultet Univerziteta uNi{u. U maju 2008. dobio je uverenjeo akreditaciji 16 studijskih programana osnovnim, akademskim, specijali-sti~kim i doktorskim integrisanimstudijama medicine, stomatologije ifarmacije, kao i strukovnim studija-ma. Najve}i uspeh je ~injenica da je

on jedini fakultet u Srbiji koji imaevropsku eksternu evaluaciju. Nakonapliciranja i posete eksperta Evropskeunije, ni{ki Medicinski fakultet je u ja-nuaru pro{le godine dobio odluku oeksternoj evaluaciji, koja je „garant“kvaliteta obrazovanja.

- Mi smo sada, prakti~no, integri-sani Univerzitet medicinskih nauka,sa ~etiri razli~ita fakulteta, mada for-malno nemamo takav status, jer to za-kon ne dopu{ta. Koristimo jedinstve-ne potencijale, kakvi su jedan Institutza biohemiju, jedna katedra za hirur-giju ili internu medicinu, koji „pokri-vaju“ sve studijske programe. Ukoli-ko to zakon dozvoli, u sastav budu}eguniverziteta medicinskih nauka treba-lo bi da u|u i na{e nastavne baze, aline kao deo univerziteta ve} kroz svojepredstavnike u zajedni~kom bordu,koji bi odlu~ivao o regionalnoj strate-giji zdravstva, odnosno glavnim prav-cima, programima i projektima. Li~-no, menjao bih i neka druga re{enja uobrazovanju, koje mora da oslu{kujepotrebe `ivota i tr`i{ta. Mislim da bifakulteti trebalo da akredituju 10, 20,50 programa, {to ne zna~i da bi pro-grami morali i da se izvode. Ali, akovidimo da tr`i{tu ne treba jo{ lekara,smanji}emo njihov upis, ali }emo, re-cimo, zapo~eti ili poja~ati {kolovanjefizioterapeuta, ekologa ili geneti~ara.Moramo da pratimo ono {to svet ve}radi - ka`e Vi{nji}.

Ovaj fakultet blisko sara|uje kako

sa doma}im ustanovama medicine,me|u kojima je i VMA, tako i sa ino-stranim. Skoro da nema dana da ne-ko od njihovih doktoranata, specija-lizanata ili nastavnika nije na eduka-ciji u zdravstvenim i nau~nim usta-novama Evrope. Godi{nje se oko 250nau~nih radova nastavnika sa ovogfakulteta na|e na presti`noj SCI listi.

Poslednjih godina fakultet je do-gra|en, dobio je i novi kongresni cen-tar i moderno je opremljen. U jednojod fakultetskih laboratorija ve} du`eod godinu dana rade se istra`ivanjana mati~nim }elijama. Uskoro }e bitinapravljene jo{ dve moderne labora-torije, u kojima }e se obavljati istra`i-vanja iz genomike, u saradnji sastru~njacima iz nema~kog Getinge-ma i- proteonike. Ovakva istra`ivanjana Balkanu se jo{ ne rade.

Z. Miladinovi}

Medicinski fakultet, najpresti`nija visoko{kolska ustanova Univerziteta u Ni{u

Evropska unija potvrdila kvalitet

Na{ cilj nije da budemo profitabilna ve} edukativna i nau~na ustanova: Milan Vi{nji}

Prvi put

- Ove {kolske godine upisa}emo prvu gen-eraciju na akreditovanom programu menad`-ment u zdravstvu. Akreditovali smo i akadem-ske specijalizacije medicina u farmaciji. Ciljnam je da farmaceute edukujemo da vi{e zna-ju o medicini, a ne samo o lekovima. Verovat-no }emo izmeniti i program na studijama far-macije jer `elimo da farmaciju pribli`imo me-dicini i da ona bude u slu`bi medicine - ka`edekan Vi{nji}.

Veliki broj na{ih studenata nalazi posao van Ni{a, u Crnoj Gori, BIH, Nema~koj, [vedskoj, Norve{koj, SAD. Najve}i gubitak i na{a nesre}a je {to nam odlaze najbolji

utorak, 31. maj 2011.

XXII VODI^

U niverzitet Singidunumima izuzetno razvijenusaradnju sa ve}im bro-jem univerziteta iz Evro-pe, SAD i NR Kine. Re~ jeod oko 32 univerziteta iz

SAD, Velike Britanije, Italije, [pani-je, Ma|arske, NR Kine, Slovenije,Bosne i Hercegovine, Crne Gore idrugih zemalja. Ova saradnja je izu-zetno va`na za unapre|enje nastav-nih planova, programa kao i razme-nu nastavnika i studenata. Tako|e,va`na je i za objavljivanje nau~nihpriloga u ~asopisima, kao i u~e{}e name|unarodnim nau~nim skupovi-ma - isti~e prof. dr Slobodan Unko-vi}, profesor emeritus i direktorDepartmana za poslediplomske stu-dije i me|unarodnu saradnju Uni-verziteta Singidunum.

Univerzitet Singidunum je pre-poznatljiv po vi{egodi{njoj sarad-nji sa Univerzitetom Linkoln izAmerike. Ka`ite nam ne{to o na~i-nu na koji se realizuju osnovne imaster studije izme|u ova dva uni-verziteta.

- Univerzitet Singidunum sara|u-je sa Linkoln univerzitetom iz Oklan-da, SAD pet godina. Ovaj univerzitetosnovan je 1919. godine i jedan je odnajstarijih univerziteta u Kaliforniji.Saradnja dva univerziteta po~ela je{kolske 2006/07 godine kroz real-izaciju MBA programa pod nazivomFinancial Management and Invest-ment Banking. U realizaciji ovogprograma u~estvuje sedam profeso-ra sa Linkoln univerziteta i ~etiri pro-fesora sa Univerziteta Singidunum.Do sada je upisano pet generacija, uproseku sa po 20 studenata. Diplomuje steklo oko 70 studenata. Ova diplo-ma koju daje Linkoln univerzitet no-strifikuje se kao magistarske odnos-no master studije na UniverzitetuSingidunum. Svi diplomirani stu-denti su bez izuzetka zaposleni i radeu poznatim kompanijama u Srbiji, idrugim zemljama iz okru`enja, kao iu nau~no-istra`iva~kim institucija-ma i na fakultetima.

Koliko studenata upisujete ovegodine?

- Za {kolsku 2011/12 pripreme su zaupis {este generacije iz oblasti Finan-

sijskog menad`menta i bankarstvakao i Menad`menta u oblasti turiz-ma i hotelijerstva. Pored magistarskihstudija, pre tri godine upisana je i prvageneracija osnovnih ~etvorogodi{njihstudija po nastavnom planu Linkolnuniverziteta na engleskom jeziku. Dosada je u proseku upisivano oko 25kandidata. Za ovu {kolsku godinupriprema se upis ~etvrte generacije os-novnih ~etvorogodi{njih studija na

programu Bachelor of BusinessAdministration. Kod izbora kandidataza magistarske studije i osnovne~etvorogodi{nje studije primenjuju sekriterijumi Univerziteta Linkoln.Dosada{nji rezultati mogu se ozna~itikao dobri.

Koliko }e u narednoj {kolskoj go-dini biti upisano studenata na mas-ter i doktorske studije na Univerzi-

tetu Singidunum? Kakva je ponudaprograma na tim nivoima studija?

- Univerzitet Singidunum dobio jeakreditaciju za pet programa masterstudija i ~etiri programa doktorskihstudija. Na master studijama postojeslede}i studijski programi: Poslovnaekonomija, Marketing i trgovina,Poslovni sistemi u turizmu i ho-telijerstvu, Savremene informacionetehnologije i In`enjerski menad`-ment. Za studente koji su zavr{ili ~e-tvorogodi{nje akademske studije nas-tava traje jednu godinu, a za one koji suzavr{ili trogodi{nje akademske studijedve godine. Dosada{nje iskustvo u re-alizaciji master studija je izuzetno po-voljno. Akreditovani smo za 300 stu-denata, s tim {to je najve}i broj za studi-jski program Poslovna ekonomija. Uproteklom ~etvorogodi{njem periodubroj zainteresovanih je bio ve}i u odno-su na odobrene kvote. Na bazi prose~-ne ocene na osnovnim studijama (8) iprethodnog radnog iskustva, vr{en jeodabir kandidata. Oko 40 odsto stude-nata su oni koji su zavr{ili UniverzitetSingidunum, a ostali su sa ostalihdr`avnih i privatnih univerziteta, a 70odsto studenata su ve} zaposleni. Pri-premamo upis pete generacije master

studija. Kada su u pitanju doktorskestudije, dobijena je akreditacija zaslede}e studijske programe: Finansije ibankarstvo(20 studenata), Naprednisistemi za{tite (30 studenata), Me-nad`ment u turizmu (10 studenata) iIn`enjerski sistemi u menad`mentu(10 studenata). Zna~i, ukupno 70 stu-denata. Do sada su upisane tri gen-eracije, a nalazimo se u pripremi upisa~etvrte generacije. U realizaciji progra-ma u~estvuju profesori UniverzitetaSingidunum, kao i ve}i broj poznatihnau~nih radnika iz inostranstva.

U akademskoj zajednici je mno-go puta isticano da su doktorskestudije „rak rana“ doma}eg vi-soko{kolskog sistema i da samomali broj univerziteta zaslu`uje, pokvalitetu, mogu}nost da organizu-je doktorske studije? Kakvo je Va{emi{ljenje?

- Ne `elim da dajem ocenu stanjana pojedinim univerzitetima kad su upitanju doktorske studije. UniverzitetSingidunum je ispunio sve uslove ko-ji su tra`eni za akreditaciju pomenu-tih studijskih programa doktorskihstudija. Ovi programi se ve} uspe{norealizuju tri godine. U proseku go-di{nje se upisuje oko 60 studenata na

Prof. dr Slobodan Unkovi}, profesor emeritus i direktor Departmana za poslediplomske studije i me|unarodnu saradnju Univerziteta Singidunum

Imamo dovoljan broj mentora

Kandidati su radili na izradi doktorske teze od tri do pet godina: Slobodan Unkovi}

sve studijske programe. Pored uspe-{ne realizacije pomenuta ~etiri studi-jska programa, u skladu sa Zakonomo visokom {kolstvu do septembra2016. godine, magistri nauka moguda sti~u doktorat po do tada va`e}emsistemu. Univerzitet Singidunum jedo sada realizovao ukupno 23 dok-torata nauka (prose~no godi{nje trido ~etiri doktorata). Prose~no su kan-

didati radili na izradi doktorske tezeod tri do pet godina.

Mnogi univerziteti se suo~avajusa problemom da nemaju dovoljanbroj kvalitetnih mentora, jer pro-fesori, posebno na dru{tvenim fa-kultetima, ne objavljuju radove ume|unarodnim ~asopisima. Kakvaje situacija na Singidunumu?

- Raspola`emo sa dovoljnim bro-

jem mentora i ~lanova komisija za re-alizaciju programa doktorskih studija.

Kako organizovati kvalitetne dok-torske studije u uslovima kada dr-`ava ne finansira te studije? Dokto-rat podrazumeva ozbiljan rad odnekoliko godina, da student imapla}ene tro{kove, da mo`e da posvetinau~no-istra iva~kom radu...

- Finansiranje doktorskih studijakao i osnovnih i master studija naprivatnim univerzitetima finansirase putem {kolarine i drugih izvora.Univerzitet Singidunum nije u mo-gu}nosti da tro{kove na doktorskimstudijama podmiruje na bazi {kolar-ine, tako da se najve}i deo tro{kovasubvencionira iz drugih izvora.

V. S.

XXIIIVODI^ utorak, 31. maj 2011.

Sportska akademija slavi 15 godina postojanja

Diplomiralo vi{e od2.000 studenata

S portska akademija, nekada vi{a, a danasvisoka {kola strukovnih studija utrogodi{njem trajanju, ove godine slavi

petnaestogodi{njicu svog postojanja. Na inicijativu profesora Leona Lukmana, 1996.

godine osniva se Sportska akademija kao prva vi{a{kola u oblasti sporta na teritoriji na{e zemlje.

Od tada pa do danas, na Akademiji je diplomiralooko 2.000 studenata na 30 sportskih grana. Kod nas jegostovalo vi{e od 120 stru~njaka iz oblasti sporta izsveta i na{e zemlje.

Od 2008. godine izlazi nau~no-stru~ni ~asopisSportske akademije na engleskom jeziku „SerbianJournal of sports sciences”. Zajedno sa Ministarstvomprosvete Republike Srbije ostvarena su tri nau~no-istra`iva~ka projekta.

Na{i profesori i saradnici su istaknuti stru~njaci usportskoj praksi i osvaja~i mnogih titula i trofeja.

AKREDITOVANA OD STRANE MINISTARSTVA PROSVETE

Raspisuje:

KONKURSZA UPIS STUDENATA U [KOLSKU 2011/2012. godinu

Visoka {kola strukovnih studija vr{i upis:- do 90 studenata na prvu godinu osnovnih strukovnih studija;- do 90 studenata na drugu godinu osnovnih strukovnih studija;- do 90 na tre}u godinu osnovnih strukovnih studija

na studijski program:

- SPORTSKI TRENER -

Prijemni ispiti }e se odr`ati:- Junski: 20. 06. 2011. godine i 27. 06. 2011. godine u 10 h.- Julski: 11. 07. 2011. godine i 18. 07. 2011. godine u 10h.

Visoka {kola strukovnih studija

„SPORTSKA AKADEMIJA“ BEOGRAD

INFORMACIJE I PRIJAVE SVAKOG RADNOG DANA od 9h do 15h, na SC „OLIMP“ u ULICI VJEKOSLAVA KOVA^A 11 U PROSTORIJAMA STUDENTSKE SLU@BE .

011/ 24-01-486; 011 / 36-11-455; Deligradska 27, Beograd; web:www.sportsacademy.edu.rs

OSNIVA^I SPORTSKEAKADEMIJE SU:

SD “ CRVENA ZVEZDA”,JSD “PARTIZAN,

GRAD BEOGRAD, OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE

I PROF. LEON LUKMAN

Na nivou inostranih univerzitetaMo`ete li da uporedite uslove i na~in na koji se organizuju master i doktorske studije

u Srbiji i na inostranim univerzitetima. Gde je Srbija u odnosu na njih?- Stalno se upore|ujemo sa poznatim inostranim univerzitetima kad je u pitanju real-

izacija master i doktorskih studija. Ne ulaze}i u ocenu stanja u Srbiji, isti~emo da je nivoovih studija na Univerzitetu Singidunum u skladu sa nivoom inostranih univerziteta sa ko-jima sara|ujuemo.

utorak, 31. maj 2011.

XXIV VODI^