MMoorr ii hhee jj UUee{{ ii bbaa

11888833 -- 22000033 ..

Aikido federacija Srbije - Aikikai Srbije

S e r b i aaikikai@beotel.yu

Aikido federacija SrbijeAikikai Srbije

bil

ten

112200 ggooddiinnaa oodd rroo||eennjjaa OO sseennsseejjaa

MMoorr ii hhee jj UUee{{ ii bbaa Gradski park 2 11080 Zemun

AIKIDO bilt

en

bilte

n

2 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

ZEMUN, 10/06/2003.AAKK ““ZZEEMMUUNN””SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Mihajlo Miloševi}Dušan Miloševi}Filip Jankovi}Sr|an Gavri}Sne`ana Petrovi}Aleksandar StuparMihajlo Kuli}Olivera Ivanovi}Vanja Kalu|erovi}Nenad Antanasijevi}

BEOGRAD, 12/06/2003.AAKK ““AARREENNAA””NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa Marija Despotovi}

BEOGRAD, 24/06/2003.AAKK ““SSHHIINN KKEENN””NNoovvaakk JJeerrkkoovvMiloš Markovi}Sr|an Dujovi}Novak Vuji~i}Sr|an Peši}Darko Bude~evi}Martin Gvozdi}Vlade Satari}Ado Budimli}Vladimir Radunovi}Marija Ðordevi}Nemanja Stanisavljevi}

NI[, 30/06/2003.AAKK ““II..KK..EE..DD..AA..””IIggoorr SSttrraahhiinnii}} Svetomir Ili}Milan @ivanovi}Nemanja Toši}

ZEMUN, 29/07/2003.AAKK ““ZZEEMMUUNN”” SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Dušan Bajagi}Zoran Mili}

VR. BANJA, 07/08/2003.LLEETTNNJJAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAA SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}AAKK ““II..KK..EE..DD..AA..””Suzana Raki}Tanja Gavrilovi}Vesna Cvetkovi}Milan Boškovi}Ivan Taši}

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU30 KYU

60 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU30 KYU30 KYU10 KYU10 KYU10 KYU10 KYU

100 KYU80 KYU80 KYU

40 KYU30 KYU

30 KYU20 KYU10 KYU10 KYU10 KYU

80 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU50 KYU30 KYU30 KYU30 KYU20 KYU10 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU40 KYU30 KYU20 KYU

120 KYU120 KYU120 KYU120 KYU100 KYU70 KYU70 KYU70 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

oodd 11.. jjaannuuaarraa ddoo3311.. ddeecceemmbbrraa 22000033.. ggoodd..

100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU100 KYU80 KYU70 KYU70 KYU

60 KYU

50 KYU50 KYU20 KYU

80 KYU80 KYU80 KYU80 KYU70 KYU70 KYU60 KYU50 KYU50 KYU50 KYU40 KYU30 KYU

1100 DDAANN1100 DDAANN1100 DDAANN

80 KYU80 KYU80 KYU40 KYU

70 KYU70 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU30 KYU

90 KYU90 KYU90 KYU90 KYU70 KYU50 KYU50 KYU30 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU50 KYU

60 KYU60 KYU60 KYU60 KYU

NI[, 09/01/2003.AAKK ““II..KK..EE..DD..AA..””IIggoorr SSttrraahhiinnii}} Nemanja Toši}Miloš Markovi}Andrija Ivkovi}Milan @ivanovi}Luka Stevandi}Damijan Lepojevi}Aleksandar ^okrevUroš @ivkovi}

BEOGRAD, 22/03/2003.AAKK ““001111”” SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Uroš Stoiljkovi}

BEOGRAD, 22/03/2003.AAKK ““DDAAIITTOOKKAANN”” SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} Pavle Vuisi}Sr|an Stankovi}Aleksandar Punoš

ZEMUN, 22/03/2003.AAKK ““ZZEEMMUUNN””SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Strahinja Šahovi}Stefan Milojkovi}Dragan Filipovi}Nemanja Risti}Mihajlo Miloševi}Dušan Miloševi}Dušan Arsevi}Katarina Daki}Irina Kuli}Igor @ivkovi}Radosav Daki}Aleksandar Pavlovi}

22 00 00 33 .. gg oo dd ..

ZEMUN, 19/04/2003.

MMEE\\UUNNAARROODDNNIISSEEMMIINNAARR PPhhiilliipp SSmmiitthhMilan Duki}Jelena Drvend`ijaAleksandar Nikoli}

BEOGRAD, 21/04/2003.AAKK ““AARREENNAA””NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa Vasilija Ki}ovi}Miloš Ðordevi}Igor Popadi}Marko ^akovi}

BEOGRAD, 22/04/2003.AAKK ““SSHHIINN KKEENN””NNoovvaakk JJeerrkkoovvMiloš Markovi}Novak Vuji~i}Jasmina Kostadinovi}Aleksandra Bradi} Aleksandra MikanAleksandar Pera}Igor Gvozdi}Tamara Drljevi}

NI[, 07/05/2003.AAKK ““II..KK..EE..DD..AA..””IIggoorr SSttrraahhiinnii}} Luka Stevandi}Katarina Ba~evi}Milan @ivanovi}Nemanja Toši}Stefan Stevanovi}Strahinja Milovanovi}Ivan Miti}Ivana Ðordevi}Sr|an Ðordevi}Aleksandar ^okrevUroš @ivkovi}Marko Jeremi}Jana Raki}Mirko Tasi}Miloš An|elkovi}

^A^AK, 07/06/2003.AAKK ““AARREENNAA””NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa Goran Jova}evi}Radoje Matijevi}Vesna Mileti}Sne`ana Babi}

IIssppiittii zzaa dd

aann ii kk

yyuu

BEOGRAD, 14/12/2003.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAA AAKK ““ZZEEMMUUNN””SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}Dušan Milisavljevi}Branko Popovi}Marko Joji}Kanako TsudaAleksandar Sari}Milica ^ortanStefan Arsi}Marko Petrovi}Marija Daki}Srdan Gavri}Miloš Todorovi}Radosav Daki}Ana Gogi}Aleksandar Pavlovi}Ivana Kova~evi}

BEOGRAD,14/12/2003.ZZIIMMSSKKAA AAIIKKIIDDOO [[KKOOLLAA AAKK ““SSHHIINN KKEENN””NNoovvaakk JJeerrkkoovvAleksandra Jovanovi} Marko SomboracAna Jankovi}Radosav Lazi}Igor Gvozdi}Sr|an Peši}Ana Jovanovi}

BEOGRAD, 18/12/2003.AAKK ““AARREENNAA””NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa Adam Ali}Ivan Vukosavljevi}Vuk Radenkovi}Sara Pan~i}Aleksandar Spasojevi}Igor Popadi}Miloš Ður|evi}Vasilije Ki}ovi}

ZEMUN, 24/12/2003.AAKK ““TTAAUURRUUNNUUMM”” LLjjiilljjaannaa PPeelleeggrriinnMiodrag Mati} Predrag Stojisavljevi}Dejan Santra~Dragoljub Kora}Aleksandar Bo`i}Maja Simi}

AIKIDO bilt

en

bilte

n

3www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

Polaganja za dan i kyu 2003.

Uz tre}i broj

Sadr`aj

Novosti 2003.

Philip Smith Sensei - seminar

Letnja Aikido {kola - Vrnja~ka Banja

Vikend seminar - Mire Zloh

Neuve`bana Japanka pridru`ila se AK “Zemun”

Aikido - na~in `ivota

Jo{ malo razmi{ljanja o osnovnim aikido principima

Se}anje na O senseia

Intervju: William Smith - Putovanje budoke

Ukemi - Kath Davies

Sadr`aj:

2

3

3

5

6

8

10

12

14

17

19

25

30

UUrreeddnniikk::Saša Obradovi}

SSaarraaddnniiccii::Novak Jerkov, Kanoko Tsuda,

Dragan Anti}, Tamara Drljevi}, Katarina Novakovi}, Aleksandar Puno{,

Neboj{a Oklobd`ija

SSaarraaddnniiccii iizz iinnoossttrraannssttvvaa::Slobodan Tabakovi}, Mn USA,

Dr. Mire Zloh, London, EngleskaAleksandar Kari{ik, Mn USA

DDiizzaajjnn,, nnaasslloovvnnaa ssttrraannaa ii DDTTPP:: Saša Obradovi}

FFoottoo sslloogg::“ViS studio”, Beograd

ŠŠttaammppaa::“Graf studio”, Beograd

BBrroojj 33ttiirraa`̀ 550000 kkoomm..

mmaarrtt 22000044..

tteell.. zzaa iinnffoorrmmaacciijjee::006644 112255..1100..7711

SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}

Sticajem okolnosti, priprematre}eg broja ~asopisa je po-

~ela ~etiri meseca pre predvi-|enog perioda. Godina prebogatadoga|ajima je iza nas i pravo jevreme za rezimiranje:

Krajem februara 2003. odr`an je“Beogradski Black Belt Show” -velika demonstracija aikidoa idrugih borila~kih ve{tina u orga-nizaciji AK “Shin Ken”;

Dva meseca kasnije, 18-20. apri-la 2003. bio je Me|unarodni aiki-do seminar sa Filipom Smitomsenseiem. Dobili smo tri novaprva dana;

U avgustu smo proveli po mnogo~emu izuzetnu nedelju ve`baju}i uVrnja~koj Banji na II letnjoj aiki-do {koli Aikikai Srbije;

U septembru je odr`an dvo-dnevni Instruktorski seminar saMiretom Zlohom.

Od 13-14. decembra 2003. jeodr`ana Zimska {kola AS i velikiispit za kyu pojaseve.

U 2003. godini iza{ao je Aikidobilten br.2, ovaj tre}i broj je bio upripremi, izdati su DivX diskovisa Me|unarodnog seminara izaprila i sa decembarskog semi-nara.

O svim doga|ajima nakon martapro{le godine kada je iza{ao drugibroj, uz mnogobrojne ostale sa-dr`aje, pro~itajte na narednimstranama.

uu BBeeooggrraadduu,,ddeecceemmbbrraa 22000033..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

4 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

SSlliikkaa::

OO sseennsseeii MMoorriihheeii UUeesshhiibbaa

AIKIDO bilt

en

bilte

n

5www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

N o v o s t iNNoovvoossttiiiizz aaiikkiiddooaa -- kkoodd nnaass ii uu ssvveettuu

Dana 11. oktobra2003. godine umro

je u Tokiju SadateruArikawa Shihan 9.dan.Arikawa sensei je ro|en1930. i pri Hombu do-

|ou je od 1947. godine. Od 1959. do1974. je bio urednik ~asopisa “Aiki-

Po~etkom maja postali smo bo-gatiji za jo{ jedan aikido DivX

CD u na{oj kolekciji. Na disku senalaze snimci seminara sa FilipomSmitom i ispita odr`anog na njemu.Du`ina trajanja filma je 1 sat i 35minuta.

Krajem decembra zavr{en je i disksa Zimske {kole. Trajanje diska je -1 sat i 20 minuta.

2003

Od septembra meseca 2003. godineu Nišu je po~eo sa radom aikidoklub “Samuraj”. Klub ima za sad 30~lanova i uskoro }e i formalno bitiprimljen u ~lanstvo Aikido federaci-je Srbije - Aikikai Srbije.

do” na japanskom jeziku. Nakonsmrti Arikawa senseia 9.dan kaonajviši pojas u aikikai organizacijiimaju još Shigenobu Okumura iHiroshi Tada sensei.

Od 13. do 14. decembra odr`ana je u~ast 120 godina od ro|enja O sen-seia Zimska aikido {kola AikikaiSrbije. Bilo je prisutno oko 50u~esnika i seminar je bio kruna nakraju ove izuzetne aikido godine.Pogledajte:wwwwww..aaiikkii..ccoo..yyuu.

www.aiki.co.yu““ZZEEMMUUNN““SSCC ““PPIINNKKII””,, Zemuntel: 064 125.10.71e-mail:aikikai@beotel.yuSSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} 44°° DDAANN

““SSHHIINN KKEENN““““HHaallaa SSppoorrttoovvaa”” N.Beogradtel: 064 18.25.829e-mail:shinken@beotel.yuNNoovvaakk JJeerrkkoovv 44°° DDAANNNNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa 33°° DDAANN

““II..KK..EE..DD..AA..““OO[[ ““]]eellee KKuullaa””, Ni{tel: 064 11.62.886 e-mail:ikeda@EUnet.yuDDrraaggaann AAnnttii}} 22°° DDAANN

IIggoorr SSttrraahhiinnii}} 22°° DDAANN

““TTAAUURRUUNNUUMM““SSCC ““PPIINNKKII””, Zemuntel: 011 192.673LLjjiilljjaannaa PPeelleeggrriinn 22°° DDAANNVVllaaddiimmiirr PPeelleeggrriinn 22°° DDAANN

““DDAAIITTOOKKAANN““OO[[ ““DD..OObbrraaddoovvii}}”” Po`arevactel: 064 191.03.04e-mail:daitokan@ptt.yuAAlleekkssaannddaarr PPuunnoo{{ 22°° KKYYUU

““AARREENNAA““OO[[ ““MM.. OOrree{{kkoovvii}}””,, N.Beogradtel:063 80.32.728NNeebboojj{{aa OOkklloobbdd`̀iijjaa 33°° DDAANN

““SSEENNSSEEII““OO[[ ““CCaarr KKoonnssttaannttiinn””,, Ništel:064 19.42.396IIvvaann TTaaššii}} 11°° KKYYUU

““TTEENNSSHHIINN““GGiimmnnaazziijjaa uu PPiirroottuu,, Pirottel:064 19.34.445AAlleekkssaannddaarr PPeettrroovvii}} 22°° KKYYUU

AIKIDO bilt

en

bilte

n

6 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

Od 18. do 20 aprila 2003. godineu SC “Pinki” u Zemunu odr`an

je Me|unarodni uskr{nji seminar saFilipom Smitom senseiem 6.dan.Osim majstora Smita gosti su nambili: Mike Smith 5.dan, Mire Zloh4.dan, Mark Vanes 3.dan, LawrenceHill 2.dan, Mark Machin 1.dan, RobBaulk 1.dan i Chris Vanes 1.dan. Neuzimaju}i u obzir Mireta koji je na{,Mark i Rob su po drugi put zaredomdo{li u Beograd. Biti dobar doma}inovolikom broju izuzetno otvorenih idobronamernih ljudi bio je mnogo

ve}i izazov od organizovanja samogseminara.

Treninzi su odr`avani u gim-nasti~koj sali SC “Pinki”, sigurnofinom prostoru negde skrajasedamdesetih godina. Sala danasizgleda prili~no propalo {to i netreba da ~udi - uglavnom se koristiza mali fudbal. Ovo nije nikomenaro~ito smetalo, ali nam je dalododatni motiv da slede}i seminarodr`imo u velikoj dvorani - neu-poredivo kulturnijem i ve}em pros-

toru za koji nas i ina~e vezuju lepeuspomene iz minulih godina.

Seminaru je prisustvovalo 75u~esnika iz svih klubova Aikido fe-deracije Srbije i srodnih saveza {toje za petnaest vi{e nego na predho-dnom seminaru sa William Smithsenseiem juna 2002.

Na treninzima je ra|eno mnogotoga, i prepri~avati njegov tehni~kideo ne bi imalo puno smisla. Kata-tetori Gyakohami, Yokomenuchi,Katatorimenuchi, Suwari waza,

PPhh

iilliipp

SSmm

iitthh

PPhh

iilliipp

SSmm

iitthh

ssee

nnssee

ii ssee

nnssee

ii --

ssee

mmiinn

aarr

-- ssee

mmiinn

aarr

SSaa{{aa

OObbrraa

ddoovvii}}

ZZeemmuunn,, 1188 -- 2200.. aapprriill 22000033..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

7www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

Futoridori, kao i osnovne tehnike sabokenom ~inile su ve}i deo treninga.

U subotu je odr`an ispit za danpojas nakon koga smo dobili tri no-va prva dana: Aleksandra Nikoli}a,Jelenu Drvend`iju i Milana Duki}a.Moj je utisak da su bili na polaganjuizuzetno korektni, a mi{ljenje majs-tora Smita se vidi u ~injenici da susvi bez zamerke polo`ili! Lirski esejo ispitu iz ugla jednog od u~esnikamo`ete pro~itati na sajtu “Aikidofederacije Srbije - Aikikai Srbije”.

Nedugo nakon pisanja ovog tek-sta gospo|ica Drvend`ija je, na veli-ko iznena|enje mnogih (moje mo-ram da priznam, znatno manje)naprasno napustila na{u organizaci-ju! Ovo ovom neobi~nom tekstu da-je jo{ ve}u dra`.

Mesec dana nakon seminara odmaterijala sa treninga izdat je, {to jepostala redovna praksa, CD DivX nakome se osim seminara na{lo i po-menuto polaganje.

Slede}i sli~an skup je planiran za

prole}e 2004. godine (16.-18.aprila)kada bi trebalo da nas poseteGordon D`ons sensei i Filip Smitsensei zajedno. Iz iskustva nakonova dva protekla seminara trebao~ekivati bar jo{ desetak u~esnika izVelike Britanije.

Nakon izuzetnog vikenda, sjajnogdru`enja i seminara ostaje nam samoda konstatujemo da O Senseijeva za-misao da aikido treba da pomognekako bi svet postao jedna velika slo-`na porodica neposredno pred na{imo~ima postaje realnost.

SSlliikkee

PPrreeddhhooddnnaa ssttrraannaa ii ggoorree:: ffoottooggrraaffiijjaa ssaa ttrreenniinnggaa

LLeevvoo:: KKaalleemmeeggddaann ii nneeppoossrreeddnnoo nnaakkoonn ttrreenniinnggaa

AIKIDO bilt

en

bilte

n

8 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

Još jedan seminar je iza nas.Vrnja~ka Banja sa svojim zele-

nilom, doma}ini sa svojom gos-toljubivo{}u i lepo vreme sa svojestrane doprineli su da smo se sviose}ali prijatno i opu{teno.

Se}aju}i se pro{lih seminara mo-`e se re}i da je uvek bilo prijatnihtrenutaka, ali ovaj seminar je biotakav od po~etka do kraja, na tre-ningu i u slobodnom vremenu.

Boravili smo u privatnom sme-{taju koji je bio bolji i konfornijinego hotelski pre par godina. Isto semo`e re}i i za hranu u restoranusme{tenom neposredno uz sobe.

Dan je obi~no tekao na slede}ina~in: Bu|enje po naho|enju, oko 8sati; doru~ak oko 9, a zatim lagana{etnja do sale sa zaustavljanjem uposlasti~arnici ili na kafi (ko je ve}nije pre doru~ka popio);. potomtrening od 10:00 do 12:00; ru~akoko 14:00 nakon koga su bile slo-bodne aktivnosti. Slobodne aktiv-nosti su se naj~e{}e sastojale odpopodnevnog odmora (koji nisu ~akni stariji ~lanovi previ{e koristili),pa preko {etnji i vo`nji fijakerom,vo`nji biciklom i kupanja i sun~anja

na nekom od dva bazena. Posleve~ere, oko 20 ~asova izlazili smo ugrad.

Kafi}i, picerije, kafane i restoranikojih ima u izobilju bili su ovegodine manje popunjeni tako danismo morali da ~ekamo na slobo-dno mesto kao predhodnih godina.Celo mesto je odisalo mirom iti{inom ~ak i radnim danima. Par-kovi i puno zelenila su bili praviodmor za sve nas navikle na urbanutrku, gu`vu i vreli asfalt.

[to se treninga ti~e, vodili su ihnaizmeni~no Sa{a Obradovi} i mojamalenkost. Ra|eni su Gyakohanmi,kata u paru sa {tapom, Hanmi han-tachi waza, munetori, ve`be sama~em u paru, Ushiro katatetorikubishime . . .

I za kraj, {to bi rekao Saletov bratiz Banje nakon o~eve primedbe daje celu platu potro{io za jednu no}:“Ali, bilo mi je lepo!” Mo`da netako radikalno, ali kvalitet `ivotakoji `ivimo treba da cenimo i prematome koliko lepih trenutaka umemoda priu{timo sebi. Ovaj seminar nijebio tenutak - trajao je sedam neza-boravnih dana!

NNoovvaakk JJeerrkkoovv

DDrruuggaa lleettnnjjaa {{kkoollaa AAiikkiiddoo ffeeddeerraacciijjee SSrrbbiijjee ooddrr`̀aannaa jjee oodd 22.. ddoo 88 ..aavvgguussttaa 22000033.. uu VVrrnnjjaa~~kkoojj BBaannjjii ii pprriissuussttvvoolloo jjoojj jjee 3300 uu~~eessnniikkaa iizz

AAKK ““””ZZeemmuunn””,, AAKK ““SShhiinn KKeenn”” ii AAKK ““IIkkeeddaa’’..

SSlliikkee ggoorree --ssttaarree rraazzgglleeddnniiccee::

11993300.. DDvvoorraacc BBeellii--MMaarrkkoovvii}}

11993300.. VViillaa KKuullaa

11991122.. BBaannjjsskkaa rreekkaa

11993322.. VViillaa SSaavvkkaa

11993300..

11993300..

11991122..

11993322..

IIII lleettnnjjaa aaiikkiiddooIIII lleettnnjjaa aaiikkiiddoo

{{kkoollaa{{kkoollaa

VVrrnnjjaa~~kkaa BBaannjjaaVVrrnnjjaa~~kkaa BBaannjjaa

AIKIDO bilt

en

bilte

n

9www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

22000033..

SSlliikkee

SSttrraannaa 88 ggoorree ii 99:: ffoottooggrraaffiijjaa ssaa

ttrreenniinnggaa,, pprree ii nnaakkoonn nnjjeeggaa..

AIKIDO

bilte

n

10 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

bilt

en

Seminar je zamišljen kao in-struktorski, ali je okupio u~es-

nike svih pojaseva. Pošli smo odideje da njime treba da se što više~lanova informiše, koliko je tomogu}e ovako kratkim kursom, sana~inom kako se aikido podu~ava uokviru UKA.

Treninzi su bili podeljeni na onenamenjene svim u~esnicima i natreninge za u~esnike sa pojasomiznad 3. kyu-a.

Inspirativnim treninzima, u petakuve~e i u subotu pre podne Mirenam je preneo na šta se stavlja akce-nat pri zagrevanju, istezanju, izvo-|enju tehnika i ve`banju uopšte.Sli~no iskustvima u drugim spor-tovima, u UKA su napravili analizupovreda nastalih usled nepri-lago|enih ve`bi zagrevanja iskrenuli su pa`nju na mogu}e rizikeod povreda kod pojedinih ve`bisnage. U na~elu - nemojte nezagre-janog tela raditi ve`be istezanja iizbegavajte savijanja sa malomamplitudom zglobova! Posebnooprezan treba biti pri radu sa decom- odre|ene poluge se u mla|emuzrastu uop{te ni ne praktikuju!

Mire je u~esnike seminara podsetiona princip koji su mnogi zaboravili,da se tehnike rade na treningu nana~in kako su pokazane. Da li }ebiti naknadno prihva}ene - to je nasvakom pojedincu da sam odlu~i.U~iti otvorenog uma i bez sujete jezapravo i jedini metod za napredo-vanje. Bilo su to jako pou~ni ~asovi.

U subotu pre podne uru~ene sudiplome za dan sa predhodnog pola-ganja odr`anog aprila meseca 2003.godine.

Zakazali smo naredni susret zaprole}e kada nas, ako se planovirealizuju, o~ekuje seminar sa ne-koliko Šidoina United KingdomAikikaia (U.K.A.) i ako majstoruzdravlje dozvoli, sa VilijemomSmitom [ihanom - tehni~kim di-rektorom Aikikai Srbije.

Hvala Miretu na velikom naporuda ogromnu materiju sa`me u pre-davanje od svega ~etiri treningakoliko smo imali na raspolaganju ida je, {to je i njte`e, u~ini svimarazumljivom.

SSeemmiinnaarrSSeemmiinnaarrMMiirree ZZlloohhMMiirree ZZlloohh

DDaannaa 3311..ookkttoobbrraa ii 11..nnoovveemmbbrraa 22000033.. ooddrr`̀aann jjee dduuggoo nnaajjaavvlljjiivvaannii IInnssttrruu--kkttoorrsskkii sseemmiinnaarr AAiikkiikkaaii SSrrbbiijjee.. BBiilloo jjee pprriissuuttnnoo 5555 uu~~eessnniikkaa,, iizz ZZeemmuunnaa

ii ssaa NNoovvoogg BBeeooggrraaddaa..

SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}}

AIKIDO bilt

en

bilte

n

11www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

SSlliikkee

SSttrraannaa 1100 ii 1111:: ffoottooggrraaffiijjee ssaa sseemmiinnaarraa ii

ddooddeellaa ddiipplloommaa zzaa ddaann ddoobbiijjeenniihh nnaa

aapprriillsskkoomm iissppiittuu 22000033..

AIKIDO

bilte

n

12 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

bilt

en

pprreevveellaa ssaa eenngglleesskkoogg::TTaammaarraa DDrrlljjeevvii}},, ddiippll.. jjaappaannoolloogg

Uhhh. To je otprilike sve {toumem da ka`em na srpskom.

Pre nego {to sam do{la ovde, mojeznanje o aikidou bilo je veomaograni~eno. Zbog toga sam bilaprili~no zbunjena oko na~ina kre-tanja na svom prvom treningu.Jedino {to sam mogla da razumembili su oni tehni~ki termini poput“kotegaeshi”, “irimi”, ili “ten-kan”,ali izuzev toga uop{te nisam imalanikakvu predstavu o tome {ta je sen-sei Sa{a govorio. Ali uz postupnauputstva senseija Sa{e i drugihiskusnijih ve`ba~a, postepeno sampo~ela bolje da razumevam nekakretanja.

Po{to sam ro|ena i odrasla uJapanu, imam neke op{te predstaveo tome kako aikido ili neke drugeborila~ke ve{tine izgledaju u Japa-nu. Samo sam jednom gledala aiki-do prikaz na koled`u, tako da nemogu da generalizujem svoje ko-mentare vezane za aikido treninge uZemunu. Ali, volela bih da iznesemneka svoja zapa`anja. Moj prvi uti-sak o ~lanovima aikido kluba bio jeveoma prijatan: pona{ali su se pri-jateljski i trudili se da me uklju~e uzajednicu. Sensei Saša i ostali~lanovi kluba mnogo su mi poma-gali i pokazivali stavove i na~inekretanja.

Drugo, osetila sam njihovu strastprema aikidou. Bila sam iznena|enai zadivljena ~injenicom da neki~lanovi kluba iako mladi po godina-ma, ve`baju du`e od 10 godina.Verujem da ih je njihova strast nag-

nala da nastave da se bave aiki-doom. ^ak i oni koji ve`baju manjeod 10 godina izvode tehnike si-gurno i sa samopouzdanjem. Mnogisu mla|i od mene, ali izgledaju kaoda su mojih godina ili stariji odmene. Verujem da je ovo stoga {toaikido razvija ki (ili chi) ve`ba~a.Tre}e, primetila sam neke bele uni-forme. Ljudi ovde koriste re~ “tata-mi” za strunja~e a “kimono” za be-le uniforme. Za Japance, “tatami”ozna~ava madrac/prostirku od uple-tene i ~vrsto sabijene slame a “ki-mono” je japanska tradicionalna no-{nja. Belu uniformu za aikidojapanci zovu “Do-gi”. “Do” zna~itelo a “gi” je sonantni oblik re~i“ki”, {to je imeni~ki oblik odglagola “kiru” koji zna~i “nositi”.Ali ovda{nje aikidoke druga~ijekoriste ove termine {to meni uop{tene smeta. I na kraju, nisam osetilanikakvu takmi~arsku borila~kuenergiju u dojo-u i ose}am se dobroili ~ak mnogo bolje nakon treninga.Bila sam iznena|ena kada sam ~ulada se i drugi ~lanovi kluba podjed-nako dobro ose}aju.

Pitala sam se za{to aikido ~ini dase ve`ba~i ose}aju dobro. To jestoga {to aikido poma`e da seuravnote`e um i telo. Me|utim,postoje i drugi sportovi ili ve`bekoji promovi{u ve{tinu postizanjaravnote`e. Zbog ~ega onda aikido~ini da se ve`ba~i ose}aju dobro?Shvatam da to proizilazi iz poreklaaikidoa. Aikido je izveden iz bor-benih pokreta samuraja. Samurajisu svakodnevo ve`bali pojedina~ne

NNeeuuvvee`̀bbaannaa JJaappaannkkaa pprriiddrruu--NNeeuuvvee`̀bbaannaa JJaappaannkkaa pprriiddrruu--

`̀iillaa ssee aaiikkiiddoo kklluubbuu ““ZZeemmuunn""`̀iillaa ssee aaiikkiiddoo kklluubbuu ““ZZeemmuunn""KKaannookkoo TTssuuddaa

DDoobbaarr ddaann!! JJaa ssaamm KKaannookkoo iiddoollaazziimm iizz JJaappaannaa.. JJaa ssaamm ddoo--||iillaa uu BBeeooggrraadduu ssaa mmoojj mmuu`̀uu uuDDeecceemmbbaarr 22000011.. JJaa ssaamm uu~~iillaaSSrrppsskkii aallii ttoo jjee vveerrlloo zzaammeettaann..MMoojjaa }}eerrkkaa jjee rroo||eenn uu ZZvveezzddaarraabboollnniiccaa.. SSaaddaa oonnaa iimmaa jjoo{{ii jjee--ddaann ggooddiinnaa ii JJaa mmoogguu ddaa ddoo||eemmuu AAiikkiidduu.. JJaa ssaamm ppoo~~eellaa AAiikkiiddoouu SSeepptteemmbbaarr 2288,, 22000033 ii jjaa sseezzaaddoovvoolljjiimm ttoo mmnnooggoo.

bilte

n

13www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

AIKIDO bilt

en

11..””JJaappaann''ss HHiissttoorryy SSttuuddyy””,, YYaammaakkaawwaa PPuubbllii--

ccaattiioonnss,, 22000033,, pppp.. 332233--333366

22.. ““NNiippppoonn:: tthhee LLaanndd aanndd iittss PPeeooppllee””,, NNiippppoonn

SStteeeell CCoorrppoorraattiioonn,, 11998844,, pppp.. 332288--332299

33.. ““AAiikkiiddoo YYoojjii FFuujjiimmoottoo 77 ..ddaann”” CCDD--RROOMM

SSlliikkaa

ggoorree:: SSaa{{aa OObbrraaddoovvii}} 44..ddaann,, 11999966..

ddoollee:: ffoottooggrraaffiijjee ssaa ttrreenniinnggaa uu kklluubbuu..

pokrete kao deo ve`bi za postizanjeforme. Osniva~ aikidoa, gospodinMorihei Ueshiba preoblikovao jesamurajske borbene pokrete u ener-getske pokrete. U aikido tehnikamaizbegavaju se direktni borbeni suko-bi. Smatram da je Ueshiba bio pravisamuraj. Kada je Morihei Ueshibaro|en 1883. godine u Japanu je idalje trajala era socijalne revolucijenakon Mei|i restauracije koja jepo~ela 1867. godine. Dugi periodvladavine ratni~ke klase (samuraja)koji je po~eo u 10. veku bli`io sekraju. To je bio period tranzicije.Japanska vlada je unosila promene uupravlja~ki i dru{tveni sistem krozmodernizaciju i u~ila je od “zapad-nih zemalja”, drugim re~ima odevropskih zemalja i Amerike. Me|ujapanskim narodom vladala je me-{avina konfuzije i otpora ali i ideali-zovanje “zapadnja~ke” kulture.Neki su potpuno poricali vrednostijapanske kulture, a drugi, posebnobiv{i samuraji ostajali su konzerva-tivni i dr`ali se starih vrednosti. Aliu Japanu je u to vreme bila na deluja~a energija pokrenuta moder-nizacijom koja nije imala mnogosaose}anja prema samurajima. Pro-nala`enje na~ina za pre`ivljavanje usmislu hrane i o~uvanja ratni~kogduha nije bilo lako za samuraje.11

“Bushido”, put ratnika (ratni~kina~in), termin koji se vezuje zasamuraje ogledao se u borbenomduhu i ~asti. Ove vrednosti bile suizraz nekih dubokih ideja konfu-~ijanstva. Pobeda ne zna~i samopobeda u fizi~kom smislu, snagom,ve} se u Bushido-u osoba podsti~eda te`i duhovnom treningu i pobedinad samim sobom. Samo pobedomnad sobom mogu}e je ostvariti po-bedu nad drugima.22 Da, ja prizna-jem da je prirodno te`iti da se pro-

tivnik u borbi pobedi fizi~komsnagom. Ali gospodin Morihei Ue-shiba bio je u stanju da preina~isvoje osvetni~ke porive i negativnuenergiju koji su se javili nakon {to jeprisustvovao batinanju svog oca izpoliti~kih razloga i unese duhovnitrening u fizi~ki.33 Ovo je proistekloiz njegovog jakog ose}anja samo-svesti.

Jedan od aspekata aikidoa jestesamosvest. Razmi{ljala sam kakosti~emo ose}aj samosvesti u aikidoui kako ga primenjujemo na svakod-nevni `ivot. Evo mog iskustva. Utoku treninga, ve`bamo sve pokreteu Wazi (“Waza” su aikido tehnike ilistav), na primer “aihanmi shihonagekada protivnik dr`i moju desnuruku” izvodi se sa korakom udesno,hvatanjem partnerovog zgloba, jo{jednim korakom unapred, ~ime nje-govu ruku dovodim u polo`aj iznadsvoje glave, zatim je savijam una-zad i bacam ga (nadam se da samdobro opisala tehniku aihanmishiho-nage na desnu ruku). Ja tosamo izvodim, ili obra}am pa`njuna na~in kako izvodim tu tehniku.Obra}anje pa`nje odnosi se naprimer na pitanje: “Da li oklevampri prvom koraku?” Da, radim to.Da li znam za{to oklevam pri pr-vom koraku? Ne, ne znam, ali sasli~nim situacijama se suo~avam i usvom svakodnevnom `ivotu. Mojeose}anje samosvesti na aikido tren-inzima tek po~inje da se razvija.Znam da }u otkriti jo{ vi{e o sebi.Ovo nije lak put zato {to se suprot-stavljam svojoj negativnoj strani.

Ali ipak se nadam da }e mi aikidotreninzi pomo}i da svoju energijudovedem u stanje ravnote`e ba{ kao{to je to u~inio gospodin Ue{iba.

AIKIDO bilt

en

bilte

n

14 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

Moje li~no iskustvo u aikidou,moja percepcija i saznanja iz

oblasti konceptualizacije tela su menavela da napi{em ovaj tekst.

Jo{ je Marsel poku{ao da defini{ei klasifikuje telesne tehnike u svojojknjizi “Sociologija i antropologija”koju ja ovde navodim: “pod tomre~ju (telesna tehnika) podrazume-vam na~ine na koje se ljudi, urazli~itim dru{tvima na tradicio-nalan na~in slu`e svojim telom.”11

Aikido je telesna tehnika i dolaziiz Japana tj. deo je njihove tradi-cionalne kulture budu}i da je bori-la~ka ve{tina. Ona ima svog osni-

va~a Moriheja Ue{ibu**** i svoju for-mu koja je standardizovana te jesama ve{tina institucionalizovana ira{irena po ~itavom svetu.

Trenirati aikido zna~i posvetiti sesavladavanju jedne specifi~ne for-me telesnih tehnika (borila~kih teh-nika), koje ve`ba~i tokom treningau~e, tokom godina ve`banja ponav-ljaju i sa polaganjem za kyu stepeni dan pojaseve manje ili vi{euspe{no savladavaju.

U aikidou postoji jedna vidljiva,materijalna forma telesnih tehnika.Mene ovde ne zanima da taksativnonabrajam tehnike niti da dajem nji-hovu deskripciju, ve} bi se po-zabavila pitanjem kako se mani-

fesna forma savladava, odnosnokako u~imo tehniku?

Naime, kada ve`ba~ po~ne dave`ba aikido on dolazi kod majstora(instruktora) ve{tine. Majstor pred-stavlja autoritet u jednoj sali(do|ou). U svim ve{tinama kori-{}enja ljudskog tela preovladavapojam obu~avanja, ali tom pojmutreba dodati i pojam podra`avanjaza koji je neophodan u~itelj. Na-primer, na treningu tokom demon-stracije tehnike od strane majstorave`ba~i opserviraju njegovu de-monstraciju. Svi ve`ba~i prolazekroz istu obuku i u skladu sa sop-stvenim sposobnostima podra`a-vaju uspe{no izvedenu tehnikuosobe u koju imaju poverenja i kojaje za njih autoritet (o ovom slu~ajuto je majstor - aikido instruktor).Dakle, aikido instruktor svojim li~-nim primerom daje idealtipskoizvo|enje tehnike koju ve`ba~ipodra`avaju.

Radnja se dakle name}e spolja -odozgo i u tome le`i jedan dru-{tveni element aikidoa jer postojili~nost koja podu~ava neki pro-pisan, odobren i standardizovani ~in(~in aikido tehnika npr. ikkyo) uodnosu na li~nost podra`avaoca(ve`ba~). U tom smislu aikido jestesocijalna kategorija ili mesto soci-jalizacije na{eg tela. U aikidou na{etelo u~i jezik ve{tine a istovremeno

AAiikkiiddoo -- nnaa~~iinn `̀iivvoottaaAAiikkiiddoo -- nnaa~~iinn `̀iivvoottaaKKaattaarriinnaa NNoovvaakkoovvii}}

**nnpprr.. ddrruu{{ttvveennoo--kkuullttuurrnnoo ooddrree||eenn nnaa~~iinnppoorraa||aannjjaa ((uuoobbii~~aajjeenn iillii ttrraaddiicciioonnaallaann--oopp{{ttee pprriihhvvaattlljjiivv)) jjee llee`̀ee}}ii ddookk jjee kkooddnneekkiihh ddoommoorrooddaaccaa AAffrriikkee oonn ssttoojjee}}ii..SSllii~~nnoo jjee nnpprr.. kkoodd aaiikkiiddooaa ssaa ttrraaddiicciioonnaall--nniimm hhooddaannjjeemm nnaa kkoolleenniimmaa ((sshhiikkkkoo)) iilliittrraaddiicciioonnaallnniimm sseeddee}}iimm ppoolloo`̀aajjeemm uujjooggii pprriilliikkoomm mmeeddiittaacciijjee..

11MMaarrsseell MMooss,, SSoocciioollooggiijjaa ii aannttrrooppoollooggii--jjaa,, 11,, bbiibblliiootteekkaa 2200..vveekk,, PPrroossvveettaa,, BBeeoo--ggrraadd,, 11998822..

****ddaalljjee rraazzmmaattrraannjjee aaiikkiiddooaa uu ssmmiisslluuiissttoorriijjaattaa ((nnaassttaannkkaa ii rraazzvvoojjaa)) nniijjee rreellee--vvaannttnnoo zzaa oovvaajj tteekksstt.. VVii{{ee iinnffoorrmmaacciijjaappoottrraa`̀iittee nnaa:: wwwwww..aaiikkii..ccoo..yyuu

PPrree pprriibbllii`̀nnoo ttrrii ggooddiinnee uu mmoojj `̀iivvoott jjee uu{{aaoo aaiikkiiddoo.. NNeeggddeeoottpprriilliikkee uu iissttoo vvrreemmee nnaa ffaakkuulltteettuu tteekkaaoo jjee mmoojj ssuussrreett ssaa jjeedd--nnoomm nnoovvoomm,, tteekk zzaassnnoovvaannoomm oobbllaa{{}}uu pprroouu~~aavvaannjjaa kkoojjuu jjeeaaffiirrmmiissaaoo MMoorriiss GGooddeelliijjee ii kkoojjuu jjee oonn nnaazzvvaaoo ““KKuullttuurrnnaa kkoonn--cceeppttuuaalliizzaacciijjaa tteellaa ii tteelleessnnoossttii””.. OOvvaa oobbllaasstt pprreeddssttaavvlljjaa ppoo--kkuu{{aajj pprroouu~~aavvaannjjaa lljjuuddsskkoogg tteellaa kkaaoo ddrruu{{ttvveennoo ii kkuullttuurrnnoooobblliikkoovvnnoogg ooddnnoossnnoo pprreeddssttrraavvlljjaa ppookkuu{{aajj ““~~iittaannjjaa ii rraazzuu--mmeevvaannjjaa kkuullttuurrnniihh ii ddrruu{{ttvveenniihh ooddnnoossaa kkoojjii ssuu uuppiissaannii uu nnaa{{uutteelleessnnoosstt””**.

AIKIDO bilt

en

bilte

n

15www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

postoji i u~itelj koji nas u~i svojimli~nim primerom.

Sa druge strane, aikido je ve{tinakoja se mo`e tuma~iti na vi{e nivoai u koji je pored materijalnog, for-malnog nivoa inkorporiran i jedansocijalni i duhovni element te ovave{tina egzistira i kao na~in i filo-zofija `ivota.

Telesna tehnika treba da poslu`ikao neka vrsta metodolo{kog po-magala u osve{}ivanju jedne la-tentne socijalne i duhovne dimen-zije `ivota o kojoj je osniva~Morihej Ue{iba toliko govoriotokom svog bavljenja aikidoom i nakome insistira u svom verbalizovan-ju aikidoa. Mene prevashodno zani-ma da ovde naglasim i uka`em najedno “socijalno telo” koje aikidoformira u ~oveku i izaziva u njemukorenitu transformaciju.

SS oo cc ii jj aa ll nn aa dd ii mm ee nn zz ii jj aa

Treba naglasiti da na tatamiju (i uprostoru u kome se ve`ba) ljudi stu-paju u neku vrstu socijalne interak-cije budu}i da se tehnike aikidoaizvode u paru. Za tehniku je potreb-no dvoje.

PPrrvvii ooddnnooss koji se mo`e uo~iti jeodnos reciprociteta. Tokom uve`-bavanja tehnike naizmeni~no seponavlja uloga tori-uke. Uke jeosoba koja u trenutku izvo|enjatehnike ima funkciju napada~a i dajesvoje telo toriju koji na njegovuasistenciju izvodi zahvat. Onaj kojije bio u funkciji torija nakon neko-liko puta preuzima funkciju ukea.Tako tokom ve`banja istovremenou~imo dve pozicije: poziciju ukea

(ili onog koji daje) i poziciju torija(onog koji prima). Izme|u ove dvepozicije postoji jasan dialekti~ki od-nos. Obi~no je moj u~itelj na tre-ninzima govorio da je “put dodobrog majstora u aikidou put do-brog ukea”, ~ime mi je i na impli-citan na~in rekao da je pozicija kva-litetnog ~oveka (majstora koji imaznanje) pozicija davanja. Da je `ivsa njime bi se slo`io i veliki ErihFrom22.

DDrruuggii ooddnnooss je odnos hijerarhije ijednakosti. U aikidou je jedino zna-nje vredno hijerarhizacije, ono jenagla{eno i prema znanju treba gaji-ti posebno unutra{nje po{tovanje. Utom smislu, moram da se ogradim,meni je li~no jako interesantan kon-cept vizuelizacije hierarhije znanja.

Na treninzima ve`ba~i ve`baju ukimonima koji na neki na~in pred-stavljaju vrstu ritualne ode}e i u tomsmislu ne postoji vizuelna razlikame|u njima. Nosioci majstorskihzvanja u vizuelnom smislu se raz-likuju od ostalih ve`ba~a: oni nosecrni pojas i hakamu (japanske tradi-cionalne pantalone) uz kimono. Tomode}om se na jednom semi-olo{kom****** nivou potencira mo}znanja i upravo su majstori ti odkojih po~inje vrh piramide znanja na~ijem dnu su po~etnici. U okviruovog piramidalnog odnosa postojijedan mehanizam pokretljivosti aosnovni princip te pokretljivosti jejedan jedini - znanje. Ono {to jemeni li~no fasciniraju}e u sklopucele pri~e o znanju u aikidou je sle-de}e: to znanje nije samo znanjemereno nekim uobi~ajnim meri-lom, instrumentima, skalom ili

22 VViiddii uu ““UUmmee}}uu lljjuubbaavvii”” -- FFrroomm ggoo--vvoorrii ddaa jjee ppoozziicciijjaa ddaavvaannjjaa zzaapprraavvoo ppoozzii--cciijjaa mmoo}}ii!!

****** sseemmiioollooggiijjaa ssee bbaavvii ““oopp{{ttiimm pprroouu--~~aavvaannjjeemm zznnaakkoovvaa,, nnaarroo~~iittoo nneelliinnggvvii--ssttii~~kkiihh,, vviiddii PPjjeerr GGiirroo,, SSeemmiiooggiijjaa,, bbiibb--lliiootteekkaa 2200.. vveekk,, PPrroossvveettaa,, BBeeooggrraadd,,11998833..

SSlliikkee

lleevvoo:: CCuubbaa ((TTssuubbaa)) uummeettnnii~~kkii

iizzrraa||eenn {{ttiittnniikk nnaa jjaappaannsskkoomm mmaa~~uu

ddoollee:: JJoo||ii FFuu||iimmoottoo 77..ddaann

IIkkkkyyoo oommoottee,, 11998888..

va{im rukama pa je i odgovornostonoga ko je tori jako velika jer sutehnike jako opasne. Pri tom su{tinatih jako opasnih tehnika je u nji-hovoj koncepciji, a one su koncipi-rane tako da se prilikom napadabranimo ali na na~in da napada~a nepovredimo, tog istog napada~a kojihteo da povredi nas. Na taj na~in sejednim pozitivnim primerom seukazuje na besmisao svakog nasilja.Koncept odbrane od nasilja nenasil-jem blizak je hri{}anskoj koncepciji“ko tebe kamenom - ti njega hle-bom”. Odgovoriti na nasilje pozi-tivnom normom zajedni~ko je zaoba koncepta.

Ponavljanjem forme aikidoa onapostaje automatska reakcija kao {tojedemo, govorimo ili hodamo. Po{-to se sa ovom formom u simbiozinalaze i pomenuti socijalni odnosi,tokom vremena, i oni postaju deona{eg habitusa33 u smislu ste~enihnavika. Te ste~ene navike neophod-no je osvestiti i zatim ih projekto-vati i na ostale socijalne odnose ukoje stupamo tokom `ivota.

Biti recipro~an, odgovoran, po-{tovati hijerarhiju i znati svojemesto u njoj, a ljude istovremenodo`ivljavati jednako - ZA MENE JENA^IN @IVOTA.

Ovaj tekst posvetila sam momu~itelju aikidoa Sa{i Obradovi}ukome dugujem mnogo - hvala!

AIKIDO bilt

en

bilte

n

16 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

Budite zahvalni ~ak i za te{ko}e, poraze i lo{e ljude.Prevazila`enje tih prepreka je su{tinski deo ve`banja uaikidou.

MMoorriihheejj UUee{{iibbaa

SSlliikkaa

KKaattssuuaakkii AAssaaii sseennsseeii 88..ddaann

33HHaabbiittuuss,, hhaabbiittuuaallaann -- oodd llaattiinnsskkoogg eexxiiss-- nnee{{ttoo ssttee~~eennoo,, ssttaallnnoo,, uuoobbii~~aajjeennoo,,kkoojjee jjee pprree{{lloo uu nnaavviikkuu,, iizzgglleedd..

ocenom. To je jedno neverovatnoiskustvo koje ja ne mogu opisatire~ima to se ose}a: zaista se ose}arazlika u kvalitetu tehnika kadaradite sa majstorom koji je tek“obukao hakamu” i majstorom kojije u tom zvanju deset godina!

Tako|e, u tom odnosu hijerarhijemo`e se uo~iti i jedan vid reci-prociteta. Citira}u mog u~itelja kojije uvek govorio da “mo`e bitiu~itelj samo onima koji ga prihvata-ju za u~itelj”, te da znanje nije suje-ta i da ne sme sebi da dozvoli dapodceni nikoga, ni apsolutnog po~e-tnika “jer sam najdragocenije stvarinau~io od svojih u~enika”.

TTrree}}ii ooddnnooss koji je ujedno i naj-va`niji je odnos odgovornosti.

Predhodni navedeni odnosi suodnosi prinudni i nametnuti spoljajer su oni pravila same ve{tine.Odnos odgovornosti morate danau~ite sami i ne postoji nikakavmehanizam za sankcionisanje neo-dgovornog pona{anja prema par-tneru. Ovaj odnos dolazi iznutra irezultat je zrelosti. Za savladavanjeovog odnosa najbitniji je u~itelj.

U aikido tehnici, kao {to je ve}re~eno radi se sa partnerom. Nje-govo telo je u toku tehnike na neki

na~in u va{em vlasni{tvu i u

AIKIDO bilt

en

bilte

n

17www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

Poku{ajte iskreno da odgovoritena slede}a pitanja. Ne brinite,

ovo nije klasi~an psiho test na ~ijemkraju zbrajanjem poena dobijatekratak “izve{taj” o tome koji ste tipli~nosti. Ovo nije ~ak ni test.Shvatite ga kao jedan informativniupitnik, ali umesto ispitiva~a samisebi postavljate pitanja i dajeteodgovore na njih. Dakle, nije vampotrebno nikakvo predznanje (kao{to sam ve} rekla ne ocenjuje se a ianoniman je), ve} samo iskrenost imalo va{eg vremena. Da vas ne bihvi{e dr`ala u neizvesnosti, po{to suneki od vas mo`da ve} malo nestr-pljivi, prelazim na pitanja.

1. Da li na po~etku i kraju svakogaikido treninga mirno sedite u seizi,dok vam je um oslobodjen svih mislii ose}anja?

a) DA b) NE

2. Da li posve}ujete potpunu pa`njuizvo|enju pokreta u ve`bama raz-gibavanja na po~etku treninga?

a) DA b) NE

3. Da li pa`ljivo slu{ate i gledate ono{to majstor pokazuje tokom tre-ninga?

a) DA b) NE

4. Da li kada vam majstor pri|etokom treninga i uka`e na neku po-gre{ku u va{em izvo|enju tehnikevi:

a)ka`ete znam ili malopre sam takouradio/la;

b)}utite i pa`ljivo slu{ate majstorovauputstva za pravilno izvo|enjetehnike.

5. Da li vam tokom treninga misliostaju usredsre|ene samo na aiki-do?

a) DA b) NE

6. Da li po{tujete partnere sa kojimaradite i trudite se koliko god mo`eteda im ukirate kako treba?

a) DA b) NE

7. Da li imate strpljenja u ve`banjusa po~etnicima?

a) DA b) NE

8. Da li se brzo iznervirate ukolikoniste u stanju pravilno da izvedetepokazanu tehniku?

a) DA b) NE

9. Da li imate utisak da ne napredu-jete onoliko brzo koliko ste o~eki-vali?

a) DA b) NE

10. Da li vas je odgovaranje na ovapitanja zamorilo ili nateralo da izgu-bite strpljenje?

a) DA b) NE

Eto, kao {to sam obe}ala, nije bilote{ko. Pretpostavljam da ste svi ve}na po~etku shvatili svrhu ovih pita-nja. Tako|e verujem da su mnogi odvas sebi ve} postavljali ve}inu njih,a sigurno i mnoga druga. Sva onaimaju u svojoj osnovi jedan zaje-dni~ki imenitelj - strpljenje. Moramvam priznati da bih ja na po~etkusvog treniranja aikidoa pre ne{tovi{e od tri godine na ve}inu pitanjaodgovorila sa ne (i na poneka sa da).Moj veliki problem je bio, a delom isada jeste, strpljenje. Mo`da }e se

jo{ neki od vas prepoznati u ovome.Zbog tako univerzalnog zna~ajaovog pojma, smatram da ga trebazajedno sa koncentracijom uvrstitime|u one ve} dobro poznate imnogo puta ponavljane osnovneaikido principe. Naravno, kada samrekla da je strpljenje univerzalnakategorija, podrazumevala sam nje-govu primenu u svakodnevnom`ivotu. U prilog ovoj tvrdnji kojusam upravo iznela, kao i predlogu dastrpljenje i koncentraciju prihvatitekao dva dodatna aikido (i `ivotna,jer i aikido je `ivot) principa, po-tra`i}u oslonac u zen budizmu.

Zen se u svojoj praksi u velikojmeri oslanja na meditaciju (za-zen:meditacija u sede}em stavu, prim.aut.). Dugotrajno upra`njavanje za-zena pored dostizanja ve}eg stepenastrpljenja dodatno sna`i i duh.Me|utim, ako je pogre{no usmere-na, ovi efekti }e u velikoj meri izo-stati.

“Iako bi se moglo pretpostaviti daje ve`ba zena sredstvo koje vodicilju bu|enja (prosvetljenju: japan-ski satori; prim.aut.), to nije slu~aj;jer, ve`ba zena nije prava ve`ba svedok na umu dr`i cilj, a kada nemacilj, to je bu|enje - besciljni, samo-dovoljni `ivot “ve~nog sada”.Ve`bati sa ciljem na umu, zna~i jed-nim okom posmatrati ve`bu, adrugim cilj a to dovodi do odsustvakoncentracije, nedostatka iskrenosti.Da ka`emo to na druga~iji na~in:~ovek ne ve`ba da bi postao Buda;on to ~ini jer je ve} Buda od samogpo~etka a ovo “pravo shvatanje”po~etna je ta~ka `ivota zena.”11

JJoo{{ mmaalloo rraazzmmii{{lljjaannjjaa ooJJoo{{ mmaalloo rraazzmmii{{lljjaannjjaa oooossnnoovvnniimm aaiikkiiddoo pprriinncciippiimmaaoossnnoovvnniimm aaiikkiiddoo pprriinncciippiimmaa

TTaammaarraa DDrrlljjeevvii}}

AIKIDO bilt

en

bilte

n

18 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

SSlliikkaa

DDoollee:: AAiikkii DDoo{{uu ((ddoosshhuu)) MMoorriitteerruu UUeesshhiibbaa,, 11998833..

Ili, jednostavnije: “Ako {eta{, samo{etaj, ako sedi{, samo sedi. Ali se,pre svega, nemoj kolebati.” (Jun-

men)22

“Premda Zapad ima sopstvenumisaonu tradiciju u katoli~koj crkvi,`ivot “sedenja i posmatranja” izgu-bio je privla~nost, jer nijedna religi-ja koja ne pobolj{ava svet nemavrednosti; a te{ko je zamisliti kakose svet mo`e pobolj{ati mirovanjem.Ipak, trebalo bi da bude jasno dadelanje bez mudrosti, bez jasnesvesti o svetu kakav je zapravo,nikada ne mo`e bilo {ta da popravi.Osim toga, kao {to se mutna vodanajbolje izbistri tako {to se stavi damiruje, moglo bi se dokazati da onikoji mirno sede i ne rade ni{ta, dajunajve}i doprinos jednom uzbur-kanom svetu.”

Iz svega re~enog sledi: ne mo`etenapredovati u bilo ~emu ako dobrone poznajete sebe i svet oko sebe. Ada biste to postigli ({to je jedan odnajte`ih poduhvata, rekla bih ~akcelo`ivotni jer sa prestankom u~enjaokon~ava se i ~ovekov `ivot morateprethodno nau~iti da u~ite - strpljivoi polako. Ili, da parafraziram re~id`edaja i u~itelja Jode iz ciklusafimova o Zvezdanim ratovima: “Netreba stalno gledati u budu}nost, nahorizont. Neka vam um uvek budetamo gde i vi. Ovde i sada.”

11.. PPuutt zzeennaa,, AAllaann WW..WWaattttss.. NNIIRROO,,KKnnjjiizzeevvnnee nnoovviinnee,, BBeeooggrraadd 11998822..22.. IIbbiidd..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

19www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

SS ee }} aa nn jj ee nn aaSS ee }} aa nn jj ee nn aa

OO ss ee nn ss ee ii aaOO ss ee nn ss ee ii aa-- uu~~eenniiccii oo ssvvoomm vveell iikkoomm uu~~ii tteell jjuu--

MAJSTOR SAITO,nosilac sedmog da-

na, izneo je svoje za-pa`anje o majstorovimo~ima: “Nikada ne moguda zaboravim utisak kojisu na mene u~inile Maj-storove o~i. Kao da je iznjih izbijala bleštava svet-lost”. Drugi jedan majstordodao je: “Obi~nog ~ove-ka mo`emo gledati pravou o~i, ali njegove suodavale takav sjaj da jebilo nemogu}e izdr`atinjihov pogled.” Svi nje-govi u~enici sla`u se ujednom: “Njegove o~i bi-le su prodorne, ali isto-vremeno i veoma blage.Isprva je onoga koji ga jegledao sjaj njegovih o~ijuzbunjivao. Me|utim, na

treningu, dok je pou~avao, gotovo jeupijao ljude pogledom. Ovo nistemogli da razumete ukoliko niste bilidirektno u kontaktu sa njim. Imao jeo~i tek ro|enog deteta.”

Još jedna stvar koja je izazivaladivljenje kod Majstorovih u~enikabile su ve`be u sede}em polo`aju nadrvenom podu koje su bile izuzetnobolne.

“Posebno je zanimljivo što, u tovreme, nije svakome bilo dopušte-no da stupi u dojo11. Jedini na~in zato bio je putem preporuke. Treninzisu zapo~injali ~iš}enjem toaleta udo|ou, a da li }e oni koji su se pri-javili mo}i i da ostanu i da nastavesa treniranjem kod Majstora zavisiloje samo od njih. Treba pomenuti i toda Majstor nikada nije dozvoljavaoposmatranje treninga iz straha da }e“njegove tehnike biti ukradene”.

MMoorriihheeii UUeeššiibbaa }}ee uu ddaalljjeemm tteekkssttuu bbiittiinnaavvoo||eenn kkaaoo ""VVeelliikkii MMaajjssttoorr"".. PPrreennoossiimmoovvaamm ddeelloovvee rraazzggoovvoorraa ssaa ttrriibbiinnee ooddrr`̀aannee uu~~aasstt oossnniivvaa~~aa aaiikkiiddooaa.. NNaa nnjjoojj ssuu uu~~eessttvvoovvaalliinnjjeeggoovvii nneekkaaddaaššnnjjii uu~~eenniiccii kkoojjii ssuu ppookkuuššaalliiddaa ddaajjuu sslliikkuu MMaajjssttoorroovvoogg `̀iivvoottaa ii rraaddaa..

PPrriimm.. pprreevv..

PPrreevveellaa ssaa jjaappaannsskkooggTTaammaarraa DDrrlljjeevvii}} ,, ddiippll.. jjaappaannoolloogg

SSlliikkee GGoorree ii nnaarreeddnnaa ssttrraannaa ggoorree::

MMoorriihheejj UUee{{iibbaa uu ssvvoojjiimm ppeeddeesseettiimm ggooddiinnaammaa ((ookkoo

11993366.. ggooddiinnee)).. DDoottllee jjee vvee}} bbiioo ppoozznnaatt kkaaoo nnaajjvvee}}ii

ssttrruu~~nnjjaakk uu bboorriillaa~~kkiimm vvee{{ttiinnaammaa uu JJaappaannuu.. SSnniimmccii nnaa

sslleeddee}}oojj ssttrraannii ssuu nnaa~~iinnjjeennii nnaa ddeemmoonnssttrraacciijjii uu NNoommaa

ddoo||oouu..

11 ddoo||oo - (pi{e se dojo) -sala u kojoj se trenira aikido - ubukvalnom prevodu “mesto razvijanja puta”" Prim. prev.

22 ttaattaammii - vešto napravljeni dušeci od slame koji se koristekao podne podloge u tradicionalnim japanskim prostorija-ma. Prim. prev.

1144..ddeecceemmbbrraa 22000033.. ggooddiinnee nnaavvrr{{iilloo ssee 112200 ggooddiinnaa oodd rroo||eennjjaa MMoorriihheejjaa UUee{{iibbee

AIKIDO bilt

en

bilte

n

20 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

Izgleda da stoga nije `eleo dademonstrira svoje ume}e pred ve}imgrupama ljudi. Tako|e, nije dozvo-ljavao pristup strancima u veštineplaše}i se da bi mogle biti zloupotre-bljene.

Njegov `ivot bio je jednostavan usvakom pogledu. Obi~nim danimaustajao bi u pet, a prazni~nim u trisata ujutru. Nakon toga odlazio bi dase pokloni ispred oltara u do|ou i uAiki hramu. Taj jutarnji ritual trajaoje oko dva sata. Zatim bi uslediodoru~ak, pa radovi u polju. Uve~e bitrenirao. U to vreme `iveo je u Aikihramu a kasnije se preselio u do|o.Za vreme boravka u Aiki hramusvakodnevno je putovao do do|oa.^ak i u danima kada je padalaveoma jaka kiša, on bi se pojavio udo|ou nose}i visoke drvene klompe.Shvatio sam da Majstor nikada nesme da izostane sa treninga iz bilokog razloga”.

Majstor je bio i izrazito tempera-mentan. Jednom prilikom kada jestigao u do|o, ~uo je zvuk od pado-va (ukemi) koje su izvodili njegoviu~enici. Na to je on burno reagovao,rekavši: “Ve`bate bez dozvole. Da-nas vas ne}u podu~avati”. Postojijoš jedna anegdota koja govori oMajstorovom neobi~nom karakteru.Jedan srednjoškolac, ina~e Majsto-rov u~enik, vra}ao se no}u u do|oosvetljavaju}i sebi put baterijskomlampom. Videvši to, majstor je po-vikao: “Treba da te bude sramota štokoristiš baterijsku lampu po uga`e-noj stazi”. Zatim je ovo objasniore~ima: “U drevna vremena samura-ji su, prilikom posete nepoznatoj

ku}i, obi~avali da pretra`e okolinu,da pogledaju iza kamenja i bašten-skog drve}a oko ku}e pre nego štou|u, da bi mogli sebe da zaštite odnekog iznenadnog napada”. Nje-gove u~enike ovo je veoma iznena-dilo pošto je to zna~ilo zabranu kori-š}enja baterijskih lampi. To je ustvari predstavljalo dobru ve`bu dase u~enicima o~i naviknu na mrak.

MAJSTOR SAITO ka`e: “VelikiMajstor je bio vrlo oprezan. To seogledalo u njegovom prirodno opu-štenom na~inu hoda i naklonu usede}em polo`aju. Smatra se nepris-tojnim i}i ispred drugog ~oveka.Me|utim, kada se radi o majstoruborila~kih veština, to ima i mnogodublje implikacije - na taj na~in onse mo`e na}i u neprijateljskomokru`enju. Stoga su u majstoruu~tivost i poštovanje objedinjeni saopreznoš}u”.

Veliki Majstor je jednom prilikomprekoreo svog u~enika, (sada majs-tora aikidoa) Saitoa, zato što je, dokga je pratio, išao sa njegove desnestrane: “U~enik treba da dr`i levustranu dok hoda sa svojim u~iteljem.Ne smeš da blokiraš Majstorovudesnu ruku u slu~aju opas-nosti. Majstorova du`nostje da te zaštiti”.

MAJSTOR ISOJAMA:“Majstor nije dozvoljavaonikakav razgovor nakonulaska u do|o. “Hajde dapo~nemo” i “Hvala” bile sujedine re~enice koje su semogle ~uti. Smeh ili ispo-ljavanje bilo kakvih ljud-

skih emocija bili su uskra}eniu~enicima tokom treninga. Tako|e,majstor nam je posredno stavio doznanja da u svetu borila~kih veštinanema nikakvih pitanja. Kad godnismo umeli da izvedemo odre|enutehniku, Veliki Majstor odmah bi sestvorio kraj nas i na licu mesta de-monstrirao tehniku sa re~ima:“Samo posmatrajte kako ja to ra-dim”. Stoga smo se mi kretali krozdo|o pokušavaju}i da “pohvatamo”tajne neke tehnike. Iako pitanja nisubila dozvoljena, u~enici su imalivelike koristi od Majstorovih li~nihinstrukcija koje je sa puno pa`njesvakome od njih davao. Bez obzirana to koliko bi se ljudi pojavilo natreningu, Majstor je demonstriraotehnike za svakog ponaosob. I deca iodrasli imali su isti tretman kodnjega”.

U~enici su zapamtili i brojne aneg-dote sa Majstorom na treninzima.

Majstor FU\IEDA se prise}a:“Jednom prilikom, radio sam teh-niku sa jednim u~enikom koji jepokušavao da je uradi na silu. Maj-stor ga je zaustavio, obrativši mu sere~ima: “Slušaj prijatelju, nemoj

AIKIDO bilt

en

bilte

n

21www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

loše da postupaš sa ovim detetom jeron je graden baš kao i ja”.

MAJSTOR SAITO: “Veliki Maj-stor nikada nije ništa nametao svo-jim u~enicima, ali je dosledno iz-nosio svoj stav da i najmanja devi-jacija ~ini tehniku neefektnom.Stoga su i po~etnici i stariji radiliiste osnovne ve`be. To je bilodobro”.

U~enici su morali da budu i veomaizdr`ljivi. SAITO nastavlja: “Tata-mi22 je prostiran samo za vremepraznika i to na veoma maloj površi-ni ispred oltara. U svim ostalim pri-likama sedelo se na drvenom podu,što je bilo pravo mu~enje. Poslenedelju dana, ogulila bi se ko`a nakolenima i nastajale bi `ive ranekoje su se lepile za pod. Kada bismopokušali da ustanemo posle nekogMajstorovog dugog govora, ko`a bise bolno odlepljivala od poda. Oja-~anja na kolenima kimona morala subiti prišivana mnogo puta, pa su nampostala nešto poput jastu~i}a zasedenje”.

“Pod je uz to bio i pun eksera kojesmo mi pre treninga ukucavali

drškama drvenih ma~eva. Mnogipo~etnici su se tako uplašili da suveoma brzo napustili do|o. Ipak,koliko god da nas je bolelo, ni-smo smeli ni da jauknemo. Maj-stor NOMURA zatim dodaje:“Pošto je bilo izuzetno teško ibolno sedeti nepomi~no, da bis-mo olakšali sebi mi bismo po~i-njali lagano da se njišemo s jednestrane na drugu. Kao odgovor nato, od pozadi gde su sedeli stariji,na naše glave sru~ila bi se kišapesnica”.

MAJSTOR OHKOŠI: “^ekaju}i napo~etak treninga sedeli smo u seizi.33

Stariji u~enik otišao bi po Majstora.U me|uvremenu, mi bismo ~ekali,glava pognutih sa rukama koje sudodirivale pod. Me|utim, Majstor senekad ne bi pojavio pred nama podvadeset minuta. To je bila sjajnave`ba za strpljenje”.

Majstor FUKASAKU pri~a: “U~e-nicima nije bilo dozvoljeno daodmaraju kolena pred Majstorom.On je u svakom trenutku odr`avaouspravan sede}i polo`aj. Jednomprilikom, bolela su ga stopala i bio jenesiguran na nogama. Me|utim, ~im

je po~eo da trenira, snagom svogduha vratio se u formu”.

Majstor ISOJAMA: “Na~in na kojije Veliki Majstor baratao sa bo-kenom44 bio je neverovatan. Ma~ bizvi`dao kroz vazduh, a Majstorovuzvik bio je pun duhovne energije.Efektan sek ma~em nikada nijemogu} ukoliko i ~ovekov duh nije uistom stanju odlu~nosti”.

Majstor SAITO se nadovezuje:“Aikido bez nadmetanja, duha isnage pretvara se u vrlo osiro-mašenu borila~ku veštinu. Narav-no, u aikidou nema takmi~enja uklasi~nom smislu re~i ali samo stoga

33 sseeiizzaa - tradicinalni japanski na~in sedenja sa podvijenimnogama ispod tela i šakama na kolenima. Primenjuje se i naaikido treninzima i to na po~etku, na kraju treninga, kao i utoku treninga dok majstor pokazuje tehnike. Prim. prev.

44 bbookkeenn - japanski drveni ma~ koji se koristi na aikido trenin-zima. Prim. prev.

SSlliikkee

LLeevvoo:: MMoorriihheejj ddeemmoonnssttrriirraa ttaaeennoohheennkkoo -- pprrii--

llaaggoo||aavvaannjjee tteellaa ookkoollnnoossttiimmaa nnaa ddiinnaammii~~aann

nnaa~~iinn.. NNjjeeggoovv pprrooddoorraann kkiijjaaii ssee mmooggaaoo ~~uuttii

kkiilloommeettaarr ddaalleekkoo!!

“Tehnike aikidoa se stalno menjaju; svaki susret je jedin-stven i adekvatan odgovor treba da se javi prirodno.Dana{nje tehnike sutra }e biti druga~ije. Ne dozvolite davas zaokupe oblik i izgled izazova. Aikido nema oblik -on je prou~avanje duha. {to dalje napredujete, sve jemanje teoretskih upustava.”

MMoorriihheejj UUee{{iibbaa

AIKIDO bilt

en

bilte

n

22 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

SSlliikkee::

LLeevvoo ii nnaarreeddnnaa ssttrraannaa:: MMoorriihheejj UUee{{iibbaa kkaaoo jjaakkoo ssttaarr

~~oovveekk.. ““AAiikkiiddoo jjee mmaanniiffeessttaacciijjaa lljjuubbaavvii””,, ttvvrrddiioo jjee..

ddoollee:: MMoorriihheeii,, SSaaiittoo ii HHiikkeettssuusshhii sseennsseeii

što takva aktivnost nije u skladu sanjegovom suštinom a to je da je aiki-do veština u kojoj se pojedinactakmi~i sam sa sobom. Svako ko je~uo Majstorov produhovljen uzvik,trebalo bi da bude u stanju da ovorazume”.

Majstor FU\IEDA: “Veliki Majstorbio je veoma posve}en treninzima.Kada iz odre|enog razloga ne bimogao da vodi trening, on bi ga pos-matrao stoje}i izvan do|oa. Veomaga je zanimalo šta se unutra do-ga|a”.

SAITO navodi još jedan dokazMajstorove doslednosti: “Majstornije `eleo da se odmara ~ak ni kadaje bio premoren. Ja sam jednomuspeo da ga nagovorim da se od-

mori rekavši - Molim vas presko-~ite trening i odmorite se, mi }emoraditi samo osnovne tehnike. Posletreninga, otišao sam do njega i rekaomu koje su tehnike tra`ene. Njegovodgovor je bio - Znam ta~no šta steradili po batu vaših stopala natatamiju”.

SUGAVARA: “Majstor je zaista bio`estokog temperamenta.”

SAITO: “Kada bi naišao na nekuraskrsnicu, njegovo trenutno ras-polo`enje odlu~ivalo je na koju }estranu da krene. Ako bih mu skreuopa`nju da je pošao u pogrešnomsmeru, on bi me ljutito prekoreo.”

SUGAVARA: “Se}am se da VelikiMajstor nikada nije pru`ao dugaobjašnjenja u toku treninga, ve} bisamo demonstrirao tehniku uz re~i:“Ovako treba.”

OHKOŠI: “Iako nije pru`ao obja-šnjenja u vezi sa izvo|enjem tehni-ka, Veliki Majstor voleo je duge go-vore. Dešavalo se ponekad da tre-ning skrati na dvadeset minuta, dokbi ostatak vremena utrošio na svojgovor.”

ISOJAMA: “U to vreme bio sam uni`oj srednjoj školi i nisam bio ustanju da razumem sve što je Maj-stor govorio. Tek su mi od nedavnopostale jasnije stvari o kojima jegovorio.”

SAITO: “To je stoga što je onuglavnom govorio o duhovnim te-mama.”

ISOJAMA: “Tokom njegovog go-vora noge bi mi se umorile odkle~anja, a Veliki majstor bi me baštada pozvao da mu pri|em. Narav-no, noge bi me izdale i ja bih sesamo skljokao na pod (smeh).”

SAITO: “Kad god bi Majstor izašaoiz do|oa, ljudi su mu postavljalipitanja uz molbe da demonstriratehnike. Ma koliko da je prostor bioograni~en, on nikada ne bi baciosvog partnera tako da ga povredi.Uvek je bilo dovoljno mesta zapravilan ukemi (pad).”

ISOJAMA: “Kao što se verovatnose}ate, Veliki Majstor nam je ~estonare|ivao da ga napadnemo. U ruka-ma je dr`ao drveni ma~. Kad bismozamahnuli ma~em iznad glave upokušaju da ga napadnemo, vrh nje-

AIKIDO bilt

en

bilte

n

23www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

govog ma~a ve} je bio na našemgrlu. On bi rekao: “Ne oklevajte dame napadnete. Ne}u vam nanetinikakvu povredu pošto ste mi skorokao sinovi.” Koliko god da smo setrudili da brzo zamahnemo, vrh nje-govog ma~a uvek je bio ispred našegvrata.”

SUGAVARA: “Da li se u to vremepla}ala mese~na nadoknada zave`banje u njegovom do|ou?”

FUKASAKU: “Ne, nije postojaloništa sli~no.”

NIZUMA: “Umesto novca, mi smoVelikog Majstora snabdevali povr-}em koje smo sami uzgajali.”

SUGAVARA: “Šta je doprinelo dasistem pla}anja ipak za`ivi?”

SAITO: "U~enici su se sastali i od-lu~ili da je potrebno prikupiti sredst-va za popravku polomljenih prozo-ra, pokidanih papirnih zastora i zido-va koji su se urušili.”

SUGAVARA: “Drugim re~ima, me-se~na ~lanarina bila je namenjena zatroškove popravki.”

NABATAME: “Ispred oltara stavilismo jednu kantu i u nju bismoubacivali priloge kada smo napuštalido|o.”

IŠII: “Nije postojala mogu}nost daMajstoru li~no damo novac. Da smoto uradili, on bi najverovatnije re-kao: “Ja vas ne podu~avam za no-vac.”

SUGAVARA: “Gospo|ice Saito, viste veoma odano slu`ili VelikuDamu (supruga Moriheija Uešibe -

prim. prev.). Mo`ete li nam u neko-liko re~i opisati njen karakter?“

Gospo|ica SAITO: "Ona je bila odosoba koje nisu zadovoljne dok nezavrše sve planirano za taj dan, pamakar sedele i do pono}i. Imala samobavezu da budem uz nju svakod-nevno, 365 dana u godini. To mi jeonemogu}avalo da odem i pres-pavam u ku}i svojih roditelja. Sve o~emu sam razmišljala bila je VelikaDama.”

ISOJAMA: “Oni u~enici koje jeVelika Dama rado primala imali sudu`i i sre}niji boravak u do|ou.Tako|e, bilo im je lakše i da slu`eVelikog Majstora.”

SUGAVARA: “Više od pet godinaprošlo je od smrti Velikog Majstora injegove `ene. @eleo bih, na krajuovog sastanka, da nam svi u~eniciVelikog Majstora ukratko izlo`esvoje predloge vezane za rad ubudo}nosti.”

ISOJAMA: “Mislim da bi trebalo dakao tradiciju prenesemo ne tolikoverbalne koliko fizi~ke podukeVelikog Majstora i u svakodnevnom`ivotu. Tako|e verujem da je našadu`nost da potomstvu predamo aiki-do u pravilnoj formi. Treba da seuzdr`imo od toga da podu~avamoaikido zbog sopstvene dobiti i da gaprilago|a-vamo li~noj podobnosti.”

SUGAVARA: “Teško je doslovnopreneti aikido tehnike, ali još je te`epridr`avati se Majstorovih poduka usvakodnevnom `ivotu.”

SAITO: “Nikada ne smemo da za-boravimo Velikog Majstora. Ako

izgubimo poštovanje koje ose}amoprema njemu, sve njegove podukenamenjene našem obrazovanjutako|e }e pasti u zaborav. @eleo bihjoš da naglasim da instruktori aiki-doa ne treba da sebe uzdi`u ume|usobnim razgovorima, ve} daobrate pa`nju na to kako njihoviu~enici ve`baju i da im to bude mer-ilo budu}eg rada. Instruktori nezaslu`uju da budu nazvani dobrimukoliko ne umeju da svoje u~enikeu~ine sna`nim i sposobnim.”

Preuzeto iz edicije:“AIKIDO: TRAINING, WORKS,

WONDERS, vol. 5”,od Morihira Saita, majstora 8.dan

Ovih pet knjiga, nekada davno,mogle su da se kupe i u na{im knji-`arama i bile su (1 i 2 knjiga) godi-nama najkvalitetnija literatura oma~u i {tapu.

(prim. ured.)

“Put ratnika zasniva se na humanosti, ljubavi, i iskrenosti;su{tina ratni~ke smelosti odra`ava se u istinskoj hrabrosti,mudrosti, ljubavi i prijateljstvu. Nagla{avanje fizi~kih vidovaratni~ke ve{tine je besplodno, jer je mo} tela uvek ograni~ena.”

MMoorriihheejj UUee{{iibbaa

AIKIDO bilt

en

bilte

n

24 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

SSlliikkaa::

HHiirroosshhii TTaaddaa SSeennsseeii 99..ddaann

OOddrr`̀aaoo jjee sseemmiinnaarr uu BBeeooggrraadduu ddaavvnnee 11997744..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

25www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

Trraaddiittiioonnaall KKaarraattee (TK): Sensei,kao prvo, kada, kako i zašto se

po~eli da ve`bate aikido?

WWiilllliiaamm SSmmiitthh (WS): Po~eo sam dave`bam aikido oko 1960. i to je bilosasvim slu~ajno. U svojoj 18-toj go-dini, postao sam parttime u~iteljsporta u staroj Birmingham AthleticInstitute u Birmingham-u i u~estvo-vao sam u ve}ini sportova tokom tihgodina. Zamolili su me jednom dabudem sudija u košarkaškom me~u idok sam to radio, primetio samšestoricu ljudi koji ve`baju sportkoji nisam video pre. To je bio aiki-do, a najviše me je impresioniraloono što su mi ispri~ali. Bez takmi-~enja, bez mr`nje, bez osvete, bezla`i, bez ljubomore, ovo je bilone{to novo za mene pošto sam jauvek bio uklju~en u fizi~ki aspekt

sporta. Oni su ve`bali u Neko [koliBudo-a u Birminghamu i ja samotišao jedno ve~e da probam i zalju-bio sam se u aikido. Izgledalo je daaikido zadovoljava moje mentalne ispiritualne potrebe i postao je velikideo mog `ivota.

TK: Da li ste ve`bali neke drugeborila~ke veštine?

WS: Ve`bao sam d`udo, koji mi sesvi|ao ali nisam imao dovoljno vre-mena da mu se posvetim, jer sam uto vreme zidao svoju ku}u. Ve`baosam i karate, ali sam imao problemajer nisam mogao da se takmi~improtiv svojih klupskih prijatelja.Uvek sam `alio {to nisam po~eo dave`bam aikido ranije, bio sam u svo-jim ranim tridesetim kada sampo~eo da ga ve`bam.

WWiilllliiaamm SSmmiitthh --WWiilllliiaamm SSmmiitthh --

PPuuttoovvaannjjeePPuuttoovvaannjjee

bbuuddookkeebbuuddookkee

((TTrraaddiittiioonnaall KKaarraattee,, jjuunn 22000011..))

SSlliikkaa ggoorree::

VViilliijjeemm SSmmiitt SSeennsseeii 66..ddaann..

BBeeooggrraadd,, 2299.. jjuunn 22000022.. ggooddiinnee..

PPrrooššllee ggooddiinnee ((22000000..)) ššttaammppaann jjee ~~llaannaakk oo TToomm MMoossss--uu,, kkoojjiijjee pprreekkoo 3300 ggooddiinnaa ccrrnnii ppoojjaass uu aaiikkiiddoouu.. IInntteerreessaannttnnaa ~~iinnjjeenniiccaakkoojjaa ssee pprroo`̀iimmaa kkrroozz ~~llaannaakk jjee TToommoovvaa nneeppoolliittii~~kkaa pprriirrooddaa iinnjjeeggoovvaa vveezzaa ssaa ddvvaa vvooddee}}aa aaiikkiiddoo uu~~iitteelljjaa uu UUKK,, WWiilllliiaamm((BBiillll)) SSmmiitthhoomm ii HHyyddnn FFoosstteerroomm.. SSvvaakkee ggooddiinnee oonnii ooddrr`̀ee kkuurrssuu LLoowweessttoofftt--uu,, kkoojjii jjee nnaazzvvaann BBiigg TThhrreeee,, ((VVeelliikkaa ttrroojjiiccaa)),, aaoorrggaanniizzuujjee ggaa FFrraannkk BBuurrlliinngghhaamm.. TToo nniijjee kkuurrss kkoojjii ssee oorrggaanniizzuu--jjee zzbboogg ppuubblliicciitteettaa,, oonnii ssttvvaarrnnoo zzaajjeeddnnoo rraaddee uu cciilljjuu nnaapprree--ddoovvaannjjaa aaiikkiiddooaa.. TToo jjee ppookkaazzaannoo ii ddoollaasskkoomm BBiill SSmmiittaa uuTToommoovv kklluubb,, PPhhooeenniixx AAiikkiiddoo uu CCoovveennttrryy ssaa cciilljjeemm ddaa ooddrr`̀iiddvvooddnneevvnnii kkuurrss.. OOvvoo jjee bbiillaa pprriilliikkaa kkoojjaa ssee nnee pprrooppuuššttaa,, ttaakkoo ddaassmmoo ttookkoomm vviikkeennddaa ppoossttaavviillii iissttii sseett ppiittaannjjaa BBiill SSmmiittuu,, kkoojjii jjeeppoossttaavvlljjeenn TToomm MMoossuu..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

26 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

TK: Po~eli ste da ve`bate davno,kada je bio mali broj instruktoraborila~kih veština. Koji je bio vašprvi instruktor? Kako ste ga pro-našli?

WS: Moj prvi instruktor je bioRalph Reynolds. Neko Club je bioveoma hladano i vla`no mesto,smešteno iza mesare. Morali smo dapromenimo krov i klub je bio uvekprepun. Okolina je bila opasna i upabu gde smo išli na pi}e posletreninga redovno su izbijale tu~e(naravno, mi nismo u~estvovali).Prijateljstvo je bilo izvanredno, jo{uvek imam bliske prijatelje iz togvremena. Ralph je bio jedan od ret-kih Shodan-a u to vreme. Aikido jebio u povojima u svakom pogledu.S vremena na vreme pose}ivali sunas Abbe Sensei i Nagasaone Sen-sei tokom svojih poseta Engleskoj.Mi smo imali pojaseve u boji imogli smo da pola`emo do oran`pojasa. Za viši pojas, morao si daputuješ u London kod Ken WilliamsSenseia, koji je bio Nidan. Bez sum-nje aikido duguje Williams-u dosta.On je usmerio dosta studenata napravi put. Naravno, on je još uvekuklju~en u Aikido i BAB (BritishAikido Board).

TK: Da li je aikido trening u ranimgodina bio druga~iji od na~ina nakoji se trenira danas?

WS: Trening u ranijim godinama jebio dosta druga~iji, ve`banje se tre-tiralo kao da treniraš da bi razviokondiciju. Va`nost iskrenosti nijebila shva}ena. Kada sam po~eo dave`bam sa japanskim instruktorima,ponavljanje je bilo naglašeno. Ti biponavljao ono što radiš, ponekad do

iznemoglosti, tako da bi se eventu-alno tvoj um disciplinovao da nas-tavi, opusti se i da se ne preda i dabi time postao iskren u tome štoradiš i što si pokušavao da uradiš.To je bio japanski na~in - da sepostane profesionalan i da se da teloi duša veštini. Na zapadu u~enjetreba da bude druga~ije, ve}ina stu-denata i u~itelja treba da uskladesvoj trening sa karijerom i poro-di~nim `ivotom. Postoji velikaodgovornost kod u~itelja, oni mora-ju da sa`mu svoj program bez gubit-ka kvaliteta i napretka. U~itelji nesmeju da se upuste u to ukoliko nerazumeju `rtvovanje koje je potreb-no. Oni moraju da imaju sposobnostda vide svakog studenta kao pojed-inca i da rade na njihovom pojedi-na~nom napretku - verovatno kaobudu}i instruktori. Oni moraju dapoka`u svojim li~nim primerom iskrenoš}u.

TK: Da li ste radili puno sa japan-skim instruktorima u to vreme? Akojeste, koji su to bili i kakvi su bilitada? Da li su se promenili tokomgodina?

WS: Kada sam po~eo da ve`bamimao sam svoj biznis, gradio samsvoju ku}u i bungalov za moje ro-ditelje. Imao sam i malu decu, takoda je moja saradnja sa japanskiminstruktorima bila ograni~ena.Naravno, odlazio sam na seminarekada sam mogao (uvek su demon-strirali nikijo). Moj prvi pravi kon-takt sa japanskim instruktorom jebio kada sam poceo da ve`bam podprofesorom K. Chibom 1965. Odtada sam ve`bao sa nekoliko vrhun-skih u~itelja, skoro svi su oni biliu~enici O'Senseija, Moriheja Ue-

SSlliikkaa ddoollee::

VViilliijjeemm ii FFiilliipp SSmmiitt sseennsseeii ssaa CChhiibbaa

[[iihhaannoomm 88..ddaann.. FFoottooggrraaffiijjaa jjee pprreenneettaa iizz

mmaaggaazziinnaa ““TTrraaddiittiioonnaall KKaarraattee””,, jjuunn 22000011..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

27www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

shibe. Treninzi su bili naporni iveoma teški. Tokom letnjih školave`bali smo svaki dan i tokom jelasa u~iteljima mogli smo da razu-memo jedni druge. Nekoliko japan-skih u~itelja je odsedalo u mojojku}i i kao svi ljudi, svi su bilidruga~iji i ineresantni. Dok sam biopredsednik trenera za British AikidoFederation (BAF), bio sam ubliskom kontaktu sa Kanetsuka(Kanecka) Sensejemi. [to se ti~epromena, vidi se promena na nekimu~iteljima tako sto kre}u svojimputem (sudbina) na strunja~ama iizvan do|o-a. Jedina stvar koja se nemenja je njihova iskrenost u tome{ta u~e i ve`baju.

TK: Koji instruktor je o s t a v i onajviše uticaja na vas? Zašto?

WS: Svaki student ose}a vezanostza u~itelja sa kojim je po~eo. Ovajpristup ponekad predstavlja smetnjuza napredak studenta. Vidim da bineki studenti br`e napredovali akobi ve`bali sa nekim drugim u~ite-ljem. Ja pri tom ne mislim na pro-menu lojalnosti. Imam studente kojiputuju velike razdaljine da bive`bali sa mnom a lojalni su svominstruktoru i do|o-u. Ja bih njihmanje cenio ukoliko to ne bi bioslu~aj. U~itelj koji je najviše osta-vio traga na mene u toliko razli~itihaspekata aikidoa - a nije o~ekivao dapromenim na~in `ivota - je ChibaSensei. Bilo je toliko pokušaja darazumemo jedan drugog tokom go-dina, i naravno nekih razo~arenja.Njegova iskrenost u tome što radi jebez sumnje. On je pokazivao ek-stremnu ljubaznost i razumevanje ipomagao mi je tokom mojih aikidogodina. Ose}am da se mo`da nije

uvek slagao sa mojim pogledima, alimi je dozvolio da prona|em svojput. Put kojim sam ja pokušao daidem }e koristiti aikido ve`banju uUK u budu}nosti.

TK: Da li imate neke “interesantne”pri~e o nekom od ovih instruktora?Ne morate da pominjete imena uko-liko smatrate da to nije mudro.

WS: Kada je Chiba Sensei dosao uUK moj instruktor u to vreme ga jepozvao da odr`i seminar. Aikido je uto vreme bio u povojima i Chibinove`banje je bilo ne{to nevi|eno. Nanesre}u, Chiba Sensei i Mr Rey-nolds se nisu razumeli. Moj prijatelj,David Bushel i ja smo `eleli danau~imo o aikidou što je više mo-gu}e i pitali smo Mr. Reynolds-a dali ima ne{to protiv da mi ve`bamo saChiba Senseijem. On nam je po-`eleo sre}u i ~ak {taviše prodao namje strunja~e da osnujemo do|o. Mismo po~eli u West Heath centru i tajdo|o sada vode dva moja prijateljakoji su bili samnom 30 godina,Roger Duras i Paul Wilkes. Kadasmo osnovali do|o nismo imalinameru da osnujemo asocijaciju, alitokom vremena sa Chiba Senseijemstvari su napredovale. Imali smo~etiri kluba u po~etku i DavidBushel je bio sekretar i blagajnik, nanesre}u morao je da prestane dave`ba i Gordon Jones je preuzeodu`nost sekretara i uchideshija. Onje sada principal UKA i moj bliskiprijatelj. Moj sin, Philip je sa mnomod rane mladosti (on je dobioShodan od Chibe Senseija sa samo16 godina). On mi i dalje poma`e usvemu {to ja radim. Sada imamo iodli~nog sekretara, Allan Roberts-a ija imam sre}u da imam li~nog sekre-

SSlliikkaa ggoorree::

WWiilliijjeemm SSmmiitthh SSeennsseeii ii AAiikkii DDoo{{uu

MMoorriitteerruu UUeesshhiibbaa.. FFoottooggrraaffiijjaa jjee pprreenneettaa iizz

mmaaggaazziinnaa ““TTrraaddiittiioonnaall KKaarraattee””,, jjuunn 22000011..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

28 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

tara, gospo|u Pat Narey, koja je samnom preko 20 godina.

TK: Odlu~ili ste da napravitepreokret od studenta ka u~itelju,kada je to bilo i šta vas je nagnaloda to uradite?

WS: U po~etku sa Chiba Sense-ijem nije bilo instruktorskih kurse-va, ali posle dobijanja Shodana nekiod nas su pozvani da prisustvujuFukushidoin (trenerskom) kursukoji je trajao preko 3 godine. Kur-sevi su bili odr`avani u Londonugde je Sensei `iveo. Ja sam u`ivao unjima, mada je bilo prili~no inten-zivno i imali smo ~este testove.Ve}ina nas je bila na osnovama aiki-doa, ali trebalo je nau~iti i rad sabokenom. Ja sam imao sre}u da sampolo`io testove i jos uvek imamdiplome iz tog vremena, prva je ~akštaviše iz Japana.

Profesor Chibino u~enje se dostapromenilo. Studenti koji u~estvujuu Fukushidoin i Shidoin kursevimatreba da poka`u stvarnu predanost.Treninzi su teški fizi~ki i mentalno.

TK: Da li mislite da je ta promenabila u pravo vreme ili ste trebali da~ekate? Koji je vaš savet drugimakoji razmišljaju o takvoj promeni?

WS: Mada je bilo veoma rano dapo~nem sa vo|enjem treninga, nijebilo drugog izbora jer su instruktoribili retki. U mom klubu nije bilocrnih pojaseva ali smo imali sre}uda nas vodi Chiba Sensei. On jeproveo u Engleskoj 10 godina i~esto je odsedao u mojoj ku}i. Biosam u mogu}nosti da u~im od njegau, i izvan do|oa. On je znao da jemoje razumevanje njegove kulture i

aikidoa ograni~eno. Moje u~enje jenapredovalo sporo. Ceo spektar sepromenio. Mislim da asocijacijatreba da pru`i osnovu za u~itelje iasistente. Nije potrebno da studentdr`i trening pre nidana osim u spe-cijalnim slu~ajevima. Instruktor tre-ba da bude svestan koliko je pre-danosti i `rtvovanja potrebno zau~enje i vodenje do|oa, mada tomo`e biti veoma zahvalan deo nji-hovog aikido `ivota.

TK: Kojoj asocijaciji ste pripadali ida li su vam pru`ali podršku tokompromene?

WS: Ja sam uvek bio pri Aikikaistilu i sa Hombu do|oom.

TK: Vi ste dr`ali otvoreni seminaru Lowestoft-u sa Tom Mossom(Yama Arashi) i Haydn Foster-om(institue of Aikido), pozitivni dokazda asocijacije mogu da rade zajednoza opštu dobrobit. Da li }ete dr`atijoš kurseva sa njima?

WS: Nadam se iz nekoliko razloga.Sa njima se dugo znam, mada jeovo naš tek tre}i zajedni~ki se-minar. Oni su poznati u UK i veo-ma uspešni. Oni su zaslu`ili pošto-vanje i poziciju zbog ~injenice da suve`bali i u~ili za dobrobit studenataa ne zbog svog ega. (p.p. 8. i 9. juna2002. treba da se odr`i ~etvrti semi-nar u Lowestoftu).

TK: Tokom godina izveli ste na putdosta crnih pojaseva, koji su napre-dovali, odustali ili po~eli sopstveneklubove. Kako se ose}ate zbogtoga?

WS: Ja sam ponosan na sve danpojaseve koji su prošli kroz na{

SSlliikkee

GGoorree ii ddoollee:: WWiilllliiaamm SSmmiitthh SShhiihhaann

66..ddaann.. SSaa sseemmiinnaarraa uu EEnngglleesskkoojj..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

29www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

do|o. Osim u zadnjih nekoliko go-dina, skoro svi su polagali kodChibe Senseija, gostuju}ih japan-skih instruktora ili mene. Sa pro-širenjem UKA, Shidoini su preuzelipolaganje do nidana. Mi imamosre}u sa senior instruktorima uUKA, postavili smo sistem ku}a i toizgleda da dobro funkcioniše. Ja ihsmatram za prijatelje, otvorene iiskrene u odnosima sa mnom i nji-hovim studentima. Naravno, imalismo ljude koji su nas napustili i kadaose}ate kao što ja ose}am da su onideo vašeg `ivota, i deo sistema kojiste zajedno stvarali, to je veomatu`no. Bilo kako, razo~arenja sumnogo manja nego sre}a i zado-voljstvo koje imam od studenata. Iljudi koji su nastavili da ve`bajutokom godina i prijatelji koji su pre-stali da ve`baju su mi dragi i pri-jateljstvo mi je veoma dragoceno.

TK: Šta mislite o svojih poslednjih~etrdest godina?

WS: U toku poslednjih ~etrdesetgodina video sam mnogo promena,neke dobre, neke ne tako dobre.Kanetsuka sensei je pronašao svojput u okviru BAF. On radi veomavredno, posvetio je svoj `ivot aiki-dou i našao sre}u u porodi~nom`ivotu.

Stvaranje British Aikido Board(BAB) izgleda da napreduje uadministrativnim poslovima, madabih ja voleo da ima više napretka ukvalitetu u~enja. Chiba Sensei imaBritish Aikikai (BA) i njegov pro-gresivni aikido, odr`ava seminare iletnje škole svake godine.

United Kingdom Aikikai (UKA) una{em novom sedištu napreduje,

odr`avaju}i seminare, zimske i let-nje škole. Naro~ito mi je drago kadavidim instruktore koji rade zajedno,pokazuju}i entuzijazam i predanost.

TK: Koje su vaše li~ne ambicije?

WS: Moja li~na ambicija se odnosina moju familiju. Nadam se da }ebiti zdravi i sre}ni.

Što se ti~e aikidoa, ja }u nastaviti dastudiram. Rade}i za dobrobit svih isebe i ako se šansa uka`e da ujedi-nim Aikido u UK u nekoj formi.

TK: Sensei, mnogo vam hvala.

Mr. Smith, u svojoj skromnosti, nijespomenuo da je bio ~lan Councilapri Internacionalnoj Aikido Fede-raciji (IAF) 12 godina. Posetio jeJapan dva puta i trenirao sa vrhun-skim aikido instruktorima, pogle-dajte sliku sa Doshu MoriteromUeshibom.

Na letnjoj {koli UKA odr`anoj od22-23. marta 2003. godine u Ren-Shin Kan do|ou objavljeno je sve-~ano da je William Smith promo-visan u Shihana ([ihana), najve}utitulu u aikidou.

Od avgusta 2002. Smith Shihan je,pored ostalog, i tehni~ki direktorAikido federacije Srbije - AikikaiSrbije.

SSlliikkaa ddoollee::

VViilliijjeemm SSmmiitt SSeennsseeii 66..ddaann.. FFoottooggrraaffiijjaa ssaa

sseemmiinnaarraa uu BBeeooggrraadduu jjuunnaa 22000022.. ggooddiinnee..

pprreevveeoo ssaa eenngglleesskkoogg::DDrr.. MMiirree ZZlloohh

AIKIDO bilt

en

bilte

n

30 br.3 �� 2004.�� www.aiki .co.yu

Kao što ja trenutno vidim, posto-ji 5 razloga za ra|enje i pri-

manje ukemija. To su, po redu pri-rodne progresije:

1. Da se uspešno primi tehnika bezpovrede;

2. Da se dozvoli toriju da razvijetehniku;

3. Kroz razvijeni, osetljivi ukemije mogu}e osetiti pravo srce teh-nike;

4. Instruktor mo`e osetiti gde jeslabost u u~enikovoj tehnici;

5. Da se omogu}i kaeshiwaza (pro-tivnapad).

Pre nego što razradim ove razloge,`elela bih da ~italac razmotri dve~injenice i da ih bude svestan to-kom ~itanja daljeg teksta:

- Ukemi bukvalno zna~i “telo kojeprima”; Ne ramišljajte o ukemijukao padu. To je mnogo više, to jeopis ukeovog odgovora na/ili ba-canje (nage-waza) ili na polugu(osae-waza). Pad (u slu~aju nage-waze) je samo kraj procesa kojispre~ava povrede.

- Aikido je 99% kondicionogtreninga i 1% borila~ka vestina;Chiba Sensei je rekao. Kondicionopripremanje tela, kao tori i uke, jeneophodno da bi se omogu}ila pri-mena (i u do|ou da se primeni) 1%

borila~ke veštine. Ne o~ekujte daprimena borila~ke veštine budeuvek fizi~ki o~igledna. Bilo kako,mentalno to bi moralo uvek da budeprisutno.

Na najosnovnijem nivou, miu~imo kako da se kotrljamo. Zašto?Niko na ulici se ne bi kotrljao. Miu~imo kako da se kotrljamo tako dabi mogli da primimo nagewazu.Ovo omogu}ava partneru da ve`banagewazu sa poja~anom preda-noš}u i energijom. Samo na taj na-~in tori mo`e razviti svoju tehniku.Isto, trebalo bi da postoji izvestnozadovoljstvo u ose}aju mo}i u tori-jevoj tehnici znaju}i da smopre`iveli bez povrede i da smo umogu}nosti da napadnemo ponovo.

Sa aspekta bezbednosti. Aikido jejedna od retkih borila~kih veštinagde mo`ete da ve`bate tehnike udo|ou kao što bi se radile na ulicizato što se ve`ba ukemi. (Trebalo biista}i da pojedine tehnike, kao naprimer iriminage, mogu}e je ve`batimekano, ali sa malo promene istatehnika mo`e postati prakti~natehnika i za ulicu).

Šta je sa osaewazom? Ovde nepostoji jasna definicija, zato što nepostoji pad na kraju tehnike. Ovdeje razumevanje ukemija kao telakoje prima veoma va`no. Kada ukenapadne, hvatom ili udarcem, ontreba da to uradi sa ose}ajem da to

UU kk ee mm iiUU kk ee mm iiCCaatthh DDaavviieess,, 44.. ddaann,, FFuukkuusshhiiddooiinn

NNaa jjeeddnnoomm oodd iinnssttrruukkttoorrsskkiihh kkuurrsseevvaa MMiiyyoo SShhiinnJJuukkuu kkuu}}ee ((jjeeddaann ooggrraannaakk UUKKAA)),, BBrraaddyy SSeennsseeii ((UUKKAASShhiiddooiinn)) jjee zzaammoolliioo pprriissuuttnnee ddaa ddaajjuu ssvvoojjee mmiiššlljjeennjjee oouukkeemmiijjuu:: ššttaa jjee ii zzaaššttoo mmii rraaddiimmoo uukkeemmii.. OOvvoo,, uu sspprreezziissaa mmoojjiimm ~~iittaannjjeemm kknnjjiiggee SSaaoottoommee SSeennsseeiijjaa ““AAiikkiiddoo aannddtthhee HHaarrmmoonnyy ooff NNaattuurree””,, ppooddssttaakklloo mmee jjee ddaa ssttaavviimmssvvoojjaa rraazzmmiiššlljjaannjjaa nnaa ppaappiirr.. ZZaattoo jjee oovvoo pprreedd vvaammaa ššttoo}}eettee ddaa pprroo~~iittaattee..

SSlliikkee

GGoorree:: YYoosshhiiaakkii YYookkoottaa SSeennsseeii 77..ddaann..

KKrraajjeemm oossaammddeesseettiihh jjee ttrrii ppuuttaa bboorraavviioo

uu BBeeooggrraadduu ii ddrr`̀aaoo sseemmiinnaarree..

AIKIDO bilt

en

bilte

n

31www.aiki .co.yu �� 2004.�� br.3

radi iz centra tela. Ne samo dr`ati~vrsto ili udariti sna`no sa šakom ilirukom. Sli~no, torijeva je namera dakontroliše ukea kroz kontrolu nje-govog centra, ne samo kroz kontroluruke koja napada. Kada tori narušiukeovu ravnote`u (kuzushi) i po~neda primenjuje tehniku (u stvari pro-tiv napad), ukeov odgovor je da sepomeri prema centru pokreta, har-monizuju}i se sa tehnikom. Ovdepostoji stalna razmena ko je “jin” ako “jang”. Na primer, kada ukeprima nikio ura, on se instiktivnoskupi da izbegne torija i to radi dabude u centru celog pokreta.Ukoliko je tehnika primenjena pra-vilno, jedini na~in da se izbegnepovreda je da se uke pomera prematoriju. To je interesantno, jer je topotpuno suprotno od onoga što biinstiktivno uradila osoba koja nijeuve`bana.

Aikidoke sa ni`im kju pojasevimase mo`da pitaju zašto iskusnije aiki-doke tako te`e da budu ukijiShinanu?. “Zašto bi neko bio takoglup? Izgleda veoma opasno!” Jabih sugerisala da je ose}aj tehnike izprve ruke potpuno razli~it od samoggledanja. Naravno, postoje stvarikoje se vide dok se posmatra tehni-ka a propuste se dok si naglava~ke uvazduhu nadaju}i se da }eš sletetipre nego što udariš u zid, ali ništa nemo`e da se uporedi sa ose}ajemmo}i dok se tehnika izvodi i dobi-janja fizi~kog saznanja odakle tamo} dolazi.

Ako ste instruktor, ponekad sesamo kroz ukemi mo`e osetiti stu-dentova tehnika i stvarno saznatidali on ili ona razume tehniku. ^estopokreti u izvo|enju tehnike izgleda-ju ta~no dok u stvari nedostajesuštinski element. Ova greška se ne

pravi ~esto ako se tehika i fizi~kioseti. Pojedini mladi}i dolaze i dodan pojaseva bez razumevanja teh-nike, samo koriste}i fizi~ku snagu iizgleda kao da im tehnika funkci-oniše. Njihovi instruktori retko radeukemi za njih pa ne mogu to dauo~e. Kona~no, kada se do|e dokaeshi waze, ako je tehnika perfekt-na nije mogu}e uraditi kontratehniku. Medutim, ve}ina našihtehnika nije perfektna i postojemogu}nosti da se uradi kontra. Upravilnom okru`enju, tori bi trebaoda bude zahvalan u slu~aju ako ukeuradi kontru, jer bi to trebalo dabude na~in da se više nau~i i poliratehnika. O’Sensei je u~io svojeuchideshije keashi wazu, kako bi oniznali nešto posebno i da ne bi biliosramo}eni pred svojim u~enicima.

Moje je mišljenje da principkaeshiwaze nije od pomo}i po~e-tnicima, pošto ih razmisljanje o kon-tri dovodi do toga da bivaju napetiumesto da se opuste. To je upravosuprotno od onoga što je po`eljno.Slabosti u tehnici, mogu}nosti zakaeshiwazu su iskorišteni samo krozdobar ukemi. To se ne radi da bi sepokvarila tehnika, ve} da bi i to biosastavni deo tehnike, da uke akobude u mogu}nosti iskoristi slabostiu tehnici.

Da li uke napada sa o~ekivanjemda }e biti pobe|en? Ne! U borila-~kom duhu, sa dobrim ukemijem,mi stalno ostavljamo mogu}nost dase povratimo u po~etnu poziciju, naprimer napada~a i namerenog po-bednika.

pprreevveeoo ssaa eenngglleesskkoogg::DDrr.. MMiirree ZZlloohh

Novosti 2

003; Philip S

mith S

ensei -

sem

inar; L

etnja A

ikido {

kola -

Vrn

ja~k

a B

anja; Viken

d s

eminar

- Mire

Zloh; Zim

ska {

kola A

ikido

feder

acije S

rbije

; Aikido -

na~in `

ivota

; Neu

ve`

bana J

apanka p

ridru

`ila

se

AK “Zem

un”; J

o{ m

alo r

azmi{lja

nja o

osnovnim

aikido

principim

a; Interv

ju: W

. Smith -

Puto

vanje b

udoke; U

kem

i -

Kath

Davies; Se}

anje n

a O

sen

seia; Kumi|o k

ata

; @ivot samura

ja

Aik

ido

fede

raci

ja S

rbije

Aik

ika

i S

rb

ije

Vremenski uslov izmedu ispita nije striktno definisan.Neophodna je saglasnost trenera i ispunjen broj potreb-

nih treninga izmedu ispita.

66 .. kkyyuu

22 .. kkyyuu

55 .. kkyyuu

44 .. kkyyuu

11 .. kkyyuu

33 .. kkyyuu

PP rr oo gg rr aa mm zz aa pp oo ll aa gg aa nn jj ee zz aa kk yy uu pp oo jj aa ss ee vv ee

Katatetori Aihanmi: Iriminage Katatetori Aihanmi: Kotegaeshi Katatetori Aihanmi: Ikkyo omote i ura Katatetori Aihanmi: Shikonage omote i ura Katatetori Aihanmi: Uchikaitensankyo omote

Shomenuchi: Ikkyo omote i ura Shomenuchi: Nikyo omote i ura Shomenuchi: Kotegaeshi Katatetori: Shikonage omote i ura Katatetori: Ikkyo omote i ura Katatetori: Udekimenage irimi i tenkan Katatori: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Ikkyo omote i ura Katatori: Ikkyo omote i ura Ryotetori: Kokyu Ho

Katatetori: Tenchinage Katatetori: Nikyo omote i ura Ryotetori: Iriminage Ryotetori: Shihonage omote i ura Ryotetori: Tenchinage Ryotetori: Udekimenage Ryotetori: Ikkyo omote i ura Ryotetori: Kokyunage Katateryotetori: Kokyunage Shomenuchi: Sankyo omote i ura Yokomenuchi: Shikonage omote i ura Yokomenuchi: Iriminage Yokomenuchi: Kotegaeshi Yokomenuchi: Udekimenage omote i ura Chudantsuki: Iriminage Chudantsuki: Kotegaeshi Chudantsuki: Udekimenage Chudantsuki: Uchikaitensankyo Jodantsuki: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Nikyo omote i ura Shomenuchi: Iriminage Katatori: Nikyo omote i ura

Katatetori: Uchikaitennage Katatetori: Sankyo omote i ura Katatetori: Yonkyo omote i ura Kataryotetori: Ikkyo omote i ura Katateryotetori: Nikyo omote i ura Katateryotetori: Kotegaeshi Ryotetori: Kotegaeshi Ryotetori: Kokyunage Shomenuchi: Yonkyo omote i ura Shomenuchi: Gokyo omote i ura Yokomenuchi: Ikkyo omote i ura Yokomenuchi: Uchikaitensankyo omote i ura Yokomenuchi: Tenchinage Chudantsuki: Sankyo omote i ura Chudantsuki: Hijikimeosae Chudantsuki: Sotokaitennage

Ryotetori: Ikkyo omote i ura Ryotetori: Nikyo omote i ura Ryotetori: Sankyo omote i ura Ryotetori: Hijikimeosae Ryotetori: Kotegaeshi Ryotetori: Shihonage Ryotetori: Iriminage

Shomenuchi: Kotegaeshi Shomenuchi: Sankyo omote i ura Shomenuchi: Iriminage Katatori: Sankyo omote i ura

Shomenuchi: Jiyuwaza Shomenuchi: Gokyo omote i ura Yokomenuchi: Nikyo omote i ura Yokomenuchi: Sankyo omote i ura Yokomenuchi: Yonkio omote i ura Katateryotetori: Iriminage Katatori Menuchi: Ikkyo omote i ura Katatori Menuchi: Shihonage Katatori Menuchi: Kotegaeshi Katatori Menuchi: Iriminage Katatori Menuchi: Koshinage Munetori: Ikkyo omote i ura Munetori: Sankyo omote i ura Munetori: Shihonage Jodantsuki: Nikyo omote i ura Jodantsuki: Sankyo omote i ura

Ryokatatori: Ikkyo omote i ura Ryokatatori: Nikyo omote i ura Ryokatatori: Sankyo omote i ura Ryokatatori: Iriminage Ryokatatori: Kotegaeshi Ryohijitori: Kotegaeshi Ryokatatori: Iriminage Katatetori Kubishime: Ikkyo omote i ura Eritori: Ikkyo omote i ura

Shomenuchi: Yonkio omote i ura Shomenuchi: Sotokaitennage Ryokatatori: Ikkyo omote i ura Chudantsuki: Kotegaeshi Jodantsuki: Ikkyo omote i ura

Munetori Menuchi: Ikkyo omote i ura Munetori Menuchi: Nikyo omote i ura Munetori Menuchi: Sankyo omote i ura Munetori Menuchi: Koshinage Jodantsuki: Yonkyo omote i ura Jodantsuki: Iriminage Jodantsuki: Shihonage omote i ura Jodantsuki: Sotokaitennage Jodantsuki: Ushirokiriotoshi Jodantsuki: Koshinage Yokomenuchi: Jiyuwaza Chudantsuki: Jiyuwaza

Ryotetori: Yonkio omote i ura Ryotetori: Kokyunage Ryotetori: Koshinage Katatetori Kubishime: Sankyo Katatetori Kubishime: Hijikimeosae Eritori: Ikkyo omote i ura Eritori: Sankyo omote i ura Eritori: Koshinage

Shomenuchi: Jiyuwaza Ryokatatori: Sankyo omote i ura Ryokatatori: Yonkio omote i ura Katatori Menuchi: Iriminage Katatori Menuchi: Kotegaeshi Katatori Menuchi: Kokyunage

Katatetori: Ikkyo omote i ura Katatetori: Shihonage omote i ura Katatetori: Uchikaitennage Ryotetori: Shihonage omote i ura

TTaacchhiiwwaazzaa::

TTaacchhiiwwaazzaa::

TTaacchhiiwwaazzaa::

TTaacchhiiwwaazzaa::

TTaacchhiiwwaazzaa::

TTaacchhiiwwaazzaa::

SSuuwwaarriiwwaazzaa::

SSuuwwaarriiwwaazzaa::

SSuuwwaarriiwwaazzaa::

HHaannmmiihhaannttaacchhiiwwaarriiwwaazzaa::

SSuuwwaarriiwwaazzaa::

UUsshhiirroowwaazzaa::

UUsshhiirroowwaazzaa::

UUsshhiirroowwaazzaa::

SSuuwwaarriiwwaazzaa::

AAIIKKIITTAAIISSOO ((aaiikkiiddoo ggiimmnnaassttiikkaa)),, UUKKEEMMII ((ppaaddoovvii)),,TTAAIISSAABBAAKKII kkrreettaannjjaa))

SSHHIIKKKKOO ((kkrreettaannjjee nnaa kkoolleenniimmaa)),,

OOssnnoovvee {{ttaappaa ((||oo)) ii mmaa~~aa ((bbookkeenn))

OOssnnoovvee {{ttaappaa ((||oo)) ii mmaa~~aa ((bbookkeenn))

uslov: 35 treninga

uslov: 70 treninga

uusslloovv:: 11 sseemmiinnaarr ii 8800 ttrreenniinnggaa

uusslloovv:: 11 sseemmiinnaarr ii 8800 ttrreenniinnggaa

uslov: 1 seminar i 150 treninga

uslov: 1 seminar i 110 treninga