133240800 Atlas Zasticenih Podrucja Srbije

5/28/2018 133240800 Atlas Zasticenih Podrucja Srbije

1/66


2/66

2

Ludako jezero je drugo najvee jezero severne Bake i jedan jeod najstarijih rezervata i Ramsarskih podruja u Srbiji. Ima ekosi-steme vlanih stanita pearskog i stepskog tipa visokog diver-

ziteta. Jedini je predstavnik plitkih, semistatinih jezera stepskeoblasti u Srbiji, mesto je okupljanja i boravka migratornih vrsta

ptica. Ime jezera potie od maarske rei ld to znai guska isvakako je u vezi sa bogatim ptiijim svetom koji ine vie od 230vrsta, divljih gusaka, pataka, aplji i drugih vrsta ptica vezanih za

movare i bare. Karakteristine vrste ptica su: brkata senica,

evarski trstenjak, sivi barski petli, eja movarica, a od biljaka:morski trozubac, dlakavi kozinac. Veliki kaunak, vrsta moavar-ne orhideje, je meunarodno zatiena vrsta. Okolina Ludaa je

bogata kulturno istorijskim spomenicima (staro naselje Ludaprimeri tradicionalne arhitekture i salai). Okolina je naseljena jood kamenog doba, o emu svedoe nekoliko arheolokih lokali-

teta u blizini Nose.Specijalni rezervat prirode Ludako jezero se nalazi istono

od Subotice. Obuhvata jezero i obalu uz naselja upljak, Haj-dukovo i Nosa (N 460606, E 194953).

DA LI STE ZNALI?

Ludako jezero je drugo najvee jezero severne Bake i jedan jeod najstarijih rezervata i Ramsarskih podruja u Srbiji. Ima ekosi-

steme vlanih stanita pearskog i stepskog tipa visokog diver-ziteta. Jedini je predstavnik plitkih, semistatinih jezera stepskeoblasti u Srbiji, mesto je okupljanja i boravka migratornih vrsta

ptica. Ime jezera potie od maarske rei ld to znai guska isvakako je u vezi sa bogatim ptiijim svetom koji ine vie od 230

vrsta, divljih gusaka, pataka, aplji i drugih vrsta ptica vezanih zamovare i bare. Karakteristine vrste ptica su: brkata senica,evarski trstenjak, sivi barski petli, eja movarica, a od biljaka:

morski trozubac, dlakavi kozinac. Veliki kaunak, vrsta moavar-ne orhideje, je meunarodno zatiena vrsta. Okolina Ludaa je

bogata kulturno istorijskim spomenicima (staro naselje Ludaprimeri tradicionalne arhitekture i salai). Okolina je naseljena jo

od kamenog doba, o emu svedoe nekoliko arheolokih lokali-teta u blizini Nose.

GLOBALEN

VIRONMEN

T

FACIL

I

TY

INVEST

ING IN OUR PLAN

ET

UVOD

2.000 KARAKTERA


3/66

ATLAS

TURISTIKIH POTENCIJALA

ZATIENIH PODRUJA SRBIJE

CIP & IMPRESUM

4 SPECIJALNI REZERVATI PRIRODE

LUDAKO JEZERO iSELEVENJSKE PUSTAREPREDEO IZUZETNIH ODLIKA

SUBOTIKA PEARAPARK PRIRODE

PALI

8 SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE

GORNJE PODUNAVLJE


PANJACI VELIKEDROPLJE


SLANO KOPOVO


CARSKA BARA

14 PARK PRIRODE

JEGRIKA


KOVILJSKO-

PETROVARADINSKI RIT


BAGREMARA

19 NACIONALNI PARK

FRUKA GORA


ZASAVICA


OBEDSKA BARA

26 PREDEO IZUZETNIH ODLIKA

VRAKE PLANINE


DELIBLATSKA PEARA

30 PREDEO IZUZETNIH ODLIKAVELIKO RATNO OSTRVO

31 SPOMENIK PRIRODE

RESAVSKA PEINA

32 SPOMENIK PRIRODE

PEINA RISOVAA

33 NACIONALNI PARK

ERDAP

36 SPOMENIK PRIRODE

KANJON VRATNE SA DVAPRERASTA

37 SPOMENIK PRIRODE

LAZAREV KANJON

38 PARK PRIRODE

STARA PLANINA

40 NACIONALNI PARK

KOPAONIK

43 PARK PRIRODE

SIEVAKA KLISURA


JELANIKA KLISURA

45 SPOMENIK PRIRODE

AVOLJA VARO


VLASINA


DOLINA PINJE

50 SPECIJALNI REZERVAT PRIRODEKLISURA REKETRENJICE

51 NACIONALNI PARK

TARA

54 PARK PRIRODE

ARGAN - MOKRAGORA


OVARSKO-KABLARSKAKLISURA

58 PARK PRIRODE

GOLIJA

60 SPOMENIK PRIRODE

POTPEKA PEINA

61 SPOMENIK PRIRODE

STOPIA PEINA


UVAC

64 REGIONALNI PARK PRIRODE

KLISURA REKEMILEEVKE

66 SPOMENIK PRIRODE

SLAPOVI SOPOTNICE


4/664 ATLAS TURISTIKIH POTENCIJALA ZATIENIH PODRUJA SRBIJE

Specijalni rezervat prirode Ludako jezero

se nalazi istono od Subotice. Obuhvata jeze-ro i obalu uz naselja upljak, Hajdukovo i Nosa(N 460606, E 194953).

DA LI STE ZNALI?

Ludako jezero je drugo najvee jezero sever-

ne Bake i jedan je od najstarijih rezervata iRamsarskih podruja u Srbiji. Ima ekosistemevlanih stanita pearskog i stepskog tipa vi-

sokog diverziteta. Jedini je predstavnik plitkih,semistatinih jezera stepske oblasti u Srbiji,

mesto je okupljanja i boravka migratornih vrstaptica. Ime jezera potie od maarske rei ld

to znai guska i svakako je u vezi sa bogatim

ptiijim svetom koji ine vie od 230 vrsta, div-ljih gusaka, pataka, aplji i drugih vrsta ptica ve-zanih za movare i bare. Karakteristine vrsteptica su: brkata senica, evarski trstenjak, sivi

barski petli, eja movarica, a od biljaka: morskitrozubac, dlakavi kozinac. Veliki kaunak, vrsta

moavarne orhideje, je meunarodno zatiena

vrsta. Okolina Ludaa je bogata kulturno istorij-skim spomenicima (staro naselje Luda primeri

tradicionalne arhitekture i salai). Okolina je na-seljena jo od kamenog doba, o emu svedoe

nekoliko arheolokih lokaliteta u blizini Nose.

KAKO STII?

Ludako jezero (centar Luda u Hajdukovu)je udaljeno od Subotice 14 km. Prilaz kroz na-selje Hajdukovo asfaltnim putem je pogodan

za sva vozila (automobile, autobuse, bicikle).Mogue je doi i vozom do Subotice, zatimprigradskim autobusom do naselja.

Lokalna biciklistika staza Segedin-Suboti-ca (via ala) prolazi pored junog dela Luda-

kog jezera.

SPECIJALNI REZERVATI PRIRODE

LUDAKO JEZERO

i SELEVENJSKEPUSTAREPREDEO IZUZETNIH ODLIKA

SUBOTIKA PEARA

PARK PRIRODEPALI

KONTAKT

JP Pali LudaKanjiki put 17a, Pali

Tel: +381 (0)24 753 121

E-mail: [email protected]

www.palic-ludas.rs


5/665ATLAS TURISTIKIH POTENCIJALA ZATIENIH PODRUJA SRBIJE

Specijalni rezervat prirode Selevenjske pu-

stare se nalazi uz granicu sa Maarskom,istono od Subotice i severozapadno od Ka-njie, izmeu naselja Baki Vinogradi i Horgo

(N 460837, E 195337).

DA LI STE ZNALI?

Rezervat ima visoku raznolikost stanita ravni-arskog tipa predela sa zajednicama stepskog,slatinskog, pearskog i movarnog karak-

tera specifinim za ovo podruje i znaajnimbrojem vrsta izvorne panonske flore i faune.

Blizina podzemne vode, koja na talasastom

terenu stvara movare i slatine u neposrednojblizini ekstremno suvih pearskih stanita,

dodatno poveava raznovrsnost. Istie se flo-ristikim vrednostima, sa atraktivnim vrstama

iz porodice movarnih orhideja i perunika. Odivotinjskih vrsta znaajne su: barska aba,pearski guter, slepi mievi i ptice gnezdari-ce (modrovrana) na slatinama i u Selevenjskoj

umi. U rezervatu je srednjevekovni lokalitetTemplompart i stara umarska kua.

KAKO STII?

Selevenjske pustare su udaljene 23 km od Su-

botice i 22 km severozapadno od Kanjie. Imajuprilaz magistralnim asfaltnim putem, zatim let-

njim putem (samo za putnika vozila i bicikle).

Predeo izuzetnih odlika Subotika peara

se nalazi na krajnjem severu Bake, uz granicusa Maarskom, na podruju Subotiko-hor-goke peare (N 461054, E 194220).

DA LI STE ZNALI?

Subotiku pearu karakteriu jedinstvene eko-loke prilike na peskovitoj podlozi zatalasanogdinskog reljefa i posebnog reima podzemnihvoda uz specifian mozaik ekosistema i stanita

visoke raznovrsnosti. Najznaajnija su vlanastanita formirana na podlozi nizijskog tresetau dolini reice Kire. Ouvani fragmenti prirodne

vegetacije, dragocena su svedoanstva o biljnompokrivau Panonske nizije u prolosti. Od biljaka

najznaajnije su: afranjika, pearski karanfil isibirska perunika. Najznaajniji predstavnik sisa-

ra je slepo kue, a od 170 vrsta ptica se izdvajajuveliki crni detli, pupavac, lastaviar, bregunica,drozd peva, sivi svraak i ptice grabljivice.

KAKO STII?

Subotika peara je udaljena 8km od Subo-

tice (lokalitet Hrastovaa), odnosno 13 km(lokalitet Tresetite). Postoji prilaz iz Subo-tice asfaltnim putem za sva vozila (lokalitet

Hrastovaa), delom asfaltnim putem i delomletnjim putem za putnika vozila i bicikle (lo-

kalitet Tresetite).

Specijalni rezervati prirode

Ludako jezero i Selevenjskepustare, Predeo izuzetnihodlika Subotika peara

i Park prirode Pali nalaze

se na severu Vojvodine, uSevernobakom okrugu.



Park prirode Pali se nalazi istono od Su-botice (N 460432, E 194336). Stavljenje pod zatitu radi ouvanja ekosistema je-

zera, a u sklopu zatite ekolokih koridora uokruenju, stanita retkih vrsta.

DA LI STE ZNALI?

Pali se nalazi pored zoolokog vrta i brojnihkulturnoistorijskih vrednosti: stari banjski park

u pejsanom stilu, brojne zgrade iz doba sece-sije, ima i pejsane vrednosti sa bogatim zeleni-

lom i cvetnim parterima i sportsko rekreativnesadraje, a ima i prirodnih vrednosti. Pojedini

lokaliteti su bogati znaajnom ptiijom faunom,a karakteristina vrsta je crnoglavi galeb.

KAKO STII?

Pali je udaljen 8 km od Subotice, a prilaz je

asfaltni put pogodan za sva vozila. Redovnagradska linija vozi do naselja Palia i do zati-

enog podruja (lokaliteti Veliki park, Muki

trand, Vikend naselje). Lokalna biciklistikastaza Segedin-Subotica (via ala) prolazi i

pored Palia.

SMETAJ I HRANA

U objektu Vizitorskog centra Luda postoji

nekoliko soba za gostujue istraivae i pre-davae i koriste se i u okviru aktivnosti centra

(ekokamp, seminari, radionice).Rokin sala na Ludakom jezeru je ambijen-talno ureen, ima zanimljivu etnoloku zbirku

koja prikazuje ivot na vojvoanskom salau.Sunjog arda u rezervatu Luda, Hajduko-

vo, nudi riblje specijalitete. Nalazi se u neta-knutoj prirodi, autentian ambijent tranekuice sa jedinstvenim spomenikom komarcu

(www.palic.rs).U okolini Ludaa su Vinski dvor, Guja arda

i Kua za odmor. Na Paliu se nalaze Cvetni

sala i Palika kruna.Hoteli u Subotici i na Paliu, za vie informacija:

Turistika organizacija grada Subotice (www.visitsubotica.rs) i Turistika organizacija opti-

ne Kanjia (www.kanjizatourism.org.rs)

KAKO PROVESTI VREME?

Peaenje:Staze urgo i Kire na Ludakomjezeru, Selevenjska uma-Lofej, staza u Hra-stovai u Subotikoj peari, Pali na lokali-

tetu Ptija ostrva i turistike ture sa vodiemkroz Veliki park. Strune i edukativne ture seorganizuju u Ludakom jezeru i Selevenjskim

pustarama na zahtev. Teme su vezane za sa-

draje du posetilako-eukativnih staza.Biciklizam: Biciklistike staze u okviru Euro-Velo6 sistema kao i bicilklistike staze na Pali-

u sa mogunou iznajmljivanja bicikla.Posmatranje ptica: Ludako jezero - lokali-teti ostrvo Roa andor, obala kod Budaka i

Visoka obala, Selevenjske pustare - lokalitetina Stonom panjaku, Subotika peara - lo-

kalitet kod Jasenovake ume, Pali - lokalitet



Ptiija ostrva. Posmatranje i fotografisanje naovim lokalitetima mogue je samo uz uvara/vodia. Usluga se naplauje.

Izleti: Subotika peara na jezeru Tresetite.Kampovanje: Kamp de Tour na Paliu (tel:+381 (0)24 753 440).

Rekreativni ribolov:na jezerima Luda i Pa-li. Godinje dozvole izdaje JP Pali-Luda,a dnevne se mogu kupiti od ribouvara na te-renu.

Lov: U okviru Subotika peare je lovite iobjekat Hrastovaa (tel: +381 (0)25 432 830).

Rekreacija na vodi: na Paliu (surfing, je-drenje), ureene plae - enski trand, muki

trand, Ludako jezero - vonja amcem.Avanture:vonja motornim zmajem.Obilazak: Putevi vina - vinski put Subotica,brojni kulturno-istorijski i verski objekti u Su-botici i Paliu

Vonja koijamaManifestacije: Ludako jezero - takmienje ukuvanju riblje orbe (kraj juna), dani belog luka u

upljaku (avgust), konjiki susreti (poetak okto-

bra), Pali - berbanski dani (septembar) i druge.

CENTAR ZA POSETIOCE

Vizitorski centar Luda, Prespanska 12,Hajdukovo, Tel: +381 (0)24 758 370

[email protected], www.ludas.rsNalazi se na severnom obodu rezervata Lu-

da. Posetu treba najaviti i rezervisati termineza vodia ili struno lice. Mogu se odvijati ubilo koje vreme, a preporuen period za po-sete je april-oktobar. Osoblje Centra govori

maarski, srpski i engleski.Poseta zatienim podrujima sa vodiemse plaa. Promotivni materijali dostupni su

posetiocima u Vizitorskom centru Luda, uUpravnoj zgradi JP Pali Luda i u sedituTuristike organizacije grada Subotice. Mate-

rijal je, uglavnom, dvojezian - na srpskom imaarskom jeziku, a veim delom i trojezian:

srpski/maarski/engleski jezik.



Specijalni rezervat prirode Gornje Podunav-lje nalazi se u Vojvodini, u Zapadnobakomokrugu (N 454760, E 185560). Prostire

se od granice sa Maarskom do Bogojeva uzlevu obalu reke Dunav u duini od 64 km. Deo

je velikog ritskog kompleksa koji se protee i

kroz susedne drave Maarsku i Hrvatsku.

DA LI STE ZNALI?

Gornje Podunavlje predstavlja jedno od po-slednjih velikih poplavnih podruja na tlu

evropskog kontinenta. ine ga dva velika rita,Monotorski i Apatinski, ija je povrina 19

605 ha uma, livada, bara i movara, ukljuu-jui i reku Dunav i njene meandre.U rezervatu je prisutna 51 vrsta sisara, 248 vr-

sta ptica, 50 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, 9vrsta gmizavaca, ogroman broj beskimenja-ka od kojih se izdvaja fauna leptira sa preko 60

vrsta dnevnih leptira i vie od 1000 biljnih vr-sta. Meu pticama se istiu retke vrste kao to

su orao belorepan i crna roda. Gornje Podu-

navlje naseljava najvea populacija evropskogjelena, jedna od poslednjih u autentinom rit-skom ambijentu. Izmeu ostalih sisara tu ive i

divlja svinja i srna. Takoe, ouvana su neka odnajboljih mrestilita na Dunavu: Stari dunavac,

Petre, Srebrenica i Staklara. Guste, gotovo

neprohodne ritske ume autohtonih topola ivrba danas su gotovo reliktnog karaktera. Re-

zervat je prepoznatljiv po belom i utom lokva-nju, kukurjaku, zakrljaloj perunici, zmijskom

ljutiu, crnom glogu i drugim biljkama. GornjePodunavlje krasi i autentino kulturno naslee.Kao rezultat prilagoavanja velikoj reci i njenim

udima, nastali su karakteristini izvorni obia-

ji, nonje, jezik, ribolovni alat, amci i jela.

KAKO STII?

Podruje se nalazi oko 175 km od Beograda,15 km od Sombora i 15 km od Apatina.

Mogue je doi vozom, autobusom, automo-bilom, biciklom ili brodom. Podruje je na regi-

onalnoj biciklistikoj dunavskoj ruti.

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE

GORNJE PODUNAVLJE

KONTAKT

JP VojvodinaumeApatinski put 11, Sombor

Tel: +381 (0)25 463 111


www.gornjepodunavlje.info



SMETAJ I HRANA

Seoski turizam na rubu rezervata vode udru-enja graana Vikend iz Bezdana i Podu-

nav iz Bakog Monotora. Banjski turizamje razvijen u Banji Junakovi - Apatin, u blizini

rezervata, koja sadri akva park i bazene. Lo-vaka kua trbac u Bakom Monotoru iMesarske livade u Apatinu, opremljene su

za lovaki turizam.Poznati restorani su Riblja arda Pikec u Bez-

danu, arda Zlatna kruna u Apatinu (klasianrestoran), kao i lovake kue trbac u BakomMonotoru i Mesarske livade u Apatinu.


Edukativne ture za decu: U pratnji vodia iuz pomo edukativne opreme, deca se upo-

znaju sa temama vezanim za zatitu priro-de, rezervat i njegov biljni i ivotinjski svet.

Program obilaska etne staze Karapan-da je uz vonju ekolokim katamaranom,

obilazak stazom trbac (Bezdan, Baki

Monotor) traje 1,5 sat, a program obila-ska stazom Bestrement ukljuuje i vonjubrodom do ua Drave, odnosno do Lavaa.Ture se organizuju na zahtev. Vodi govori

engleski i nemaki jezik.Peaenje:Ispred ulaza rezervata, uz pratnjuvodia, kree se u obilazak poplavne doli-

ne Dunava. Staza je dugaka 15 km.Teren jeravan i pogodan za sve nivoe kondicije. Rute

nisu obeleene i zavise od afiniteta posetilaca.Kree se iskljuivo kroz nenaseljena podruja,

kroz ume i livade. Info-table na ulazu pruajupodatke o dozvoljenim trasama za kretanjeindividualnih posetilaca.

Posmatranje ptica/divljai: Sa osmatrani-

ce arkanj u trpcu, iskljuivo u pratnji vodi-a. Mogue je tokom cele godine.

Rekreativni ribolov: Dozvole se mogu kupitikod upravljaa rezervata i kod Udruenja re-kreativnih ribolovaca.

Lov: Organizuju se lovake ture.Odmor i plivanje: Du Dunava, postoje broj-ne divlje plae.

Veslanje: U drvenim amcima, Dunavom.

Gornje Podunavlje predstavljajedno od poslednjih velikihpoplavnih podruja na tlu

evropskog kontinenta.



Specijalni rezervat prirode Panjaci Velikedroplje nalazi se u severno banatskom okru-

gu Vojvodine, u blizini Kikinde (N 45557.1, E201845.6).

DA LI STE ZNALI?

Podruje predstavlja tipino panonsko rav-niarski predeo u kojem se mozaino prepli-

u stepska, slatinska i movarna stanita sakarakteristinom florom i faunom. Osnovnavrednost je jedina preostala populacija Velikih

droplji u Srbiji - itava populacija broji samo

35 ptica. Velika droplja je krupna, jedinstvenaravniarska ptica. Prisutni su i drugi znaajnipredstavnici faune: vilin konjic, aba enjar-

ka, ritska sova, tekunica i urlikovac. Najvanijipredstavnici flore su: bedrinac, lepljivi puca-vac, proha, devesilje, varcenbergova bokvi-

ca i pozni zunbul. Tu se nalaze i vie starihbanatskih salaa, kao i nekoliko spomenika iz

perioda Drugog svetskog rata.

KAKO STII?

Zatieno podruje je udaljeno oko 15 km od

Kikinde. Pristup je mogu autobusom, automo-bilom i biciklom. Ne postoje redovne autobuske

linije, ali je mogue organizovati prevoz od pro-storija upravljaa sa putnikim vozilom, zapre-nim kolima ili fijakerom u zavisnosti od dogovora.

SMETAJ I HRANA

Postoje dve etno kue u selu Mokrin, udaljeneoko 3 km od Centra za posetioce, a pruaju i

usluge smetaja i ishrane.


Peaenje: Eko staza se prostire itavim re-zervatom (8 km). Du trase postoje table saputokazima, opisom mesta i zatienih vrsta.

Strune i edukativne ture uz predhodnoupuen zahtev upravljau.

Posmatranje ptica:Osmatranica je u sklopucentra za posetioce.

Lov:Lovako udruenje prua kompletnu tu-ristiku uslugu.

CENTAR ZA POSETIOCE

Cenatar za posetioce Jaro se nalazi na rubuzatienog podruja u blizini sela Mokrina. Po-

red tornja za osmatranje, poseduje dve pro-storije i letnju otvorenu terasu. Radno vremenije precizirano, obilazak podruja i boravak

se dogovara sa upravljaem (tel: +381 (0)606116 202). Potrebno kontaktirati upravljaapre svakih aktivnosti u zatienom podruju.

Mogue je obezbediti vodia sa poznavanjemitalijanskog jezika. Turistiki materijal je do-

stupan u centru.


PANJACI VELIKE DROPLJE

KONTAKT

Lovako udruenje PerjanicaDositeja Obradovia 8, Mokrin

Tel: +381 (0)23 061 162

E-mail: lovcimokrina@open.

telekom.rs


11/66

11ATLAS TURISTIKIH POTENCIJALA ZATIENIH PODRUJA SRBIJE

Specijalni rezervat prirode ,,Slano Kopo-

vo nalazi se u Vojvodini, u srednjem Bana-tu, u blizini naselja Novi Beej i reke Tise (N

453650.5, E 201330.7).

DA LI STE ZNALI?

Predstavlja jedno od poslednjih ouvanih jezera

na slatinama Vojvodine i jedno od najvanijihstanita ptica u Srbiji. Evidentirano je 203 vr-

ste ptica, to predstavlja 63% od ukupno po-znatih vrsta u Vojvodini. Ovde se gnezde vrstenetipine za Panonsku niziju, a karakteristine

za pontsko-kaspijske i morske obale. Takoe,Slano Kopovo je jedinstvena selidbena stanica

za migratorne vrste ptica. U periodima najin-

tenzivnijeg prolaza, u jednom danu skuplja se ido 17000 dralova i vie hiljada pataka i gusaka.

Slano Kopovo je povoljno za dralove, patke, gu-ske, ljukarice, kao i ptice sabljarke i morske a-

lare. Rezervat naseljava i 20 vrsta sisara. Zeevii srne se mogu esto videti, a tu ive i tekunica,

mala rovica, voluharica i druge ivotinje. Odbiljaka preovlauju jednogodinje vrste, od kojihsu caklenjaa i panonska jurica zatiene.

KAKO STII?

Slano Kopovo udaljeno je 5 km od Novog Be-eja, 60 km od Novog Sada, 40 km od Kikin-

de i oko 150 km od Beograda. Mogue je doi

automobilom i autobusom sa dva pristupnaputa: Baaidski i Miloevako-Kikindski. Vozi-

lo se ostavlja van granica rezervata.

SMETAJ I HRANA

U rezervatu ne postoje smetajni kapaciteti,dok u Novom Beeju postoji vie ardi na Tisi i

Hotel Tiski cvet.


Peaenje: Postoje dve peake staze (oko 7km). Ture u pratnji vodia se organizuju una-pred i na zahtev.

Posmatranje ptica: Dve osmatranice na levojobali jezera sa tablama o ornitofauni, jedna kula

na Vizitorskom centru, jedna srednja osma-tranica na Potinom Kopovu, i niska osma-

tranica u blizini Vizitorskog centra. Evropski vi-kend posmatranja ptica odrava se u oktobru.

CENTAR ZA POSETIOCE

Vizitorski centar se nalazi u rezervatu, na 20minuta od ulaza. Stie se peice ili vozilom,atarskim putem. Objekat slui za kratak od-

mor i kao usputna taka do osmatranica. Po-stoje broure i lifleti, na srpskom, maarskom

i engleskom jeziku. Ulaz se plaa.


SLANO KOPOVO

KONTAKT,,Lovako udruenje Novi Beej

Sonje Marinkovi 29, Novi Beej

Tel: +381 (0) 23 771 076



12/66

12 ATLAS TURISTIKIH POTENCIJALA ZATIENIH PODRUJA SRBIJE

Specijalni rezervat prirode Carska bara

nalazi se u Vojvodini u Srednjebanatskomokrugu, optini Zrenjanin (N 451554.8, E20246). Carska bara je podruje u me-

ureju Begeja i Tise, sa barama, jezerima,prirodnim vodotocima i kanalima, ritovima i

slatinama.

DA LI STE ZNALI?

U rezervatu se nalazi 500 taksona viih biljaka

od kojih je 30 vrsta zatieno na nacionalnomi meunarodnom nivou. Peat biljnom pokri-

vau daje movarna vegetacija. U rezervatuod 20 zabeleenih vrsta riba, 2 vrste su stro-go zatiene, gavica i ikov. Od 239 vrsta pti-

ca, 207 su strogo zatiene vrste, a 15 vrstasu globalno ugroene. Odlika Carske bare je

prisustvo svih 10 vrsta evropskih aplji. Naj-znaajnija grabljivica rezervata je orao belo-

repan. Rezervat je takoe pogodno stanite

za opstanak i razvoj mnogih zatienih vrsta

insekata, gmizavaca i vodozemaca. Meu ra-

znovrsnim sisarima, mnogi pripadaju retkimi ugroenim vrstama (vodena, movarna i

umska rovica, vidra, divlja maka, kune be-lica i zlatica). Na stepskim delovima Carske

bare ivi tekunica. Od divljai tu su zec, srnai divlja svinja.

KAKO STII?

Rezervat se nalazi na 55 km od Beograda, 60km od Novog Sada, 14 km od Zrenjanina, a 6km od sportskog aerodroma Eka. Pristup

je mogu autobusom, automobilom, biciklomi brodom. Postoji redovna autobuska linija

Zrenjanin-Belo Blato. Prevoz organizuju turi-

stike agencije, a informacije se mogu dobitiu agencijama i Turistikom InformativnomCentru Zrenjanin, kao i direktnim kontaktomupravljaa - Ribarskog gazdinstva Eka. Po-

stoje dva parkinga, kod hotela Sibila i Prirod-njake kue koji se ne naplauju. Rezervat se

nalazi na meunarodnoj biciklistikoj ruti.

SMETAJ I HRANA

Hotel Sibila (2*), se nalazi 50 m od rezer-

vata, sa restoranom. Pie, sladoled, kafa, seposluuju i na izletitu rezervata. Pored hotelapostoje boksovi za lovake pse.

Hotel dvorac Katel (4*) u Ekoj. U Belom

Blatu je seosko gazdinstvo, etno-eko kom-pleks Lujza, sa autohtonim domaim ivoti-njama i etno kuhinjom i eko-etno kompleks sa

edukativnim centrom i smetajem.Na 30 km od Carske bare se nalazi banja Ru-sanda u Melencima sa lekovitim blatom.

U etno selu Tiganjica je restoran Trofej,sa smetajnim kapacitetom. Na putu Zrenja-

nin-Beograd je motel Kod Despota.


CARSKA BARA

KONTAKT

Ribarsko gazdinstvo Eka a.d.Beloblatski put bb, Lukino Selo

Tel: +381 (0)23 884 645


www.carskabara.rs


13/66



Strune i edukativne posete za ake i stu-dente o ekologiji sa akcentom na barsko-mo-varne ekosisteme. Potrebno je rezervisati.

Struno lice govori engleski jezik.Poseta Prirodnjakoj kui sa postavkomprepariranih eksponata autohtonih vrsta i su-

venirnicom, kao i projekcijom filma i spota oCarskoj bari.

Peaenje:Postoje dve peake staze, 4 km i22 km, obeleene putokazima i informativnimtablama.

Biciklizam: Predviena je staza za terenskibicikl duine 22 km.

Posmatranje ptica i divljai:Postoje poseb-

ni programi posmatranja ptica ili divljai savidikovca i foto eka - osmatranica, koji senaplauju.

Rekreativni ribolov: Ribarsko podruje Mali

Begej. Mogue je iznajmljivanje amaca. Je-zero Joca namenjeno je ekskluzivnom re-

kreativnom ribolovu.Vonja brodiem: Obilazak rezervata turi-stikim brodom kapaciteta 50 putnika, sa

izlaskom na vidikovac sa vodiem. Mogue jeiznajmiti motorni amac sa vodiem, za est

osoba. Postoji mogunost kombinovanog

obilaska - peaenjem stazom zdravlja i bro-diem.Veslanje: Mogue je iznajmiti kajak i amacna vesla.

Avanture: Letenje motornim zmajem i lakimavionom (tel: +381(0)23 884 025).

Poseta kulturno-istorijskim i verskim spo-menicima: Muzej naivne umetnosti u Kovai-ci, Kua Mihajla Pupina u Idvoru, pravoslavna

crkva u Perlezu sa ikonostasom Uroa Pre-dia, dvorac Katel sa katolikom crkvom,

kao i najstarija pravoslavna crkva u Banatu uEkoj (1711).

CENTAR ZA POSETIOCE

Turistiko-informativni punkt je na poetku pe-ake staze, a informacije se mogu dobiti i u Pri-

rodnjakoj kui na ulazu u rezervat. Zaposlenise koriste engleskim jezikom. Turistike uslugeu rezervatu i poseta Prirodnjakoj kui se napla-

uju. Promotivni materijal i mape su u Prirod-njakoj kui, na recepciji hotela Sibila" i na izleti-

tu rezervata na srpskom i na engleskom jeziku.

Carska bara je podruje umeureju Begeja i Tise, sa

barama, jezerima, prirodnimvodotocima i kanalima,

ritovima i slatinama.


14/66


Park prirode Jegrika nalazi se u Vojvodini,izmeu Malog bakog kanala kod Despotova

na zapadu i ua Jegrike u Tisu kod ablja naistoku (N 452355, E 2006'33). Prostirese na podruju etiri optine: Baka Palanka,

Vrbas, Temerin i abalj. Dobio je ime po reiciJegrika, najduoj reici Bake, sa duinomod 64 km. U XIX veku izvrena je regulacija

Jegrike, a izgradnjom Hidrosistema DTD,postala je njegov deo. Delovi sa izvornim odli-

kama, zavidna bioloka raznovrsnost i prekra-sni pejzai, su vrednosti zbog kojih je prostor

Jegrike zatien.

DA LI STE ZNALI?

Parkom prirode Jegrika dominira vodeni bi-

otop, koga ine kanalisani deo, neizmenjeni

movarno-barski ekosistem i deo koji je pre-

tvoren u ribnjak. Jegrika predstavlja stanitebrojnim biljnim i ivotinjskim vrstama , meukojima se nalaze zatiene vrste i vrste sa

spiska za Crvenu knjigu Srbije. Zabeleeno je76 vodenih i movarnih biljaka. Od posebnogznaaja je prisustvo zatienih biljnih vrsta:

belog lokvanja, barske paprati, vodenog ora-ka i meinke. U reci Jegrika ivi 20 vrsta riba,

meu kojima su linjak, tuka, smu, som i a-ran. Vlani delovi su povoljno stanite za ra-

zvoj vodozemaca i gmizavaca. Tu ive i ugro-ena vrsta barske kornjae i zmije: beloukai ribarica. Meu brojnim vrstama sisara je i

vidra, globalno ugroena vrsta. Park prirodeJegrika je jedna od retkih preostalih oaza

barskih ptica. Do sada je registrovano 198vrsta ptica, meu kojima je veliki broj retkihi ugroenih vrsta: vodeni bik, patka kaikara,

belobrka igra, ubasti gnjurac, brkata senicai mnoge druge.

KAKO STII?

Udaljenost Informativnog centra od NovogSada iznosi 30 km. Do podruja se moe stii

automobilom, autobusom ili biciklom. Postojeredovne autobuske linije do svih optina nakojima se prostire zatieno podruje. Nalazi

se i na lokalnoj biciklistikoj ruti. Parking senalazi pored Informativnog centra.

PARK PRIRODE

JEGRIKA

KONTAKT

JVP Vode VojvodineBulevar Mihajla Pupina 25, Novi Sad

Tel: +381 (0)21 4881 427


www.vodevojvodine.com


15/66


SMETAJ I HRANA

arda Bor u Sirigu (optina Temerin) ima

est dvokrevetnih soba i bungalov, restorans bogatim menijem, salu za sastanke, kao i

ureeni park sa fontanom, ljuljake, bazen,ureena mesta za pecanje, etno kutak, stazuzdravlja i stazu za rekreaciju.

Kampovanje je mogue na ureenom prosto-ru u krugu Informativnog centra parka priro-

de (oko 2000 m2 zatravnjenog prostora, 20atora). U Temerinu su restorani sa prenoi-

tem Tri eira i Pivarijum.


Peaenje: stazom zdravlja.Biciklizam:Koriste se peake i druge staze.Posmatranje ptica sa osmatranice:Na 3,5km od Informativnog centra, uz desnu obalu

Jegrike na teritoriji optine Temerin, nalazise osmatranica za ptice.

Ekoloke radionice: Organizuju se, uz pret-hodno zakazivanje.

Izleti: Na ardi Bor u Sirigu i Informativnomcentru parka prirode Jegrika. U optini a-balj na levoj obali Jegrike, nalazi se prostor

Udruenja sportskih ribolovaca Mladost sa

odmoritima za izletnike-posetioce, kao i uZmajevu i Ravnom Selu.Rekreacija:Na travnatim povrinama su mo-gue sportske aktivnosti.

Lov: Pored arde u Sirigu je bagremova umasa ograenim prostorom sa divljim svinjama.Rekreativni ribolov:Dozvole se mogu kupitikod upravljaa JVP Vode Vojvodine.

Poseta manifestacijama: Na prostoru In-formativnog centra parka prirode Jegrikaobeleavaju se znaajni datumi vezani za za-

titu ivotne sredine (Dan planete Zemlje, Dan

zatite ivotne sredine, Dan voda, Dani Du-nava). Tokom Dana Jegrike (25-31. maj),organizuju se ekoloke radionice za decukolskog uzrasta, takmienja u sportskom

ribolovu, konkurs likovnih i literarnih radova ikvizovi znanja iz oblasti zatite prirode.

Obilazak: Vetrenjaa u urugu, sagraenau Maarskoj 1843. godine i preneta u urug1846. godine. Crkva Vaznesenja gospodnjeg

u urugu.

CENTAR ZA POSETIOCE

Centar za posetioce (Informativni centar),

nalazi se u neposrednoj blizini mosta na putu

Novi Sad - Beej. Posete se zakazuju. Zapo-sleni se slue engleskim jezikom. Mogue jeorganizovati jednodnevni boravak na prosto-

ru Informativnog centra Jegrika, radi upo-znavanja glavnih karakteristika zatienogpodruja. Ulaznice se naplauju. Promotivni

materijal i geografsko-turistike karte dostu-pni su posetiocima zatienog podruja, na

srpskom, maarskom i engleskom jeziku.

Park prirode Jegrika jejedna od retkih preostalih oaza

barskih ptica.


16/66


Specijalni rezervat prirode Koviljsko-petro-

varadinski rit nalazi se u Vojvodini u jugoi-stonom delu Bake, na levoj i desnoj obali

Dunava, pored Kovilja i Petrovaradina (N451108, E 200107). Predstavlja kom-pleks barsko-movarnih i umskih ekosiste-

ma na 5895 ha, sa brojnim ivotnim zajedni-cama, povezanih u integralnu celinu.

DA LI STE ZNALI?

Koviljsko-petrovaradinski rit je ostatak neka-

danjih velikih, gustih, bujnih i skoro nepro-hodnih ritova. Dugaak je 20 km. Osnovnekarakteristike koje ine da ovaj prostor ima

posebnu prirodnu vrednosti su: ouvanosti raznovrsnosti izvornih oblika ritova (ostr-va, ade, rukavci, meandri, mrtvaje), zatim

biljnih zajednica, raznovrsnost i bogatstvofaune, naroito ptica movarica i riba. U ritu

ivi 206 vrsta ptica. Evidentirano je 26 vrsta

riba, a ovde se nalazi prirodno mrestilite zatuku, arana i keigu. Prirodnu vegetacijupredstavljaju hidroloki uslovljene ume vrba

(bademsta vrba i bela vrba) i topola (bela icrna topola). Posebnu vrednost predstavlja

prisustvo retkih i ugroenih biljnih vrsta: belii uti lokvanj, plava lincura, rebratica, vodenioraak, etvorolisna detelina, movarni ka-unak. Ovde ive retke ivotinjske vrste, kaoto su divlja maka i vidra.

KAKO STII?


KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT

KONTAKT

JP VojvodinaumePreradovieva 2, Petrovaradin

Tel: +381 (0)21 542 713


www.vojvodinasume.rs


17/66


Udaljenost od Novog Sada je 20 km, od Be-ograda 60 km. Mogue je doi automobilom,

autobusom, biciklom ili amcem preko Du-nava. Postoji redovna prigradska autobuskalinija Novi Sad - Kovilj. Nalazi se na dunavskoj

biciklistickoj ruti.

SMETAJ I HRANA

Hotel Dunav (2*) u Sremskim Karlovcima.

Mogu je smetaj u okolini Novog Sada. Urezervatu nema prodavnica ni restorana. Sve

informacije se mogu dobiti u turistikim orga-nizacijama optine Sremski Karlovci (www.

karlovci.org.rs), Novi Sad (www.turizamns.rs) ili Vojvodine (http://vojvodinaonline.com).

KAKO PROVESTI VREME

Peaenje: Postoje dve edukativne staze (2

km). Edukativna staza na lokalitetu Kurja-ka greda, du koje je postavljen mobilijar sainfotablama, zavrava se osmatranicom zaptice. Lokalitet lajz je najblii naselju Kovilj i

predstavlja stecite ljubitelja prirode, peca-roa i etaa. Na lokalitetu Tikvara, staza ide

uz nasip pored lokalnog puta, izgraeni suEkoloko-edukativni centar sa uionicom naotvorenom, osmatranica za ptice, i edukativ-

na staza (1 km) du koje su klupe, stolovi i infotable. Staze su pogodne za sve nivoe kon-

dicione pripremljenosti jer je u pitanju ravanteren pa ne zahteva preterane sposobnostiorijentacije, i omoguava kretanje dece i sta-rijih osoba. Posete rezervatu i obilazak moe

da traje najvie 3h. Verzija rute se prilagoavapotrebama posetilaca. Organizuju se poseteaka i studenata u rezervat nastave u prirodi

na zahtev. Najava nekoliko dana unapred. Po-seta je uz pratnju uvara.

Biciklizam:Sve peake staze mogue je obi-i i biciklom.

Posmatranje ptica:Postoje tri osmatranice

za ptice: jedna na lokalitetu Tikvara i dve na

lokalitetu Kurjaka greda. Ulazak i fotografisa-nje se naplauje.

Vonja amcem:Na lokalitetu lajz mogueje iznajmiti drvene amce. Ima ih 10, a koristese za potrebe ribolovaca.

Rekreativni ribolov:Uz dozvolu koju je mo-

gue kupiti kod upravljaa, samo u vremekada je ribolov dozvoljen.Lov: Organizovanje individualnog i grupnoglova na divlje svinje.

Obilazak kultrno-istorijskih spomenika:Srpski pravoslavni manastir posveen Svetimarhangelima Mihailu i Gavrilu, zatien je kao

spomenik kulture. Kapela Vodica je u blizinimanastira. Posveena je svetoj Petki, zidana

pre oko 700 godina. Kroz kapelu prolazi starostablo na kojem je veliko rodino gnezdo. U Ko-

viljskom ataru nalazi se nekoliko arheolokihlokaliteta, dve pravoslavne crkve, a posebnoblago Kovilja ini rodna kua Laze Kostia. U

okolnim selima, u Petrovaradinu, Sremskim

Karlovcima, Kovilju i Gardinovcima sauvanesu kue tipine za ajkaka sela.

CENTAR ZA POSETIOCE

Postoji mali Edukativni centar sa prekrivenom

uionicom na otvorenom, u blizini lokalnog putau naselju Kovilj. Ulaz se naplauje organizova-

nim grupama. Postoje broure o rezervatu.

Koviljsko-petrovaradinskirit je ostatak nekadanjihvelikih, gustih, bujnih i skoro

neprohodnih ritova.


18/66


Specijalni rezervat prirode Bagremara senalazi u Vojvodini, u zapadnoj Bakoj, sever-

no od naselja Baka Palanka (N 451610, E

192258). Bagremara je jedino mesto u Srbijigde raste zatiena biljna vrsta kukurjak. Re-zervat je namenjen iskljuivo za nauno-istra-ivaki rad i za ekoloki turizam.

DA LI STE ZNALI?

Rezervat je pokriven umom bagrema, sta-

rosti od 20 do 28 godina, sa vrlo malo crnogoraha i hrasta lunjaka. Kukurjak cveta tokomfebruara i marta, kada njegov zlatnouti cvet

dominira prizemnim nivoom ume. Kukurjakje retka biljka i u susednim dravama. U re-

zervatu ivi 70 vrsta ptica od kojih 30 tu pravignezda. Utvrene su i 93 vrste insekata.

KAKO STII?

Zatieno podruje je udaljeno 48 km od No-vog Sada, 123 km od Beograda i 10 km od dr-avne granice sa Hrvatskom. Mogue je doi

iz pravca Bake Palanke i Odaka automobi-lom, autobusom i biciklom. Postoji redovna

prigradska linija Novi Sad - Baka Palanka.

SMETAJ I HRANA

U okviru rezervata ne postoje objekti, ali po-stoje u njegovoj blizini na teritoriji Novog Sada

i Bake Palanke. Restoran postoji u okviru te-niskih terena Sintelona koji su u blizini ume.


Peaka tura: Posetioci mogu da obiu deorezervata pod reimom II stepena zatite. Lo-

kalnim putem se stie do ume Bagremara.Tura poinje od Eko nadstrenice, a zatim senastavlja edukativnom stazom. Osim etnje,

mogue je fotografisanje, uivanje u umskomekosistemu, upoznavanje sa zatienim vrsta-

ma biljaka i ivotinja u pratnji vodia. Najavanekoliko dana unapred. Sve turistike aktiv-

nosti se obustavljaju izmeu januara i marta,u periodu cvetanja i plodonoenja kukurjaka.

Posmatranje ptica: Iako ne postoje odree-ne osmatranice, mogue je organizovanjeposmatranja ptica.

CENTAR ZA POSETIOCE

Eko nadstrenica u umi sa drvenim klupamai kolskom tablom predstavlja uionicu na

otvorenom. Pogodna je za prijem posetilaca,prezentaciju rezervata i predavanja. Ulaznicese naplauju organizovanim grupama.


BAGREMARA

KONTAKT

JP VojvodinaumePreradovieva 2, Petrovaradin

Tel: +381 (0)21 542 713




19/66


Nacionalni park Fruka gora nalazi se najugu Panonske nizije, u Vojvodini, Sremskomokrugu (N 45948.9, E 193947.1). Pro-

stire se izmeu Dunava i Save, duinom odoko 80 km, a najvea irina je 15 km. Fruka

gora je nizak planinski venac, sa najviim vr-hom od 539 m (Crveni ot). Panjaci i plod-no zemljite, vinogradi i vonjaci, ukraavaju

padine i nie delove, dok su povrine na viimnadmorskim visinama (iznad 300 m) pokrive-

ne gustim, listopadnim umama. Fruka goraje najstariji nacionalni park u Srbiji, zatien1960. godine, a podruje zatite obuhvata

25.525 ha.

DA LI STE ZNALI?

Fruka gora je poznata po umama meukojima se izdvajaju ume kitnjaka, bukve, lipei graba. Na prostoru nacionalnog parka raste

oko 1.500 vrsta biljaka, a meu njima veli-ki broj, oko 700, lekovitih. ivotinjski svet je

veoma bogat i raznovrstan. Od ukupnog bro-

ja sisara, 38 vrsta su zatiene kao prirodneretkosti. Od sitnih sisara izdvajaju se tekunica,slepo kue i mala rovica, dok su meu kru-

pnijim sisarima znaajni akal, divlja maka,jelen i srna. Zahvaljujui jedinstvenim i veoma

brojnim fosilnim ostacima flore i faune, Frukagora se naziva i ogledalom geoloke prolo-sti. Posebnu vrednost, biser Fruke gore,

predstavljaju 16 pravoslavnih manastira,poznatih po specifinoj arhitekturi, bogatim

riznicama, bibliotekama i freskama. Frukagora je poznata i po brojnim arheolokim loka-

litetima iz praistorijskog i istorijskog perioda.

KAKO STII?

Nacionalni park je udaljen 20 km od Novog

Sada, 80 km od Beograda. Do Fruke goreje mogue doi automobilom, autobusom ibiciklom iz pravca Novog Sada, Beograda i

Sremske Mitrovice. Udaljen je oko 60 km odaerodroma u Beogradu. Postoje redovne au-

tobuske linije do obodnih delova nacionalnog

NACIONALNI PARK

FRUKA GORA

KONTAKT

JP Nacionalni park Fruka goraZmajev Trg 1, Sremska Kamenica

Tel: +381 (0)21 463 666


www.npfruskagora.co.rs

FOTO:DragiaSAVI


20/66


parka koje uglavnom kreu sa glavne autobu-ske stanice u Novom Sadu. Nalazi se na me-

unarodnoj biciklistikoj ruti (EuroVelo 6).

SMETAJ I HRANA

Hotel Norcev (3*) na 4 km od Irikog venca

i centar CePTOR na Andrevlju, sa restorani-ma, pogodni su i za kongresne aktivnosti.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Termal uVrdniku. Vrelo Banja Kulina ima lekovitu vodu

kojom se mogu leiti kone bolesti i reumat-ska oboljenja.Odmaralite Testera za boravak dece uzra-

sta od 7 do 14 godina, u blizini erevia (nad-morska visina 250 m) opremljeno je audio i

video ureajima i opremom za izvoenje na-stave.

Kampovanje: Ekokamp Fruka gora nedale-ko od izletita Stailovo, sa 30 kamp parcelaza sve vrste kampovanja. Opremljen je sa

mobilijarom, igralitem za decu, rotiljskimmestima, recepcijom, sanitarnim objektom iparkingom (www.campingfruskagora.com).

Privatan smetaj: Perkov sala (Neradin),eko-etno klub erevi, etno kua Jazak i mno-

gi drugi.

U sklopu Informativnog centra na Irikomvencu nalaze se brojni restorani i planinarski

dom Vojvodina.


Peaenje: Postoje brojne staze ukupne dui-ne od oko 90 km. Neke od njih su: Informativnicentar-Staro Hopovo-Novo Hopovo-Informa-

tivni centar (10 km); Informativni centar-Pa-ragovo-Informativni centar (9 km); manastir

Beoin-Osovlje-Pavlasov ot-Brankovac-Kra-ljeva stolica-Popovica (20,2 km) i druge.

Planinarenje: Izdvajaju se staze Frukogor-skog maratona kao to su: Staza radosti izadovoljstva (3,5 km), Zapadni maraton zapripravnike (19,9 km), Istoni mali maraton

(33,1 km), Zapadni mali maraton (32,9 km),

Istoni srednji maraton (57,5 km), Zapadnisrednji maraton (58,3 km), Istoni veliki ma-raton (82,9 km), Zapadni veliki maraton (86,8

km), Ultramaraton (102,7 km).Biciklizam:Ima preko 500 km oznaenih sta-za koje su uglavnom i peake i biciklistike.

Obilazak Putevi vina:U vie od 60 podru-ma privatnih proizvoaa, od kojih su najzna-

ajniji u Sremskim Karlovcima, mogue je


21/66


probati uvena frukogorska vina. Bermet iAusbruh su slatka, veoma jaka i aromatina

vina. Neoplantaje autentino aromatizova-

no vino ovog kraja i ima ga u podrumu u ere-viu, a interesantnih vinskih podruma i vinarijaima i u selima Netin, Banotor, Erdevik i Irig.

Izleti: ortanovaka uma, Strailovo, Par-tizanski put, Iriki venac, Glavica, Popovica,Zmajevac, Letenka, Andrevlje, Testera, Ci-

ganski logor, Lipovaa i druga. Izletita suopremljena mobilijarom, ureenim loitima i

malim brojem dejih igralita.Rekreativni ribolov: Uz obaveznu dozvolukoju izdaje Nacionalni park Fruka gora.

Lov:Ograeno i otvoreno lovite kojim uprav-lja Nacionalni park Fruka gora. Ograeni deo

lovita Vorovo nalazi se kod Erdevika, petnae-stak kilometara od auto-puta Beograd-Zagreb.

Avanture: Paintball i airsoftture u saradnji salokalnim organizacijama.Organizovana poseta hranilitu za orlove,najava posete je obavezna. Usluga se naplauje.Obilazak kulturno-istorijskih objekata ibrojnih manastira kao to su: Kruedol, Pet-

kovica, Rakovac, Diva, Hopovo, Jazak, Grge-teg, Beoin, iatovac, Ravanica i drugi.

Uestvovanje na Frukogorskom marato-

nu u maju, koji ima tridesetogodinju tradici-ju, ili na nekoj drugoj manifestaciji - na primer

na Danima Vina u Sremskim Karlovcima,

Irigu ili Banotoru.

CENTAR ZA POSETIOCE

Zgrada Informativnog centra nalazi se naIrikom vencu kod spomenika. Informativni

centar je polazite svih kulturnih, naunihi turistikih zbivanja u nacionalnom parku.

Vodika sluba je osposobljena da posetioci-ma dri predavanja, u prirodi ili unutar zgra-de, uz video projekcije filmova o prirodi Fru-

ke gore i ekologiji. U Informativnom centruse nalazi Prirodnjaka postavka sa ekspona-

tima koji na najbolji nain prikazuju prirodnei kulturne vrednosti nacionalnog parka. U

suvenirnici se prodaju razliiti proizvodi, aturistiki materijal je dostupan na srpskomi engleskom jeziku. Punkt sa turistikim in-

formacijama postoji i u turistikim organi-zacijama optina koje okruuju nacionalnipark. Organizuju se ture za ake i studente,

i po zahtevu se prilagoavaju interesovanjugrupe. Vodi govori engleski jezik. Ture je

potrebno rezervisati unapred.

Fruka gora je poznata poumama meu kojima seizdvajaju ume kitnjaka, bukve,

lipe i graba.

S C O


22/66



ZASAVICA

KONTAKT

Rezervat Uvac d.o.o.Svetog Save 16, Nova Varo

Tel: +381 (0)33 64 198


www.uvac.org.rs

Specijalni rezervat prirode Zasavica nala-zi se na podruju june Vojvodine i severne

Mave, istono od reke Drine, a juno od rekeSave, na teritorijama optina Sremska Mitro-vica i Bogati (N 44570, E 19300).

DA LI STE ZNALI?

Prostorom dominira reni biotop, koga inireica Zasavica i pritoka Batar, kao i kana-li Jovaa i Prekopac. Vodotok Zasavica imadirektnu vezu sa rekom Savom preko kanala

Modran. Rezervat obiluje retkim biljnim i ivo-tinjskim vrstama, od kojih su neke na granici

svog opstanka. Tu se nalazi preko 600 biljnih

vrsta, 198 vrsta ptica, 27 vrsta vodozemaca igmizavaca i 23 vrsta riba. Najvredniji nalazi su

riba mrguda ije je ovo jedno od dva nalazitai biljka Aldrovanda vesiculosa ije je Zasavicajedino nalazite u Srbiji. Rezervat je i uvar

genetikih resursa Srbije jer uzgaja manguli-cu - sremsku crnu lasu, balkanskog magarca i

podolsko govee.

KAKO STII?

Zasavica se nalazi 9 km od Sremske Mitrovi-

ce, 12 km od E-70 autoputa Beograd-Zagrab,62 km juno od Novog Sada, 80 km zapadno

od Beograda. Mogue je doi autobusom,automobilom, biciklom. Postoji redovni pri-gradski autobuski saobraaj (samo dok traje

kolska godina). Parking se nalazi ispred ula-za i naplauje se.

SMETAJ I HRANA

Postoje smetajni kapaciteti u sklopu vizi-

torskog centra. U auto-kampu Camping


23/66


Zasavica (3*) ima 40 mesta, a u privatnom

smetaju su na raspolaganju dve kue. UBircuzu kod dabra mogue je koristiti ro-

tilj, talandaru i kotli za spremanje hrane. UVizitorskom centru su u ponudi paprika odmangulice i podolca, riba na talandari i riblja

orba, peeno prase mangulice. Sve dodat-ne informacije se mogu dobiti u Turistikoj

organizaciji Sremske Mitrovice (http://

tosmomi.rs).


Strune i edukativne tureza ake i studenteo zatiti ivotne sredine, ekologiji, odrivosti,biodiverzitetu, inventarizaciji flore i faune, o

ornitologiji. Vodi govori engleski jezik, a oba-

vezna je rezervacija za grupne posete.Peaenje: Postoje dve peake staze (3,5km i 7 km) sa tri dvojezine (srpsko-engleske)

table. Peaka ruta stepskim panjakom Va-ljevac (3,5 km), ravna travnata povrina, obe-leena je i laka.

Biciklizam: Peake staze su istovremeno i

biciklistike staze.Posmatranje ptica: Centar sa tornjem (18m) sa koga se prua pogled ka panjaku od300ha i najirem i najlepem delu toka Zasa-vice. Postoji organizovano posmatranje i foto-grafisanje ptica, uz pratnju strunog vodia, i

ornitoloki kamp svake godine. Za organizo-vane ture se naplauje.

Plovidba Zasavicom: Obilazak rezervata

amcem i turistikim brodom Umbra (45

minuta).

Rekreativni ribolov:Dozvole u ribolovakomsavezu Srbije (godinje) i u vizitorskom cen-

tru (dnevne). amci se iznajmljuju.Avanture:Dip safari panjakom Valjevac.Razgledanje etno-soba, etnografsko-isto-rijske postavke starih kunih i poljoprivrednih

predmeta i alata sa kraja XIX i poetka XX veka.

Obilazak kulturno-istorijskih spomenika uokolini rezervata: Spomenik Boju na Ravnju,spomenici Jevrejima rtvama faizma, spo-

menik Stojanu upiu, Zmaju od Noaja.Manifestacije: tukijada (dva puta godinje),obeleavanje dana magarica (u prolee),

Sremski svinjokolj (prva subota decembra),regata Rotary kluba (jednom godinje), En-

durance horce race panjakom Valjevac (jed-nom godinje).

CENTAR ZA POSETIOCE

Vizitorski centar se nalazi u selu Zasavica II ipredstavlja centralno turistiko mesto rezer-vata. Prodaje se turistiki materijal, dostupan

je na srpskom i engleskom jeziku. Pored dr-venog objekta nalazi se dolap kao turistika

atrakcija. Ulaz se plaa.

Prostorom dominira renibiotop, koga ini reicaZasavica i pritoka Batar, kao i

kanali Jovaa i Prekopac



24/66


Specijalni rezervat prirode Obedska bara na-

lazi se u Vojvodini u jugoistonom Sremu, izme-u naselja Grabovci, Obre, Aanja, Kupinovo i

Progar, i reke Save (N 444410, E 2023).Predstavlja najvee poplavno podruje u Srbiji.

Jedno je od najstarijih zatienih prirodnih do-bara u svetu - prva administrativna zatita dati-ra jo iz 1874. godine.

DA LI STE ZNALI?

Obedska bara je odseen meandar reke Save,

duine 13,5 km i prosene irine 750 m.Jedno je od najbogatijih i najouvanijih stani-ta ivog sveta u Panonskom basenu. Bogatstvo

vrsta i raznovrsnost ekosistema predstavljajuosnove vrednosti rezervata. Ovde raste preko500 biljnih vrsta, meu kojima su mnoge en-

demske. Meu brojnim insektima izdvajaju se je-lenak, nosoroac i lastin repak. Podruje je boga-

to raznovrsnim gmizavcima i vodozemcima, kao

i sisarima kojima pogoduje ova vrsta stanita:

barski imi, veliki imi, veliki puh, podzemnavoluharica, patuljasti mi, je, poljska rovica i

druge. Najinteresantnije su ptice, predstavljenesa 222 vrste, meu kojima je 145 gnezdarica.

Atrakcija ovog podruja je meovita kolonija a-plji i kormorana sa 800 gnezdeih parova sive,crvene, male bele, ute i velike bele aplje, malog

kormorana i gaka. Krajem XIX i poetkom XXveka bilo je zlatno doba Obedske bare. Tadase u zoni potkovice gnezdilo 60.000 parova

ptica movarica, od ega se u kolonijama aplji


OBEDSKA BARA

KONTAKT

JP VojvodinaumeParobrodska 2, Sremska Mitrovica

Tel: +381 (0)22 600 510




25/66


gnezdilo preko 15.000 parova, sa devet vrstaaplji, to je najvei broj ikad zabeleen u istoriji

Srbije. Mesta koja treba posetiti su Kula Obed, Li-vade Majke Angeline, Ostrvo ptica, Kolonija apljii vranaca, rezervat lokacija Kupinske grede, kod

Debele gore, Manastir Obed, Etno selo i drugi.

KAKO STII?

Obedska bara udaljena je od Novog Sada

90km, a od Beograda 56km. Mogue je doiautobusom, automobilom, biciklom ili rekom

Savom - brodom. Aerodrom Nikola Tesla uBeogradu udaljen je 31km.

SMETAJ I HRANA

U hotelu Obedska bara. Riblji restoran saribljim specijalitetima na Savi i etno-restorananac kod Etno-sela u Kupinovu.


Peaenje: Postoji vie turistikih staza, uku-pne duine oko 60 km. Jedna, na primer, po-lazi od kule Obed pa stazom Potkovice dolazi

do osmatranice Spomenik. Ide se umskomstazom. Ruta je laka, obeleena i traje 2h. Sve

staze su pogodne za peaenje. Organizujuse peake ture po rezervatu za kolsku decui studente, informacije se mogu dobiti kod

upravljaa. Vodi govori engleski jezik i potreb-na je rezervacija unapred.

Biciklizam: Sve peake staze pogodne su i zavonju biciklom.

Posmatranje ptica:Postoji est osmatranica,dve kule, jedna platforma, dve lokacije na staziPotkovice, na Koarnjai, na enjinskim livada-

ma, na livadama Kupinika, na livadama MajkeAngeline. Mogue je organizovati foto-safari.

Vonja amcem ili katamaranom: Mogue jeiznajmiti amac na vesla, ima ih 20, ili katamaran.

Plivanje:U Obreu u Klubu Arena je bazen za

decu i za odrasle, 300 posetilaca.

Rekreativni ribolov: Dozvole se mogu nabaviti

kod upravljaa.Lov:Lovi se krupna divlja.Izleti: U parku za odmor i rekreaciju kod hotelaObedska bara ima 23 stola, 45 klupa i 17 lo-

ita za rotilj sa 51 malom klupom i drvima zaloenje.

Obilazak kulturno-istorijskih objekata: Ma-nastir Obed, grad Kupinik, Crkva Sv. Luke i Et-

no-selo Kupinovo.Manifestacije: Likovne kolonije, sportska ta-kmienja u ribolovu, regata na reci Savi, i druge.

CENTAR ZA POSETIOCE

Postoji ulazna stanica sa parkom za odmor i

rekreaciju kod hotela na Obedskoj bari. Ulaz seplaa. Postoji i edukativna uionoca za 45 ue-nika, natkrivena letnja uionica za prezentacije

filma o Obedskoj bari, edukativne asove, kao iradionice na temu zatite prirode i ivotne sre-dine. Na ulaznoj stanici u rezervatu mogue je

kupiti turistike karte, broure i drugi promotiv-ni materijal. Turistike informacije na info-tabla-

ma su i na engleskom jeziku.

Bogatstvo vrsta i raznovrsnostekosistema predstavljaju osnove

vrednosti rezervata.

PREDEO IZUZETNIH ODLIKA


26/66



VRAKE PLANINE

KONTAKT

JP VaroDvorska 10a, Vrac


Tel: +381 (0)13 821 614

Predeo izuzetnih odlika Vrake planine na-lazi se u jugoistonom delu Vojvodine, u Bana-tu (N 45813, E 212444). Vrake planine

su planinski masiv koji se prostire veim de-lom u Srbiji, a manjim u Rumuniji, u duini od

20 km. Guduriki vrh (641 m.n.v.) je najvii vrhu Vojvodini. Pod zatitom je 4.408 ha, od ega

je 190 ha pod strogim reimom zatite.

DA LI STE ZNALI?

U ovom preteno umskom predelu, u komedominiraju hrast i lipa, zabeleeno 1016 biljnih

taksona, od kojih su zatiene 23 biljne vrste,

a dve su upisane u evropsku Crvenu listu. Kaoposledica velikog bogatstva biljnih zajednica,na Vrakim planinama su nale svoje stani-

te mnogobrojne vrste ivotinja, ptica, vodo-zemaca, gmizavaca, glodara i sisara, tako daosim arke, dadevnjaka, lisice, srne i zeeva,

ovde se moe videti i vuk. Vrake planineimaju i kulturno-istorijski i obrazovni znaaj.

Na njima ima vei broj arheolokih nalazita,

od kojih su neka zabeleena u svim arheolo-kim kartama Evrope - na primer Kremenjak.Tu su i ostaci srednjevekovnih utvrenja iz XIV

veka (Vraka kula), brojna mesta su vezanaza istorijske dogaaje u XVI veku (bitke selja-

ka ustanika sa Turcima), a tu je i zatieni spo-menik iz XVI veka - manastir Mesi.

KAKO STII?

Udaljenost od Beograda je 84 km, od Te-mivara - 78 km, a od Novog Sada 174 km.

Udaljenost od aerodroma u Vrcu je oko 1 km.Mogue je doi automobilom, autobusom, bi-

ciklom, a samo do Vrca i vozom.

SMETAJ I HRANA

Villa Breg (5*). Objekat Crvenog krsta zaoporavak dece slabijeg zdravlja i Planinarski

dom gde gosti mogu probati specijalitete tra-dicionalne banatske kuhinje. U okolini su hotel

Srbija (3*) i motel Vetrenjaa. Vie informa-

FOTO:MilivojVUANOVI


27/66


cija se moe dobiti u Turistikoj organizacijioptine Vrac (www.to.vrsac.com, www.vr-

sacturizam.rs).


Peaenje:Du oko 100 km umskih puteva.Strune i edukativne ture za ake, a temesu upoznavanje sa prirodnim i stvorenimvrednostima na Vrakim planinama.

Planinarenje: Vrakom transverzalom, du-ine oko 39 km sa osam kontrolnih taaka.

Transverzalu odrava Planinarsko-smuar-sko drutvo Vraka kula. Trasa je u pot-

punosti oznaena (www.psdkula.com).Biciklizam:Biciklistiku rutu organizuje hotelSrbija (www.hotelsrbija.rs).

Posmatranje ptica:Vidikovac kod Crkve sve-tog Kria gde je i dogled, vidikovac na Guri-

kom vrhu visine 15 m i lokalitet Kamenolom sa

drvenom kuicom za posmatranje ivotinja naoblinjem hranilitu. Korienje dogleda na vi-

dikovcu kod Crkve svetog Kria se naplauje.

Izleti:Lokacija Plato (ima mobilijar i pozorni-cu), Crveni krst i Planinarski dom.Rekreacija:kod Planinarskog doma su tereni

za koarku i deja igralita i prostor za kampo-

vanje pod atorima.Lov: Lovite se prostire na masivu Vrakihplanina, glavne vrste krupne divljai su srnea

divlja i divlja svinja, a od sitne divljai - fazan.Za dozvole je nadlena umska uprava Ba-

nat (http://banatsume.rs).Avanture: Paintball, paraglajding (Klub ek-stremnih sportova Izazov, Vrac), planinskibiciklizam, jahanje, sportsko penjanje po ste-nama, vonja motornim zmajem, kajaking na

reci Kara nadomak Vrca, postoji mogunostorganizovanja panoramskog leta avionom.

Kampovanje: Na lokaciji iroko bilo. TokomOmladinskog volonterskog kampa Vrakeplanine uesnici obeleavaju granice zona

zatite, kartiraju objekte geonaslea, izvore,stanita prirodnih retkosti, lokalitete sa kui-

cama za ptice.

Obilazak vinskih putevado lokalnih vinarijakoje ukljuuju i obavezni turistiki obilazak vi-dikovca na Gudurikom vrhu. Podrumi vinari-ja su na obroncima planina.

Trke:Na stazi koja se koristi vie od 200 go-dina, organizuju se trke kasakih konja i bici-

klistike trke.

CENTAR ZA POSETIOCE

Centar za posetioce se nalazi u blizini srednjo-

vekovnog utvrenja Vraka kula i poveren jena upravljanje Turistikoj organizaciji optineVrac (Trg pobede, Vrac, tel: +381 (0)13 831

055). Radno vreme tokom sezone je od 10do 20h. Zaposleni govore engleski i nemaki

jezik. Promotivni materijal i mape dostupni sui u infomativnim centrima (Dvorska 7, kao i uzatienom prirodnom dobru - Topolski put

bb), u novinarnici Vrakih vesti i u Klubuekstremnih sportova Izazov, na srpskom i

engleskom jeziku. Poseban kuriozitet je suve-nir sa petrografskim materijalom - kutijica sa

stenama Vrakih planina.

Kao posledica velikogbogatstva biljnih zajednica,na Vrakim planinama

su nale svoje stanitemnogobrojne vrste ivotinja,

ptica, vodozemaca, gmizavaca,

glodara i sisara.



28/66



DELIBLATSKA PEARA

KONTAKT

JP VojvodinaumeMaksima Gorkog 24, Panevo

Tel: +381 (0) 13 765 050



Specijalni rezervat prirode Deliblatska pe-

ara nalazi se u severoistonom delu Sr-bije, u Vojvodini, Banatu (N 445338, E

21651.2). Obuhvata pearu, lesne masivei deo reke Dunav.

DA LI STE ZNALI?

Deliblatska peara je najprostranija evropskapeara izraenog dinskog reljefa. Rezervat jestanite za 1000 biljnih i vie hiljada ivotinjskih

vrsta, od kojih su brojne proglaene meu-narodnim prirodnim retkostima. Deliblatska

peara je jedino stanite banatskog bourai stepskog skoimia u Srbiji. Ovde se nalazenajvee populacije stepskog boura, erpeta

i kockavice. Peskovi peare su stanita broj-nih insekata, meu kojima je i endemska vrsta

tentirija. Peara je najvea stanica i zimovali-

te ptica selica ovog dela Evrope. U priobalju

i na adama su jedina stabilna gnezdilita lastabregunica, ibisa i malog kormorana u Srbiji.

Ovde ive najvee kolonije slepog kueta i te-kunice u Panonskoj niziji. Peara je poznata ipo brojnim jelenima i divljim svinjama, retkim

vukovima i velikim uarama. U delu rezervataje najvee mrestilite riba srednjeg toka Duna-

va. Odlike klime su ekstremna temperaturnakolebanja, sa snanom koavom.

KAKO STII?

Deliblatska peara je udaljena od Beograda60 km, a od Surina 70 km. Moe se doi vo-zom Beograd-Vrac do Vladimirovca, auto-

busom i automobilom do Devojakog bunara,ardaka, Dubovca, uare i Grabenca. Po-

stoje redovne autobuske linije, a organizovan


29/66


prevoz radi se u dogovoru sa upravljaem.

Podruje se nalazi na lokalnoj biciklistikoj rutiKovin - Bela Crkva. Mogue je doi brodom iskelom do Rama ili Stare Palanke, a amcem

izmeu Dubovca i Stare Palanke.

SMETAJ I HRANA

U blizini Deliblata, nalazi se kolsko rekreativ-ni centar ardak pogodan za decu kolskoguzrasta. U njemu se na otvorenom nalaze te-

reni za fudbal, koarku, tenis, deje igralite,kao i vienamenska sala. Kampovanje je mo-

gue u okviru rezervata takoe u centru ar-dak, a van rezervata u Devojakom bunaru i

Vraevom Gaju.Seoski turizam je mogu u privatnom sme-taju u selima Skorenovac i uara.

Lovake kue u rezervatu su: Fazanerija, Du-bovac, umarak, Marina, Flamunda i Dolina.

Restorani su u kolsko rekreativnom centruardak, meni je klasian, a u lovakim ku-ama je specijalizovan meni, kao i u brojnim

privatnim restoranima i kafeima u okruenju.


Strune i edukativne ture za ake i studenteo ekolokim temama organizuju se na zahtevposetilaca. Mogue su na engleskom i italijan-

skom jeziku.

Peaenje: Ide se planinarskim stazamaardak.Posmatranje ptica: Mogue je sa pet metal-nih osmatranica od 20 m i 50 m, kao i drvenih

od 5 m. Iskljuivo organizovano, uz pratioca.

Lov: Organizuju se lov sa eke i pogonom.Smetaj u lovakim kuama.

Rekreativni ribolovje dozvoljen.Avanture: Planinarenje i dip safari.Dogaaji: Organizuju se takmienja u mara-tonu, orijentiringu, proslave meunarodnih

dana vezanih za zatitu prirode.

CENTAR ZA POSETIOCE

Edukativni centar ardak je 4 km udaljen odsela Deliblato, a 60 km od Beograda. U dvori-tu Centra su dve nadstrenice za 100 osoba

i botanika bata sa muzejskom postavkomu osnivanju. Centar je okruen stazama nakojima su odmorita i osmatranice. Ovde

se mogu dobiti informacije i potraiti pomo,uzeti promotivni materijal, kupiti autentini su-

veniri. Ulaz se naplauje. Zaposleni govore ne-maki, engleski, rumunski i maarski jezik, kao

i poetni italijanski. Promotivni materijal je mo-gue kupiti i u kolsko-rekreativnom centruardak i optinskim turistikim organizaci-

jama. Informativni punktovi su u Edukativnomcentru ardak, i u informativnim centrima

uara, Devojaki bunar i Stara palanka.

Deliblatska peara je jedinostanite banatskog boura i

stepskog skoimia u Srbiji.



30/66


VELIKO RATNO OSTRVO

KONTAKT

JKP Zelenilo Beograd

Surinski put 2, Novi Beograd

Tel: +381 (0)11 228 4636


Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvonalazi se na uu Save u Dunav u gradu Beo-gradu (N 444952.4, E 20265.5), na levoj

obali Dunava, a prostire se na oko 211 ha.

DA LI STE ZNALI?

Predeo izuzetnih odlika sastoji se od Velikog

i Malog ratnog ostrva. To su dve poslednjeoaze netaknute prirode, vodom razdvojene

od urbanog jezgra glavnog grada Srbije. Bujnu

vegetaciju grade vodene i movarne zajedni-ce, kao i zajednice poplavnih uma bele, bade-maste i krte vrbe, crne topole, zelenog jasenai bagremca. Razvijena vegetacija i postojanje

vodenih povrina omoguava da se na ovimostrvima naseljava znaajan broj ptica kao tosu: patka pupanica, patka crnka, uta pliska,

mali gnjurac, uta aplja i mnoge druge. Uskopu zatienog podruja nalazi se prirodno

riblje plodite.

KAKO STII?

Do Beograda se moe stii automobilom, vo-zom, avionom ili brodom, a do Velikog ratnog

ostrva je mogue doi brodiem ili amcem.

SMETAJ I HRANA

Smetajni kapaciteti i mnoge druge informa-cije o Beogradu se mogu potraiti u Turisti-koj organizaciji Beograda (www.tob.rs).


Peaenje: Staze su dugake 7 km.Strune i edukativne ture: Organizuju se zaake i studente na zahtev, a teme su uglav-nom ekoloke. Sve ostale ture u pratnji vodi-

a se organizuju po dogovoru i na zahtev kodupravljaa.

Posmatranje pticasa osmatranice.Izleti:Na plai Lido postoje mobilijari, ljulja-

ke, tobogani i klackalice za decu.Odmor i plivanje:Velika plaa Lido.Rekreacija: Mogua je na otvorenim tereni-ma za fudbal i odbojku na pesku.Kajak tura oko ostrva (Avanturistiki klubWild Serbia, www.wildserbia.com).

Proslave meunarodnih dana vezanih zazatitu prirode, edukativni kampovi, izlobe.

Dnevne posete, promotivni materijal i mapeVelikog ratnog ostrva dostupne su u slube-

nim prostorijama JKP Zelenila Beograd naVelikom ratnom ostrvu, na srpskom i engle-skom jeziku.

SPOMENIK PRIRODE


31/66


RESAVSKA PEINA

KONTAKT

JP Resavska peinaCerska 3, Despotovac

Tel: +381 (0)35 611 110


www.resavskapecina.rs

Spomenik prirode Resavska peina na-

lazi se u Pomoravskom okrugu u optiniDespotovac, u krenjakom brdu Babina

glava, na obali krakog polja Divljakovac (N44421.8, E 213745.5).

DA LI STE ZNALI?

Resavska peina predstavlja jedan od naj-znaajnijih i najlepih speleolokih objekata

Srbije, zbog bogatstva i raznovrsnosti for-mi kristalnih ukrasa. Peina je duga 4,5 km,detaljno je istraeno 2,83 km. Stara je oko

80 miliona godina, dok se starost nakitau peini procenjuje na 45 miliona godina.

Unutranjost obiluje brojnim i raznovrsnim

dvoranama, kanalima, galerijama, stubo-vima, stalaktitima, stalagmitima, draperi-jama i okamenjenim vodopadima. Nakit sepojavljuje u tri boje: crvenoj, utoj i beloj. U

okolini se nalazi i spomenik prirode Lisinekoga ine izvor Veliko vrelo, njegov vodotok

i jedan od najveih bigrenih vodopada u Sr-biji, Veliki buk.

KAKO STII?

Udaljena je 20 km od Despotovca, 150 km odBeograda, a 138 km od Nia. Mogue je stii

autobusom, automobilom i biciklom. Ispredzatienog podruja se nalazi parking koji sene naplauje.

SMETAJ I HRANA

Na lokalitetu SP Lisine u restoranu Resav-ski uranak postoje i smetajni kapaciteti ,

kao i u objektu ula . U sklopu restoranaVodopad Lisine su etri bungalova. Kla-

sini restorani sa hranom i piem su u blizini

vodopada. Na lokalitetu spomenika prirodeResavska peina je bife.


Poseta peini: Za ogranizovane poseteureene su gornja i donja galerija, u duiniod oko 800 m. Temperatura je konstantna

(7C), dok vlanost vazduha varira (80-100%).

Izlet:Poseta lokalitetu Lisine, izvoru Velikovrelo i bigrenom vodopadu.Peaenje: Postoji peaka staza duineoko 500 m.

CENTAR ZA POSETIOCE

Na lokalitetu, dostupan je promotivni ma-

terijal na srpskom i engleskom jeziku, kao isuveniri. Sezona u Resavskoj peini traje od

aprila do novembra. Van tog perioda grupneposete se zakazuju. Ture se organizuju upratnji strunog lica koji govori engleski i ne-

maki jezik. Ulaz se plaa.

SPOMENIK PRIRODE


32/66


PEINA RISOVAA

KONTAKT

Narodni muzej Aranelovac

Miarska 19, Aranelovac

Tel: +381 (0)34 712 415E-mail: [email protected]

www.muzej-arandjelovac.org

Spomenik prirode Peina Risovaa je zna-

ajno arheoloko, paleontoloko i speleolokonalazite. Nalazi se na jugo-istonoj periferiji

Aranelovca, na desnoj obali Kubrnice, ubrdu Risovaa (N 441823.7, E 20340.7).

DA LI STE ZNALI?

Predstavlja stanite oveka iz ledenog doba

i jedno od najpoznatijih nalazita paleolita uEvropi. Kremene i kotane alatke koje je na-pravio neandertalac, razumno bie i odlian

lovac, su prvi dokaz o naseljenosti Srbije u sta-rijem kamenom dobu. U peinskim slojevimasauvane su hiljade fosilnih ostataka ivotinja

ledenog doba.Tu su iveli peinski medved,peinski lav, peinska hijena, vuk, lisica i druge

ivotinje. Duina svih kanala peine je 159 me-tara. Poev od ulaza, niu se Arheoloki kanal,

Kanal faune ledenog doba, Optimistika dvo-rana, Kaskadni kanal, ilibarska soba i Dvo-rana risovakog oveka. Trakasti mermerni

oniks, peinski nakit, stalaktiti, stubovi, korali,globuliti u sneno belim, crvenkastim i smeim

tonovima, su deo lepote Risovake peine.

KAKO STII?

Nalazi se na oko 76 km od Beograda, na ula-zu u Aranelovac iz pravca Topole i na 2 km

od centra Aranelovca. Mogue je doi auto-mobilom i autobusom. Ispred peine se nalaziprihvatni terminal s parkingom, koji moe da

primi nekoliko turistikih autobusa.

SMETAJ I HRANA

U Aranelovcu je smetaj mogu u hotelima i

privatnim pansionima, a ima i mnogo restora-na, kafea i poslastiarnica. U Bukovikoj banji

je specijalna bolnica za rehabilitaciju koja za

leenje koristi lekovitu banjsku vodu i glinu.


Obilazak peine. Mogue je posetiti rekon-struisano stanite neandertalca u samoj pei-

ni, organizovano i uz rezervaciju.Speleologijai sportsko penjanje uz stene.

Dui odmoru okruenju. U Aranelovcu i Bu-kovikoj banji su brojne mogunosti za sport.Postoje teniski tereni, tereni za fudbal, odboj-

ku klizalite, bazeni, akva park, teretane. Odparka u Aranelovcu do planine Bukulja obe-

leena je peaka staza od 5 km, a od Bukovi-ka do Bukulje postoje i staze za jahanje.

CENTAR ZA POSETIOCE

Radno vreme: svakog dana od 09 do 17h agrupne posete je obavezno najaviti. Ulazniceu peinu se naplauju. Na prihvatnom punktu

ispred peine, posetiocima je dostupan Pei-na Risovaa vodi na engleskom, srpskom

i ruskom jeziku.

NACIONALNI PARK


33/66


ERDAP

KONTAKT

JP Nacionalni park erdap

Kralja Petra I 14, Donji Milanovac

Tel: +381 (0)30 590 788


www.npdjerdap.org

Nacionalni park erdap nalazi se u seve-roistonom delu Srbije u Borskom okrugu

na granici sa Rumunijom, na teritoriji opti-na Golubac, Majdanpek i Kladovo (N 443144.3, E 215849). erdap je najvei na-

cionalni park u Srbiji. Njegova povrina je63.608 ha, a prostire se du 130 km desneobale Dunava.

DA LI STE ZNALI?

Osnovni prirodni fenomen podruja je gran-

diozna erdapska klisura, najdua i najveaklisura probojnica u Evropi, koju ine etiriklisure i tri kotline. Najlepa klisura je Veli-

ki kazan ije se vertikalne stene uzdiu i do300 m nad Dunavom. Upravo u erdapskoj

klisuri, Dunav je najdublji (90 m), najui (140

m), ali i najiri (7 km). U dunavskim dubina-ma kriju se veliki primerci soma i smua, u

gustim umama divlja poput jelena, srne,divljeg vepra, zeca, a u visinama klisure or-lovi i sokolovi. Nacionalni park je najbrojnije

stanite risa u Srbiji, veoma retkog u Evropi,a meu mnogim ivotinjskim vrstama izdva-

jaju se i vuk, akal, divlja maka, vidra, veve-rica, lisica, kuna belica, kuna zlatica, jazavac,divokoza i druge. Najznaajnije vrste ptica su

mali vranac, orao klikta, sova uara, crnaroda i patuljasti orao. Ovde raste oko 1.100

biljnih vrsta i podvrsta, a najpoznatije sumeja leska, koprivi, orah, jorgovan, srebr-na lipa, maklen, medunac i druge. Arheoloki

nalazi i kulturno-istorijski spomenici kao tosu naselje Lepenski Vir, Dijana, Golubaki

grad, Trajanova tabla i ostaci Trajanovog

KAKO STII


34/66


puta, rimskog limesa, raznovrsni kasteli,

ostaci staroslovenske arhitekture, svedo-e o prisustvu oveka na ovim prostorima

jo od praistorijskog doba. Ostaci sakralnearhitekture i monumentalnih skulptura pro-naeni u arheolokim iskopavanjima, na-

stalih izmeu 6500. do 4500. godine p.n.e.,promenili su svetske predstave o poecima

civilizacije.

Udaljenost od Beograda je oko 200 km, aod Nia oko 185 km. Moe se stii autobu-som, automobilom ili brodom. Najznaajniji

putni pravac je M 25-1 erdapska magistra-la. Postoje tri primarna ulaza, dva se nalaze

na erdapskoj magistrali, a jedan na regio-nalnom putu. Nacionalni park se nalazi na

plovnom putu Koridora 7, Rajna-Majna-Du-nav-Crno more. Pristanite je u Donjem Mi-lanovcu na 990 km od Crnog mora. Najblii

aerodromi su u Beogradu i Niu.

SMETAJ I HRANA

U okviru nacionalnog parka mogue je bora-

viti u hotelima, brojnim privatnim objektima,kao i u omladinskom i auto-kampu. Hotel

Lepenski vir (3*) se nalazi u Donjem Mila-

novcu, hotel Golubaki Grad (2*) je sme-ten pored dunavskog keja u Golubcu, zatimtu su i hoteli Aquastar Danube(4*) i er-dap (3*) u Kladovu.

Brojni restorani se nalaze kako u nacional-nom parku erdap, tako i u okolini naci-

onalnog parka. Informacije na srpskom iengleskom jeziku se mogu dobiti u Nacional-

nom parku erdap, hotelima, kao i Turisti-koj organizaciji Golubac (www.golubac.rs),u Turistikoj organizaciji optine Majdanpek

(www.toom.rs) i u Turistikoj organizacijioptine Kladovo (www.tookladovo.rs).

KAKO PROVESTI VREME

Peaenje: Ureeno je i obeleeno devetpeakih staza razliitih duina koje prolazekroz atraktivne predele, rezervate prirode

i obino zavravaju na vidikovcima Sokolo-vac, Greben, Kovilovo, Ploe, Mali trbac i

Veliki trbac. Uz uvare prirode nacionalnogparka, korienje peakih staza je pravi do-

ivljaj. Staze su srednje i lake teine, a uku-

pne duine 67,3 km. Sve informacije je mo- d biti N i l k d


35/66


gue dobiti u Nacionalnom parku erdap.

Biciklizam:Evropska biciklistika ruta Euro-Velo 6, koja povezuje Atlantik i Crno more,prolazi kroz nacionalni park erdap u du-

ini od 100 km.Posmatranje ptica:Mogue je uz strunogvodia Nacionalnog parka erdap.Krstarenje erdapskom klisurom: Orga-nizovane ture polaze iz hotela erdap uKladovu, brod prolazi kroz prevodnicu hidro-elektrane erdap 1, zatim kroz Veliki i Mali

kazan do Tekije. Krstarenje prua panoram-sko razgledanje znamenitosti predela, meu

kojima se izdvaju: Trajanova tabla iz 101.godine, Hajduka Vodenica, lik Decebalauklesan u steni i manastir Mrakonia (na ru-

munskoj obali), naselje Tekija, Diana - rim-ski i ranovizantijski logor iz II veka, tvrava

Fetislam nadomak Kladova.Ture sa vodii-

ma uz ruak, se organizuju jednom nedeljnoili prema potrebama gostiju, za vee grupeljudi (www.djerdapturist.co.rs).

Lov:Organizovane ture je potrebno unapredzakazati u Nacionalnom parku erdap. Lov-cima se nudi organizacija lova, struna prat-

nja i hajkai.Rekreativni ribolov: Dnevne i nedeljne do-

zvole za rekreativni ribolov se mogu kupiti uNacionalnom parku erdap.

Poseta Rajkovoj peiniudaljenoj 2,5 km odMajdanpeka i ispiranje zlata u neposrednojblizini peine.

Odmor i plivanje: Du Dunava postoji mno-go ureenih plaa.

Sport i rekreacija: Hoteli poseduju otvo-rene i zatvorene sportske terene, bazene iteretane.

Obilazak galerija i etno kua, Centra zaposetioce Lepenski vir gde se nalazi kopijapreistorijskog lokaliteta i oko 100 ekspona-

ta upotrebnih predmeta iz mezolita i neoli-ta naenih na lokalitetu (www.lepenski-vir.

org), Arheolokog muzeja erdapa i drugih

kulturno-istorijskih objakata.

Obilazak hidroelektrane erdap: Zajed-

niki projekat bive Jugoslavije i Rumunije iz1972. godine na Dunavu.Poseta brojnim manifestacijama i takmi-enjima:Majski susreti folklora ili Jorgovanfest, Dani Dunava u junu, Etno festival uKladovu, Sajam Dunava u Golupcu, Zlatna

buka erdapa u avgustu u Tekiji, Meuna-rodna kajakaka regata na relaciji Tekija-Ku-

sjak ili Dravno prvenstvo u jedrenju u avgu-stu, Dani smua u oktobru, i drugim.

CENTAR ZA POSETIOCE

Centar za posetioce nacionalnog parka er-dap je smeten u upravnoj zgradi nacional-nog parka u Donjem Milanovcu. Radno vreme

Centra je radnim danima od 7 do 15h, a vi-kendom - u sluaju najavljene, organizovane

grupne posete. U Centru se mogu dobiti in-formacije o nacionalnom parku erdap i bro-ure na srpskom i engleskom jeziku. Mogue

je koristiti usluge strunih vodia prilikom po-smatranja ptica ili lova, a mogue je organizo-

vati edukativne ture razliitog sadraja.

Osnovni prirodni fenomen

podruja je grandioznaerdapska klisura, najdua inajvea klisura probojnica u

Evropi, koju ine etiri klisure i

tri kotline.

SPOMENIK PRIRODE

KANJON VRATNE SA DVA PRERASTA


36/66


KANJON VRATNE SA DVA PRERASTA

KONTAKT

JP SrbijaumeBulevar Mihajla Pupina 113, Beograd

Tel: +381 (0)11 711 27 70


www.srbijasume.rs

Spomenik prirode Kanjon Vratne sa dva pre-

rasta nalazi se na istoku Srbije u Negotinskojkrajini, na istonoj strani planinskog vencaVelikog grebena (N 442237, E 222221).

Zatieno podruje obuhvata kanjon reke(300x100m) sa obe strane korita reke, odua Suvog Potoka do izlaza iz drugog prera-sta. Reka Vratna je pritoka Dunava.

DA LI STE ZNALI?

Kanjon reke Vratne, njene peine i prerastisu svojevrsni prirodni fenomeni. Kanjon jeteko pristupaan i zbog toga izazovan. Od

davnina je poznat po udu prirode, po triprerasta, kamena luka iznad reke, Vratnjan-

skim kapijama. Nastali su u dalekoj prolosti

uruavanjem peina. Otvor Malog prerasta

je visok 34 m, Velikog 26 m, a Suvog 20 m.Suvi prerast je najmanje pristupaan, mlai

je od prva dva, najlepi je i najizazovniji zaistraivae. Na obalama reke Vratne ive 24vrste drvenastih (bukva, orah, meija leska,

jorgovan, gorski javor, jasen i druge) i 170vrsta zeljastih biljaka. Du Vratne ivi 57

vrsta ptica, 10 vrsta slepih mieva, stepskitvorovi, vidra, jazavci, a u lovitima muflon ijelen lopatar. Na irokoj dolini reke je mana-stir Vratna. Prema narodnom predanju, po-digao ga je arhiepiskop Nikodim u XIV veku

za kralja Milutina. Manastir je tokom vekovavie puta ruen i obnavljan, a danas je akti-

van enski manastir.

KAKO STII?

Automobilom ili autobusom u organizovanoj

turi. Do sela Vratna i manastira se ide pute-vima Negotin-Majdanpek ili Negotin-Kladovo

kroz sela Slatina i Urovica.

SMETAJ I HRANA

Smetaj je mogu na teritoriji optine Negotin.

Vie informacija nudi Turistika organizacijaoptine Negotin (www.toon.org.rs). Restora-

ni, posebno riblji, su brojni du obale Dunava.


Peaenje:Od manastira Vratne stazom krozkanjon reke ka Malom i Velikom prerastu.Lov: Lovite Vratna (1.312 ha, 158-365m.n.v.) je u blizini Negotina. Lovi se jelen lopa-

tar, muflon, srnea divlja i divlja svinja.

Izlet: Turistika organizacija Negotin orga-

nizuje jednodnevne izlete do sela Vratna.

FotodokumentacijaZav

odazazatituprirode

SPOMENIK PRIRODE

LAZAREV KANJON


37/66


LAZAREV KANJON

KONTAKT

JP Srbijaume

Bulevar Mihajla Pupina 113, Beograd

Tel: +381 (0)11 711 2770


www.srbijasume.rs

Spomenik prirode Lazarev kanjon nalazi se

u delu slivnog podruja Lazareve reke i plani-ne Malinik, u istonom delu Kuajskih planina

(N 440045, E 215526).

DA LI STE ZNALI?

Kanjon odlikuju jedinstven splet krenjakih

dolina impozantnih dimenzija i izrazitih mor-

folokih odlika, brojni i znaajni speleolokiobjekti (Lazareva peina, Vernjikica), inte-resantne pojave i procesi krake cirkulacijevode, raznovrsni biljni i ivotinjski svet, i lepota

predela. Lazarev kanjon je jedan od najnepro-hodnijih kanjona u Srbiji. Dugaak je 4,5 km i

dubok 350-500 m, a njegova najmanja irina

je 4 m. U okviru sliva Lazareve reke na ovajkanjon se nadovezuju plii i manji kanjoni Mi-kuljske i Pojenske reke i kanjon Demizloka. La-zarev kanjon je jedno od retkih stanita krim-

skog bora u Srbiji. U Kanjonu ive divokoza imnoge druge autohtone vrste ivotinja.

KAKO STII?

Udaljenost Lazarevog kanjona od Beograda je230 km, a od Bora 21 km. Moe se doi auto-

mobilom i autobusom.

SMETAJ I HRANA

U Brestovakoj Banji u hotelima, kao i u objek-

tu za smetaj lovaca Dubanica.Vie informacija prua Turistika Organizacija

Bor (www.tobor.rs).


Izleti: Poseta Lazarevoj peini. Nalazi se na

istonoj podgorini Kuaja, 21 km od Bora.

Sastoji se od dva horizonta peinskih kanala,800 m je ureeno za turistiku posetu. Bo-

gata je peinskim nakitom koji krasi prelepedvorane: Prestonu, Koncertnu, Dvoranu sle-pih mieva i druge. U ranom bronzanom dobu

peina je bila lovaka stanica, a u gvozdenomznaajan metalurki centar. Posete su mogu-

e od 15. aprila do 15. novembra uz vodia. Ublizini Lazareve peine su i Zlotske peine.

Rekreativni ribolov:dozvole se mogu kupiti uJP Srbijaume.Lov:Lovite Zlatne ume - Crni vrh, na po-vrini od 15.447 ha istonog dela masiva JuniKuaj. Udaljeno je 290 km od Beograda, a 40km od Bora. Lovi se jelen evropski, srna, divlja

svinja i muflon.

Avantura:Kanjoning, odnosno sputanje niz

rene klisure.

FotodokumentacijaZavodazazatituprirode

PARK PRIRODE

STARA PLANINA


38/66


STARA PLANINA

KONTAKT

JP Srbijaume

Bulevar Mihajla Pupina 113, BeogradTel: +381 (0)11 711 2770


www.srbijasume.rs

Park prirode Stara planina nalazi se u isto-noj Srbiji, na granici sa Bugarskom i obuhvata

deo teritorije grada Zajeara i optina Knja-evac, Pirot i Dimitrovgrad (N 432049, E223847). Deo je prostranog planinskog

masiva Balkan, a najvii vrh planine je Midor(2.169 m.n.v.).

DA LI STE ZNALI?

Stara planina je podruje izuzetne geolokeraznovrsnosti na kojem je razvijen i ouvanspecifian diverzitet flore i faune. Reljef po-druja je morfoloki ispresecan, a brojni pla-ninski tokovi oplemenjuju pejzane odlike,

kao to su dolina potoka Bigar, ukleteni me-andri Temtice, lokaliteti Midor i Babin zub.

Raznovrsnost biljnog i ivotinjskog sveta ini

1200 vrsta biljaka (115 endeminih vrsta, 40vrsta prirodne retkosti Srbije, 50 vrsta sa spi-

ska ugroene evropske flore), 150 vrsta gnez-darica uglavnom prirodnih retkosti Srbije, 30vrsta sisara, 6 vrsta vodozemaca, 12 vrsta

gmizavaca, 26 vrsta riba, veliki broj mahovina,liajeva, gljiva i insekata, kao i autohtone rasei sorte domaih ivotinja i biljnih kultura. Po-sebno su znaajne tresave na kojima se javljaveoma retka i ugroena biljka mesoderka -

rosulja, ali i druge biljne vrste kao to su kri-lasti zvoni i Panieva ablja trava. U fauni

sisara istiu se tekunica, snena voluharica,ris i medved. Kulturne vrednosti Stare planinepredstavljene su srednjevekovnim manastiri-

ma, objektima narodnog garditeljstva, tradici-onalnim alatima, predmetima, zanimanjima i

obiajima lokalnog stanovnitva. Na planini se


39/66


odrava tradicionalan nain ivota, iji se ele-menti ogledaju u proizvodnim delatnostima,

ali i kulturnom nasleu karakteristinom zaistonu Srbiju.

KAKO STII?

Stara planina je od Beograda udaljena 330km, a od Nia 70 km. Mogue je doi automo-

bilom ili autobusom. Postoje i redovne auto-buske linije.

SMETAJ I HRANA

Planinarski dom Babin zub, hotel Staraplanina (4*), hotel Babin zub (2*), privatnismetaj u seoskim domainstvima i vilama.

Vie informacija moe se pronai u javnompreduzeu za razvoj planinskog turizma Sta-

ra planina (www.jpstaraplanina.rs) i turisti-kim organizacijama optina.


Peaenje: Stazama Planinarski dom - Mi-dor, Babin zub, est staza utica, Ravno

Buje - prevoj Sveti Nikola. Planinarsko dru-

tvo Babin zub" iz Knjaevca organizuje pe-

ake akcije (www.jpstaraplanina.rs).

Izleti: Selo Stanjinac pored puta Knjaevac Pirot.Skijanje: Pet staza ukupne duine 12 km od

kojih je najdua 1.275 m.Plivanje:Na plaama Zavojskog jezera ili ba-zenima.

Avanture: Planinski biciklizam u organizo-vanim turama. Odravaju se i takmienja u

planinskom biciklizmu, a bie odran i Eu-robalkan bike cup. U toku leta ovde su seodravala i mnoga takmienja paraglajdera,

postoje i ustanovljena startna mesta. Rekre-ativni ribolov: Uz napomenu da postoji trajna

zabrana lova potone pastrmke u rekamai potocima na podruju parka prirode Staraplanina. U III zoni zatite, odnosno u donjem

toku Toplodolske reke, Visoice i Zavojskogjezera primenjuje se princip ulovi pa pusti.

Dozvole je mogue kupiti kod upravljaa JPSrbijaume.

Lov: Mogu je na ukupno osam lovita, odkojih su tri u okviru JP Srbijaume Suvodol,Stara planina i Stara planina II. Moe se loviti

fazan, zec, jelenska divlja i divlja svinja.Obilazak manastira Svete Bogorodice iz XIVveka, Svete Trojice, Suvodol, Temske, i drugih

kulturno-istorijskih objekata.

Stara planina je podrujeizuzetne geoloke

raznovrsnosti na kojem jerazvijen i ouvan specifian

diverzitet flore i faune.

NACIONALNI PARK

KOPAONIK


40/66


KOPAONIK

KONTAKT

JP Nacionalni park Kopaonik

Naselje Suvo Rudite, Kopaonik

Miluna Ivanovia 10, Raka

Tel: +381 (0)36 5471 098E-mail: nacparkkop@open.

telekom.rs

www.npk

Documents

133240800 Atlas Zasticenih Podrucja Srbije