1. anatomija 1

7/16/2019 1. anatomija 1

http://slidepdf.com/reader/full/1-anatomija-1 1/11

UVOD U ANATOMIJUUVOD U ANATOMIJU

SRESREĆĆNO!NO!

ANATOMIJA ANATOMIJA --definicijadefinicija

UU ŠŠIREM SMISLU:IREM SMISLU: Anatomija Anatomija jeje deodeo biologijebiologije

kojakoja obuhvataobuhvata naukunauku oosvimsvim žživ iv im biim biććimaima ii kojakojaistraistražžujeuje nene samosamo oblikeoblike

telatela žživihivih bibiććaa((morfologijamorfologija)) negonego iinjihovenjihove funkcijefunkcije((fiziologijafiziologija),), njihov njihov medjusobnimedjusobni odnosodnos kaokao iiodnosodnos prema prema okoliniokolini uukojojkojoj žživeive..

antropotomijaantropotomija

zootomijazootomija

fitotomijafitotomija

U UU UŽŽEM SMISLU:EM SMISLU:

ANATOMIJA JE ANATOMIJA JE

NAUKA O GRA ĐINAUKA O GRA ĐI

ČČOVEOVEČČIJEG TELA IJEG TELA

"anatémnein"• Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke

reči "anatémnein", koja znači “sećiodvojeno” ili “disekovati”.

Nije dovoljno anatomiju smatratiumetnošću disekcije. Pre će biti da jeAnatomija nauka, koja proučava građu ioblikovanje tela čoveka.

Makroskopska anatomija se zasniva naprepoznavanju struktura golim okom.

Mikroskopska anatomija omogućujesaznanja o mikro- relacijama unutar telačoveka. Njen glavni dodatak predstavljaelektronska mikroskopija.

Glavni zadatak anatomije je da prepoznameđuzavisnost individualnih komponenti

unutar tela čoveka.

ANATOMIA (= ANATOMIA (=MORFOLOGIA)MORFOLOGIA)

MorfologijaMorfologija jeje mnogomnogoššireire podru područčjeje negonegoanatomijaanatomija jerjerrazjarazjaššnjavanjava nastanak nastanak telesnihtelesnih oblikaoblika kaokao iizakonezakone po po kojimakojima sese

prenose prenose nana potomstvo potomstvonaslenasleđ đ emem..

MAKROSKOPSKA MAKROSKOPSKA

(anatomija)(anatomija)

MIKROSKOPSKA MIKROSKOPSKA (histologija)(histologija)

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE

Medicina drevnih narodaMedicina drevnih narodaPPraistorijaraistorija

MesopotamijaMesopotamijatradicionalna medicina Indijetradicionalna medicina Indije

Tradicionalna medicina Kine Tradicionalna medicina KineStari EgipatStari Egipat

Medicina stare GrMedicina stare Grččkeke Medicina GrMedicina Grččke i Rimake i Rima Srednji vek i renesansaSrednji vek i renesansa Novi vek Novi vek

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE – – drevnih narodadrevnih naroda

““BoBožžanskaanska jetrajetra””

7/16/2019 1. anatomija 1


ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE – – drevnih narodadrevnih naroda--

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE – – drevnidrevni EEgipatgipat – – balsamovanjebalsamovanje--

ISTORIJATISTORIJAT ANATOMIJE ANATOMIJE – – stara grstara grččkaka

HIPOKRATHIPOKRAT

-- otac medicineotac medicine--446600 – – 377pNE377pNE

Postavio medicinu naPostavio medicinu na pouzdane temelje iskustva pouzdane temelje iskustva – – prirodne pojave treba prirodne pojave trebatumatumaččiti prirodnimiti prirodnimuzrocima, a iskustvo jeuzrocima, a iskustvo jeglavni uzrok medicinskogglavni uzrok medicinskog

saznanja.saznanja.

ISTORIJATISTORIJAT ANATOMIJE ANATOMIJE – – stara grstara grččkaka --

Uporedno saUporedno samedicinom razvijalamedicinom razvijalase i anatomija kaose i anatomija kaonjen nerazdvojni injen nerazdvojni ijedinstveni deojedinstveni deo

HIPOKRAT“ otac medicine ”

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE – – stara grstara grččkaka

GrGrččki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE)ki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE)

Sekcirao leSekcirao lešševeeve žživotinja i opisao: vidniivotinja i opisao: vidnižživac, grivac, građ u okaađ u oka, arterije, vene, traheju, arterije, vene, traheju – – tvrdio da je mozak centar intelekta.tvrdio da je mozak centar intelekta.

ARISTOTEL (384 ARISTOTEL (384 – – 322 pNE)322 pNE)

Opisao aortu, dao prve podatke oOpisao aortu, dao prve podatke ouporednoj anatomiji, sekcira leuporednoj anatomiji, sekcira lešševeevežživotinja.ivotinja.

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE-- Aleksandrijska Aleksandrijska šškolakola --

7/16/2019 1. anatomija 1


ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE – – Aleksandrijska Aleksandrijska šškolakola --

Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji,Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji,

zapozapoččinju sekciranje ljudskih leinju sekciranje ljudskih lešševa, saeva, sanjima zaponjima započčinje danainje današšnja anatomija.nja anatomija.

Herofil (300pNE):Herofil (300pNE): opisao mozak i kiopisao mozak i kiččmenumenumomožždinu, njihovedinu, njihove žživce, venski sinusi lobanje,ivce, venski sinusi lobanje,organe za varenje, oko. Napisao deloorgane za varenje, oko. Napisao delo

ANATOMICA. ANATOMICA.

Erasistrat (310Erasistrat (310 – – 250 pNE)250 pNE) opisao: sropisao: srččaneanezalistke, jetru,zalistke, jetru, žžuuččne puteve, crevnune puteve, crevnu vaskularizaciju. vaskularizaciju.

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJEGrGrččko rimskako rimska šškolakola -- GALENGALEN

Kornelije CalzoKornelije Calzo – – osamosamtomova medicinskogtomova medicinskog

saznanjasaznanja

GALENGALEN – – grk izgrk iz PPergamaergamaradi iradi i žživi u Rimuivi u Rimu

Povezuje morfologijuPovezuje morfologijusa funkcijomsa funkcijomOsnivaOsnivačč GalenskeGalenskemedicine koja se zadrmedicine koja se zadržžalaalado Novog vekado Novog veka..

ISTORIJAT MEDICINEISTORIJAT MEDICINE-- Anatomija u XII i XIII veku Anatomija u XII i XIII veku

Otvaraju se medicinskeOtvaraju se medicinske šškole i fakulteti u:kole i fakulteti u:ITALIJA ITALIJA – – BolonjaBolonja,, Padova, NapuljPadova, NapuljENGLESKA ENGLESKA – – Oxford, CambridgeuOxford, CambridgeuFRANCUSKA FRANCUSKA – – Mompelje, ParizMompelje, ParizŠŠPANIJA PANIJA – – Valensija, Salamanki Valensija, Salamanki

Mondino de LuzziMondino de Luzzi – – 1314g. KOMPENDILJ1314g. KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine) ANATOMIJE (na principima Galenske medicine)

Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principiSve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJEod XVI veka do danasod XVI veka do danas

SIKSTIO IV i KLEMENT VIISIKSTIO IV i KLEMENT VII

Posebnom bulom odobrili da se anatomijaPosebnom bulom odobrili da se anatomijamomožže ue uččiti sekciranjem ljudskih leiti sekciranjem ljudskih lešševa.eva.

Od tada poOd tada poččinje ekspanzija u razvojuinje ekspanzija u razvojuanatomije i medicine.anatomije i medicine.


Grade seGrade seanatomskianatomski

amfiteatriamfiteatri – – teatrumteatrumanatomicumanatomicum

Sale za sekciranjeSale za sekciranje


7/16/2019 1. anatomija 1


Leonardo da VinciLeonardo da Vincibavio se anatomijombavio se anatomijom

Svi ostali veliki slikariSvi ostali veliki slikariRENESANSERENESANSEodliodliččno poznajuno poznajuanatomiju ljudskog anatomiju ljudskog telatela

ISTORIJAT MEDICINEISTORIJAT MEDICINE-- renesansarenesansa--


Pre Vazala:Pre Vazala:

Torre, De Capri, Benedetti,Torre, De Capri, Benedetti, Achellini, Andernach, Sylvius, Da Vin Achellini, Andernach, Sylvius, Da Vinččii

ANDREJA VASAL ANDREJA VASAL -- PADOVA PADOVA


TABULAETABULAE ANATOMICAE 1538 ANATOMICAE 1538

kritikakritika GalenskeGalenskemedicine imedicine i anatomijeanatomije

DE HUMANIDE HUMANICORPORIS FABRICA CORPORIS FABRICA

1555.1555.


VA VAZZ ALA SLEDE ALA SLEDE::

FALLOPIO, HARVEY, MALPIGHI,FALLOPIO, HARVEY, MALPIGHI,

LAEUWENHUEK, LOWER, BELLINI,LAEUWENHUEK, LOWER, BELLINI,

BRUNER, KERKING, DOUGLAS, VATER,BRUNER, KERKING, DOUGLAS, VATER,

MORGANJI, HALLER.......MORGANJI, HALLER.......

THOMAS WILLIS THOMAS WILLIS( ( IstraIstražživaivačč

cerebralne cirkulacije)cerebralne cirkulacije)

7/16/2019 1. anatomija 1



UU XVIII iXVIII i XIX veku:XIX veku:

GEORGES CUEWIER 1769GEORGES CUEWIER 1769--1832 (uporedna1832 (uporednaanatomija i embriologija), MECKEL,anatomija i embriologija), MECKEL,MILLER, WOLFF, RATHKE, HISS,MILLER, WOLFF, RATHKE, HISS,BAER, HERWING,BAER, HERWING,

TOLDTTOLDT


ANATOMIJA U ANATOMIJA U XIX iXIX i XX VEKUXX VEKU

svetlosna mikroskopijasvetlosna mikroskopijaelektronska mikroskopijaelektronska mikroskopijarentgen (kontrastne metode)rentgen (kontrastne metode)ultra zvuk ultra zvuk skenerskenermagnentna rezonancamagnentna rezonanca

CILJCILJ ANATOMIJE ANATOMIJE

SvakiSvaki budubuduććiidoktordoktor,, dada bi sebi seosposobioosposobio zazauspesnouspesno leleččenjeenjeobolelogobolelog telatela,,moramora,, prvenstveno prvenstveno zaza vreme vreme studijastudija,,dada do tando tanččinainaupoznaupozna njegovunjegovunormalnunormalnu

gragrađ đ uu..

NAJVANAJVAŽŽNIJI CILJ ANATOMIJENIJI CILJ ANATOMIJE

PODELA ANATOMIJE:PODELA ANATOMIJE:

PODELA ANATOMIJEPODELA ANATOMIJE

SISTEMATSKA ANATOMIJASISTEMATSKA ANATOMIJA

TOPOGRAFSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA RENTGENSKARENTGENSKA

PLASTIPLASTIČČNA (slikarstvo, vajarstvo)NA (slikarstvo, vajarstvo)

UPOREDNA ILI KOMPARATIVNAUPOREDNA ILI KOMPARATIVNA

KLINIKLINIČČKAKA -- HIRUR HIRUR ŠŠKAKA

7/16/2019 1. anatomija 1


SISTEMATSKA,SISTEMATSKA,DESKRIPTIVNA DESKRIPTIVNA

ANATOMIJA ANATOMIJA

ImaIma zadatak zadatak dada istrazujeistrazuje organskeorganske sastavesastave golimgolim okomokom,, lupomlupom iliilimikroskopommikroskopom ( ( mikropskopskamikropskopska anatomijaanatomija ) ) HistologijaHistologija jeje posebanposeban ogranak ogranak sistematskesistematske anatomijeanatomije

Zadatak Zadatak sistematskesistematske anatomijeanatomije jeje dada istrazujeistrazuje oveove organskeorganske sistemesisteme,, svakisvakiposebnoposebno;; otudaotuda ii njennjen naziv naziv .. OnaOna,, premaprema tometome nene prikazujeprikazuje delovedelove telatela,,nprnpr.. glavuglavu,, vrat vrat,, rukuruku kaokao celinucelinu negonego sledisledi svakisvaki putput pojedinipojedini sistemsistem,, bezbezobziraobzira nana toto gdegde sese nalazenalaze organiorgani kojikoji mumu pripadajupripadaju..

TOPOGRAFSKA ANATOMIJA TOPOGRAFSKA ANATOMIJA

Topografska Topografska ( ( regionalnaregionalna ) )anatomijaanatomija oopisujepisuje svesve organskeorganske

sistemesisteme kojikoji sese nalazenalaze uuodreodređ đ enomenom deludelu telatela pripri ččemuemu jejeglavnaglavna papažžnjanja usmerenausmerena nana njihov njihov polopoložžajaj ii odnosodnos..

Topografska Topografska anatomijaanatomijaomoguomoguććavaava doktorudoktoru dada pripriispitivanjuispitivanju bolesnikabolesnika poznajepoznajerasporedraspored organaorgana uu telutelu II akoako ihih nene

vidi vidi krozkroz kokožžu.u.

HIRUR HIRUR ŠŠKA ANATOMIJAKA ANATOMIJA To je d To je deoeo topografsketopografske

anatomijeanatomije kojikoji sluslužžiipotrebamapotrebama hirurgijehirurgije..

Oblik Oblik telatela uslovljenuslovljen jejegragrađ đ omom kosturakostura sasazglobovimazglobovima ii rasporedomrasporedommimiššiiććnihnih masamasa, a, a zatimzatimkokožžomom ii potkopotkožžnimnimmasnimmasnim tkivomtkivom.. RasporedRasporedpotkopotkožžnog nog masnog masnog tkivatkivakojimkojim upravljajuupravljaju žžlezdelezde sasaunutraunutraššnjimnjim luluččenjemenjem

razlikujerazlikuje sese zavisnozavisno ododpolapola ii zivotnog zivotnog dobadoba..

RENDGENSKA ANATOMIJARENDGENSKA ANATOMIJA

MnogiMnogi organiorgani mogumogu seseposmatratiposmatrati nana rendgenskomrendgenskomaparatuaparatu iliili nana fotografskojfotografskoj plopločči ui uoblikuobliku senkesenke,, kaokao projekcijaprojekcija.. Tkiva Tkiva manjemanje gustinegustine propupropušštajutajuR R öö-- zrakezrake lak lak šše.e. Va Važžnono jeje rereććii dadasese nana ovajovaj nanaččinin mogumogu videti videtiunutrunutraaššnjinji organiorgani tokomtokom njihovog njihovog radarada ii takotako ustanoveustanove svesve promenepromenenjihovog njihovog oblikaoblika pripri raduradu ( ( npr.npr.dijafragmadijafragma,, plupluććaa prilikomprilikomdisanjadisanja,, žželudaceludac ii crevacreva zaza vreme vreme

varenja varenja ). ). PraviPravi oblik oblik žželucaeluca,,kakav kakav jeje uu žživomivom telutelu,,

ustanovljenustanovljen jeje jedinojedino putemputem R R öö--jerjer nakonnakon smrtismrti istiisti jeje promenjenpromenjenzbog zbog popupopušštanjatanja svog svog mimiššiiććnog nog zidazida..

KONTRASTNA RADIOGRAFIJAKONTRASTNA RADIOGRAFIJA

GGuuššććee gragrađ đ enieni iliili ššupljiuplji organiorgani (sudovi),(sudovi), ispunjeniispunjeni nekimnekim kontrastnimkontrastnimsredstvomsredstvom, vi, viššee zadrzadržžavajuavaju R R öö-- zrakezrake ( ( bacajubacaju svojusvoju senkusenku ). ). Anatomija Anatomija jejeunapreunapređ đ enaena ovimovim nanaččininoomm istraistražživanjaivanja telatela.. OnaOna omoguomoguććujeuje gledanjegledanjesakrivenihsakrivenih unutraunutraššnjihnjih organaorgana,, krvnih i limfnih sudovakrvnih i limfnih sudova(lymphangiographia, npr.)(lymphangiographia, npr.) i toi to gledanjegledanje nana žživomivom ččovekuoveku,, ččime seime seispravljaispravlja onajonaj nedostatak nedostatak ananaatomijetomije kojikoji uglavnomuglavnom opisujeopisuje gragrađ đ uu mrtvog mrtvog telatela..

Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcijaKonvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija

conventionalMRI shows

both nodes

same3Dreconstruction

of node

metastaticrednonmetastatic

green

MRI with

superpara-

magneticnanoparticles

– signal

in normalnode

decreased but

high inmetastaticnode

abdominal

CT – fails to

differentiatebetween

the 2 nodes

7/16/2019 1. anatomija 1


CTCT -- ANATOMIA ANATOMIA ULTRAZVUK ULTRAZVUK

KOMPARATIVNA ANATOMIJA KOMPARATIVNA ANATOMIJA (Npr. Istra(Npr. Istražživanje krvotoka kod ribe, komparacija sa krvotokom kornjaivanje krvotoka kod ribe, komparacija sa krvotokom kornjačče,e,

krokodila, ptica i sisara)krokodila, ptica i sisara)““ ANATOMSKI MULA ANATOMSKI MULA ŽŽ””

ANATOMIJA U UMETNOSTI I ANATOMIJA U UMETNOSTI IUMETNOST U ANATOMIJIUMETNOST U ANATOMIJI

LeonardoLeonardo dada Vinci Vinci--aa PlastiPlastiččnana anatomijaanatomija jeje

uu sluslužžbibi likovnelikovneumetnostiumetnosti..

ImaIma zadatak zadatak dada prprououččiisvesve šštoto jeje bitnobitno zazaspoljnispoljni oblik oblik telatela iinjegovenjegove promenepromene kaokaoii dada nana toto upozoriupozoridoktora (idoktora (i umetnikaumetnika ) )..

SISTEMATSKASISTEMATSKA ANATOMIJA ANATOMIJA

ČČoveoveččjeje telotelo jeje sastavljenosastavljeno odod velikog velikog brojabroja organaorgana,, odod kojihkojih svakisvaki imaima ii svojsvojposebniposebni oblik oblik ii svojesvoje posebnoposebno

delovanjedelovanje.. Ipak Ipak ,, titi pojedinipojedini organiorgani nisunisupotpunopotpuno nezavisninezavisni jedanjedan odod drugog drugog ,,negonego vi viššee njihnjih ččineine celinucelinu uu kojojkojoj jedanjedanorganorgan upotpunjujeupotpunjuje delovanjedelovanje drugog drugog , a, asvisvi sluslužžee ve veććemem zadatkuzadatku..

7/16/2019 1. anatomija 1


SISTEMATSKA SISTEMATSKA ANATOMIJA ANATOMIJA --

podela podela

Systema sceletaleSystema sceletale

Systema articulareSystema articulare

Systema musculareSystema musculare

Systema cardiovasculareSystema cardiovasculare

SplanchnologiaSplanchnologia

SplanchnologiaSplanchnologiapodela:podela:

-- Sy.Sy. ddigestoriumigestorium

--Sy.Sy. rrespiratoriumespiratorium--Sy.Sy. uurinariumrinarium

--Sy.Sy. g g enitaliaenitalia

--Sy.Sy. eendocrinaendocrinae

--Sy.Sy. nnervosumervosum

--Organum sensumOrganum sensum

--IntegumentumIntegumentumcommunaecommunae -- kokožžaa

ANATOMSKE RAVNI ANATOMSKE RAVNI – – PLANA PLANA ANATOMSKI STAV ANATOMSKI STAV

1.1. Plana frontalia s.Plana frontalia s.

coronaliacoronalia2.2. Plana horizontaliaPlana horizontalia

3.3. Plana sagittaliaPlana sagittalia

3.1. Planum medianum s.3.1. Planum medianum s.mediosagittalismediosagittalis

3.2. Plana paramediana3.2. Plana paramediana

ANATOMSKI PRESECI ANATOMSKI PRESECI

Frontalni presek Frontalni presek

Horizoktalni presek Horizoktalni presek

Sagitalni presek Sagitalni presek

ORJENTACIONEORJENTACIONELINEAELINEAE

I TA I TA ČČKE (prirodneKE (prirodnei konvencionalne)i konvencionalne)

ORJENTACIJA U ANATOMIJI

KINEZOLOGIJA KINEZOLOGIJA

-- pokreti pokreti

KINESIOLOGIAKINESIOLOGIA1. Oppositio1. Oppositio

2. Supinatio2. Supinatio – – pronatio pronatio

3. Inversio3. Inversio -- eversioeversio

7/16/2019 1. anatomija 1


KINESIOLOGIA KINESIOLOGIA (1. Elevatio(1. Elevatio – – depressiodepressio2. Protractio2. Protractio – – retractio)retractio)

TERMINOLOGIJA U ANATOMIJITERMINOLOGIJA U ANATOMIJIanatomska nomenklaturaanatomska nomenklatura

ANATOMSKA NOMENKLATURA ANATOMSKA NOMENKLATURA

5500 termina5500 terminaOsnova je latinski, aOsnova je latinski, akoriste se rekoriste se rečči izi izgrgrččkog, hebrejskog ikog, hebrejskog iarapskog jezikaarapskog jezika

ANATOMSKA NOMENKLATURA ANATOMSKA NOMENKLATURA

BAZEL (1895)BAZEL (1895) – – BNA BNA

JENA (1935) JENA (1935) – – JNA JNA

PARIZ (1955)PARIZ (1955) – – PNA PNA – – va važži i danas sai i danas sadopunama (mi koristimo sa dopunama izdopunama (mi koristimo sa dopunama iz

1998).1998).

TERMINOLOGIA ANATOMICA TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva)(preko 5500 latinskih naziva)

“May I please be excused? My brain is full!!”MOJ MOZAK JE PUN!

ProfesoriProfesori kojikoji predaju predaju anatomijuanatomiju nanaMedicinskomMedicinskom fakultetufakultetu u Niu Niššuu

Prof. dr Natalja StefanoviProf. dr Natalja Stefanovićć

Prof. dr Svetlana AntProf. dr Svetlana Antiićć

Prof. dr Ljiljana VasoviProf. dr Ljiljana Vasovićć

Prof. dr RadeProf. dr Rade ČČukuranoviukuranovićć Prof. dr SneProf. dr Snežžana Pavloviana Pavlovićć

Doc. dr Stojanka ArsiDoc. dr Stojanka Arsićć

Doc. dr Slobodan VlajkoviDoc. dr Slobodan Vlajkovićć

Doc. dr Ivan JovanoviDoc. dr Ivan Jovanovićć

Doc. dr Marija BjelakoviDoc. dr Marija Bjelakovićć

Doc. drDoc. dr Slađ ana UgrenoviSlađ ana Ugrenovićć

7/16/2019 1. anatomija 1


UDUDŽŽBENICIBENICIzaza prvi prvi

semestarsemestar

UDUDŽŽBENICIBENICIzaza drugidrugi

semestarsemestar

Za seminare izopšte anatomije2 seminara u Isemestru i 3seminara u II

Kosti gornjeg Kosti gornjeg ekstremitetaekstremiteta

KljuKljuččna kostna kost

LopaticaLopatica

Ramena kostRamena kost

Lakatna kostLakatna kost

ŽŽbicabica

KostiKosti ššakeake

KljuKljuččna kostna kost ((clavicula clavicula )) KljuKljuččna kostna kost ((clavicula clavicula ))

7/16/2019 1. anatomija 1


SCAPULA SCAPULA

Pogled spreda Pogled pozadi

SCAPULA SCAPULA

LopaticaLopatica ((scapula scapula )) – – zadnja stranazadnja strana

Documents

1. anatomija 1